Biblioteka Ogledalo

kwiga 21

Copy right © 2015 Tawa Kragujeviñ

Copy right © 2015 za Srbi ju, AGORA

Ova pu bli ka ci ja se u ce li ni ili u de lo vi ma ne sme um noæava ti,

preãtam pa va ti ili pre no si ti u bi lo ko joj for mi ili bi lo ko jim

sred stvom bez do zvo le auto ra ili izda vaåa, ni ti moæe bi ti na

bi lo ko ji dru gi naåin ili bi lo ko jim dru gim sred stvima

dis tri bu ira na ili um noæava na bez odo bre wa izda vaåa. Sva pra va

za objav qi va we ove kwi ge zadræava ju autor i izda vaå po

odred ba ma Za ko na o autor skim pravima.

Tawa Kragujeviñ

TELEGRAMII MOLITVE

Eseji

.

ÅEKAJUÑI DAN

Snovidne mape Srbe Mitroviña

„Pesnik se raœa kao i åovek, svojim kreãtavimglasom i æivotnim otkrovewem”, kaæe SrbaMitroviñ (1931–2007), u jednom od svojih retkihneposrednih iskaza o pesniåkom poslanstvu.Nikakva izuzetnost, dakle, ne podrazumeva se upoimawu pesnika, niãta ãto bi ga razlikovalo odbilo kog drugog biña, te i „åas otkrovewa” jesteiskustvo koje moæe doæiveti svako, na svomæivotnom pragu, ili u nekom u trenu buœewa, kao„jutro osveãtano otkriñem”.

Ako imamo san. Za nesaniåara, u koje je Srba Mitroviñ spadao,

provodeñi, godinama pritisnut tegobama, gotovosvaku noñ u budnom snu, a dan u prenaglaãeno jasnim, i pomalo bolnim podseñawima na samu suãtinunesvesnih ili intuitivnih saznawa kojima ga jenagraœivao noñni nemir, taj bqesak gotovonadstvarno iskoãenih a pri tom ipak realnihvizija, u kojima se ukazuje jednostavna i naga istinanaãih postojawa, gotovo da je postajao ravan efektuuveliåavajuñeg stakla – dubinskom prozirawu, u snubez sna – trenutku svedenih spoznaja, koje nisu drugodo jednako iskustveno, i poetsko, pronicawe krozoklope dnevnih rituala, u neku drugaåiju,nemistifikovanu, a za tumaåe stvarnosti, u kojepesnici bez sumwe spadaju, obavezujuñu spoznajusvakodnevqa.

Snovid, kratka i uznemirujuña izvesnost,stanica u maglini æivotnih nesigurnosti nahorizontu veåitih promena, omeœenih epizodamapotresa i drama, od kojih svaka moæe biti priåa osvima, o åoveku uopãte, åini, u samoj osnovipesniåkog pisma Srbe Mitroviña, potkusvakidaãwe poetske elegije, zapisnik – ufragmentima i u neobaveznom sledu – ulovqen u

5

mreæi snovidnog tkawa, ili na opsesivno prañenojtraci æivotnih promena, oåitovanih kratko iprosto, ponekad i sopstvenim odrazom u ogledalu.

Varqivost señawa i nemoñ predviœawa –plutawe – izmeœu dimenzija poverenih nambioloãkim nasleœem, uz primarno oseñawe da jenesnosno, meœu wima, a ipak neizbeæno biti,zarobqen i nadvladan nekim „ja” od juåe, iz davnine,i nekim od sutra, koji nas mimo naãe voqenaseqavaju, obitavati dakle, u tom dvoseklompostojawu – sebi nepoznat – ustraãenapstraktnoãñu nesagledivog, i troãnoãñuvidqivog, celokupno obiqe rawivosti i nedoumica, spleteno u melanholiåni, meki lirski koncept, naapartnom, autonomnom putu kroz poeziju krajaproãlog veka, tokom viãe od tri decenije pevawa,Srbu Mitroviña je uåinilo samosvojnimzapisivaåem åovekovog trajawa, stvaraocem åijiprojekt pripada lirskom subjektu, koji je u isti mahpoetsko biñe, najdubqe samospoznawe, ali i poetskiglas, zastupnik jedne od moguñih æivotnih priåa,ili esencijalni zbir svih.

U ovu, po svemu posebnu pesniåku povest,pohrawena je egzistencijalna teskoba zatoåeniãtvaizvesnim, ponovqivim, koliko i onim na opskurannaåin neoåekivanim, stranim, drugaåijim, kojanesigurnost åini primarnim lirskim polaziãtem,uvodeñi razlomqen znak, kao pretpostavku poetskoggovora, i difuzne projekcije, fraktalne opcijeopstanka, u tekstu, u realnosti nemoguñeg, kao jedineizvesnosti.

Osujeñeni zenitni åas, dvoznaåni posednedostupnog i neprozirnog, u poeziji SrbeMitroviña lutajuña je taåka, pokretna meta zaodstrel tajanstvenog strelca iz prikrajka vremena,iz pukog sluåaja, ali, svejednako i ipak, podloænaosmatrawu, istraæivawu, baladiånom prevoœewu izapstraktnih i oveãtalih povesti u svedoåanstvo onesigurnim znawima, kolebqivim znacima, troãnoj i proverqivoj istini izmiåuñeg trena, koja postajeosnova jedinstvene poeme, ãto je, u razliåitim

6

metamorfozama i obrtima, bivala iznovaunapreœivana, i potvrœena, svakom novom kwigomovog pesnika.

Stoga i reå laureata Zmajeve nagrade, u ZbornikuMatice srpske (2000), sroåena sa toplom iautoironijskom iskrenoãñu, kao svedeno viœeweåovekove i pesniåke sudbine, nije mogla bitiiskazana drugaåije niti taånije od naåina na kojiåini i sama ova poezija, otvarajuñi se vazda, u svakojinstanci, kao novi vidik „prema odmetnutom sada”.U ovom biografskom i delimice autopoetiåkomtekstu, neobiånom, u meri Mitroviñeve liåne ipoetske nekonvencionalnosti, stoji da „Åovek pevajer drugaåije ne moæe opstati pred neminovnimistekom sekvence æivotnog veka, koja je uvek veñ tukao znak” – na vratima davno podeqenog æivota.

Setimo li se na åas Mitroviñeve prve,upeåatqive i, za kwiæevni trenutak u kojem sepojavila, tako razliåite pesniåke kwige(Metastrofe, 1972), nañi ñemo veñ u woj znaknaporedan u odvijawu, kao metaforu stvarawauspostavqenog na dva fona: kao autorefleksivno ipoetski uvek na nov naåin oæivqeno istraæivawepesniåkog sopstva, koje ñe na scenu izvesti, unesaglasju i razdvojenom, disharmoniånom govoru, isliku pesniåkog subjekta, sluåajni lik, ulovqenizmeœu dva izmiåuña teksta, u nesigurnosti, koja kaodifuzno i neuhvatqivo pesniåko poqe („skicuskice”), podrazumeva i traæi razlomqen znak,„toliko pomeren i pomeran, da se u proãlom nebuproãloãñu ucrtava”, a upravo u takvoj svojoj,nesigurnoj suãtini, biva zaveãtan buduñem.Pristiæe kao talas, razbijen u treptaje neizbeænihpromena, u zauvek napuãtenoj lepoti.

Istrajne poklonike Mitroviñeve poetskepovesti, dopisivane kroz ãesnaest pesniåkih kwiga novim poglavqima, razloæenim u segmenteæivotnog opoja, ili sekvence rasprãewa i pada, abudnim duhom osvetqene – ovo trajno gnezdopesniåkih upitanosti o smislu postojawa, sredkontroverzi i nerazreãenosti åovekovog iskustva

7

odreœenog natalnom kartom, bioloãkim iistorijskim udesom, preteñim ãumoromistorijskih katastrofa i disharmonijama urbanosti – neñe iznenaditi ni kada ga prepozna i u posledwojpesnikovoj zbirci Magline, sazveæœa (Rad, Beograd,2007).

U tesnacu, uvek na nov naåin doæivqenom ioslikanom, izmeœu primarne i finalne taåkeåovekovih zapuñenosti, poput raskidanih filmskihrezova, Mitroviñev poetski rukopis je zadræao, uzdotoke i promene u vremenu, sve prepoznatqiveodlike uzbudqivog æivotnog svedoåewa, u kome jeneznatan opseg slobode zapisivaåa sadræan tek utome da izabere ugao i podesi oãtrinu opservacija,doåara specifiåni tonus lirskog doæivqaja, sredzapisniåki vernog i refleksivno obojenogizveãtaja s plovibe izvedene po diktatuneobjavãwive sile, koja nam postojawe åinirazlomqenim nasledstvom, „postamentom bezpostamenta” – dvoznaånim, narastajuñim, u sebiruãevnim bivawem – sklonim smrti. KwigaMagline, sazveæœa tako podastire, rukom iskusnog izrelog pesnika, za jedan novi navigacioni stupawdrugaåije postavqeno, a u osnovi veñ davno motivski postulirano jezgro pevawa Srbe Mitroviña, kojeovom zbirkom dosledno i nepogreãivo sklapa svojkrug.

Snovidne mape – kako glasi prikladan ipodsticajan podnaslov ove kwige – rasprostiru, nanovim kotama doraœenu, pesniåku viziju åijiprapoåetak predstavqa skromna publikacija,separat åasopisa Delo (broj 4, 1970), koju sam pesniksmatra, kako se moæe zapaziti u wegovoj briæqivopripremqenoj beleãci uz ovu kwigu, prvom svojompoetskom zbirkom. U woj ñe veñ razlomqeni „slatkikolaå” svagdaãweg iskustva, nalogom posve osobenog pesniåkog sentimenta Srbe Mitroviña, bitipomeãan sa emanacijom jednostavnih i oporihsaznawa, sa egzistencijalnom mudroãñu ãto izvireiz svesti o neumitnom, iz maglina neåitke daqine, u koju se obruãavaju pejzaæi i prostori intime, pa i

8

vlastiti, u ogledalu razlomqen lik. Taj, iz„mnoãtva suprotnih podataka sreœeni oåaj” oveskromne i na svoj naåin izazovne publikacije,prerastao je u mozaiåku sliku kraja dvadesetog veka,svedenu priåu o usamqenosti, krhkosti i nemoñi,uokvirenu fragmentizovanim poqima urbanogæivota, i realizovanu u duhu lirskog disputa oapsurdnoj slavi åovekove kratkovekosti, i „plitkemudrosti” wegovog haotiånog postojawa, sredslepih, krhkih i krtih sekvenci u obrubu„maãtovite uæasnutosti” Metastrofa, prve praveMitroviñe kwige, koja je, veñ u trenutku kada sejavila, snaæno obeleæila pojavu ovog pesnika nasrpskoj kwiæevnoj sceni.

Neuhvatqiva mapa intime, u nesigurnojkartografiji sveta i sred promewivog æivotnogmizanscena, doåarana gotovo diskurzivnimpoetskim varirawem kquånih mesta, i toplomelegiånom gamom, uvek na pragu lirskog rastrojstva,pesniåki ubedqivo je nagrizala u taj åasdominantna, åvrsta mitopoetska i formalnauporiãta moderne, koliko je, dramatiånimmotivskim vibricijama, izmeœu potrebe zasamopotvrœivawem i jednako snaænimosporavawima svake moguñnosti individualnogtrijumfa, zapodevala liriku novog kova, tihi disput duãe sa samom sobom, u hladnom svetlu faktuma, podpresijom „æive mase” nagona i åula, meœu senkamapromena i klonuña, u ispraæwenim, napuãtenimodajama sopstva.

Jasno je, opsesivna poqa ove poezije nikada nisuapstraktna. Wihova intrigantnost je u opsenama iomami åulnog, gde poput iskidanih besanih oblaka,znakovna jezgra plove izmeœu graniånih iskustavaåovekove egzistencije, u fleãevima svesti, isugestivno ocrtavaju, svojim dvojnim obrubom,skruãenu nemoñ, opskurno znawe, telesni pad iduãevni opoj, istovremeni glas zanosa i zabluda, ode i oåaja – „znak naporedan u odvijawu”, utkan u onouistinu pesniku dato – pesmu trena.

9

Razgovorna i liåna, sva od gustine åulnihsenzacija i materijalnih neprozira, ova gotovoopipqiva pesniåka artikulacija obiånosti isvakodnevqa – zagrcnuta, zadihana, katkad zamorenai iskidana – napuãtena je lestvica govorne visine,zaobiœeni ton hermetiåke izuzetnosti ideklarativne vaænosti poruka. Okrwena ilinepostojeña metaforiånost i uvek na nov naåinprofilirana jednostavnost iskaza, prisnistacionari reåi, ãto evociraju doæivqajnesigurnosti i strepwe, i leksika koja formiraakustiånu i vizuelnu sliku kao blisku, uhvañenu nauliånom uglu ili na kuñnom balkonu, pesmu uvode ukamerni i intimni melanæ utisaka i opaæaja,gotovo kao stihovnu nebriæqivost, koja viãe odstilske konvencije mari za autentiåni, æivi prenos opaske, emotivne i doæivqajne slike, haotiåno,iskrzano i neuhvatqivo stawe unutarwezapitanosti, frustracija i koãmara, za neposrednipristup maglinama fatuma – koje se, iz proãlosti ibuduñnosti, iz vremena, sele u prostor, i tako,pouzdano naseqavaju åovekovo biñe.

Setiñe se, naåitani i senzibilni pesnik SrbaMitroviñ, ponegde, u nekom stihu, i Emersona,citirañe misao o usamqenosti naãoj u svemiru, ilineku drugu, o tome da je svaki åovek novo mesto uuniverzumu, za trenut tek zadræano pri padu kawegovom bezdanu. No do kraja wegova ostañe poetikasazveæœa i maglina, kratke i krotke svetlostizvezda, koja nas iz tek osvojene istorije trenutka,iz wene nepostojanosti, trenutaånosti iniãtavnosti, prevodi u novo niãta. Mi jesmo nagranici, ali nismo åuvari i graniåari, veñ duãe kojese lome u svojoj prolaznoj suãtini, pisao mi je jula2001, u brzometnoj, tihoj elektronskoj prepisci, koja je ispuwavala razmake izmeœu naãih prijateqskihsusreta, zbog kojih bih, tokom niza godina, prelazila most, upuñujuñi se, iz svog Zemuna, na podnevnuseansu, u domu Mitroviña, u beogradskoj KapetanMiãinoj.

10

A razgovarali bismo na razliåite, uistinu svemoguñe naåine. Åak i doturajuñi jedno drugomispisane ceduqice, i smejuñi se nedoreåenostima ipodrazumevanim znaåewima, pokazujuñi na odlomkeiz åasopisa i kwiga. Jer, poput Filipa Larkina,koga je suptilno, sa dubokim razumevawem prevodio(kwiga izabranih Larkinovih stihova Svadbenivetar, prevedena na moju uredniåku inicijativu, zabiblioteku Alpha Lyrae, i objavqena 1987. u tadaãwoj „Narodnoj kwizi”, bila je poetska incijacija naãegprijateqstva), i Srba Mitroviñ je, tokom vremena,sve slabije åuo. Ali ovaj nedostatak, uz drugepratioce godina, isticao je, kroz blagorodne ãale,kao prilog svojoj poetici, prilaæuñi „sebe kaodokaz” svojim poetskim tezama.

Izbegavajuñi govor bez pokriña, otmeno humoran,samoironiåan – i kao sagovornik, i kao pisac –Srba Mitroviñ je stajao na pragu ãto preåi puttrivijalnostima, preteranom sentimentu, opasnojzavodqivosti iluzije, ili neznawa o onomsudbinskom u åovekovom putu. U najveñem brojuwegovih stihova i refleksija, trenutak snovidnogmeãawa sila, istinski proæivqen, dubokokontroverzan, i do kraja nespoznatqiv, nalagao jepotpuno nov izraz, samo wegovo stihovno utoåiãte u brisanom prostoru. Neko kratkoveko i mekos/misaono ulegnuñe, leæaj od iskrzane praznine, nakome se raœamo, primamo æivotne darove, zlatne itople okrajke veånosti, i nestajemo, dok i samapesma, nalikujuñi ovom okrznutom pramewu magle isvesti, postaje otisak naãih sudbina, koji namnalaæe da gledamo, i beleæimo, da izuåimo poetskinauk oåiglednosti.

Pesnik urbanih mena, za koga su i gradovi bili„makete buduñeg grobqa” a dorñolska oknasvedoåanstva o moguñim, posrednim, gotovoizmaãtanim svetlostima u noñnoj tami, svojompoetikom doslovnosti je umeo, pred odrazom uogledalu, proglaãavajuñi i sebe sama kwiæevnimlikom i uzorkom oåiglednosti, izustiti: Nezamiãqaj, gledaj... Noñnomorna svest o muwevitosti

11

bioloãkih transformacija, o pokretu koji u nama, i svuda oko nas, zaåiwe drugi pokret, bacajuñi nas skraja na kraj vremena ka jedva zamislivim obrisimarealnosti, i prevodeñi onu naizust znanu, prisnuarhitektoniku jednog åasa i iskustva sopstvenogbiña u gotovo irealni odraz, fantazmagorijuukorewenu u zbiqi svega proæivqenog, odluåujuñe jeformirala wegovu jedinstvenu pesniåku optiku, iwegovu poziciju u srpskoj poeziji, od sedamdesetihproãlog stoleña, do kraja minulog i samog poåetkanovog veka.

Dajuñi, svojim stihovima – ãto sadræe katkadakustiku konkretne muzike i ãumove uznemirujuñepartiture – dovoqno povoda za tvrdwe o poeticiverizma i urbanom sentimentu, Srba Mitroviñ sejednovremeno ukazuje i kao skeptiåni tumaå krajaepohe, svedok jednog uvek novog kraja u povesti sveta,„apokalipse koja traje”, a åije pabirke, podno nekeod ruãevina, skupqa novi æiteq planete, sredstarih istorijskih, medijskih i posve liånihzabluda i zabuna, åije posledice prevazilaze inajsmelije maãtovne koncepte. Åitav svet jemaãina, kaæu wegovi stihovi, na granici surovotaåne i fantastiåne vizije (Snimci za panoramu,1996): „Od stublina, klipova, osovina,/Od ãrafova,toåkiña, toåkova,/Od cevi spojenih sudova,/Odgoriva, maziva i vode/I mlaza izduvnih gasova. (...)Ãasija matere Zemqe/I sitniã qudi-opruga. (...)Drnda putem misterije/Neizmewivog opstanka/Punahisterije/Bez prestanka.//Crnoæuta ustreptala osa,/Deliñ maãine kosmosa”. Dok u mnogim drugim,rasutim poetskim fragmentima, zastraãujuñegradske scene nose u sebi „surovutoplinu/Starinskih epskih slika”, (Razgovet ilvrtlog, 2003) – teret nepopravivog, ãto niåe izbeznadeæne divqine qudskih pejzaæa. Ponekad je pak samo ulica, i, prizor sa golubom, uvod u novi lirski disput, ili dvoboj „metala i duãe”, neko novo,urbano raspeñe, ãto plamti dok se suparniåkestrane ne izmire i spoje, u dubini iste metafiziåkenoñi: „Osvetqen prozor/Preko puta/Noñ åini

12

stvarnom,/Spaja nas/Skrivenim pogledom” (Gozba,2004), dok se ne odblesnu, u zajedniåkom niãtavilu.U samoj suãtini, govori nam gotovo svaka skicaegzistencijalne situacije u poeziji SrbeMitroviña, nikada ne treba mnogo, dovoqno je bitisamo osluãkivaå tiãine, kao u pesmi „Dorñol”, izpesnikove posledwe zbirke, posmatraå sa prozora unoñnoj tmini, pa obiåan prizor uhvatiti udvostrukoj ekspoziciji, i sred praznih reklamnihporuka svakodnevqa, ugledati javu onog drugog,iskoãenog kadra, „punog budnih aveti”, kojimdrevni strah ispisuje zavrãnu poruku, na kraju dana, o ishodu bitke koju biñe i nebiñe vode, pod maskomuznemirenog nesaniåara.

Melanholiåni promatraå åovekove aktualne itransvremenske drame, svedene u orahovu qusku,pesmu golog fakta o samerqivim i nedostatnimåovekovim moñima pred neizbeænostima velikogvremena i konaåne tiãine, u nevoqnosti da seprikloni moñnim mitologiåkim strukturama iarhetipskim ili simboliåkim okrepama, SrbaMitroviñ poziciju pesnika uistinu prihvata kaoogoqenu, u sebi uzquqanu, nepouzdanu, razlomqenuna osvedoåenu proãlost sadaãweg i zagarantovanubuduñnost bivãeg.

Naukujuñi iz evropske i ameriåke moderne sage opoeziji promena, koja ga je kao pesnika, åitaoca iistraæivaåa, i napose kao prireœivaåa a najveñimdelom i prevodioca dva toma vaænih, antologijskihtekstova koji pruæaju bitan i razgranat uvid upesniãtvo engleskog jezika i wegove tokove nakon1950 – Antologije engleske poezije, 1945-1990(objavqene 1992) i Antologije ameriåke poezije

1945-1994 (publikovane 1994) – Srba Mitroviñ jesvoju liriku oslobodio upravo za liåni,nekonvencionalni, konfesionalni pristup i ton,dovodeñi u pitawe jedinstvo i koherenciju pesniåke fraze, a gotovo sasvim iskquåujuñi åvrsto iskovanemetafore, ili nejasnu aluzivnost simboliåke slike.Tragao je, kao pesnik, za vlastitim izrazom upromewivom, fluidnom statusu jezika, koji

13

najadekvatnije moæe izraziti izmiåuñe ustrojstvosveta, pa i åovekove najdubqe, åesto preñutanesuãtine, slabosti date mu oduvek i zauvek, opadajuñusnagu, nedostatnu moñ.

Listajuñi ove antologije – nezaobilazno ãtivosvakog pesnika i vrhunsku selekciju ãirokogpoetskog spektra, gde se umesto normatizovanihkwiæevnih i estetiåkih obrazaca ukazuju prelivawa raznorodnih modela modernosti, sveæa i novapoetiåka polaziãta, ali i kwiæevni praktikumãto svedoåi o moguñnostima da pesnik ostvari onoåemu sam najviãe stremi, da izrazi sebe, izbegavãisvaku konvenciju – uåini mi se, ponekad, da bihstvaralaåki portret Srbe Mitroviña mogladoåarati moæda i na osnovu fragmenata, ili wemuposebno bliskih stvaralaåkih poteza, povuåenih izpoetiåkih ãkola koje su ga privlaåile, koje jenajpomnije istraæivao, upravo tako ãto ih jeprevodio. Bezuslovna otvorenost iskaza XonaBarimena, na primer, svedoåewe o åoveku, resko,bolno, humorno, katkad i nejasno, kao uvod u ogoqenuintimu nedoumica i sloma, kao i toplo ozraåena apri tom beskompromisna ispovedna vokacijaRoberta Lovela, jednako kao i nekonvencionalni,tihi zahvat u sedimente lirskog, na granici señawai novih slika, u prefiwenom albumu svakidaãwihprizora Filipa Larkina – otvaraju se, posebno okupesnika, kao pesniåki ateqei, uvid u podsticajnuradnu scenu, na kojoj se uoåava koliko je svaki odovih poetiåkih potresa novine prañen razlagawemjeziåkih obrazaca i tragawem za oblicima osobene,liåne artikulacije, bliske govornoj, koja se gotovood pesme do pesme mewa, prisutna nadaqe, i joãsmelije, u mlaœih pesnika engleskog jezika, koje jeSrba Mitroviñ takoœe prevodio, oformqujuñi, unekom moguñem, dalekom obzoru svoœewa impresija i poticaja, i svoje raznolike, mozaiåkiapostrofirane odgovore na wihove dotoke, ãto su ga verujem, ohrabrivali, i vodili u slobodno,provokativno raznoliåje, izvedeno, recimo, moædai iz onog vidovitog i u mnogom pogledu uticajnog

14

stava Xona Eãberija, sroåenog stihovima ãtogovore o eroziji, koja proizvodi neku vrstu praãine, a iz we pak i vid novog, uveñanog lebdeñeg mesta, koje „ispuwava prostor i mewa ga postajuñi medijum/Ukojem je moguñe prepoznati sebe”.

Najkrañe rastojawe izmeœu pisawa i sveta, pera ibiña, liãeno mistifikacija i proæeto meandrimapromena, koje bujaju i raåvaju se iz predela naãihæivota, i nas samih, taj biomorfni crteæ – åasgotovo opipqiv „miãiñ vazduha”, åas Arijel, duhslobode, „u procepu zatoåen qudskom” (Opis itruwe, 1984), ili kuckawe samog bila, åas moñno, ustablu javora, åas navejala svelost, pisac/herbarijum,(Uzmicawe, 1999), i potom, neizbeæno, „åovek star,star”, dotrajala „stvarka”, meœu svim drugimstvarima – uverqiv je deo kataloãkog pregleda slika ãto govore o neprekidnim æivotnimmetamorfozama u poetskom svetu Srbe Mitroviña,od samog poåetka smeãtenom pod „prazno nebo”,„zemni krã” i „dremeæ bogova u zapuãtenom kampu”(Podne na Terazijama, 1983) kao sinteza æivotnihuvida i poetiåkih naloga, ãto upravo ujediweni,defanzivno stoje spram svakog apstraktnog ipoetizovanog „vjeruju”, zacrtanog na papiru,åuvajuñi difuzna, klizna, iãåezavajuña i iznovaobnovqena stihovna jezgra, kao najbliæaegzistencijalnim poqima koja åine oslonce ovepoezije.

„Piãi o onome ãto dobro poznajeã, niko o tebisamom ne moæe svedoåiti boqe no tvoje reåinatopqene stvarnom patwom”, kaæe wegova besedalaureata Zmajeve nagrade. „Iz sebe crpi sama”,istiåu i sami stihovi (Ãuma koja lebdi, 1991). Govor ove poezije je uistinu neposredan, direktan,suprotan podeãavawu za neku unapred traæenusliku, prizvan je iz prisno znanog, dosuœenogprostora, difuzan, diskrepantan, realno okuãan„unutar zidova uznemirenog sopstva” (Noñ i san,2002). Mitroviñev poetski znak tako postaje bliskapovezanost skica spoqaãweg i unutarweg: svet kaojedva ustanovqiva kontura, i ram individualne

15

nepostojanosti, razloæene u niz obrisa, u nestalan i nesaglediv sled metamorfoza. U tom dodiru iproæimawu promena, skrivena je sudbina onoga kojipiãe – „Onaj sam nezavrãen,/Onaj nesavrãen”(Razgovet il vrtlog) – u wemu poåiva „nemoñ punaznaåewa”, udah i uzdah, ãto napajaju mene ove poezije, lucidno, ironijsko osmatrawe male, uvek na novinaåin osujeñene scene sopstva, u mikroprostorusobe, u uzavrelom i dinamiånom ambijentu grada, unepoznatom i zastraãujuñem ritmu sveta, meœuneprozirnim silama univerzuma.

Doslovnost tako postaje pre svega nuæno prañewestvarnosti, verbalna mreæa, uvek iznova baåena navidqive i skrivene suãtine, koje bi stihovniintervali, istrgnuti fragmenti neke izgubqenejedinstvene melodije, da sustignu i iskaæu u „vrewutaånih reåi”. Magline, sazveæœa, finalno poetskoostvarewe Srbe Mitroviña, koje se ukazuje kaoproduæeni oslonac najboqeg ãto je ostvarenounutar wegovog poetskog pisma, na poseban naåinpotenciraju paradoksalnu blizinu fenomenajedinstva i samoñe, paradigmatsku bezobliånostopãteg, velikog nepoznatog, ãto sudeluje u naãimegzistencijama, odreœuje naã bioloãki opstanak iæivotni tok, i posebnost, osobenu osamu qudskogbiña, meœu sudbinama svih stvari, sred malogsazveæœa jedva dohvatnih oslonaca za gest i reå.

Ne postoji fiksna taåka, koja bi mogla ujedinstvenu celinu sabrati podloge ovih naporednih promewivosti, i stoga je izvor pevawa SrbeMitroviña konstantno i preosetqivo jezgronapetosti, lirski talog pronaœen i sroåen u deobi ioporbi svakog åasa izvesnosti koja tu izvesnost usebi veñ poniãtava, nad kojom su ravnopravnisuvlasnici ostaci pretrajalog, veñ proãlog, i ubuduñnost otisnuti fragmenti preæivelog, jednakoproæeti usudom osipawa, i doæivqeni i nadgledani u konstantnom lirskom tonusu strepwi, frustracija i pada. U imperativ taånosti, koji stoji predsastavqaåem poetskog zapisnika („jezik je istina”,istiåe veñ i naslov jedne pesme), ugraœena je i wena

16

nemoguñost, osporavawe, iza kojeg je veñ rasuti,nemoguñi vrãni åas, koji pesniku stavqa naraspolagawe uvek joã jedan, iznova naåiwen potez,ispravku, åin rastvarawa forme, uæurbani korak ususret promenama ãto je prevazilaze. U pesmi„Fotografisawa” (Lostina, 1995), on kaæe: „Dokstojim i premiãqam/Zbuwen, jer neãto moramreñi,/Kamera ãkqocne /I moje rovito stawe/Postaje dokument/(Meni samome)./Mada jesebe/Teãko prepoznati,/Jer slika je praznaquska/Koju interpretiraã/Novim reåima, uvekiznova,/Tako da... istina laæe. /Ne verujslikama,/Veruj u menqivost,/ Veruj da je moguñe/Prepoznati/Pristiglu promenu”.

Realno kao iluzivno, utvarno, i slika kao prikazistine koja laæe, opovrgnuta onom narednom, ãto jesustiæe i prepokriva, u najboqim pesniåkimkwigama Srbe Mitroviña postaje osnov wegovevibrantne strategije ãirewa obrisakonvencionalne poetske slikovnosti, u kojoj jesnovid neizbeæno dvostruka opservacija, trenutaåni uvid i odsev, ali i magliåasto promewiva ipreseqiva struktura emotivnog i refleksivnogsamosagledavawa ãto zaposeda odluåujuñe mestopesme, æivotno dokumentovana podloga poetskepriåe o apsurdu trajawa, jedinoj åovekovojkonstanti, ulovqenoj paroksizmom „æivotaplañenog æivotom”, i unutarwom zakonitoãñu svihformi, oksimoronskom bliskoãñu protivnosti, ukratkoj, i na bezbroj naåina variranoj, formulipostojawa kao iãåeznuña.

Pre nego ãto se u kwizi Magline, sazveæœa naœe usvom kvintesencijalnom obeleæju, kao biserje 9razloæenih segmenata male poeme Snovid, koja sedoæivqava ne samo kao konceptualni stub, veñ ipreovlaœujuñe pesniåko oseñawe – istaknutopoåetnim mestom u svakom ciklusu, proæimajuñisvojim znaåewem i tonom celu zbirku – ova jasnostsaznawa, åija je lirska ironija zaãtitni znakMitroviñeve poezije, koja je liãava patetike ipseudofilozofiånosti, prepoznañe se i kao lirski

17

nanos prethodnih zbirki, potka, u åijem jenajæivqem, egzistencijalnom iskustvu, åistparadoks, zbiqa prelomqena u prizore irealnog,ãto lirski dnevnik o doæivqenom åini iz åasa uåas potopqenim, i gotovo imaginarnim,fantazmagoriåim, „nezamislivim” izveãtajem ostvarnosti. U Ãumi koja lebdi to stawe doæivqajnesvesti i intuitivne prekognicije, ãto se nadmeñe sa maãtovnom dinamikom stvarnosnih preobraæaja,detektovano je kao „nutarwe buœewe”, na ivici sna i„obzorja nepoznatog sveta”. Kao dvojna priroda åiste empirije, wena sposobnost da nas same, kao snimak,reflektuje na ekranu odsustva, u nestajawu, upersonifikaciji dvojnika, kao pesniåki subjektkoji, pod maskom putnika tragaåa, lutaoca, svepoznato mora da preimenuje, dopuãtajuñinovonastalom svetu znakova da zauzme jednako vaænomesto, kao ãto je i ono wime upravo prevaziœeno. Usamim taåkama wihovog dodira razotkriva se presekvidika, koji se meãaju, opaæawa i señawa razmewujumesta, i pesnik sam postaje „nestvaran u tojnezavrãenoj drami” (Uzmicawe). Jedno malo haikuostvarewe – „Klupe kraj åesme./Sedim li premastarcu/il se ogledam” (S Kalemegdana, jesewa haikuslikovnica, 2006) dobiñe sledom ovakve pesniåkemetodologije, nova, proãirena znaåewa, kao, naprimer, u pesmi „Obrnuti porte” posledwe kwige,gde je slika u isti mah i spoznaja, uhvañena odrazom u „sluåajnom ogledalu”: „Mraåan filozof u tamnomtunelu/Koga ne oåekuje niko”. Ili ñe se, kako ufinom svoœewu doåarava pesma „Nevidqiv,nemiran”, koju ñe åitalac nañi u novoj zbirci, udaqoj igri preklapawa autovizura i realnih odraza,nazreti, u samoj nataloæenosti vizura, isublimirano viœewe same lirike: „I evo, ovdesam,/Slika onoga stvarnog/Ãto slepoprilazi/Davnoj sudbini/Svih proãlihæivota,/Genealogiji/Uspona i padawa/Uniãtavilo”.

„Ovo sagledavawe vuåe me da govorim o sebi kaoimaginarnom biñu odreœenom nevoqno da svedoåi o

18

sebi samome u prividima i slikama koji se prepliñu u oseñaju bliskosti sa svim nepostojeñim”, kaæepesnik (Poezija Srbe Mitroviña, Zbornik Maticesrpske). Ali, ãto je jednako vaæno, obrtom istihslika, ostvaruje se i potencijalni govor bliskostisa svim postojeñim.

Jer u tom „okeanu trenutaka, taåaka, kucaja”, kojidoåarava ova poezija, bilo je sveta, i ono damara i usreñnim prelivima spoja, u pitominamazajedniãtva sa ushiñujuñim i vrednim, jedinstvenim i neponovqivim, u zaleœu bura i tihosti „pliñine”,nevelikih, jednostavnih stvari, u epifanijskomozraåju svakodnevqa, åiji je zastupnik, zanesen imelanholiåan, moderno i mudro sveden, pesnik SrbaMitroviñ istrajno bio. Pesma „Grozd prepunslasti”, a mogu joj se dodati i druge, kao ãto su „Jul”,„Dobrobit”, „Za Kaju”, iz wegove posledwe kwige,okrenutost blagoglasju razliåitih qubavi, i posvete najbliæima, åine okriqe pod åiju se zaãtitnutoplinu smeãtaju motivi prethodnih zbirki,granawa i treptaji stvaralaåkih dodira saambijentom bliskih pejzaæa i srodnih duãa,isprepletanih poput peteqki siñevaåkog groæœa, uwegovim Lostinama. To su pesme koje imaju punoñupoema, razgranatu slikovnu i zvuånu evokativnost,buduñi da poåivaju na drugaåijoj, plodnoj, usklaœenoj viziji bujawa i rasta, nesputane plemenitostiprirode, kao ode ubrane iz svetlospeva same fakturebiqa, zraka, talasa, modrine, graditeqskepokrenutosti sveta, i åistih emocija, i one åinejednako vaæne konstituente ovog pesniãtva,ukomponovane u resko ritmizovane, vizuelnoiskoãene urbane prizore, podno istorijskihnaplavina, smeãtene meœu uzorke mikrohaosa,pometwe i agonije u naprslinama qudskih biña, aostvarene verbalnim otklonom od mistifikacija iformalne uglaåanosti, kao ubedqiv srok moderne, isasvim posebne, lirske artikulacije.

Srbu Mitroviña to iskazuje kao pesnika ãirokog registra pesniåkih formi – od kwiga-poema(Biblioteka, 1992), i pesama guste fakture, do

19

`̀

pesniåkog akvarela, od proznog fragmenta doelegije, urbane balade, limerika, ili lirskeminijature – koji iz slikovne narativnosti igovorne intonacije, kao iz bogatog pervaza, znaizdvojiti muweviti kadar, filmsku sekvencu, iliviãeznaånu opservaciju i saæetu sliku, u kojojkatkad i siñuãni detaq, åulna i misaona nijansaotkquåaju novi tren prozrewa, ponekad i sredetarskog podnebqa tako zahtevne minijature kakvupredstavqa haiku pesma – koja se – kao so soli,esencija zemnog, svakidaãweg, posve liånogiskustva, i kao zastupnik posve drugaåije kulture –pokazuje kao pesniku neobiåno bliska, åak i nuæna, u viziji kontrapunkta nedoseæne celine idovoqnosti fragmenta, u niskama najkrañih lirskih zapisa o neprekidnim menama u pejzaæu sveta, nanemerqivim obzorima velikog puta promena, ãtonas ponovo ispoqavaju kao posebnost, u nizu inih,jednako i kao pripadnost nedeqivom, opãtem,kosmiåkom, univerzalnom.

Razliåite forme snovida, reklo bi se,instrumenti su saznawa Mitroviñeve poezije, taåkewegovog ukupnog pesniåkog i duhovnog zrewa, znakpromene koji zaustavqa linearno voœewe pripovestio åovekovom lutawu i spoticawu, i skicira ga kaoprohod, koji iz prve, bioloãke datosti, neprekidnoãiri samopromatraåko soåivo okulara, svetlosnimlaz uperen na useke i procepe, uzanu, teskobnupostequ, ulegnuñe, naãe „mesto” na mapi sveta,egzistencijalni znak pod zvezdama, doåaravajuñinajzad i onu odsudnu promenu koja iz ovog naokooskudnog rekvizitarijuma svakidaãwice vodi unajãiri misaoni i duhovni opseg, stavqajuñipoetski subjekt pred „nemoguñi nalog” postajawa unestajawu, pod sam znak biña, senku koja se ãiri usaæimawu bliskog i udaqenog, u rastuñem rukopisunigdine, u åijem bespuñu opsesivno raste i poetskapotraga za ishodom: „I tako gledah taj zamrãenizbrkani crteæ svog puta, neizgled beskrajan, kako sesve mawe mrsi i kako postaje sve viãe jednanepomiåna taåka: jedno mesto, jedna soba, jedan

20

samrtniåki leæaj. Kako taj beskraj novenepomiånosti guta åitavo æivotno vreme i postajemera skupnog zaborava”(„Putevi”, Razgovet ilvrtlog).

Uvek me iznova impresionira åiwenica da jeSrba Mitroviñ svoje Metastrofe napisao ne samobez ikakve poåetniåke nedoumice, poetski ubedqivoi rafinirano, veñ i to ãto je dominantu taåku svojepoetike veñ tada zaokruæio, ustalasao, i na timvibrantnim nitima potom sazdao lutajuñe,promenama podloæno ali i nadaqe kquåno poetskomesto, koje obeleæava, sada se to moæe najjasnijesagledati, åitavo wegovo delo. Ta taåka prohoda, ili usamqeno i lebdeñe ostrvo, koje u zavisnosti odkonteksta i ugla gledawa, doæivqaja, ili iskustva,koje modeluju razliåite okolnosti i æivotna dob,dodajuñi mu poneku presudnu znaåewsku nijansu iliteg, to krzavo ulegnuñe, od tankog æivotnog prediva,na kome se diãe, snuje, boluje i pretrajava – „jednomesto, jedna soba, jedan samrtniåki leæaj” – ostajekonstantni motivski nerasplet, gde sve je blizu, gdeprimiåu se i srastaju sreña i nesreña, eros i tanatos, lepo i strahotno, æivot i smrt, i gde svetlost itamnina postaju isto zametno zrno, prva postojanapraznina biña, prolazni sjaj naãih postojawa.

Svaka kwiga Srbe Mitroviña, poåev odMetastrofa, dopisuje novo poglavqe ili pasuslutawa po prostranstvu zvanom Terra incognita, narubovima gde se dve ravni ili dva aspekta stvaridotiåu i spajaju. Fascinira jednostavnost kojom seosvetqava duboka dimenzija liånog oseñawa vremena, postajawa, kidqive osnove i nepromewive suãtineåovekovog sveta, i sa koliko setne vedrine ilihumorne svetlosti pesnik sazdaje svoju metafizikusvakodnevqa. Reåi u woj dopiru do svojih graniånihvrednosti, ispituju kontrastna znaåewa, i u wimaostaju jednako dramatiåno, ali i ironiåno vezane zasvoju nepouzdanost, preokrete smisla. Toliko putazamaskirana, zamagqena i izneverenainterpretirawa osnovnih istina poetski medijumvraña prvotnoj, otkrivalaåkoj, osvajajuñoj misiji,

21

slike se pri tom kreñu kliznom ivicom izmiåuñihprizora, i vlastitog ogledala, iskazujuñi svojeobmane i promiåuñi kroz hladnu svetlostnepobitnog. Kao bolni i ironiåni osmejak nadsvekolikim nepouzdanostima jezika i sveta.

Nema u naãoj poeziji, s kraja proãlog veka, takouverqivog, nepretencioznog i spontanog rasapa islobodnog preformulisawa jeziåkih prizora, kojipotiåu od opore ili opojne moñi jednostavnihgovornih skica i elementarnih æivotnih situacija, u kojima poetski jezik istovremeno doseæe iveristiåku i transvremensku dimenziju, iskazujuñiobrtom iste stihovne postavke i istinu svakodnevqa i ono ãto je wome zakloweno, u woj pohraweno, kaotajno i nevidqivo, ali jednako postojeñe pismonaãih sudbina.

Pesniãtvom Srbe Mitroviña, prizvano je u reåi retko ostvarivo svojstvo jezika da okrzne ili obrubi regije vidqivog, åulnog, opipqivog, a da se pri tomodbqesne u tami kao jeziåka naznaka stvarnostiposve drugog reda, i da iz upletenosti u materiju iåula zaœe u nesaznatqivu tvar tajne. „Skrivenopozoriãte/Koje u nastavcima gledam /Kao iskidanubeskrajnu seriju/Noñnoga liånog TV programa”(Æaoba, 1993), reñi ñe pesnik jednostavno,sugeriãuñi pri tom oseñaj prisustva neåega drugog,na ãta upuñuje sposobnost jezika da iskaæe veritastranscendentalis, stalni opseg pitawa otkudapristiæemo i åemu se upuñujemo. Linije zamrãenogæivotnog åuda, u deltama jeziåkog prohodapreokreñu znaåewe osnovnog vokabulara stvarnosti,„ushit i utih” postaju jedno: Prolazne slike/U veånoj,velikoj praznini sveta. Sa te posledwe vidqivegranice, koja gasi mikrohaose svakidaãweg, SrbaMitroviñ ubira tajanstvo poruka novog znakovqa,jedan po jedan osvojeni meridijan tamnine, sazdan iu takvoj krunici stihova kakvi su vanredni stihovizbirke Noñ i san: „Sada sam duænik sitnom prahuniåega./Sada sam duh u lampi/Neåiste moñi/Koja dajesve/I ne traæi niãta”.

22

Upravo sposobnost da se istom taåkom prohodaproæmu razliåite dubine i razloæena semantikapoetskog znaka, åini sve konvencije, privide iutvare jezika, poåetnom taåkom prozira, kojimpesniåki glas i vodi kroz godove sabranog iskustva,ali i kroz stupweve bioloãke regresije iiãåeznuña. Tako funkcionalna skala verbalnog,prizvana sa druge strane jeziåkog sveta, sa granice,orbitalnim okretom u mestu, oveãtali govorpretvara u novu, brzometno okrznutu realnost domaloåas nepojamnog, svedenu u zbir perspektiva ãtoåine tkawe toplog, prisnog, proæivqenog saznawa, i hladnooke tvari univeruzuma. „Svakoga åasa, svuda isve,/Postoji, æivi, Bez mene.//Vaqa se more, oblaåjatma,/U magli daqina/Najbliæa.//Pa i moj æivotnepoznat,/Teåe bez mene/U nepovrat”, beleæe stihovi ovog pesnika, ostvarujuñi i nagoveãtaj suãtinskedrugosti, neprozira, sugestivnu evokaciju svojstva isame supstance biña: „A ja ko pramen maglenog sna,/Vijem se ponad spokoja” (Æaoba).

Ustreqen u samu peteqku – „s tobom, na krajudana” – takav je muweviti, obrtni prizor, koji åiniprirodu Mitroviñeve poetske slike, izdvojenu izprocesija prolaznog, „nedovrãenog gledawa strave”– „S one strane ponora noñi koji nas suzbija”, kakobi rekao Eãberi. Epitel vremena, sama membranapreokreta i preobraæaja, razgraniåava i spajasuprotstavqene dimenzije i pravce, izraæavajuñisam krah u „plamenoj gordosti jednog postojeñegtrena”, poeme prohoda i razmena svega, za jednopostojano niãta – melanholiånoj i epifanijskoj uisti mah. Jer mala vrednosna sazveæœa ovog poetskogsveta, u svakom su trenu ona moguña, odbegla blizina,i reå koja ih iscrtava, sa uãña je sveta koliko i sasamih wegovih „rastajaliãta”. Poetski znak SrbeMitroviña, otporan i gibak u isti mah, pokazuje sepogodnim za paroksizme ove poezije, za weneneravnine, weno magiåno soåivo, wene razlomke ikontroverze, wene preåice ãto vode u jeziåkasabiraliãta: „Æivot ti beãe dat:/Deliñprostora,/Posebno mesto; /Sad smrt je/Isto

23

obeñawe” (Ãuma koja lebdi). Ili, kako kaæe dvostih,posebno upeåatqiv u svojoj jednostavnosti iåistoti: „Jer åekujuñi dan/I noñ za wom stiæe” (Noñ i san).

U ovakvim stihovima Srba Mitroviñ je posvesvoj, u svojoj koæi, u svojoj sobi, na svom „uskomleæaju”, u svom pesniåkom biñu, u gorqivosti sreñei patwe, ãto potkrepquju tekst kao obistiwenumoguñnost oglaãavawa duãe – u wenom saglasju isporewu sa sobom, na samom pragu preseqewa, uiskuãewima, sumwama, borbi i predaji – u seobiåitavih svetova – od koji onaj drugi postaje prvi,åak i tamo gde se zaåiwe novi æivot. Privid wegoveslave, ili ãar svih istina o prividima.

Tu se krije i odgovor na moguñe pitawe, koje se nemoæe mimoiñi ni kada se odgoneta poetika ovogmudrog, opreznog, kontemplativnog pesnika – ãtatreba da znaã da bi bio pesnik. Demone obmana ibogove ozarenosti, pomaæe mi u ovaj mah stih GarijaSnajdera, pesnika, koga sam prvi put åitala upravo uprevodu Srbe Mitroviña, u izboru „Devet ameriåkih pesnika” (åasopis Reå, broj 1, septembra 1994). Ãtaje, naime, za Srbu Mitroviña, pesnika, koji je preveo viãe od dvadeset hiqada stihova sa engleskog jezika,znaåila poezija, kao neposredni kreativni impuls iåin.

Traæiti u wegovom delu formulacije o smislustvarawa, izraziti pesniåki kredo, bilo bi, bezsumwe, pogreãno. Nametawe takvog inteligibilnogteksta unutar teksta, zatvorenog u poetiåke poruke,posve je udaqeno od Mitroviñeve lutajuñe, ne uvek ilagodne zapuñenosti kroz svekoliki lavirintnuænosti koje bi wegovog zaslepqenog i zbuwenogjunaka, åoveka svakodnevqa, „Homera univerzuma”,nagnale da zanemi, da se ne oglaãava, uprikrañenostima, trpqewu i nedoumicama, ioseñawu nemoñi pred neizbeænostima u vlastitombiñu, ili sred zbivawa na velikoj sceni sveta, nakoju nema nikakvog uticaja.

Za Srbu Mitroviña poezija nije magija.Prenoseñi snaæno i upeåatqivo, iskidano i

24

iskrzano, poput razgovornog, neuglaåanog govora,autentiåno iskustvo, ona zapravo, na svaki naåinkoji joj je moguñ i ostvariv, oslobaœa zabluda – iupravo tako postaje lekovita.

U spontanosti stvarawa, nesavrãenosti ineizbruãenosti intimno obojene fraze, pismommelanholije koje se svesno poigrava starinskomromantiånom intonacijom, raskrajajuñi svakiprisenak snova o idiliånom skladu, i o subjektivnoj moñi da ga kreira i wime vlada, Srba Mitroviñ je ustihu pronalazio verni, æivotni odah, pa i sreñu,ãto takav vid nepatvorenog iskustva uopãtepostoji, ãto ga i sam moæe dosegnuti.

Stvarawe je za ovog pesnika, dakle, inajautentiånije i najkompleksnije svedoåanstvo opostojawu uopãte, pa i o wegovom vlastitom. Jedannesavrãen pokuãaj, i veåiti, nedovrãeni nauk.

Ako bih se, uza sve, mogla i smela poigrati ipitawem koji mu je od pesnika angloameriåkemoderne poetske orijentacije, koga je prevodio,uistinu bio najbliæi, odluåila bih se za uzorniprimer i poetsko iskustvo Filipa Larkina, za kogaje poezija, u toplim, i nekonvencionalno lirskim,svakidaãwim albumima señawa i nade, obmane ijasnog pogleda, iluzije i realnosti, samoñe isapripadnosti, sputanosti i slobode – kako ju jeinaåe, kao Larkinov prevodilac, i sam SrbaMitroviñ tumaåio – bila pitawe zdravqa –sposobnosti da se stvari vide onakve kakve jesu,kakve su oduvek, i kakve ñe u svojoj elementarnoj isvagdaãwoj prolaznoj suãtini, uhvañene u jednomæivotnom trenu, uvek biti.

Primicawa suãtinskim, svedenim zakquåcima,koji viziju trajawa oslikavaju bojama slavqa,prisnim sliåicama na mozaiåkom muralusvakodnevqa, dana i noñi, ili kao notni zapis, ioseñawe pripadnosti velikoj „simfoniji vremena”,Srba Mitroviñ je iskazivao razliåitimpesmotvornim oblicima, odræavajuñi stihovnunaraciju gipkom, spasonosno diskurzivnom, iizdiæuñi svoju uznemirenu fantastiku stvarnog kao

25

autentiåni brodolomnik noñi zastavu predaje,ostvarujuñi ipak i svoja mala, tiha i jednostavnausidrewa u pejzaæe duhovne plovidbe, åak i kada onisadræe onu odluåujuñu poentu ãto saæimadramatiåno udaqene slike i spoznaje. Paradoks se tuukazuje kao pesniåko svetlo na puåini, sam uzorakæivotnih kontroverzi i odgovor poretku istine, iupravo stoga, sred svih kolebawa, nedoumica i oåaja,nudi na svoj naåin umirujuñu, spokojno mudru i mekupesniåku notu. „Neizbeæno je biti gubitnik/Koji ukrilo roni suze/Radosnice” – kaæu stihovi,zabeleæeni nimalo sluåajno u zbirci sa imenomGozba.

Biti gubitnik na velikoj Gozbi svetova, ãtorazmewuju svoja mesta, pokretana energijom sluåaja,obavijena, åas povojima i plahtama, åas pokrovomnaãih sudbinskih omeœewa, u pokretnoj skicinedovrãenosti ãto rawavaju i ushiñuju,premeãtajuñi trenutke spokoja na buduñe mesto tuge,u nikad do kraja ispisanu dramu promena, znaåi,ipak, i u samoj suãtini, biti uåesnik u svetkovinipostojawa, kojoj pripada i naã osveãtani prah, ãto zna istinu o sebi samom, o tragu tragova naãegprisustva, kao razgovet tog saznawa, u vrtlogu koji ga prima i sa wim se, svemoñno, obnavqa i traje.

Dinamiåki sklop lirske pesme u SrbeMitroviña je sinteza datog, okrznutog,raspoloæivog, pretrajalog, sa onim nadiruñim –otisak u duhu i biñu koji ostavqa intimno i opãte,osetqivo i indiferentno, blisko i udaqeno.Wegovi stihovi su poput traånica, koje sunaporedne, ali na kojima se iznenadno, bezupozorewa, na nepredviœenim mestima sagledavawa,individua, svet i univerzum susreñu, spajaju, i uistom, velikom udesu, rastaåu, da bi se negde, u priåi koja traje van nas, obnovili u svom novomneraspletu. Sjediweni, doæivqaj i opservacija,emocija i iskustvo, daju snaæan i samosvojni peåatovom stvaralaåkom rukopisu, ãto se u nizu kwiga, usamoj svojoj osnovi obnavqao, mewao, i plodnopotvrœivao.

26

Poezija je Srbi Mitroviñu, ãetaåu kome sugodine i bolest uskratile moguñnost putovawa iizlazaka, odmeravajuñi mu i san i disawe, bila, uzasve, i najneposredniji i najiskreniji vidkomunikacije. Rado je svoje rukopise u nastajawupoveravao prijateqima, uistinu mareñi za ono ãtobi mogli reñi. Magline, sazveæœa, kwiga nastala zaneãto viãe od godinu dana, najveñim delom tokom2006, u kratkom vremenu za jednu tako bogatu zbirku,pretrpela je, takvim proverama, ozbiqne promene,ali i preãla put ka sigurnom zaokruæewu, uzzadivqujuñu koncentraciju svog autora, wegovustvaralaåku voqu i sveæinu. Ona nosi sve odlikezrele poezije, neposustalog dara promiãqawa ivarirawa onih formi lirike koje su ovom pesnikubile najbliæe.

Pesnik je meœutim, umeo da se veæe i za ponekisvoj stih ili fragment koji bi citirao, kada bi muse uåinilo da je najbliæi wegovom noñnomotkrovewu, ili da naboqe vezuje mnogobrojne dnevneprivide i magline i daje im jasniji lik. Pamtimkako me je upravo jedno Srbino haiku ostvareweostavilo bez daha, u trenutku kada mi ga je mojprijateq uputio, 23. oktobra 2002. godine,elektronskom poãtom, u lepom, setnom pismu, iprosjaju prijateqskih toplina. Uz upravo nastalihaiku, pridodao je, neuobiåajeno razgaqen wegovimnastankom, i ovu reåenicu: „Namenio sam mu sudbinu epitafa!”.

U danima vrlo sveæih señawa na SrbuMitroviña, wegovu pesniåku i liånuneponovqivost, a i kasnije, pitala sam se, odistaåesto, ãta je odluåilo da pesnik ovakvu odrednicuveæe upravo uz ovaj trostih. Bilo je i ranije haikupesama – u zbirci Razgovet il vrtlog ima ih pet , uzbirci Noñ i san åetiri, a usledila je i åitavazbirka, a u kwizi Magline, sazveæœa prisutna su dva.Zaãto je dakle, pesnik izdvojio baã ove stihove –Kiãna kapqica/bubri na mome dlanu./Pupoqak neba –objavqene u nizu od dvanaest haiku pesama, u zbirciGozba – i dao im tako izdvojen znaåaj.

27

Maleno ostvarewe, povod za slikovne, stilske,pre svega duhovne veæbe, skladni uzorak bliskog idoseænog, u svemu izmiåuñem, kolebqivom.Prikladno saåiweno, unutar zadatih proporcija,koje sadræe fragment señawa, ili daãak upravoproæivqenog trena, a odaju pah savrãenstva, u onomprolaznom i nesavrãenom.

Evo ga, dakle, delce opaæaja, åedo duha i uma, naputu zrewa i estetiåke odsudnosti, koja spajahemisfere, kulture, drevno i sadaãwe, proãlost ibuduñnost. Izdvaja se iz svega, kao biserno ostrvo, da bi se vratilo svom kontinentu iskustva, opaæaja, iotkriña, uz neku prikrivenu autorovu svest da je itaj zapis, u svemu dovrãen, po svom karakteru i samskica, u velikom prolaznom oblaåju sveta, kojesprema veñ novu kap. Veånost, koja nam izmiåe, umagnovewu jedine trajnosti – promena.

Puki verbalni obred na tom kratkom putupreokreñe se u ogled, osmatrawe, iz blizine, a opet iiz nekog drugog vremena i prostora, koji nasprevazilaze.

Prisutno je tu neãto iz reda velikih Odenovihinspiracija, na koje me podseñaju upravo stihovikoje je Srba Mitroviñ preveo, asocirajuñi na onoãto moæe biti gotovo savrãeno, „A ipak vidqivatvar,/Zemqa, Nebo, i nekoliko dragih imena”.

I sve najednom postaje jasno: ova malena pesmanosi u sebi suãtu strukturu i pokret metastrofa,poloæenih u samu osnovu lirskog pisma SrbeMitroviña. To je zapravo pupoqak Poezije.Pesniãtva, kakvom se ovaj autor najradijepriklawao, i koje je najåeãñe stvarao. Kao „jednoiskustvo saznavawa sveta, pamñewa i åuvawa svegaonoga ãto se smatra vrednim”.

No odlazak pesnika – kao i svaki odlazak –ispravio bi me Srba Mitroviñ – otvara posebnudubinu u vremenu. U woj su, umesto epitafskih,zaustavqenih, okamewenih istina, moguña listawa. U vremenu, u wegovoj teleskopskoj dubini, Srbin„epitaf”, i wegove metastrofe, verujem, biñe povodda neko, radoznalo i nepristrasno, zatraæi uvid u

28

pesniåke spise. U nesposredno pesniåko iskustvo,lirske ekspertize. U delo. Nemilosrdno, moæda iosetqivo, ãto i oåekujemo od svake buduñnosti,traæiñe dokazni materijal – graœu naãih snovida,razlistano vreme.

Ovo naãe, i ono svagdaãwe. I nañi ñe ga. U skromnosti, moñi i nemoñi, slavqu i teskobi,

gozbi i æaobi svog æivotnog trena, Pesnik se za topobrinuo.

29

POQUBAC ÆIVOTA, ILI,LIRSKI EKUMENIZAM

VESNE PARUN

„Poezija mi je dom, majka, potomstvo…”Vesna Parun (1922-2010)

Vest o odlasku pesnikiwe Vesne Parun objavqenaje 25. oktobra 2010, nekoliko dana po publikovawukwige izabranih stihova Povratak stablu vremena,kojom su wen prireœivaå, pesnik i prevodilacPetru Krdu i vrãaåki izdavaå KOV æeleli daobeleæe poseban dogaœaj, od znaåaja za naãu, ievropsku kulturu, te da, po obiåaju, odaju poåastnovom dobitniku ugledne Evropske nagrade zapoeziju, koju je ustanovila ova izdavaåka kuña, a kojaje Vesni Parun dodeqena tek koju sedmicu ranije.

Tako su se lavina agencijskih vesti, podseñawa igovora poãte, u ãtampi, u Druãtvu hrvatskihkwiæevnika, kao i prilikom isprañaja pesnikiwe,u Grohotama, na Braåu, i atmosfera sajamskeradoznalosti i vreve, koja prati izlazak novihkwiga u Beogradu – nadstvarno ispreplele. Na scenuje stupilo, i doslovo oæivelo, jedno od najdubqihåvoriãta same poezije velike poetese – stapaweprostora – uskovitlani svet – a u wemu, kao i uvek,vidqiva i dominantna, sprega æivota i smrti.

Dva omaæa, pesniku i wegovom delu, i dvaformata – pripadnost hrvatskoj, ali i evropskojpoeziji – kao i dva trenutka – rastanak od pesnika,uz jasno wegovo stvaralaåko prisustvo – stopila suse, u onom naporednom toku zbivawa, koje se ne moæeunapred osmisliti niti zamisliti, a koje iznenaœuje jarkim kontrastima, ãto su oduvek, åini se, pratili æivotni i kwiæevni put Vesne Parun, a na nekinaåin, i pored mekote wenog lirskog tona, ostalizaãtitni znak wenog pesniãtva.

30

Jer wene pesme su uistinu „kovitlac metafora,grozdovi nesluñenih spojeva i sudara rijeåi, sazvuåja smislova”, kako je pesniåki i analitiåkipronicqivo, pre mnogo godina zapisala VesnaKrmpotiñ. Koren te bure, u kojoj se proæimajuiskustvo i saznawa, oseñawa i mudrost, raskoãnapotka æivotnih priåa i uvek, na kraju, po jedangubitak i jedan dobitni grumen, åine onu poznatusintagmu Crwanskog – „sudbina i komentari” –pleonastiåkom, i saæimaju je u jednu reå. Briãuñikomentare.

Jer, kada je u pitawu ova spisateqica, sve ãtoreflektuje wena pesma, na neki naåin je, zapravo, ona sama. U wenom delu sabrani su i magija i usud wenihputeva – sva wena sudbina. Oåaravajuña zemqapoezije, i teãki, samosvojni izbori, tegobnaæivotna putovawa, porazi i patwe, „pozlañeni”,kako Krmpotiñeva taåno spomiwe, a opet, u svojojdramatiånosti, jasni, nezamagqeni. Svi rastanci,nesporazumi i samotniãtva – koji su je markantnoizdvajali, monumentalno vajajuñi wenu pojavu iweno biñe, ali je i rawavali, åak i onda kada je samaodlazila, ostajuñi dosledna sebi, svojoj prirodi isvome putu – åine jezgro wenog bivawa u pesmi,uistinu, wenim domom.

Premda je, nakon ãest decenija ålanstva uDruãtvu hrvatskih kwiæevnika, nedavno napustilaovu asocijaciju, ostañe zauvek za wen pesniåki putvezana åiwenica da je upravo tu, 1947, objavqenawena prva kwiga, kojoj je naslov Zore i vihori daoGustav Krklec. I danas se na tom veñ teãkopribavqivom izdawu moæe proåitati impresum:ZORE I VIHORI, Izdawe Druãtva kwiæevnikaHrvatske, Zagreb, 1947. Za Druãtvo kwiæevnikaHrvatske Gustav Krklec. Omotna strana EdoMurtiñ. Naklada 2000 primjeraka. Tiskawe zavrãeno 30. IV 1947. u Tiskari zavoda Hrvatske. Zagreb,Frankopanska ul. 26 Cijena kwizi Din 67 –

Nakon ãest decenija, åitawe ove kwige, ãto seuistinu sa ranim pesniåkom ostvrewima ne deãavaåesto, obnavqa uverewe da je zbirka, koja broji 86

31

pesama, organizovanih u åetiri celine (Bila samdjeåak, Rujan, Ivawa rijeka i Zemqa), u potpunostinajavila poeziju autentiåne inspiracije, visokepikturalnosti, snaænog poetskog jezika.

Sloæenom motivskom strukturom, u ãirokomrasponu od retkih u pesniãtvu onog vremenaurbanih motiva, „tuge predgraœa”, æamora trgova,ali i lirike usamqeniãtva, mladalaåkog buœewatela, kao i otvorenosti poetskih åula zaneuobiåajeno zrela prepoznavawa mrke drevnostizemqe, pesme porekla, nespokoja, seoba, rata i smrti– kwiga je neporecivo ustanovila viãeznaåanpoetski poåetak, stvaralaåku samosvojnost, osvajanusvakim novim korakom i zbirkom, i potvrœivanu, ukasnijim etapama, ãirokim rasponima, koji nisumarili za standardne æanrovske podele, niti zaideoloãke pohvale i pokude, razastiruñi svojplodni æar, uz poeziju, i na prozu, kwige za decu,teatarske radove, scenska postavqawa, prevode,slikarsko-pesniåke mape.

Pozne godine, u novom dobu, i sa talogom novihsaznawa, uveñavale su i otpore, prigovore, kritike,satiriåne osvrte, ove autorke bujne stvaralaåkenaravi, ali i wenu – samoñu. Iako ovenåana svimkwiæevnim priznawima svoje sredine, i u mnogomtrenutku isticana kao najveña hrvatska pesnikiwadvadesetog veka, wena izuzetnost, nepristajawe naklizne standarde, prohodna i beãñutna bivawa,neretko su bili okruæeni ledenom tiãinomsavremenika, no najåeãñe ju je, ipak, pratilodirqivo privræeniãtvo åitalaca. Sve je to svela,pri isprañaju, na otoku Braåu, odakle su potekla iwena rana poimawa i stvaralaåka razumevawa,jednostavna reå Jakãe Fiamenga: „Tvoj duhzadræavamo u sebi… za vrijeme koje nije izgubilosmisao. Moæda te ponekad nismo razumijeli –oprosti”.

A Vesna Parun, Pesnikiwa, opstaje pak, i ostaje,ãto je uvek bila – Æena ostrvo. …Æena otpor iæena prijekor; æena morska medvjedica i morskameduza;/æena koraq i æena spuæva; æena lupar

32

prilijepqen o hrid,/i æena hrid o koju je prilijepqenlupar… kako sama nadodaje u vanrednom tekstupisanom zadwe decenije wena æivota („Tko sam ja”,2001).

Ako je bilo åemu dugovala zahvalnost, bile su togodine samog postojawa, proæivqene bez zazora istraha, voœene upravo autentiånim, zbiqskiminstinktom samoñe: Da sam umrla u djetiwstvu/nebih znala kuda vode/bijele stramputice/oko srcarasprostrte./Da sam umrla /na tvojim rascvalimgranama/o ruæo qubavi/ruæo putenosti/ne bih znala/kako prostor ohrabruje,/kako je beskrajno/privræenasamoña („Zahvalnost”, Gong, 1966).

Wena ruæa smisla odgajana je pri tom snaænimklimatskim kontrastima – straãnim poetskim iæivotnim paradoksom. Napajana rastom samoñe,nabujalim saznawima dodirom, hodawem, bliskoãñusa udesima i stradawem, svih i svega ãto jepesnikiwa na svom putu sretala i u svoj svetprimala, izazovnim prostorom, koji „ohrabruje”, alii rawava. Stoga je to i poezija srediãta, i poezijaputa. Poezija egzistencijalnog ruba, ostrvskog mira, ali i ambijentalnih promena. Pisana je urazliåitim zemqama, gradovima, najposle, i upreskromnom domu, u Zagrebu, ili u voæwitramvajima… „Igrala je sportsku prognozu, kupalase u javnim kupaliãtima”, beleæili su hroniåarikwiæevnih prilika, a priseñaju se i danas slikariove sudbine, dodajuñi: „jer tople vode ni grejawa ustanu nije imala”.

Boem, i suverenka, uvek iznova potvrœivanihprava na izbor – moæda greãku, moæda sreñnipogodak – jedina spisateqica u Hrvatskoj koja jeviãe od pet decenija æivela iskquåivo odkwiæevnog rada, proglasivãi poeziju prvom iposledwom svojom qubavi, uåeñi se, upravo krozpoeziju, od disonanci, razmeœa i ponora, putu kauzvratnim lekovitostima onoga ãto takvi izboridonose: Hodajuñi svatko za svojom spasonosnombiqkom, za svojom malom privatnom istinom,zaboravqamo svakidaãwu duænost slobodnog åovjeka:

33

da slobodu pretvara u misao. Da je pretvara neumornou misao o åovjeku, u misao o humanom, kao ãto tonijemo åine za nas ili umjesto nas zemqa i kamen –kamen koji nam gleda u oåi i zemqa koja vjeruje u nas: umrzovoqne buntovne saware koje je nazvala svojimgraœanima – pisala veñ uveliko ophrvana godinama iboleãñu, ne odustajuñi od tog jedinog blaga koje jeimala, zadobila i osvajala – poezije. A kroz wu, iwome, ne odustajuñi ni od vlastite misli oslobodnom i humanom svetu.

Sloboda pretvorena u stih, zagledanost u oåikamena, zemqe, masline, mora, korala, vetra – izåijih je dubina, kao iz rodne nutrine, sazdavala svoje reåi prapoåetka, bujawa i umirawa tvari, oblaka,biqke i åoveka, wena je cikliåna, u svakoj zbircidrugaåija i nova posveta postojawu. Priroda ovepoezije je pratila neharmoniånu i skokovituprirodu svog autora, zaqubqenika u rodne predele,otoke i more, muzejske i æivotne pejzaæe antiåkih imodernih gradova, åineñi dubinske lirske zapiseentuzijastiåkim i skeptiånim, himniånim isatiriånim, ali najposle, u samoj suãtini, gradeñi u wima uvek strasnu i elokventnu apologijustvaralaåkog åina i qubavi.

Uvek iznova je stoga u ovom plodnom iraznovrsnom opusu obnavqan poetski univerzumsmisla, koji bol toga ãto si åovek, uzdiæe u onohipostatiåko znawe britkog, i osetqivog, dvoseklogsrca, åija je rawivost u isto vreme neka druga,drugaåija, snaænija postojanost. Postojim da bivatra sa mnom bila otpornija, stih iz wene pesme„Kristal vatre” (Stid me je umrijeti, 1974), ugraœenje u povest drevnog a u åovekovo postojawe upisanog i sveprisutnog bola, koji kroz prostor i vreme gradisvoje utvrde, svoj prapoåetni, i nadstvarni, razlog isvrhu, kako åini se, profetski, iskazuju ranistihovi: Moæda je wime proæeto sve ãto mora da seodræi („Bol ãto si åovjek”, Ropstvo, 1957).

Prireœivaå vrsnog izbora iz wene poezije, izranijih perioda pesnikiwinog rada, i sam pesnik, ierudita, Ivan V. Laliñ, u svom propratnom tekstu

34

stoga ñe sa mnogo razloga i pokriña napisati: „Vesna Parun ñe otkriti i uvek iznova (a opet: uvekdrugaåije) otkrivati qubav i smrt, smisao inesmisao bivstvovawa, egzistencijalne sumwe i neko iracionalno poverewe u zadani, u jedini svet.Otkrivañe dokaze za ono ãto naziva pravom naistinu, istraæujuñi pri tom moguñnosti svogpesniåkog jezika u rasponu od kriptiånih,epigrafskih zapisa do zvonko raspevanih, metriåkistrogo organizovanih soneta – sa slobodnimstihovima (termin je neprecizan, ali u ovom sluåaju, åini nam se primeren) u obimnom meœuprostoru („O poeziji Vesne Parun”, Izabrane pesme, SKZ, Beograd,1979, str. XII).

Veliki meœuprostori, koje registruje Ivan V.Laliñ, a koji u isto vreme razgraniåavaju klime,motivske spektre i intonacijske iformalno-stilske registre ove poezije, potvrœuju,meœutim, wenu suãtinsku doslednost, i za ovopoetsko delo u celini kquåno jedinstvorazliåitosti, koje demonstriraju i brzi uvidi, ikratki primeri pesniåke geneze.

Veñ u prvoj pesmi „Zov”, koju je objavila kaoãesnaestogodiãwa uåenica, u åasopisu Sqeme,glasilu Muãke klasiåne gimnazije u Splitu, åiji suuredici bili Jure Kaãtelan i Æivko Jeliåiñ, a koju je, u svom izboru iz pesnikiwina dela saåuvala, kaovredan trag o wenim poetskim poåecima KarmenMilaåiñ (Izbor iz djela, Ãkolska kwiga, Zagreb,1995, str. 25-26), posve je vidqivo da poetskuimaginaciju Vesne Parun podstiåe snaæna, i za wenu tadaãwu dob neobiåno zrela dramaturãka igraæivotnih sila, buduñi da se na malom prostoru ovepesme sukobqavaju sablasne pretwe nadvijene nadwenog moreplovca, Odiseja, i pozadinski duhpotpore, koju mu pruæa odvaæni lirski glaskazivaåa pesme:

– Ne sluãaj zvuk Sirena ãto potmulo huji,no himnu æivota i rada ãto æilama struji.Sluãaj ritam vesala i pjesmu galebova,

35

I ne boj se puåine, ne boj se valova!

Decenijama kasnije, pesnikiwa ñe razvijati iprodubqivati uzbudqivu avanturu dodira i dijalogasa morem, kao tanano platno i muziåki dijapazonvlastitih poleta i klonuña, istraæujuñi, meœutim,ovu kapitalnu temu ne samo kao zaviåajni, i lirskiorkestriran zanos pesmom, veñ i kao paradigmusudbine, kojoj je svojim poetskim delom dalamnoãtvo lica, refleksivnih i stilskih varijacija.

Wihov zbir je, åini se, upravo, i ponajpre, vizija sveta kao mora, „prostrte samoñe”, u åijimneotkrivenostima i neizbroju pojedinaånih lutawai priåa poåiva i wegova duãa, tajna neprolaznesuãtine. Dodir sa wom, u stihovima Vesne Parun,poziv je na jednako otvorena, suãtastvena ogledawa.Sublimacija, kojoj je zalog iskustven, nezamewivoliåan, i bolan put, o kome govori veñ i wena ranapoezija, a koju ñe ona najåeãñe pretvarati umetafiziåki odzvon, zvuk gonga „s one strane vode”.

Ta dvoznaåna jeka, dva krila tuge, koja je uvekposve liåna, i kada je priåa o usudu i „patwiåovjeka” pred „iskidanim stablom æivota”, i kadaemanira jednako oseñajni, samilosni plan kazivaåapesme, kao i kada je on nadstvarno, paradigmatskiuzdignut, a vidqiv, kao dvojni igrokaz , razvija isjajna rana poema – „Pjesma o mornarima, ulicama inoñi” (Ropstvo) – u kojoj ñe poistoveñenost saplovidbom, i modrim „telom patwe” pesnikiwarezimirati stihovima: …Ja sam kao i vi nestalnipijesak/pod nestalnim nebom. Plahi putnik/koji nadåelom granu masline ima/a pod uzgqavqem odricawe.

Svejedno da li se obraña æeni ili åoveku,pesnikiwa je i subjekt, i drugi u dijalogu,zaqubqenica i putnik, samotnik i osluãkivaåvelikog åasovnika u kome vreme miruje i ñuti,zatvoreno u qudsko srce, a tada i najbliæe tajnineprolaznog. Ne plaåi: to je qubav. Kreni krozbespuñe./Umjesto nauãnica nosit ñeã utegbola,/djevojko, ako si æivot izabrala. Pamtimo i ovestihove iz jedne od najboqih kwiga Vesne Parun,

36

Crna maslina (1955). Wen naziv, „Djeviåanstvo”,uvodi u pesmu veo åistote davawa, i bezuslovnosti,kao ovojnicu qubavi ãto „presaœuje misli u vrtoveveånosti”. Kao ãto ñe tek neãto docnije, u pesmi„Pred morem, kao pred smrñu, nemam tajne” (Vidrama vjerna,1957), ovo iskustvo, u dramatiånosti potpunepredaje, urastawa u pejzaæ, raãåiwenosti u vodu izrak, u tvar i etar istovremeno, uzrasti dosvetiliãta jedinstvene religije ove pesnikiwe, koja posvuda traæi, vidi, i nalazi, neimenovanaboæanstva nepovredive trajnosti postojawa:

Ako traæiã put u moju duãu,odvedi me moru olujnom.

Ondje ñeã vidjeti otkrit æivot mojkao razvaqen hram; moju mladostsmokvama ograœenu visoravan.Moja bedra: drevnu tuæaqkuradi koje poganski bogovikleåe na koqenima.(…)

Vidokruzi, skupqeni u sañe morskih odraza isuza, plod su jedinstvenih duhovnih prozrewa ovepesnikiwe. Svaki je „latica pesme”, alijednovremeno i doseg onog vrhunca kojem stremewena mora, i ustalasana povest wenog æivota i stiha – sublimna ravan pesme, bistri kristal, u kome„neznano vreme duãe blista” („Kristal navike”,Stid me je umrijeti,1974).

Na viãe naåina, tokom svog viãedecenijskogplodnog rada, Vesna Parun je iskazala tragawe za tim visoko podignutim poetiåkim krugom, najviãimpragom qudske sudbine, u spektru unutarweg biña, iwegovim spontanim stvaralaåkim pretapawem uogledalsko uveñawe, koje zrcali wegov smisao.

Moæda je to onaj preovlaœujuñi tas kojiefemernost tragova pretvara u neznani hram.Pesma-brojanica, kojom se glasi samo minuñe: Åasovi mog æivota zrwe brojanica/U ãupqem sumraku odukrãtenih sjena/Mogu li ikad da utaæim æeœ/Za

37

svjetloãñu koju napuãtate („Gong”, iz istoimenezbrike, 1966), i pesma-molitva za izgnane izvremena, pesma velikog duhovnog prostranstva kaoodgovor iãåezlom, i samoj praznini: Vrtovi igradovi nabujali od kiãa/Vaãu hladovinu traæenaãe usne//Kao zla mjeseåina opasuju vas/Ruke naãenemoñne da opraãtaju//Srce je tako stvarno da svakabol/U wemu zazidana postaje doziv//Treba daizmislimo svakog dana iznova/Rijeåi od kojih seæivi//U siromaãtvu udesa („Izgnanici”, Gong).

U tom kquåu se moæe proåitati æudwa ovepesnikiwe da uvek iznova doæivi sav put: pregrãtblata i pregrãt sjaja. Upravo stoga Ivan V. Laliñnapomiwe da poeziji Vesne Parun moæda trebapristupiti kao „prirodnoj, kao elementarnojpojavi”, sa „poverewem i oprezom, i uzbuœeno irazumno (…), sa punom sveãñu o wenoj ne nuænoharmoniånoj sloæenosti, bogatstvu predvidqivih inepredvidqivih fenomena, ali bez ambicije da seona potåini, odnosno podredi nekoj za wu unapredsmiãqenoj geometriji, nekom sistemu koji bi jerazloæio i obrazloæio bez ostatka”.

Jer poput tihog, skrovitog srca biqa, uvek kao nov tajnovit odaziv, odgovor je ove poezije davnojpotrebi, drevnoj qubavi, na kojoj poåiva i opstajesvet, a koja izrawa kao „Jedno stablo iz vjeånosti” –„sloæeno, usklaœeno, zavisno” – na putu do zrewa, inove utihnulosti, gde ñe „bol postati slobodna”, ami sve izgubiti, „pohranivãi u sebi zlato liãña”(„Pjesma stubama koje silaze u liãñe”, Koraq vrañenmoru, 1959).

Blagost i tajanstvo, ãto obavijaju oporuneizvesnost putnika, u pesmi Vesne Parun åine dareke, tle i qudi u wenom, istovremeno vidqivom itransparentnom pejzaæu, baãtine i åulne inatåulne slivove liãña, i neopipqivog zlata, kojesluti prostor iza konaånosti. Onaj iznimni, gotovo nadrealni dodir, koji u svojoj slikovnoj isenzibilnoj prozi apostrofira Bruno Ãulc(„Oseñao sam uvek da se koreni individualnog duha,prañeni dovoqno daleko u dubinu gube u nekom

38

mistiånom izvoru”), priziva tu vanstvarnu, lirskuveånost svog medaqona, kao susret najdubqeg,transåulnog sentimenta, i najudaqenije, drevnerealnosti, koja nekuda stiæe, neãto dotiåe, kao da se iza we daqe gotovo i ne moæe iñi.

Æivi filigrani biqne simbolike, u nevelikomizboru pod nazivom Povratak stablu vremena, kojije priredio Petru Krdu kao omaæ dobitnikuEvropske nagrade (Kwiæevna opãtina Vrãac, 2010), prikladan su simboliåki ekvivalent mnogostrukimpreobraæajima ãto ostavqaju svoj zapis u mapamasenzacija i kontemplativnih granawa, decentnogimaginirawa one sloæenosti koja spliñe strasnupripadnost organskom, æivom, pojavnom, a nadilaziga vanåulnim sfumatom, ostajuñi, tom dvojnoãñu,trajna preokupacija i zaãtitni znak ove poezije.

Ovaj maleni, zgusnuti izbor deluje, zapravo,poput seizmografa ãto registruje svu silinu iautentiånost glasa pesnikiwe, ali i svuprefiwenost i dramatiånost pesniåkihmetamorfoza, koje iskazuju wenu poetiåku i uizvesnom smislu filozofiånu potrebu, da se,ostajuñi svoja, bezmerno otvorena i iskrena,neprekidno presvlaåi – „da bude bezimena”. Dadotakne trepet nevidqivog, nasluñenog, a ne ispusti, pri tom, iz svoje osebujne åulnosti i duhovnesabranosti, zamamnu, i tragiånu povestproæivqenog trena. Dvostruku teksturu vremena.

Daj mi od tvoje vjeåne pjesme, svijete, stvori meãumom („Tijelo i proqeñe”), zapisala je u svojojprvoj kwizi. Iznenaœujuñim obrtom, moæda preduhovnim prohodom, ãto veånost nalazi u svemupostojeñem, trenutnom i æivom – kao ãtosledbenici Puta, taoisti, znaju da je Duh svako åulno biñe – i pesma Vesne Parun doseæe prag oslobaœawa,upravo stoga ãto je nepodreœena apstraktnomkonceptu i misli, nevezana za obliåja, a pohrawena u svakom od wih. Tako i povratak stablu vremena,istoimene pesme, ranom, intuitivnom mudroãñuprihvata da je priroda apsoluta iznutra. Da je poputdrveta, ili kamena, koji se „nekuda seli”, a ne kreñe

39

se. Jer je Put u nama. Probuditi se u sebi, znati za taj svet bez granica, i preperka, za Vesnu Parun, unajsublimnijim relacijama wene pesme, znaåivrañati se u „korijen svoje pjesme, najdubqe sebi”(Ropstvo).

Ni ova kwiga izabranih stihova, kao ni drugesliånih ambicija, ne mogu se zamisliti bez sjajnogpoåetka – upeåatqive, u dahu izbruãene pesme „Bilasam djeåak” iz prve pesnikiwine zbirke. Ta pesma,åudesna ãkriwa zatajenosti, odvojenosti odvidqivog, ãto u skokovitom batu srcolike veåeripleãe, istovremeno urowena u mistiåni mir modreãume – „kroz drveñe” prozire, i poima, viãeznaånobiñe dogaœajnosti – hitre, i zaustavqene. Kao ãto ipoznija kontroverza, proñi æivotom (zbirkaProlazim æivotom, 1972), onako kako prolazi kiãa– nadgradimo li, sa svoje strane, asocijativno,polaznicu malene kwige Povratak stablu vremena –zapravo otkriva, i rastvara prostor u kome i„Najmawa travka ima svoje mjesto/meœutragovima/kapi koje su proãle”. Gde postojawe, inestajawe, sa Veånoãñu su jedno. Putujmo, moja duão,ovim nesklonim svijetom… zna reñi wen stih, kojijeste melanholiåni itinirer zadatog – ali iqubavna istrajnost, prohod do mesta gde poåivajutajne: Ali bilo ãto da smo naãli u riznicizemqe,/qubimo to zauvijek, zauvijek. I samo zauvijek,/jer drugu rijeå ne umije da nam kaæe/nepoznatavjeånost. Ona spava. („Hodoåaãñe snu”, Prolazimæivotom).

Istovremeno je, u ovoj ranoj pesmi Vesne Parun, i sam subjekat, onaj koji govori, zaåudan. Ne samo kao, u poeziji onog vremena, pa i danas, posve neoubiåajen,dvopolni samoiskaziteq (Bila sam djeåak), veñ i kaopronosilac govora, u svemu jasno prisutan,nezatomqen sentimentalnim oglaãavawem –samosvestan, neobiåan svedok dogaœawa: Bila sam zrno rumena groæœa/u zubima sred/poqubaca;/lisica uteklaiz gvoæœa;/djeåak ãto prañkom poklike baca… Tasintetizovana i magiåna subjekatska viãeznaånostnajåudesniji je, nehotiåni, oponent tezi o

40

„ispovednosti” ove poezije, buduñi da, sredpoviãene temperature dogaœajnog, nije tek zaneseniprenosilac wene emotivne energije. Niti jeiznuœeni odgovor trpkom „ujedu pesme”. Nirazreãilac zagonetke, ni kazivaå male, zadihanepriåe o woj, koliko sve to – u ciglo tri strofe idevet rima.

Britka, je to, mnogolika svekolikost: „ãarenamaåka u koãari igre”, „zrcalo ribe u zjenicividre”. Ãto ñe uteñi, iz rama pesme, a ostatiulovqena kao tren, na tragu trena. Muwaprosvetqewa. Dvojni lik prisustva, zapispostojawa.

Zrakasto se, u kwizi izabranih pesama Povratakstablu vremena, niæu motivske okosnice koje åinedinamiåno posvedoåewe jezgra desetina pesniåkihzbirki ove plodne pesnikiwe, stavqajuñi teæiãtena period od pedesetih do sedamdesetih godina,ukquåujuñi uspele i nesporne rezultate, kakve supesme iz zbirke Crna maslina, Vidrama vjerna, Gong,Ukroti daæd, Koral vrañen moru, kao nezaobilazne upredstavqawu pesnikiwinog dela. Sa nizomantologijskih pesma, u ãirokom rasponuraspoloæewa i tema, od psalama i tuæbalica („Mati åovjekova”, „Psalam nerotkiwe”), pesama snaæneantiratne inspiracije („Balada prevarenogcvijeña”), do onih koje su uãle u lektire i uåitalaåke brevijare („Ti koja imaã ruke nevinije od mojih”, „Pred morem, kao pred smrñu, nemam tajne”),do one, sa kojom je otoku Braåu i isprañena, na veånipoåinak: „Kad bi se moglo otputovati”…

Tajna detiwstva, sastanaka i odlazaka, velikatajna æivota i smrti, u ovom malenom omaæudobitnici Evropske nagrade, diãu uzbudqivimdahom poezije koja ne mari za konvencije nitipesniåka pravila, i koja, ponad svega, gradi sebi dom od damara i peska, mora i algi, korena i liãña,ploti i duha, slaveñi qubav opãtequbavnu,izgubqenu, i uvek naœenu, slavi åoveka, dete,muãkarca i æenu, i pustoã raskoãnu /od budnepjesme æenstva , i opoj bezvremene i bezimene lepote

41

Erosa „Usnuloga mladiña”, u pesmi iz zbirke Crnamaslina, u kojoj kao da je Manova zanosna predigra utemi venecijanske smrti uskrsla, da nadalmatinskom æalu sazda ono ãto zadivqenostlepotom moæe, ostavqajuñi za sobom razvaline,nespokoje, sumwe i raskole, starewa i poricawaqubavi, pa i same smrti – sazdajuñi u punom sjajuzaåaranog oka i uzgibanosti åula, novi, i drevni,erotski hram – „tamo gde prostrt na æalu sjenovitogzatona” On leæi – „kao ograœeni vinograd”. Kao,galeb, gipki guãter, oblak i bronza. Kao mladost, iprastarost agave. Mala veånost, vrañena, åistimzamahom i zanosom pesme, veånosti i slavibezazlenstva, kojom i sama boæanskost qubi æivot.

Ova pesma, usamqeni otok, i ujedno, zgusnutiMeditaran – tle, plot, boje, eros i etar – jedinstvenje trenutak u poeziji, åak i u wenomnajuniverzalnijem smislu. Nije stoga neobiåno ãtoje oktobra 2010, upravo ona odabrana da u velikojantologijskoj kolekciji Pesnici Mediterana (Lespoètes de la Méditerranée, Gallimard, Culturesfrance;kwizi, koja, kao ni poåasni izbor KOV-a,pesnikiwi nije dospela da bude uruåena), predstaviVesnu Parun (u originalu, i u prevodu nafrancuski), kao jedinu poetesu u odeqku hrvatskepoezije, a meœu viãe od stotinu pesnika drugihmediteranskih regiona.

I ova francuska antologija, kao i neuporedivoskromnija zbirka u izdawu Kwiæevne opãtineVrãac, ili pak izdawa wene poezije na poqskom, idrugim jezicima, nose znaåajnu zajedniåku crtu,otvarajuñi sloæeno pesniãtvo Vesne Parun åitawuu evropskom kontekstu. Ukazujuñi na wenuuniverzalnost, na vrednosti koje pripadajuhrvatskoj, koliko i evropskoj poeziji. Poeziji, unajboqem smislu i znaåewu.

Ne zaboravqamo pri tom da je pesnikiwa i uSrbiji objavila sedam svojih kwiga: Jao jutro,Prosveta, Beograd, 1963; Tragom Magde Isanos, sonetiiz Rumuwske, u kwizi Karpatsko umiqenije, (saRadomirom Andriñem), Bagdala, Kruãevac, 1971; I

42

prolazim æivotom, Nolit, Beograd, 1972; Olovnigolub, Slovo qubve, Beograd, 1975; Apokaliptiåkebajke, Prosveta, Beograd, 1976; Kasfalpirova zemqa,Kwiæevne novine, Beograd, 1989 – uz dve zbirkeizabranih pesama: Otvorena vrata, u izboruPredraga Palavestre (Prosveta, Beograd, 1968), iIzabrane pesme, u selekciji Ivana V. Laliña (SKZ,Beograd, 1979) – kao i dve kwige objavqene ukreativnoj saradwi sa Momom Dimiñem –Poznanstvo sa danima malog Maksima (pesme, BIGZ,Beograd, 1974), i Kako, ili autobiografska buncawa(KOV, Vrãac, 1994).

Prepustimo li se sopstvenoj plovidbi kroz ovokwiæevno i poetsko zaveãtawe, sreãñemo, uvekiznova, pesnika autentiåne vokacije, uverqivosti iãirine æivotnog, ali i opseænijeg inspiracijskogi motivskog pokriña. Pesnikiwu, koja zapravo, sasvim izvoriãnim podstrecima, poluåenim izhrvatskog jezika i poznavawa hrvatske poezije, ali iklasiånih i istoånih, i evropskih kwiæevnosti ifilozofije, jeste pesnik-planeta, ona koja usamqenoputuje, i luta, pronalazeñi u sebi, i svom unutarwemsvetu, duboko proæivqeni i osvetqeni univerzum.Onako uzgiban, kako je slutila i izricala wena ranapoezija, gde Æivot je bujno sedlo, mjeseåinavrana…(„Kowanik”, Zore i vihori), teãko savladivrubovima, ili naracijom i ritmovima pesme, iteãko svodiv, ali ipak ukroñen, u svetlosnom talogu wenih soneta. Pa i onakav, kakvim ga u svetlosti iunutarwem proziru, slika „Sonet o naranåi” (Stosoneta, 1972), posveñen najlepãem åedu zemqe, sunca– i vrtova srca.

Samo je miris, æeœ i plam,kletva mornara, uspavanka juga.Æivqahu u woj u ono vrijeme, znam,carevine tri, tri qeta vrela i duga.

O, ako ima sunce qepãe kñerino ãto je zemqa, i zemqa qepãeg åedaod ploda stabla tog koji iz dveri

43

sunåevih raste i iz kroãwe gleda

u vrt naãeg srca, radostan,kad naranåasta jedra po wem plovei sedef se u vatri mreæa suãi

o, ako ima slaœi samostanod naranåine soåne kule ove,ne naœem li ga, smiluj mi se duãi!

Bez tog saglasja – dva plamena, dve najveñe siledate åoveku i svetu, „u slavu prolaznosti” – u ovepesnikiwe uistinu nema ni wenog emotivnog nikontemplativnog puta.

Iako se, povodom raskoãne i plodne verbalnosti Vesne Parun, isticalo da je ona prava „manufakturareåi”, postoji u shvatawu same pesnikiwe, od samogpoåetka, konstantna svest o pesniåkoj misiji kaovelikoj moñi obnove i proåiãñewa, date pesniåkojsudbini i pesniåkom jeziku. Wegovoj moguñnosti dase mewa, da bude na drugoj strani svakodnevnogiskustva i govora, i da time vodi drugaåijem vidusaznawa. U svojoj otkrivalaåkoj suãtini,unutraãwosti, kojom nas razodeva, i tiãini, kojomrazara govorne mehanizme i pronalazi nove, joãnepotroãene reåi, i wihove svedene univerzume,poezija je, kako i sama pesnikiwa kaæe u svojimproznim beleãkama koje je pisala do kraja æivota, „u rijeå preruãen nemuãti govor bitka”. Ili,„Najslaœi samostan”, o kome i govori „Sonet onaranåi” – kao druga strana „slasne naranåine kule”. Nimalo sluåajno, izabrana je u ovoj pesmi reåsamostan. Nimalo sluåajna nije ni slasna kula. Obestrane tog zdawa, u svojoj uzajamnosti, åisti susmisao. Æivotna hrana, pogonska energija, i sunåevaslast æivota, i wegovo uzviãewe – uteha duãi.

Posebna kwiga mogla bi se posvetiti tragawu, iprostoru nastalom brisawem linija vidqivog ustihovima Vesne Parun, o poetskom svetu koji drhti, iskoraåuje iz prepoznatqivih okvira i treperi u

44

obrisima drugaåije realnosti, koja nam je takoœedosuœena, a ostaje nedostupna, zatajena, ne dotakne lije probuœeni „anœeo pjesme”.

Joã je u prvoj zbirci pesnikiwa apostrofiralaneznanost, koju ne nalazi na „putu natrag u tvar ni uboga”, „na tom ludom, gordom hodoåaãñu vida”. Awena kasnija pesma „Kristal vatre” (Stid me jeumrijeti) u celini je pitawe, enigma teskobe:Kristali! Moje srce u praãini leæi na podu./ Tko ñega uzvisiti do vjetru znanih tiãina?/Gdje je za wegaovdje u ovom vaãaru reda/Taj geometrijski kquå sjajavelikog obreda/Magijska prisutnost savrãenstvakrina (…).

I ovi stihovi o „vaãaru reda”, moguñi su odjekæivotnih situacija, kojima je pesnikiwa nalazilaodgovor svojom anti-konvencijom, birajuñi uvek zasebe, protiv oåekivanih, neki drugi put,pronalazeñi stvaralaåka razreãewa, opredequjuñise katkad, u svojim trpkim zbiqama, i za kakvuapartnu egzistencijalnu situaciju, a spram we iplodnu filozofsku poetiku ruba, kao nastojawe inapor da bude najbliæe suãtinama, onoj realnostikoju je osluãkivala u sebi, i oseñalanajdragocenijom, nasuãnom.

Mnoge rasprave i pitawa, u interpretativnim ikwiæevno-kritiåkim tekstovima posveñenim Vesni Parun, åesto su kao svoj predmet imale i onaj aspektkoji je nastojao da rasvetli, i precizira teze omuãkom i æenskom principu u wenoj poeziji.

Pesnikiwa je pak, posve na svoj naåin, gledala namnoge od tih, u suãtini za wu nepostojeñih pitawa,buduñi da je davno iskazala neuobiåajenu sposobnostrastakawa pesniåkog ega, ili wegovo poetskouviãestruåewe, uvoœewem policentriåne, naokodifuzne pesniåke vizure.

U zbirci I prolazim æivotom zapisala je: Da bih napisala pjesmu, uvijek se udvostruåim.

Weno drugo, ili istinsko Ja, ako moæemo u tompravcu tumaåiti pesnikiwin stav, vidqivo je, umnogim stihovima i perspektivama wenogpesniãtva, upravo kao negacija konvencionalne

45

podele na æensku i muãku govornu, intonacijskutaåku i vizuru. Åesto je to åak i pesnikiwi veomabliska poistoveñenost sa pogledom deteta – sa okomotvorenim neomeœenosti, nepotkupqivosti vida –detiwstva uopãte, kao mekog, i nadaqe razloæivogblaga, ãto poåiva u dubini naãeg iskustva, kaonikada potpuno ni dovoqno savrãeno ostvarenodgovor arhajskom pozivu na dobrotu (Gong), i onomdetiwstvu sa kojim se raœaju åistota i bezazlenstvosvakog novog poåetka – kao obeñawe sebi samom,vremenu, i buduñnosti sveta.

Ova unekoliko iznenaœujuña optika, koja veñ iprvom zbirkom otvara regione prividnevan-stvarnosti i bajkovitog vetra ãto podstiåepovoqan, dobar put, sugeriãe uvek pomalo, a tokomgodina sve uåestalije i viãe, i udaqenost odneposrednih vremenskih diktata, i putovawa ulinearnom smeru. Jer, Djeca su jeke utrnulih stvari,(Zore i vihori), evokacija genuinog, i pritajenogpostojawa, rodni znaci svih zbiqa, kquåevipesniåkih stvarnosti nad stvarnostima, koje tektreba åuti i probuditi.

Fascinantna je sposobnost pesnikiwe da u trenupromeni, ne toliko optiku svoje pesme, veñ sam smerkonvencionalnog reda stvari, da ga sa beznaåajnostiwegovih uhodanosti, i besadræajnosti navika,skrene na neki drugi put, i da, bez trunke ironije,pred proåiãñen pogled posmatraåa iznese, od wegabezrazloæno, moæda tek sopstvenom greãkom vida,zatajenu, punu boju smislenosti, koja je zapravostvaralac, åiniteq stvarnosti, i neotklowivi,premda nevidqivi pratilac naãih sudbina.

Nimalo sluåajno, tu åistotu pesnikiwa u jednojpesmi zbirke Stid me je umrijeti vezuje zablistavost i punoñu ploda ãto se raœa uzamiãqenom oku deteta, za „zanosnu bijedudetiwstva”, koja iznenada stiåe svoje bogatstvo, uhrawivosti neba, ãto raste u sumracima, kad izseoskih peñi izlaze „izbruãeni hqebovi”. Optikapesme izoãtrava se potom u kristal sumraka, kako iglasi wen naslov, otvarajuñi, bez ikakvih

46

divergencija, ili ironijske distance, svojenaporedno, a u samoj suãtini, novo vidno poqe,preobrañenu, vanvremenu blagorodnost unutarweklime: U sumrak oåi su nehajno zaposlene slikama./One gledaju u sebe, u svoj priprosti svijet/U kome sebez odziva zatvaraju ruæe satova/I otvarajuuozbiqene/Velike istinske sjene qudi/U ravnici.

A odmah potom, ovaj novoosvojeni vidikovacakcentuje svoje poruke modernom pikturalnoãñu,neposrednim i rastereñenim ãarmom svog ãiromotvorenog verbalnog pejzaæa, pred prilivom nove,slobodne, æivotne obnove.

U mojem disawu ti si glas kukavice.U proqeñeu tvom disawu ja sam boja pijeska i sna.Æivot ne zna ãta ñe mu wegova æurba;dolijeñeiz hirova ledewaka, moæda iz pokoãenog sna.I natrpavãi na leœa sunce kao vreñu ãiãarkikreñemo od sela do sela, a Ciganin koji nas prativiåe hrapavim baritonom: proqeñe! proqeñe! Kalajiãemo stare lonce! Sadimo cvijeñe!

Iz te perspektive moæe se pratiti sazrevawe iusmerewe duhovnog biña ove poezije, u rasponu odrane do presudne negacije posesivnog i dominantnog Ja, u korist zaustavqene „ruæe satova” – ili,drugaåije reåeno, apsolutnog prisustva. Onedobrote, koja „spava pod liãñem” a åiji je osmehnevidqiv.

Moglo bi se stoga reñi da su uzvisitost idostojanstvo poezije Vesne Parun, wena duhovna åari nepovredivost wenog suãtastva, iznikli,paradoksalno – iz svakidaãwe praãine i prahanevidqivog, åiju odsudnost najavquje i „Blagdansqepoñe” – izuzetno ostvarewe zbirke Stid me jeumrijeti, gde se, izmeœu ostalog, kaæe:

47

Da imamo istinske oåi, da se nismo rodili slijepi,Mi bismo vidjeli oko nas ne pejzaæ ne ãqivikeVidjeli bismo kako grad stari kako vjetar umireVidjeli bismo kako se meœusobno premjeãtaju uzroci igreSuãtina kako dodiruje suãtinu, misao kretawe.Vidjeli bismo åovjeka usnulog na dlanu velike biqkeKoja ga nosi kroz noñ, koja mu raspliñe sjenku.Vidjeli bismo sebe ne okruæene drugima: presjeåeneWihovom kratkom putawom kroz naãe prozraåno meso.Vidjeli bismo u zrcalu nas veñ urasle jezgrom u drugeKao ãto gledamo oluju tako bismo gledali, uspravni,Potresnu dramu uzajamnosti, i sami u wu umijeãani.Da imaju oåi stari zvonici kako bi se postidjeloOno naãe nepostojeñe jaI palo bi na koqena.

Odabirati druge i drugost, ne kao periferiju, ni„okruæenost drugima”, niti kao distancu uprostoru, i u srcu – veñ kao jedinstvo biña kojenarasta, briãuñi sputanosti i ograniåewa„nepostojeñeg ja”, znaåi imati slutwu onepotpunosti istovetnog jezgra, ãto briãe razlikuizmeœu subjekta, kao åiste duhovne sabranosti, iobjekta, koji se ovom sabranoãñu proæima. Time duh ispisuje svoju pesmu, pesmu odsustva suprotnosti.

Mnoge od antologijskih pesama Vesne Parun,napisane u duhu anti-konvencije, potvrœivane su i uneposrednoj realnosti, ponekim eklatantnimpesnikiwinim opredeqewem i gestom. Wenimodabirom æivotnih periferija, prijateqstavauzbranih sa ceste i druma, i upravo tako, i tu,pronaœenog intimnog saputniãtva, velikih iceloæivotnih poema qubavi, pa tako, sasvimprirodno, i spontano, i podtesktualnihfilozofskih usmerewa wene pesme.

48

Biti zrno groæœa sred poqupca, napokon, ili presvega, veñ je, kao uloga uåesnika i svedoka, u ovepesnikiwe iznimna. I neobiåno kompleksna.

Jer, iz srca åulnosti, u produæenoj åulnojimaginaciji iskustva, wena pesma seæe daqe, pripada i drugim sferama, pomera se iz jedne taåke, malenog,skuåenog ega, i åini realnost Srca – otvorenu kastawima i prizorima nevidqivog. Bivajuñi, u istimah, i posvedoåewe promena koje, u unutarwem svetu,ostvaruju neograniåenu slobodu ne-miãqenog,ne-pragmatiånog, dotiåuñi tako mnoãtvo licajedinstvenog Biña. Modernim, i posve liånimjezikom pesme, Vesna Parun ñe svoju istinu srca,iskazati, podjednako, i kao polaznu, i kaoishodiãnu. Onu, koja wene izgnanike, meœu kojeubraja i sebe samu, pretvara u maãtare i stvaraocesopstvenog pribeæiãta. U sreñne izbeglice, umakle„siromaãtvu udesa”: Srce je tako stvarno da svakabol/U wemu zazidana postaje doziv//Treba daizmislimo svakog dana iznova/Rijeåi od kojih seæivi//U siromaãtvu udesa (Gong).

Oseñajuñi , „unutraãwoãñu”, tim „naãimprozraånim mesom”, jezgro drugosti, jedinstvo kometeæi, Vesna Parun je sva svoja natalna, prenatalna,dosuœena i traæena, geografska, emotivna ikontemplativna mora naåinila ãumorom univerzuma, kojim se glasi priroda wenog æeqenog apsoluta,iznutra. Ako je prvi prag na putu ka wemunepristajawe na slepost, a prvi uslov vida –odbraweni „instinkt samoñe” – onda je i ova„potresna drama uzajamnosti”, u koju smo „i samiumijeãani”, zapravo, na drugi naåin postavqenoiskonsko pitawe poezije: ko smo, i od åega smopresudno saåiweni – jedna nepatvorena poetskaãkola miãqewa, ili, oseñawa sveta, a istovremenoi æudwa za wegovim sveobuhvatnim, oseñajnimbiñem, za paroksizmom netaknutog bogatstvasadræanog u povratku u buduñnost, koji uzbudqivoiskazuje dijaloãka struktura dve ravni subjekatskog,u pesmi „Nostalgija” : Muåim se da usporedim dva

49

sazvuåja, dvije harfe: /Ovu ãto nisam ja i onu previãe u meni (Gong).

Beskompromisnost, ujedno i poetiåki dah iãirina razreãnice, plodnog uãña, u Vesne Parunsazdaje presudne vratnice ka wenom poimawu istine– razmicawem privida, putem ka izvornoj prirodi i supstanci wenog shvatawa univerzuma, gde nemapostojawa i nepostojawa, åulnosti i wegovenegacije, tamnog i svetlog. Jer, kako vele prenosioci drevnog zen-uåewa, koji kao da nadahwuju, poduåavaju, i neprimetno odiæu spone vidqivog u wenomvlastitom poetskom svetu: „Duh, i supstanca, nimalo se ne razlikuju – ta supstanca jeste duh”. Ili, „Dozivneznanog ja” , kako bi pesnikiwa rekla, ãto unosiravnoteæu u dijalog wene dve harfe (…nije lako, ne,nije lako reñi zbogom/Kad jezgra je u nama i u nama jeduh/Svih jezgara i rasadnik svih flora;/Kad u nama jeslika, a u slici sluh/Za romonom i svirkom mahnit.Al u mnogom/Vjeåno je samo jedno (…), pomerajuñi,jedan po jedan odah, i jedan po jedan stih, u sav wensvetonazor, vrañajuñi ga u okriqe prvotne ãakezemqe, praha na putu, i prvog pramena neba: Moja jezemqa moj duh./Ovdje sam tvar koja rœa/Iznova ovisnaod davno pobijeœene predmetnosti („Nostalgija”).

Vesna Parun do kraja ostaje verna priroœenoj, ali i docnije svesrdno usavrãavanoj i bogañenojæivotnoj filozofiji – jednostavnosti,skruãenosti, odricawa od materijalnog, od svakogsuviãka, taãtine, slave.

Viãe su je, i kao stvaraoca, i prevodioca, ali iåoveka, a u svemu tome pesnika, zanimalapremoãñewa svetova, ãirewe vidokruga srca. Åak jei svoju dugotrajnu bolest nazivala „treñim okom” –moguñnoãñu da u sebi samoj, i oko sebe, vidinezamagqeno, jasnije, i dubqe.

Weni satiriåni osvrti, koji se tiåu druãtvenezbiqe, posledwih decenija dvadesetog veka, kao iwena posve drugaåija razmatrawa i reminiscencije– lirski esencijalizam wenih proza, ili kratkihæivotnih i poetiåkih crtica – svedoåe da su sestvaralaåka optika, neposredni izbori, i

50

filozofija Puta dodirivali, u neprekidnomprevazilaæewu opsena ovoga sveta, vremena,druãtvene realnosti i istorijskog trenutka.

Kao ãto je znala proneti, kroz godine i decenijesvog bivawa, sve goråine „ujeda pjesme”, tako i usvojim prozama kaæe: Ovo tu nezbiqska je geometrijalijenih lomqivih povrãina zbiqe, micawe sjena potragu qudskih sudbina – piãuñi zapravo, kako glasinaslov jednoga od ovih zapisa, o Poqupcu æivota. Osabranim senovitostima i „ne-stvarnostima” ovogasveta, i lucidno svedenim istinama svojih lirskihkrugova. O kwizi Noñ za pakost – Moj æivot u 40vreña (Matica hrvatska 2001), za koju je dobilaNagradu grada Zagreba, stoga je s razlogom napisano:„Kwiga takve snage mogla je nastati samo udjelotvornom spoju bogomdana kwiæevnoga talenta,æivotne hrabrosti i iskonske mudrosti. Nijedno odtoga Vesni Parun nikad nije uzmawkalo” (MirjanaJuriãiñ, Veåerwi list).

Za liånost takvog kova i vokacije,istinoqubivosti i prodornosti, ali ikreativno-idealistiåkog zamaha, jednakoiznenaœujuñe eruptivnosti i kontemplativne snageplotskih i spiritualnih tokova qubavi – sve supreobrazbe moguñe. Pa je tako moguñ i onaj blagipotez poravnawa grubih linija koje iscrtavajuteatar senki ovoga sveta i privezanosti za pojaveobjektivnog. Sve je moguñe, rekli bi uåiteqibudizma, ako ne okreñete leœa Putu, i ako neboravite izvan svojih duãa.

Za pesnikiwu, koja je, u realnom æivotu, zanajboqeg prijateqa odabrala staricu koju je upoznala na æelezniåkoj stanici u mestu u kome ñe se mnogogodina kasnije (u Specijalnoj bolnici zamedicinsku rehabilitaciju u StubiåkimToplicama), ugasiti wen æivot, a jednu od svojihnajpotpunijih qubavi otkrila u savrãenomneznancu, strancu koga je u svoj dom dovela sa ulice(kome je posveñena i antologijska pesma „Da nematvojih oåiju”, u zbirci Zaåarana åarobnica, 1993),wena mandala je prirodno i nuæno saåiwena od

51

kamiåaka, korala, vode, i praãine, i samo takva jemogla znaåiti formulu blagdanske uzajamnostitvari i biña, sjediwenosti svega postojeñeg, u srcu, i u duhu, jedinstva koje predstavqa vrhunsku, pri tomelementarnu, jedinu realnost.

Samo se treba probuditi, u duãi, i duhu, i sve jetu – kao da govore weni stihovi iz „Doma na cesti”(Ropstvo): Leæah u praãini kraj ceste./Niti vidjehwegovo lice/niti on vidje lice moje.// Zvijezde siãlesu, i zrak bijaãe plav./Niti vidjeh wegove ruke/nition vidje ruke moje.//Istok postade ko limunzelen./Zbog ptice jedne otvorih oåi.//Tada doznah koga sam qubila/åitav æivot./Tada on dozna kome jeruke/grlio uboge.//I uze åovjek zaveæqaj, ikrenu/plaåuñi u svoj dom./A dom je wegov praãina nacesti/kao i dom moj.

Zbog ptice jedne otvorih oåi…, najkrañi je uvod u ovu poetsku priåu o nevidqivosti i nedodiruispuwewa. Domu na cesti, ruæi vetrova, kojoj jepesniåki, sa uverewem i pokriñem, pesnikiwapredavala svoju sudbinu. Razmewujuñi posede zadrumove, buku i taãtinu spoqaãweg sveta zaunutarwa tragawa i iskustvo puta.

Jer, u tim unutarwim pobuœenostima, sve jeprisutno, niãta izgubqeno.

Kao u priåi o pesku Ganga. „O tom pesku Buda je rekao: Kad bi sve Bude i

budisatve, sa Indrom i svim bogovima, prelazilipreko wega, pesak se ne bi radovao; i kad bi volovi,ovce, gmizavci i insekti stupili na wega, pesak se nebi qutio. Jer, on ne åezne za draguqima i finimmirisima, niti mu se gadi smrdqiva prqavãtinaizmeta i mokrañe. Takav je onaj åiji je duhbez-miãqen i nije privezan za obliåja” (HungboSjun, Zen duh, preveo Nebojãa Zdravkoviñ, Sluæbeni glasnik, Beograd, 2010, str. 15).

Pesma „Dom na cesti” zapravo je i anticipacija,i poetski sediment åitavog filozofskog usmerewa,koje priziva razliåite, moderno poetiåki obojene,ali i drevne kaleidoskope fragmenata o suãtinama.

52

Jedan od wih bi, kao inspirativni saæetak imotivska potkrepa, mogao biti stav persijskogmudraca Bahaulaha (1817-1892), i wegov jednostavniopis duhovne veliåine – Budi dom strancu, melempatniku, kula snage izbeglici …plod na drvetuponiznosti – drugi pak, mogao bi biti i nekismisaoni paradoks, koji asocijativno vodi daqe, unaåela kineske i istoåwaåke mudrosti, ãto tragaweza spoznajama sopstvenog srca, iz trena u trenpreobraæava u prihvatawe svih oblika i biña ovogasveta, postajuñi im dom.

„Sjaj nesuglasja”, naime, Vesna Parun je reãavalane samo u domenu pukih stilskih rituala, veñprevodeñi konfliktnosti u kontroverzne istinetemeqnog oseñawa savremenosti, forme i suãtine, i nekog rekapituliranog, obnavqanog drevnog puta ipostignuña, koji ñe, usavrãavawem onog malog,ne-bitnog-Ja, prevaziñi raskole unutar Ega,druãtvenih situacija, ili istorijskog trenutka, iprivesti ga skladu spoznawa vanvremenosti i samogbitka, koji daje oblik, smisao, sukus svih oblika ipojava sveta.

„Dom na cesti” je tako pesma duboko inspirisana, posebna, liåna. Ali je i pronositeq duha koji traæiodgovore na pitawa o smislu qudske sudbine, owenom uspravqawu, dobroti, kao epitomu onebezgraniåne supstance koja åini zalog buduñnosti.Kao ãto je, u zadatom nam vremenu, zalog qubavi –saoseñawe – utoåiãte u bezdomnosti svihvremenskih prohoda.

Ova pesma, kao uostalom i mnogi drugi stihovi,stavovi i zapisi Vesne Parun, ne samo ãto wojnajprihvatqivijim, lirskim tonom i diskursom,oæivqavaju citate istoåwaåke filozofije,decentno ih utkivajuñi u wenu poetiku, veñ namironosan, svequbavni naåin, kroz wenu poeziju, iupravo wome, aktualizuju egzistenci jalno-fi lo -zofske i etiåke zapitanosti stvaralaca dvadesetogveka, kome smo bili svedoci i sudeonici, a åije sunas kataklizme, i opãti tokovi, ostavqali katkadne samo bez odgovora, veñ i bez realnog, ostvarivog

53

upliva u svakidaãwim egzistencijama, koje bi –najboqim htewima i dosezima, na poqu univerzalnog znaåewa one delotvornosti duha, kakvu nosi u sebistvaralaãtvo, kreativna energija, vera i emocija –moglo stvoriti bogatiji i humaniji svet, i takvim ga predati buduñnosti.

A upravo takva, celoæivotna vokacija, iskazanaje stihovima ove pesnikiwe, od ranih do zrelihetapa, pa i u izborima, od kojih je jedan odnajobimnijih, na viãe od petsto stranica, podnazivom Ja koja imam nevinije ruke – asinkroniodabir, objavqen 2010, u izdawu naklade Zoro, izZagreba.

Dva pola u liånosti i stvaralaåkom biñu VesneParun mogu se prepoznati i u wenim oãtrim,kritiåkim i satiriåkim osvrtima i reagovawimana savremenost, i na mnogi aktualni trenutak zbiqekoju je æivela, istiåuñi wenu æivu, agilnu, delatnucrtu, ali u isti mah, niåim ne osporavajuñi idrugaåiji, mekãi, filozofsko-lirski, uveñaniformat wenog unutarweg biña – liånosti, koja je, uizvesnoj uslovnoj pasivnosti, i prividnojsamopredaji, promiãqala vlastitu sudbinu, vizijuåoveka i wegovog poslanstva i stvarawa. Wenasnaæna intuitivna priroda vezivala se zanepobitnu vrednost „marginalija” koje åine æivot u autentiånom bivawu, ritmu i toku, a weno paksamstvo, nosilo je moñ duhovnog, unutarweg oka, kojei u prividnim nevaænostima prepoznaje energijuæivotne snage, iz koje isijava aura neprolaznosti,talog istine, bistrina suãtine.

A samoña, nezavisna, kreativna samoña, taplacenta osetqivosti biña, i wegovih raznolikih,joã neroœenih oblika, potvrœuju weni stihovi,roditeqka je stvarawa.

Druge samoñe, sestre su stvaraocima. Stoga je sve napuãteno, zagubqeno, ostavqeno

negde na rubu, poetskim potezom Vesne Parunvrañeno u sveukupnost, zajedniåko okriqerazliåitosti, i to zgrtawe pod plaãt osamqenika,

54

prepuno je æivotnog erosa, svequbavnog majåinstva,milosno je, spasiteqsko, gotovo posveñujuñe.

Åitav raãtrkani rekvizitarijum, zaboravqenogili zapostavqenog, naimenovan je i unapreœen uvidqivo, nasuãno postojawe – kao osvetqen, iprosvetqen univerzum bivawa. Kao ãto i trakenuminoznog, ãto obavijaju wenog putnika, put, ipraãinu na putu, na beskrajnoj liniji horizonta ili sred lavirinta gradskih ulica, i negostoqubivogsveta, blistaju i iskre kao vanstvarni korali,saopãtavajuñi, svojim krhkim i otpornimstrukturama, vidqivu stranu esencije, sam æivot.

A on se pak, multipolaran, viãeznaåan, bogat inemilosrdan, po sebi, u oåima i u duãi ovepesnikiwe reflektuje kao popriãte ratova sila,unutarwih nepoznatih impulsa koji wime vladaju, iu kome je i wena uznemirena priroda jedvapronalazila poredak i red, i sama nespremna da sebilo åemu potåini, otvarajuñi u svom pesniãtvu,kao pod lutajuñim ãatorom nomada, prostor zaboravak najrazliåitijih eksponiranosti svojih, usamoj suãtini razliåitih, i protivreånih,stvaralaåkih individualnosti. Stoga joj uistinupristaju reåi – „Ja sam osoba sloæena od viãedrugih” – kojima je sebe katkad umela ocrtati.

Meditativna ponirawa ove pesnikiwe upravozato pokatkad znaåe dragoceno dosezawe zlatne potke sabranosti, koja pak, u svojoj najdelikatnijoj meri itonu, nikako ne zanemaruje bure i uskovitlanostisveta, onakvog kakvim ga je videla i doæivqavala, sakojim je razgovarala, ili mu se suprotstavqala, usatiriånim pesmama, aforizmima, polemiåkimprozama i aktualnim satirama, izlaæuñibespoãtednom kritiåkom ili ironijskom stavuvlast (u svim formama koje je tokom æivota spoznala – poåev od socijalizma, vremena „Domovinskog rata” u Hrvatskoj i sukoba na prostorima nekadaãweJugoslavije, kao i nove ere tranzicije), i iznad svega, podrivajuñi svojom nepomirqivoãñu, politiåku iideoloãku rigidnost i slepost, æeleñi da,neposrednim poqem umetniåkog delawa, otvori uvek

55

moguñ drugaåiji pogled, ili viziju sveta, poniklu saneke druge strane, koja izmiåe onim najprisutnijim,najoglaãenijim.

Tako su i reåi, kojima je Nikola Miliåeviñpropratio u svom predgovoru wena Izabrana djela(Zagreb, 1982), a koje svedoåe o pesnikiwinimtraæewima i pronalaæewima u „raznovrsnimoåitavawima æivota i qudskog duha”, „pred veånimzagonetkama æivota i umirawa, sadaãwosti ivjeånosti”, u suãtinskom dosluhu sa nemirom iprotivreånostima ove snaæne stvaralaåke prirode,i pokazuju se kao dugoroåno opravdane i taåne,buduñi da je i posledwi, autorski izbor izpesniãtva Vesne Parun, (kwiga Ja koja imam nevinije ruke – asinkroni odabir), zapravo pokazao wenustvaralaåku doslednost sopstvenom, dinamiånom idisharmoniånom autoformatirawu, prodirawu uneoåekivane i neispitane regione vlastitihemocija, svesti i duha, koji, i kada se izdvaja oddrugih, od neidentifikovanog mnoãtva iliautoproklamovane intelektualne elite podjednako,nastoji da pronaœe korelativnu meru diskursa,sinergijsko ozarje nekog moguñeg harmoniånijegopstanka.

Sveprisustvo wene bogate samoñe, kojeprimerima novijeg datuma, potvrœuje involviranost u reska i opora pitawa sloæenosti qudskog bivawa,u vaænim i nezaobilaznim ostvarewima ovepesnikiwe pokazuje i wen samosvojni,æivotno-filozofski, do posledweg daha upitniiskorak, blagi otklon od sopstvenih zanosa, ili odopsena i mrena ovoga sveta, sposobnost za sabranost,i pun fokus, kojim pokuãava da dosegne bitonostranog, konaånog smisla bivstvovawa.

Pesnikiwina sposobnost ne samo bezbroj putapotvrœenog projektovawa u anonimne sudbine, kao iweno empatijsko ponirawe u stradalne patwe i bol,u vanrednim, antologijskim primerimadistancirawa od projektovanih uæasa iimplementacije zla, ma otkuda pristizali, i makojim se razarawima ostvarivali, takoœe

56

predstavqaju vid wenog samotniãtva, wenogodgovora – figurativno pristiglog sa one stranesveta, iz mrtvih – ali ponovo, i uvek, kao obrañaweæivotu, makar iz najudaqenijih i najhladnijihpredela – regiona smrti.

Antologijska pesma „Osamnaesti studenoga 2008”(Ja koja imam nevinije ruke – asinkroni odabir) onovim istorijskim razornim naletima, koji briãugradove i qude, pretvarajuñi ih u „obrisequdske,/ostatke qubavi”, evocira predstave utvarnog sveta, sadaãweg i vazdaãweg, kao „dozivawestratiãta”, potcrano jetkom nemoñi kazivaåa dausaglaãavawu privede mudrost onih koji, veñ vanæivota, vide i znaju viãe, sa zaslepqenoãñu izagluhnutoãñu æivih, ãto bezizlazno tumarajupaklenim krugovima, te ove odaqene poruke „drugogsveta”, tu „crnu molitvu” ne mogu åuti.

Morat ñete jesluãati dugo.Razumjet ñetetek ponekoslovo.Krunice bit ñe vamteãkekao olovo.Jer mrtvi i æiviistim jezikom

ne govore.Vjetar bez pravde jekrivoverje. (…)

Sav qudski uæas i nemir preobrañeni su u ovimstihovima u prividni mir odlazeñih, onih ãtoviãe nisu od ovoga sveta, a opet, govore,saopãtavaju, upozoravaju, suãtinski ozleœeni,inficirani boleznima ratova a ponad svega –porazom qudskosti, poharanostima same duãe.

Tim ujedom, jednim od posledwih u svomstvarawu, pesnikiwa iscrtava drugaåije,

57

zastraãujuñe, peåatno naliåje poqupca æivota, kojije, kao pesnik i humanista, oduvek sawala kaoslobodu, qubav i sklad. Hodajte æivi!/Mi za vasse/molimo./U hodu vaãem/ korak svoj/lovimo./Gospodarvaãih duãa nas sluãa. /Ako nas åuje,/Neka vam se/smiluje. (Navedeno prema kwizi Les poètes de laMéditerranée, pp. 784-790).

Teæina ovog, u negve „gospodara naãih duãa”baåenih suãtina i seni sveta, koje prolaze krozvreme, unapred liãene æivotne boje, radosti, snageunutarweg bivstva, samoosuœene, buduñi neslobodne,jedna je od najteæih i najbolnijih pesniåkiartikulisanih optuæbi ideologije zla u delu ovepesnikiwe.

No i ova pesma, razume se, nosi u sebiviãeznaånost velikih ostvarewa.

U svojoj metaravni, ona poput dvostrukogprincipa kineske drevnosti, ujediwene, na poetskuscenu izvodi æivot i smrt. Ali åini to naåinomkoji akcentuje i liånu filozofiju pesnikiwe: onaæivotnu, kreativnu i odbrambenu snagu æivotaspuãta u sam æivot, prepuãtajuñi je iskquåivoneizvesnoj mudrosti, ili odsustvu mudrosti, æivih.

Smrt postoji, kao ãto æivot postoji – na ovojsnaænoj fresci, wihov oãtar sinhrono oslikanzupåanik pomera svet daqe – no senzibilnapesnikiwina narav ne propuãta da, poputbakropisa, reskih linija, i wihovog sjaja, izoãtrava svoje kontraste i poruke, u ovoj neobiåno iskazanojkonfrontaciji, i ostvari kako metafiziåki, tako ineposredni ton ove duboko melanholiåne slike –doseæuñi i ono „znaåewe viãe”, kroz wendramatiåni i bolni eho. Iskazujuñi, upravo wime,jednu od najsnaænijih pobuna protiv izgubqenebitke za trijumf umnosti, punog sjaja sveta, koji jepesnikiwa, mediteranskih zanosa, istoåwaåkemeditativnosti, i britkog evropskog duha(nominovana za Nobelovu nagradu, 1995), postavila u temeq svog dela. I naãeg pamñewa.

I opet, na drugi naåin proåitano, empatijskasnaga i invencija razumevawa drugosti, uistinu

58

åine da u stvaralaåkoj individualnosti Vesne Parun prepoznajemo nepatvoreni sjaj drevnog ideografskog znaka Æen, slivenog od dva pojma – åoveka, i brojadva – koji oznaåava ono ãto biña suãtinskisjediwuje, iskazujuñi pri tom i ono ãto im jezajedniåko u smislu univerzalne humanosti – onogaãto je od vaænosti za åoveåanstvo. Ako je otkrivamo u sebi, a time i u drugima, po Konfuåiju,usavrãavamo osnovnu qudsku vrednost – vrlinusrca. Qubav.

Poimati sebe i drugog kao jedno, jeste ono zrnceganuña, Vesne Parun, zaåeto u zbirci Gong. Jedan vidsuñuti prema zajedniåkom u qudskoj subini, na putusvakog rasta, granawa i svenuña. Ali i u ravni u kojoj su æivot i smrt „Dvije zlatne suze sunca dvijeåesme/Koje se gledaju pronicqivo/Ãaleñi se jedna sdrugom./Meœu sobom se nadglasavaju, meœusobom/Izravnavaju bezbolni raåun/Sladostrasnogniãtavila” („Ravnoteæa”). Tek dve zlatne suze – a usuãtini, esencija postojawa – koja u ove poeteseåini da se, iz same perspektive nestajawa, señawa,smrti, suãtinske vrednosti promiãqaju sa istomrawivoãñu, i mirom, u kontemplaciji wihoveneizmewivosti, i neotporu onome „ãto Nebo åini”.

Poetika ganuña, osnovni je pokretaåki izvor,energija, usmerewe i ishodiãna ravan lirskog delaVesne Parun.

Ona je premreæila sve etape i sve razliåitosti ukoje se rasulo „siromaãtvo usuda”, i kontroverznost bezuteãnog miqa (I kad sav nataloæeni jad/ko bakqa ãikne uvis, naglog miqa/prostruji topla nit; mojduh se sjeti//ganuña qubavi. Bezutjeãnotad/prepoznam, puna blaæenskog smiqa,/jutarwupticu ãto mi snom preleti. „Bakqa”, I prolazimæivotom), izrastajuñi u smisao wenog pevawa, drugoime za qubav.

To je, uprkos svim raåvawima, kreativna ienergetska osa, koja rasipa svoju magiånost idifuzni sjaj, povezujuñi rane stihove, iz pesme„Zrnce ganuña” (Ukleti daæd, 1969) kao prvo,prapoåetno oseñawe rastroãne, uzaludne snage (Bila

59

sam dobra kao qeto i vitka/s tvrdimpletenicama./Bila sam raskoãno dobra. Bila sam kaoqeto./Nije me stid to reñi, sada je ionako/jesen) saoseñawem uzaludnosti, i dobrote, jedinog ãto jepreostalo: Dobrota spava pod liãñem i wen je osmijeh nevidqiv./Bila sam ãuma. Bila sam dobra kao qeto/ivitka, s tvrdim pletenicama./I ãta mi je ostalo?Eto: zrnce ganuña u zjenicama/Budim se iãapñem:/qubavi, budi pjesma! – i sa wenimposledwim, gotovo testamentarnim zapisom: Akopostoji smrt – razmiãqala sam – nije li qubav suñut prema æivotu?

Meki pesniåki subjekt, koji, u poeziji VesneParun, uprkos wenoj povremenoj kritiåkojoãtrini, ironiji i satiriånom tonu, åini rodnomesto nepatvorenog oseñawa jedinstva sauniverzumom, sa prividnom beznaåajnoãñu isiñuãnoãñu travke, korala, ãkoqke, ptice, asopstvenu siñuãnost prevodi u „moñnu slabost” –istoznaåne i beskrajne poistoveñenosti sapostojawem, i jedinstvene samosti pred wim – retkaje ostvarenost u svetu poezije. Emanacija vrline, koja primajuñi onaj straãni „poqubac æivota”, ustrpqewu i mudrosti gradi odgovor, usavrãenuvrlinu srca.

Jer biti pesnik, za Vesnu Parun, isto je ãto ibiti poezija. Opstati, katkad samo sa dva stiha„Kristala samoñe”: „Na pobeœenim mojim rukama/Jasam slobodna”.

Ali, i na bezbroj naoko beznaåajnih i malihnaåina, biti, do kraja, kao u posledwim zapisima,samotno i samosvojno bespomoñna.

Kao qubav. Sa nebom u sebi. Nepobediva.

60

ÅAROLIJA JEDNEQUBAVNE REÅENICE

Ubod do uboda, iglom kroz papir i svilu, sve dok nepokaæete kako delo nastaje, gotovo ni iz åeg, kakopoigrava na dlanu pre nego ãto ñe skliznuti usveåanost oblaka.

Aleksandar Ristoviñ, Pisma sawalici, 1972.

Åitavog æivota Aleksandar Ristoviñ (1933,Åaåak – 1994, Beograd) bavio se, pre svega, ili gotovo iskquåivo, poezijom. U svakoj prilici, i prisvakom pomenu wegovog imena, najprirodnije je stoga reñi: Aleksandar Ristoviñ, pesnik.

Ne samo ãto je to najtaånije, veñ i stoga ãtokazati – Aleksandar Ristoviñ, pesnik – znaåi odatipriznawe obnovitequ åudesnog vrta poezije, u kojempred nama, i u nama, iskrsava åarolija stvarawa, uwenom autentiånom, samosvojno odgajanom vidu.Istovremeno se pred åitaocem ukazuju i temeqnaznaåewa ove uveliko zanemarene duhovnediscipline, i u poetskom delu AleksandraRistoviña duboko i inventivno unapreœen wensmisao: i æivo jezgro dakle, i fascinantan dometwenih pokretaåkih postulata. I wene modernosti.

Neobiåno je, unekoliko, ãto se ovakva miãqewao Ristoviñu javqaju, sve jasnije, åitavu deceniju, pa i pune dve, nakon wegovog odlaska. Pobeda umetnosti – rekli bismo, åudesne i neumoqive neporecivostiStvarawa – „osveta smrtne ruke”, kako bi toimenovala Vislava Ãimborska. U ovom sluåaju, inedvosmislene, dosledne pesniåke sudbine,ostvarene åisto, u delu samom, te je kristalisawepredstava i kwiæevnih sudova, kao i åitalaåkiinspirisano tumaåewe ovog jedinstvenog pesniåkogpoduhvata, izazovno, otvoreno svakom novomvremenu, i dobrodoãlo.

61

No i u tom zakasnelom, a sve ãtedrijem odazivuovoj poeziji, sadræane su potvrde suãtinskog: reñiRistoviñ, isto je ãto i posebnim kquåem, jasnepoetiåke sabranosti, otvarati razliåite nivoemodernosti wegovog sloæenog poetskog sveta,raspoznatqivog svakad, u svakom åasu i kontekstu,ponajpre po upeåatqivoj moñi poetske verbalnosti,u kojoj je svaka reå vodiå po åitavoj pesniåkojzemqi, vlastelinstvu poezije, nastalom u gotovoekskluzivnoj posebnosti Ristoviñeve poetskeradionice.

Ako pojavu ovog samosvojnog pesnika, uistinu,tokom viãe decenija, nije pratila i zasluæenapaæwa i ozbiqnije istraæivawe i valorizovawewegovog dela, onda boqu stranu te okolnosti åinimoæda åiwenica ãto pojam slave samog pesnika – iinaåe sasvim posebnu i originalnu liånost – nijeuznemiravao, niti ga je wen izostanak omeo ustrpqivom ostvarivawu wegove poetske gradwe.Iako je zadugo ostala vaæeña i taåna konstatacijakoju sjajni pesnik, prevodilac i erudita Ivan V.Laliñ, prenosi svom prijatequ Åarlsu Simiñu„preko okeana”, upozoravajuñi ga u jednom pismu,1982, da je „Aca Ristoviñ dobar pesnik koji uvekostaje nekako u senci. An underestimated poet” – poeta,dakle, kojim se ovdaãwa javna scena nije previãebavila – nemala nadoknada za taj propust inegativni bilans ovdaãwe kwiæevne recepcije,jeste åiwenica da pojavu ove nesvakidaãwe poezijepa i najznaåajnije wene odlike nisu propustili daregistruju najumniji pesnikovi savremenici –intelektualci i pesnici, i sami posebnog kova –poåev od Jovana Hristiña, Borislava Radoviña,Milice Nikoliñ, i drugih, premda malobrojnih, urazdobqu od ãezdesetih do osamdesetih.

U åitavom valu pak, jedna nova stvaralaåkageneracija, osloboœena kwiæevnih predrasuda ikritiåkih uzusa prethodnog doba, gotovo zduãno,devedesetih, a napose nakon pesnikove smrti,prihvata Ristoviña kao „svog pesnika” – sinonimodstupawa od svakog vida udovoqavawa kulturnoj i

62

estetiåkoj matrici sazdanoj na pojmovnicimamoderne, renovaciji tradicionalizma, i svakomvidu stereotipa utisnutih u ukuse i potrebe epohe,druãtvenu klimu, kwiæevne manifeste, aktualneproklamacije – stereofoniju svih oblika glasnostii javnosti.

No upravo i time, Ristoviñevom samosvojnom,tihom, apartnom i doslednom autorskom gestom, ijeziåkom modelu, wegovom – vlastitom harizmomzaãtiñenom poetskom svetu – pripada i posebnalaudacija, kao i pohvala vrednosti wegove poezije po sebi: wene beskompromisnosti i slobode,upeåatqivog otiska u poetskom nasleœu, a isto tako i wenoj vernosti tragalaåkom duhu, koji je unapreœuje,i iznova oblikuje – sveæ i nov, dosledan svomkonceptu vanserijske modernosti, one, koja i vaæi, i znaåi, u svakom vremenu.

Objavqivawe poezije Aleksandra Ristoviña uizboru i prepevu na engleski Åarlsa Simiña (SomeOther Wine and Light 1989, i Devil’s Lunch 1999), bacaposebno svetlo na znaåaj i znaåewa Ristoviñevogpesniãtva, u kontekstu one modernosti kojupodrazumeva ãiri rakurs evropske i ameriåkekwiæevne scene. Kao ãto je i antologija srpskepoezije, koju je saåinio ovaj pesnik – The Horse HasSix Legs (An Anthology of Serbian Poetry, Edited andTranslated and with an Introduction by Charles Simic,Graywolf Press, Saint Paul, USA, 1992) – odredila,sasvim zasluæeno, i taåno, mesto poetskog poduhvataAleksandra Ristoviña meœu petnaestak posebnihstvaralaåkih liånosti u modernoj srpskoj poeziji –izmeœu Vaska Pope, na primer, i naslednikarodonaåelnih modernosti 20. veka, pesnika mlaœihgeneracija Novice Tadiña.

Upravo kako je nagovestio, profetski, u jednoj odnajranijih i najboqih reåi podrãke – tekstomposveñenim Ristoviñevoj prvoj zbirci, Sunce jednesezone, 1959 (åasopis Vidici, 1960) – Danilo Kiã,napisavãi: „Oseñam nepravdu koju je ñutawe naneloovom pesniku, no i gorki trijumf svih buduñihantologija posleratne srpske lirike i ta me

63

pomisao teãi. Ristoviñ je elegiåar, jedan odnajboqih, sav satkan od oporih mirisa i boja nekogintimnog fin de siècle-a, i pod wegovim prstima svestvari, svi predmeti zadobijaju peåat jeseni, pozlatu sunca na zalasku, i sve se pretvara u senku, uquãturu, u señawe, sve:

„Hartije u koje uvismo hleb,klupe sa veñ suhim liãñem,pera, qubiåasto mastilo, zlatneusne majåice, kutije sa otiscima usana. (…)”Vredno je, iz viãe razloga, setiti se ove ne samo

srdaåne, veñ i retke, mnogoznaåne i stogaimpozantne, dobrodoãlice, koju je Ristoviñevojpoeziji pruæio osetqivi i osoben stvaralac, u istovreme nepotkupiv i izoãtren intelektualni ikritiåki duh, beleæeñi, izmeœu mnogih, i ovetaånosti: „…Nigde literarne, eruditne asocijacije,nigde velikih reåi (...) Retko se pesma uzdigla dojednog tako plemenitog rafinmana (ne toliko ujeziåkom koliko u senzibilnom smislu), a da pesmapri tom ne zazvuåi kao prevod. Osim Ristoviña, neznam srpskog pesnika koji bi bio po senzibiliteturafinovaniji, evropskiji, mawe vezan za naãupesniåku tradiciju, a da pri tom nije izneverio nipesmu ni jezik. Neka opora senzibilnost, ne viãe ni brankovska ni straæilovska, elegiånost kakvunalazimo u Rilkea u wegovim najlepãimpesmama…”.

Uistinu je sva posebnost, drugojaåijostRistoviñevog poetskog pisma, sva oporost wegovejednostavnosti, i åarolija nenaglaãenog, gotovoprikrivenog, intimnog lirskog rukopisa, sabrana uovom senzibilnom apostrofirawu vaænih odlikaranog Ristoviñevog dela u pesniåki logo, koji Kiãimenuje upeåatqivoãñu qubiåastog zaãtitnogznaka, a koji ñe i nadaqe, tokom decenija, ostati, uzsve stvaralaåke modifikacije, na neki naåin trajnoobeleæje Ristoviñevog poetskog dela.

Upeåatqivost znaka, ne viãe u smislu svesnekwiæevne tvorbe smisaonosti, u nekoj dugopripremanoj kovnici kwiæevnih znaåewa, koliko

64

posebnosti stvaralaåkog peåata u autorskomrukopisu ãto je i sam umetniåka emanacija stvarnog, zavodqivog i prolaznog, ãto nas nagoni da do samogdna poniremo u sve u åemu jesmo, jer veñ tu i nismo –u dvostranosti jasne, a opet fluidne åarolijskepoeme dvostrukosti – ukazuje na osoben karakterRistoviñevog poetskog dela, ali upuñuje i na onoznaåewe poetskog pisma na koje podseñainspirativna zabeleãka filozofa i esejiste Petera Sloterdijka o umetnosti kao tetoviranom æivotu. OPoeziji koja se eksponira, jer „nije mawe od nekeanalogije egzistencije” – bezobjektna, otvorena,smisaonost. (Postmoderna aura II, åasopis Delo,april – maj 1989, preveo s nemaåkog Milan Sokliñ).Osnovne reåi poezije obrazuju se putemegzistencijalnih tetovirawa, tumaåi svoj stavSloterdijk, a upravo to su znaci kojima se pisciupisuju u maticu opstanka: gde je æig, treba danastane jezik.

Poetsko samoeksponirawe je prvi paradoksRistoviñevog pisma: traæimo u wemu pesnika, ponavici konvencionalnog raãåitavawa Subjekta,Ideje i Pesme. Ali, veñ nakon ranih Ristoviñevihzbirki, takav pesnik – u figuri i odeñitradicionalno znanog – viãe nije tu. Umesto wega,nalazimo poetsku emanaciju: pesniåku emociju, stav,åuvstvo, refleks dogaœajnog ili misaonog, åitavjedan novi æivot – jezik.

Neizbrisiva i nepatvorena snaga unutarwetetovaæe, koja prijawa uz pismo, i koja nadaqeeksponira ono Ja – ãto upija, saznaje, nasleœuje,otkriva i sazdaje svoj jezik-svet – pesniåki jeidentitet Aleksandra Ristoviña, posebno vidannakon prve stvaralaåke faze i zbirki objavqenih uperiodu 1959-1969. Wegova rana poezija, nespornevrednosti, u blagosti reminiscentnih stihova iwihove melodije, u poneåemu i daqe nosi odzvonepohe, i odgovor lektirama, ali u isti mah vidqivotraæi i svoj ritam i znak, izmeœu raiåkoviñevskesete i miqkoviñevskog simboliåkog æara i nerva,izmeœu „rilkeovske pozlate”, i odjeka ozbiqnosti i

65

sveåane uzdignutosti Persovog stiha, ilijednostavnih emanacija svuda dopiruñeg,razotkrivajuñeg i iznova zatvarajuñeg, zaåaravajuñegglasa vitmanovske pesniåke arije.

Åini se, naime, da Ristoviñeva poezija ustinupoåiwe tamo gde se pesnik od ranog sebe unekolikoopraãta, okreñuñi se neizvesnostima, smelim ipomalo riziånim iskoracima iz onog poetskogmanirizma kojima upuñuju pesniåki vrhovi, tragovilektira, glasovi savremenika. Tamo, kuda vodiotvoreni izazov pesniåkog jezika (o åemu svedoåiveñ i naslov i karakter zbirke Tekstovi, 1969, naprimer, ali i veliki tematski i znaåewski rasponikoje naznaåuje kwiga O putovawu i smrti, 1976).

Gotovo da bi se moglo reñi da se pesnik Ristoviñraœa u svojim åesto prizivanim i prizvanimsneænim belinama, onog nigde joã definisanog, ali sveæeg, samosvojnog poåetka, joã neispisanogteksta æivota, individualizovanih znakova podkojima diãu biña i pojave koje ga nastawuju, i izwega iãåezavaju, smewujuñi se drugim, ãto nosesvoju upeåatqivu razliåitost, i podjednaku snagusvog identiteta. Teksta dakle, koji se ostvaruje ustalnom nastajawu, u novim poglavqima pesniåkograzvoja i metamorfoza, ãto donose novi intenziteti boju uvida, kristalnu jasnost percepcije irefleksija, i napokon tenziju wihovih sudara,impakta – tipiåno ristoviñevskih „dodiraodasvud”, da bi se sve dekomponovalo, i videlo joãjednom – ãto naznaåuje svu neobiånost, sloæenost idubinu Ristoviñevih vizura i posebnu ozvuåenostwegovog jezika.

Ristoviñ svakom kwigom, ili wenim ciklusima,razvija nove i posebne motivske okosnice, upliñeåitaoca u åitave znaåewske i slikovne podstrukture svog poetskog sveta, i u svakom od wih sa naroåitompaæwom oblikuje kquåne, oksimoronske fenomene.Izmeœu ostalih, i bliskost daqine kojoj se nastojipriñi, ne naruãivãi wenu tajnovitost i åar, uvazdaãwoj zavodqivosti, samog primicawa iudaqavawa, u kojima su sav pesniåki vid, sva

66

osetqivost i opora mudrost pesme – znawe osvajawa – koje, u stalnom zamahu preformulisawa klasiånihodnosa znakovnog jezika, mora, negde, u snegu,ostaviti za sobom åitavo breme univerzalnopoznatog, a u poeziji veñ uveliko koriãñenog. I kaoda je ta otvorena poetska avantura, u kojoj je svakataåka inventivna inauguracija novih moguñnosti imoñi pesniåkog govora, ostvarewe visprene izahtevne Sloterdijkove filozofsko-poetiåke skice: „time ãto uåim da govorim, stiåem i slobodu odznakova koji su ja” – ãto svakako podrazumeva da seuåewe govora nastavqa, sledom znakova koje pismo usvom novom kquåu osvaja i stvaralaåki saopãtava.

Zapis autentiåne i liåne doæivqajnosti iasocijacija, kao duboki inskript znakova liånememorije i „inicijalne tetovaæe”, dakako, pri tomne iãåezava, ali se rojevima blistave poetskeopaæajnosti, verbalne energije i wene voqe, upuñujeosnovama svog novog jezika-sveta koji, tek otkriveni izgovoren – kao da je tu åekao oduvek, da postane nesamo usputni sudeonik pesme, veñ wen stvarni istrasni pokretaå – tvorac – koji neizbeæno iz svogprvog plana potiskuje, ili mewa lik konvencio -nalnog autora.

Udaqavajuñi se od figure i glasa poetskogsubjekta koji neprekidno govori sebe, Ristoviñ ih, usvojim primarnim zahvatima, preusmerava, razlaæei umnoæava. On je taj koji se seña, i koji otkri va, ali i onaj koji osporava svoju misao i zapa æawe, kojipita, negira svog prethodnika u govoru. U razgovorusa samim sobom, on je svakad i onaj drugi – Neko – koje tim pitawem dirnut, oslovqen, prozvan, i kojipruæa svoj odgovor, saopãtava neãto, o drugojaåijem vidu istog, o posve drugoj moguñnosti iskustva,prizora, señawa, miãqewa ili slike. I upravo tako, opraãtajuñi se od svedominantnog, ispovednog Ja,velikoposedniãtva wegove narativne moñi ali ineminovne istovetnosti tona i poruka ja-govora,Ristoviñ se primiåe obiqu znakova, svom poetskom„sawarewu u meñavi”, koja umesto jedne slike,fiksirane u memoriji, wome potaknut, bira

67

preimuñstveno obiqe prizora ãto ga opsedaju iprate, u kojima se sudara upamñeno i zamiãqeno,izmiãqeno i pretpostavqeno, omoguñujuñi tako dase pesma, u ritmu neposredne, æive i sloæenestvaraåke situacije, „samopronalazi”, obznawujuñi,u onome ãto saopãtava, i svoga autora, i„autorstvo” drugog – prisustvo i govor sveta – atako, i svoju novu saznajnu i kreativnu prirodu,sloæenost i kontroverze, raspon i bogatstvo novogiskaznog prosedea.

I kada je autor naziva „malom pesmom”, i kada seuzda u wenu nepretencioznost, istiåuñi tako, presvega, motivski odabir fragmenata svakodnevqa,neusiqenost i prirodnost pesniåkog govara, ali isuãtinsko staralaåko uverewe da postoje „i drugeistine”, i vaænost svega drugog, åini se da tajedinstvena, ponekad uistinu mala tvorevina reåi, usvoj åari i jednostavnosti, u Ristoviñevoj poetiåkoj razaznatqivosti i ostvarewu, nije talac nisopstvenog niti bilo kakvog drugog kwiæevnouspostavqenog jeziåkog nasleœa – omeœenog iozakowenog domena pesme, verbalno, stilski ikompoziciono ustanovqenog za sva vremena, adominacijom poetskog govornog ega, kanonskinaglaãenog i istaknutog. Ona svoju krhkost iodvaænu samostalnost bira kao slobodu oglaãavawaneistraæene, ili ponajåeãñe preñutane zbiqe, ukoju nas svakodnevqe upliñe, iz koje poniåemo,premda previœamo ili zaboravqamo, ili nedovoqnoartikuliãemo wenu posebnost, specifiånuoliåenost i oglaãenost wenog prisustva, koje i nijedrugo do åesto haotiåni, difuzni tok naãegæivqewa, postojawe samo.

Sa druge strane, sva voluminoznost i znaåajproãlog, sadaãweg, prolaznog – pod pretwom iizvesnoãñu nestajawa – upravo potirawem irastvarawem jednoznaånosti, ma kako toparadoksalno zvuåalo (no nije li upravo u poezijisve uistinu moguñe) – spaseni su, uzdignuti upostojawe, u bezmerne alternacije novih znaåewskih povezivawa, u kreativan, i neomeœen, otvoren put u

68

opstanak. Sva napadalost iskustva, memorije, svalelujna netrajaãnost æivotnih spona ineprocewiva vrednost izgubqenog – svetluca uRistoviñevoj pesmi u igrivoj vejavici reåi,asocijacija i slika, ãto je izmakla jednosmernimulicama i vezanostima za onaj usamqewi konåiñtetovaæe, podaniãtvo subjektu, iz kojih je potekla,i uzdiæe se u prhkost oåuvanih citata, u svojprepoznatqiv i osoben znakovni trag, u sloæenostinvencije åitawa sveta i energije govora ãto tomåitawu daje znaåewe inauguracije nove realnosti –zbiqe jezika. A ona pak, u Ristoviña – kao sinonimpostojawa, mnogoznaånosti æivota – uvek iznovapoåiwe.

Onome, za åim pesnik æudi, i inaåe nije dovoqan jedan, zamiãqeni obris i lik, u kome bi biosmeãten objekt wegove åeæwe – ne postoji jedno,celina, kojima bi se rukopis tetovaæe mogaovratiti, ali ni Jedno, æeqeno, kojem bi mogaostremiti, niti ga izraziti. Ta artistiåkipretpostavqena, puna dosegnutost zatvorenosti, istatiånosti, bila bi neosporno i negacija pisawa,rukopisa, posebno onog kojim diãe poezija. Izmeœuonog ãto je „izgubqeno”, i onoga ãto je novaavantura pisawa, koja uvek podrazumeva novigubitak, kako piãe Sloterdijk, „otvara se prostor za jedan æivot, koji se obraña biñu ãto diãe, govori,æudi. U tom prostoru pruæamo otpor suviãezbiqskom, i uåimo se biti poåetnicima nemoguñeg.Taj prostor otvara poezija, izlaæuñi seneizvesnom.”

Tako i „poetska obnova”, koju pomiwe DaniloKiã, u Ristoviña svoju veru i posveñeniãtvopoeziji ne iskazuje neposrednim oæivqavawem, veñpre skidawem oreola tradicionalno ugraœenih usame pojmove pesniãtva, i pevawa. U Ristoviña supre svega na delu wihova razvlaãñewa. Izvansamouverenih autovizura, ideala uåenosti, nalogavisokog estetizma ili, bilo kakvih obolavanestetiåkim idejama i pesniåkom zadatku, pozivui ulozi, Ristoviñevo poimawe rodonaåelnih

69

vrednosti poezije je naprosto – neobiåna vera bezidolopoklonstva, åistote bez larpurlartizma, iåarolije bez opsena. Wena zasnivaåka moñ je uåiwenici da poezija postoji i tamo gde je mawe, iliponajmawe oåekujemo, ona sama je iznenaœewe, dogaœaj – jer je obasjawe vrednosti ãto poåiva u stvarimaobiånim, materijalnim, ãto jednako su alatkepostojawa, koliko su to i emanacije æivotnesuãtine u ãirokim rasponima svojihkondicionala, moguñnosti stvarnih, ipotencijalnih, katkad „nepoetskih” i surovih, ãtopoloæene su u pojave bezliåne i bezimene, gluve islepe, sinonimne neæivotu – tom vazdaãwempredvorju smrti – kojima treba dati ime, i glas, ãtoñe iskazati wihovo poreklo i sudbinu kao sekvenceæivotnog bezmerja, koje im je sluåaj poverio kaojedinu æivotnu svrhu, rolu i imawe.

Jasno je da prodornost Ristoviñevog izrazitoautorskog koncepta i pesniåkog prosedea,razgraniåenog od tradicionalnog, izrawa izosobene poetike i idioma – koji nisu bili liãenisvog rizika samosvojnosti, i koji nisu svakad mogliraåunati na aplauze i podrãku. No Ristoviñ je svuteæinu svoje razliåitosti nosio sa dostojanstvom ijednostavnoãñu autentiånog barda, åija jeekskluzivnost istovremeno bila, pokazalo se,potrebna, oåekivana i nuæna promena, u kwiæevnojepohi sredine i kraja dvadesetog veka.

Ristoviñeva ostvarewa, posebno nakonãezdesetih, osvajaju pun autorski zamah – smelipokret odabira odlomaka, scena i slika, iz tmaste iklizne mase jezika, ili tipskog kwiæevnogvokabulara. Izrawaju iz vlastite otvorenostijeziku, jednako kao i iz snage i opomena svojihvizija. A posebno sinhrono – iz doæivqaja vremena,ãto nalik sekvencama kakvog filma, zauvek moæeizmañi oku, nespremnom da ih uoåi u svoj punoñi, iproprati u transformacijama novog kadra. U novomeksponirawu, i u novoiznaœenom ritmu govora,sazdanog od kratkih stihovnih opaski, i nizadinamiåkih jeziåkih sekvenci, Ristoviñ ih izdiæe

70

iz mrtvog mora taloæewa, tavorewa u vremenu, kaoegzemplarne åinioce supstancijalnosti, koje neliãava emotivnih radijusa i åitave paletedoåaranih mirisa, zvukova, slika – svega u åemu seelementarna stvarnost, prirodnog i duhovnog reda,moæe oglednuti, i iskazati. Novog aspektasupstancijalnosti, rekli bismo, ãto izrawa iz onog fundusa neiskoriãñenog verbalnoginstrumentarija, koji ih uvodi u red predstava ãtonajbræe, i najefektnije, mogu spojiti asocijaciju,reminiscentni bqesak, spoznaju i åulni otisak, iuvesti ih u graœu pesme kao u novoizniklo stabaoce – novi æivot – u wegovu zvuånu, slikovnu predstavu,najbliæu, po sveæini svog nastanka, onoj primarnoj, koja ju je nadahnula, a vidqivu u snegovima papira –raspoznatqivu, distinktivnu, u sverazliånostiosnovne postavke imenovanog i joã neimenovanogmnoãtva – nezaãtiñenu, pri tom, i nepodræanubilo åime drugim, do sinergijom drugih znakova, izkojih se raœa – pod zamahom ruke koja i nadaqe riãesvu prirodnu nezaustavqivost promena primarnematerije, daje im vidqivu potku, okvir, unutarwegibawe i dah.

Svoju sveæinu Ristoviñev poetski govor, naime,duguje osnovnom poetiåkom izboru i stavu, kojiquqa postavku o boæanskom udesu ãto napajaveliåajnost pesniåkog nadahnuña a u nekom pismuzaveãtawa skriva formulu, gotov ispis datizabranima. Pesma u Ristoviña postaje pesmom, jerpoezija nastaje, åini se, svakad iznova, u vazda novojtaåki poåetka. „Veånost” je, u Ristoviñevompoetskom uverewu i angaæmanu, sa onomprepoznatqivom zaåinskom meãavinom pesniåkeãale i zbiqe, izmrvqena, stavqena u åaãu krajposteqe, u obed supruænika, u prvi crteæ kñeri, ijoã daqe, otvorena prozorima na kojima se smeãijutro, muziåkim notama sviraju ledenice, ili se åujenoñ, tajanstvena i beskonaåna, gde vazda, u deåaåkiustraãenoj svesti, udara „neãto o neãto”, ili sepokreñu ãumovi dana, u kome neko pokuãava upaliti motor zaleœenog automobila, a neko drugi, buåno

71

pristiæe iz svojih okasnelosti, letwih snatrewaili vinskog pijanstva. Ona jednako tako kleca,tetura se, u ãkripi umornih kostiju, ili se beli nad åelom samrtnika, a budi sa jabukom na uzglavqukakvog deåaka – za koga pesnik kadikad, sa nekommerom istovremene istinske identifikacije iumetniåke pretpostavke, kaæe: neki deåak, moæda Ja.

Ona je zapravo svuda, ali ne postoji drugaåije dokao nedokuåiva magija æivota, i tajna smrti, predkojima je svaka formula neprilagodiva, nedovoqnoosetqiva, obesnaæena, i vije se u reåima kao prazanrukav na vetru.

Pesnik Ristoviñ, zagwuren u trajaãnostsvakidaãweg, zastraãen i zanesen, podjednako, tomprozirnom, iluzivnom åari kojom æivot veñ i samnalikuje fluidnim predstavama, a kojoj nastoji daiznaœe stihovni ekvivalent æivotne imposture – neverujuñi ni u monumentalnost niti osveãtalostpouka, ni u besmrtnost poezije – i sam „smrtandabome” – sa punim nabojem svoje domiãqatosti,mudrosti, katkad i sa humornim i ironijskimsamo/opservacijama, svoj poetski univerzumuspostavqa inventivno, åisto i pregledno – upravozahvaqujuñi dekomponovawu mnogo putaprononsiranih formula poetskog jezika. Wegovavera i sumwa poåivaju u novootvorenom prostoru ukojem sve govori, novoobojenom poetskomkonkretnoãñu, koja odaãiqe poruke o neprocewivoj vaænosti svake pojedinaånosti ãto svetli usveopãtoj preteñoj tami, i govori svojim malenimpriåama samoiskazivawa, samoispisa, kojima kao danema kraja, jer je iza wih, i pred wima, neizrecivo.

Iza pesama i poetskih zapisa, romana i eseja,stoji maãtar izoãtrenog vida, preosetqivih åula,sam i svoj – pesnik Ristoviñ, åesto stihovimaprizvan u Liku pesnika, pokatkad i uautoportretskom krokiju, sa otvorenom beleænicomna radnom stolu, i pogledom upuñenim ka dnevnom inoñnom vidiku, ili u osluãkivawu glasova ulice,buånosti kakve gozbe, strahotnosti praznine, udisputima sa glasovima drugih, ili sa samim sobom.

72

Najåeãñe nevidqiv, ili bar u pozadini scene. Nemoæemo otkriti, sasvim taåno, odakle dolazi idokle seæe viãeugaonost i stereofonija ove poezije. Wena jasnost, i tajanstvo. Kao da ih prvi putdoæivqavamo, u primarnom svetlu i viziji, koju nam obznawuje Ristoviñev stih, i koje ne moæenametnuti, izdiktirati u pero, ili sluh, neka viãa„istina” – niãta i niko odozgo, i mimo tog pisma, i nas, wegovog primaoca, a koje su zapravo jedino iiskquåivo u stvaralaåkoj voqi i naãoj spremnostida je prepoznamo i usvojimo kao neizbrisiv trag,ime i delo, anonimnog åinilaãtva ãto daje smisaoi tok masi, bezliåju i nepomerivosti sile koja jevazda tu, spremna da sve poniãti i proguta.

U toj igri nepreglednosti, i izdvojenosti,osvetqenosti trena, pojedinaånosti, registrovaneunutar novih iskaznih jedinica poetskog teksta –riãe, pripoveda, pleãe, seña se, sawari, i visprenose obraña sebi i nama, razmiãqa, poskakuje i pleãe,Ristoviñeva pesma: u tri ili åetiri stiha, poputkapi kiãe, u samostalnim oblicima, poetskimcelinama, ili u åitavim nizovima nenaslovqenihsnopova, poput snegova i nanosa wihovih poema.Ili, poput poglavqa, velikih ili malih epizoda,kakvog poetskog romana, ili priåe, svijene u jednujedinu reåenicu stiha, poput daha, kakva ume ponekad biti Ristoviña pesma. Zaåudne su energija i moñ tihzasnivajuñih ili evokativnih malih tvorevina, kojesvoje postojawe, uverqivost, svoju slikovnu, iskaznui maãtovnu snagu, duguju voqi, i upravqenostiRistoviñevog poetskog jezika da raãåinioveãtalost poetskih simbola i metaforike, i vrati ih na poetsku scenu u novoj, poetski æivotvornojjeziåkoj bistrini.

I kada nalikuje „putu za peãaåewe” Ristoviñevstih ne traæi drugo do da bude „ u dosluhu sastvarnim predmetom”, i kada se preobrati u ispissawalice, nije drugo do ispovedni glas duãe, katkadvlastite, kojoj je data ta jedinstvena, æivotno ipoetski egzemplarna uloga, reãenost da posvedoåi ostvarnosti koja se nikad neñe ponoviti.

73

Ima neke neproraåunate, spontane preciznosti uosnovnoj postavci i novini Ristoviñeve jeziåke ipoetske igre, koja istovremeno gradi svoj ritam ipravila, izbegava poznate formule, a koja je ipakponeãto ponela sa samih izvoriãta svetskemodernosti, te, izmeœu ostalog, i od onogVitmanovog stava da se nevidqivo dokazujevidqivim, i da je „igra imaginacije sa åulnimpredmetima prirode gotovo ravna åudnovatojãahovskoj igri jedne pesme”.

Biti „milovateq æivota”, u vitmanovskomsmislu, ili wegov dostojni i odani ãtovalac, ukreativnom, æivom saodnosu, pre svega znaåiuistinu moñi upiti, i emanirati sve – za sebe, i zapesmu. Vitmanov mesarski momak ãto svlaåi svojekoqaåko ruho ili oãtri noæ za tezgom na pijaci,wegovi kovaåi, zaprqanih i maqavih grudi, inevesta ãto kipti od putenosti, te zatvorenik,larmaxija, sveãtenik, potom i ambijenti – gradsketrænice, poluosvetqenih i zadimqenih kuhiwa,priguãena svetlost soba gde „muæ spava uz svojuæenu, i mladi muæ uz mladu æenu”, potom sangradova i san sela, probuœene ovce na poqima, itrava ãto raste u nedogled – sve je to „obiåanvazduh”, ãto vitmanovski kupa kuglu zemaqsku. Alii jedan novi dah, novi vazduh poezije, koji je saVitmanom stupio na svetsku pesniåku scenudvadesetog veka, i postao wegovo opãte dobro, åijiprelomni, radikalni åas raskida ne samo sapesniåkim temama veñ i sa do tada poznatimpoetskim formama, organizacijom stiha, iliritmom govora, odzvawa tokom åitavog stoleñasvetskom pesniåkom pozornicom, izmeœu ostalog, ikao paradigma moguñeg udaqavawa od tradicije, ioblika slavqenih, i ponavqanih, u toj tradiciji.

U spektar ovih vitmanovskih novina, poznato je,spada impozantni album novih motiva, i wihovihodnosa, koji kao da izviru iz jednog, svakom pesmomåini se, prvi put obasjanog fonda reåi. Mnoge odwih svoj „novi” æivot duguju pesnikovoj opaæajnojosetqivosti, daru da ih prepozna, osvetqavawem i

74

imenovawem predmeta kojima do tada u poezijiVitmanovog jezika, a i ãire, nije bilo mesta, kao ivoqi da iskaæu specifiåan, novi oseñaj zaravnoteæu i za suodnose vaænog i nevaænog,„bitnog” i „nepoetskog” u samom poetskom sadræaju,ili „velikog i malog” u izboru pesniåkih tema. „Ine kaæem da je korwaåa nedostojna/zato ãto nijeneãto drugo”, kaæu izmeœu ostalog, inauguralnistihovi ove snaæne nove poetike, u „Pesmi o meni”(Vlati trave, preveo Ivan V. Laliñ, Bigz, Beograd,1974), „I ne traæim od neba da siœe kad ja tozaæelim,/Rasprostirem ga slobodno i zanavek”.

Paradoks poetske radikalnosti, izmeœu ostalog,i u tome je ãto je u poeziji åitava revolucija moæebiti sprovedena u malom prostoru lirske pesme, uwenoj siñuãnosti i moñnosti pod slobodnim nebomwene vlastitosti. Ristoviñ je taj zahvat otpoåeokada je pod svoj kreativni horizont iz melodije ivokabulara rane poezije izveo æivi i otvorenipesniåki jezik, preveo ga u obrise, u sadræaje i novasvojstva svoje pesniåke elegije, a sa druge pak strane,u posve novu oblikotvornu energiju, ritam iunutarwe zakonitosti „male”, pa i najmawe pesme,koja ñe postati zaãtitni znak wegove poezije. Åija je nova normativnost niãta drugo do punaindividualnost poetskog zahvata, ali iindividualizovani jezik po sebi, moñ govora svakestavke pomenutog reda stvari, svakog biña upoetskom abecedarijumu, koji nema i ne iznosinikakvu hijerarhiju, niti krunisano voœstvo,imenovane naslednike, razdvojene granice ovog ionog sveta. Gde sve imenovano govori, treperi,svetli, postoji.

Nigde toliko biña i predmeta, nezametnih ineprijatnih, „nedostojnih” pesniåkog imenovawa,koliko u Ristoviñevoj poeziji. Toliko stvarnih ineotklowivih pratilaca peãaåkih staza, uåesnika u dnevnim i noñnim prizorima, da po sebi dobijajurang nezamewivog pesniåkog znaåewa. Nigde usrpskoj savremenoj poeziji toliko vrana, miãeva,æaba, gusenica, puæeva, crva, svega ãto leti, mili,

75

tråi; niti toliko obiånih predmeta, limenihtawira, igli, sveña i sveñwaka, olovaka, pera,mastionica, kasapskog alata, starih åasopisa,erotskih fotografija, portreta vladara i svetaca na zidu, sveãteniåkih mantija, radniåkog odela;toliko nevesti i javnih æena, uåiteqa,gostioniåara, gostioniåarki, i œaka; tolikogrobaqa, biblioteka i nuænika, braånih odaja,kuhiwa, seoskih svetkovawa, samaåkih soba – kolikoje to u procesijama koje naseqavaju Ristoviñevepesme. I koje izlaze na videlo, jasno i jednostavno,obasjane same sobom, ili onom tako uobiåajenomRistoviñevom „svetloãñu odozdo”, ãto dopire izdowih uglova, kojima ne mogu promañi biña i pojavesvakidaãweg, koren i stablo æivota, spram svegaãto treperi u visinama, i opet sa wih veje, zasipa,pada, ka tlu, ka obiånosti, ka zemqi.

Vrañena jeziåkoj „konkretnosti”, koja tvori svoju zonu zraåewa zaåetu svakom pojedinaånom reåju ipojmom, Ristoviñeva lirska pesma tako preispituje,uza sve preimuñstveno znaåewsko obiqe, i naåelnopitawe rizika ãto najåeãñe vreba u izgubqenojsnazi individualizacije, u nepreglednosti opãtematerije jezika i sveta, ili novoj moguñnostiobeznaåewa ãto se krije u ãirini poetskogvokabulara, tako blisko primaknutog uobiåajenomgovornom, oznaåiteqskom.

No sva evokativna vrednost Ristoviñevogpoetskog zahvata saopãtava upravo samu suprotnost– moñ jezika – ãto se iz zasnovane potke poetskogteksta uzdigne kao povratna snaga oznaåenog, uraskoãni diverzarijum svojih posebnosti, ostvarenu punom znaåewu, u noseñim rolama koje ima upoetskom eksponirawu – jezika, subjekta i sveta. Noisto tako i lirska indukcija, u znaku povratkakonkretnostima ãto svojom energijom boje i napajaju i pojedinaåne i opãte teme, uz sav pesniåkimizanscen individualnog, stvara i moguñnost da sezahtevi lirske pesme, ograniåenog obima, a saprisnim kontekstualnim tkawem malog broja reåi,naœu pred jednakom opasnoãñu da zatome svoja

76

znaåewa i pokrete, u teskobnom prostoru i glasnosti svojih verbalnih aktera, ãto u novim suodnosima iulogama oæivqavaju Ristoviñevu pesmu.

Neobiåna selektivna snaga u Ristoviñevom gestu,meœutim, åini i prvorazredni otklon od rizika dapesma zamagli svoj fokus, i da se wena najvaænijanit izgubi u mnoãtvu drugih, u asocijativnimspletovima reåi ili u samoj wihovoj igri.Stvaralaåki potez, koji vidqiv i konkretnikontekst Ristoviñeve pesme åini æivim iizoãtrenim poqem wegove paæwe, zasluga je one„ruke siromaha”, koja, najbliæa vitalnom porivu,odabira najelementarnije. Potvrœujuñi tako, iæivotno, i estetiåki, potrebu, gotovo glad zasuãtinskim. Obnavqajuñi i osnovnu zakonitostlirike – da æivi i traje, kroz razliåite kwiæevneepohe i pravce, dokazujuñi se u najizazovnijem: da namalom prostoru, „malim” temama, katkad oskudnimizborom reåi – i pri tom vrhunskim,individualizovanim umeñem – pokreñe razgovor oosnovnim qudskim vrednostima. Ãto jednako suæive i vaæne u sva vremena, i nose punoñu ozraåjapesniåkog mikrokosmosa, unikatnog i vrednogupravo u svom primarnom identitetu,neponovqivosti, znaåewu po sebi, koliko i uuniverzalnom poretku poezije.

I ko se sad ne bi setio Katula, åija pesma je æivi, dinamiåki refleks malog dogaœaja svakodnevqa,realan, ili izmiãqen, kojim pesnik, u lakoñi svoje„pesmice”, i u sluåajnom povodu wenog nastanka, uzto i u nesavrãenosti zapisa, zapravo savrãenoprenosi jednako liånu i objektivnu sliku, kao iposeban, uz to i liåni, doæivqaj, vredan toga da bude zabeleæen. A jednako tako, u dugom vremenskompremoãñewu, setiñemo se opet pomenutogrodonaåelnika svetske modernosti, Vitmana, o åijem prosedeu, wegov prevodilac u nas Ivan V. Laliñrazloæno i uverqivo govori kao o snazi kreacije,koja ima koren „u pesnikovom ponavqanom, upornomidentifikovawu svog liånog doæivqaja izvesnogzadanog segmenta realnosti sa potvrdom zakona po

77

kojem se ta realnost dræi na okupu, u zajedniãtvusvega ãto æivi, ili naprosto postoji.”

Upravo ta specifiåna „novina” poezije,sadræana u wenoj åini se veånoj i imanentnoj snazi,a tako posebnoj, autentiånoj modernosti – uspremnosti, i spretnosti, da na svoj naåin, osobeno,iznese ono ãto je neminovno, za duh i esencijuvremena, koliko i za naã æivot, ujedno i za biñepesme, prenosivo kroz svako vreme – kao da je izakulisa jedne uveliko u nas osvetqene i slavqenepesniåke scene modernizma åekala Ristoviñevupojavu da se osamostali, i iskaæe. I kao da jesamoobznana wegovog novog poåetka, bila u saglasjusa naslovom jedne od kwiga, koji po sebi veñ znaåi iopredeqewe – izbor, i stav: Ta poezija (1979).

Tek dve reåi, a indikativno, i supstancijalno,otvoreno åitavo poqe jednostavnog, i jedinstvenograznoglasja slobodnog pesniåkog govora, koji je, usmelih i nadarenih pesnika, sam po sebi sertifikatmodernosti. Sa velikom taånoãñu to na koricamakwige, kao wen recenzent, tumaåi Jovan Hristiñ:„Naslov Ta poezija treba razumeti kao pokuãaj da senaœe pesniåki izraz za sve ono ãto nam se u prvi mah åini da i ne vredi da bude pesniåki zabeleæeno, aliãto – kada ga pravi pesnik zabeleæi – postaje pravamaterija poezije. (…). Potreban je samo smeopesniåki dar koji ñe se usuditi da se okrene i onomãto poezija suviãe åesto ostavqa po strani.”„Aleksandar Ristoviñ ima dar i ima smelosti dapiãe o onom o åemu drugi ñute” – zakquåuje Hristiñ.

Uverqivo to posvedoåuje mnogi Ristoviñev stihiz osamdesetih, kao i iz docnijeg perioda, punezrelosti, ali gotovo sa taksativnom taånoãñu tosaopãtava vanredna pesniåka preciznost pesme„Kritika poezije”:

Moja kñer mi reåeda mogu napisati pesmuo bilo åemu,o ma kojoj stvarikoju vidim

78

ili koju prizivam u señawu,o jednostavnim predmetima:kutiji za ãeñer,o viquãkama,noæui posuœu.Dræao sam je za ruku. Bila jejedinstveni kritiåar moje poezije.

(Slepa kuña i vidoviti stanari, 1985)

Niãta joj se ne bi, u rasvetqavawu Ristoviñevogprosedea, moglo dodati, niãta oduzeti. Uistinu, toje on, pesnik Ristoviñ.

I u najhitrijem prohodu kroz wegovo delo,otvoreno iz ove perspektive, odizawa plaãta sasamog jeziåkog kôda, koji åini osnovnu energijuRistoviñevog poetskog govora, mimo metonimijskihzamena, dedukcije, i metaforiåkog usloæwavawa,åitalac je zasewen obiqem detaqa, scenama koje bikritika lako mogla pripisati „niæim” æanrovimapoezije, a kojima je, u naãoj poeziji dvadesetog veka,prvi put dato pravo postojawa – pravo na wihovopoetsko samooglaãavawe, na wihov nepriguãen inemistifikovan, autentiåni sjaj.

U maniru dobrog zanatlije, Ristoviñ, uistinu,pre svega, na poetsku scenu vraña reå kao alatkupesniåkog govora. I upravo wome veñ, gotovoklesarski odstrawuje suviãno. Pred zahtevnimodbirom i razgraniåewima, wegova reå takozvanog„obiånog” govora ulazi u novi prostor posebnosti,poetskog rasvetqewa, gde neka od vajkada åameña tajna i govoru nepristupaåne, ili jasnom vidu belodane aneizgovorene istine, dobijaju, po sebi, akcentenezaobilaznog poetskog ãtiva. U takvom,selektovanom poetskom kazivawu, fenomenikwiæevnih znaåewa su poistoveñeni sa punomznaåewskom energijom koju nose reåi, kao da su prviput iznaœene i u prvobitnoj åednosti svojih znaåewa izreåene. A tu je veñ i wihov pokret i zamah,brzinska snaga obasjawa, udruæena sa istomelokventnom energijom obiånosti, iz koje spontano

79

zraåi dinamika svakodnevqa, ali i pritajenareminiscentnost, miris i boja, ãto svakad sudrugaåije – i åija fluidnost gotovo nagoni da ihiznova pronaœemo, makar i izmewene, kao predstavuo suãtini dogaœawa, o prirodi stvari, oneumitnosti nestajawa svega ãto nam je znano.

Konkretnost i iluzivnost sustanarski okupirajuprostor Ristoviñeve pesme. Ostvarivost jednog,uvod je u nedoseænost drugog, te tako zdruæene, ovenaspramne, i gotovo posve razliåite moguñnosti,opstaju u svojim podjednako realnim fasetamaunutraãwe poetske zbiqe i åine naporedni korenpesniåke invencije. I weno pokriñe: neizmernostjednog jedinog trenutka, i neizmernost åeæwe zawim. Gledati zaobqenu kap kako pada, a videti u wojruæu: „ãiriti beskraj, vaspostaviti biñe,poåiwati ni od åeg. Biti zajedno”, kako piãepesnik u svojim Pismima sawalici (1972).

Biti zajedno – taj tajanstveni ãapat ãtoproæima svojom melodijom svaki Ristoviñev prizor i vezuje jedan za drugi, to mistiåno oglaãavaweNekog, u wegovom Ja, razgovor sa nekim Drugim,neprimetno i neprekidno prisutnim, a tek tomnajtananijom lozinkom pozvanim, åininajsuptilniju strukturu Ristoviñevog poetskogmiãqewa, ili htewa.

Mnogo je autopoetiåkih obasjawa, rasutih uRistoviñevom delu, ali jedno od temeqnih, a retkokad obelodawenih, ãto kuca kao samo biñe lirike,nalazim u tom obrañawu pesnika nekom kome jepovereno pravo i moguñnost da neprekidnoprevazilazi moguñe, da u svojoj realnosti bude wennaporedni akter – onaj koji sawa.

No – koliko bolnog u tom dodiru – „kao daprelazite rukom preko predmeta koji nanose jad”,koliko rawenosti u tom pismu sawalice, onome kouistinu vidi, da to stapawe privida, slike i odraza,nije drugo do „Neka qubav puna slika”, „ãto nasåini sreñnim, ali nagoveãtava privremenostqudskog biña”. Kao da je veånost umetnosti, nekomvazda obnovivom patwom, obavila taj katkad moguñi

80

tren ispuwewa, i u wega svela åitav neprekinuti,jedva ikad ostvariv san pun æudwe. Jer, kako piãeOrtega i Gaset – to ãto åini suãtinu naãeg delawa, umetnost i kultura, i nije sav æivot, nego sami åasizvesnosti, jasnoñe, åvrstine. Ona i nije tu da bizamenila æivotnu neposrednost, veñ da bi jeobezbedila.

Prozirna spram svog objekta, ali istovremeno iprema wegovoj zaboravqenoj, dubinskoj suãtini,sjaju kojim se iznutra boje i wena vidqivost i wenoznaåewe, i obrisi tvari, i wena imanentna energija,Ristoviñeva pesma je i zaåaravajuña – poput priåekoju prvi put sluãamo, u detiwstvu, i bilo kadpotom – a koja nam neãto posebno, od elementarnevaænosti za naãe odrastawe, i postojawe, otkriva.No wegova uzdræana elegija, krhka æanr-scena,kroki, ili gotovo haiku, svoj konåiñ priåe udevaju,poput uboda tetovaæe, uporno i dosledno, i u svojdrugi identitet, jeziåku ravan pesme, i izvan bukei æamora reåi, istroãenih kwiæevnom retorikom– nalik tihom vezu, obavijaju se oko prizorasvakodnevice, i unutarwih prosjaja intime – åineñi da se draguqi, obasjani snagom koju samaunutraãwost onoga ko govori otkriva u sebi iwima, zaustave, i da se tako iznenada obasjani, i saposebnim zraåewem svakog ponaosob, pomere iz svoje epizodiånosti, u kquånu vaænost koju imaju, ne samo u liånom poetskom albumu, veñ i na velikom platnuprepunom detaqa i scena, emotivnog naboja ireminiscentnog fluida, ãto nalik je starinskomtkawu, patiniranom i na svoj naåin troãnom, alidinamiånom, poput serije slika srebrnog ekrana, nakojima naporedno, i sa istom ubeœenoãñu, i gotovobez daha, åitamo æivot. Proãli, sadaãwi,svevremen.

Æivot anoniman, pesnikov, moæda i naãvlastiti. Mnogolik i mnogoznaåan. Kakav jeste.

Taj efekat iznenaœewa svakad åeka u Ristoviñevoj optici, u wegovom stihu. On je veñ tu, u samompolaziãtu pesme, gde se taånost, i samerqivost poqa reåi, istovremeno ispoqavaju sa toliko punoñe da se

81

naporedno razotkrivaju u viãe dimenzija, ãtodaleko prevazilaze formalna obeleæja slike. No ipored toga, i ona je i te kako tu – u vladawupesniåkom veãtinom, i gotovo spontanom odabirupesniåkog rekvizitarijuma, ali i u otvorenostiperspektive, u viãe simultanih poqa u isti mah,doåaravawu trenutka stvarawa, señawa, misli,emocije i duha.

Verbalna postavka pesme, sa wenim induktivnimkapacitetom, otvara zapravo åitavu kutiju sa blagom. I ako postoji granica gde se vidqivost iscrpquje,onda je ona u isti mah tanka crta pod kojomnevidqivi trezori izlaze na videlo. Granica ibezgraniåno viãe ne postoje u svojimkonvencionalnim znaåewima, i prostor umetniåkog paradoksa, tako svojstven Ristoviñevoj stvaralaåkojlogici, pokazuje se na delu tamo gde je to gotovonezamislivo – u taånosti postavke, u faktografskojjasnosti, ali i u suãtinskoj dvoznaånostidagerotipije, slike izraœene pomoñu srebrnih soli.Suze. Ili ispisa onog reda, u kome gledate kap, avidite ruæu. Kao ãto je negde zabeleæio Oto Bihaqi Merin, piãuñi da fotografija, kao i slikarstvo –tumaåe åovekovu sliku – „åineñi duãu vidqivom”.

Tako je detaq, podræan drugim detaqem, uneprekidnom dijalogu sa konkretnoãñu, åesto napoetskom planu osamdesetih zaboravqenom, ovde uopozitu idealnoj i opãtoj slici, postao nosilac,anonimni junak Ristoviñeve pesme, a to su upravoonaj dar, i hrabrost, o kojima Hristiñ piãe, a sakojima Ristoviñ neprekidno, poput majstora kamere– u uliånim prizorima, grobqima, kråmama,mesarskim radwama, ili sopstvenoj radnoj sobi –viãak svetlosti, iluzije i spektakla zamewujekrupnim planom, igrom detaqa, u kojoj su neposredno vezani biña i stvari. Pesnik i pero, supruga saveåno strpqivom iglom, devojåica i wen crteæ,deåak na saonama, grobar i uæe, preuzeti izsvakidaãwih scena, deåaåkih uspomena ili samihsnova, u ovim drugaåijim i neoåekivanimpostavkama pesniåke slike, postaju nosioci nove,

82

intrigantne poetske igre, kojom se, iz poåetnogkrokija, pretapaju u novootvorena poqa pesniåkeigre i poetskih znaåewa.

Ristoviñevo slikarsko platno, katkadflamansko, katkad uskiptalo od napona unutarwihsaæetosti, katkad senzitivno, nalik svilenoj potki, u isti mah je klizno, filmsko, dok u svojoj osnovnojimposturi, kao kwiæevni tekst, tezaurum slika ireåi, u naãoj poeziji gotovo prvi put – mimoPaviñevog proznog prosedea koji ni sam nije liãenpoetskog duha i gesta – obelodawuje jedan razvijeni,veliki reånik postojawa.

Ãirina ovog Ristoviñevog, u potpunostisamosvojnog poetskog poduhvata, posebno je uoåqivakada se ima u vidu raspon wegovog dela, wegovageneza. Pri åemu granawe motiva, koje ne posedujeniti zastupa hijerarhijski spektar, u svakoj kwiziponaosob dobija svoje mesto i znaåaj, kao podjednakoæivotno i leksiåki vaæno i snaæno obojeno ãtivo,dok je sve wegove prividno samostalne tokove,uistinu, teãko ne videti u srodstvu, u vezanostikojom se rasprostiru u Ristoviñevom delu.Æanrovske ili podæanrovske divergencije tako gube znaåaj dominantnih i sporednih, privilegovanih imawe bitnih. One se meœusobno sustiåu, prepliñu, uneobiånom bogatstvu poetskog tkiva, koje uprkosovom ãirokom planu autorske vizure, ne gubi niãta od one za Ristoviña tako uobiåajne privræenostidetaqu, wegovoj posebnoj reåitosti i smisaonosti.Zapravo se wima i ostvaruju, u svoj svojojpanoramskoj ãirini i æivotnom opsegu koje ovapoezija åini tako vidqivim i prisutnim,razgranatim i moñnim.

Jedno od najbitnijih svojstava poezije i jesteprivilegija koju ima svaka reå, da se razbudi uosnovnoj udomqenosti u jeziku. Gde je sama – i podaurom svojih moguñnosti. Nikad fiksirana,nepomiåna, veñ u funkcionalnoj vezanosti za drugureå, ka kojoj se kreñe sa svojim znaåewskimpotencijalom i obojenostima. U svoj svojojunutarwoj kongruentnoj punoñi, poput planete, seli

83

se u nove vremenske i prostorne sisteme – izsadaãwosti u proãlost, sa davnih livada u ritmovei govor grada, pronoseñi sobom tu moguñnost da seizvan bilo kakve druge zadatosti, rasveãñuje meœuomaglicama, u prvobitnoj åistoti, spremna zaraãåiwavawa opãtosti i demaskirawe velikihznaåewa koje im pridaju igre istorije, iliideoloãka predubeœewa vremena, manifestipravaca, estetiåka ili bilo koja druga zaveãtawa.

U takvom deziluzionom pohodu, britko ivispreno, Ristoviñ, ne retko sa humornim obrtom,uspostavqa svoje uzmake i distance, i posvedoåujenovi æivot – distinktivnu moguñnost poetskogkonteksta, ãto osloboœen nasleœenih,predestiniranih atributa, ili metonimijskihavantura, neprekidno emituje neposrednost svogprisustva. Sveæinu i kreativno obiqe poetskihopaæaja, duha i invencije prepoznavawa autentiånihboja, osmeha, jada, malih razgovornih citata, sitnihkoraka u zabrœe i nazad, u melanholiji sumraka, podnoñnom lampom.

U vrtu svojih uspomena, tananosti, ali i u dalekoozvuåenijoj pesniåkoj radionici, podjednako, meœusvetlostima i senkama guste neprohodnosti ãtoåini svakidaãwicu i wene egzistencijalne zadañe – sav pandemonijum postojawa – oplemewen tek za kojitren maãtarijama, a vazda prostreqen i prosvetqenzbiqom, tek u pozadinskom svom planu, pesmomoslikava i samog pesnika, nikad drugaåije do zaradnim stolom: pesnik – sa pisaqkom – sred alatkijednostavnih reåi i pred straãnom i oåaravajuñomodsudnoãñu wihovih primarnih znaåewa. Alijednako tako i pred straãnom i nesagledivommoguñnoãñu zabluda, ãto upravo stoga, ukonkretnom, jednostavnom, u onome ãto je u srodstvu sa drugim jednostavnostima, traæi dopunsku sliku –svoje korektive, i svoj uporiãni, koegzistentni,zajedniåki, kôd. Ristoviñ i druge, i sve drugo, vidiponajpre tako – zdruæene sa wihovim gotovokonstituentnim atributima, koji nisu poetskiukrasi, hiperboliåni omaæi, veñ najneposrednije

84

veze sa suãtinskim aspektima åovekovogbivstvovawa, osnovnih æivotnih situacija –sudbine – kakva god bila u meteæu vremena.

Ponekad kontekst pesme zahteva reå sa patinom, i ciqanim kontekstom nepromewivosti i trajawa,vanvremenog znaåewa, kojim ih prenose razliåitititulari istog (zaboravqeni veñ vokabular:gostiona, kråma, gazdarica, sluæinåad, xelat iveãala… nikada nije prizvan tek po sebi); ponekadje ona u golom kosturu tek naznaåene, moguñe slike,uhvañene pogledom sred urbanih prizora, ili nalikskici, u pomerawu grana pred prozorskim oknom – akatkad u dvojnom tragu rukopisa kao vidqivog odsjaja unutarwe refleksije, odlomka razgovora sa samomsobom, fragmenta reåenice, misli, ili opaske. Da bi svakim ovim potezom, umesto pesnikovog monologa i ispovednosti, saåinila poseban, i nov, refleksni irefleksivni, opaæajni i emotivni, iskazni idijaloãki, neobiåno skladani – dekodirajuñi ienkodirajuñi – asamblaæ.

U mahu ñe konkretan aspekt slike, preuzet izsvakodnevnog mizanscena, takvim slogovnimuplitawem graœe, postati odlivak bivstvovawa,osnovna jedinica emblemskog vida postojawa, kojiuvek podrazumeva i sugeriãe viãe, i zahteva da mupesnik priœe ponovo, iz viãe razliåitih situacijai sagleda ga iz viãe uglova. U izvesnom srodstvu saproznim i viãestruko preciznim ireminiscentnim proznim Elementima PavlaUgrinova, ovaj vid referencijalnog, znaåewskogviãeglasja kojima odiãu azbuånici naãegpostojawa, prepoznatqivi u svakom vremenu, a saposebnom aromom onoga ãto pripada samo nama,åini se melodijom nekog nedovrãenog odrastawa,koji baziånu kwigu postojawa åini vazda otvorenom, rawivom i trajnom u isti mah, a poåev od zbirke Tapoezija ova dimenzija, rekli bismo, boji åitav tokRistoviñeve poezije, i daje mu kquåno stvaralaåkoobeleæje.

A sva raskoã razastirawa pojedinosti, ubrzanihslika i iskaza, tako u isti mah åini u Ristoviñevoj

85

poeziji vidqivim i dramatsko nesuglasje saãkolskim primerima poetske celovitosti isavrãenosti pesniåkih poruka i forme. Na posveristoviñevski naåin, spram apostrofirawavelikih kwiæevnih tema stoji – sitni bod, malenizahvati u æivu materiju æivota, smrti, qubavi,vremena, istorije, pravde i nepravde, oåaja i smeha,stvarawa i qubavi – pesniåka priåa odmiåesrmenim fragmentima æivotnih skica, kratkihpovesti kojima su dati æivotni dah, forma ienergija samobitnosti; ili su u krupnom kadruslike, ili u nizovima mikropriåa, unutar svognovog koegzistentnog prostora, ovi rasuti iprezreni biquri svakidaãwice, upornoãñuwihovog sakupqaåa i animatora, svojimjednostavnim dodirima i bliskoãñuegzistencijalnog prostora kojom su vezani, osvojilisvoje umetniåki autentiåno mesto dostojnog isamosvojnog reprezentanta stvarnosnog,posvedoåivãi tako i o novom stupwu modernostisvog prosedea.

To je, ujedno, i sva ona „raspusnost” i åar, kojupesniåka umetnost moæe, u ritmu i melodiji reåi iduha, poput kakve kantate, izvojevati pred samomsobom, izmakavãi magmama nejasnosti, i efemerija,mistifikacijama i obmanama, ponavqawustereotipa i gotovih formula, a ne izneverivãitako ni ono ãto u Ristoviñevim poetiåkimpreokupacijama ima privilegovano i jedino vaænomesto: „sjaj i jad” æivotnih åiwenica.

Pretraæivaå najstarijih predstava,predsokratovskih elemenata, Ristoviñ ne bi biopesnik te snage i humornosti, niti mag pesniåkogpreokreta slike, kada ne bi u svom istraæivaåkompohodu zaãao u sva pesniåki „obespravqena” izapostavqena spremiãta trivijalija, i naåinio ihcarstvima svog „siromaãkog” prohoda, i moñiobasjawa koju pronose same pesniåke reåi, u velikojobnovi i uskrsnuñu æivotnog potencijala ãtoplamti u naboju poetskog ãtiva. Iz uzdaha wegovogpolustiha, ali i iz jedne u drugu pesmu, narasta

86

snaæna i nova pesniåka akseologija, koja otirepraãinu sa mnoãtva predmeta „za svakidaãwuupotrebu” i uvodi ih u „povlaãñeni” region pesme,inauguriãuñi u naãoj poeziji one postupke bezkojih ñe baziåni fundus pesnika devedesetih bititeãko zamisliv, åineñi tako prihvatqivijim irazumqivim i one „depoe” ili kolekcijerekvizitarijama svakidaãwice u poeziji mlaœihpesnika, poput Slobodana Zubanoviña ili DuãkaNovakoviña. Ali, uspostavqajuñi, podjednako æivo,i onu melodiju slavqa u koju su udenuti svaprevrtqivost, zamke i obmane sveta obiånosti,æivotnih zagonetki i åari, åas minule i usahle, åasiznova usplamtele lepote, u sukcesiji kojoj je teãkovideti i upamtiti poåetke i sagledati prostirawe – to niãta, i sve – ãto se iznova uspostavqa iprenosi, energijom dodira, ukrãtawa i meœusobnogprohoda, taknuv nas fluorescentnim titrajem svojestvarne nestvarnosti, i ugraœenosti svakog pojmaRistoviñeve pesme u jednaku validnost graœe æivotai smrti, vidqivog i nevidqivog, u moñ poetske reåida u prividnoj lakoñi i prozirnosti ne omekãasupstancijalnu jasnoñu i ne izgubi punureferencijalnost poruka, kruniãuñi ih svakadneprimetnom poentom unutarwih kontradikcija ifascinantnog preobraæaja u egzistencijalnu punoñu – metafiziåkog sjaja.

Izraæajna direktnost, semantiåka jasnoña, iviãesmislenost, i pojmovna bistrina ukotvqena uobiånosti, uza svu neposrednost govora, dobijajutako sloæenost i znaåewsku napregnutost ãto svakuiskaznu, narativnu nit Ristoviñeve pesniåkeelegije, i minijature, ili tok svake male æivotneepizode, svijene oko detaqa i iz wega izvedene,pretvaraju u dijalektiåki konåiñ ãto spaja replikei slike, ili joã izrazitije, otvara, u svakoj od wih,novi pesniåki dijalog, u kojem su egzistencijalneteme smisaone dominante, ãto upravqaju reåima,uzdiæu ih na zajedniåku osnovu, i daju imfunkcionalnost primarne, dijalektiåke strukture

87

unutar poetske materije, a time i punoñu iæivotnost pesniåkog oblika.

Reåniåki suæivot elemenata egzistencije, kao itenzija wihovih inherentnih boja i valera, u novojsvetlosti unutarwe vizure, ãto dogaœaje saneposredne æivotne scene gotovo simultanoprevodi u poetsko znaåewe i znaåaj posebnog,umetnosti poverenog qudskog nasleœa, ta teskoba isjaj, konkretnost i flud, ãto umnoæavajuñi svojeodraze i igre tvore novo blago, i lepotu vazda istog a uvek razliåitog smisaonog prosedea koji pratiporuke same egzistencijalne prasuãtine, tavrednosna snaga ãto sama sobom åini mnogoznaåjenameweno trajawu, osvetqeno tek daãkom noñi iunutarwim plamiåkom slova – vazda pred praskomnestajawa – snagom svoje opore i åudesneneporecivosti, i nezaustavivom sveæinom, veju izRistoviñevih stihova, u naletima svihkontradikcija ãto raœaju nove slike, ali ne mewajumagistralne linije ove poetske postavke sveta, ukojoj se, potezima neobiånog maãtara, stvarnost neudaqava, veñ se vraña optici primarnih,izoãtrenih vizija. Na malom prostoru pesme,naime, Ristoviñ svoj poetski smisao gotovo da i ne„gradi”, veñ mu pruæa moguñnost da postaneoåigledan, iznutra obasjan, i samo tako opevan islavqen – kao vrednost sama. Kao neminovnost udesa, ujedno – i wegova jedina lepota.

Pomagaåi u tom delikatnom poslu ojaåawa isenzitivnog bojewa reåniåke strukture elemenata ipostojawa, ponovo su u Ristoviña – reåi. Kodne reåi, koje imaju posebnu ulogu vodiåa, odreœuju smerwegovih kwiga, i åitave tokove pesniåkihindikativa – kadrirawa, zaustavqawa u prostoru,ili udaqavawa, okreta, i tvorbe mikroprostornogradijusa znaåewa ãto zraåi iz same unutraãwostipesme. Svetiqka, i lampa – obasjavaju unutarwiprostor poetske forme, ali i poetsku intimu, ibacaju svoj plam svemu u prostoru, kazujuñi dapostoji i taj drugi jad, „van mene” – ili priåa nekogdrugog mene, koga vide, i kome vode druge reåi,

88

putujuñi i same od tvrdog zadatka imenovawa ilipojmovnog enkodirawa, do iluminantne snagenajvaænijih instanci poetskog govora, ãtozaustavqen, tek u ponekom trenu, istovremeno biva i na pragu neke od novih moguñnosti Ristoviñevevelike, neprekinute reåenice, u kojoj su stakalce,okno, okular optiåara, samo nova reåniåka sinteza,upravqena na blisko i udaqeno, ãto poåivaju jednouz drugo, nagoneñi nas da ih vidimo u jednom.Najåeãñe u nama samima.

I napokon Ruæa. Za uhom, na papiru, iza okna, slobodna u svojim

ãetwama vidqivim svetom, vidqiva i urastopqenom daãku onostranog. Ona je taj ãapattvari i wene prozirnosti, to nemoguñe svih realija,u kojima poåiva Ristoviñeva pesma. Svakad nadrugom mestu, sa novom ulogom – prevrtqivke,milosnice, izvorne, maãtarske, erotske, åiste ilisvele, jarosne i podatne, otporne i smrtne, ucvalesred trwa i pustog grawa – sinonim etarskograzastirawa, „lukavosti” pretrajavawa i novihcvetawa, te lutalaãtva kroz znane predele poetskihpredloæaka i asocijacija, sve do potpune predaje, bez ostatka, svom pesniku – sada veñ sa peludom wegovihuspomena i åeæwi, a svakad u sveukupnoj, skarletnoji etarskoj suãtini svog postojawa.

Veliki, produæeni, neugasli i obnovivisinonim qubavne reåenice, koju Ristoviñeva poezija tvori na platnu æivota kao wegovu hipostazu, svijen je katkad i u obrise gusenice, lista, malenog puæapred kuñnim pragom. No ponajåeãñe – u ruæu.

Ona je tu da potvrdi svu veliåajnost obiånosti,rastuñi uz plot, uz dlan, uz svakidaãwi æivotniobronak – ili uz nutarwi daãak duãe, u kome sesvaki åas ogledne jedno novo niãta, uzmaka i smrti,ãto jednako nas åine. Ristoviñeva maestralna pesmao „jednom putovawu u Nigde”, o jednoj putnici sapticama u krilu, o ispuãtenoj boåici s mirisom,nije drugo do nadstvarno snaæan ispis nevidqivog,iãåezlog, odbrawenog u svetovima ovdaãwim, takomoñno, zaãtitno rascvetalim u viziji ruæe u

89

starinskom autobusu, slici van rama, u vanvremenojneænosti sneænog pejzaæa duãe.

Moja mati u starinskom autobusuprelazi ogroman put. Preko zaleœenih livada,kroz snegom oprhvan planinski predeo.

Sedeñi iza vozaåa, razgovara sa wim o neobiånom vremenu. Ququãka sena svom sediãtu sa malim pticama u krilu.

Kadikad spoqa åuju se krici,ali se ne vide oni koji su izloæenimuåewu, negde od nekog.

Najednom u autobusu oseña sejak miris ruæa, kao da je neko ispustio boåicus mirisom, ili trqa izmeœu ãaka ruæine latice.

Moja mati putuje u Nigdezimskim autobusom. Kadikad joj jeiwe na licu. Pobelela su joj usta i obrve.

Imam dovoqno razloga da verujem u weno putovawe,tome me uåi metafizika, ali i jednoposve liåno oseñawe vremena i besmrtnosti.

3. februar 1993.(„Ruæa za onu koja nije ovde”,

Pesme 1984-1994; 1995)

Fascinanta moguñnost reåi, da svojom snovnomsuãtinom bude dobaåena u Nigde, ali i vrañena, sastvarnosnim nabojem prisnog dijaloga takoudaqenih ravni, koje su pribliæene tek u dve reåi –ruæa i iwe – stvaralaåki logo ovog pesnika uistinuåini posebnim, zaåudnim, vidqivim i

90

transparentnim, ostvarenim pre svega potpunomjednostavnoãñu pesniåkog govora, koji pri tom,niãta nije zatajio, i niãta izneverio, prenaglasioi skrio. „Opipqivost” ove snovnosti inedodirivosti, sa åvrstim pokriñem u „posveliånom oseñawu vremena i besmrtnosti”istovremeno je, u artistiåkom smislu, bezusiqenosti dosegnuta, prirodna, neiluzivnaåarolija moguñeg.

Poezija Aleksandra Ristoviña uvek je uostalommoguñnost „razgovora”, koji je zaået u stihu, kao tezai antiteza, u åijim je preklapawima svaka taåkaosporena i iznova uspostavqena. Kao pesniåkomiãqewe, åiji tok i argumenti, tvrdwe i sumwe, nesamo ãto ne remete pitkost i dinamiku pesniåkenaracije ili slike, veñ im pridodaju vehementnost i sveæinu, a samo pesniåko miãqewe izvode na nivoupoetske majeutike – razlaæuñi poetske definicijei poigravajuñi se wihovom opãtoãñu, åineñi onoãto „poezija vazda åini”, u teæwi za dosezawemåvrstih pojmova, i sokratovski im pripisujuñiosobenosti ãto ne postoje kao neãto odvojeno odsame prirode biña i stvari, kao puka misaonapretpostavka ili „ideja” – vrañajuñi tako na poetsku scenu sve bogatstvo onoga ãto „Platon prezire”.

O poreklu naãih ideja?Evo na primer, trave. A ako ne we,onda su tu beton i metalni predmeti.

(Platno, 1989)

Bojeñi prizore, qude, wihova delawa, ili poneki kuñni detaq, taåno, åak i humorno, nekom novompropratnom notom i preciznom crtom za koje verujeda im pripada, Ristoviñ izoãtrava, i obnavqa svojpoetski dijalog. Åineñi se da govori o znanom, onotvara dvojnu perspektivu svoje zaåaravajuñe igre –vrteãku zbiqe – åineñi vidqivijim ono ãto jevazda tu, u samoj suãtini stvari ili u åovekovojnaravi, dok u naletu pesmovnog okreta, åitavo

91

carstvo realija u isti mah obesnaæuje svaku opãtost i bezliånost koja bi da je dovede u opseg pukih ideja.

Oponirajuñi tako vazda i „sveznajuñem” piscu,Ristoviñ se ironijski i svesno prihvata svojeizabrane pozicije „neupuñenosti”, i prividnogneznawa. „Neuk”, do granica naivnosti, wegovpesnik je stoga vazda onaj koji se pita, i traæiodgovore, pred zatvorenim vratima tajne, koja moæda i ne postoji, koja je åista fikcija, predneuniãtivim mehanizmom zbivawa, koji jesvakodnevno, i oåevidno, na delu. Åija je unutarwazakonitost zapravo u vidqivom, pojavnom svetu,æivotu koji æivimo, i u nama samima.

Neposrednijeg ulaska u kwiæevne „teme” iwihovog upuñivawa u samo srce zbiqe åini se da inema, i Ristoviñev pesnik prepuãta obiqu primera da to ostvare, da govore, da izvedu pesmu pred novapitawa, prihvatajuñi se tako onog dela sokratovskemetode po kojem se subjekat unapred predstavqa kao„neznalica”, koga drugi, i sve drugo, navode daspozna realnost. Javu – koja na koncu uvek premaãujemoguñnost da se o woj sazna sve – te tako izvesnauzdræanost i skromnost, privid neznawa iliskepsa, i priliåe pesniku. I to pesniåkopribeæiãte, ta taåka, katkad nasumiåno odabrana,iz koje se osmatra deliñ sveta ãto vazda izmiåe, kaoi sve ãto je blisko i udaqeno, ãto se nastojiprimañi oku ili joã viãe udaqiti, ne bi li sejasnije spoznalo, postaje uobiåajeni rakurs i zadatakRistoviñeve „male pesme”, uhvañene sred zbiqe ilisna – u maãtariji koja åini blizanaåku osnovu samog æivotnog tkiva, i wegove vazda iãåezavajuñe, snovne prirode, ãto se iznova da doåarati, nakratkozaustaviti, „navikom” sricawa stihova.

Izvorna zona pesme, u krhkoj moñi i nejakostisvog i pesnikovog umeña, tako je uistinu u neåemubliska ne samo sokratovskoj poziciji poåetnogneznawa, veñ i rusoovskoj primarnoj nevinosti udoæivqaju sveta, ali jednako tako i sasvimovovremenom, pa i svagdaãwem stvaralaåkom oprezui skepsi.

92

Bilo da je prividna, fingirana, i svesnoodabrana, ili unekoliko istinski uspostavqena, ona je, u svojoj svedenosti, neobiåno produktivna, iznaåewski voluminozna, buduñi da remeti svaku, pai sopstvenu unapred stvorenu i fiksiranupredstavu, pretvarajuñi je u novo pitawe, iprenoseñi tako, iz jedne u drugu epizodu poetskepriåe, svoju prikrivenu, i najistrajniju motivskuenergiju – æequ za nastavkom priåe, za putovawem.Æudwu, kojoj celina neprekidno izmiåe, dok se, uisti mah, u wenoj nedoseænoj promewivosti, iobiqu neponovqivog, åini vidiqivom predstava obiñima i stvarima, o ponovqivosti ustrojstva kojeih u wima samima åini zdruæenim, isuprotstavqenim, a koje svakad otvara nova pitawa o suãtinskim odnosima svetlosti i tame, vidqivog inevidqivog, dobra i zla, malog i velikog – u stalnojpromewivosti snaga i rasporeda, u igri pesniåkihpoqa privida i realnosti.

Humorni i samoironijski osvrt na pesniåko„neznawe”, tako staje i spram sjaja preåestonaglaãenih „velikih istina”, ali je katkad to veñ isama svetlost dubinskih i novih poetskihiluminacija. Pesniåka dijalektika ukazuje se kaonaåin prizmiånog viœewa – sudar poznatog,iskuãavanog i dekomponovanog, koji ñe obasjati,iznova, plamen tople i rawive spoznaje o zakonimamere, unutarwoj nepomerivosti veza, i bezgraniånom obiqu wihovog rasprostirawa, u kojem su svaki dani svaki tren jedno ostrvo, a svaki åovek Jason sasvojim blagom, åiji bezmerni opseg u pesmi nijedrugo do svetlina vlastite percepcije, dogaœajvlastite, åiste unutraãwosti.

U prostoru malog svog poseda, pesme, sve ãtopesnik vidi wegovo je, sve ãto ima, unapred jeizgubqeno, i samo woj povereno. Ali sve ãto voli,svetlo je, zaveãtano æivotu – koji van wega, uunutraãwosti svojih zakona, traje. Ovostrano ionostrano tako su od iste graœe, doåarane bezuobiåajenog rekvizitarijuma velikih metafiziåkihtema, i osloboœene veliåajnog oglaãavawa i vidno

93

istaknutog kreda. U duhu, dakle, u poeziji neobiånog,humanog deziluzionizma, raãåaravawa i zaåaravawa, koji je, u tipiåno ristoviñevskoj, obratnojprojekciji, proæet religijom æivota – verom ubeskonaånost jedne jedine neprekinute, qubavnereåenice.

Stoga, ako je u ponekom sluåaju pesnikovaautovizura bliska slici pisca zateåenog sapisaqkom i lampom, i pod unutarwim senima noñnebrige i skepse, ãto u taj åas odreœuju wegov pogled na svet, u sledeñem trenu to veñ moæe biti otvorenhorizont, preimuñstvo pesniåkog izmirewa linijevidika i unutarwe reminiscentne klime, u kojoj sevidi, prozire viãe.

Ne moæe se uvek taåno reñi gde je u Ristoviñevojpesmi okidaå koji taj vanredni åas obasjawaizmiruje sa poetskom, smirenom autorefleksijom,jer je, u osnovnom poetiåkom stavu, ona neprekidnobudna, na oprezu. Odabirajuñi neposredne æivotnesituacije kao primarno poqe pesme, a detaq kaokraqicu svake sluåajnosti, ta vizura spontano, posebi veñ, izjednaåava pesniåko iskustvo sa onim koje pripada åoveku uopãte, dok prisustvo onoga kojiiznutra osvetqava „svoj jad”, nije drugo do otvoren igotovo uravnoteæen ugao gledawa na pojaveunutraãweg i spoqaãweg sveta. Te tako i ono okce,staklo optiåara, u preciznom ustrojstvu pesmeovakvog angaæmana i toka, postaje rakurs bivstva,koji omoguñuje prohod iz male egzistencijalne teme u vaænost i vrednost pesniåke strukture kao vidasaznawa.

Taj znaåajni okulus, pre nego poetska tema, usvakoj je od stvaralaåkih etapa Ristoviñevogstvarawa, gotovo ugraœen u pesniåko poimaweæivota, kome je stvaralaåka zrelost samopridodavala nova izoãtrewa.

Ne odvajajuñi se od svog odabranog stava ipreferencijalne note – jednostavnog iskaza ojednostavnim stvarima – Ristoviñ lirsku pesmuizvodi do novih uvida i novog stepena teæine kojiim ovi uvidi daju. Gotovo kao svevremeni relikt, iz

94

wegovih katkad oãtrih interpolacija, ãuãteñi uproletu sa gvaãa i papira grafiåke jasnoñe,iskrsava svakad i stihovni dokument o razliåitimkonotacijama osnovnih æivotnih pojmova iiskustava – poput pesniåkog osveãñewa, saznawa oåovekovom postojawu u vremenu, ili situacijamakoje nisu tek nanos druãtvenih hronologija iistorijskih mena, veñ neposredni ispis, trag kojigovori o omeœenostima, podeqenostima idisharmonijama unutar qudske prirode. I kao ãto upoeziji namewenoj deci (Lak kao pero, 1988; Nekideåak, 1995) Ristoviñ ne izbegava opskurne slikeãto govore o opakim navadama vladavina i vlasti,rata, nekaæwenih zloåina i bezrazloæne kazne, takose jednako u wegovim stihovima impresivno odvija i postojana demistifikacija anœeoskog – tog prividakoji zaposeda snove, a neprekidno govori o stvarnojbeskonaånosti same æeqe za utehom, za novim licemi biñem nevinosti sveta, bliskoãñu i qubavqu, dokmu se istovremeno, kao iz negativa filmske trake,ili podloge papira, kao protivteæa, ukazujejevanœeqe po œavolu – snaæno i kao retko kad u naãojmodernoj poeziji formulisana, reqefno istaknuta i eksplicitna vizija tame, koja prethodi kasnijimpoetskim posvetama ovoj temi, izmeœu ostalog, iponajpre, u antipsalmima Novice Tadiña i nabojusliånog karaktera i teæine koja je obeleæila ovogpesnika.

Nikako ne treba, meœutim, ispustiti iz vida tajoãtri ugao postavqen izmeœu zanosa i rastreæwewa, koji zbirka Praznik lude (1990), na primer, a potomi Hladna trava (1994), sublimiraju iz dvojstvarazastrtog pod svetlim i tamnim okriqem ispecifiånim znacima kwiga Nigde nikog (1982) iDnevne i noñne slike (1984), na primer, poput „mrqau negativu”, suprotstavqajuñi lepotu i rugobnost, idograœujuñi, poemama o kuñnim muvama, miãevima,sviwama (tim „gospodaricama brloga”), i drugim dotada u naãoj u poeziji preñutanim, obeznaåenim ineimenovanim pojavama, fascinantnu slikovnostsmetliãta jednog Leonida Ãejke, a uvodeñi, upravo

95

vlastitom „poetikom œubriãta” – svega otpadnog,sporednog – vaænu alternativnu notu poetiåkogporicawa razlike izmeœu velikog i malog, irazgradwe poetskih „veliåajnosti”. Afirmiãuñi,drugim reåima, marginalnost i pogled „odozdo” –realnost najbliæu samom æivotnom sadræaju.

Motivska bizarnost pesama o nuænicima,gostionama i javnim kuñama, daleko od isforsiranei tendenciozne blasfemiånosti, mnogo je pre, iviãe, nizawe briqantnih opaski o samomfundamentu qudske prirode i æivotnog poretkastvari. Slika jedne „male i ukusno pripremqenesahrane”, vlastite pri tom, ili ironijski igorkohumorni osvrt na „mehanizam smrti” koji nasneñe mimoiñi, ma kako bezimeni ili znaåajni bili,stoji tako spram izvrsne pesme o Ãekspirovoj smrti (Hladna trava), depatetizovane do posledwe nijanseobiånosti – uz sluæinåad, åuvara baãte, smetlarku,noñne posude, i nemoñne, prozirne anœele –pretoåene u åistu anonimnost dogaœaja koji sedeãava bilo kome i bilo kad, te naporednomdetronizacijom samog motiva smrti ili slave,svraña paæwu, kao ãto Ristoviñev stih svakad åini, na ravan obiånog iskustva, pojava i biña ophrvanihzajedniåkom, i uvek razliåito oznaåenom sudbinom.

Upravo to iskustvo Ristoviña zanima i u svim„blasfemijama” prizora iz javnih kuña, te tako iciklus „Javne devojke” (Dnevne i noñne slike), usjajnom prosedeu nizawa „negativa”, refleksnih ineoåekivanih slika savrãene poetske preciznosti,iznedruje galeriju raznolikih krokija tajnihposetilaca, wihove, u dodiru sa „sramnim” iprokaæenim, iznenada ogoqene karaktere.

Jednako tako i hladni prohodi „anœela smrti”,ili razgovor skeleta – u Ristoviñevim pesmama,tamne i zaåudne intonacije i vizure, nikako nisuprizvani u predznaku antipoezije, veñ kao ovojpoetici nuæna, i vitalna, obrnuta projekcija raja,ravnoteæa koju u svojim vizijama pesnik nalazi uopaskama o delawu „duhova graditeqa” i „duhovarazgraditeqa” svega ãto nam je znano, pa i onoga ãto

96

tek slutimo – kao vazda prisutnu i jedino vladajuñu„razmenu iskustva”, svojstvenu upravo poeziji – „jerjednog nema bez drugog” – te tako „sadræaj i znaåewe”u pesmi postoje kao predmet, i wegova veåita senka.A tu smo veñ negde i mi, i naãe danas, i naãe sutra,æivot i senka postojawa, te Ristoviñeva poetikajednostavnosti svoje udarne atribute na nov naåinstiåe u raznoobraznosti formi kojima mora, svakadiznova, iskazati ono ãto je bilo, ãto jeste i tekdolazi i nestaje, ãto jezik pesme vraña vazda napoåetnu taåku, pretvarajuñi samu reå u æivotnifenomen po sebi – semenku pod jezikom.

Dijaloãka struktura Ristoviñeve poetske priåe,u igri suprotnosti, ostajuñi i daqe vezana za „niæeæanrove” i motive svakodnevqa, mewa tako opsegeznaåewa kodnih reåi, ãto na nov naåin akcentujupoetska saznawa. Kada svojim stihom kaæe „Ja svojujabuku quãtim do kraja”, ili kad za naslove svojihkwiga odabere one poput Kost i koæa (1995) iHladna trava, Ristoviñ nas suoåava sa dubokompovratnom snagom iskazne forme. Onom, koja pesmidaje i neãto viãe, ãto dopire iz same dubine uvida, ãto iz ravni egzistencijalne teme, i induktivnogpoteza, ulazi u ravan simbolistiåkog ozraåja.Pristiæuñi uvek iz posebnog segmenta empirije, ove naznake u Ristoviña, meœutim, iznova pretresajunasleœena znaåewa. Igla veza wegove Jefimije(Hladna trava) crta drugaåije prizore u odnosu naslike koje je ostavila tradicija. Taj vez nastavqatanku liniju Ristoviñevog pisma, izmeœu ovostranog i onostranog, spajajuñi je, u ovoj kwizi, upravometaforikom hladne trave – sa novom i zaåudnomenergijom klesawa u ledu, u åistoj transparenciji –sa onim ãto svoj odraz i pokriñe ima u realnomæivotu. Ostavqajuñi nas pri tom u slobodnoj veri da i ono ãto je tako transparentno, sledom ovogmetafiziåkog konåiña pesniåke vizure, i, napokon,pesniåkog oseñawa, uzvraña svemu onome ãtopostoji, nastaje, i nikad sasvim ne iãåezava –obnavqajuñi se, poput snegova, i trava. Poput reåiqubavi, smrti – i samog æivota.

97

U Ristoviñevim poetskim vizijama, i ostvarewu,izmewen je tako sam karakter razgovora o velikimtemama. Jedna od najtradicionalnijih, u lirici svih vremena, tema smrti – sile koja niãti sve ãtoznamo, ne ostavqajuñi mu traga, briãuñi ga izregistra æivota i stvarawa – postavqena je u novodnos unutar poetske strukture, u naporednostraskriqenog poetskog atlasa, gde, jedna kraj druge,velike ravni æivota i smrti postaju meœusobnoobasjavajuñi ekrani, u kojima, sneæna sazveæœa negasnu, i niãta ãto je od elementarne vaænosti neiãåezava, veñ postaje vidqivije, obasjava razlogezbog kojih ñe, u nekom drugom vidu, i vremenu,nastaviti svoje krhko objavqivawe, u pojavnosti koja åini jednostavni pojmovnik svakodnevqa, kojim,kadikad, umetnost uspeva jasno saæeti predstave oæivotu. Tako, van tradicionalne i religijske vizije nestajawa, kao uslova za nov, uzviãen i blaæenoblik novog æivota, ova tematska ravan postavqenaje, u vizuri Ristoviñeve poezije, koja neprekidnodræi otvorene stranice svoje enciklopedije æivotai smrti – ne samo kao metafizika realnog, veñ i kaoodgovor na jedno od najtemeqnijih pitawa umetnosti – da li konkretnost, posebnost, sama æivotnaåestica, beznadeæno i zauvek nestaju u opãtojmateriji.

Pesma Aleksandra Ristoviña fascinirarealnoãñu koja se prostire pred naãim oåima, unaãim senzacijama i señawima, u fantastiånim ifantazmagoriånim miksturama, sabranim uoksimoronske, alogiåne veze – toliko da je, u wenojprirodi i teksturi, oseñamo kao vid sopstvene,nadrealne iskustvenosti. Wena odreœenost i jasnost, ali i tananost i isklizivost, proåiãñene, dokrajweg stupwa poetske skrupuloznosti isenzibilnosti, obnavqaju se ritmiåno, a svakad udrugom vidu u ovoj poeziji – onako kako åine æivoti priroda – i osvetqavaju, u neponovqivoj,kreatorskoj snazi, obiånost ãto izvire u novomvidu, u samom svom korenu, a da nijedna od wenihnijansi nije identiåna sa drugom, niti drugoj nalik.

98

Svaka je po sebi poput novoozvuåene strune kakvetravke, ili novoiznikle pesme koja se zaåiwe u samoj reåi.

Ristoviñevim nadrealnim titrajem realnosti, uwegovoj enciklopediji æivota i smrti, slave setako, sobom na delu, sami izvornici.

I onda kada je åitav spektakl obiånosti, svegavidqivog, naporedan sa nevidqivim, oni zajednoåine smisao. Transcendentalna ravan ove poezijeåini se da i ne postoji, mada oseñamo wenoprisustvo. Ona nije izvan stvari – nastaje, æivi inestaje sa wima – te je i wihova mistiånostnenaruãiva, buduñi da se ponovo raœa, u istimvrstama i podvrstama biqa, ptica, jednako vaænim u celom poretku sveta, i biña, koliko su to iæivotnost anœeoskog praha, ili pepela ãto ostaje zademonskim pohoditeqima naãih snova i zbiqe, kaowihova, i naãa, nevidqiva, unutarwa priroda –sama suãtina, ãto se ispoqi pod posebnim,ultravioletnim zrakom poetske lucidnosti, a kojuuhvati qubavna, pesniåka forma, kao strukturasmisla – poetski znak koji je vidi, åita, prozire,doåarava, i slavi, u wenom vlastitom unutraãwemustrojstvu, i takvu je otåarava, zaåarava, i åuva – pomeri wene spoqaãwe i unutraãwe zbiqe, koje sujedno. Poput malenog predmeta, u pesmi „Igla mojesupruge” (Pesme 1984-1994), sa stotinu wenih„neverovatno brzih uboda u finu tkaninu”, ali i satajanstvenim wenim, jedinim, srebrnim okom, kojommajuãnost te korisne stvarke nagoveãtava i neãtoposve drugo od onoga ãto åini – veliåajuñi samusebe „zagonetnim postupcima”, i prelazeñi u sasvimnovu mistiånu bodrost svojih izazova, kojima vaqabiti na raspolagawu, „bilo kad i na bilo kom mestu”.

Pozornost tog praznog oka, nad æivahnim ispretnim bodom, uistinu bdi u posvemaãwemprostoru Ristoviñeve pesme, darujuñi mu svojprosev, i ledenost svoje tiãine.

U Ristoviñevoj razuœenoj enciklopediji æivotai smrti, ozarewa i sablazni, tako je i sam pesnik,ili sugerisani „lik” pesnika, najåeãñe pred jedva

99

savladivim izazovom dvojnosti, skromna pojava –vazda iza prizora koji nam predoåava, sa humorom,ironijom, ili sa uzdræanom emocijom i strahom. Isam gotovo da je hipostaza ukupnih disproporcijamalog i velikog, vidqivog i nevidqivog, kojenalazimo, posuvda u Ristoviñevoj pesmi, koja nasipak ne ostavqa bez dostojnog odgovora u poetskojlogici koju wegova poezija otvara, svojim povratnim sledom, u prostoru svakovrsnog proæimawa slika,boja i glasova. Jedna hologramska projekcijasveukupnosti – ovostranog i onostranog, efemerijai esencije – napaja wegov vers kao sama emanacijasuãtina, åiji nam se sukus åini gotovo åulno,nedvosmisleno prisutnim.

„Filozofiånost predmeta”, i jezika, o kojojgovori Ristoviñ, tako postaje ne samo preduslovnajneposrednijeg saznawa, veñ i kraqevskadisciplina savladavawa praznine ãto se otvaranakon svake instance na æivotnoj sceni ispuwenojvrednoãñu trenutka. Åudesnost jezika u tome je,piãe Ristoviñ u postuhumno objavqenim Malimesejima (1995), ãto se stvari „preobraæavaju u wemu,dolaze do spoznaje o samima sebi, potiru se ilipotcrtavaju, zamewuju mesta kako bi nanovo, sada ne u konkretnom realnom prostoru, æivele neki svojdrugi æivot, ispuwavajuñi po ko zna koji put,otkako je poezije i nas, prazninu koja ostaje nakondoæivqenog”.

I u najkrañim Ristoviñevim pesmama åuje seãumor liãña, novina, ãkripa snega, cilik pruge,caktawe makazica ãto seku nokte, posvuda letedrveni i metalni predmeti, bogovi i demoni ãaqusvoje znake, i ova poezija ih prima sadobrodoãlicom onoga koji se ne boji „Neåeg negoNiåeg”. A „Poezija nas neprekidno podseña da imamo ova åula: oåi, nos, koæu, uho, da pri tome moæemovideti ono ãto åujemo, åuti ono ãto vidimo,opipati ono ãto gledamo, osetiti mirise zvukova”,piãe Ristoviñ. Neizbeæno ñemo se stoga iznovasetiti opaske Danila Kiãa: „Slepci, ptice, anœeli,ruæe, qubiåasto mastilo, svet gorkog novalisovskog

100

sna, åitav arsenal zaboravqene poetiånosti,paprati, ãeãiri od cveña, ãume uspomena – sve jeto naãlo ponovo svoje mesto u pesmi, ne kaopovrãna slikovitost i kao kulisa od kartona, negosve to odaje jednu esenciju, kako bi rekao Rejmon,esenciju koja je åisti miris æivota i koja postajematerija za poetsko uæivawe”.

Uistinu, svemu je u Ristoviñevoj poeziji datopravo da uœe u pesmu, i ona je, usmerena ka svemu,postala od svega i svih, saåiwena tako da je sve tuizatkalo, åini se, pesmu o sebi. I sve je podjednakomoguñe, u duhu jedne osobene liriånosti, u zamahu iritmu one drevnosti i modernosti, koja katkadzbliæava prosvetqujuñe tihe staze budistiåkihpoklonika i urbane zastanke ameriåkih i evropskihpesnika proãlog veka – ãto ne traæe, niti nude, nitrajna reãewa niti dogmu, veñ dijalektiåku igrudisharmonije i reda, pustoãi i smisla – u najboqemsluåaju – ono potpuno ispuweno iskustvo jedinogmoguñeg – do kraja osvojenog i proæivqenog åasa.

Poezija je tu put, viãe nego zadaña i postavqeniciq, ne rezime neåeg smiãqenog i do kraja sroåenog, veñ skica puta, i wegov trag, vijuga razmiãqawa.Dopunimo li registar Kiãovih asocijacija naRistoviñeve „åiste mirise æivota”, moæemo stiñii do onih pesnika, åiji je poetiåki izbor – kakopiãe i jedan od tumaåa poezije Roberta Krilija –pesma kao „åiwenica sopstvene aktivnosti”, ãtopostoji u sebi i za sebe, tako da na wu moæemo damislimo ne samo kao na „izraz” veñ i kao na„dogaœaj”. Ostvarewe taoistiåke „neuslovqenosti” –proste i posredne åari iskustva, same poetske prakse sadaãweg vremena – koju u isti mah moæemo nazvati„paæqivom, vragolastom beskorisnoãñu kojasadræi odigravawe i uveñawe suãtinskih osobina”.

Te i onaj dosluh Ristoviñevog „vetropira ivetropirke”, tako lekovit, i sva ona smetenost,zagledanost u prostor, besposliåewe i skitwa, nisudrugo do put ka osvajawu suãtinskog zaloga – punoñeneuslovqenosti, dogaœajnosti jednog jedinogtrenutka. Kao ãto se i hitawe Ristoviñeve poetske

101

reåenice ostvaruje kao najveliåajnije ostvarewepoezije same, preobrañawe u ono ãto je, kako piãe uMalim esejima, „woj samoj bilo dovoqno”: „da oznaåi sudbinu qudskog postojawa kao neprekidnovarirawe maãte od jedne moguñnosti do druge, vazdaispuwena jednim, realnim trenutkom”.

Kao da nalozi stvarawa i postojawa, u nekomposebnom saglasju, nalaze sebi ista mesta, u poeziji – toj reåenici kojom se jednovremeno stiæe iupamñenom i zamiãqenom – zasigurno, uvek nekomnovom poåetku, ãto u obiqu neiskazanog, ineiskazivog, ne obeñava niãta drugo do daqinastavak. Za Ristoviña je takva stvarnostnajplodnija „beskorisnost”, ili, stvarnost poetskogsna. Neka iznenada otopqena, ozarena taåkaputovawa. Jer „Poezija je naroåita vrsta maãtawa,usmerena prema temom uobliåenoj materiji. Sve jeispuweno wom. Kao dobar razgovor ali u kome se nerazaznaje ni jedan od sagovornika”.

Posve u znaku jedne od teza Petera Sloterdijka,tog pesnika meœu filozofima, iskazane veñnaslovom wegovog eseja, a koja glasi : doñi na svet –doñi do jezika, liriåar Ristoviñ upravo tako,lirski, neagresivno, i bez poviãene retoriånosti,ali, i ne odustajuñi od svojih poetskih izazova ipostavki, åini se i u nemoguñem ispisuje – sajednakim darom osluãkivawa „materijalnostizbiqe”, i wene fluidnosti – svoja neodustajawa: æar sa kojim u igrama pod drveñem, detiwe, imladalaåki, ali i melanholiåno, sred odrastawa, uosami, zapitano traæi „odakle dopire glas kaozlatna igla u koju je udenut konac vajkadaãwequbavne pesme” (Mali eseji). I taj glas je zapravo savsklad, ili izmirewe, koje ne poniãtava stvarnostokolnih predmeta, a ne stvara niãta drugo domelodiozni trag oseñawa sigurnosti. Poezija iegzistencija se, tako, u svojim æudwama, pokazuju kao meœusobno solidarne, kako kaæe Sloterdijk:„Samoeksponirawe i samoistrajavawe sukonstitutivna kretawa” – potezi „pravemetafiziåke delatnosti”. Stoga i tamo, gde se to

102

åini ponajmawe ostvarivim, u krajwim,zagraniånim iskustvima, „kada se eksponira”, kadanaœe svoj glas, svoje reåi, poezija kazuje upravo to „da egzistirati, znaåi istrajavati u svetskoj noñi.”

I Ristoviñevo oseñawe „bezbednosti”, onaj konac ãto proãiva wegove stvarnosti u sasvim obiåni paipak veliåanstveni ñilim ovog i onog sveta, kojekatkad deli grobna trava, a katkad spaja ona saproleñnih livada, gde i Hrist åas leti nad poqem,/åas hoda poqem, ili ona, o åije se vlati u svom prvomhodu oslawa Nemawa, detence „zasad nevidqivo” –nije drugo, do novi oblik razgovora, glas zlatne igle, i odgovor svetskoj noñi, koji saæima, i åestoponavqa Ristoviñev jednostavan ritam pesme:

Savrãenstvo je u dovrãenostionoga ãto nikada ne moæe biti dovrãeno.Zar je trava dovrãena, a tek drvo?

(Platno)

Negde je Ristoviñ zabeleæio da mu se åininajvaænijim od sveukupnog iãåezavawa saåuvati„jedan puni trenutak”. „Unovåiti ostatak”, prednestajawem.

Uåinak wegove poezije je upravo podignuti nivolinije odbrane, ãto nije samo naknada za gubitak. Inije samo liåni glas, veñ ono ãto poezija uistinuåini – dobacujuñi konop spasa, svakome od nas.Savremeniku, saputniku, ili nekome neznanom,buduñem. Znak, ili pismo ohrabrewa, ispisano nasvetloj strani tame. Onako kako se obiåno piãetestament, da bi u wemu bila vidqiva vrednazaostavãtina, vidqivi beleg vremena i sveta, iliprosto, jedina veånost, sadræana u poruci qubavi.

Rekoãe mi da trava ni o åemu ne govorinego da onajkome je ãto na pameti i ãto bi i sam hteo reñidok sedi u traviili dok nalakñen leæi u travi

103

stavqa u wena toboæwa usta.A ja, sporeñi se sa drugima koliko i sa samim sobomi iduñi preko trave, opaæam da je svaka stabqiåica u razgovoru s onom do sebei da mi se, sve zajedno, obrañaju jednim glasom,koji mi udeva u uhoåaroliju qubavne reåenice.

(„Tajna”, Dnevne i noñne slike)

U jasnosti tog saznawa, i blagoj, svuda prisutnojjednostavnoj i starinski otmenoj, neposrednoj a ipak uzdræanoj emociji, ponajpre vidim poetsku reåRistoviña.

Snagu takozvane wegove male pesme, ili balade oistrajawu.

Dok modernost ovog pevawa i sama neprekidnointrigira, buduñi da pristiæe, u svakoj odpesnikovih kwiga, sa novoprispelim talasomenergije i poverewa, ãto aktivira prastaru snagupesniåkog zanata koja poåiva u obiånoj reåi. Nezalazeñi u mitske regione, niti se oslawajuñi nakolektivno pamñewe kao jedinu i nuænu riznicuproverenih pojmova, zvukova i slika – iluminantna,ona svoju autentiånu i stoga uvek æivu æicumodernosti crpi iz nekog svog osobenog fundamenta – iz liånih señawa, zaviåajanih albuma, porodiåneistorije, kada ih usvaja sa emocijom i poverewem,ali i iz hronoloãkih tragova vremena, kada imobelodawuje skrivena, preñutana znaåewa, izmaklahrestomatijama, zapisana u samim sudbinama. I åini to sa istraæivaåkim æarom i skepsom, prodevajuñisvoj dvostruki red opaæaja kroz kinematografskuoptiku, i hitrost emitovawa zbiqskih i moguñihslika.

Senzibilna i objektivna, lirska i ironiåna,dinamiåna i refleksivna, Ristoviñeva poezijarazvija prosede koji nije bio poznat lirskomdiskursu osamdesetih, a koji postaje wegov poetskihabitus i lirski karakter wegovog pisma, wegov

104

uverqiv, i plodan poetski trag. Energija wegovihpesniåkih slika, i wihova dijametralna ukrãtawa,ãto poåev od zbirke Ta poezija prevazilazemelanholiju ranih zapisa, novim ritmovnimcelinama emituju neusiqenu, nezaustavivuraznovrsnost, upitnu raznostranost, razoruæavajuñu sveæinu i uverqivost nadrealistiåkog naboja, ãtoiskri iz svakog fragmenta, ili malih verbalnihmedaqona, iz svake deonice Ristoviñeve ritmiåkestihovne fraze.

Gotovo neizbeæno, setim se Prevera, i impaktawegove prve zbirke Reåi (1946), wegovih verbalnihkaleidoskopa, koji su uneli viãestranost upanoramske snimke svakodnevqa, i potom, u sledugodina, i izvan nadrealistiåkih slika, ili sredwih, umeli emanirati spontanost, intiman ton,ugraœen u raznovrsne stilove, i raspoloæewa,saåuvavãi tako obeleæje malih priåa, povesti, kojeje i sam Ristoviñ, prevodeñi Preverovu kwiguHistoires (1963), objavqenu pod nazivom Poezija (1969) odredio kao „svojstvo divnog i mnogostranoglirskog prosedea koji pleni”.

Kako je zapisao u svom pogovoru za ovu kwigu,Preverov svet, „celovit u nastajawu”, poput je olujeãto se diæe iz svakodnevne banalnosti. Osvojio jeåitalaãtvo vascelog sveta, te je bez sumweimpresionirao i svog prevodioca – upravo„realnoãñu koja je lirska” – buduñi da je åitavokraqevstvo slika, ãto izvire iz Preverovestvaralaåke „filozofije bede”, u stawu da odrazi iumetniåki emanira raznostruke vizije, ili, kako biformulisao Ristoviñ, sam æivot – „mahnit, blag isurov”, ãto je u stawu, dakle, da iz praãinesvakodnevqa uhvati supstrat, neobiånost sameobiånosti – koja ostaje upeåatqiv, zajedniåki belegåitave procesije slika ãto se raœaju pod uliånimsvetiqkama, ili u oskudnom kuñnom mizanscenu, uozarju malih priåa ili pak bizarnih, dramatskihobrta, prizora nepravdi, druãtvenog apsurda ifragmenata ogoqujuñe istorijske zbiqe uhvañenihãirokokutnim objektivom stihovnih prizora.

105

Na tom platnu, dopuwavanom nebrojenimstvaralaåkim potezima, Preverova setna i ironiåna Oda Bedi (O blagonaklona Bedo/da ne postojiãtrebalo bi te izmisliti), iz kwige koju je Ristoviñ preveo, nije drugo do svesno odabrano poetskofokusirawe dva zbiqska plana koja ñe kasnijeformulisati Preverove „Maãtaonice” (Sunce noñi, u prevodu Radivoja Konstantinoviña, 1983 ) kao„nemoguñu magiju/vrteãke slika, lika i prilika/æivota”, izoãtravajuñi pri tom i osnovnioksimoronski zapis: Boja svetlosti/i bojatmine/bliznakiwe su/iste svetline – koji postojikao prirodno svetlo Ristoviñeve pesniåke logikealogiånosti, osa koja emituje vehementnost wegovihslika, ãto uvek donose dva prizora u isti mah –realan i pretpostavqeni, liåan i objektivan –dopuãtajuñi im da govore iz sebe, samom istinom tedvojnosti.

Poznati, mali svet, obojen katkad mistikom, gdei u Prevera „neãto kuca negde”, sa uzbudqivom itajanastvenom jednostavnoãñu, ili opori wegovmozaik od „ãkriqaca” – ãto åini vidqivim da „Upozoriãtu æivih biña/svaka stvar ima da odigrasvoju ulogu/da se pojavi i nestane/uplaãi naåinizadovoqstvo izazove suze/i smeh” (Sunce noñi) ipesnika Ristoviña, Preverovog åitaoca iprevodioca, uåvrstili su, verujem, u wegovomgenuinom, dvojakom uverewu, da su fantastiåka inadrealna, koliko i nevina narav, ãto potiåe „izprirode same” – a time i blizanaåka strahotnost idraæ koje umetnost emanira – naseqene u svakommikroprostoru sveta i intime, da borave u svakojtaåci realnog, i da je najprimerenija pesniåkamelodija ona koja je saåiwena od reåi ãto su u stawuda to dvojstvo iskaæu, åineñi praosnovu umetniåkog tkawa.

I stoga su, u Ristoviñevom pismu, wegovi redovii od sukna i od svile, od trave ali i od leda i stakla,istkani s podjednakim uverewem i pokriñem. Aoæivqena je wima jednako topla koliko deziluziona poetska perspektiva, sa svojim melanholiånim,

106

humornim i ironijskim obzorom. Åitavahumanistiåka potka Ristoviñevog viœewa sveta iwegovog pevawa, sazdana od samih egzistencijalnihsuãtina, u isti mah je i razlog ãto svakiprenaglaãeni prodor u rasap slika u wima ipakizostaje, ãto su one, u inicijalnom gestu i ishodu,uprkos raskoãi svog otvorenog dijaloãkog poretkai rojewa, sabrane, i u svim varijantama ili u svojojsumi, zbrane pod okriqem svog nevidqivog ispontano prihvañenog i zaãtitnog, simboliånogznaåaja. Kao da izviru iz istog izvora: stabla, korena travke, ili krunice ruæe.

Nadrealistiåki i maãtarski izlet u nemoguñeuhvañen je tako u praosnovi svih pesnikovihelementarnih i krunskih pojmova, åija je dvojnostjoã naglaãenija.

Ristoviñ ne propuãta da u svojim esejimanaglasi, a stihovima sugeriãe, da wegov„nadrealizam” sazdan od predmeta, odraza, i slika,postoji „u nekoj vrsti åarobne i natprirodneistine”.

Pitawe je naãeg vlastitog umeña i voqe dadosegnemo ovu „domiãqatost”, ãto potiåe iz samepostavke sveta – da je osvojimo, u sebi prepoznamo,kako bi bila i naãa domiãqatost – time ãto bismo pristali da se „udvojimo”, i da je pratimo u onomveñ uspostavqenom poetskom postupku, kojim diãe usamom postojawu, odaãiquñi nam bezbrojne poruke o sebi. Pesnik je, u takvoj perspektivi, ponajpreposeban primalac signala. Stoga åitava poetskaavantura i zavisi u neku ruku, u Ristoviña, odrusoovskog „prirodnog åoveka”, pesnika i wegovepotpune sposobnosti razumevawa sebe samog – kaosvega drugog. Stoga æiveti, i spoznavati æivot, uwegovoj poetici znaåi pre svega sluæiti se svimåulima, prvim i najpouzdanijim sposobnostima kojenas kvalifikuju da budemo osetqivi primaocipredstava i poznavaoci neposredne, izvornepojavnosti, ali jednako tako i kadri da duhom –kojim, po Rusou, najviãe „oseñamo” æivot, prirodu,stvari, i sav svet – budemo najbliæi sebi.

107

Ristoviñeva dvojnost tu je samo prva osnova, kojatraæi „apsolutnu” pesniåku spremnost – niãtadrugo do raspusnost ruæe: odgovor maãtarstvukreacije sveta, jednom gotovo uvek inicijalnom,zanosnom gestu, koji ne poznaje podele na duh i telo,åula i um, viãe i niæe regione bivstva te ni svogstvaralaåkog poslanstva, buduñi da u svakoj zamamnoj promeni, i u svakom trenu, mora i moæe ostvaritidrugost, spoznati i oglasiti – mnoãtvo. Åovek, tarusoovska brojna jedinka, sred brojne razliåitostisveta, u Ristoviñevoj poetiåkoj vizuri u pesnikunalazi svoj prononsirajuñi medijum, kako bi samRistoviñ rekao, instrument – saåiwen od kostiju imesa – åija tvorevina raœa onaj poseban „siromaãkisjaj”: dar obasjawa, kojim sijaju slike i odrazineizbrojivih razliåitosti. Izuzetnost dara stoga jeu Ristoviña uvek „izvesna psihiåka supstanca”,svojstvena detiwstvu, koja u pesniåkom delu nalazisvoj jeziåki ekvivalent. „Davno, u detiwstvuutisnuti u svest, doæivqaji u umetniåkom deluiskrsavaju u svojoj naivnosti, sveæini ineposrednosti”, kaæe Ristoviñ (anketa åasopisaPoqa 1974) – i to je uistinu sama suãtinaRistoviñeve „teorije” pesniãtva, wegova„nadrealistiåka” novina, kojom pesniåki svetiskrsava, upravo u wegovom delu, u svojojneobiånosti, i onoj sveæini koju nosi u svakomæivotnom fragmentu. „Dovoqno je da udahnetemiris koji se ãiri u vidu koncentriåneraspustnosti, pa da svet prihvati novo obeleæje”,piãe pesnik u svojim Malim esejima, dok se upravo uwegovom delu posvedoåuje uvek neki odnajkonkretnijih i najsuptilnijih naåina da „brojnajedinka”, u svom „izuzetnom daru”, uzvrati vaænostisvake nijanse te novine, ãto se u poetskojdisciplini ne poimaju kao teorijski skupvarijeteta, filozofski ili religijski apsolut, veñkao jednostavna moñ koju iskazuje celina –zahvaqujuñi svojim delovima.

U odnosu na konvencionalno shvañeni,fiksirani apsolut, u Ristoviña celina uvek

108

podrazumeva neku drugaåijost, i sugeriãe i svakaddrugaåiji put ka woj: „Naœoh Boga,/bio je malen imawi od bilo kog malog predmeta: od glavice åiode,/Od zrna æitarice, od truni materije/koja lebdi uvazduhu i vidqiva je tek ako je osvetlimo/jakimizvorom svetlosti” („Drugi put”, Praznik lude). Nibeskrajnost, ta veåita pesniåka opsesija, tu viãenije drugo do prstohvat praãine, jedna odzaustavqenih moguñnosti, u pesniåkoj osetqivostinamah oznaåena „dogaœajem od posebnog znaåaja” –trenutak, ili sam sluåaj – kojim nam se obznawuje kao „nova novina”, narastajuña so poezije AleksandraRistoviña, koja nekom supstancijalnomsaglasnoãñu, ãto podrazumeva razlike, vezuje iRistoviñeve pesniåke forme – baladu, elegiju, malupoetiåku raspru, i modifikovani haiku, pesmu kojakatkad ima tri, a kadikad i åetiri stiha, i svakakofigurira kao najmawa od svih formi Ristoviñeve„male pesme”.

Svaki od ovih poetskih oblika biqurna jeåudesnost, kojoj je pristup uvek viãeglasan,viãevlastan – kao „posao sa viãe znaåewa” (uistoimenoj pesmi) – nevidqiva kutija, sanevidqivim kquåiñem, „kojim pokuãavate dadosegnete/takozvanu onostranost/predmeta ipostupaka”. No svakoj od tih bruãenosti, ãtozadire u suãtinsku vaænost materije koja åiniæivot, neãto uvek i preostaje, preokreñe se u novumoguñnost svog neotkquåanog i tek oglaãenogposlanstva, jer nije drugo, do celovitost deliñapostojawa. Ogoqen, katkad, za gladnih godina „sveden na puko niãta” – u svetu koji je takoœe „bezruk,/bezook, bezglav” – taj fragment meœutim, udvostrukoj ravni Hladne trave, gde je moguñ irazgovor samih skeleta, i „imaginacija kostura” –åini da i niãta u Ristoviña, nikada nije do kraja iuistinu niãta, veñ zametak, „graœa” za buduñepostojawe.

Ni beskraj, odakle potiåe raspusni okret ruæe,tu nije daleko, jer i ona sama moæe biti i ovde itamo, a da taj stav ne izneveri poetiku zdravog

109

razuma: onostranost je jednako prisutna moguñnostkao i ona druga, koja preobraña svojstva, iz jednih udruge, jer je zapravo ono Ristoviñevo „Stvarno inestvarno u isti mah”, ãto i postoji radi budnogpogleda na ovo ovde, i sada, „metafiziåkog doturawaistine prividima svake vrste”, ili „opravdanogoåijukawa sa objektivnom stvarnoãñu”: Neñu otiñida gledam u ono ãto ne postoji/i ãto ne bih mogaoimenovati/nakon gledawa,/osim reåima kojeoznaåavaju ono ãto postoji,/uistinu, vaæno mi jepostojawe bilo kog biña ili bilo kogpredmeta,/siñuãnosti/koliko i ogromnosti,/onogãto je malih razmera i koje gotovo da ne zauzimanikakav prostor/i onog ãto je velikih razmera/i kojeispuwava sav prostor,/obuhvatajuñi wegove åetiridimenzije :/ãirinu,/visinu,/duæinu/ i dubinu (...),govore, sa neverovatnom preciznoãñu, stihoviRistoviñeve pesme („Åinim to radi drugih”, Slepakuña i i vidoviti stanari), podvlaåeñi crtu koja bi se mogla shvatiti okosnicom modernosti pevawaonih generacija koje su, nakon Ristoviña, stupile nascenu srpske poezije kraja veka: Imam dar tek daimenujem/ne duh no samo postojawe.

Ne treba zaboraviti da Ristoviñevo katkadzaobilazno, posredno, katkad ogoqeno i neposredno,wegovoj poetici priroœeno i uporiãno, „opravdano oåijukawe sa objektivnom stvarnoãñu”, nije drugodo joã na jedan naåin naglaãena poetikajednostavnosti.

Moæe se reñi – i posebna verzija Rusoovogotpora udesu civilizovanog åoveka – jedan vid takoœeæivog, i uvek aktualnog poetskog angaæmana, kojinije daleko od negdaãweg Miqkoviñevog poimawa„poezije kao apsolutnog i nedemagoãkog oblikahumanizma”. Jednako tako ni od postmodernogimperativa govora stvarnosti. Niti pak, dodajmo,one vazda nuæne etiånosti „åistog pogleda”,razlikovawa istine i privida – posebno bitne u eri wihovih entropijskih zamena, u imperijitehnoloãkih i komunikacijskih åuda. U woj je zalogone povratne moñi obiqa koja prispeva iz

110

oåevidnosti, koliko i iz taloga unutarwih spoznaja, i bescene naknade koju pruæa „siromaãki sjaj”,neideologizovane, ni za trenutak poremeñenereåenice postojawa – pesme, koja, na zamamnom traguruæe, u okretu od privida ka istinama, nudi„sigurniju povest, zadovoqstvo i teæinu sveta”(Mali eseji). Ili, kazano Ristoviñevim stihovima:Bog, Sloboda i Besmrtnost:/da velikih li tema./To jai govorim o wima/govoriñi o kapi kiãe i vetru!(Pesme 1984-1994) – gde sva qupkost ovog preokreta,ãto nosi pah i sediment haiku ispisa, nipoãto nezanemaruje ni „filozofiju zdravog razuma”, poetskiprodubqene rusoovske filozofiånosti, po kojoj„Nije najviãe æiveo onaj åovek koji je najviãegodina brojao, nego onaj koji je najviãe osetioæivot”.

Razumnost izvan racionalnog, Ristoviñeva „nadai rasipniãtvo” imaju pokriñe i u wegovompoetskom, nepatetiånom, proåiãñenom doticajusamog dna udesa, ãto ga promptno ukquåuje i u svakopoglavqe velike svetske priåe o poetskojmodernosti. Dovoqno je setiti se stihova: Gospode,stigao mi je do utrobe/tvoj suãtastevni poqubac:/od klinaca je, od åavala/od noæeva sa dvostrukomoãtricom, iz kwige Kost i koæa, ispisane u celini u duhu svojevrsne poetske askeze, i ostati zateåen,zaustavqenog daha, kao god i pred sasvim drugaåijim,raskoãnim ozraåjem ruæe prevrtqivke – one posverazliåite stvaralaåke moguñnosti prononsirawahumane pozicije, razvijene u duhu poetskeekstravagancije, erotizma, lascivnosti, savazdaãwom ristoviñevskom aromom prestupa – kojupronose neuki œak, protuva, pijanac, gost na svadbi,raskalaãna i rumena nevesta, goãña na gozbi, ilionaj veåiti sawar i prizivar opscenosti – pa senañi na batajevski osvetqenoj strani sveta, ãto ukquåu erotizma, slavqewem prestupa, opeva u stvarisvetkovinu æivqewa, onaj trenutak koji ga åiniåarobnim, i u toj åarobnosti boæanskim. Gde je uisti mah na delu posvedoåewe, odigravawe i uveñawekonstitutivnih odlika qudskosti, postojawa samog.

111

U svakovrsnoj ekstravagantnosti koja izbija izparadoksalne jednostavnosti Ristoviñevog stiha,podignut je duh opoja, nevine dionizijske åarolije,koja je u isti mah i vid Ristoviñevog stalnog otporaopãtim mestima kwiæevnosti, dogmatici irestriktivnom racionalizmu, ili, jednostavno,praznorekoj retorici. Sa nepresuãnom invencijomi maãtovnoãñu, taj otpor se u wegovoj poezijiiskazuje kao imanentna estetika dodira, oseñaja, ilipotreba da se poezija suoåi sa slikom stvarnogåoveka, i otvori wegovom samosaznawu.

Izmeœu pojmova egzistencija i reåi, u Ristoviñaje uspostavqena neposredna i neprekidna, æiva veza,neprekidno, i neposredno, strujawe znaåewa.

U svojim esejima Ristoviñ åesto istiåe stav dapoezija „nije sve”. Ali izmeœu onog niãta, ãto sjajiu nama, i izvan nas, ona vidi, i gradi opipqivu,stvarnu moguñnost spontanog susreta naãe prirodei prirode stvarnosti koju æivimo. Kada piãe da„Ruka poezije mora uistinu biti ruka siromaha, i dawena lepota mora dolaziti iz we same”, Ristoviñzna da je privilegija poezije wena neposrednost, ijednostavnost, wena gotovo ogledalska priroda. Aogledala, piãe Saramago, prihvataju, ali i odbacuju– u wima smo ono ãto uistinu jesmo. Jednostavnosttih ogledalskih poruka jeste u Ristoviñevoj pesmigovor o onome ãto nas uistinu åini: „sjaj i jadnaãih åiwenica” – ili obrnutim redom: „jad, ibogatstvo”. Poezija kao domiãqatost i „beskrajnamoguñnost varirawa maãte”, jedina su wena iuslovna hiperboliånost – u suãtini, beskonaånasuma moguñnosti da se iskaæe wen uvek obnovivhumanizam. Uverewe da „postojimo/u samoj potrebiza postojawem”, a da nijedan vid dualizma – æivota i smrti, duãe i tela, predmeta, prirode, i kulture –nije tu prizvan da ukine bezmerno bogatstvo te istepukosti egzistencije, niti suãtine bivstva – gotovo neobuhvatne sfere wihovih meœusobnih spona,uzajamnih dodira, i obasjawa.

Promewiv i æiv, Ristoviñev poetski univerzumu stawu je da spram viãestrukturnih, neopipqivih

112

projekcija æivota postavi svoje postojawe kaonajæivotniju predstavu o wemu. Jer Ristoviñev„optiåar” nije niko drugi do onaj ãto najstvarnijustvarnost nosi u duhu, sa punim zalogom intimnogdoticaja. Tvorac ogledala, dakle, u kojima je slika opostojawu samom. Optika Ristoviñevog veåitoglutalice stoga je u isti mah i ona anonimnogusamqenika, u zamkama vlastitog, ali i opãtegåovekovog usuda, no isto tako i pesnika, nagnutognad wegovom „svakodnevnom nevoqom”, zarobqenogjednom ili drugom oskudicom – elementarnomqudskom prikrañenoãñu. To je optika koju pesnikne izneverava, ni kada je u poziciji slobodnogizraœivaåa soåiva, na tragu Preverove „Pesmestakloresca” (Poezija), koji uvek sa izvesnim odahom moæe reñi: „Kako je lepo/ono ãto moæe da sevidi/kroz pesak kroz staklo/kroz reãetke…” Ili,kada moæe izreñi, poput Ristoviña samog, da je„doturawe istine prividima svih vrsta” naãajedina sigurnost u nesigurnom svetu. „Iñi duæ puta– za obrisima krila – posrtati sa lampommilosnicom” – a oseñati tu „sigurniju povest,zadovoqstvo i teæinu sveta”.

„Ponekad nam je zaista potrebna ta zebwa, tekrhotine u srcu, ta magla oko glave” – da bi se savgoli instrumentarij naãeg opstanka sagledao usasvim novom svetlu, uhvatio „mirisom dvojnosti”,piãe Ristoviñ u svojoj poetskoj prozi (Pismasawalici) – „kao kad se kucne o neki predmet, i oniznenada oslobodi kretawe u svim pravcima”. Ili,kao kada „spajate sadaãwi åas sa veånoãñu, stalnosti promenu”.

Ristoviñev razgovor sa duãom, tako posebnoispisan, uistinu je spajawe dva kraja nevidqivog,dostupan samo sawalici, koji poetiku vremena iprostora saæima u neobiåno viœeno suãtastvo: uposvete onome ãto potiåe od same „prirode stvari”, u kojima je zatvoreno i ono najbliæe oku sawara –iluzija, koju stvarnost proticawa, to niãta ãtonas åini, iskazuje kao potpunu.

113

No taj neoåekivani obrt, vezanost dva krajanestajawa, onog proãlog i onog buduñeg, onoga ãto je veñ iza nas i onog ãto pouzdano predstoji, Ristoviñ jednim poetskim trenutkom objediwuje i u bezmernupotpunost svog razgovora s duãom, i kruniãe ga kaovazda moguñe prisustvo jasnih celina, „iz kojihnastaje delatnost suze, otiska stopala, æabqihoblaka, lune u koju poverovaste”. Oblik i obristrenutka – ãto je u jednom åasu moñan, dok ga veñ udrugom daqe nosi tek duãa sawara, najvaæniji posedi omaæ vremenu svih vremena – sawarewe samo – tako vaæno i odsudno kao da je ono samo „so zemqe”, wenaesencija, odluåujuña za opstanak sveta – jedna je odnajlepãih, u naãoj poeziji, i najsuptilnijih,qubavnih posveta pisawu i samom postojawu.

Taj „æivi herbarijum”, koji jedan miris proæima drugim, i traje, to sawawe na delu, u svojstvu onogaãto je vlasno, i jedino u moñi da preobrati danas usutra, razumevajuñi nestalnu prirodu sveta i stvari,privid nad prividima, i wegovu etarsku suãtinu –nije drugo do obeñawe, koje je duãi, i poezijizaveãtano, i jedino wima, ostvarivo: „Qubav kaouvod u neko drugaåije sastajaliãte” – onajfantastiåni priziv joã neobznawenog razgovora,tajna moguñeg, koja pokreñe sledeñi korak, okreñesledeñi list – „udeva u uho/åaroliju qubavnereåenice”.

Ristoviñev stihovni vez nalik je manastirskojlozi. Poznaje sveto, a ne odvaja se od kamena, drveta,koje obavija, od ruke koja ju je odgajala. Ili je ona takoja je predala æivot, æivahnost, opoj, istrajnost iæilavost woj – vijugavoj izdræivosti i mudrostipisma. Ne znamo ãta je tu pre i viãe sveto. Odistasvetli, u svetskoj noñi. Siguran put kuñi. Nekojudomqenosti u nama, zaviåajnosti one pesniåkemoguñnosti da spozna realnost a saåuva dar snovawa– igru poetskog vida i maãte, intuicije iinvencije, u kojoj izgubqeno moæe i mora bitiiznova naœeno. Kao ãto i susret svih vremena uåistom, elementarnom obasjawu prostih istina, izalogu trajawa, mora biti saopãten – kao da se prvi

114

put zbio u tom åudesnom i straãnom vrtu sveta, u tojreåi, kojom se otvara, a koja svaku pojavu u wemuizgovara ponaosob, sa oseñawem skruãenosti iuzviãenosti. Sjaja i tajanstva. I tako peva.

Jedna od posledwih pesama – „Zima 1993”, u jednojod posledwih, posthumno objavqenih Ristoviñevihkwiga (Pesme 1984-1994), ne opeva vrhove sveta, iuzviãena stawa duha, veñ vrhove na rukavicamapesnikove supruge. Sama ih je isplela, kaæe pesma,„od grube seqaåke vune kupqene na pijaci.//Alisvaki prst na wima izraœen je u razliåitoj boji/aonaj zajedniåki deo ima crvene krstiñe/sa obestrane, i oni su od vune”. Kada je napoqu studen, ilikad nestane svetla, ti krstiñi „sjaje se u mraku kao da su od zlata” … „Uveåe, pokriveni do brade, åitamo/iz naãih kwiga pri crvenkastoj svetlostikrstiña”… Kao i manastirska loza, i ovo pletivo,ili u nekoj drugoj pesmi, prosto, trava – stihoviRistoviña ãto pamte detiwstvo snovawa, i vide usvojim poetskim snovima zbiqu åovekovogdetiwstva – moguñnost da reå poåne iznova – beleæesvu åaroliju qubavne reåenice, koja ne moæe bitiizgovorena cela, do kraja.

Ristoviñ mi je uvek delovao kao pomalozaklowena, tajanstvena pojava, urowena u mnoãtvo,koju biste jedva prepoznali u gradskom meteæu, uãetwi, ili autobusu. Moæda bi ga razlikovao tekzamiãqeni pogled, crni xemper visoke kragne, kao u francuskih egzistencijalista.

Bila sam urednik dve wegove pesniåke kwige, a uRedakciju u kojoj sam radila svratio je dva puta – daih donese. Nije zvao telefonom da se uzrujanoraspituje o sudbini svojih rukopisa, nije seponaãao kao pisac od vaænosti. Nije dræao dofunkcija i zvawa. Nije nastupao u javnosti,zagovarao ove ili one pesniåke tokove, dræaogovore, gostovao, niti je bio preåesto pozivan, osvaåemu pitan, slavqen, nagraœivan. Niti je, åinise, za to mario. Bio je prezauzet, ispuwen time ãto je bio Pesnik – zapisivaå svoje qubavne reåenice –metafore pesme o istrajavawu u svetskoj noñi.

115

Reåenice, koju je nemoguñe sustiñi. Zarad we i oneneotklowive noñi, znao je da vaqa poåiwati iznova,gotovo ispoåetka. Biti pesnik. Posveñen tojjednostavnoj svakodnevnoj navici, „od posebnevaænosti za moj æivot”.

Ãta bi o tome moglo boqe svedoåiti od kwigakoje je Ristoviñ objavqivao ritmiåki, gotovo svakedruge godine, a koje su zraåile i svojim starim, inovim znaåewima, a gotovo je svaka bila izvedena sapreciznoãñu nove stilistiåke discipline i uvokabularu za wu osmiãqenom – kao da je tu i u tomåasu i nastao. Ili od onog fascinantnog sanduka sarukopisima, koji su ga nadæiveli, stihovima ilirskim esejima, koji su objavqeni tek nakonwegovog odlaska.

I u interpretaciji, u åitawu Ristoviñevepoezije, svakad je moguñe stati na novi nivo, poåetiiz drugog kuta. Zastati na jednom vidikovcu, a znatida postoji i drugi, koji tek åeka. Uskliknuti, saoduãevqewem, i åiniti to opet, refrenski, kaoRejmon Keno kada je nastojao ukratko doåarati deloBorisa Vijana: „Ali ni to nije sve”; „Ne, ni to nijesve”!

Kada mislim na Ristoviña, mislim na tajanstvote kutije. Nije ona dvostrukog dna, kutijailuzioniste. Jednostvano, pesniåka je – i stoga je bezdna.

U woj je moguñe nañi mnoge beskraje: dnevnikepostojawa, åitawa, señawa, imaginarne spise, åitati ih ponaosob, ili sagledati zajedno, u sveukupnosti,koja izvire iz malenog regiona reåi, a iz weneunutraãwosti dopire svuda wena obasjavajuña moñ,weno znawe, istraæivawe, pretpostavka, maãta.Moñ obiånog pogleda, i gotovo detiwe, åarobwaåkeinvencije, sposobne da zaœe iza prividaneprozirnosti, i uputi nas razaznavawu ãto jekatkad i iza moñi govora, u lucidnosti jednogjedinog pogleda.

Uza sve, imati tu moñnu slobodu od znakova kojisu Ja, a koji ga wemu iznova vrañaju, sa pouzdanimblagom svega viœenog, shvañenog, prizvanog. I na

116

velikom putu svile i trava, obuhvatom åula, misli ipogleda, sazdati taj hologramski potpis sa„qubiåastim znakom” na papiru – bez zavrãne taåkeu reåenici, bez margine.

A to je veñ enigma, i åarolija, sa imenomRistoviñ.

I iznova otkrivena nasuãnost poezije. Poverena sræi pisawa, Duãi Pisma, u beskrajnoj noñi sveta,koja se, napokon, i negde, pokatkad, ipak morapovuñi: „Toliko sam samovao da me se i noñ odrekla,izmislih pesniãtvo ne za dokolicu no da bihæiveo…”

Zemun, januar-mart 2013.

117

ARHIV TUGEI DRUGA OGLEDALA

Neznan, i druge Neznani, ili straãnoogledalo Nikog

U smenama duha epohe i promewenim kulturnimparadigmama, jedino se retki temeqni istraæivaåikulturne proãlosti i zanesewaci joã señajuvremena koje i nije bilo davno, moæda tek juåe, kadaje pesma bila uspravni jezik, visoki sprud.Otisnuvãi se u nove zbiqe i utopije, u beskrajmreæe, ona veñ sada ne daje imena onome ãto je naputu izgubila, ne progovara onim ãto je rasula, nepomiwe draguqe i znamewa koje je zakopala.Otvorila je, spram biña pesme, dva naspramnaprozora, dva oka koja se ne vide, jer se ne traæe.

Posledwi vitez moderne, Oktavio Paz, govorio je da „reåi i stvari krvare iz iste rane”. Danas, u dobuliãenom dubine, i wegovi analitiåari i tumaåiistiåu da se sve ono ãto je glavno dogaœa u sferioåevidnog. „Ne reå, ne govor, ne jezik skriven udubini usne dupqe, nego brbqivo oko osvaja svet, dabi ga napipalo – ako ne rukama, onda bar oåima” –kaæe, odmeravajuñi puls naãeg doba AleksandarGenis, vispreno skicirajuñi avanturu sveta koji je„izgubio dubinu, izvrnuo se naopaåke”, pronaãao,spram rascepa i raskola, novu dimenziju svogpostojawa, „obnaæivãi, umesto istoriosofskeunutraãwosti glatku koæu etikecije”.

Na sprudovima zaostalim iza mnogih potopa,preæiveo je svet.

Ali jedva i reå, koja bi mogla posvedoåiti o tommnogo puta „izvrnutom” toku spasewa, koji jekataklizmu smisla savladavao udesom praznine.

Reå, taj dogaœaj misli, poretka dana i noñi,æivota i smrti – nevidqivom i viãe putaponavqanom dramaturgijom silaska sveta u wegovezatamwene regione, u radionicama za izradu

118

polusmisla, osnaæenog praksama opstajawa, saspremnim instrumentarijem apsurda i priruånomkutijom odaha u kritiånom åasu – zamewena jevideotekama i verbalnim spektaklom, na mestima gde jedva opstaje veñ i samo stablo æivota, zaboravqenavoñka dobra i zla. Oseñawu ugroæenosti i haosa ãtoodvajkada naseqava åovekov svet, on mu, kako bieliptiåki i oãtrovido formulisao Novica Tadiñ,odgovara dlanovima sa kojih ka nebu isijavaju jara ibes, besmisao i krv.

Sa pronicqivom poetiåkom energijom iåudesnom silinom poetske demistifikacije okrenut fantazmagorijskom mehanizmu jave koja neprekidnomistifikuje sopstvenu prazninu, Tadiñ je, zbirkomod petnaest kwiga, svog Pesnika, prisutnog u viãerazliåitih personifikacija, i raznolikih uloga,postavio spram estetike „prisustva”, stalnogsvetlucawa odbqesaka, simulakrumskog treperewa, utvorbi sveta koja je, u prostorima liãenim dubine,zaboravila svet.

U osetqivoj ali i oãtroj optici Novice Tadiña, svet zapravo i postoji kao tvorevina nastala padomneba, smakom sveta.

Oprezan prema uhodanim govornim modelima izavodqivostima govora uopãte, posebno rawiv kadaje u pitawu izneverena stvaralaåka misija svedoåewa o drami izokrenutih preobraæaja, „naopakekosmogonije”, Tadiñ je mnogo puta do sada iskazaosvoj osnovni stav pesniåke pobune, nepristajawa,neprilagoœenosti onim okosnicama åovekovoguniverzuma koje su tako lako svodive na paradoksesvakodnevnih æivqewa, koliko i na odustvo, gaãewe ili izokretawe paradigmi koji bi trebalo daodreœuju åovekove neprikosnovene oslonce – svetapravila sveta.

No osnova Tadiñevog poetskog stava, proæetauistinu viœenim i doæivqenim, onim ãto bi semoglo nazvati pesniåkim svedoåanstvom o tokovimadvadesetog veka, neprekidno izrasta u nove vizijenaopake kosmogonije („Gospode,/zar je samo to ostalood tvog vrta”; O bratu, sestri i oblaku, 1989), koja

119

pokreñe celokupno wegovo pevawe, kao dubokoosetqivi, kritiåki i ironiåki refleks pokrenutstalnim razrastawem besmisla, o kome viãe nesvedoåe ni reåi – najdrevniji svedoci smislaporinutih u beskraj mreæe, indiferentnih relejnihinstanci („Mnogi rasipaåi reåi baã niãtasuvislo o zlu ovom ne govore”; Okriqe, 2001).

Vehementni prizori Tadiñeve imaginacijesuãtinske su i krajwe istine, nepatvoren jezik bola, nad izgubqenim åovekovim domom pod nebom, podneprekidnim naletima rasute graœe smislenihzdawa. Proæet paradoksima kao novim nametombeskonaåne trpwe, muånine i straha, pesniåki svetNovice Tadiña je istovremeno nadahnutkontraigrom, kreativnim neposustajawem predbeskonaånim i uvek novim sunovratima i naopakimzavetom – iñi napred unatraãke, sa raãirenimprstima „punim haosa”.

Jedan Odenov impresivni esejistiåki pasaægovori o pesniåkom poslawu kao punomstvaralaåkom udelu u vremenu. To je zapravoneobiåni pejzaæ, koji bi hteo da je otvoren kabuduñnosti, a koji pesnika prikazuje kao usamqenoghodoåasnika ãto hoda „beskrajnim putem kaneistraæenoj zemqi”. No, „Ako mislimo o wegovojnikad zaboravqenoj proãlosti”, dodaje Odn, „ondabi ta slika bila veliki, prepun grad, izgraœenraznim arhitektonskim stilovima, u kojem su mrtvigraœani aktivni kao i æivi”. Jedina zajedniåkaodlika ovih upravqenosti, zakquåuje Odn, jestewihova svrhovitost – put vodi u odreœenom pravcu,„grad je sagraœen da traje i da bude dom”.

Mogao bi se, u ovom opisu stvaralaåkog poslawa,prepoznati i lik Tadiñevog pesnika-potukaåa,hodoåasnika po zemaqskim putevima, koji vizijusvog grada uistinu slika razliåitimarhitektonskim stilovima. Presudnu razlikupredstavqa meœutim ideja svrhovitosti. Tadiñev„svedok pesama” – onoga ãto bi pesma kao iskonskiodzvon jasne slike sveta i stvarawa trebalo da bude,i onoga ãto u Tadiñevoj viziji ona zbiqa jeste –

120

reåito saopãtava da je pesnik tek lutalac, zarobqenbespuñima, rashodan u razliåitim pravcima kojimaje rasut wegov svet, tamo gde je i jezik postaoskladiãte rashodovanih ideja, zaboravqenih ineupotrebqavanih smislova. Svet je sampesma-rugalica, prevarno oko, koje grabi i ono ãtone dodiruje, koje optiåki tvori ono ãto ne vidi,kome nije potrebna reå, verbalni nacrt smisla, veñvizuelna igra, koje je rastureni dom sveta, koji seprilagodio apsurdu, zamewuje lelujnim mreæama nadbezdanom. Naspram zaustavqenog vremena i glatkepercepcije kulture ãto neprekidno u oku produkujeprigodne pobede nad besmislom, svaka Tadiñevapesniåka kwiga inauguriãe potpunu nesigurnost –jedno promewivo i ugroæeno sada – kontekstualnoorganizovana oko uvek drugaåije viœenih iartikulisanih zbirki kraha, radionicazaposednutih uæasom, ili fabrikatima izokrenutogsmisla u kome je svet odluåio da se nastani.

Jasna dogaœajnost, kao prelomni udeo kosmiåkebaåenosti u niãta, to prazno srediãte onog svetakoji je kosmogonija ponudila kao uslov produæenekreacije, u Tadiña je identifikovana sa sudbinomone trule glavice kupusa („Mozaik”, Kraj godine,1993), ãto je kroz prostor neba pala pred åoveka koji ju je usvojio. Sveta nula, mali stvaralaåki pogon imoguñi åovekov odgovor boæanskom prostoru ãtospreæe niãta i sve, izgubila je svoje sveto znaåewe:qudi tråe, noseñi svako svoju trulu glaviåicu,obgrlivãi je u sebi, a za wima se laveæom rugawaoglaãava åist besmisao, zaludna ærtva, jalov bol.Tako se i obris krsta, åesto, i na najrazliåitijenaåine prizvan u Tadiñeve noñnomorne slike,ukazuje utopqen u studi i slepilu, kao mukli,nepostojeñi odgovor na pitawe zaãto je takostraãan svet u kome æivimo, kako je uopãte moguñeæiveti u svetu koji je raskinuo vezu izmeœu krivicei kazne, greha i ispaãtawa, izmeœu postojawa samogi wegovog svetog izvornika. To iskonsko znaåeweegzistencijalnih suãtina, gotovo neizgovoreno,poput ãapata ili molitve, to je zapravo razuœen

121

kriptiåni zapis koji se utkiva u Tadiñeve urbanetugovanke, sonete i madrigale smrti, kao jasan odraztame ãto je zaposela smisao, pa i onu razapetost koju je, u oborenoj kosmiåkoj i istorijskoj vertikali,iscrtao ludi uspon, straãni pad, umnoæenoststraãne nule, rastråane u svekoliki prostor.Hipostaza krsta – raãirene ruke – u Tadiñevimprikazima novovremenih poharanosti sveta,ispustile su svete darove. A prihvatajuñi åistbesmisao – ispustile su sam æivot.

Stratifikacija sveta u kome je åovek,inicijalno ugroæen kosmiåkim neznanima, usuãtini samozaãtitno ugrabio samo wenu „naopakuvatru”, i svim tminama pridruæio vlastitu,stvorila je upeåatqivu arhitektoniku Tadiñevepesme, gde ukidawe visinskih i dubinskih raspona umikrokosmosu åovekove intime metaforiåkispreæe, i kao saglasje mraånih tvari potiskujeåovekov lik. Hijerarhija zla pretekst je raœawazatamwenih biña-stvarki – i od knegiwe uæasa iwene svite, posluãnika i poklisara, sve doœavolovog ãegrta i kovaåa eksera – iskazuje potpunoponiãtewe „drevne svetkovine zaboravqenogæivota”, oglaãavajuñi ga beskonaånim odjecimapraznine, „podvodaåima istine” – metonimijskimãirewem mreæe, u kojoj je zatoåeno, zabludelo ipomamqeno, „ludo jastvo”, utamniåeno sopstvenimmuåiliãtem.

Ponekad mi se åini da, zaslepqena snagom itamnim sjajem pesniåkih slika, svijenih u gorkozrnevqe, ne mogu u svakoj instanci shvatiti iprotumaåiti znaåewa Tadiñevog stiha. Wegov dotanåina razvijen pesniåki idiom, razliåit je odsvakog drugog koji poznajem. Oåuœujuñi iotreæwujuñi je u isti mah. Prepun zasenåenosti,neizmerne leksiåke invencije i snage, i onda, kadapreuzima na sebe zadatak da u rastvorenoj semanticitamnih stvari, podignutoj sa dna naãihegzistencija, razastre svoje opsesivne motivskemape: sve siromaãtvo javnosti koja je zamenila tajnu, golu javu ãto obitava u svojim povrãima, puåinu

122

krvi i besa ãto se talasa u sapetosti ãagrinskekoæe, u niskim prebivaliãtima intime – sav tajtiwajuñi bezdan ãto je progutao sliku sveta – i svojdijaloãki, tvoraåki salik – beskonaåno otvorivãi„gladni obrub sveta”, prilagodivãi se supstitutima wegove kreativne prazine, polomqenom ipomeãanom ustrojstvu polusveta, polustvari,polubiña – poetski diskurs Novice Tadiña jeobrazovan jednako preciznim azbuånikom œavolskihklopki, koliko i razraœenim reånikom svakidaãwetmine. Na ukrãtenicima ovih poetskih lestvi bezuspona i stubova bez srama, u moru ogrizaka iotapadaka sveta, stoji figura straãnog i osirotelog biña koje se zarobilo u svoj ne-svet, zborno mestoproñerdanog i utvarnog, muåiliãe stradalnika koji su, zavolevãi haos, i sebe razapeli na krstu bespuña,kao gole kule kostiju i praha. Kwige Novice Tadiñazapravo se mogu åitati kao moderni ep naãihstradawa, åiji su delovi, ciklusi, ili pojedinaånepesme, razliåitih stilskih reãewa i intonacija,povezani istim tkivom, ãto kratkim poetskimsegmentima, neporecivim dokumenatima o odlaskusveta – o wegovom zalasku bez proåiãñewa, unevidelo, u slepo „izvezeno niãta” – åine jedan uvek iznova obnovqen, dugi isprañaj, kojim se svet od sebe rastaje, bez reåi drevnih sveåanosti, bez patwi ipokajawa, bez nade u iscequjuñi povratak.

Novica Tadiñ nas, ustinu, ne poziva da åitamokwige postawa, ali nas svakom zbirkom podseña naprostreqenu, ugroæenu istinu svetih zakonapostojawa. Arhigospodari i krtice zlotvorewa uwegovoj imaginaciji jednako su svesvlasni i moñni,jer nagrizajuñi temeqne znake sveta, iznoseñi ih izoåiju naãe duãe, umesto wih zameñu niãtavilo iprah. Sa gotovo humornom strahotnoãñu Tadiñ ihujediwuje u protolik svog „Glodara svetih spisa”:„Svete spise, molitvenike, brevijare, æitija iposlanice, on besomuåno grize i uznosi se nakrilima tog praha, te meqave” (Potukaå, 1994). Iotada nam, u perspektivama zemaqskih tlapwi ibesmislenih muka, svet zamiåe iza stvari i iza reåi,

123

u fantazmagoriåno popriãte istina, gde suraskinuti svi savezi viãeg reda, sve lestve spasewa,sva znaåewa reåi. One usamqeno, bespomoñno ibeskorisno lelujaju, poput noñne more, u kojoj jevizija sveta jednako sablasna kao i on sam, a istina o wemu raãirena kao œavolska, utvarna, dobrosmiãqena laæ.

Svet koji se tako dinamiåno i incidentnoizliva u bezgraniåni prekrãaj, negujuñi jedino svojglasni obrub, i ærvaw koji veje ludilo, u urbanimprostorima Tadiñevih okrznutih, iskoãenihpejzaæa, jednakom energijom tame zaposeo je posledwe nepatvorene riznice oåaja, pretvorivãi ih uprizore pomerene, isklizle svesti, nizoveokrenutih i izlomqenih slika, ãto se gwezde uspoqaãwim lavirintima strave, negujuñi, u novomjedinstvu, isklizlom izvan sveta i uma, u uæarnimjezgrima samotvoreñeg zla, sam temeq svognovonastalog sveta, svoje saæiæuñe suãtine i svojerazrastajuñe razmere.

Na zgusnutom prostoru gradske tmine, naime,æetve Tadiñevih praznina su vidqivije, a demonskasnaga „prevrnutog uliãta” moñnija.

Sa zadivqujuñom koncentracijom Tadiñ u gradu,tom velikom „vraæjem æderlu” , iz kwige u kwigu, od Ulice (1990), Potukaåa i Napasti (obe su objavqene1994), sabira divqe doline i kosmiåke gluve jame unove „vraæje rupe” svog almanaha strave, koji izbirka Neznan (2007) prima u sebe kao lakoprenosivi virus skandala i sablazni, iste, ali nadrugi naåin opevane kolekcije dela „opãte muzeHisterije”, (Potukaå), ãto kao da objediwuje gotovosve Tadiñeve pesniåke kwige.

Usred buke i pokretnog mnoãtva, vizuelnizapisi iz kataloga uliånih prizora i u ovoj, kao i uranijim zbirkama, svoje prolaznike i æiteqeoslikavaju kao demonska biña sazvana iz podruma ihaustora, iz prodavnica praznog zvuka, iz gologleæiãta opskurnih i rugobnih naravi, liãenihcelovitosti æivotnog impulsa i svrhe. Laserskiprecizno, Tadiñ svoju iluminaciju oslawa na moñ

124

slike, vrañajuñi uskovitlanom mizanscenupolusveta projekciju wega samog, kao medijumskufikciju kojom, zapravo, u samom realnom vremenu ukome æivimo, i dominira prevashodno slika, a nereå.

No parodijski obrisi zbiqe, koju tvore „duvaåi u istine”, i wihovi bastardni prenosioci koji nekadbehu reåi, prizvani u kolebqiva, promewivajedinstva varqivih prizora, u Tadiñevoj pesmi isami postaju popriãte ironijskih obrta, i ureåima-ogledalima, liãeni komentara, tamnognakita i obruba, pronose simultani, gotovovanverbalni tok vrhunske travestije, koja, zadiruñiu podzemnu narav vidqivog, ironiåno iskazuje wegov novi, umnoæeni identitet – polusvetove i polubiña, povrã hadskog i opakost podzemnog – stolikost unedogled rashodane smrti.

Savrãenost tekstualnog fragmenta svedena je,kao i vazda, i ovoj zbirci na udarnu, proåiãñujuñumoñ svedenog poetskog izraza, kao gotovo jedinipreostali poetski apsolut, sred govorne mehanikesveta koji se pretvorio u samoumnoæavajuñi tekst.Hotimiåna zaustavqenost poetske fraze, naglaãenazaokruæenost strofa i dovoqnost samog stiha, kaoopozicija „svakodnevnom rasipawu reåi”, nastavqaTadiñevu liniju zaustavqenog jezika priåe, iuvoœewe ritma uliånog, hromog soneta preskoåenearije, poniãtene pevqivosti „mutavog madrigala”,kao neposredno podseñawe na pad i smrt samogistinozborstva, na raskinutu vezu izmeœu reåi istvari. Majstorstvo stiha-skice, lapidarnostprizora koji registurje smrt svakog zbiqskog tragana povrãi beskonaånog tkawa „œavolovih znakova” – okovano toposom grada – postaje posebno osnaæenopesniåko ogledawe, novi iskorak poetskih znakova unovum koji nameñe tekst praznine.

Liãen potporne, tradicionalne sprege zvuka ismisla, arhetipskih uporiãta i nasleœenihrasporeda zbiqskog i fiktivnog, punog i praznog,svetlosti i tame, pesniåki jezik Novice Tadiñaiznova, u razdeãenom svetu senki koje su zaboravile

125

da su imale telo, meœu napuãtenim ãkoqkama koje su izgubile znaåewe, u novom kontekstualnom sazvuåjuusamqenih reåi, ispisuje i nov oblik tragalaåkemisije, oprobavajuñi tako, mnogo putapreobraæenim realnostima osporen i devastirantrag stvaraåake svesti i reflektujuñi izgubqeniprostor intime kao primarnu i krajwu refleksijusveta: sve snaæniji povod „za tamnu pesmu i strah”.

Sama gluhota se ispreåila izmeœumikrokosmiåke noñi i opãteg kosmiåkog mraka.Niãta ih viãe ne vezuje, prekinut je wihov savez,iskidana wihova nutrina, wihov cvil viãe neprepoznaje pracelinu kosmiåkog prostora –ozvezdani univerzum izgubio je svoje humaneposrednike i svoje poslanike – reå. „Qudi supostali straãni/Œavo se u jezik/Sklonio”, señamose Tadiñevog stiha (O bratu, sestri i oblaku).

Promiãqeno i postupno, Tadiñ sada kwigupoverava jedinom preostalom nepotkupqivompesniåkom agensu. Reåi-ogledalca wegove pesmeizlaze na megdan „œavolovom jeziku”, svojim malimneumoqivim svetlima, ãto ne mogu biti zavedena,odolevaju prevarnoj kobi fantomskih prenosnikaistine, medijuma izniklog iz jave senki, iz jeziåkihizvitoperewa, iz izokrenutog smisla. Ti neutralniodrazi – „Jednostavno, u mojim reåima (kao napovrãini vode koja neumoqivo protiåe) ogledaju selica namernika” (Potukaå) – poistoveñeni sastvorewima mrtvog mora, bare, uliånim napastima,stravom, mrakom i blatom, zatvoreni u svoje utvarneodeqke zbiqe, nalik onom mnogoznaånom pregratkuiz Tadiñeve Ulice, koji se besprizorno umnoæio – idaqe, sa nesmawenom energijom, otkrivajuenterijerne prostore demonskih pirovawa, ãto,izvezdeni na svoja raskrãña i bespuña, odrastaju unovo åudnovato stratiãte, jedno od dominantnihpoetskih åvoriãta Tadiñeve poezije, o kome je sampesnik joã pre jedne decenije zabeleæio: „Tu sam’drvenim noæem’ odsecao od samoga sebe sve doknisam postao Niko. Taj Niko je moje straãnoogledalo. Ni danas ne znam ko se sve u wemu ogleda.

126

Moæda zla deca kneza tame. Moæda samo ona”.(„Poveqa”, br. 3 god. XXV, Kraqevo 1995).

Tako zbirku Neznan otvara slika prolaznika,ãto se „umnoæio”, i krenuo na razne strane, ali je tu i jedno sasvim novovremeno stratiãte: Modernameãina/duva mi u lice/mirise i reåi prazne.//Onaima ruåice kojima okolo grabi,/i u svoju nutrinugladnu,/od svega na svetu, samo vazduh trpa. ... Bistresu wene oåi,/a wima niãta ne vidi/dok se u svetlosti dnevnoj kupa.

Reåi-ogledala, van sumwe, reski su poteziodbrane od krivotvorewa, od ugaœawa podvodaåimasmila u ãarlatanskoj igri koja ñe nekaæweno uzetisve, prokockavãi svaku intimu kazivaåa za jeftine„lirske suze”, zapeåativãi je u sudbinu lika u komestanuje Niko. Ona su drugo ime za ñutqivi igrokaz,ples senke ãto je, señamo se, u poetskom svetu Novice Tadiña, veñ davno preãla veñ preko „posrnulogpraga”, posunovratila se u sebe, u svetinu, govorgomile, bez jasnog tlocrta priåe, u naklapawe,prazno slovo.

Oãtrovide poeteme i hijazmi – poetskapreskakala odnegovana na semantici usmene poetskemaãtovnosti, kao i na tvrdoj opni Popine ponoñnevedrine i kosmiåkih objava – u Tadiñevim novimpodæanrovskim jeziåkim performansama ileksiåkim kostimima, iskazuju dramu izostajawaåitave kosmiåke i qudske hemisfere, kao oblikkockarske igre suãtinama, tragiku olakog gubqewapretvorenu u nestvarno produæeni rok parodijskeigrarije, u kojoj su se novostvorene fantomskekreacije iz reda izgubqenog i ispraæwenogæivotnog rituala odmetnule u svoj ukrãtenisimulakrumski ples.

Upravo trajnost ove rapsodije iãåezlih formi i parodijske igre zagubqenih znaåewa rasprostiremreæu nad opscenim raskolima subjekta kojinapuãta sebe i preuzima sudbinu objekta, varirajuñi atribute stvari i pojava åija delotvornost, umestowega samog, prevodi posledwe zalihe smisla u novoblik izgreda, ustoliåujuñi svoj novi mehanizam

127

izvitoperewa kao neograniåeni model rashodovawaosnovne znakovnosti æivotnog teksta.

U ravni figura, u Tadiñevoj poeziji stvorena suvremenom takva znaåewska poqa koja pronosemodalitete opstanka ispraæwenih realnosti, ali izbiqu kakvu kompleksna struktura pesme-strofe ipesme-stiha vidi. Novonastali polujezik pojavqujese kao obznana polusveta, åiji iãåezli smisao, sajedne strane, pronose utvarna biña-stvarke. Sa drugepak, zaustavqa ga uzvratni, lirski obrt stiha, kaoeho zaboravqene primarne qudske situacije, onepritajene znakovne energije razlomqenog kreativnog integrala, neimenovane teæwe da se dominacijamahnite razdeãenosti poretka koji je nadvladaosubjekt, takoœe raãåini, da se delotvorna strana togznaka oslobodi, izbavi haosa, i da se, odraæavajuñiga, razumevajuñi wegovu straãnu prirodu, iz wegaizuzme.

Takvu snagu sadræi snaæna metaforiåka sklopka, udvojene snage saæimawa i novih pojmovnihukrãtawa – pronosilac integralne energije reåi, iiznenadne rasprslosti wenih dimenzija u dubinu ivisinu, kojom se grobqe odbaåenih smislova i„priåina priåe” preokreñe u ureœenu kosmiånostprostora. To je onaj dubinski obrt, kojem Tadiñpoverava reå drugaåiju od svakolike govornejalovine, zurli i zujawa – ureœenost vrta, duhovnoproåiãñewe, tamo gde behu tvar, i bol: „Da mi nijereåi/Pomisli igrarija/Ostala bi samo moja/Nesreña savrãenija od Sunca na crteæu deåijem//Samodisawe u slapovima materije//Samo/Bol” („Da minije reåi”; Kraj godine).

Neãto viãe od bola, dakle, prizivaju ovistihovi. Prizivaju drugi bol, koji vidi ovaj urastaou telo i materiju. I iznad toga joã, vidi obzorjeuskrslo ponad potonulih vidika i porobqenihsvetila. Neporecivost samu, belodani i dubinski,sunåev sram koji wega vidi („Jutrom me, kad prozorotvorim/sunåev sram oblije”; Pesme, 1989).

Åitavog sveta sen preko srca mi prelazi, kaæejedan Popin stih.

128

U toj senci – koja je u Tadiña narasla u zadebqalucrtu, graniånik, kamenu tugu pogleda ãto u sabranom teretu svega na stratiãtu ulovqenog, u ñutwamaMuzeja smrti, u gotovo apokrifnoj tiãini koja sejoã uvek ne prihvata reåi, u svom, gotovoneiskazanom i neiskazivom potekstu – oduvek jepostajala taåka koja mewa perspektivu Tadiñevepesme. U wenom mikrokosmiåkom infernu,saboriãtu tragiånih, afektivnih sila,delirijumske tame, gde poput neåujnih tragovaotrovnih zvezda padalica veju prizori razdeãenespoqaãwosti i hladnoña noñnih zona intimeiscrtane uvek novim psihogramom, nataloæena jeispuwenost pogleda, koji isijava u prostorupotrebnih, zavodqivih reåi i dela, u svet animalne energije i oæivqenih stvarki, liãenih qudskesuãtine, prikriveno vrañajuñi potisnutu i gotovosasvim nestalu rawivost – profilisansubjektivitet. Iza ravnoduãnog, nezajaæqivog zjapaobjekatskog – u liku kakav su jednom moæda mogleimati i kakve bi mogle steñi neporobqene reåi.

Ta duboka, skrivena realnost, preæivela izapustoãi vidqivog, koja je u sebe upila teæinupogleda, zaåela je svoj kruæni put iz samog zrna tame, iz nule, kao obrt oko vlastite ose. „Ja ærtva æivihoåiju”, reñi ñe jedan pesnikov stih (Napast), i tajærtveni predznak ãto se sluti u krstu od srama,mesa i boli, moæe se ukazati kao drugi likTadiñevog tamnog pewaåa. Subjekt, svet u malom –Neko. Onaj ko je „odjednom morao podneti sve” (Obratu, sestri i oblaku). A u toj taåki je, kao negda, uNastasijeviñevom stihu, „kap nam uqa za lek izneznani”.

Ova taåka koja, dakako, nije samo optiåka, kazujeda promatraå moæe biti isti kao sve drugo i svidrugi, zapuñen taãtim i potkupqivim ulicamazemnih predgraœa, koja su svuda oglasila prazninu(takav je upravo vlasnik ãarene kape iz Neznani),ali moæe biti i posve drugaåiji, razliåit – svijen u suzu, neprebol i stid. Moæda tek izdaleka nalikonom uliånom biñu koje se zatvorilo u kutiju,

129

oponaãajuñi poæeqno upotrebno dobro, spremno daga uzmu i ponesu, da se za nekog veæe, unapredåitajuñi nameru svog odnositeqa, ali åija æeqa,zatvorena sa wim u kutiji, oznaåava, napokon, makari åkiqeñe unutarwe svetlo, oskudni nutarwi dan –nagoveãtaj kretwe od jednog ka drugom biñu, naslutpremalenog, ali dragovoqnog puta. Ne zna se do krajaãta je sve mislilo i htelo biñe iz kutije. Ali tu je,zapakovano u svoj neizust. Kazuje da pored Neznani,ima i drugih neznani. Da nije svuda samo pusti svet,i svi wegovi (Okriqe, 2001). Da se u pitawu ko sam,kakva je moja priroda („Da se oko samog sebe/Iznovaokrenem//Da opet vidim/Da joã sam æivi /Stvor uvazduhu”; Pesme), pojavquje i onaj drugi, ko vidi, ipoima, onaj sablaæwen tutwavom i dimom,neimenovani, ispod zidina gradskih, zglobuåudoviãta izmakli Sin zabludeli, Neko.

Sa jednakom doslednoãñu sa kojom slikazapusteli, osiromaãeni, otvrdli, fiziåki poredakne-dela, neizmewen poput kamena, odaslat iz nas, danam se åudoviãnom poãtom, u naãe sanduåiñe, u nas same vrati, ili ono ojaœeno trojstvo porodice nadjutarwim kontejnerom („Zastava”, Ulica), i drugenizove uboæniãtva u åiju unutraãwost niko nespuãta niãta, Tadiñ iz samog mesa tame, svognoñnika, prostreqenog bolom, priziva podmeseåinaste napeve, u jedva vidqive citate duhovnebaãtine, kao pod daleka obzorja pradavnog i åistogizvoriãta pesme. Zbirke Okriqe i Tamne stvari(2003) svakako su ponajviãe naslowene na tajunutarwi sjaj, kao delikatna stvaralaåka, u skrbi iñutwama istkana replika velikih molitvenihpriziva i opomena: „na dalekim maslinama srma,ovde sram” (Okriqe). Pa i paradigmatski Tadiñev„Antipsalam” (Pesme) tamna je grafema, ali i crtaodluåujuñe razlike, koja snaæno evocira praslikustradawa, koliko i jednu posve drugaåiju osobnost,ãto gori u plamenu voqne patwe, ærtvenog puta umoguñe proåiãñewe – suãtinsku drugojaåijost –izdvojenost iz opãte sablazni, objekatske,materijalne pomame i poãasti. U wega je, kao potka,

130

utkan vibrantni eho izvornog Psalma – motivmreæe koja lovi, i one druge, koja oslobaœa („Duãa se naãa izbavi kao ptica iz mreæe lovaåke; mreæa seraskida, i mi se izbavismo”; Psalam 124, Pjesma zapewawe, Davidova) – ali i tiho znaåewsko saglasje sa Nastasijeviñevom „Molitvom” („Pakao menioåe,/boqezan, draåu na put”) i „Osamom na trgu”(„Prostreli, o, prostreli me raba”). To je zavetniput osloboœene Reåi, uvek budne vodiqe, sadræan ujednako inventivnoj i snaænoj Tadiñevoj parafrazinarodne bajalice („Brojanica zvana zaboravi sve nasvetu, ako moæeã”, Okriqe), u spletu gatki,humornosti i fantastiåke energije osloboœene izprenapregnutih damara, izmucanih i preñutanihmolitvi zabludelog, iz regiona tuge i åeæwivihpriziva duhovnosti. Enterijeri Tadiñevihskuåenih, demonskih prostora, umeju, naime, dabqesnu posve drugaåijim sjajem, u urbanomzatoåeniãtvu, koje je uostalom umeo da magistralnoi maestralno apostrofira Momåilo Nastasijeviñ, ucelokupnoj poeziji, ali i nanosima svojih „Reåi ukamenu”: „... potajni, o zidove/odbijaju se ãapatiBoga.//Sobe to ispuni,/sobiåke,/åkiqi iz kutija/win dan”. To je, u Tadiña, ono smerno „oko masline” iPsalma, sloæeni put koji svojim vidnim poqemispisuje kao hadski silazak, ali i preduslov „okamasline”, i Pjesme za pewawe.

Katalozi slika i dnevnik stihova, kako radonaziva razlomqene i iskoãene prizore mraka i zla,i prosjaj iz kutije, u Tadiña imaju svagda kao svogprenosioca „siroto Slovce”, zapqusnuto grafemamasveopãte tame. Preuzevãi u svoje okriqe strah,paniku, svu æalost nutarwih muåiliãta i spoqnihskrbi, grabeæi i ludila, sråu raspadnutog neba,„mehaniku i bol” , brojanice i tuæbalice, sabraniteret i otvorene rane, to slovo je, uroweno u tiãinu, zapravo odlomak svetih spisa, koji se ne izgovaraju,veñ samo otvaraju oåi slapovima materije, iproåiãñuju pogled, a u oæiqcima tela i duãe sepreobrañaju u zametak rukopisa, crteæ sveta kome je

131

vrañena memorija, drhat, kosmiåko disawe, gde senastasijeviñevski, i „naliåje izvrne u lik”.

Pisawe je, naime, kako negde i sam pesnik kaæe,junaåko ogledawe. „Gde vrvi//veåno zlo” (Kraj godine).Jasno kao Munkov krik, ili onaj neoglaãeni, podstraãnim Tadiñevim spravama, pod „preobraæajemnarukvice”, i „kruænom testerom”. Moæda uistinubezglasan, ali svesadræajan, proåiãñujuñi,nad-glasan. Nezamewivo sveden, i kada je od prahazemqe, i od krvi, i od samog duha, i kada je skaredan – i sakralan.

Takav je Tadiñev stih, pred tekstom koji ne moæebiti konaåan. Koji ne mewa sav svet, nitiumilostivquje sve sile, ali preobraæava nas, vrañanas onom od nas otrgnutom delu nas samih, koji moæe da se pojavi u nama, kao svako i kao svi, kao drugapolovina kosmiåke noñi – åovek, i æivot sam.Hodajuña reå, stih-pratilac i svedok, prikriveni,kripto-zapis, koji je saåuvao señawe na parnusakralnu semantiku æivota i smrti, nerazdruæenuhipostazu mnemoniåkih znakova u kojima se Reåvraña tajni i dubini, i postaje neiscrpna, poputvasione, i stamena, kao ogledalo i kao kanon, ali ipromewiva, kao istinski, svakodnevni æivot u kome se i sami mewamo. Kako bi rekao Oktavio Paz, tamo,gde zapravo, sami, ili u zajednici, sa drugima,postajemo drugo: videli smo biñe, i ono je videlo nas.

To je gotovo idealni sklop znamewa koja supostojana i koja teku, zemaqska i nebesna pesma.Ideogram, koji damara, sred vreve i haosa, kaqendobrim zrakom. Jedno noñno, s mukom sticano,podne. Crteæ åuda, pesnika ãto ga ispisuje kaofantazmagoriåni glosar i kao svoj najjednostavniji,proåiãñeni zemni i boæanski nalog. Dok se povijanad svetom, sa boæjim ãestarom u temenu, i nadrukopisom, „sa jednim anœelovim percem u leœazabodenim”. Bura za Noja, i talas sa pitomih,zaumnih strana. „Poezija. Daãak. Mir” (Kraj godine). Ponekad ni toliko.

A ponekad Anœeo, sa nepresuãnim oåima svojihizvora (Tamne stvari).

132

Tadiñeve zbirke, svaka sa svojim teæiãnimznaåewima, gibaju se, i prelivaju, izmeœu velikihplanova obesmiãqenih åovekovih zapuñenosti iustalasanog smisla, na slikama-freskama, koje dajudominantni akcenat i ton svakoj pesniåkoj celini,a dopuãtaju da se na wima raspozna, u izvesnoj meri,i ritam i kolorit epoha, onih dekada i godina koje je preæiveo sam pesnik, i mi zajedno sa wim. Ali oneuvek ostavqaju moguñnost da se uspostavi idijaloãka veza izmeœu udaqenih sfera åovekovogbiña, izmeœu razbravqene i zaboravqene, arhtipskekopåe dobra i zla, izmeœu materijalnog i duhovnog,vidqivog, trivijalnog i bespovratno potroãenog unaãim egzistencijama i u vremenu samom – i svegakrajwe drugaåijeg, opozitnog, ãto je skriveno od oka, uskrslo poput plamena u duãi. Ili male sveñe.

Nema pesnika danas ko iza toliko putaomalovaæene, potlaåene i desakralizovane javenaãih bivawa, sa takvom priqeænoãñu iuverqivoãñu, svevidim okom i iskustvomhodoåasnika, sred viãe puta obezvreœenih,recikliranih, otpadnih, jeziåikih natruha – uzgajatako fine, srkbnom izradom uzlane znaåewskeåvorove i mreæe koje nas joã mogu prebaciti nadrugu stranu – ka svetlini duhovnih prozraåja – kaoãto to åini Tadiñ.

Kwiga Neznan je u tom pogledu je novdramaturãki iskorak.

Bez zavojite strukture figura, koje prizivajukolektivnu ili liånu demonsku imaginativnost,iskoãenost kakva je u Tadiña bez premca, sa avetimaãto isplivavaju iz noñnih regija åovekovog biña, akoje pesnik skida sa zidova i bedema ãto opasujuduãe, prepisije ih iz ñorsokaka i zakuåastih uglovaslepih karti, sa besputnih ulica i iz œavolovihpreskakala, iz grada svih gradova, prestoniceutvara, u nama, iz metropola i predgraœa smrtiliãenih egzistencije i biña, Tadiñ nas u ovoj kwizi uvodi u svet besprekornih slika koje funkcioniãukao jasni, nedvosmisleni odrazi u ogledalu od reåi,koje joã jedino, u svekolikoj disperziji koja je

133

nagrizla i potroãila svet, mogu reflektovatisubjekat, raæalovan, liãen svakog akta pobune iuzmaha, bez one kritiåke samosvesti koja biizdvojila wegov lik, izgubqen u praznini,poistoveñen sa predmetnim, zamewen utvarnim.

Kao ãto je, nekada, u znaåewskom sklopu kwigaSmrt u stolici (1975), Ædrelo (1981) i Ogwenakokoã (1982) u Tadiñevoj viziji, razorena pregrada usamom åoveku, åinila tunel dva squbqena ædrela,prohod spoqaãwih i unutarwih napasti, opãtimrak, ãto se taloæi na samom dnu klopke, Neznanslika novo nepostojawe, kao åistu transparenciju,ãto ukida svaku pregradnu nit, dijaloãki odnosizmeœu stvarnosti i wenih stratusa, profanih isakralnih regiona. Negdaãwi neprozir („mraånosañe mrtvih svet”; Ædrelo) åije usmine sa ustimagovora spaja mraåni izust, u Neznani je åistaprozirnost. Stoga tu vlada jedno, sveisto i mnogoputa izreåeno sada, prenosivo u reåniåkom bagaæuåija je sadræina izbrisana, u memoriji mehanizma iz kojeg je sve nestalo. Reå je zadobila svojetransparentno nasleœe, svoju irelevantnost, ucarstvu praznine. „Nema se tu ãta reñi”, kaæe stihpesme „Qudi u obrtnim vratima”. „Vrata se okreñu, /sve je u pokretu, svi smo u mlinu.//Od nas se ludobraãno/za pekaru nekog œavola pravi”.

Lud od leda, od novog vladara,/od laænih slika,prolaznik kroz dvojne svetove – gde se onajobjekatski pokazuje kao æivqi, agresivniji isuperiorniji – kazivaå, oåevidac Novice Tadiña, usvemu je nalik svakom æitequ planete, pronosiocupotroãenog, palog æivota. Van manihejskog kalupa,pesnikova imaginacija je i daqe upuñena åitawusveopãte nagosti, slikama umnoæene vehementnostiãto u noñnom biñu, stvorenom kao nakon nekogdobro „obavqenog noñnog posla”, u napuãtenomusamqeniku, strancu u sebi samom, zatoåenikupraznine, raãåitava konaåni, bespovatni uæas,nepostojeñi lik, potpuno odsustvo. Puni plen umreæi lovca na duãe. „Ah suviãan sam,/i sam sebina velikoj smetwi.//Nema bola da me/na jednake

134

delove preseåe.//Nema misli/koja bi me potraæila utiãini.//Nema lekovitih/daqina/u koje bih sezagledao” („Æalba, 2”).

I sve je smrt. Zaboravqeni „dan nezalazni”. U slici åoveka sa åije ruke visi besmisleni ures

– gde su nakit/grozd i ruka/predmet u ukrãtenostiæivog i neæivog izjednaåeni – izrasta jedna odTadiñevih novih projekcija utvarnosti, objekatskedrugosti, nepodloæne kontroli, raskoãno nadareneda se umnoæava. Subjekt je u isto vreme liãensvojstava: niti prodaje niti kupuje, moæda nudi,moæda prosi. Protagonista nove realnosti. Boæjakpraznine, koji sebe ne spoznaje, niti sebe moæe daobjasni, dvojna je paradigma Tadiñevih vizija:predmet sopstvene izvedbe, reprodukcija roœewapripravqenog za smrt, u vaskolikom predeluprenaseqenog smrñu. Stanovnik novih grobaqagrada, sveta, umiruñe planete, „sazrelo neãto”,nerazluåeno, u monolitu Neznani, spremno zabespovratni, konaåni, desakralizovani odlazak,hipostazu egzistencijalnog besmisla, zapakovanu,zajedno sa wim samim u åistu trivijalnost –kutijicu za sapun („Smrt me sprema”).

Tadiñev negdaãwi „krst sa kojeg veje praznina”,umnoæen vizijama humki, izmaglice i neznani,zagluãen je novim niãtavilom neuzdignute,nepismene, posvemaãwe smrti. Tako ova poezija,koju je otvorila vizija „smaka sveta”, doåekuje sadataj krst kao konaåni udes, sred kosmiåkog gluvila, uodnegovanim kulturama umirawa, meœu otpacima,replikama svega agresivnog, rugobnog, mraånog izlog. U nezasitosti praznine, u novim institutimasmrti, svetu izmeãtenom iz svih svetova, na mestu„stotina muka”, podvoœewa suãtine i laænoguspiwawa, „preko zubaca/testere naoãrtene”. Nalaænim putevima, sa laænim uzdasima i suzama,Tadiñev agnec liãen je svoje svete ærtve. „Jagwesvih svodova”, sa runom od kostiju (Ogwena kokoã),sada je meœu fragmentima skrhanog svoda, gde se vijuzabludele duãe, ptice „koje neñe poleteti,/do smrtinatovarene/qudskim kostima”.

135

To je posledwi pad, pad ærtve u lakoñi opãtesmrti, tako dramatiåno drugaåiji od uzlaznihlestvi, kojima se jetke i blage reåi, uzdasi i suzevrañaju anœelima, u nesavrãenim zemaqskimplodovima i señawu na nebeske darove: u jasnostineizgubqenog. (Tamne stvari).

To je pad skiciran koãmarnim pomerawima same smrti, tamo gde je Tadiñev Log, Miãja rupa,apsolutno podzemqe, regija iãåezlih unutarwihvidela, tame koja poraæava samu ideju ærtve. To je, uzbirci Smrt u stolici, jedan samo stih: svet ispodtrna. Zatomqeni, izgubqeni ærtveni bol – kojiniãta ne kazuje, nikuda ne vodi, nikoga ne uzdiæe,jer uistinu i ne postoji – urasta u lakoñu slike ãtose leluja, da u jednom istom liku pokaæe svog tvorcai gospodara, i svoje delo.

Tragika svedenih poruka Neznani poput jeziåkineutralnog soåiva saæima i reflektuje tajprapoåetni i zavrãni svelik tame. Pad u neznawu,odsustvu svesti o teæini sunovrata i dubinibespovratnog odlaska. Narkotiåki, obnevideli, beli odlazak, pad u snu: „Padao sam, u snu,/ Niz Tvoje/stablo,/Boæe.//Raãirenih ruku,/kao krst,/padao samu bezdan.//Bilo je tamno, i tiho,/i sve smrt”.

I sve je smrt, unutarwa pustoã, u kojoj jenapuãtena svaka instanca otpora objektivnom, gdesve je isto, i gde dve prozirnosti nastavqaju svojutvarni put bez puta – lebde. Svest o ugroæenostinametnutom igrom zamewena je ravnoduãnoãñu, koja viãe nije prividna, mimikrijska, spremna naodgovor iz potaje, kao u nekadaãwem agonu,basmotvornim istinama, zamkama gatke, molitvama i brojanicama. Stvorena i stvarna, ta indiferentnost je deo zamke, kobi koju je sama u sebi zaåela, liãenakreativnog udela i moñi, svojih zaumnih, humornih,ironizirajuñih oruæja, iskoãenosti i snage – znakanepripadawa – kojima se sprema skok u drugost: pad u ranu i obol. U „trostruku suzu”, kojom se iznedrujedostojanstvo ærtve i molitva zabludelog. Gde rojpitawa je veñ moguñi odgovor biñu.

136

Sve je reåno. I zaboravqeno. Taj kamen koji pada na posledwi prag, joã jednom, meœutim, apostrofira upoeziji Novice Tadiña orfiåka prozrewa, æeæenim listovima tame, ulogom u smisao pesnikovogposlawa. Kada kaæe: „Leæim u muqu izgovorenihreåi”, on uistinu jednako slika prazninu sveudiqbaåenih priåina sveta reåi, i premoñ velikog blatakoje je sve progutalo – potpunu sudbinu vremena,wegovu obeznaåenost. Reåeno je sve, i nijedna reåopomene ne moæe biti delotvorna, lekovita iuistinu nova. Neznan je progutala sve wene odeæde,znaåewa, oreole, sve tamom i zaumqem patiniraneodgovore udesu, sve ubode, rugawa i kletve. Ostale sureåi-ogledala, krwa i krajwa ogledawa u tami. Iglatkost odraza posve klizne zavodqivosti, koja jemahnitost i delirujume novih napasti odenula uprijemåivu uglaœenost, svoja lepa ludila. Reå bezsenke, svet bez dubine.

Nema u Tadiña nepromiãqenog, neizbruãenog izalud zapisanog stiha. Lirizam slike, svedene natakvu jasnost da joj je dovoqan i jedan stih da bezposredstva igrive figure iz wega progovorielementarnom sroåenoãñu, kao odzvonom fantomske praznine i projekcijom izgubqenog åovekovog lika(„Oni nisu qudi. Samo se prave da su qudi”), iznovaje, i u dræavi mraka, izvesni tamni trijumf slova –jer postoji reå koja taj mrak snosi, i o wemu svedoåi. Blistaju tako, van leksiåkih nadgradwi ikonstrukata, u procepu gluhota zapustelog sveta, teksuze, „mala topla sjawa”. Vrãak nekadaãwe sveñe,blagovesnog okriqa, na lestvama duha, u obeñavajuñem daãku promene. Citira ga samo taj topli krug sjawa,sabira slovom-suzom u kojoj se ogleda nevidqivitekst celine: „Sad gori/moja sveña, uspravqena/umom mraku,/i mene posrnulog/uspravqa („Sveña”,Okriqe).

„Nebiñe/lako” kaæe jedan davni Tadiñev naslov.I nikad lakãe, odgovara kwiga o vremenu ispriåane velike priåe, koja ponavqa svoje epiloge,reinterpretira kraj. Reciklira otpatke. I opet bivredeo Tadiñev stih: „Odjednom morao sam podneti

137

sve/Ono/Ãto su hiqade drugih svakodnevnorazvlaåile/Svako na svoju stranu”. Nebiñe/lako,neåujo pada u segment ogledalskog ivera, ãto zaparaunutarwu tamu. Meœu topla sjawa, ãto u sabranombqesku jedini su trag tragiånog oseñawa sveta. Odsjaj nedostajuñe tragiåne svesti, one omame, ãto biñe isvet veñ izvela je odveñ lako, zabadava, bez cene istrasti, u izmaglicu, i wiãe ga, praznog o tankomkoncu, o dahu vetra.

Svaka Tadiñeva kwiga u svom tlocrtu sadræi itaj mali ogled, u nastavcima, o smislu pesniåkogposlawa. Åitam ga i sada kao esej o pesniåkomneodustajawu. Naroåito vidan u antologijskomizboru noñnih razmatrawa zbirke Tamne stvari.Stihovi pesme „Aãov”, na primer, tu su da ustanovei utvrde mesto i znaåaj stiha, koje pamtimo kaosvojevrsnu odbranu od svekolikog zla: „Nañi svojeskromno mesto/u pomahnitalom svetu”. Ili: „Tamnestvari, su te, koje „otvaraju moje oåi,/podiæu ruku,gråe prste...”. I napokon, setiñemo se i onogohrabrujuñeg, iscequjuñeg, glasa, iz iste zbirke,snaænog i nepatvorenog poput biblijskog vihora: „I doœe stih pogodan/i svega me ovi;/i ja zanemeh,/dasamo wega,/u straãnoj noñi, åujem.//To je znak mojkoji,/joã neko vreme,/ostaje posle mene.//To je prahmoj na meni,/koji ñe vetar oduvati naogweve/razbuktale.//Iznad glava/veånih stareãinatame”.

Odbrambena i zaãtiñujuña semantika ovihstihova na joã svedeniji, krti naåin, saåuvana je ureåima-ogledalima kwige Neznan. Pozvane su daodbqesnu sve. Poãtujuñi protokol iz reda neznani,nesvesne svojih ogledalskih moñi – katkad odbqesnui nebo. Opstaju u slovu. Koje, naizgled je bezidentiteta, pokretqivo, svevido, svuda, u svakom, pai onome ko je postao niko.

Istovremeno je to i slovo nesmireneznakovnosti, zaostalo u wenoj pustoãi. Izrazitepesniåke osobenosti i osposobqenosti, ãto naszasipa soqu, æivim znacima koji raspoznaju tamu, itime se iz we izdvoje, stave se spram „sramotnih i

138

uvredqivih reåi”, koje vode do vrata koja nema kootvoriti, da ospore svedræavqe smrti, objave da joã postoje, makar i kao señawe na æivot.

U Neznani vrhuni Tadiñeva negativna poetikagrada, urbanosti, mase, viãelika izgubqenost åoveka i wegovih suãtinskih emanacija. Kwiga je sazdanana paroksizmu novovremenog usuda, na tragiånostikoja je izgubila oseñawe tragiånog. Tadiñevonekadaãwe Lutalo, na kratkim stazama kroz grad ukrv, moglo je joã da u sebi oseña razdiruñe besove„straãnih stvorava u trku”. Ali u novopronaœenimzamenama, koje gube i svoje åudoviãne i svojeniãtavne proporcije qudskosti podjednako,prepuãteno objekatskoj sudbini, ono je tekpronosilac simuliranog æivotnog ritma, prelaskaiz jedne u drugu praznu ampulu, na mestima gde senegda nalazilo srce.

Neznan je tako za odluåujuñi stepen novumapomerena poetska projekcija koja jednako åitaizmewenu sudbinu znaka, kao i ukidawe dramaturãke igre otuœewa i otpora, prevoœewe sveta u ravanpovrãne spoqaãnosti, transparencije, carstvaprivida – u nova okretna vrata sveta za pomerawejedne neutralnosti u drugu, pri åemu se i sledsvedenih slika pojavquje kao zamena zapreminskimpredstavama jake poetske figuracije iz ranijihTadiñevih kwiga. Povrãina se samoartikuliãe kaojedina istina, iz koje je subjekt iskquåen, zamewensudbinom objekta. Tadiñeve cipele kraj kontejnera(„Stare cipele”), koje uzima neko nepoznat, da bi se u wima vratio u veñ minuli tok kazivaåevih snova osebi neznancu, ne unose u pesmu dvojewe stvarnog iimaginativnog, niti bilo kakav sudar realnosti ufantazmagorijskoj poetskoj potki. U samom obrtupesme, cipele – suãta, pohabana predmetnost –upuñuju na novu realnost, na povratno dejstvoizgubqenog, koje podjednako vaæi, bilo da su upitawu objekti ili snovi. Oni zajedno postajuotpadni svet nepostojeñe intime, izgubqene uparodijskoj vladavini supstitucija, koje tuotpoåiwu svoj æivot i vrañaju se, liãene sadræine,

139

plivajuñi u moru odbaåenog, u kliznoj prozirnostitoka stvari, nalik snovima, u prozirnostinepostojeñe referencijalnosti bivãeg. Prohod bezprepreke tako preti da izgubi åak i refleksogledala. Jezik postaje samo jedan od moguñih oblikatransparencije sveta. „Imaginarno, naãeimaginarno, samo je psiholoãki trag surovenadmoñi oblika i privida. Ono je degradiran oblikiluzije duha i carstva metamorfoza”, kako stoji uBodrijarovom traktatu o simulakrumima.

A o tom obliku iluzije duha, u poeziji NoviceTadiña zapravo je sve vreme reå. O nemoguñnosti dase razliåitoãñu kreacije i svesti, snaæno irivalski uåestvuje u neprekinutom toku kliznihpredstava o izvitoperewu, degradaciji, padu duha.

No parodijska, ekscesna slika, koja premaãujestvarno, i koja je postala „nadstvarno” novih stvari, ãto su iskoraåile iz svojih tela, stovarilenadprostor svog bitisawa, koji je premaãio wihovsadræaj i suãtinu, masa, gomila stvari ãto jeizaãla van svojih proporcija, kao diskurs tenadjaåavajuñe fantomske stvarnosti i ruglaistinitosti, u Tadiña nije tek negativna pesma. Uwegovom je pevawu sav æal koji ukidawetranscendencije poima, vidi i oseña, kao ukupniporaz – sveta i duha, stvari i reåi. U wemu jeprisutan Sioranov „fond tuge”, one koja jemetafiziåka, i duboka, liåna, koja potiåe odudaqenosti bar i jedne jedine individue od svetakakav je postao, kakav jeste, ali ta tuga jednovremenoizvire i iz postojawa kao takvog, iz same pozicijequdskog biña, u kome je åeæwa za razlikom, za bolom„koji bi prepolovio” istost, jednaka nadi, liånomputu uzdizawa u duhu, odgovora biña biñu.

Tadiñevi hronotropi, da tako nazovemo wegovofigurativno iskazivawe etapa pada, joã uvek sumetaforiåki saæimali ono ãto je raskinulo savezedaqina, neutralisalo raspone, prerastalo utransformalne ekskurse sveta u zavodqivostprostora liãenog dijaloga i stvaralaåke obnovesmislenih arsenala. Ali upravo su razliåite faze

140

wegovog pevawa izvanredno osetqivo i lucidno tupoplavu nastajuñih ravnoduãnosti i ujednaåewaizvodile na videlo gotovo na naåin bodrijarovskihekspertiza o toku sudbine umetniåkog biña. Neãtopresudno je nestalo, ono, ãto je po Bodrijarovomreåniku simulacije i simulakruma „suverenarazlika izmeœu jednog i drugog koja je predstavqalaåar apstrakcije”. „Jer razlika je ono ãto åinipoeziju karte i åar teritorije, magiju koncepta iåar stvarnog”.

I u Tadiñevim dnevnim slikama i „noñnimrazmatrawima” podjednako, negdaãwa uæasavajuñadrugost zamewena je uæasom nestanka drugog.Vremenom eksteritorijalnosti znaka, koji je izgubio svoje posede i svoja dobra, svoju supstancijalnost.On vrvi u magmi ravnoduãnosti, ustrojstvima zaumnoæavawe realnosti. Bez odstojawa, porekla istvarnosti, metafore su poraæene metonimijskimtokom opãte primene i zamewivosti fraza, izraza,reåi, koje reprodukuju prazninu. Tadiñeva, zadanaãwe pojmove besprimerno uporna i doslednavrañawa na pitawa poåetka i kraja, ufantazmagorijskim kartografijama nove realnosti,samo su naåin da se ispod reånika omasovqenihmistifikacija nestajawa stvarnog i ispodpornografske ogoqnosti nagote same, iskaæu rane,åak i u pretankoj mreæi privida.

Sve su kutije otvorene, wihove stranice su pale,svet kao i reå o wemu, bez odstojawa, bez dostojanstva stvarne ærtve, podlegao je na svim poqima te bitkeãto se odigrala bez bojeva i otpora, bez igrereferencijalnog u svetu reåi, bez raspona, bez tajne.

A gotovo da nema stvaraoca nadnesenog nadsudbinom reåi, koji se nije zapitao, zapawenjavnoãñu posunovrañene, ispraæwene utrobe sveta,ãta bi uistinu bio æivot bez tajne. „Golo drvospoznaja liåilo bi na veãala. Plodovi saznawa unaãem stomaku ne bi nas spreåili da ga kao veãalajednom i upotrebimo”, upeåatqivo beleæi jedan odmoguñih odgovora u fragmentima neobjavqenogrukopisa Borislava Pekiña („Politika”, 30. jun

141

2007). Povrãna spoqaãnost, carstvo privida, unekonfliktnim sponama prozirnosti inerazgovetnosti, lakoñe i nerazreãivosti, tvoresvet koji je veñ, åini se, pojeo svoj boæanski i zemnivrt. Izgubio je æivot, kao osnovnu promisao, duhodbrane æivota i instrument wegovesamoregulacije. On se samosahranio.

To je ona vatra koja je u Tadiñevoj pesmiprogutala biografiju i liåne stvari: „Niãta neosta iza mene/sem pepela,/i mrtvih stvari koje susamo moje”(„Vatra”), ali je to i katastrofasveopãtih razmera, nestanak pesme, glasa razuma,nestanak postojawa: „Ptica zapeva/u vedromdanu/iznad veãala//grana se pokrenula /u malomlugu/pored zgariãta//potok zaæuborio prekotela/oborenih//vetar pepeo podigao/pa ga po pepeluprosuo” („Ptica zapevala”).

Prah egzistencije, prah praha – Tadiñeva pesma je i daqe pesniåko ogledawe, prizivawe glasa, slova,zvuka, odbqesaka. Wegova autorska fantazmagorijakao travestirani odgovor jeziku rugla, poãasti ipraznine, nepristajawe je na tela oborena, na oborenduh, na postojawe liãeno smisla, na stvarnost kaopustiwu stvarnog. To je, u svedenom pesnikovomvokabularu neænosti i topline, drugim reåima,ipak, i nadasve, najdubqi arhiv smisla, prizivtranscendencije, skrbni i marqivi åin tvorbeotpora poravnawu, zbornik svih Tadiñevih qubavi,ãto u zbiqi naãih nadstvarnosti sazdaje gotovoirealno treperav, imaginarni predeo æudwe.

I kada nam, naime, Tadiñevi stihovi donosenaoko tek prizore krivih ogledala, kojespoqaãwost, koja je naselila subjekt, ne moæeispraviti, nastavqajuñi u wemu svoje objekatskereprodukcije – postoji u ovoj poeziji jedansnaæniji, neizgovoreni plan – vrhunsko Ogledalo –koje odbija od sebe sve devijacije, izokrenute forme,i u svom dubokom svetlu ih åita kaodemistifikovanu Prazninu, deãifrovanu varkuizneverenih suãtina. Nevidqiva, i svud prisutna,ova jasnost Neizrecivog prvi je i posledwi, trajni i

142

nezamewivi Znak, ãto svedoåi o „padu neba” u nama,o izgubqenim putevima i progutanim kquåevimakoji bi nam ga mogli vratiti. Kada se podvuåe crta,ona je moæda prvi i najbitniji razlog Tadiñevogpevawa – ona Reå, koju sred fragmenata ubogog,utvarnog sveta, priziva Bolni pevaå, svijen u samomwenom dnu.

Odsustvo dobrote je suviãe veliki poraz, da sepesnik, u krajwe svedenoj crti svoje odluånosti ineposustajawa, ne bi upustio u potpuno izolovawe od zla, poverivãi svoje mesto u svetu do krajaispoqenom i posve razuœenom glasu razlike.„Najsigurnija odbrana od Zla”, piãe Josif Brodski,je krajwi individualizam, originalnost miãqewa,hirovitost – pa åak – ako æelite – ekscentriånost.To jest, neãto ãto se ne moæe simulirati,laæirati, imitirati ... Neãto ãto, drugim reåima,ne moæe da se podeli, kao vlasitita koæa: åak ni samawinom”.

A opet, drugim reåima, dodala bih, malo je imawine koja tako peva.

Eto, Tadiñ. U naãim pesniåkim jatima, upravoon. On sam.

143

O GUTQAJU CINBERA,I BOJI NEVIDQIVOG

ispod staklene povrãine ogledala æivi jedan åudesan svet vegetacija koja je ravna onoj sa poåetkakada su åistota i neznawe spreåavali nestanaknekih dragocenih lekova protiv nestankakada su zvezde davale snagu korewukada se ãumelo u srcu duboko u srcu åoveka koji je na uho drugog åoveka ãaputao svet i tajne sveta

Marija Ãimokoviñ, Nebeski bicikl, 1987.

Unutarwa ogledala, infleksije

Boja me je uzela pod svoje; viãe ne moram da idem upotragu za wom, ona me je zaposela zauvek. To je smisaoovog blagoslovenog trenutka. Boja i ja smo jed no. Ja samslikar.

Tako je u svom tuniskom dnevniku, 16. aprila1914, zapisao ãvajcarski slikar Paul Kle. Nakontog datuma u wegovoj umetnosti viãe niãta neñebiti isto.

U dvojnosti ove spoznaje, koja se tiåe koliko boje, suãtine wenog, ali i autorovog biña, umetnikovavizija sveta se razlomila u bezbroj polazaka, bujawa,strasti, åarolija, ekstaza i tajni – i stvorila novireånik svojih utoåiãta.

Magiåno treperewe kvadratâ, ãto nosenedokuåivu i negostoqubivu svetlost koja isijava izsvakog zrna pustiwskog peska, preseliñe se uneizbrojivost novih struktura, urbanih pejzaæa, uritmiåne igre tajni i drugih neprohodnosti, ukojima katkad proplamsa sunce na zalasku, katkadmesec. Nekadaãwi mali lavirinti boje sepije,pretoåiñe se u neæna okriqa akvarela i slikovnerukopise obogañene detaqima nekog drugog pisma,punog brojeva i slova, poput kquåeva koji su na

144

dohvatu ruke i posmatraåu i slikaru, ali neotkrivaju konaåna znaåewa svoje enigme. Jer, kako jeKle i zabeleæio dvadesetih godina proãlog veka –umetnost ne reprodukuje ono ãto je vidqivo, ona jeta koja åini vidqivim. Nekada smo – pisao je –predstavqali ono ãto rado posmatramo, ili onoãto bismo voleli da vidimo. Danas otkrivamostvarnost koja je iza vidqivih stvari, koja iskazujeveru da je vidqiv svet samo jedna, izdvojena moguñnost, u odnosu na univerzum, a da je toliko drugih, moguñihrealnosti. Stvari poprimaju ãire i raznolikijeznaåewe, i åesto su drugaåije od naãegdomalopreœaãweg, racionalnog iskustva.

Ova iãåekivana, a pritajeno postojeña, uroœena i tek poznije eksponirana sraslost s bojom o kojojslikar govori, nije tek refleks sveta u golom oku. Uwoj su i oãtrina pogleda i unutarwa ekstatiånost,ãto su omoguñili ekspresionizmu da obrgli ipoveæe udaqenosti, åak i krajnosti. Da uoåibezmernu siñuãnost vidqivog sveta i poloæi je ukosmiåki pejzaæ. Ali i da åitav postojeñi svet vidi kao prohodnost, pomerivu liniju horizonta, ãtoobavija druge realnosti, da se osloni, i poetski iekspresivno, na transcendenciju, koja je tolikonadahwivala nadrealiste, poetiku Plavog jahaåa, ipostajala stvaralaåka opsesija, reånik åeæwe, ãtonastoji da izmaãta i uåini vidqivim estetiåkeekvivalente metafiziåkog, predoåi umetniåkevizije i stawa ãto, sa najveñom moguñompreciznoãñu umetniåke izrade simbola i detaqa,posvedoåuju najsloæenije duhovne prizore.

Sve je to znaåilo, i znaåi, uskladiti otkucajevidqivog sveta sa velikim kosmiåkim åasovnikom, a uvek traæi viãe od pogleda: nevinost detiwefantazije, upornost gotovo nauånog istraæivawa,tragalaåku intuiciju, magiju inspirativnogtrenutka i sluåajnost, koja se nikada do kraja neprepuãta sluåaju, jer je negde veñ i sama ponad svetakonaånosti. Minijaturna spoznajna i slikovnazaokruæewa, naime, dvostrukim kodom se povezuju uinkrustaciju razliåitih pojmovnih sistema, kojima

145

saopãtavaju vizije opipqivog, a artikuliãu ih idaqe, i ãire, kao duhovne stepenike ãto vode kaneuhvatqivom.

Biti umetnik, drugim reåima, u poimawusloæene poetike kakva je Kleova, znaåi bitiistraæivaå, pesnik i filozof. Ovajautorefleksivan slikarev pogled, koji ujednoobasjava i umetnost samu i wenu prirodu, to jeKleovo Misleñe oko, koje, fluktuacijom åudesnihvizuelnih prizora, pojam slike izvodi na svetlodana u raznobojnosti i razbijenoj jednoobraznostipoimawa stvaralaåkog, koje ne prestaje da promiãqa svet samog stvarawa.

Moæda su i umetnici reåi jednako blagosloveni,u åasu kad mogu objaviti: Reå i ja smo jedno. Ja sampesnik. A misliti pri tom novim redom:istraæivaå, slikar, filozof. Jer i voluminoznostpoetskog etra jednako moæe ozraåiti verbalni potez, u trenu ga preobratiti u fluid koji u poetskoj slici uzrasta od nevine maãtovne igre i intuitivnihspoznaja do metafiziåkog impulsa – moæe, naime, usintezi sugestivne igre åula i uzletaimaginativnog, otvoriti nesluñene moguñnostipoetske slike. A da ona pri tom ne izgubi svojautorefleksivni impuls, istraæivaåki upuñendomenu moñi pesniåke reåi, i znaåewu poezije.

Poezija je zapravo, kako je pisao Volas Stivens(1879-1955) i sam majstor uverqive, otmene, akadikad i apartne i mistiåne poetske slike,predmet pesme. Iz toga pesma istiåe, i tomese/vraña, piãe u åuvenoj poemi „Åovek sa plavomgitarom” (1937). Ideje reda pak, u temequ wegovogdela, nikako nisu rigidni postulati, veñ pun pogled– iz krajwe neobiånih, naizgled udaqenih regionavremena i iskustva, ozvuåen registar jeziåkihstrasti i romora, ponikao iz samih korenaapartnih, izmaãtanih naåina da se oglasi slikovna,mislena i verbalna viãesmislenost ienigmatiånost. U zbiru dijelova samo dijelovipostoje – kazuju wegovi stihovi, a Svijet mora biti

146

mjeren okom (Ideje reda, priredio i preveo HamdijaDemiroviñ, Sarajevo, 1991).

Oko, dakle, ta spoqa voœena a iznutra navejana,unutarwim pogledom pridræana, produæenaavantura, to je Stivensova „lepota infleksije” –pronaœena i stvarana stvarnost – pesma celovitogiskustva, zadobijanog i æeqenog, realnog inestvarnog, fraktalnog i amalgamisanog.Instrument viœewa, ali i åeæwa za izmiåuñim inesagledivim, nikada viœenim. Najhitrijioznaåilac pojmovnog, i najveñi lutalac unepremerenom. Obujam koji je uvek za korak viãe ododmerivog, a koji detektuje, saopãtava, nalaæe, isawa: videti, znati, osvojiti viãe.

U radionici stiha, u kojoj „reåi nisu formeniti jedne reåi”, oko je pre svega tragalac zaformom, ãto je iznad svega – neiznuœena moguñnostviãestrukih formi – dostojna naknada rizikuotkrivalaåke avanture, samozadat æivot pesme.Dvostruki opit. Jer iza zanatskog voœewa igre, kojaprekoraåuje stara a novim provokativom znawamoguñnosti forme stvara nove prilike otkriñu, izai izvan trenutne opservatorije i postojeñeg umeñastvarawa, stoji obrt ãto nagoveãtava ogromniraspon izmeœu veñ viœenog i onoga ãto ñe se ukazatiispod preobraæenosti poåetnog materijala, potezom nevidqive åetkice za brisawe, koja åuva u pesmiprostor onome joã neosmiãqenom, nezamiãqenom,nenapisanom, i u tom prostoru mewa i onoga kojistvara.

Jer jedino pesnik åini da neãto iznova nastane,i on jedini o stvarima kojih nema govori, bez laæi,kao da uistinu postoje, pisao je u 17. veku KaæimjeæMañej Sarbjevski. Kao ãto je veñ i u antiåkudefiniciju poezije ugraœen åin proizvoœewanepostojeñeg. Åip fiktivnog. Neuniãtiv, prenosivkroz sva poetska vremena. Kondicional opstankasveta poezije, i poezije sveta.

Neãto arhaiåno, drevno, bez åega se ne moæezamisliti umetniåko biñe koje raœa novo, åvrstouvezuje istraæivaåki i kreativni akt reåi i slike.

147

Ako je åulna i transsenzitivna priroda vrsnihpesnika znala da ovaj spoj, iznad svakog oponaãawa i pripovedawa, odredi kao fiktivan, onda je svet„meren okom” ponajpre stvarawe takvog sveta. Apoetski fluid, koji nalazimo u atributimaslikarstva, ili muzike, i koji raste iz tog gena„izmiãqawa”, stvarawa novog, prelazi ufantastiåne domene umetniåkog istraæivawa, kojiñe kao svoj rezultat iznedriti ne samoviãeznaånost, veñ i „pronalaæewe onoga åega nema”.

Ili ãto je negda, davno bilo. Ili ãto postoji,tako snaæno i æivo, kao da je bilo – joã samo u takoopipqivoj i vanåulnoj potrebi i æeqi estetiåkog.Slika, reå i muzika, ne samo ãto „izmiãqaju”predmet svoje kreacije, oni prenose i obnavqajustvaralaåki gen po sebi – jer umetnici su virilisti stvarawa – kako kaæe Tatarkjeviå.

Pojam oka, u takvom svetlu, dobija znaåeweimpresivne potencijalne, ostvarive zbirke åitavogspektra stvaralaåkih moguñnosti, koji, u dobimanovovremenih umetniåkih sinteza, iznedrenih udvadesetom veku, nije daleko od umetniåke paradigme ispuwenog pogleda, ãto je u isti mah trenutni zapisoka, ili kontemplativna, unutarwa vizija; vizuelnitrag voœen apstraktnim inspiracijama i intutivnibqesak; dubinsko nesvesno, ili fantastiåki,hiperaktivni potez i let. Jednako validno, i u istovreme postojeñe konceptualno ili zen iskustvo.

Odluåivãi da u svom poetskom pismu suåelipoeziju i slikarstvo, i dva wihova noseña izraza,reå i sliku, Marija Ãimokoviñ (1947) je veñ timeotvorila iskriåava prostranstva znakovnih sudara,koji domenu lirike daruju iskorak u prostor novihlirskih vizija i nove vibracije poetskog govora –viãestruko i viãestrano oglaãavawe, kao prosevsame prirode umetniåkog, u kojoj je wegova slikovnai metafiziåka dimenzija – likovno i verbalno –ogledalo vremenskog, ãto reflektivnom stranomsvog biña okrenuto zatamwenom i skrivenom, auroweno u razliåite forme, biva misleni iistraæivaåki izazivaå one jedinstvene, polazne i

148

finalne forme nevidqivog, najbliæe raznoglasjusuãtine – tiãini govora Biña. Podseñawe na ovajgenom poetskog pisma, koji je na delu u proscenijumuMarijine pesme, pokazuje se jednako vaæno koliko iprañewe wegovih oblikotvornih raåvawa – jerzajedno sa wim åini sveukupni radijus kretawafenomena reåi-slike, koji vlada postavkom wenogpoetskog rukopisa, i iz najprisnijih regionasvakidaãwih opservacija se prostire u novo, ineomeœeno.

Poetska kwiga Kinovar (2007) stoga se åita i kaodnevnik stvarawa, i kao otvoreni istraæivaåkiprojekt, i kao suma refleksivnih naboja, i kaosmisaono ishodiãte jedne posebne stvaralaåkeavanture. U woj je riznica formi – koje sveæu, tekpronaœenu verbalnu boju i poetski etar, nasluñen iomirisan listawima vanvremene i zaumne snageslikovnosti, ostvarenu posve realnim, postojeñimkatalogom Tikalovog dela – obelodawuje u svojimnovim tekstualnim miksturama, za koje je svakikorak poåetna, nevina taåka kosmiåkog plesa, svakaformula tesan i nepodesan kostim, a svaki unapredoglaãen ciq izneverena omamna taåka mistiånog,magijskog obrta.

Kwiga-album, i dijaloãka raspra, Kinovar nosidinamiku prizora izaãlih iz rama, kao i tonovelirske povesti upuñene u naoko nedefinisan, novlirski prostor, koji pleni ritmiånim,disharmoniånim osipawem narativne strukture,mnoæewem stilskih i formalnih razliåitosti, koje neprekidno mewaju karakter i meœusobne odnoseunutar tekstualne materije, obogañujuñi tim sledomi metamorfozama polaznih postavki i spektresvojih znaåewa.

Umesto zaokruæene celine ili narativnedominante, kao glavni nosilac lirske priåe ukazujese epizodiånost: punim poetskim darom inarativnim zamahom, u krhko tkivo poetskihmeœucelina inkrustiran åitav niz mikrostrukturakoje åine provizorij celine, uslovnu poemu,poloæenu na pomeriv, gotovo fluidni fon, na kome

149

se neprekidno mewaju odnosi konteksta i trenutnofiksirane, naoko jedine i primarne znaåewskekompozicije.

U dvostrukoj zawihanosti i promewivostiodnosa celine i dela, svakoj od pripovednih epizoda tako predstoji put do sasvim nove znaåewskepodloge, prikrivenog tkawa, koje se tek nazire uviãepolnoj radijaciji tajnih nosilaca ovefraktalne verbalne strukture. Oni åine nevidqivu,imaginativnu potpornu snagu poetskog ãtiva.Mreæu simbola, od kojih svaki – sugerisanimnasleœem svoje filozofske, religijske, estetiåkeili mistiåke provenijencije, obogañen sumomznaåewa – snaæna pozadinska zraåewa upire kapovrãini narativnog tkiva, mewajuñi rasporede isuodnose konteksta i primarno iãåitane poruke,kao poloæaj netom uspostavqenog a potom novombujicom raskidanog znakovnog arhipelaga,formiranog na isto tako novoj, preobraæenojslikovnoj i misaonoj ravni celine.

Ono ãto se åinilo primarnim, razlaæe se,rastapa, podupiruñi nov, narastajuñipoetsko-slikovni registar, i åitav misaoniprostor koji ne dezavuiãe prethodni, ali åijepostojawe, iz skrovitih uglova refleksivnog iimaginarnog tajanstva, onoga ãto upravo nastaje,iskazuje kao domaloåas nepojmqivu a sada sasvimpostojeñu, æivu i pregnantnu uverqivost svojenovouspostavqene zbiqe.

Baziåni fond poetskih sredstava, sredrasipnosti iskidanih formi, uprkos svemu, moæe se svesti na zaåuœujuñe doslednu elementarnost, ielemente, na zasnivajuñi, i gotovo nepogreãivoodabrani registar likovno-poetskih sredstava, åijiznaåewski radijusi, i za åitaoca nepredvidivadejstva, izrastaju iz paæqivo odabranog primarnoginstrumentarija, gotovo iz jedne vizuelno-verbalnepoåetnice, i inaåe duboko utemeqene u autorkinkwiæevni svet.

Taåka, linija, krug, ili obrnutim redom, kretawe reåi po linijskim izvoriãtima wihovog poetskog

150

itinirera, reflektovawem osnovnih simbola islikovno-verbalnim impresijama, neprekidno ovompoetskom ãtivu omogujuñu nove smerove kretawa, aisto toliko i suãtinski novo, odreœujuñe mesto idodire tek zapoåetih kruænica u ukupnom kontekstu pesme, jasno upuñujuñi na uverenost da i sama reå uovom pesniãtvu traæi i preispituje svoje poreklo,utemeqewe u pouzdanim sedimentima, sredkolebqivosti i lelujnih nanosa vremena. Upravo kao ãto u celokupnoj Marijinoj poeziji verbalne slikeposve modernih damara i ritma epohe, kao æiverazglednice rodne Panonije, zaspalih pejzaæa,ogoqenih urbanih fragmenata razvejanih duæ ovojaravniåarske poetske priåe, uvek nose i neãto odmoguñeg rodoslovnog toka, apostrofirajuñi svojpoåetak, prepoznavawe u trajawu, u metaznaåewimapoetske epizode i wenoj auri, ponad svijenih, naokosamo u sebe zatvorenih znaåewskih taåaka, ili meœuarkadama ãto u doticaj dovode arhetipsko imoderno, u sveæem i kreativnom sabiriwuindividualne percepcije i opãteg pamñewa, uneponovqivoj åari sinkopa izvedenih izrazgrnutosti jeziåke memorije i britkosti aluzijakoje u neposrednoj slikovnosti traæe davnoizgubqeni i moguñi eho saglasja, i potvrde nekogsmislenijeg poretka – kao ideju harmonije i viãegreda. Volim pesmu – kaæu autorkini stihovi – u woj je sve moguñe åak i uhvatiti misao u/nastajawu vreme uraœawu slike u bojama...

Ta pripremna skica pesme kao magiånog oka,spajawe dva ogledala, ãto åini moguñim/tajnisporazum meœu stvarima i qudima/tako je odvajkadaureœeno/da niãta ne nestaje samo gubi zvuk i moñgovora pa/pretvoren u sliku åeka svoj red za ponovnoznaåewe (S/lagawe vremena, 1992), odrediñe i izvorkquånih pojmova zbirke Kinovar, ãto veñ naslovomupuñuje na fuziju dve komponente, i jedne nove,odluåujuñe boje, te tako i sami instrumentiautorkine tragalaåke avanture izrastaju izdvojnosti, i u domenima zdruæenog,pesniåko-likovnog rekvizitarijuma, nastoje da

151

osvoje novu, kompleksniju prirodu, postaju nosiocimoguñe preobraæenosti primarne poetske slike irealnog pejzaæa, o kome, i u ranijim kwigama, bezustezawa, a sa mnogo pikarskog ãarma – i kada su upitawu panonska pusta, peãåara, jezero, ili retkeuzvisine grada, ãare isparewa letwe jare, meœu tekpolivenim ulicama provincije, u voñwacima iribwacima, meœu fabriåkim i crkvenimtorwevima, u sveopãtem drhtawu, kao opriæeqkivanom pripremnom stawu metamorfoze inastanka nekog drugog, naporednog postojawa –sawaju Marijine ravniåarske magle, sneg, voñe ucvatu, jezerska mreãñewa.

I zvon i odzvon – ãto titraju kao metafizikazvuka, izmeœu jedva prisutnog tona i tiãine, ipoput udarca teniske loptice sred jezerskih terena,prevode ovaj eho iz jednog u drugi kvalitet zbiqe,ili poput piska retkih vozova koji u panonskuusnulost unose i nanovo iz wega odnose æamorraznovrsja, ostavqajuñi uz traånice gole priåesamrtnu samoñu predela – nisu drugo do, sredraspukle osame pesniåkog biña, pakleno æudno, izploti i duha – zazivawe samog inicijacijskogkorena drugosti.

Kao raskidana ogrlica od peska, spletena okojezera, i nanovo oko wega srasla, telo Marijinepesme, pa i ove neobiåne poeme, giba se, a voda,srediãni element wene poezije, qeska se, traæeñi usebi novu formu svog doma, drugu boju infleksije,kojom ñe ka nebu, u nekom sasvim neoåekivam, æivomslogu vode, iskazati pun identitet.

Ravne plohe postojawa, sa svojim spoqnimobeleæjima, ãto za trenutak sapletu i fiksiraju uprolaznost zapuñenu prazninu, specifiånom idubqom dvojnoãñu Marijinog poetskog pisma,ukazuju se kao zaåeci nostalgiåno uskovitlaneæudwe koja, do pojave zbirke Kinovar, kao da joã nije naãla svoje do kraja, ili zaokruæeno ispoqenesmisaone ekvivalente.

I u ranijim kwigama, naime, Marijini verbalnii slikovni reprinti åipkaste strukture dana iz

152

porodiånog albuma, i uspomene ãto leprãaju zajatima „od hiqade oåevih gusaka”, nalik malimizatkanim porodiånim medaqonima i pejzaæimaslikara naive, pomaqaju se iz ravniåarske magle ipromeñu u neoåekivanu procesiju slika ãtonadilaze åulno, i na istim podlogama ispisuju, uprostoru pesme razapetu mreæu gotovo kosmiåkemelanholije, te se, hitajuñi jedno drugom u susret,pronalaze u nekoj vrsti istovremeno dramatiånostvarnog i magijski fluidnog, nadrealnog sudara,kao najave amalgamisanih obnova señawa nakosmiåki prasak, ili potvrde neke neimenovane,sveproæimajuñe, omnipotentne stvaralaåke energije.

Iako lirika ove pesnikiwe, bez patetiånihugoœaja, precizno i prefiweno oslikava wen realnizaviåaj, ona jednako æivo, u rukopisni sled svojihornamenata udeva i poruke koje, u isprekidanomnizu, u gotovo svakoj kwizi, moæemo åitati kaosklapawe Zaviåaja, uspostavqawe i obnavqawe samogpojma Zaviåajnosti, priåe o drevnosti, pregnantojtaåci u poreklu i vrhu åovekovog postojawa, uizvesnoj etapi wegovog hoda kroz vreme, oenergetskoj i kretivnoj neozleœenosti moñi, koja jeravna wihovoj prapoåetnoj, ili zamiãqenoj,idealnoj punoñi.

Zaviåaj se tako, u dvojnoj slici – upravo sarefleksom ove dubqe i nesagledivije – uzdiæe ponadlokaliteta, nadrasta ga, i seli u drugaåije predele,imaginarne, uzdignute u vremensku netaknutost, uenergetska gnezda poåetaka svih snova, i svihzasnivawa.

Naglaãeno odvajawe od hronologije, koja uvekoglaãava gubitak i bespovratnost, u poeziji MarijeÃimokoviñ postaje izazov za drugaåiju artikulaciju vremena i trenutka – sabranih dimenzija, povuåenihiz viãe ravni – ãto se pojavquju ponad nestabilne,iskidane matiåne poetske priåe, poput najavahibridnih, znaåewski ojaåanih segmenata, prepunihotopine baznih metala i odbqesaka boja onihzamiãqenih situacija i unutarwih napona,prizvanih iz moguñih, ili priæeqkivanih

153

stadijuma antropoloãke i kosmiåke saglasnosti,spajawem crte egzistencijalnog i duhovnog dosega,koja se ogleda u wihovoj punoj uzajamnoj sprezi imeri. U spasonosnom letu ponad ponora.

Reklo bi se da poriv ovog usmerewa ubrizgavaposebnu energiju u slikarsku mapu Marijinog pisma,mewajuñi mu usmerewa i formu, te oblici takvesmisaone zapuñenosti lebde ponad iskrzanih señawa, panonskih razglednica, epizoda porodiåne iravniåarske, panonske hronike, iznad napuklina uvremenu iz kojih se pomaqaju usamqena, nedohvatna i zaåudna prostranstva univerzuma, kao „odlomqenikomadi sveta”, i neke zaboravqene, qudske blizine,zajedniãtva snovawa i zasnivawa, pod nevidqivimkupolama nebeskog i zemnog sklapawa ãto odiãeskladom i trepetom sfera: ...ne znam da li se u meniåoveåanstvo uspavalo/je li usnulo i ãta je sawalo/neznam ni koliko je dobro kada pospanoj meni/umornojmeni osamqenoj meni åoveåanstvo tako/donosidarove/ali bila je noñ i ja sam bila æeqna dodiraåoveåanstva (Nebeski bicikl).

Stoga su i dve vidno razliåite iskazne islikovne tehnike zastupqene u kwizi Kinovar. Oneveñ po sebi åine uvid u poåetno dvojstvodoæivqenog i miãqenog, ili pak emotivnog iimaginarnog. U oba ova krila kwige, pak, dominiraisto nastojawe, isti gest pribirawa, koncentrovawa energije koja ojaåava tragawe za ravnoteæom, meromi simetrijom – nevidqivom osom – koja dve udaqeneoblasti poimawa sveta i unutarweg iskustvaliånosti – posebno one koja hipersenzitivno oseñai stvara – u uobiåajenim samoopservacijama ikonvencionalnom miãqewu – dræi na odstojawu.

Tako je sasvim bizarno, i tako smisleno, u uvodni prizor kwige uvedena tegla za zimnicu, od 25 litara, na primer. Neizostavni rekvizit odbrane odpanonskih zima, u mahu postaje simboliåkidepozitarijum svih drugih, neizbrojivih æivotnihdetaqa i åipkanih obruba memorije – izvor fleãeva señawa, reminiscencija koje poåiwu veñ odvlastitog imena, ãto bogato simboliåki

154

rekapitulira poreklo (uz predloæak Tereza, naœen ucrkvenim kwigama, åini preåicu ka imenu grada izproãlosti rodne Subotice (Mariatheresiopolis), iliåitave zbirke „vinogradarskih relikvija”, upletenekao simboliåki dodatak muãkoj lozi, te zajedno, ovedve strane pripovedne mape åine, u samom poåetku,eho jedne dubqe geneoloãke karte, ãto grana koreniz ranih pesnikiwinih kwiga, gde je i rodnaravnica, Panonija, nastala od „oca Panona i majkeIje” (Ne boj se, tu sam, 1980), kao slikovno poreklopriåe o Gustavu Ãimokoviñu, slikaru, pesnikuæivota, dionizijskom i melanholiånom rapsodu,åiji ñe smisao za agon i voqa ponad svake voqe, zarekom koju treba podariti jezeru (joã jedanlajtmotiv ove poezije), snaæno obojiti tragalaåkiput kwige za æivotnom nepresuãnoãñu itajanstvom umetniåkih dostupa i moñi, koja je nawegovim slikama, i vinu, kao iz mitskog buretauzrasla do prve kosmiåke projekcije ovog ãtiva,dotiåuñi tako i tanku crtu nemoguñeg, koja ñe ubrojnim odbqescima i reinkarnaciji prvotnihlirskih personaliteta, prerasti u kolekcijuzaåudno stvarnog, moguñeg.

Tek u slici il pesmi/zbira se æivot u taåku/ inastaje isponova, reñi ñe stihovi Kinovara,zapoåiwuñi u svakom trenu nove prostore, ukosmiåkoj mreæi u kojoj titra i jezero, ali iokeanske hemisfere unutarwih svetova, koje seneprekidno spajaju. I poput plave maãne za kosu,plavih uåewa, plavog kamena za oåuvawe loze, samoglapisa lazuli, pa i cvetka keknefelejå, uistinuotvaraju poetiku svemira kao nepresuãna poglavqadve suãtinske nerazluåenosti, stapajuñi azurpamñewa i simboliku åistih vrednosti, ãto åuvajupotporne izvore najveñih dometa i snage.

Dveri ove kwige odãkrinuñe tako, i nanovoprimañi, poput zarastawa neke u vremenskom pismuzabeleæene rane, u dijagnozi izvesnih nestajawa –sred pamñewa i voqe, åeæwe i åarovitostifermentisawa svakog upamñenog fragmenta i svakogizmaãtanog trena – svoja dva naizgled udaqena krila

155

u pustolovini osvajawa vrhunskog æivota prizora,van granica svoje realne omeœenosti, van svihgranica.

Dva åuna neba, trenuci prelaska

Kada u zbirci Kinovar stiæe pred Tikalovaplatna, i kaæe Pusti me u sliku, pesnikiwin glas jeveñ po sebi donosilac posebnog duhovnog blaga.

Wena likovna kultura i afinitet ka slikovnomspremni su ne samo na fascinaciju, veñ i na posebno pobuœeno preispitivawe poetskog metoda, u komeprefiweni slikarski i misaoni instrumentarijjednog dela proãiruje raspone drugog, verbalnog,pomerajuñi zanatske i znaåewske konvencije,upuñujuñi ih u viãesmislenost, zatalasanost ibujnost, dovodeñi ih pred sam prag stvaralaåkih iduhovnih metamorfoza, kome se ishod i ne nazire.

Likovna sprema i sklonost ka refleksivnom,pesnikiwu åine dostojnim i inspirisanim tumaåem Tikalove slikarske mape, koja sugestivnimlikovnim jezikom i spiritualnim registromvanredne snage, potiåe i rastvara wene vlastitepotencijale, a stara poetiåka uporiãta, poputiznova otvorene, pritajene svetlosne i refleksivnemotivske ãkriwe, preobraæava u nova gnezda æivogkreativnog toka.

Ovoj pesnikiwi, kojoj je tako priroœen æivotniimpuls, qubav za detaq, za mala sazveæœa æivotneambijentalnosti, ãto toplo odjekuju u mehanicivremenskog obrtaja svakodnevqa, jednako je bliska iposve suprotna inspiracija – neustraãenost predprividima vidqivog, ili pred prividnimnevidqivostima kquånih oslonaca iz priåe osuãtinama.

I ta hamvaãevski prisno primaknuta misaonaslikovnost, koja ublaæuje apstraktno, i åini gotovovidqivim oseñawe duhovnog sprega, æivotne ikreativne vitalnosti koje obasjava i povezuje isti,transcendentalni instinkt, åini presudnu dvojnost wenog dara, koji na naåin neuobiåajen za savremenu

156

poeziju i wena usmerewa, a upravo u saglasju sahamvaãevskim tumaåewem poezije, ovu poetskuradionicu otvara za iskustvo koje nije aktivno ilikontemplativno – veñ je u isti mah i jedno i drugo.

Tako se u oku Marijine pesme prelamaju vidqivoi nevidqivo, a materija i duh tu nisu razdruæeni,oponentni, te se i pesniåka, ili umetniåkastvarnost za wu, kao za stvaraoca hamvaãevskog kova, ukazuje kao celovitost po sebi, i stoga veñ kao onajpresudni kquå, koji otvara celinu, i „neobuzdanputen i religiozan osmeh æivota” – da podsetimo nawen iskaz – ãto predstavqa fon iz kojeg izrawajumagiåne formule, od kojih je svakako osnovna onakoja se tiåe trajawa – „ponavqawa gradiva izvremena” – onog Marijinog „tajnog sporazuma” pokome niãta ne nestaje, veñ åeka red za novo znaåewe.

U tome kquåu je, åini se, prva i zavrãna taåkawene poetske elipse, lirske parabole, koja u priåi otragawu za alhemijskim jediwewem, traga za putevima sjediwewa. Za celinom, i posve nasuãnimispuwewem, onim dragocenim prtqagombezvremenosti „smotanom u krug”, åiju prasliku wenMajstor æudwe pronosi iz jedne u drugu wenu kwigumladosti, iãåekujuñi trenutak mudrosti, bojukinovara: idem da potraæim liniju razdvajawa/ako je naœem postaviñu je tako/da bude linija spajawa, kaæustihovi wene kwige.

I kada se ova elipsa, sroåena od niski priåa,lomi, pada u fragmente svojih drugih, narativnihpodupiraåa, u pravo govora dato faktografiji, iliakterima prizvanim iz señawa, porodiåne hronike,studentskih potkrovqa, deliña alhemiåarskihhrestomatija i, slikarskih kataloga, ili pak meœumozaike mitskih truni, teozofskih i filozofskihcitata, koji obnavqaju snagu poetske naracije, ili jezavode – ta zaobqenost, kao ogrlica priåa, ostajesaåuvana, ponad iskidanih i nedovrãenihunutarwih niti, koju neprekinutima åine upravoona teæiãna svetla koja i jesu u osnovi elipse, a koja dopiru iz dve podjednako vaæne svetleñe æiæe.

157

Ako je kinovar, u poimawu inspirisanom ovomkwigom – i plodni nanos crvene boje, u alhemijskomvokabularu protumaåen kao spoj dva sastojka(sumpora i æive), a isto tako, u svom magiånomsjediwewu, i moguñi suplement æivotnom istvaralaåkom naboju, jedinstvo dvoga, vrhunska moñopalizacije i proæimawa duginih raãåiwenosti itranscendentne moñi zajedniåkog, komplementarnogovoja – onda u kwizi pod tim nazivom ne iznenaœujedvojnost samog poetskog glasa, koji mewa prirodu iulogu pesniåkog subjekta veñ time ãto ga raslojava,dvoji, opija ga i osveãñuje, urawa u boje i prizore, iiz wih iznosi svoj svedeni novi dokument opita,ãto i nije opit, koliko moguñnost metamorfoze,ubrzanog doticaja krajwih istina, praosnove ivrhunca samospoznaje.

Tako je ovo lirsko ãtivo i parabola o veånomtrenu naãih iluzivnih postojawa, i probqesakvanvremenog, u raskidivom ãtivu svih vremena. Koproguta cinober i saåuva Jednog/Trajañe koliko i nebo– glasi alhemijska formula taoa, koja teksimboliåki podrazumeva alhemiju. Jer o unutarwimprocesima, i jednako unutarwem nebu je reå. Opokretu iskupqewa, koje, tek na putu unutarwepromene, åoveka vodi velikom, duhovnomsamooslobaœawu, osvajawu jedinstva.

Ako su veñ u prologu, u metaforiånu ifunkcionalno otvorenu staklenku, stavqeneæivotne neophodnosti i svakovrsne memorabilije –kao dokazi o poreklu, atesti o vlastitom postojawu i druge nezaobilaznosti – i tu odloæene za dugu ioåekivanu fermentaciju – onda je i pitawesvrhovitosti svekolike nataloæenosti æivotnogiskustva sasvim posebnog æanra. Ono ne poniãtava,veñ svakako prevazilazi åar lirske povesti, ipotragom za odgovorima o smislu egzistencije ivremena, nad jezerskim vodama, mewa atmosferujednoznaåne priåe o prolaznom i troãnom, oneutaæivoj melanholiji u beskraj hitnute panonskezvezde, o nepremostivosti panonske samotnosti ivaseqenske studi.

158

A ako su ovoj kompleksnoj poetskoj potrazi,umesto ocakline jezerskog mira, bili potrebnineposredni agensi, oni nisu mogli pristiñi u boqoj formi, karakterima i ruhu, od one koja posvedoåujevitalnu i kreativnu nostalgiju, koja napajaæivotopis najznaåajnijih protagonista ove kwige,ãto se pojavquju kao Lugar – vinogradar, slikardionizijske vokacije i mitskog agona – alijas Gustav Ãimokoviñ – aktivistiåki ustremqen nanesavladivo – i, sa druge strane, junak viãestukoostvarene pikarske pustolovine, ãto iz samog srcaumetniåkog opoja i mudre razloænosti Tikalovogdela izrawa pod åudesnom odeædom i u ne mawefascinatnom liku i imenu svevremenog putnikatragaåa Ventislava.

Prispeli iz razliåitih rakursa pesniåkenaracije i razliåitih poetskih uglova slike, oni,po sebi, predstavqaju optimalni naåin da se lirskisubjekt rasloji i usvoji nova obliåja, a tako dosegnei novu prirodu samoiskazivawa.

Autoru ñe se stoga poput åudesne palete otvoritiuzvratni, umnoæeni aspekt alter ega, koji ñedijaloãki fon kwige i formu raspre,istraæivaåkog i analitiåkog diskursa, na temequrazloæene i do kraja ubedqive slikovnefigurativnosti, kao i poslediåno viãestrukoobogañenog simboliåkog potencijala, omoguñiti darazvije osobeni znakovni sistem u konfiguracijiintrigantnog i narastajuñeg metapoetskog ãtiva.

U zaåarnom ritmu tla, Lugar ñe, spleten u biqnuornamentiku i sugestivna znaåewa mitskih simbola, ãto kao dominantu imaju æivotne sile, zatvoreni izagonetni, stigmatiåni znak neukroñenosti izapretenosti åovekove sudbine – veåni lavirint –iz svog kuta panonskog podnebqa, gotovo niåijezemqe svakodnevqa, preobraæene, u jednom trenu, upodrum „obrastao slikama” – fantastiåkom logikom multidimenzijalnosti, naiñi na drugog, moñnog,eksponenta poetike prostora, kojim åestari,opremqen mudroãñu vladawa vremenskimpresecima, Tikalov Ventislav.

159

A pravo sa „hipotenuze”, nimalo sluåajnoodabrane pitagorejske izmiriteqke uglova i ravni – kao drugi ton odapet sa strune neåujne lire – savolãebnih putovawa Tikalovog junaka, pristiæuslojevita znaåewa zoomorfnih figuracija iemblema drevnosti, koja iz sebe same raste uvanvremenu dinamiku i harmoniju, u supremacijuzlatnog preseka antropoloãkih i kosmiåkihraspona.

Jer, ocrtan lucidnoãñu i imaginativnomslobodom ãto dubinu i vrhove mislenog ikreativnog blaga nosi kao stvaralaåki kargo oznaåen vremenom, kao jasnim dalekozorom, a pri tom samosloboœen vremenosti – eksponent nadrealnog –Tikalov junak u svom minijaturnom, a suãtinskineizmerivom prtqagu nasleœa i buduñnosti prenosii åitav metafiziåki obzor svemoguñnosti – kaosliku bez rama – vodeñi je tamo gde sve iznovapoåiwe, a ono ãto je bilo fantastiåki oslikava kaoono ãto jeste, kao samo srce viãedimenzionalneslike, wenu antropokosmiåku suãtinu.

Qubav za stvarawe, i obnavqawe qubavi, dræe naokupu svaki od ova dva sveta, koji pesnikiwarastvara kao funduse wihovih posebnosti i uzajamne razliåitosti, a koje qubav, i stvarawe, u joãsaæetijem spregu, poput paradigme koja ih vodi,upuñuju jedno drugome, dovode u najprisniju vezu,potvrœenu nizovima alternativnih unutarwihkruæewa i uåvrãñenu novim slojevima poetskefigurativnosti, ãto ovoj jedinstvenoj lirskojparaboli daje slikovnu snagu i uverqivost,rafiniranu ali i snaænu artikulaciju primarnihzamisli i nadahnuña. Ona tako, u svakom novom lukudodira i proæimawa opozitnih izvoriãnih taåaka, mewajuñi svoje frekvencije, vlasne dapreformuliãu osobenosti dve zvukovne i smisaonevaseqene koje napaja, åuva i obnavqa svoj zatvoreni i viãeslojni magiåni krug.

Tako se ova lirska poema åita kao viãe lirskihãtiva u jednom: kao smena ritmova, zvukovnezatalasanosti ili ãiroke orkestarske intonacije,

160

kao nepredvidivi izraz slikovnosti koju åineimaginativni rasponi i sentenciozni vez misli –znaåewski odah i udah – kao åist poetski glas, ali ikao prepoznavawe meditativne tiãine.

Åiwenica da poruke pristiæu iz razliåitihaspekata lirske priåe, sa razliåitih nivoanaracije, åak iz disolucije poetskog govora, upuñujena disoluciju samog subjekta – kao posebnog predmeta lirske pozornosti koju nudi ova kwiga.

U najãirim dometima poetske optike, ali i uwenom fokusu, upravo lirski subjekt iskazujeobuhvat koji åitavim skalama individualnihmoguñnosti, ili nemoguñnosti, nastoji da iskaæequdsku suãtinu. Taj napor je, drugaåije reåeno, iprvi ogled forme, ispod åijih zahteva stojipoåetni, åini se i konstantni, uvek drugaåijiraskol antinomija unutar liånosti same. On kazuje,po sebi, da je umetnosti, i samom lirskom biñu,neophodno da meœu „mnogim ja”, o kojima govoriLajonel Triling (Iskrenost i autentiånost,Preveo Branko Vuåiñeviñ, 1990), razazna upravo ono, sposobno za komunicirawe sa drugima, sa svetom,ili, ãto je katkad i neostvarivo, i sa sobom samim – da se to „saopãtivo ja” izdigne, iznadnejedinstvenog sklopa razliåitosti, kao kreativnadominanta, kao idealno, ili tek hipotetiåko,„najboqe ja”.

U svakoj od ovih opcija prisutan je neki viddrame, koju moæemo, iz metapoetske vizure, ali i usamom tekstu, u wegovom podsvesnom – prepoznatikao posebni aspekt qudske sudbine, koji upravoumetnost, najosetqiviji meraå unutarwih rasponasubjekta, najpreciznije otkriva. Åovek je u umetnosti najoåevidnije razdvojen, izmeœu neuhvatqivostisvoje prirode i zamiãqenog ili æeqenogkontinuiteta forme. On ne postoji kao trajni model razreãewa ove dubinske kontroverze. Jedinstvo sasobom, i sa formom, koje bi da to jedinstvo iskaæe,krhko je, podloæno brzom kidawu moguñih saveza,sukcesiji rastakawa.

161

U istoånom krilu misli, Åuang Ce ñe ovosjediwavawe sa neizrecivim, sam osnov taoa,oznaåiti kao neminovno „gubqewe ja u beskrajnojrealnosti deset hiqada biña”.

Zapad ñe pak u najboqem, i najpotpunijem Ja,traæiti najviãi horizont pribliæavawu formi –princip jednako oploœujuñi – buduñi da to Ja i nijeja-telo, veñ ja-persone, ja-delo, uspomena na faktum,dramu tela i vremena. Jer doæivqeno i istorijskovreme, i obuhvat vremena, telo i duh, razdvojeni su, uogromnom okularu prostora vremena.

Izvor napetosti Lugara istovremeno je wegovaukorewenost u puti, u telu, i lutawe je åovekavremena, koji æudi za trajnim tragom svojihnajplemenitijih åula, svojih impulsa, emocija iduãe, ãto u trepetu vode ponavqaju kratkost, atraæe tok suãtinske obnove – malu, pritajenuveånost svog kruga vaseqene.

Iz ãiroke pak postavke Tikalove slike, plenivladawe materijom, ne viãe patwa rascepa, veñsupremacija znawa patwe, nuænost metamorfoza,kao znawe duha. I ogled forme. Wen prostudiraniodraz, sabranost svih vremena u prostoru slike.

Stoga susret nad Jezerom, ta slobodna plovidbakoju pesnikiwa omoguñuje svojim lirskim junacima,biva susret dijerarha, koji vladaju – svako svojimprostorom. Zahvatawe u oba, bilo bi nagoveãtaj onog idealnog poetiåkog zahteva Zbigweva Herberta:pomeãati zrno apsoluta sa zrnom gline, a to upravonaveãtava prozor u kome Vozaå nebeskog biciklaodustaje od guvernala, kao ãto i Veslaå, spram wega,upravqa åamcem koji nema vesla.

Prizor koji spaja ova dva lika, dve persone, uwihovom stvarnom i imaginarnom habitusu, upuñujena jedan od onih trenutaka koji u umetnostiostvaruju moguñe arhetipsko jedinstvo liånosti iuvode jedan tren posebnog energetskog rastvarawapoetske scene, koji govori drugom stranomrealnosti – kao proboj maãtovne siline, ãtootklawa åak i predstavu da mu je podloga pisanitekst, igra slova na papiru. Provalom duhovnog

162

naboja konstituiãe se i reflektuje duh pesme, jednoiznenada posve prirodno pomirewe patwe i forme,u kojoj je ukorewenost u trenutku i veånosti,napokon – slivenost u Jedno – izlivenost iz Jednog.

Åovek-liånost, i åovek-delo, svako za sebeuzdignuti iz amorfije, vremenskog haosa iniãtavila, jesu Taj åovek ãto je, iz drame opstanka i magme prepreka izronio na posledwoj stepenicikuãwe, duha-forme, sa veånoãñu vlastitog neba usebi, oglednut u samom nebu veånosti. Tako je jedanod vrhunskih apostrofa kwige, koja svoju simbolikuupravo gradi sabirawem kreativnih snaga, uznakovnom opsegu, i narastawu supersimbola,sposobnog za pregnantni spoj koji iskazuje tajpiramidalni vrh, ostvaren tako ãto mu niãta odonoga ãto je prethodilo nije uskrañeno iponiãteno – samo je preobraæeno.

Jedan mali repetitorij misaonog arsenala, kojimse podupire filozofija elemenata, prirode, ali iposebno åulo pesme, ãto neprekidno upozorava naåovekovu teæwu da savlada svoja ograniåewa,prepozna i svoj „boæanski fizis”, neprekidno, tomsvojom drugom prirodom, opomiwe na izazoveiskoraka u poimawu, ali i primeni slike –ujediwuje naime, svet æivih i mrtvih, i slobodnocrta nebo ãto postoji ne samo na kraju, poslerealnih postojawa, veñ i kraj same troãne i iviånestrane naãeg neprekidnog nestajawa.

Tu, kraj nas, u srcu samog haosa. Nostalgiåni i dionizijski motiv, koji se poput

unutarwe loze spliñu u duãi Lugara, i nisu drugo doizraz podsvesne vezanosti za svet koji on po drevnom instinktu tla i neba prepoznaje u snaænomtektonskom ritmu. Na domaku pak transsenzitivneslutwe spona sa boæanstvima zemqe, i sa velikim,zajedniåkim duhovnim domom neba, stojispekulativna rafiniranost Tikalove slikovnosti,koja ñe joj dati siguran i slojevit izraz.

Istovremeno uzlazni, i poniruñi potez, ãto jena putu pitagorejskih inspiracija, a kojidionizijske i orfiåke oreole preobraæava u

163

tragawe za mudroãñu, i svaki moguñi odveñracionalni tlocrt u ogledalu veånih istinaprivodi neposrednom oseñawu prolaznosti iprisustvu smrti u svemu ãto æivi ispuwenoznaåewem i lepotom – prvi je potez dijagonale kojipodjednako urawa u transcendentni trepet unutarwezvezde svakoga biña, kao i onaj koji je u nebu svihzvezda. Taj potez, ili wegov naslut, jedan od je vrhovapoetskog ãtiva, doticaj semantiåkog apsoluta, kojeje uistinu neobiåna, sloæena i dvosmerna kategorija – u kojoj i nas ima – koja åak traæi naãe æivouåeãñe kako bi je u nama bilo. Kako bi je uopãtebilo.

Belina raspleta

Pronañi most, ili moñ sjediwewa,instinktivnih i mislenih oblika, kohezionu snagupoetske graœe i puta koji ga preuobliåava,nadahwujuña je i plodna okosnica kwige. Izneimenovanih stratusa åovekove intime, iskrsavajupri tom segmenti koji ih povezuju sa drevnim inovim preispitivawem ukorewenosti u vremenu, uuniverzumu, u preobraæaju subjektiviteta, sudarimasa drugim ja, novim iskaznim formama, i upravooni, svaki za sebe, dominiraju, razliåitim ugaonimpredelima Marijine pesme, a jedna åudesna molitvaupuñena im je pri tom, svakim novim stihom, da neiãåeznu, da zakoraåe, u svojoj primarnoj åistoti isimboliåkom prelasku, u isceliteqski prostorzajedniãtva, fine preobrazbe u novonastalojcelini.

Da li je taj najfiniji i najskupqi alhemijskidestilat, ishod ili polaziãte, da li je zlato„najviãi oblik molitve?” Iz najstarijih vremena je, piãe Miodrag Pavloviñ (Oblik i lik, 1984),„ostalo i preæivelo uverewe da postoji najmudrijifilosofski kamen”– koji je mogao da postigne åuda,ali je wegovo pravo åudo bilo zapravotransformisawe niæeg u viãe, mrtvog u æivo,umrlog u vaskrslo. „Dok izvesno drago kamewe ima

164

po starim predawima uticaj na sudbine qudi koji ih nose, ovaj vrhunski i sveti kamen u stawu je da sam tapretvarawa poseduje, i da åoveka, æivog, iliprivremeno umrlog, prevede iz prolazne i profaneegzistencije, u trajnu i simboliånu.”

I put kojim se kreñu poruke Kinovara pohvala jesamoj suãtini tog åina, koja upravo govoromsimbola sublimiãe åitav traktat o prelasku izefemernosti u trajnost, u suãtastvo, u simboliåkisintetizovanoj priåi o dvostrukoj ukorewenostistvaralaåke istine – u trenutak i vanvremenost.

Molitva tetraktisi u ovom ãtivu usliãena jeupravo sklapawem uglova, prelaskom u åist ineomeœen volumen duha. Åitava sloæena graœevina,sazdana na simbolima prirode, elemenata, boja,predmeta, biqa, dobija nova znaåewska ubrzawanaglaãenim geometrizmom prostora, astroloãkimpreletima, i sabirajuñom magijom broja, uvoœewemapstraktnog poimawa, viãih teoloãkih imetafiziåkih apostrofa koji sublimiãu dopirawedo vrhovnog biña, ãto u ukupnoj sumi simboliåkeenergije, u nadasve delikatnoj taåki, metapoetskianimiraju upravo onaj istorijski momenat u kome segråka filozofija povezala sa religijomhriãñanstva, u kome su se materia prima, magle, glinai blato prapoåetka, i mitski naboji prapoåetnihsila, ulili u primum movens, apstraktni pojamprvoga uzroka, ãto se spojio sa religijskim pojmomBoga, samim Tvorcem, kao ãto se pojam apsolutaproæeo i tako spojio sa samim boæanskim biñem.

Ne zaobilazeñi kompleksnost prelaska u „åudesnu belinu raspleta”, zanos i smislenost Kinovara nasupravo ovim istaknutim, paradigmatskim raåvawemi tokom, upuñuju na pitagorejsko tragawe zaharmonijom i simetrijom.

Za kquåni metapoetski plan saæimawaumetniåke konfrontacije instinkta i saznawa,svakako je od znaåaja i ona instanca, gotovoumetniåka parafraza, koju u razvoju estetiåke mislimoderna umetnost ponajpre predoåava, uverenoãñuda realno i hipotetiåko, pa i nadrealno, ne

165

predstavqaju opozicije, ukoliko umetnost samushvatimo kao duhovnu stvarnost, prostor ostvarenbezmernom raznolikoãñu formi, u kome se ogledaideja savrãenstva, celina dosegnuta spojemneizbrojnog poqa vrednosti.

U neposrednom svetu prelivawa poetskih valera,Mariji Ãimokoviñ se kao nuæni instrumentisaobraæavawa razliåitih senzacija i taåkiglediãta, poticaja i suprotnosti, kao najbliæiukazuju pojedini, u umetnosti åesto obnavqanipoetski motivi, i poetiåki oslonci poputorfiåkog, koji samo umetniåko delawe obznawuju kaounutarwe poqe proåiãñujuñeg, duhovno vrednog, dabi mu se, u wenoj autonomnoj viziji duhovnogkonstituisawa, pridruæio i motiv dva vrha parnasa– uåeãñe podjednako vaænih, razumskih i emotivnih vrednosti, analitiåkih i nadahwujuñih kreativnihsfera u åovekovom biñu.

Ubrzano kretawe pak, koje hipersimboliåkepredstve dva dela Kinovara dovodi u neposrednuvezu, sve do proæimawa koje snagu i zanos svakakoduguje metaforiåkom spoju mistiånog iimaginativnog, onom kreativnom potencijalu daklekoji je stavqen u pogon opitnog, alhemijskog,tragalaåkog – rastvarajuñeg i zdruæujuñeg – po sebi je velika metafora rekonstrukcije i obnovestvaralaåkog fenomena – tajne i wenog izvoriãta,ponovnog ponirawa u neistraæeno. To je zapravometafora koja raåuna na znawe i mistiku, intuicijui maãtovnost, na arhetipsku sigurnost iinovativni izazov, a time podrazumeva iimaginativne podsticaje koji ãire granicepoznatog sveta.

Metafora je po sebi izvor kretawa koje æudiudomqewu, tren koji bi da nastani trajnost. Ona jeparadigma jeziåkog, mislenog i slikovnog ubrzawa,uslov novog viœewa, koje stvara u divergencijama, uproãirewu polaziãnog poqa. Ona je obeñawe akteru stvaralaåkog da nemoguñe nije nedoseæno, te i daapstrakcija drugog znaåewskog pola nije po sebi

166

iluzivna, ako sobom donosi i podrazumevaneopozivu ostvarenost onog prvog.

Taj luk je sam vrhunac Kinovara. Trenutak, naime,koji lavirint pretvara u mandalu.

Neãto razreãilaåko, ishodno, sa oåuvanimparadoksom leta u mestu, na koji nas podseñaju nesamo veliki mitski snovi i ideali, veñ irasklapawe åudesnih nadrealnih slikarskihprizora, fantastiåka umetnost nemoguñeg, istok izapad, dva velika krila u svetu, i åoveku, na kojualudiraju i Eliotovi stihovi o taåki zbirawa:

U mirnoj taåki sveta koji se kreñe. Ni meso ni ne-meso;Niti od, niti ka; u mirnoj taåki, tu je ples;Ni zastoj ni kretawe. I ne nazivajmo fiksiranoãñu toGde se proãlost i buduñnost stiåu. Niti pokret ka niti od,Ni uspon ni pad. Da nije te taåke, mirne taåke,Ne bi bilo plesa, a tu je samo ples.

(Prevod S. Brkiña)

Samo u onom stawu, u kome nema ni reåi niñutawa, moæe se spoznati transcendentna prirodasavrãenstva – glasio bi jedan od moguñih citatamudrosti taoizma.

A projekcija idealnog po sebi veñ crta taj sklad,u kome su teæwe razuma i rad patwe, u korenukonaånosti naãih sudbina, razreãive u irealnom. U kristalnom bqesku tela koje u stvarnosti ne postoji. Koje vidi joã moæda samo fikcija, a ostvaruju duh iimaginacija, pokreñuñi sav stvaralaåki i misleninapon individue na prekoraåewe zavrãenosti. Kataåki gde je suma moguñnosti Jedno, nemerqivo ijedino savrãenstvo, pesma svih poåetaka. Sanforme, da se odbqesne u neiskazivoj mnoæini svojih potencijala, idealnoj realnosti. Iskri boæanskog,citatu savrãenstva, koji nam je dat da ga naslutimo,obnovimo, nanovo uspostavimo, i da, uraznoobraznom oæivotvorewu samog åina stvarawa,

167

spasemo, kao sam æivot, åedo i åudo kreacije, roœeno ponad svakodnevnih i inih apokaliptiånih ponora.Kao eliptiåan prostor savrãene krive, kojaponavqa san nedovrãenog – traæi naã gest, drugi,parni fokus – da u magiånom, dvojnom panoptikumu,kao prvoj, uzornoj predstavi ideje, naœe ostvarewe,kako bi iskazala i sam duh kreacije, moñ i pokretstvarawa. Bez koga nema stvralaãtva.

Jer umetnost je, kaæu zagovornici teze onesavrãenosti savrãenog, boæanska. I stoganedovrãena. U odnosu na sebe samu, i svet,spasonosna. Ona je ponavqawe akta stvarawa. A istotako, prema duhu taoa, i slovu velikog Lao Cea –Veliko savrãenstvo mora da izgleda nepotpuno:/takoje wegovo delovawe beskonaåno. /Veliko obiqe mora daizgleda nedovoqno: .../tako je wegovo delovaweneiscrpno... (Tao te œing, Kwiga smisla i æivota,priredio Rihard Vilhelm. Prevod Ane Beãliñ iDragana Paripoviña. Beograd, 2005).

Taj sakralni duh u samoj suãtini je teozofskih iezoterijskih zaziva ãto obavijaju i fluidnopremreæuju Marijin „pitagovor”. Umiruju ga utananoj ravnoteæi, zanosnoj formuli, saåiwenoj odåistih, u reånike svakodnevnih bivawaneuhvatqivih, i neprevodivih govora duãe.Mnogouste suãtine.

U dnu prozrewa jungovskih, arhaiånih binoma, do zavodqive moguñnosti wihovog harmonizovawa,lebdi pokret transparentne ruke, koja ih prevodi uvaseqenske slogove. I najednom je svet oglednut, kaou kosmiåkoj kapi rose – a to je tada sav svet, i onaj unama, i onaj van nas.

I antropokosmiåki spregnut, i zenovskiusaglaãen.

Premreæuje prazninu i wenu staklenu, zimskupenu åini ocaklinom unutarwe sabranosti svojihsuãtina. Haotiånu rashodanost spoqaãwostisklapa u magiåni amalgam i uzdiæe u qubavnu brigunad razdruæenostima od biña sveta, nad sudbinamasvih naãih qubavi.

168

I kada kaæe vidi koga ti dovodim, autorkaprivodi najdubqoj optici pesme emocijomprosvetqen univerzum zebwe i dobrih vibracija, uonom visinskom i dubinskom duhovnom preseku kojeTikalov opus predoåava i neprekidno razgrñe, takoda i ona, i drugi uz wu, vide: prvi uzrok je ta åistaenergija, iznad razuma, iznad forme, iznadelemenata i oblika, i u wima, u arhaiånojnetaknutosti izvora, i u pokretu usavrãavawa,unutarwem kretawu i dinamizmusamoprevazilaæewa svake åestice, svakog zamrznutog statusa u nama. U neprekidnoj melodiji i wenomunutarwem toku, koji poriåe zaborav „velikog biña”.

To ekstatiåko i duhovno obasjawe, kao fenomenunutarwe slivenosti i sintagmi opkoraåewa, kojenadahnutost i spiritualni imaæizam åinejedinstvenim, inspirisali su i uåinili moguñimprostor Kinovara.

Wegovo pismo uistinu niåe iz pojedinaånihsegmenata, ali prekoraåuje, i ozraåuje snaguelemenata, mitske fragmente, numeriåke igeometrijske simbole, da bi novi svoj ezoterijski ifluorescentni nanos preveo u govor svetlosnih zrna sa samog dna, u moñ i dobrotu kreativnih uspona.Bivajuñi izvor i put, i svetlost na putu.

Kao prepoznavawe i doticaj emotivne, estetiåkei refleksivne suãtine, to iskustvo je gotovohajdegerovsko naåelo identiteta – ostvarenopesmom – jer ona je ta koja saopãtava „biñebivstvujuñeg”. Wen, pesmin govor, jeste govorrazlikovawa, a on je i u napomenama koje namrafinovano doturaju osnovne poruke pokretaåkih,mislenih energija iz slojeva Kinovara. Iza kojih, ineispisana, stoji svest o tome da nerazlikovawesvedoåi o padu, o veñ davno „obezbeœenojpostojanosti nesveta i napuãtenosti biña”, u kojojse i sama planeta pojavquje kao „nesvet bludwe”(Martin Hajdeger, Miãqewe i pevawe. Izabrao ipreveo Boæidar Zec, Beograd, 1982). Sa togstanoviãta, veli Hajdeger, ona je zvezda lutalica.

169

Sa stanoviãta Pesme, u viãestratusnojsimbolici Kinovara, svet voqewa i voqenih, ipovratak nezaborava biña u jezersko-nebeski krug –naœena je zvezda – a subjekt sam – u tom krugu –svetlost u sopstvenom lavrintu.

A sve je pri tom o samoj niti, na tankom ledu, uveñ moguñem padu u jezero – i ne propada. I sve je naiskrzanim linijama vremenskog, egzistencijalnograzdvajawa i rastakawa – a traje, i obznawuje svojusuãtinu.

„Mnogostruko izgovarawe”, hajdegerovskilajtmotiv, jezik pesme, utkan je u govor Marijinekwige, upravo kao primarno izmicawejednostranom, monolitnom, jednoobraznom,neosnaæenom i propadajuñem.

Treba se vrañati poglavqima ove lirske poeme iuoåiti tu zaquqanost, koja pomera znakovne nanose,nosi ih drugom valu, druge mikroceline, izmiåe izkutova konvencionalne slike, narasta od kosihudara kiãe, do hibridnog pisma znakova i glasovarazliåitog porekla, åije igliåaste linije probijajujednoznaåni fon i podseñaju na drevnost, ifantastiku nove vizuelne postavke, uvodeñi unesluñenu, smelu, sinkopiranu semantiku narastawasmisla.

I sami citati, podrazumevani kquånimsimbolima ili fragmentarnim apostrofirawemnasleœa, obnavqajuñi åitav mitski svet,palimpsestni bqesak svetih spisa, u jednakoj sufunkciji – nose nas od jedne do druge magije svojihprapoåetnih priåa. A na osnovu wih, ili putemkwige, kako piãe Umberto Eko, ponaãamo se poputBorhesa zagledanog u åarobni Alef: taåku u kojoj sesadræi åitav univerzum. Åini se da i sami u tojpriåi nalazimo sopstveni univerzum.

Moæda je to pravo forme – za koju se bore svioblici segmenata – da iz ogromnog qudskog iskustva, rizomski ispletenog oko vidqivih stvarnosti, izimaginacijske karte naãih pobuda i æeqa,nedoumica i lutawa, svet proåita u novom,

170

nedostajuñem kquåu – iznedri oblik koji tomiskustvu nastoji da da jasan i dubqi smisao.

Susret nad jezerom, kruna svekolike posebnostivizija, stoga je apoteoza stvaralaåke sveobuhvatnosti dodira na nekoj nepojamnoj, neimenovanoj puåininadahnuña, gde su raznoliki govor molitve, basme,ili citati teozofskih, alhemiåarskih uputa, i svapriprema alhemijske preobrazbe, tek drugo ime datopreobraæaju trivije, povrãnostima iobesmiãqenosti istawenog puta naãe „izgubqenezvezde”, proces neprekidne „konjunkcije”, u kome,nikada viãe isti, postaju opitni i tvoraåkiprincip, suãta nadrealnost, u kojoj su i put, isnevaåi, i izvrãioci ove viãe zbiqe i te kakostvarni, i kroz svoje inpersonalizacije umnoæeniåak, uveñani, prisutni na vrhuncu svojih razliåitih moñi – kao weni vidqivi i najpotpunijieksponenti. Kao jedan, u svoj figurativnosti dramei elementarnoj snazi harmonije dosegnut – moguñitrenutak æivota vidqive strane duha.Transparentnost, koja je opipqivim, mnogoznaånim, prisutnim, uåinila prelamawa unutarwe zbiqe,upravo tamo gde je imaginacija u jasnost uznelaãapat duãe.

U boæanskom prostoru – åudesnoj beliniraspleta.

Nebo u svetlosti, u pqusku

Umnoæene odsudnosti naãih sudbina, uvek nasamom pragu iãåeznuña, ili najveña naãa blaga,pohrawena u regionima nevidqivog, kao ipreobraæavajuña snaga duhovnih i estetiåkihfenomena – tako strasni i angaæovani porivtragawa za objediwujuñim prisustvom u åuduopalizacije – uistinu, u krilima Kinovara, sawajusvoje tajne prolaze, ãto bi da spoje „noñ kristalnogbroja” i dan „susreta iza oblaka”.

Mistika tog prohoda je utoliko naglaãenija ãtoova dva osnovna regiona åini unutraãwost sama –gotovo u duhu taoa, koji ne vidi granice i

171

unutraãwost ãiri ka vidqivom horizontu, aizvoriãte i utoku skrivene æivotne tajne, u kojuzarawa snaga spontanosti, pretvara u naåinpostojawa i vid spoznaje. Tako je, na putu osvajawaforme, vrhunac ove kwige ostvaren dodirom ipreokretom jednostavnog i visokoãifrovanog,energetski pregnantnog i izmirujuñeg, kvazarskog iedenskog.

Ova poetska parabola, naime, ne raskida putawuelipse, veñ weno znakovno narastawe prevodi izjednog pojma u drugi, iz jednog poretka u drugi, viãi, te tako kvadar (slika), svojim potencijalom urawa udrugu sliku, ali zajedno sa wom narasta u telokvadra, figuru duhovnog obiqa, åiji sjaj moguispoqiti jedino kosmiåki objekti, neuporediveenergije i gustine, koji nas povezuju sa naãimvlastitim unutarwim æudwama, ãto åine drugifokus elipse, gde su jezgra, sitna, ali vidqiva,trepñuña, utisnuta u viziju potpunosti, one istinekoja raåuna na nevidqivo, na snovnost i tajnovitost, a koja izmiåe ili nestaje, ili nanovo sija, uzavisnosti od ritma vrednosti koji joj ubrizgavamospontanim oseñawem, utoliko pre ãto je neki vidrasapa sveta uvek tu, kraj nas, a univerzum stvorenpreureœewem naãeg vlastitog prostora, jasnimrasporedom vrednosti u nama, jedini koji åuva naãsubjektivitet – mreæa je, nalik kosmiåkim sponamakoje mogu biti merene trenutkom, ili milionimasvetlosnih godina, a znaåe isto – neuporedivugustinu i snagu vrednosnih åestica kojima predajemo memorijski i kreativni zapis svoje liånosti, sapotpunim uverewem da on podupire gradwu u kojojsmo i sami pristuni. Moæda nigde. A opet u svemu, uviziji, koja nas istovremeno prepoznaje, usvaja isvojim kvazarskim sjajem objavquje i naãu vrednosnu identifikaciju, naã zvezdani rodni list, koliko isamo trajawe.

Poput velike inspiracije, koju je svojimantropoloãkim studijama, i wihovim jedinstvenimpoetskim duhom, predoåio filozofski usamqenikXon Kuper Pouis (1872-1963), i u Kinovaru su

172

prisutna svetlucava jezgra, ãto govore da je svetmnoãtvo univerzuma – saåiwen od pojedinaånih,neprobojnih ostrva materijalnosti, zapuñenihniãtavilu – ali da, istovremeno, iza hladne povrãi stvari, postoji moguñnost bekstva u kosmos, meœukumire praiskonskog, svetleñe slike suãtina, åijiodraz åini naãu svakidaãwu realnost. Sugestivna i apartna Pouisova misao, proæeta åeæwom da se izaprolaznog toka stvari i povrãi privida,razdruæujuñem svetu åistog uma i zabludelostimagole åulnosti, podari jedinstvo protivteæe –sinteza onog ãto nazivamo „instinktom, maãtom,intuicijom” – svakako je jedan vid uvoda u svetplamteñih putokaza, ãto inspiriãu razliåite„idealne vizije”, koje nadilaze pojedinaåni aspektstvari, i sloæenoãñu moguñih uvida pobijajujednostrani, neosetqiv dodir ravni iza kojih se nesluti ona mnogoznaånost koja moæe predstavqatiodgovor „poetskom” supstratu sveta, wegovometarskom disawu, osvajanom svakim oblikomduhovnog iskustva po sebi, i oblikovanom u presekuwegovih projekcija, koje ga åine svetlosnim telom,biñem multiverzuma.

Zawihanost Marijinih unutarwih pejzaæa,tektonska izmicawa tla i tela, jednako kao isuptilne duhovne vibracije, podrazumevaju tajintuitivni preludij, koji inicijacijski ãirimoguñnost da se pojmi sklad koji proæimaarhivirane i nove, drugaåije spoznaje realnosti,oblike koji ih vrañaju istinitosti naãe duãe, ilipak u woj traju, i u svom novom stadijumu bivajuvlasne da dodirnu, u onoj Pouisovoj „tmini koja nasokruæuje”, snagu i vanvremenu moñ napajajuñe vizije,wene pojedinaåne tvorce i pronosioce, koji postajunaãi „besmrtni pratioci”, åineñi tako i nasbliskim ovom idealu, toliko da i sami postajemo deo boæanskog sklada. „Postaneã svestan svogapsolutnog posebnog identiteta”, piãe Pouis(Odabrana dela, Beograd, 1995). A taj iskaz veñ jebinom, buduñi da sadræi i nas i apsolut, iposebnost i postojawe vrednosti koje nas, usklaœene

173

sa wegovim poretkom, åine. Postajemo uveñani, zaprostor dubqe liånosti u nama, koja i jeste i nijemi.

Naslut tog magiånog spoja åitavo je malopoglavqe u zbirci Nebeski bicikl – åudesan san orazreãnici koju ñe doneti susret svetlosne prizmeu nama sa galaktiåkom, kvazarnom svetloãñu biña: izato je æudwa/najveñi majstor æudwe kvazar svakogaod nas/vodi sasvim blizu jedan drugome/i nikad neomoguñava da se sretnemo/zato smo uvek åeæwa/minezavrãeni ãto åinimo nesavrãene stvari/tek uigri ili nekom velikom snu/i mi smo kvazari/ali samona trenut/zar nam se ne åini tada da smo svemoguñisasvim/da smo sreñni sasvim/da smo c e l i sasvim /iradi tog oseñawa radi wegovog ponavqawa/makar joãsamo jedanput/nastavqamo igru uvek ispoåetka/prvosmo mala pa veña zagonetka/i tako u veånom kruguraœawa poåetka/tek smo jedni drugom pravaodgonetka/da/mora da je tako.

Poput pukotine u vremenu, u koju smo nalogomsvojih duãevnih æeœi propali, ili pak poput onogaãto vidimo u snu, oæivqavaju i u ovoj Marijinojpoetskoj kwizi slike tog posebnog nanosakinovarskog pisma, kao sklad koji nastajepreimuñstvom sabranih unutraãwosti – ãto je kaoi tao – i najtananije more bivawa i naåin viœewastvarnosti. Oglednutost dva neba – prisustvonevidqivih pratilaca u nama, i mi sami – realnostkoju priziva i stvara, podjednako, pradavno naãeporeklo, i trenutak koji nam je otvorio put ka wemu,kao sama bezvremenost, u mnogostrukom sedimentujednog sada. Uz pomoñ sila koje smo u stvari mi, kaæePouis, stvaramo magiju, koja je sam æivot. Savæivot. Gde i majuãnost i krhkost naãih postojawanalazi ne samo svoje mesto, veñ svoj integral, sponusa åistim bivawem.

Åarolija snovne teze o „nevidqivimpratiocima”, naãla je svoje originalno udomqewe i ostvarenost u poetici prvog prostora MarijeÃimokoviñ, koja je pak, poput orijentiraimaginarne i stvarne karte pesniåke apologije

174

trajawa i univerzalnog smisla, rasejana pomarginama, ili nedovoqno joã raãåitana kaoprelomna okosnica wenih prethodnih kwiga. Uzbirci Kinovar ona je formulisala svojenajdelotvornije i najcelovitije akcente.

„Poetika prvog prostora”, naime, posebnovidqiva u izboru poezije Poqubac Gustava Klimta(1993) jednaka je pesnikiwinom prenosivim klupku– „ponavqawu gradiva iz vremena” – wena je rana apri tom i snaæna skica potrage za kamenommudrosti, zlatnim grumenom – za draguqima zaæivotom – za „duãom sfumata u vetru”, prvim genom stvarawa, ãto od „ peska i malo vode” stvara prvozaãtitno mesto, kulu u vetru.

Pojam duhovnog, pri tom i realnog, dejstvenogutoåiãta, presudno se zasniva iluminantnom igromduha istinskih stvaralaca (u pesmama „PoqubacGustava Klimta”, ili „Firentinski dnevnikLeonarda od Vinåe”), i pretvara u svetlosnu osusveta, putokaz putniku kroz pustiwsko vreme, vremenevremena – ãto pesnikiwa kasnije umeãno stavqau ramove sjajnih reminiscencija i votivnihmedaqona, posveñenih graditeqskom, umetniåkom izaãtitnom duhu i åinu, koji su i wen rodni grad „odpeska i vode”, proveli kroz vreme (Meœureåje, 1998).

No to je u isti mah i dominanta Kinovara, wegova svetlosna os, kojom se iz pramaglina, ilovaåe i vode, iz „dimne zavese vremena” gradi „spremiãte zaoluju”, i raœa qubavna misao da se mora saåuvaticelovitost sveta/u trenutku kad je on portfolio ufragmentima, u trenu kad je pogled na led paliñkogjezera veñ prvi ispit te celovitosti, jer iz wegaizrawaju duhovi vremena/snabdeveni klizaqkama a veåe stiæe svemu uprkos/dok se åuje kako led puca posredini i svi oni/ah svi oni/ne nestaju. Gde ñesveopãte treperewe i nadaqe biti zaklon odvetrova, ali i unutarwa „omama kowukcije”, ogled iz majstorskog pisma, ãto ponad „slomqenih slabinavremena” uspostavqa ogledalsku celost jezera. Svemuuprkos.

175

Åitava istorija poetske filozofije mogla bi, uzto, podupreti ovu transparentnu kartografiju duãe. Jedna od nama najbliæih, iz riznice snaænihduhovnih pejzaæa Ivana V. Laliña, upeåatqiva jepoetska slika „holograma, projektovanih u prostornaãeg señawa” („Rimska elegija”, Pismo, 1992.) Izokriqa Laliñeve poetske metafizike, namah ñe namprispeti pokret klepsidre, doæivqajni zamah ãtonam „drum koji se odmata u niãta” vraña, unesaniånom bdewu („Pohvala nesanici”). U posebnojspremnosti åula i duha, u åasu „kad drugaåije sibudan”, javi se tog drugog sna koren: Sna koji puni, kopustiwu voda,/Javu u kojoj iznova si stvoren.

Kad buduñe i bivãe, kad sve se toSmiri u ravan spojene posude (...)

(„Oktave o letu”)

Crta, ãto u binom spaja qubav i smrt, u isturavan, kao pod libelu, stavqa harmoniju kosmiåkog,boæanskog i liånog, kao stawe milosti – dvaunutarwa rasta – ãto daje pravo formi da riãenedovrãenost, hologramski obris duãe ãtoobnavqa „parafrazu/Zaboravqenog izvornika”.Parabolu „nesavrãenstva ãto milost je æiva”.

Jer o qubavi je zapravo reå. O savrãenstvunedovrãenog, „ãto stalno razara se spoqa,/Aobnavqa iznutra”. O milosti, uvek nedovrãenoj, jertako hoñe, u Laliñevoj poetici, sam protomajstorQubavi.

Izvedba te nedovrãenosti san je Kinovara. Ipravo wene poetske suãtine da ocrta klepsidru kojaje hrani supstancom koja nije drugo do åisti sanforme. One koja, kako pomiwe Volas Stivens, goneta„ãta nebo misli” – jer od wega pesma uzima, „i daqejoã, u opãtem suodnosu”, u poåetku i svakoj åesticiæudwe, ãto obnavqa prastari krug. Pesnici su, uovakvoj postavci duhovnih realnosti, sveãtenici,filozofi, osnivaåi trajawa. Za wih je nemawenuænost posezawa za zlatoustim provalama oblakaduãe, za kiãom neba. Za wih, kako kaæu Stivensovi

176

stihovi – „Smrt jednog boga jeste smrt svih” – jertada i prva ideja postaje tek „pustiwak u pesniåkimmetaforama”. Apstrakcije su wihovi sveti sasudi iklepsidre, koje ublaæuju zamor od prve ideje, i unama joj osnaæuju moñ („Mora da bude apstraktna”,Pesme naãeg podnebqa, prevela Maja Herman-Sekuliñ, 1995).

Ne odustajuñi od teæwi da razume svet nemawa,rastanaka, raspadawa i nestajawa, Laliñeve „åaãkesunovrata” i „obruba pene na rubu praznine”, Marija Ãimokoviñ je upravo pesnik koji ne uzmiåe predteæinom procepa, ni pred apstraktnim zahvatomforme.

Iznad oboda wenog æivotnog Jezera, drugo jejezero, zbir hologramskih sedimenata æivotnesuãtine, koje vazda obnovqena „voqa za voqu” uvodiu stvaralaåki poredak biña, hajdegerovsku ogledalskuigru sveta, ãto obgrquje svojim prstenom zemqu inebo, boæanstva i smrtnike, i u praslici duha namprivodi wihovu zajedniåku prisutnost, u kojoj svako od wih zadræava beleg svoje suãtine. Jezik pesme, iona sama, time postaju mnogostruko izgovarawe,raznoobrazna suãtina, åije spone i qeskawa uviãeålanosti forme i zajedniãtvu „obrasca” vidipoetska imaginacija.

Tada, kao u Laliñevoj „Rimskoj elegiji”, iruãevine saraœuju, „iz veka u vek, sa savrãenstvom”.

Ako nedovrãeno svedoåi savrãenstvo,Onda nesavrãeno ima dovrãen oblik;Zato je onaj mudri neimar PanteonaProbio kupolu kruæno, na samom vrhu, da biKroz otvor siãlo nebo u svetlosti, u pqusku...

Dijalog dve zvezde, dva su zraåna fokusa srasla uravan spojene posude, ãto su kroz otvore plaãtaplanete siãle u dnevne naãe fatamorgane, kako biiscrpqenom telu i duhu ulile krvotok izmiãqenog.

Tako se obnavqa slovo prve ideje, a wenanedovrãenost slavi, kao zglob u zglobu, i arijabivãeg i buduñeg, muzika kojom se udruæuju

177

razliåiti svetlosni akrodi Kinovara. Wegovidemijurzi pak, od blata i apstrakcije, snagom voqe iqubavi wenog Lugara, i fizikumom svetlosti uviãestratusnom obliåju Tikalovog pokretnog svetaideja, åine vrhunac one moñi, nastale iz fiktivnogsemena, iz koga sve iznova nastaje, i napaja æivotpesme, artikuliãe ga u letu, u slobodnom prohodusfera, ulasku æivotnih detaqa u prostorrefleksivne, emotivne podloge, i utiskivawu svogsvetleñeg traga u æivotnu materiju – kao pesniåkidokument postojawa ideje viãeg reda, åiji smocitat.

U svetlosnom mlazu Laliñevog Pantenona, åiji jekrov otvoren prema zvezdanom nebu, ili u zvezdanompramenu koji je saåinio put ka Parnasu Paula Klea –proãireni je prostor koji nas odvaja od uskih ulica znawa, troãnih zdawa, i zamki sluåajnosti ipropadawa. Jedan drugaåiji, esencijalni smisao,pojavquje se u toj latentnoj stvarnosti, piãe Kle,upravo u vreme kada je, od 1923, nastajala serijawegovih imaginativnih postavki, „magiånihkvadrata”, koju je do vrhunca doveo 1932, upolifoniånosti svojih kompozicija, pa i dela AdParnassum. „Simultanitet nekoliko tema”,naglaãava slikar, u stawu je da urodi destilatomideja i iskustva, a tumaåi wegovog dela taj spojnaglaãavaju upravo primerom slike koja predstavqai dom Apolona i muza, a koja sa istom uverqivoãñumoæe biti shvañena i kao breg kraj slikarevog doma.U spoju tih moguñnosti je smisao Kleove poruke:umetnost ne reporodukuje vidqivo, ona åinividqivim.

Vidqivo je poåetna boja istraæivaåkog zahvata,koja na wegovoj slici spaja planktone, semewe,mikroogranizme, sa viãim redom stvari, dolazeñi,kao u rajskom vrtu, do metafore samog stvarawa, gderastiwe, i sav æivot, obitava naporedno – u sferiprirodnog i boæanskog. Boja nevidqivog pak fluid je koji napaja pohvalu æivotu samom, prostimåesticama vazduha koji diãemo i detaqima obiåneæanr-scene, kao i wegovu divinaciju, uzdizawe je u

178

boæansku suãtinu svakog od segmenata te scene, uwihov zajedniåki dom u nama, u metafiziåki pejzaæ.

Podsetimo, joã u Nebeskom biciklu MarijaÃimokoviñ je u takvom „spoju ogledala” naznaåilafunkciju pesme: da napravi korak napred/kroz ogledalo koje dobija proãlost najednom se vidi/åitav jedansvet korewa umewa rastewa/sve do galaksije domleånog puta i puta u niãta/vide se odãkrinutavavilonska sumerska etrurska vrata/semiramidinivrtovi sa åudnovatim rastiwem nalik/na sve ãto jeæivo ãto traje/pesak ispod boka nefreteti dokleæi naga joã æiva/na veånom tigru i eufratu usrednila zahvatajuñi pomalo/mora odnekud pomalo veselih upadica/vidi se duboko u buduñnost koja je poåelaspajawem/ogledala.

Ne moæemo da se i ovom prilikom ne setimopneumatiånog prostora parabole Ivana V. Laliña,koja uvek na nov naåin, i u drugaåijem suodnosuunutar svakog stiha, oglaãava te fokusne, zraånetaåke svetlosne prizme:

Tamo su hleb i vino, posteqa i svetiqka,Sve sama oruœa nedovrãenog neåegÃto pravda nas pred svetom u ovom ubrzawu,Kad uveñani detaq svedoåi nam o sliciÅiju celinu moæeã da naslutiã u trenu –Ako postoji ta slika, ako postoji taj tren.

(„Rimska elegija”)

I u Kinovaru, kao i ranijim Marijinim kwigama, gde „raœaju se nova sazveæœa od obiånih stvari”,prisutna je, i slikovno osnaæena, prisna veza, kojauspostavqa ravnoteæu, ili ravan dvokrakeepifanije: trenutak zanosa æivotnom obiånoãñu ifragmentom señawa, koje je identiåno snaziinspiracije ãto potiåe iz odlomaka velikememorije i nade trajawa, daje smisao svakom åinu, iqubavnom pregnuñu, postojawu samom, a koje obnavqasama kreacija. Plava maãna za kosu iz wenogdetiwstva u isti mah je komadiñ plavetnila, ali iideja – „uvod u plavo”. I sam put, na kome posreduje

179

cvetak nefelejå. Plavet pogleda LazaraTrifunoviña, apostrofirana je apolonska,prosvetqujuña svetlost znawa. I blato, zemqa,podrum i vino, prapoåetni su stratusi tog opoja,koji oseña wen paor, ratar, vinogradar, atleta ibiciklista, noseñi svoj qubavni buketiñ poqskogcveña. Noseñi u sebi cvetove qubavi, koje ñe videtina licima voqenih, na platnima svojih voqewa,opkruæujuñi jezero, i sawajuñi reku.

I zrno peska tek je zrno u kuli koja nema kraja, izato se wiãe nostalgiånim, stvaralaåkim nemirom,pomaqa se iza oblaka, duboko u nama, jednako kao i iz vremenske daqine. A slika je, nanosimaprelomqenih svetlosti, pesnikiwin unutarwipogled, æudwa ispred svakog vremena.

Jer plovidba po nebeskom moru wenog Lugaraveliki je zanos moguñnoãñu formi, sa kojima se, ine znajuñi, raœamo, a slutimo ih, dotiåemo upodsvesti, kao u peñini unutarwih slika, jednako ihtraæeñi kada se, kao u Laliñevoj pesmi, budimo „ujoã nedovrãen svet”. Rukovet istraæujuñihmoguñnosti sadræana u Tikalovom delu, snaæna jerekapitulacija umetniåke alhemije ãto punommerom obasjava nesluñeni potencijal buœewanedovrãenosti.

Tanka, nevidqiva duhovna nit, u mnogostrukomduhovnom obiqu, pri tom je dovoqna da obiånu sliku uvede u telo kvadra, kvadar pak u viãestrukost,ispod crte vidqivog i ponad we – u prostorvazduãnih, nevidqivih biqura i transparencijuduhovnog granawa – inspiraciju i weno ostvarewe –koja je i seme i rast, i oruœe i ciq. Nebesko mesto unama, gde je pronaœena zvezda naã dom.

Setiñemo se namah, u jednoj zamiãqenoj fusnoti,inicijalnog motiva ove poezije, kruga koji raœaloptu – i maglene taåke åudesnog, tako panonskog,rodnog specifikuma – u koji je s poåetka joã upisanvangraniåni smisao: „u mojoj pesmi”, stoji u prvojautorkinoj zbirci (Sam åovek, 1972) „svaki umiruñiåovek/dobija seme diwe/sa wim se u svemiruspiwe/na svoju zvezdu”. Taj opsesivni motiv – opseg

180

taåke, i wena neomeœena aura koja ãiri svojezen-iskustvo i åini ga istovetnim sa izmirewemkrajnosti, kao ãto se edenska predstava uspostavqaspojem krajwih spoznaja i poåetnih nadahnuña –nastavqa svoj æivotni krug u Marijinim kwigama,zameñuñi svoj svetlosni prelud svuda gde je znaåewefragmenta stvarnosti sabrano u raznolikostproåiãñene vizije – obiqa koje oplemewuje, inasleœa koje ne sputava.

Gde sve je spaseno. Prevedeno na druge obale, celo, i neozleœeno.

Poput one zen-priåe u kojoj Daiœu poseti uåiteqa,rekavãi mu da je doãao, jer traæi prosvetqewe.„Imaã svoju riznicu”, reåe mu uåiteq, „zaãtotraæiã van we?” Daiœu ga upita: „Gde je mojariznica”. To ãto traæiã tvoja je riznica, glasioje odgovor.

Iskustva zena i umetniåkog opita u neåemu subliska: duhovna preobrazba, u meditativnojsabranosti, materiju i telo spaja u fluidnu istost, asvakodnevnu iskustvenost prevodi u posebne forme– sve do hamvaãevskog oka – koje je, ponajmawe „åulno åulo”. Åula su smrtna. Ne mogu izraziti put utranscendentni realitet, niti prelazak onoga ãtoje odbqesak nad vodama u jasnost prizora iza oblaka.Ne mogu iskazati mentalni preobraæaj, i trenutakzrewa, ãto nas od slike vodi ka suãtini.

„Zemaqsko kretawe je maleni zemaqski bogkretawa”, piãe Hamvaã; „kretawe u univerzumu,veliko je kosmiåko boæanstvo kretawa”(Hiperionski eseji, izabrao i preveo Sava Babiñ,1993). U wemu su stvarnost i weno znaåewe,prolaznost i bivstvo, jedinstvena vrednostegzistencije. Mistiåna kosmiåka filozofijadotiåe „srce univerzuma”, sjediwuje prirodu i duh,spoqaãwe i unutarwe, vidqivo i nevidqivo – uviziju koju ne moæe odraziti obiåno oko. Hamvaã jeprobranim i duboko misaonim postavkama mudracaosmislio to posebno åulo, koje vidi konaånirealitet a „spasava æivot”, uzdiæuñi ga u trajawe.Definisao je åak i samu poeziju – kao govor kristala

181

– saæetak bure i smirenosti. Tenziju agona, dramusuprotstavqenosti, i gotovo rajsku idilu. Jer åovek,pred kapijama drugog sveta, veli on, ne moæesaåuvati sve, a da na kraju ne izgubi sebe. Onodjednom postaje spor, veoma spokojan, veoma miran.Poåiwe da æivi filozofiju rose: „åist kristalni,blistavi trenutak”.

Niti koje su isprepletane Kinovarom, dejstvujupoput struna nekog neobiånog æiåanog instrumentanostalgiånog zvuka. Poput citre. Razapete nadsvakidawim ponorom nestajawa, sa rezonancomdubine i mira, koja poput nekog tantriåkogfilozofskog sedimenta, u jednom trenu izmiruje svesuprotne åovekove sile, kao da one nikada i nisubile protivne. A u drugom pak trenutku, ovim novimfundusom svesti o moguñnoj dvojnosti Jednog, svenanovo preokreñu u neprekidno kruæewe, jediniishodni put koji ñe na novom jeziku izraziti staronaåelo obnove sveta.

I to je vrhunska slika koju u sebi, kao zaåetnu iishodnu nosi Lugar, sawajuñi jezero iz kojeg istiåereka, a koju Tikalova platna sugeriãu kao svet kojise iznova moæe rasklopiti i imaginativnoartikulisati u dubqi i viãi oblik, na ruãevinamapostojeñeg.

Moñ integrisane duãe, ona bogata samotnost,koju doåarava Pouis, a kojoj Marijina poezijaudahwuje poseban æivot svojih predela i oseñawa, isnagu koju i sama crpi poverewem u svoje nevidqivei dragocene pratioce, ili, wenim jezikom reåeno,„slagawem vremena”, i, joã preciznije, disawempneume – æivot nam predstavqa kao dubqi,eksluzivniji, primamqiviji, obuhvatniji idelatniji nego ãto ga svakidaãwi tok, åista pragma wegove „opipqivosti” i priåa o wemu – „lagawevremena” – moæe predoåiti. Jedna od mudrosti taoa,koju izriåe Åuang Ce, upravo stoga glasi: Viœewe jemawe vredno od duha.

I eto nas pred definicijom samog poetskogprostora i åiste lirske alhemije, koju predåitaocem i stvara i demonstrira Kinovar: slikawe

182

æivota i sveta bojom i onim wenim sastojkom kojine moæe biti objaãwen.

Jer, u toj posebnoj boji reåi, sabrano jeneuporedivo viãe slikovnih, mislenih, emotivnih,ezoterijskih, estetiåkih, ekstatiåkih,autopoetiåkih referenci, no ãto staje u bilo kojijeziåki sloj, ili jedan element slikovnosti, u jednufrazu ili jedan citat, u jednu konfesionalnuistinu.

Stoga je u kwizi prisutno mnoãtvo. Taj posebansloj znaåewa, ãto u mnoãtvu pojmova i ideja niåe,ali se na wihovom prostom sabirwu ne zavrãava.Wih spaja upravo poetsko åulo, koje u percepcijirazliåitih formi veñ zgaslih postojawa, u qudskompostojawu i prirodi, oseña ono ãto ga u vremenskom protoku åini sve mawe æivim, uz jednovremenuuverenost da mu svojim viœewem moæe saåuvatilepotu, åudesnost, sjaj, magiju, bogatsvo, dubinu,dostojanstvo, veliåinu, prefiwenost – i, iznadsvega, tajnu – za neko drugo vreme, za sva vremenaumetnosti. Da moæe, tim istim åulom ushvaliti,proslaviti, restaurisati i na primarnu scenuvratiti, sam æivot.

U svoja dva osnovna aspekta – angaæovanog,strasnog, i kontemplativnog – odnos ovakoshvañenog poetskog åula spram fenomena æivotnetajne ne moæe a da u stvaralaåkom tragalaãtvu nepokrene razliåite kreativne åestice i magiju koja je sadræana i u poetskom gestu Kinovara.

Proæeta posebnim nadahnuñem, jednako na delu,ova dva aspekta pristiæu koliko iz svojevrsne iåiste poetske religije, toliko i nanovo osnaæenesame ideje stvarawa, predstave o kompleksnostiestetskog fenomena, u kome je sabrana drevna isvevremena potreba revalorizacije i spasavawaæivota – poretka vrednosti – åiju magijsku formulu obnavqawa prihvata ponajpre poetika prostora.

Na neke od vitalnih i åudesnih dimenzija tepoetske voluminoznosti upuñuje Hajdeger, naprimerima poezije Georga Trakla. Prostor pesme je,zapravo, istiåe on, mesto koje k sebi primiåe i

183

objediwuje i ono ãto je meœusobno veoma udaqeno, iono ãto je inicijalno i ono ãto je vrãno – „ali nekao neki voãtani omotaå, veñ naåinom kojiprosvetqava i obasjava objediweno, oslobaœajuñi gatako za svoje sopstveno postojawe”.

No osloboœeni æivot pesme, kao i „pevawe ustawu muze”, kako ga je nazvao Bela Hamvaã – negde sui u samom osnovu „anatomije melanholije”, kojuduhovna nadgradwa, i svet u kapi rose, nose urefleksu predstava, sa druge strane svog oseñajnogogledala. Jer riznica tragawa dopire do spoja isaglasja mnogih vrednosti, poput predstave osavrãenstvu, premda wegov potencijalni kvalitet,produæeni æivot moguñeg u irealnom, zamiãqenom, moæe biti tek drugo ime dato oseñawu za realitet.Poetski prostor jednovremeno moæe, u svimumetnostima, pa i u poetskoj, biti odraz one „pesmeæivota” na koju nas podseña Andrej Beli uistoimenom tekstu:

„Neimarstvo se pretvorilo u inæewerskuumetnost (...) duh umetnosti se raspao na teorijeznawa i nauke. Tamo gde su se nekad zelenele livade,danas su samo peãåare.

Svakodnevni æivot je predat bioskopu i kafeu.Istorija je muzej-panoptikum. (...)

Pesma zove. Pesma æivi. Mi znamo da kadapevamo, mi i na nebu ostajemo verni zemqi, aostajuñi verni zemqi, mi volimo nebo; gde je, ako nena nebu, naãa stara zemqa? (...)

Zrak svetlosti moæe da prodre kroz nizprovidnih stakala. On ne moæe da odslika na wimastvarnost. Treba staklo pretvoriti u ogledalo,prevuñi ga amalgamom. Tek tada ñe se bezgraniånostsveta odraziti na povrãini ogledala.

Eto takvo treba da bude znawe, jer staklo je pojam,a ogledalo je pojam uzdignut do ideje” („Raœawe modemoderne kwiæevnosti”, Poezija, Beograd, 1975).

Kinovar se moæe åitati i u takvoj, posve obrnutoj projekciji. Tada je ova kwiga zapravo nepatvoreniåin gradwe u praznini, odgovor svemu neizreåenom – onom ãto je moæda krunski, a prikriveni motiv

184

wenog nastanka. Jedno dramatiåno doæivqeno,drugaåije, bez amalgamskih ovoja, prooseñano vreme„raspadawa”, æivot i liåna situacija u wemu. Komeje, kako kaæu i rani pesnikiwini stihovi, potrebna hibernirana mladost/åoveåanstva u trenutku kada je najpunije i najstvarnije æivelo ne misleñi napoãasti u svetu na rat i/sve wegove mrtve..., nasubotiåki sindrom, urbane praznine, nedeqnopanonsko prepodne. Univerzalno postojawe, kaolutajuñi, odlomqeni komad sveta, u Marijinojpoeziji je u „redu za novo znaåewe” – u poetici prvog prostora, kojim åestari, uvek u novom obliåju,Majstor æudwe, åije majstorstvo i jeste u tome ãtodeluje u radionicama za „popravku smrti”, za pokretUprkos.

Umetnik je zapravo taj ãto u ovoj poetiåkojoptici, „ispuãta svetlost sopstvenihaksioma/umeãnost graœewa grada i mostova punihreka/kamewa .../vadi iz kose zvezde åije su tajne unebu/i tople od zlata i zemqe puãta da malo zebu/dok oblakom teku reke a reke su tajne kiãa/tovari zvezdeu åamac i kroz maglu juriãa/iz haosa magle i zvezdapeska i reke arno/sastavqa sam sfumato”. Wimepoåiwe „uvod u svaku objavu stvari/koje su vaæne zaæivot åiji su qudi stanari/dok teåe rekom reka kapkao da cveta/sve uliva se u svetlost veliku svetlostsveta” (Poqubac Gustava Klimta).

U svemu poniãtenom – on je taj koji iznovaizmiãqa svet.

Moæda tako moæemo åitati najlepãa, inajdramatiånija mesta koja su povod ovomumetniåkom tragawu, taloæewu i filtrirawuiskustava, ãto unutarwu riznicu u jednom,egzistencijalno gotovo iznuœenom, odbrambenomgestu, stavqa spram osiromaãewa, emotivne iduhovne pustoãi epohe. Moæda je sav smisao åuvawavatre, paqewa unutarweg fewera – u tome da sesopstvenom poetskom „filozofijom uprkos” sagledai saåuva åovek u sebi, sred obeãåoveåenih iruãevnih zapuñenosti vremena koje æivimo. Ne bili se, ono najsuptilnije od svih naãih Ja, koje tako

185

osetqivo prati svaki gubitak, glasan kao prasak ugenealogijama nestajawa, nalogom tvoraåkog iqubavnog æara, pretvorio u æivo nasleœe. Daharmonizuje i saåuva – kao majåinsko i oåevo pismou sebi, muãki i æenski medaqon, diptih, dvojstvobioloãke semenke, i kreativnog svog porekla –iskru boæanskog smisla i zalog trajawu.

Krajwe istine, uostalom, odlikuje taj karakterdvojnosti. One ukazuju na taåke gde je svaki odrondoæivqen sa najveñom dubinom. Ritam treperewawegove idealne projekcije, kada se umetniåkirelevantno ostvari, tako pokazuje i svetlostutoåiãta ali i vrelo bola i senki. I onaj åas kadaled puca, „i svi oni/ah svi oni/ne nestaju”, kao i onaj u realnom vremenu potpuni åas raspada – glas pesmemoæe, kao svoj zakon stvarawa sveta da objavi: odbijam da razumem/smisao odvajawa/onih koje volim/od onihkoje volim.

I jedino pesma moæe da bude svet, a govor pesmekwiga izbavqewa.

Åista poetska alhemija – stvarnost jednevremenosti, i mnogo viãe od we, jer kako kaæuautorkini rani stihovi – „stawe izmeœu vatre imraka je pesma”. A iznad priåa, i pukog postojawa,iluzivnosti i praznine, postoji ta moñ, jaåa odfikcija stvarnog. Poezija, kao „vrhunska fikcija”.Ona nas uzdiæe ka æivotu, veli pesnik AdamZagajevski, preokreñuñi i sam svoju parabolu,eliptiåni zamah od jednog ka drugom vrhuncu, odmalenog do nepremerivog regiona svetlosti u nama:

Kako kratko traje trenutak jasnosti.Mraka ima viãe. Viãe imaokeana nego åvrstog kopna. Viãesenke nego oblika.

(„Trenutak”, preveo Petar Vujiåiñ)

Nije li, pomiãqam, i za uæivaoce poezije tojednako dragoceno iskustvo – putawa, nalik obeñawuda moæe da traje to zaveãtawe, ãto bi iãåezlo kadwegov najtananiji nanos i trepet ne bi naãli

186

dostojnog sagovornika u nama. „Åitawe poezije jeproces fantastiåne lingvistiåke osmoze”, piãeJosif Brodski. „To je takoœe krajwe ekonomiåannaåin mentalnog ubrzawa. (...) Sa jako malo prostoradobra pesma pokriva ãiroka poqa uma, i åesto, prikraju, otkriva åoveku suãtinu i otkrovewe”(„Nepristojna ponuda”, Tuga i razum, Prevela NedaNikoliñ Bobiñ, Beograd, 2002).

To ãto osmoza intiutivno spaja dva vrhovnanaåina kognicije u naãoj vrsti, istoånu i zapadnu,nesvesno i racionalno, samo je znak da pesma nudi„uzorak kompletne, neizobliåene qudskeinteligencije na delu”. Pesma, kaæe Brodski, samapo sebi, govori svome åitaocu, Budi kao ja. „I umomentu åitawa vi postajete ono ãto åitate,postajete stawe jezika koje je pesma, i wena suãtinaili otkrovewe su vaãi. I daqe su vaãi kadazatvorite kwigu, jer se ne moæete vratiti stawu ukojem ih niste posedovali. To je ono ãto se zoveevolucija”.

„Poetika prvog prostora”, u poeziji MarijeÃimokoviñ unekoliko u senci, tako karakterom iznaåajem, postvarewem, u samoj osnovi ovog dela, åuva prvo, predominantno mesto. Svojim potragama zataåkama spoja, nastavka imaginarne, vanvremeneumetniåke i duhovne gradwe – u istorijskom toku,koji uvek predstavqa ugroæenu i prekinutuevoluciju – kompleksnim i zanosnim sintezama,uvidima u samu åovekovu suãtinu i otkrivalaåkepotencijale poezije i wenih tvoraåkih opita – onaotkriva sav znaåaj åina stvarawa.

Upravo ona je u Kinovaru dobila svoju jednuinteligentnu i zanosnu odbranu. A naãa poezija pakretku, senzibilnu i hrabru kwigu.

187

ISKUSTVO MUWE,TELEGRAMI I MOLITVE

Petru Krdu 25. septembar 1952 – 30. april 2011.

Vidim drveñe, osmeh, svitawe, uspomenu. Nisam li jabezgraniåan u wima? Ãta joã åekam iznad ovogkonaånog vida, iznad neizleåivog vida privremenemuwe?

Emil Sioran

Petru Krdu je uplovio u naãu poeziju na dvajezika – rumunskom i srpskom.

Tako svedoåe dvojeziåna izdawa wegovih ranihkwiga.

Roœen je u Baricama, u Banatu (1952), u kuñi ukojoj se, kako sam napomiwe u jednom intervjuu,„govorilo viãe jezika”.

Studirao je rumunski jezik i kwiæevnost uBeogradu (1971-1974), a potom istoriju umetnosti uBukureãtu (1974-1977).

Moæe li, onda, u dvojeziånosti wegovestvaralaåke prirode i wegove stvaralaåke kulture,biti iåeg neobiånog? Stihovi, napisani u istojpesmi, åas na rumunskom, åas na srpskom, koji semogu nañi u pesnikovim rukopisima, pre bi moglibiti kuriozum za neki pogled sa strane, zaadministratore, zagovornike deoba i„pripadnosti”, vanstvaralaåke duhove.

Za natalnu kartu ovog pisma, u osnovi, potvrda susame suãtine.

Za poeziju, i stvaralaãtvo, koje se posvedoåujedvostrukim traånicama ãto su u evropsku kulturu ikwiæevnost vodile jednog Celana, na primer, Eæena Joneska, ili Emila Siorana, podvajawe samogpesniåkog biña i wegovo situirawe u jednunacionalnu kwiæevnost – kada je dvojnost zapravodvostruka inauguracija istog, celovitog kreativnog

188

biña – ozbiqno je ogreãewe o samu prirodu te itakve preimuñstvene kreativne pretpostavke. Wenenezaobilaznosti. Koja postoji, taman koliko ipesniåki glas koji je objavquje.

U godinama nakon svojih prvih dvojeziånihzbirki, Petru Krdu objavquje, u poznatoj edicijiKOV-a Nesanica, koju je utemeqio i ureœivao, kwiguRumunske i druge pesme Vaska Pope. Dugo åuvane utrezoru Popinog prijateqa iz gimnazijskih istudentskih dana, a nastale 1947. i 1948, pisanezelenim mastilom i grafitnom olovkom (a tek dvesu, vremenom oãteñene, prekucane pisañommaãinom), upravo ove pesme otkrivaju pesnika kojije tu zasnivao, i iz izvora najbliæeg sluhu svog biñadaqe izvodio svoj pesniåki jezik – iskuãavao ga.Kako bi ga, pokazuje geneza Popinog stiha, upravospram dvojnosti, kristalisao i definisao. „Prenego ãto je ãtampao svoju åuvenu ars poetica,Poznanstvo, u kojoj je fiksirao paradigmu NE, on jena rumunskom napisao Za stolom sa tugom (…), piãe Kornel Ungureanu, u kratkom predgovoru kwiziobjavqenoj 2002.

Ungureanu registruje znaåajne generiåke razlikePopinog pesniåkog pisma, koje donosi upravo drugijezik. „Prvo, u poeziji koju pesnik piãe na srpskom, diskurzivni stil nestaje, elokvencija je, poputpoznatog recepta ubijena. Vasko Popa je nauåio odavangardista nekoliko vaænih stvari; drugo, to jeeliminacija ispovesti, lirskih raspredawa, neænetuæbalice. Pesnik doæivqava imploziju, redukciju, dobro postavqene negacije. Viãe ne koristi vezanistih, deklarativni govor. Zaustavqa se na nekimsintagmama, kuãajuñi wihovu snagu, kapacitetwihove sugestivnosti, da bi zaãtitio zagonetku”.

Dvojeziånost, pak, saåuvana u pesniåkom biñu icelokupnom poetskom pismu Petru Krdua, inokosnaje, duboka, traæi da je shvatimo kao genetski zapisili poetiåki, imanentni stav, i gotovo åitav jedankulturoloãki projekt, zasnovan u jedinstvuunutraãwe pesniåke magme i odabranog koncepta: na oseñawu uroœenosti u viãe pismenosti i kultura, na

189

svesti i vlastitoj æeqi o takvom postojawupesniåkog pisma, koje je saåuvao za sva vremena,poput najdubqeg i nepromewivog identiteta. PoputDNK karte svog poetskog rukopisa.

Petru je oporu i blagoslovenu lozu dvojeziånosti svijao kao svoje magiåno oko sveta. Wegov pogled nakwiæevnost, moglo bi se i tako reñi, formirala sudva primarna znawa, dve tradicije, dve avangarde –dvojnost mistike, zvukova i boja, poput dvostrukepanove svirale, ali i dvojni prospekt moderne ipostmoderne scene, a pre svega, onaj dvostrukinadrealistiåki zanos i ritam, prispeo iz srpske,rumunske i one joã kompleksnije, sveukupne,evropske prestonice pesniãtva, åijim je avenijamai predgraœima neprekidno putovao, ogledajuñi se uwihovim kwiænicama i ateqeima, u brojnimnajistaknutijim i najprovokativnijimprotagonistima avangardne umetniåke scene, kaopravo, zauvek zapitano dete ove borhesovskemetropole-kule, kao wen poneseni åitalac,istraæivaå, prevodilac i sledbenik.

Prevodeñi, za svoju Antologiju rumunskogpesniãtva, i stihove evropskih velikana rumunskog porekla, upravo je Petru podsetio na to danajvaæniji meœu wima nisu izbegli da se oglednu usvojoj jeziåkoj izvornosti. Premda je Tristan Caraprvu kwigu na rumunskom – Prve pesme – objavio tek1934, stihove napisane nakon 1912, na ovom jeziku, utoj kwizi publikovane, smatrao je svojim pravimkwiæevnim poåetkom. Znaåajni i potresni zapisiPaula Celana, notira Krdu u istoj Antologiji –nastali izmeœu 1945. i 1947 – u rumunskukwiæevnost i „pejzaæ wene lirike”, kako beleæikritika – „pali su poput meteora”.

Petru je sam pak, svojim pesniåkim glasom,oduvek nosio i pronosio tu meteorsku narav, i u wojblizanaåku, zdruæenu jeziåku energiju svogpesniåkog poåetka. I åuvao ju je, kao svojubilingvalnu, u osnovi, stvaralaåkipolilingvistiåku poetsku sudbinu.

190

Poetski znak svog meteorskog upada u naãukwiæevnu zbiqu.

Nismo dovoqno dobro, i na vreme, åuli tulomqavu staklenog neba, okolo nas? Verovatno stogaãto je eksplozija wegove poezije bila uvekbriæqivo pripremana u potkrovqima wegovediskretnosti, deåaåke, gotovo stidqivezaklowenosti javnoãñu drugog i drugaåijeg wegovogpregnuña – zalagawem za reå drugih.

Odliåan poznavalac rumunske kwiæevnosti, akaæu i strpqivi sakupqaå kwiga na rumunskom,posednik jedinstvene biblioteke na naãimprostorima, koja broji viãe od deset hiqada kwiga,sastavqaå pomenute Antologije rumunske poezije(Svetovi, Novi Sad, 1991), prevodilac rumunskihpisaca i mislilaca, åini se da je Krdu svoju reåvazda urawao u sudbinu dva naroda, a tako, ponajpre i najproverivije, i u iskustva ukupne kwiæevnosti, uiskustva vremena i sveta.

Nijedan svet, uostalom, nije mu se åinio dalek,bio je kadar da ga ulovi svim svojim nesanicama,åitajuñi i objavqujuñi kwige drugih, a istraæujuñiuvek, i uveliko, za svoj groã i sluh, posebnosti iekskluzivu svih kwiæevnih perioda, rodova i vrsta– u vozovima, avionima, ka Parizu, ili Bukureãtu,putujuñi ka basnama i åarolijama detiwskih predela, ili ka enigmama turobnih vremena u wihovimbeskonaånim mutacijama i obliåjima ãto svakad sudaleko od najavqivanih i obeñanih, a uvek najdaqe od rajskih.

Uåio je svoju reå, i tim strmim, i nequbaznimputawama.

Vodio ju je u duge ñutwe, u osluãkivawe onih kojeje poãtovao i voleo.

Sve spisateqske emigracije, tvorbe istorijskihzaumqa i tortura, prihvatao je kao svoje zastanke ividikovce za razmiãqawe, svoje ñelije za patwu,svoje rodno pismo i nasleœe, koje je uvodio u britkei usijane oglede svog stiha, u svoje leksiåkelaboratorije, u mali pakao negacije, ludizma iironije, u simultanost spoznaje i izricawa.

191

Pristigao u vreme koje je uveliko koraåalo izraåilo zbiqama teksta, zanosima epohe kulture, isam znalac reåi, Krdu nije zaboravqao wenutemporalnost, wene duge vekove, i wenu vidovitost,moñ da svedoåi, da sagleda spoqne i unutraãwe meœekoje je uslovqavaju, i ãibaju, unutar wene qudsketeksture, istorijskih hijatusa i ideoloãkihperverzija.

Reå puãtena u svoja prirodna okruæewa, u svet ijezik, u jezik svetova, po neposrednim iskustvimaovog pesnika, osuœena je da pati, da se gubi urazvalinama koje pokuãava da razume i da se iznova u wima stvara.

Ako je Popa, kako veli Ungureanu, ranompoezijom svio i svoju ranu poetiku „dlana i gnezda”,Krdu ñe, dosuœujuñi sebi ono ãto mu je veñ suœeno,dvojeziånost – uveliko biti razapet, u dva pisma –oba uvek na putu – nespokojan i briæan, u svakom odwih („Moje pesme imaju dva originala, oba nastala umuci”, govorio je), ali i istinski roœen, sa svakompesmom iznova, na oba jezika. U obe kowugacije. U dva trajawa, i tragawa.

Suãtinski, jednako nespokojan u neminov nosti -ma onoga ãto wegova dva pisma pamte i znaju, ãtovide u svojim uzvisitim snovima, i u svojim koãma -rima i fantazmagorijama.

Jer pre nego ãto oslobode svoj energetskipotencijal, wegove ñe reåi putovati vremenskim isvim drugim odrednicama svog predloãka.Stvarnosti. „Zbiqa i patwa poshumno æive u nama,samim tim i u pesmi”, reñi ñe u jednom intervjuu(„Blic”, 1998). I ta osnovna premisa veñ je dvojnopismo. Pisawe i prevoœewe, ja-drugi, koji u osnovine postoje, jer su i inaåe, za ovog pesnika jedno –zapravo, prva i tipiåna Krduova svojeglavost.

Taj åovek ima pravo na svoju glavuna metafiziku i materwi jezikna anœele koji nisu dostojni sedmiåne omåe

192

klizi vremekiãa se sliva u natali marinkovrazmewujemo samo reumatizami apstraktno pravo drvetada poåiva u teozofiji

taj åovek ima pravo na moju glavudrvo zaãumi opisujuñi nataliåita vremensku prognozu meœu kedrovima iz libana

(„Prognoza vremena”, Jagoda u klopci, 1988)

Pre nego ãto zasnuje pesmu, åini se da nam ovajpesnik stiæe dugim putovawima kroz pamñeweistorijske i stvaralaåke bilingvalne zbiqe, koja seobnaæuje u jednom poetskom pismu. I kratkimrezovima svog dvokrakog jezika, odakle god da jeprispela, nakon svog udara muwe, donosi male odseve jedne drevne, davne duãe koja sawa. A ta davnaãwostgotovo da ne postoji. Jer je u svemu, sada. Uskupqenim odlomcima originala, sa tamnim i joãåitqivim tragovima na slomqenom staklu slike. Saraspuklinama, kroz koje veje crni sneg.

Na ovaj drugi naåin – pesnika kulture – mawesklonog mitskoj metaforici i zgusnutostimasimbolizma, Krdu namesto Popine kquåne i poåetne negacije, iz prvih stihova prve zbirke Kora(„Poznanstva”) – Ne zavodi me modri svode/Ne igram –izgovara svoju negaciju, koja se odnosi na prvu, iveoma rasprostrawenu bolest poezije: Prvi stih jeslep od roœewa. To nam, naime, saopãtava wegovapesma od jednog stiha – iz koje proistiåe jedan odprvih i najdoslednijih poetiåkih imperativa ovogautora („Strah i sumwa”, Jagoda u klopci). Jerrazodevawe prvog stiha, oslobaœawe od placente, odslepila, katarakte, to NE strahu, i nevidelu, kao i„Pesma za ohrabrewe”, kao nastavak, tu su veñpostavqeni kao raspored kquånih figura i poqapoetske igre, kao åitav splet sila: neko Ti koji tinisi, kao i åitavo jedno esencijalno Jeste i Nije,ãto svaki åas mewaju svoja mesta – i iz tipiånokrduovskog poloma pesniåke reåenice, iz prividno

193

nehajnog, drugaåijeg razmeãtaja reåi pesniåkogdiskursa, izrawaju u velike smisaone dimenzije –logos i niãta, pesma i postojawe – åijeparadoksiåne zavade i izmirewa u samoj osi smisla,i veåitom nadmetawu naãeg vida i naãih obmana,traæe svoja pesniåka pozicionirawa. Svojumetapoemu, koja åita i prati zasnivawa pesniåkogteksta, onoliko novog i onoliko plodnog koliki jenovum koji pesmu uistinu zaåiwe, u razodevajuñem,inauguralnom bqesku te male tvorevine reåi, odåula, åuda, i vida.

Svaka pesma mewa svoj dekor u novom åitawu,ironiåno zna da primeti Krdu, apostrofirajuñiwenu tragikomiånu „onostranost”– wen izlazak usvet, meœu konvencije i rituale pukog opstanka,zakone prilagoœavawa i navike prilagodqivosti, dabi u istom kontekstu, muwevito, saopãtio i posvedrugaåiji, jasan, prevratni – sveæ, åist, deåaåkimlad, i jednako drevan, iskonsko-lirski kredo: Åast mi je da izvestim:/ova se pesma svlaåi u trwu./Poneosam je æeqan saznawa… („Umesto govora”, Zamenice,1981).

Ne bi se zapravo moglo reñi gde je poåetakPetruovog pevawa.

Niãta u wegovom poetskom nastupu i stavu nijestvar konvencija, te ni wegova prva zbirka nijepoåetniåka, nespretna, nesigurna. (Mladalaåki, pak, i sveæ, ceo je wegov pesniåki projekat. Celo bivawepoezijom.) Jer kada definiãe poetsku situaciju kaorastojawe putnika „izmeœu sebe i niåega”, on je veñ usrediãtu te goruñe zbiqe, åini se zauvek probuœen usvom govoru. U reåima koje åuju „zagrqaj stvarnosti”.

Nesklona retuãirawu, ugaœawima duhu vremena i usklaœivawima sa opãtim miãqewem,neprilagodqiva, protivna bilo kakvim i biloåijim oåekivawima, wegova pesma je upravodubinsko preureœivawe onog klaustrofobiånogprostora javno namewenog pesniåkoj reåi. Ona je,uvek bi se pre moglo reñi, pucawe ãavova, ruãewezidova, uvek neki kvar u milozvuånosti, i remont

194

velikih postrojewa za proizvodwu istine, kojima sukao svojim zaãtitnim znakom, obeleæene epohe.

Taj govor pune osetqivosti i rawivosti,tajanstveno zdruæen sa biñem lirike, svakako ne biimao toliko odaja, toliko rezonanci, ne bi nosio taj frulasti odzvon pesme sazdane od proãlosti, odprapoåetka, od kostiju i praha, da nije poznavaovetar, zvona, izvore, i sunca, prozraåno i tmasto tledve jeziåke tradicije, kroz koje je i svoja pisma uniãta ovaj pesnik pisao kao refleksivnoodbqesnuta u strahu i nadi predaka i potomaka onespoznaje koja se podiæe iz iskona, u boji smisla, kaoodgovor „migu niãtavila”.

A obe su ga ove jeziåke tradicije i ãkolemuwevitim opohodom oko vremenske planete vodilei srcu Evrope, golom i trpkom poetskom ishodiãtuznawa, sroåenog „meœu trnovitim trepavicama”,kroz koje je promicao åitav dvadeseti vek, sa svojimtraumatiånim iskustvom, svojim nadrealnim inadrealistiåkim stvaralaåkim æarom i pobunama.

I ova realnost, temporalna, situirana u vremenu, evropska i srpska, pariska i beogradska, sageneriåkim uplivom Rumuna, åitava potom,oæivqena, biserna ostrva istorije modernogpesniãtva i umetnosti – blistava stvaralaåkaplacenta, sa neizbeænim prahom ratova,novoroœenom aurom gradova, novimkorespondencijama i prevratima – i taj Rembo,veåno mlad u Petruovom grlu, i sva ta kula svetlostii mraka – viãestruko je optoåen, senzibilan imudar Krdov glas.

Jedna, za naãu poeziju posve neuobiåajenootvorena agora, koja pribira glasove, a ostajeistorija vlastitog usamqeniãtva i tragawa, u svomæestokom i trpkom dijalogu sa mudracima iãetalim iz kvadrature kruga. Drugo lice one viãestruke,opore, ironiåno i katarziåno saæete refleksivnepoetske senzibilnosti, koja je, u svom vremenu, usvakom wegovom trenu, koliko i u wegovimsumornim istorijskim rekapitulacijama, zateåena uistoj klopci. Meœu svetlima apokalipsi,

195

provizorijumima smisla, u obespravqewu sameIdeje, sred poretka pragme i rasapa humanistiåkihpotpora – za ovog osetqivog „graœanina reåi” to je,istovremeno, i jedna beskrajno otvorena paskalovska trka. Svojevrsna, unutarwa drama smisla, u kojoj je„Poricati, verovati i potpuno sumwati” neizbeæna oãtrica zamke – opklada, u kojoj je sva pesniåkarealnost ulog u iluziju – stvarnost oåevidnog, kojaizmiåe, i trajnog, ãto sa tovarom naãe vere i sumwe nestaje, ili tragiåno zaostaje, skrivena izatemporalnih objava, bez vidqivog znaka, bez reåi.

Onaj poåetni, rani Krdu, nikada poåetnik, stogañe za svagda ostati iskreno zateåen prazninom, savpoveren trenutku, i sav u otporu raãåiwujuñoj iraãåiwavajuñoj podlozi istina, ãto je nekom joãtajanstvenijom, natpojamnom a prirodnomneotklowivoãñu, zaveãtana naãem biñu.

Hitno mi piãikako je tvoje niãta.Biñe da sam ti obeñaosavrãen pakaoprema priloæenom planu:malo qubavidonesene taåno na vreme,malo smrtiãto raste u meœuvremenu.

(„Åekajuñi pismo”, Zamenice)

Åekajuñi pismo – zapravo Paskalov pari – ilionaj neotuœivi stvaralaåki usijani grumen,pripremqen je u svakom paketu nonsensa, svogprenatovarenog, uvek avangardnog poåetka – sav odåulnosti, æudwe metafiziåkog pribirawa nitinemoguñeg, i one gotovo opipqive realnostistvaralaåkog „materijalizma”, estetiåkeprisutnosti, koja sabira neuhvatqivo – a sa kojim,na kraju, pesnik moæe pretendovati na takvunagradu, i zbir, ãto ñe predstavqati, u samojsuãtini, veåiti rebus, oreol, pesniåki blagoslov iteret opomene. „Pod uslovom da ñe biti dovoqno

196

dijalektiåan”, kako piãe u svojim Posledwimpesmama nobelovac Åeslav Miloã, „da ñe smatratipodjednako vaænim argumente vernika i ateista”, i„da ñe uspeti da æonglira srcem i glavom/duãom itelom, æivotom i smrñu”– ne izbegavajuñi„posledwa pitawa o posledwim stvarima”…(stihovi u prevodu Qubice Rosiñ).

Simultanost dve suprotstavqene filozofije,princip Al pari, kao verovawe i neverovawe –drama sadaãwosti u deãavawu – vidqiva je u svojojdvokrakoj oluji koja nezaustavivo veje, kaoizvoriãte stvarnosnih fantazmagorija, mehanizamzaåetne ideologije na tajnom zadatku osporavawasmisla, i rasipawu svakog rta dobre nade, koji joj semoæe zadesiti na putu. Upisan u arheologijuåovekovog udesa i udesa trenutka, u Petruovojpoeziji on oæivqava kao poema u dva glasa, rasuta uhiqadu komadiña, ãto se konstituiãe uantistrofama svojih strofa, kao vizija u rasapu,muziåka i slikarska kompozicija koja novimopkoraåewem svojih intervala i fragmenataneprekidno zahteva dvostruke registre åujnosti ividqivosti, za razvejane åestice jednog uvek teknapola dovrãenog neba – za onu nikad do krajadozidanu, iznova poruãenu kulu biña, oko koje sevazda pletu bogovi „zakrvqeni oko dogaœaja”, neispostavqajuñi nikada i nikome taåan raåun, nenajavqujuñi posledwu granicu, ni pravi razlogzaãto vuku zvona treperava zvona/zaãto tolikomesa za toraw…

U Petruovoj pesmi uzrujane verbalne klime,unutarwa sila wegovog duhovnog i emotivnogdiskursa, u visokom naponu, nadrealistiåkisubverzivna, sasvim oåekivano, nije upravqena kalirskoj varci, jednostavnoj supstituciji jednerealnosti drugom, ka tom zanosu pukeinteriorizacije, niti ka horizontu podsvesnih iekstatiånih prosjaja koji ñe na svetlu danaobelodaniti nove opsene.

Petru svoj duboko umetniåki i estetiåkiangaæaman, koji je, u wegovom kquåu, uvek i etiåki,

197

obelodawuje, umesto bilo kakve poetiåke deklaracije – kao svoje nepristajawe, dekonstruktivni udarmuwe – nakon kojeg stvari viãe ne padaju u svojastara leæiãta. Lebde, u muci i bolu svognesnalaæewa. Obnaæene u viãestrukoj pojavnosti,osvetqene halucinantnom svetloãñu, one stvarajusvoju novu, nad-nadrealnu, okrepqujuñu, ozonskusferu. Ne raæalujuñi pri tom stvarnost, nedozvoqavajuñi joj onaj otpust nakon odsluæenog,nakon poåiwenog – tu su na svom nepoåin-poqu, najasnom videlu – zloåin i kazna.

Vrañajuñi ih iz utvarnih zona, iz mraka, izhiqadugodiãwih deklinacija obmana, ojaåanihslepilom, i qudskim jadom, iz kostiju åoveåanstva,Krdu ih vraña raspukloj viziji svoje malarmeovskekocke reåi, iz koje govori, gotovo se bezglasnomjekom oglaãavajuñi, toliko istina, i taj, napose,nikada ukinuti sluåaj – ãto se u fantazmagorijamastvarnosti, remboovskim diktatom „objektivneistine”, åiwenica osloboœenog jezika, iz razvalinajednog razorenog konteksta, preobraæava uspontanost svog sopstvenog deãavawa, u istinitostsvog nezamaskiranog verbalnog sada.

Sintaksa sna, kojom se oglaãavaju Petruovistihovi, katkad je onaj konopac æonglera koji zna danema veñe iluzije od stvarnosti, i koji dræi podpaskom kquåeve te divqe parade, tih vizija imperije veåite slave i jada, koje beleæi osetqivimmehanizmom svoje neposredne, budne misli,iskupqujuñi sadaãwost, prestupnim iskorakom upoqe joã neispisanog, maãtarskog, preleñuñifantastiåne prostore, koji, iznad vidqivoghorizonta, traæe, uporno, svoj eminentno ielementarno qudski, stvaralaåki azil, otvorena svaprava svoje pesme – na wena zamuckivawa i ekstaze,wenu malu sveåanu jagodu, åak i kada je onaneizbeæno, u klopci. Mi smo za slobodan let, kaæewegova pesma. Avion leti u jednom smeru/mipripadamo drugom – kako to samo krduovski zvuåi.

Wegova fascinantna „neposredna stvaranost”gotovo je automatski ispis, koji nosi za sobom

198

lucidnu paletu podteksta, fosforescentnog sjaja, iminijaturnom pesmom otvara poetiåki zapis,lirski esej, i filozofsku raspru. Wegovoprevashodno, traæeno znaåewe, pri tom jepolivalentnost – plural – smisao katkad apsurdneekslamacije, humornog nonsensa, i temeqna bojawegove pesniåke, kamerne intime. Zamrãenaklupkom duãe koja gunœa, takva polisemija premaãuje prostor malog komadiña papira, i dotiåe nas, unajtamnijim noñima, „najgoreg dana u godini”, ko ji je mogao biti juåe, ili se upravo dogaœa,ponekad-svakad, svakome od nas.

Petruova „Sreda na papiru” stoga je uvid ikoncept, hermetiåni tekst i saæetak, prispeoodnekud u naãe vreme, u naãu vlastitost, postajuñinaãe vlasniãtvo, intimni rakurs naãe misli,savesti i svesti, neãto ãto nas se duboko tiåe.

Piãem rukom po belom papiruhajde uåinite i vinajgori je dan u godiniduãa gunœane moæe da se suoåisa svojim obliåjemhajde uåinite i viukquåujem organepiãem pesmu za sredu boæji prsti dele ogaw

(Jagoda u klopci)

Gotovo da je ova pesma i kontrapunktski odsevpolazne pesnikove opaske da je „prvi stih slep odroœewa”. Ne prelomiti ga, u strah i sumwu, podnekim vlastitim unutarwim ogwem, isto je ãtotråati u krug, æiveti kao dokaz da se moæe umreti„bezbriæno” – ,,åas levim åas desnim okom” –prepisujuñi, u svoj prvi i posledwi greh, upravo toprvo i trajno slepilo.

Probuœenost u stihu za Petrua je uvek jeziåko imisleno talasawe – naporedna stvarnost – koja u hodu restauriãe rasap i svako iskliznuñe åulnosti

199

wegovog poetskog teksta. Neka tajna mera,zakonomernost, uspostavqena je u samom biñu ovelirike, u wenom konstantnom sintaksiåkomsagreãewu, prekoraåewu vidqivih granica, u opipuneuralgije nesigurnih puteva i raskrãña koja seotvaraju wegovim stihom, ali i wenim drugim,drugaåijim ritmom i disawem, sa patinom, odahom,iznenadnom tiãinom.

Izvesna ravnoteæa, stoga, ma kolikoneoåekivana, kao paradoks, moæda i kao stalni ipreovlaœujuñi okular, oåitava udaqeno i prisutno,strano i blisko, davno i joã nepostojeñe, dosegnuto,i ono ãto tek pobuœuje oåekivawa, podstiåe maãtu.

Taj kristal apsolutnog, koji se ne moæe nigdeobznaniti i iskazati ceo, neprekidno je nahorizontu ove lirike, i brizne tek u zbiru dva-trisvoja blistava zraka, u oãtrom preseku prostorapesme, prelomqenom nadvoje – na biti tamo i ovde – u neotklowivom spletu åula koja detektuju stvarnostjednako æivo koliko je misao u svom refleksuprozire.

Tu, u svedenosti Petruovog belog lista,podjednako govore reskost i velvet jednog govornog i muziåkog instrumenta, koliko sjaj i muånina nabojakoji im je ubrizgan, uzlet i pad, unutar tvrdihåiwenica, istorijska realnost i apsurd same zbiqe,ali i ona åudesna ekvilibristika veæbe duha, kojapoetiåki i verbalno pomera granice usudnimdomenima, razmewuje mesta determinantama koje nasåine, stvarajuñi svoje fantastiåke uzletne piste zanovu svakidaãwost nemoguñeg, rekapitulirajuñitako i åitavo kwiæevno dvadesetvekovno poglavqe o poetskom snu, reminiscenciju totalne realnosti,pre pada u vreme, nalazeñi odmah potom, uverqivo, ipresudno, svoj jedino moguñi, zaåudni uzlet ukrletci, i svedene, svoje mere, u filozofskojreskosti, u duboko ukorewenom smislu zarelativnost valerijevskog poqa moguñeg, i uvlastitom sluhu za dramatiånu istovremenost biña i nebiña, za odnos suprotnih sila, svesnog i nesvesnog, misli i akcije.

200

Na tom poqu nemerqivog i omeœenog, kao da uprostoru Petruove poezije sve åeka pesniåku strasti poetsko umiqenije, nove opijate åula, vehementneironiåne otklone i æar novih sinteza.

Glas ove poezije stoga je åas panova svirala izlatni rog poetskog erosa, åas huk kosmiåke olujeãto svoje kñeri ãaqe u bridu koãave vrãaåkom ivelesvetskom raskrãñu. Jednom je ledenatranstremerovska oluja, koja sumanuto okreñevetrewaåe u noñnoj tmini, mequñi svoje niãta.Drugi put nebeski falus u posteqi gluve noñi, ukojoj su se srele sile kosmiåkog qubavniãtva.

Mali doboãi praznine Krduove su tipke –taktilno oglaãavawe niåeg pod prstima pesme –saznawe puteva sveta – wegova „Veåita pesma/Bezrazloga”:

Radujte sepad je viãi od letaodbijamo se od svetlostiodbijamo se od sopstvene mislijurimo za jednim krilompewemo se i silazimoniz vazduãaste stepenikeradujte sepad je viãi od letaãto visi vazda u nama

(Jagoda u klopci)

koja tek u receptivnom otisku, u duhu åitaåa, svojetuæne i ironiåne implikacije pretvara u punuporuku Veåne pesme: opomene, s razlogom.

Jedne ponovne probuœenosti, u stihu.I sva wena nerazmrsivost ne moæe biti drugo do

put novih oblika misli, koji raznose prethodne, kaokoãuqe u vetru, svezujuñi ih u nove åvorove. Jer,premda rodonaåelne, bodlerovske korespondencijetu, u lomovima novog vremena, prolaze, u Krduovomsluhu, kroz duge kolonade odjeka asocijativnepoetske moñi, kroz nove sintagme, roœene spojenimsudovima pesme, gde na „drugom krilu”, nikad do

201

kraja ispisanom, treba traæiti drugu polovinusmisla, ciqno mesto, sloæenicu, sa naznaåenimatributima smisla.

Reå Krduove pesme je i nastasijeviñevski ubod uranu, smak, „kome se do u koren sme”, i ponovni uzlet, iz muwevitog stropoãtawa. Wegova „Veåitapesma/Bez razloga” je i uæe Popinog Sporednog neba,koje vezuje sebi åvor „Sve puteve da zapamti”, koliko je i oda pevawu – onoj Pavloviñevoj plodnoj i umnojsvili koju su pomeãale „device mudre i lude”. Inadasve, to je ona rodna smrt, „od dobre ruke”,Daviåovog „Brodoloma”, iz koje prãte usijanerakete, i „plodne æenke zvezda i odjeka” raœaju.

To je osloboœewe, ujedno i ponovno zapretaweputeva, koje nose u sebi postulati ovog odsudnogkontrapunkta pesme i wenih oploœenih i plodeñihkontroverzi, pre no ãto padnu u svoje nove iprastare reånike i deklinaciju æudwe.

Ta kap zbiqe poetskog sna – to je ona „ãifralirika”, koja i sama sebi ostaje nesaznata, sve dok sene prepozna u nekom od svojih odlivaka, u nekom odsvojih tela, koje se „presvlaåi u trwu”, oblikujuñi,tim preinakama, svoje novo-staro biñe, u ehuremboovskog zaåeña promene, i one pune valerijevske logike nemoguñeg: „U pesniku: – uho govori; – ustasluãaju; inteligencija, budnost raœaju i saware; –san jasno vidi; slika i utvara gledaju; – nedostatak ipraznina stvaraju”.

Apstraktni pejzaæ, i verbalna projekcijaunutarweg autoportreta, razlomqena na poqa uma,diktate åula, britke ispise drugosti, sa druge strane ogledala – na Petruovo ono ãto jesam i ãto nisam ja– u naãem pesniãtvu novijeg doba nigde nisu naãlitako snaæni, sveæi, raskrojeni, zamrli i iznovaskladani zanos, iznedren iz nadrealnih imposturakatkad oåevidnih, katkada tek metafiziåkomproziru rastvorenih vizija realnosti, koliko u ovoj poeziji, igrivo rasprãenih strofa, kojima vlada taj neugasivi, nadstvarno osetqivi, vibrantnipostulat, iznedren iz pukotine oka.

202

Jer kada kaæe: Lomim reå hleb nadvoje vidimstvarnost (Jagoda u klopci) taj razlomak jenezaleåivi jaz u oseñawu zbiqe, velika osa razvejawa, sa koje veju weni stari i novi epigrami i epitafi,odaslati svim razvejalostima i pustohodnostimavremena.

U pukotini oka znaåewe je i zaåetak onihparadoksalnih opkoraåewa koja saæimaju znakovesveta, rasute sitnim ispisima, u vrewu ãtozatomquje wegove kquåne, opomiwuñe poruke. Jer„svaki tekst poput ãire/poåiwe da se kvari/ipostaje pesma”.

Stoga, kada problematizuje fiksirano, ali ifiktivno, Krdu zapravo traæi prvu vatru, iodræivu åistotu slogana zaåetnog teksta, kojegskupqa istrajno, i gorkohumorno. Ili deåaåkiåisto, poput lovca na ãkoqke, na sunca, i jednakomelanholiåno, inventivno i lucidno. Iz omrklinavremena – u kome se supersoniånom brzinom odvijaju nove seobe naroda, lako kupuju novi bogovi, novemaske se raœaju izmeœu „obraza i obrazine”, „a semeiskorewuje smisao” – i iznova, sa „rubova niåeg” –sakupqaju se pesniåki fragmenti jednog moguñegpribeæiãta, u skicu krova, azil svekolikojrazvejalosti sveta.

Rani „Kolokvijum” („Oduvek su udvoje/åovek ismrt/dva lika u koje toneã/dok ptica leti u tebi/ati pojma nemaã/da lovaåka puãka,/nabijena ususednom telu,/razgovara sa tvojim svakodnevnimbogom”; Zamenice) , zametak je zrelog krvopisaPetruove pesme.

To je ona mukla, Daviåova napuklina, „koja delinuæna biña na åetvoro”, „sirovina postojeñegposrtawa”, ili, kako kaæu Daviåovi stihovi, tajmotor ãto ãtekñe na dato,/taj toåak ãtovrteãku okreñe/u nepoznato,/koji åas hoñe sebe åasneñe.

Ujedno, i pre svega, to je uspostavqaweparodiånog, vansmislenog Krduovog pisma, kojesvakodnevnost sama ispisuje poput kakvogeksluzivnog, nadavangardnog igrokaza, a reå upija, u

203

fundusu svog neizmerno rawenog, duboko prozvanogi animiranog biña.

„Mala ñelava reå” wegove pesme beleæi stoga svuapsurdnost i neverovatnost zbiqe, taåno i dosledno, u Joneskovom duhu, uhvativãi tako åudnovatost uåistom stawu. „Niãta vas jaåe ne moæe iznenaditiod banalnosti, i eto vam nadrealnog sveta na dohvaturuku”, kako navodi i sam rodonaåelnik ovogverbalnog plesa apsurda. U Kruduovoj poetici, iwegovom stihu, on je istaknut u dodatnom, dvojnomsvetlu, u simultanosti svojih projekcija –nadstvarnoãñu nadstvarnog – u apsurdnostima svihonih uæasa zateåenih u „ñaskawu sa svakodnevnim”, u vanpojamnosti, kao redovnom statusu sveta, i uKrduovoj pesmi zauvek otvorenoj rani reåi.

„Stvarnost åesto blati pesmu, ali to je na æalostneminovno. Voleo bih da mojom pesmom vladanajblistavija svetlost. Ali pesniku ne preostajedrugo, do da predskaæe olujni vetar koji ñe doneticrni sneg” – stoji u jednom od Petruovih retkihintervjua posveñenih wemu samom, i wegovoj poeziji– buduñi da je, znamo, vazda ovaj pesnik – otkrivalacdrugih – govorio o drugima.

A zapravo, to ñe isto reñi mnogi sræni stihwegove pesme.

Sav od srha. Od nekog dvojnog nerva posaœenog u grlo wegovog

oporog i neænog, qubavnog govorewa: umrqalo mevreme/umrqalo me mleko – jedna je od maestralnihwegovih åarki, pesma zavedenosti, opoja, i opomene,kojom se niãta ne odbacuje, niti moæe bitiodbaåeno, ali kojoj su na dnu, u bolnoj svesti, i nabolnoj savesti – prosti teret i nalog priznawa. „Nastraæi kraj svog bila”, rekao bi Daviåo, a Petru jepesnik srodne budnosti, i plodnosti tog nesaniånog æara – dogaœajnog, u samoj zbiqi uma – åija supramewa u isti mah iãarana finim senimamatiñevskih aluzija, a vreme, koje mu je pesniåkidosuœeno, time pretvoreno u æive rezonance, nervodgovoran za odgovore, poãiqke, javke iz vremena

204

koje najåeãñe, onima koji ga æive, u analfabetskomtransu zaslepqenih, ostaju neproåitane.

Krduov stih je poput fascinatora u kosama samekosmiåke koãave, ili kakve osetqive i mislenelepojke ãto nas presreñe u noñnim gluhotama, napariskom ili vrãaåkom nekom uglu. Sa nadom dañemo umesto daha i mirisa te koãavske drskosti inehaja, rasutih u prostor, proåitati i opomene ãtotiwaju ispod sjaja, iza vidqivog kovitlaca trenutka.

Kazne smo veñ poneli. Te gorke anamneze, ãtopoput crnog snega – „vremena koje privremeno veje” – i åitavog poretka mraka, one Krduove „bolesnestrane vatre”, kojom neprekidno odmeravamo je lijedna naãa nesreña veña od druge – hodimo„izbubuqiåani od dobra i zla”, u istinamarazdeqenim „ãtilom i perom”, i u svim potowimbolestima ideoloãke æivotiwe, koje su, u Krudovomviœewu åovekovog pada u vreme, uspele da preobrate i duãu anœela.

A „Uãavãi u silogizam boga”, kako glasi ne samoefektan, veñ i kquåni Petruov stih, on sam je, veñuveliko u visokoj pesniåkoj ãkoli jednog ZbigwevaHerberta, odabrao ponajpre, ulogu Svedoka – Beguncaiz Utopije.

Raœajuñi se/ne mogu blagovest da nosim/na leœima –glasi wegova lepa, i mudra antiutopijskaeksplikacija, pretekst bezbrojnih invektiva ovogpoetskog ãtiva koje, sledeñi svoj uroœeninadrealistiåki nalog – misliti promenu – ne moæeda se otme materiji vremena, wenim korodiranim ikorodirajuñim zamkama, slepilu, ãto vazda je nausluzi istorijskom ludilu i poãastima, zaponimasame qudske supstance, tamnici qudskog, izloupotrebi smisla, ãto beskrajno narasta i pretiapsanama uma i duãe.

I kada se åini da govori o veñ davno odigranom,na istorijskoj sceni, on u svakoj repliciovovremenog peva o Ovidiju u Tomima, o „ãkoliizgnanstva”, „umetnosti zaplewivawa prozora”, ostrategiji izmicawa ludilu – koje je uvek tu, i uvek je sada, i bez predaha uvodi „apokalipsu u ãkolske

205

klupe” – åineñi nas povazdan, „s nosem u povesti,/novim skladiãtem municije”, ili patriotama, ãto „o svom troãku uåestvuju u zloåinu i kazni”. Govorizapravo o hijatusu velike ose vremena, o istoriji kao negaciji vrta. O bitisawu, kao egzodusu, nagriæenim temeqima raja, gde zmija nije bila samo instrument,kako bi rekao uvek pobuœeni tumaå apokalipse EmilSioran.

Herbertova „Basna o ekseru”, kao da je uPetruovim stihovima oæivela u svojimnovovremenim, gorkim opiqicima, novim povodima i novom izrazu – minijaturnim parabolama velikenovovekovne epopeje haosa i nonsensa, ãto, na traguovog velikog majstora, svedoåi o novim Hunimaprogresa, i duhu istorije, toj „nakazi ubistvenogpogleda/dijalektiåkoj æivotwi na xelatovompovocu”, kako je pevao sam Herbert – ãto za sobomostavqa sravweno sve ãto je dostojno poãtovawa.

Petruove satiriåne epistole, i skrhane balade osvakodnevqu, dræeñi se tog jasnog ironiånogdvosmisla, kataklizmiånog „humanizma”, grade svojuTroju u Crkvi – sa svim aneksima uvek moguñih i joã nezamislivih dodatnih, zabravqenih, reãetkastihprostora, i skladiãta municije. A åine to unaporednom, konstantnom duhu Krduovog otpora – saãtrajkovima mrtvih (dostojnih one srodnezaumnosti iz krika jedne Vesne Parun) i sakrivicom preæivelih – bolom, kao jedinim dokazom da se svet dogodio.

Sa zenemeloãñu svedoka – na pola puta izmeœusebe i niãtavila, Krduova svaka pesma bezglasni jekrik, koji, traæeñi reåi – iz svoje ekstremne dubinequdske pozleœenosti – brani i dostojanstvo pera,svoj red vitezova, graœanina reåi. Brani pravo naistinu, koja i ne postoji drugaåije, do kao svedoåeweo tom teretu, teatru apsurda, pod kojim se lomibezmerna unutraãwost primarnog oseñawa sveta iprve emanacije smisla, koju transponuje reå, kada jespontano, i neizbeæno, bez prava na izbor, pozvanada svedoåi.

206

Herbertov Anœeo, „utelovqen u krivicu/zasiñensadræinom”, sa åije se kose slivaju kapqe voska,stvarajuñi na tlu svoje predskazawe, pohodi åestoPetruove vizije, i nije daleko od wegove lampe, podkojom se svaki relikt vremena preobraña u predstavu nekog novog utvarnog festivala pod vatrometombesmisla, ili u enigmatiåni znamen – ærtve ilikrivca, ærtve i krivca podjednako, poput onog uKrduovom „Predmetu za razmiãqawe” : Nad okrwkom lobawe/stajao sam fanatiåno nagnut/kleåao ikrstio se//govoreñi i piãuñi (U crkvi Troja, 1992).

Pod barutnim prahom novovremenih kapriåosa,subjekt ove poezije oduvek je i zanavek podeqen,urastao u dinamiåne i raznobojne fragmente, uapstraktnost pikasovskog autoportreta osvetqenogiz dubine, poput æivog i kompleksnog plodanespokojstva, sa podrazumevanom ekspozicijomizlomqenosti svetlosti i mraka, iznutra i spoqa,uhvañenom u poetskom kontekstu ovog ãtiva ãtonalik je znakovnom pejzaæu uvek narastajuñih inaizgled nesavladivih zidova i stega. Petruovapoezija ne prestaje da zadivquje netremiånomkoncentracijom svog unutraãweg fokusa, svogvremena „podeqenog nadvoje”, snagom svogintuitivnog i vrsno edukovanog gesta odbranestvaralaåkog, u hibridnim figurama Onoga kojiipak govori, temperamentnog i æivog,melanholiånog i upitanog.

Wegov urbani pejzaæ, poput de Kirikovog platnaiz ateqea, pokazuje uvek i ono drugo, na ãtafelaju,mawe, zbijenije, zgusnutije, iz åije skromne postavkeniåe åitav metafiziåki enterijer – poreklo snova,metazifika gradova – onoliko nadrealnih koliko ih Krdu otkriva u svom pogledu – ponekad i nasunåanijoj strani sveta, u svom „Kafeu Arp”, „gde usaksijama leæi sloboda” (Jagoda u klopci), upredelima svojih tavanskih skroviãta, gde rastuenigme blagosti, u svetlosti otvorenih ateqea, gde se maãtovitim i introspektivnim zamahom moæesazidati replika drevnosti, stub ili kula, od

207

brankuãijevske odvaæne isukanosti ili deKirikove nostalgije za beskonaånim.

Svet je to dvosekli, ãto niåe pod udaromfascinantne Krduove metaforike, jedinstvenogiskustva muwe, ãto se „grana u mozgu usamqenogdrveta”. Komplikovan katkad, katkad mucav i kratakslog, kao prelomno mesto Petruovog pisma:

(…)dok se muwa rastakalavreme je ozelenelohtedoh treptaj zemaqskog predmetakoji ispuwava oblikzabrawenog voña(…)

(„Iskustvo muwe”, Moj graœanski ãeãir, 2009)

A metafora sama veñ, govorio je Brodski, ima tajãiroko otvoren kraj, tu æudwu za kontinuumom. Ona je nezaleåiva. Odaje i tvorca samog, nosioca „togzanata i tog virusa” potrage za beskonaånim – „kadatumaraã po vetrovitoj noñi po keju åije ime odajetvoju dijagnozu, bez obzira na prirodu tvojebolesti”.

Tako je i beskonaåna nota jedne posebne arijeudenuta, u Petruovoj poeziji, izmeœu logosa ipostojawa, kao pesma koja bi iz klopke, u prazninu, uprostor izmeœu puke reåenice i svedoka, kaodijagnostikovana qubav, bol i strast, kao æudwa ipravo „na oblik i zamiãqawe” – kao nemoguñe svihveza, kao spojeni sudovi svih svetova. Kao vrhunac,kome prethodi muwevita genealogija raspada irasula, åitav prevrat u smrti utamniåenog, koja je uistom trenu veñ preãla u æivot, da ga iznovazaokruæuje i obrasta.

Dovoqni su, u Petruovoj pesmi, tek stih ili dva,za taj vrhunac strasti u kojoj pomereno, iãåaãenosve je, razvejano Daviåovom nebeskom mehanikom,nadmoñnim erosom, gde sve je taj viãak plodne sluzi, daviåovski „rastojak” – onaj svequbavni æar, sapredigrom rasprsnuña, iz prekrasne Krduove

208

minijature, koja krãeñi zakon jedne forme, i jednoggovora, preobraæava ulogu fragmenta, prevodeñi ga,drzniåki, prestupno, svequbavno, iz kolaænogsegmenta, u raspusni korak algoritma slobode:

Ustanida te izqubimjezikom u paramparåad

(U crkvi Troja)

Ta razbijena tvrœava govora, iza koje viãe i nemora postojati govor, posebna je vatra Krduovogkrvopisa, wegove laboratorije åuda.

U woj se meãaju daviåovske åestice suncograma ismrtograma, za hleb vaznesewa, sa mistiånimtravkama, i znacima rasute smrti bogova AneBlandijane, u åijoj poeziji talasi rastu, åisteñihramove, mrveñi lepe bogove, ãireñi zamah svojenovoiznikle arhitektonike talasa, za koju svaki valponaosob treba „da razbije svog boga”. U takvomvrtlogu moguñnost je oblika, jednaka onoj ãto nastaje iz velikog kosmiåkog haosa – oblika, koji je u pesmiznamen dvostruke, plodne neomeœenosti – subjekta iuniverzuma.

Velika oluja stvaralaåkog svequbavnoggraditeqstva hipostaza je one primarne Krduovevere u nadrealnost same æivotne, oblikotvorneenergije, koja postoji tamo gde je realno prevaziœeno, poniãteno, ravno nepostojawu. „Oduvek su meprivlaåili qudi koji pred zatvorenim vratimanaslikaju na zidu druga vrata, i, sluæeñi sedinamitom svog duha uœu”, istakao je jednomprilikom. A tu smo, zapravo, pred straãnom olujom,koja Bretonov „Oåaj u opãtim crtama” poetskiprenosi u konfiguraciju „oåaja bez srca”, åija namogledala nikad ne kazuju da li je mrtav, i za åiju„bisernu ogrlicu se ne moæe nañi kopåa”. Tajvrhunac je, u isti mah, oåaj koji omaœijava, ali i onajkoji deklinaciju glagola biti pretvara u novutemporalnost – u „najvreme”.

Takav klimaks lako prepoznaje, kao svojudinamitnu napravu, ekstatiåna klima Krduovog

209

stiha. U isti mah i kao moguñi vrhunac beznaœajednog Siorana, åiji je „poæar strasti”, upravowegov prevodilac na naã jezik, Petru Krdu, takodobro razumeo, kao patwu kojom se apsolutni mrakpretvara u meseåev pejzaæ, u „sevawe ispektakularnost” – ostavqajuñi åoveka ufragmentima – u novoj postavci sveta, viziji, ilisnu skeptika – sa druge strane oåaja. Gde bitifragment, znaåi biti slobodan, biti sasvim, i usvemu. Odenuti se u oblike æivota. Na pragu åitavecivilizacije oblika, koju obnavqaju pesnici imelanholici. Ili, zapravo, na pragu pesme, u kojoj,napokon, kako bi rekao Krdu, „kroz mene izlazesreñni zidovi”.

To je Krduova „Druga istorija biña”, u kojoj jepesnik „glasom oslowen na onostrano” (U crkviTroja). Urowen u pradavno jezgro æivota, koje diãe u åistoti i ritmiånosti harmonije, u nevinostisvojih boja, pre nego ãto one iznova steknu svojunutarwi napon, elektriåni i elektronskiultravioletni spektar, u rasapu, nakon udaravremena, i naãe misli.

Beskrajnost nema misao, ona je vanideologiåna, istoga je utapawe u beskraj svega ograniåenog – odmorod onoga åemu su dati oblik i privremenost, åemu jepoveren smisao. Ona je skok iz poretka oblika izakonitosti smisla, u kovitlac nepredvidivihtalasa, ãto natkriquju unutraãwe i spoqaãwemeœe, briãu ih, narastajuñi u bezmerje.

U boje onostranosti. To je privremeni predah Krduove pesme,

primirje meœu ciklusima ruãewa i gradwe, zastoj uistoriji, ali i meœu mitovima, pred idolima,ideologijama, idiomima, pred kultovima i jezicimaæivih i mrtvih.

Kontemplacija veånosti, koja jedina odgovaraneutaæivosti melanholije.

Vrativãi se iz we, u tugu i misteriju istorije, usvet praznine, i smrti, jedino ãto pesma moæe jesteda ponovo posegne za tom rastopivoãñu pilule –paradoksom beskrajnog. Izmrvivãi ga oblicima,

210

mora izmisliti i sazdati novi paradoks: onu„plemenitu prazninu”, o kojoj sawa Petruova pesma,a o kojoj peva i Nikita Stanesku, pesnik kog je Petru maestralno prevodio. Nasuãna, åudesna – to jepraznina „koja probija niãtavilo” – kao onaj„ubrzani nepostojeñi deo/ãto prolazi kroz smrt”.

Gotovo da i ne postoji veña pesniåki iskazivapotreba od te æudwe za provalom svetlosti, ãto seiznenada ukazuje na granicama naãeg vidokruga,kojom se åini da deo nas izmiåe ograniåenomtrajawu, i „znaåi blaæenstvo koje nas projicira unas same, u veliko, izvan svemira doæivqenouzbuœewe”, kako i slovi Sioranov pasaæ iz „Zlatnogdoba” (Istorija i utopija, preveo sa francuskogBranko Jeliñ, Gradac, Åaåak, 2009): „Ne postoje viãe ni proãlost, ni buduñnost; vekovi iãåezavaju,materija se povlaåi, tama potpuno rasprãuje; smrtizgleda smeãna, a smeãan izgleda i sam æivot. A toduboko uzbuœewe bilo bi dovoqno, åak i kad bismo ga samo jednom doæiveli, da nas izmiri s naãimsramotama i naãim nevoqama, za koje ono, bez sumwe, predstavqa nadoknadu. Åini nam se da je svevelikovreme doãlo da nas, pre nego ãto iãåezne,posledwi put obiœe”.

Da nas podseti na svetle zaborave, bezmernotalasawe, u kome je moguñe spoznati sve valove. Samoiz slutwe tih obzora moguñi su ovi lepi,antologijski, Petruovi stihovi: A vi ãta joãradite,/joã uvek postojite:/veåiti putnici naleœima senke – posveta svima nama, davnim i buduñim putnicima, u veåitoj zakonitosti naãih sudbina,ispisana joã u wegovoj ranoj zbirci („Veåitiputnici”, Zamenice).

No i beskraj Petruovog poetskog sveta obitiva uenergiji paradoksa, u novoj eksploziji wegovezgusnute supstance – u kojoj rasuti se, izmañipolarnosti, ugrizu dualiteta, æiveti ufragmentima – moæda znaåi i razumeti, napokon,sve. Pesniåka nada, u jednom trenu, iznova hrani i tu neapstraktnost, moguñnost da, ukoliko ultimatumparadoksa nalaæe svemu da bude obrnutost svega,

211

nedokuåivo moæe da se pokaæe i u neposrednostima,u wihovoj prajeziåkoj proãlosti, u pravukonkretnosti da bude, u potrebi stvari da, najposle,ne postoje kao iãta drugo do ono ãto jesu –„naprezawe smislova u wima samima”, „sve dok nepoprime oblik jabuka, liãña,/senki,/ptica” – kakoto saæima æivotvorna i vidovita mudrostStaneskuovog stiha.

Svaka åedna qubav, ima „dvostruku subverzivnuulogu” – primetiñe Petru, duhovito, u svomQubiåastom mastilu (1997), i ne postoji liãenaprevrata. Te ñe tako posle velikog vala promena,talasawa u prostoru poruãenih idola, opet „stiñiBog da svojom miloãñu/izbriãe bol razliveneslike”.

Kao ãto je i unutraãwost smislova, iz nevine ispontane iskrenosti åistog postojawa – novi sanpesnika – nedoseæan govoru, moguñ u dodiruintuitivnog poimawa wegovog biña. Postoji kaoneposrednost bretonovskog duãevnog automatizmakoji moæe oploditi regione vrhunski osetqivebudnosti. Ili se pojaviti, kao Dojnaãovo „naliåje”:„unutarwi refleks prostora/na obrnutu molitvu”, ikao odgovor iz najdubqe dubine dojnaãevskog„mehanizma koji se osmehuje”. Odgovor sameapstrakcije na samoñu biña, jednako straãnu inemoguñu, koliko je to i samoña niãtavila.

„Praznina koja pleãe” stoga je Krduovaumetniåka replika te bezvremene moguñnostiparoksizma, nada melanholika, i oåaj poverenika usmisao – taj brzometni pokret misli, kojazaokruæuje dogaœaj pre nego ãto ga ugasi u drugom. To je oãtri bqesak u tami , „Krik onoga koji ñuti”:

Ova se nada ne moæe odloæitipoœimo zauvek poœimo

uokolo je krikonoga koji ñuti

pogledaj misao moju

212

kako se teãko zaokruæujena poåetku dogaœaja

(Jagoda u klopci)

Melanholija je Petruov prohod kroz alogiånostsveta, putem koji katkad, ispostavqa se, u wegovimpesmama ukida oãtrine i prepreke, ublaæuje ivice.Ona je åitawe formi, koje za trenutak ublaæujedramatiånost. Ona je pismo zaostalo izatranscendencije, ili, prosto, åeæwa za liriånoãñu– sa one strane oblika i sistema. Onda kada se uåinida postoje samo bol i bura, javi se, u beskonaånojmuzici talasa. Pre i posle zgusnutosti haosa, najavaje duboke eksplozije u kojoj su eros i erotika jedno –rasprskavawe trenutka, poåetak i kraj, Sioranovabezgraniånost, saæeta u plamen, liriånost,unutraãwe proåiãñewe.

A provereni Krduov kquå za razbijawe brava –„ãto je viãe erosa na putu,/mawe je zidova izatvorenih vrata” – („Posledice qubavnog zanosa”,Qubiåasto mastilo), wegove su ekstaze – moguñnostda se i smrt, imanentna æivotu, pojmi, u odgovorukoji je iznad muånine, i agonije – kao Daviåova„protivsudbinska sudbina” iz wegovih Talasograma:„Kaæu: smrt traje ceo æivot./Onda i æivot nek trajedok bude smrti.”

Krduova poezija je dvojnost same raspuklineizmeœu rane i blaæenstva, izgubqenog blistavila inade, izmeœu zanosa i niåeg. Wegove moæda najlepãepesme izraz su tog paroksizma, moguñeg uapsurdnosti spojenih sudova potpunih suprotnosti.„Melanholiåna tutwava” tu je da se praskom punoñe,na pragu iãåeznuña, svojom savrãenom vatromnaruga svim istinama savesti i svesti, nad åijim ñese veånim, „veteranskim erosom”, pojaviti aura tajne i svetosti, kao i taj bezvremeni tutaw zavodniåkeæenskosti – otvorena rana sveta.

(…)bio je petak opasnosti u manastirskoj ñelijizidovi su uzdrhtali zaquqao se i patos

213

ovaj rat nas je sasvim sludeo

zar se samo ogwem i maåemuåimo slobodipo oåima odaje mislili smo da smo samiãto je bilo neophodno telima smo rastezali dolinuprastarih dræavnih molbi

voleli i hitalisve vreme gnevno gledajuñi zidni sat

vodio sam qubav poput veteranamanastirske tiãinevodila je qubav poput æene obuzetemelanholiånom tutwavom

(„Melanholiåna tutwava”, Qubiåasto mastilo)

Petrouvi nad-nadrealni – mistiåni i drevni,koliko i postmoderni vrtlozi, preåice i saæeci –wegov erotikon sveæe razasut u rasape svihpreimenovanih i preæivelih vrednosti, ãto uwihovim dubinama, i ponad wih, saæima svojpriruånik strasti, kao algoritam æivota uantologijskim svojim porukama – nije drugo doapologija bivawa, iznad horizonta, iz istoimenepesme (U crkvi Troja) – neodoqiva potreba za biti –pesniåki stvarna, u meri u kojoj smrt åininestvarnim æivot, i onoliko transcendentalna,koliko umetnost moæe prihvatiti i iskazati da, napola puta ka Niåemu, uvek na domaku smrti, nijednaforma nije potpuna, nijedna struktura prihvatqiva– sem iznad konaånog vida, iznad neizleåivog vidaprivremene muwe. U celini ñutwe, ili krika, ãtopolazi iz oka, fraktalnog mnoãtva istina. Ili,nepostojawa istine.

Poezija Petru Krdua stoga nije kwiga nadkwigama. Govor je viãe istina. Predbiblijskih, ili mitski probranih, iz draguqa drevne poezijeBalkana, iz arheoloãke, neutralne tvrdine kamena iiz bestrasnog, korodiranog praha istorijskog

214

nasleœa. Iz filozofskih brevijara, od antike dodvadesetog veka, sa raåvawima – od uverewa do skepse – od tvrdih postulata do magije zavoœewa åistommiãqu.

No niãta mawe istkana je i od slapova izasocijativnih albuma, ãirom rastvorenih stranicaliterature i slikarstva, sa wihovim mozaiåkim,naoko u trenu, nasumiåno, uspostavqenimmeœusobnim vezama, i iskquåivawima – u paradoksunovoizniklih i nigde pre otkrivenih vizija, kojedetronizuju slepost zakona, slaveñi proverenuverodostojnost fantazmagorija i apsurda, pomerenih slika, strasne æudwe i iskoãenih, podrivajuñihpogleda.

To je ãtivo neãtedimice otvoreno tek novomudaru misli, slutwe, ili preispitivawa, ãto kao dapokretima unutarweg oka preokreñe svaki kamen utemequ ideologija i sistema, reda i pseudosmisla, iprevodi ih u åitawe apsurda – u æivotnost svojihnekoherencija, uzdrmane konaånosti, i svake wenesiñuãnosti pred beskonaånim, wenog naruãenog iodsutnog smisla, nedostajuñe uteãne arije – u velikonedostajawe one obuhvatne forme, u koju bi moglastati sva istina, ãto bi bespogovorno saopãtavalada postoji istina.

U maãti svoje zbiqe, i u realnostifantazmagoriånih wenih sudara i vizija, kao uprolomu kosmiåkog prostora, koji diãe svojim uveknovim bolom izlomqenosti i geometrizma, poezijaPetru Krdua kao da seizmiåki oseña i beleæi iveliki prasak praznine. Nalik je Munkovom kriku.A poznavaoci ovog umetnika kaæu da je iza wega, togkrika, tvorac ovog remek-dela uistinu osetio –niãta drugo – do krik åitave vasione.

Ãta onda reñi za donosioca oka – koji bez togmegavidela i kvadrofoniånog sluha, ostaje tek mrqakrvi koja govori, koja je, iz Staneskuove pesme,preãla u beskonaånu otvorenost Krduove rane reåi –fenomena koji se iz pesme „Nevino rodoskrvnuñe”(Jagoda u klopci) raãirio i obojio celokupnuPetruovu poeziju.

215

Jer iz we, te rane, nema izlaza, ni toka. Petruova poezija stoga i jeste liãena ispovedne

proãlosti i sadaãwosti, i klasiåne niske lirskihsituacija koje bi upotpuwavale jedna drugu novompriåom o istoriji oseñawa. Wome se, u hijatusuvremenskog, tog bolnog iãijatikusa qudskosti,prolamaju kosmiåke dimenzije, pobodene katkad uenigmatiku qudskog trenutka – i odjekuju wime –razbijajuñi svaku konzistentnost priåe lirskogsubjekta, apodiktiånost ili narativnu supremacijuklasiånog poetskog ega.

A bez proãlosti i buduñnosti, majstor spoznaje u igri opsena sveta, u srediãte svoje pesme stavqatrenutak, vrhunski integral velike, nesaopãtivepriåe, koja je bez poåetka i kraja. Dramu i ekstazu,potpunu ispuwenost u istoriji trenutka, koji kazujesebe, kao nemir, strah, odsjaj dubine – buœewa,savesti, erotike, zavoœewa – koliko i sve eklipsesvakodnevnih i epohalnih zalazaka – kao druga licaapokalipse koja svaki åas ostavqa neki svoj sagoreli pramen na pragu reåi, oåekujuñi muweviti odgovor,plamen velikog obrta, van smisla i van sveta – unekoj novoj stvarnosti opstanka, sa konceptompobune i apsurda u svom saæetku kontrapunktskogopstajawa haosa i sjaja na wegovim rubovima. I uneizmernom, neprekinutom plamenu proåiãñewa – u nepremerenoj dubini rane reåi.

Apsolut trenutka jedini je znak totalneprisutnosti, seva nade i beznaœa, koji, u istojstrukturi zaåudne niãtavosti, izmiruje postojawe i nepostojawe, vrhunac æivota i smrti, konaåno ibeskonaåno, istinu i iluziju. Tu su pitawe i odgovor saliveni istim bqeskom muwe. Kao i uspon isunovrat, egzaltacija i agonija, unutar iste,uskomeãane lirske ispuwenosti, koja sudbinskovidi kao oåaj i ekstazu, ekstremno uzdignute znakepitawa i usklika, male doboãe u zraku, kojinajavquju transcendenciju. Jer stoje vazda naraskrãñima, u razilasku sa svim drugostima, i unajavama svog prisustva u wima. U ekstremnimtemperaturama, u ekscentriånosti svog Ja, izaãlog

216

iz okvira, kao objava neumoqivog prisustva, i kaoobeñawe tog iskoraka, transgresije.

Hrabrost je u umetnosti katkad nezanimqiva, ipatetiåna, ako ostaje bez maãte, nonãalantnosti,ekstravagancije i ekscesa. Bez prsta u oko, ilineoåekivane tiãine, poloæene kao dlan na srce. Anezamisliva je bez zemqe porekla, iz koje pristiæe,objave celog, pojmqenog, imaginiranog, æeqenog Ja.I one neænosti rasprostrawenih boja nakon muwe, i onog æivog nerva dvovidosti, metafiziåkog sjaja,one lepe, i za sva vremena otvorene, elegiåneupitanosti Krduove pesme, koju åesto åitam kaomoguñe epistole Sioranu, tom velikom izumitequlirske alhemije paradoksa, virusa apsolutnoglirizma, sa svim podrazumevanim, usijanimpolugama strasti i patwe, sa nitima skeptiånihvizija i bojama transcendencije.

Sreñom po nas, beleæi Sioran, vreme neiscrpquje ono od åega smo sazdani. Ono neuniãtivo, ma gde da se zaåiwe, nagoni nas na odgovore, i „vredise zanimati samo za strateãka i metafiziåkapitawa”, to jest, ona pitawa koja nas åvrsto vezuju zastvarnost, i ona koja nas od we otræu „…vredi sezanimati samo za skup sadaãwih zbivawa i za onoapsolutno, za novine i Jevanœeqa (…). Nazirem dankada ñemo åitati joã samo telegrame i molitve(…).”

Petruova strofa zagazila je duboko u kreativnost antipoezije, „u åisto zapisivawe demonija”, kako je o woj duboko impresivno i taåno zapisao ÃtefanAugustin Dojnaã, te „udara u lice tradicionalnojlepoti stiha, poput æivog biåa, primoravajuñi je dase ne plaãi sarkazma, cinizma, vulgarnosti,oskrnavqewa; drugim reåima, da svojim izrazomstvori svet koji je isto tako æigosan, groteskan,nemilosrdan, kao postojawe na koje se odnosi,vremenski odreœeno, ili ne…”

A moæda je najæeãña provokacija tog u mahustvorenog sveta, oåevidnost sama, ona ãto nasneposredno okruæuje, i istovremeno stvara takveemocije koje nas od we najdaqe odvode, sa grotesknim

217

propratnim crteæom, na kome je upravo daqinajasnije videla lice kojim smo zastraãeni, åineñi da u istom trenu æivimo sopstvenu realnost, ukomadiñu wegove neopozivosti, koliko i u nuænom,provociranom odgovoru, kojim smo veñ daleko izvansveta. Telegrami i molitve, taj minijaturni dvoznak, posledwe je krvno zrnce jednog veñ u arhivalijeprevedenog, mnogo puta poraæenog, i, zaåudo, upoeziji joã preæivelog fenomena – qudskog truna,åestice koja govori.

Petruova pesma, aktualna u svojoj postmodernojstrukturi i ritmovima rasutog vremena, ãto uhitwi i pometwi uvek iznova konstituiãe i sampesniåki subjekt, kao novootkovano ãtivo,sklopqeno iz fragmenata, nosi u sebi tu otpornostzadate rane, koja se brani bezmerno animiranimdrevnim poqem lirske unutraãwosti, sazvanim okoelementarne åestice, osnovne emanacije smisla, uistoriji, koja, uprkos svemu, joã uvek traje,oduzimajuñi nam åas vodu, åas svetlost i bliæwe, åas jasnost videla, i razum, sluæeñi se åesto, i sasvim,po mehanici svojih apsurda, i samim duhom,okreñuñi ga protiv wega samog.

Ta duboka uvreda svakog, pa i ovog, trenutaånog,ili istorijskog, pa i celokupnog åovekovog nasleœa,koja pesniåke istine stavqa u procep kantovskedileme – ñutati o nama samima, kako bi druge,nauånije i objektivnije drugosti svedoåile o nama,ili govoriti – strasno i pakleno – o svimpaklenostima pakla koji qudi prenose jedni drugima u nasleœe, jedna je od najlepãih tvrdoglavostiPetruove poezije – buduñi da se uvek iznova vraña, ipreobraæava u atak na ñutwu, u posebne i uvek noverojeve invektiva, bivajuñi, pre svega, i u svemu,razoruæavajuña iskrenost.

Od svih imena koje je za svoj pesniåki subjekatpropustio da neposredno sroåi, a salio ga je urazliåitim svojim metaforama, sazdanim od krvnihzrna, rasutih zupåanika, baruta i druge bojevemunicije vremena, ali i od netremiånih zvezda –

218

jedna od najpriliånijih wegovom pesniåkomjuvelirstvu jeste Donosilac oka.

Vidik, prozir wegove pesme, uistinu jeste poputonog u sokola na ramenu wegove Jermenke. Ãtaviãe,on sam je taj soko – jasnovidac – ãto kruæi iznadrazorenih predela, ponad tuænog poqa bitke. Nemoæete ga pripitomiti. Kquca vas u ramenu kost, ipoåev joã od Petruovih Zamenica klikñe: „Skini sasebe ñoravi æivot”.

Ne traæi da ga volite. A opet, prirasta uz vaãuintimu, vaãe sumwe. Nesklon navikama da se åuvanepromewen u arhivama bespogovora i neupitnosti,i da se uzgaja u prenosivom potomstvu istog.Åvornovat i åupav. Daha oãtrog, poput seåiva.Puãta vas u prostor koji je za vas razlomio – traæi„Misao koja ima reå”, upravo onu koju jeinaugurisala U crkvi Troja, gde o tome slovi: Ovamisao nema pravo/da beskonaåno ñuti//mirna je vedraje/moli svetlost (…) u meœuvremenu hladnoña seuvlaåi u kosti/veåeras ñe padati sneg sa viãkomistine/duboko u pamñewu.

Zametak spoznaje Petruove pesme ponekad podseti na razlomke egipatskih papirusa, nastale uHorusovom oku, oznaåajavajuñi ãta saopãtavaju åula, a ãta meœu wima, uvek prisutna, ãesta i blistavasila – misao. Samo sa wom u kombinaciji, u sklopute precizne ãifre, mogu biti izraæeni volumenisastojaka hrane, semena, ili leka, potrebni za daqiæivot. Pod paskom boga mudrosti Tota – timzaãtitnikom pisara, pisawa, i kwiæniåarstva, alii medicine. Izumiteqem. Horusovo oko sklapa svuiskustvenu moñ, sve senzacije, ali i znawe i magiju –kako bi ih u takvoj interakciji poverilo åuvaruvremena – a u Petruovoj pesmi, åuvaru qudske graœe,buduñnosti: „Uåvrãñivawe pocepanogåoveka/uåvrãñivawe prekinute ideje/uåvrãñivaweizgorelog perja/otkrij svoje oko i videñeã(„Eksperimentalna faza”, Jagoda u klopci).

Ta ãifra dovoqno je moñna, i magiåno æiva, daje sebi saobrazi i donosilac oka, drevni glasnik – i

219

moderni ispisivaå telegrama i molitvi, u Krduovojpoeziji.

Zanosni i zavodqivi eros Petruove pesme upravo svojim „snegom sa viãkom istine”, nosi neãto odtog poetski vidovitog i alhemijskog znawa magije,kojim svoje reske slogove spaja sa stvarnoãñu, nerazluåujuñi senzibilitet i inteligenciju,urawajuñi celokupno biñe svoje pesme, wenuåuvstvenost, i telo, u æivotne pulsacije, u ritmovevremena, jednog jedinog dana, sata i trena, pre negoãto ih prisvoji, kao poseban lirski grumen, isvojim neobiånim, lirski razlomqenimhipostazama, poput brusaåa kakvog alema, izdigne zamnogo stepenika iznad poznatih nam oblika ividqivih obrisa sveta. Unoseñi, u tu mudrostbrusioca nadrealnog trena, i sav svoj nepatvoreni,åulni æar, iskrenost, i voqu promene, kaoproåiãñujuñi plamen. I svoju misao, napose, svesvoje prizvane unutarwe posede i wihovoposlanstvo, uvodeñi u novu vibraciju zanosa idrhtaja, visoke frekvencije, pod kojom se, u stablu te muwe, niãtavila rasprskavaju, lete poput krpicapepela, kao da „buœewe u pesmi” uistinu moæe bitipriziv lekovitosti, skupa istina, u konaånostimanaãih dela, u trenutku, ali i u onom horusovskomznawu idealne mere, koja bi morala pripadatiizumitequ i åuvaru pisma, vremena i sveta. Onevejavice „snega sa viãkom istina”, ili talasawa,koje se valerijevski preliva iz svih konaånosti ioblika, preobraæavajuñi jedne misli u druge – iåineñi ih tako vaænijim od svake misli, itrajnijim od svakog konaånog vremena.

Ne znaåi li to ostvariti se, napokon, kako bivrhunski magus inspiracije i doajen Krduovogãtovawa, Sioran, æeleo – u svim bojama. Pisatimislima: „Zar me misao ne vodi ka svemu? Da li sambio ono ãto sam hteo i mogu li postati ono ãtoæelim? Da li sam bio boja, vetar, grmqavina? Jesamli progutao sve ãto je odvaæna misao zamislila? Zar nisam mogao da budem neko drugi onoliko putakoliko sam bio ja? Da li sam naizmeniåno bio

220

vasiona æalosti, teæwi, tuge i radosti? I neñu limoñi da naizmeniåno primam oblike svih boja kojepostoje i koje se mogu zamisliti… („Da se ostvarim u bojama”, Priruånik o strasti. Izabrao i sarumunskog preveo Petru Krdu, Edicija „Braniåevo”,Poæarevac, 2009).

Pisati, dakle, bojom jagode i qubaåistog pisma.Misliti drugim bojama. Drugostima. Biti Ja iDrugi. Biti Ja. Biti Drugi.

To je, napokon, ta pohvalna reå Petruovogpoetskog pisma, koja raspolaæe energijom velikogqubavnog usvajawa, to – biti slikar u pisawu, ipesnik slikara – sa onim plodnim uticajemuzajamnosti, „dobrim duhom koji ræe” i podiæe buku i bes; one svaki åas najavqene katastrofe, kojuuklapa u svoju novu, postmodernu, minimalistiåkisegmentovanu melodiju, lirskog duha, ãto uPetruovoj poeziji stiåe obeleæje wegove vlastite,snaæno i smelo komponovane, apsolutne realnosti –viãejeziånosti.

Wegove jedine i prave, duhovne autobiografije,koja sudbinu znakova i sveta prevodi u univerzumznakova, ostvarujuñi se, u vremenu koje teåe i koje nas mewa, upravo dubinom svog oploœenog lirizma, uvreme izvan vremena.

A uvek na pragu stvarawa eksklamativnog,imperativno drugaåijeg i novog, za korak ispredzloumqa, poraza i pada – taj hod hitwe u svetbezbrojnih moguñnosti – otvoren, fascinantnoostvariv i dramatiåno somoosporiv – iviåan, to jePetruova voæwa „biciklom Sioran” po zaleœenimvrãaåkim ulicama, let „supersoniånim avionomHorhe Luis Borhes” kroz hodnike biblioteka. To jeplamen erotske strasti u skrovitim ateqeima, i tamelanholiåna tutwava, i priåa o iãåaãenomvremenu slepog poåetka, koji mora progledati – uvekje to joã jedan krduovski naåin iskuãavawa predelamuwa. Predela neuniãtivog. Ãto se kroz nasoglasio, kao uzvratni sjaj onom veånom stablu,skrivenom od naãih racionalnih i pragmatiånihpogleda toliko da zaboravqamo da mu i sami

221

pripadamo. Da postoje neugasivosti iz kojih seraœamo, hermetiåne poput preñutane suze, izarobqene poput jagode u klopci. Uporne poputkrvopisa. Onog Krduovog biti u mastilu vremena.

Na zametnim, zamornim, iscrpqujuñim stazamavremenskog besmisla, pesnik Petru Krdu briæqivoje odnegovana integralnost sluåaja.

Dete muwe. Prinåevski nadneseno nad svojuqubavnu planetu, sveåanu jagodu u sneænoj klopci.Qubavnik sreñnog i plodnog æara reåi, plamene,åiste voqe, a jednako tako i ålan umetniåkinepokolebive iredente, mawine pokorenog glasa,usmerene na ruãewe zidova na putu ka nemoguñem, katotalnom lirizmu, koliko i vlasnik zrele strastisladokusca, ãto otpija iz tomova zdruæenihtvoraåkih energija, sa wenih polova, iz mehanizmakutije koja peva, u ãkripi sklapawa i rasklapawasvojih kosmiåkih stranica, duboko u pamñewu, iduboko sada.

A opet, nañi ñete ga na oãtrim, i prelomnimmestima u poeziji, u kwiæevnosti svog doba, gde jeæivo, pregalaåki – prevodeñi, piãuñi o kulturi,objavqujuñi klasike i savremenike – bio meœu svimanama – a poseban, svoj, i sam, glasan jedino u svojojpreñutanoj ekskluzivnosti.

Niåim zaveden, samozatajan. Sav od izostalihsamoeksplikacija i proglasa.

Od tajnih receptura. Sav u otporu sebi. Od tiãina – i od glasovitog tutwa. Od ukrãtaja nadrealistiåog i magijskog,

eruditskog i intuitivnog. Od finog tlaka verbalnog fluida, ostavqenog

poput dragocenih mirisa, u prostoru izmeœu misli,izmeœu dva stiha.

Od mawka arogancije, a od strasti loma, predoveãtalim ramovima, pohabanim ãtivima, predzabranama, kulama i branama. Sav od novihskretnica nevidqivog skretniåara. Odsurealistiåkog suviãka. Revolucionar, na malimbarikadama od dva-tri stiha.

Glasnik boqeg vremena pesme, duha promene.

222

Nadrealnost sama. Nikad ukinuta stranica otpora, u tajnim

priruånicima strasti. I evo ga, u dubini vremena, maãe sa meseåeve

livade, na poåetku muwe. Tamo gde nikada neñe niñi bele zastave predaje.

223

O AUTORU I KWIZI

Tawa Kragujeviñ (Senta, 1946), pesnikiwa. Autordvadeset pesniåkih kwiga i dobitnik viãe nagradaza poeziju.

Objavqena su dva izbora iz wene poezije –Staklena trava, koju je priredio i pogovor napisaoNenad Ãapowa (Agora, Zrewanin, 2009) i Ruæa,odista – izbor i pogovor Dragan Beleslijin(Edicija dobitnika nagrade „Milica StojadinoviñSrpkiwa”, Zavod za kulturu Vojvodine, 2010), kao izbirka Staklena trava – sedam pesama na sedamjezika (francuski, nemaåki, gråki, maœarski,italijanski, japanski i ãpanski; Agora, Zrewanin,2012).

Objavila nekoliko kwiga kwiæevnih eseja.Dobitnik „Isidorine nagrade” za esej 1976, inagrade „Milan Bogdanoviñ” za kwiæevnu kritiku,1996.

Tekstovi ove kwige nastavqaju liniju tumaåewanaãih znaåajnih pesnika, koju zastupaju i prethodnezbirke eseja Tawe Kragujeviñ – Boæanstvo pesme(eseji o poeziji Miodraga Pavloviña, Ivana V.Laliña, Aleksandra Ristoviña, Srbe Mitroviña,Duãana Vukajloviña i Nenada Ãapowe; Prosveta,Beograd, 1999) i Sviraå na vlati trave (o poezijiDesimira Blagojeviña, Miloãa Crwanskog, VaskaPope, Srbe Mitroviña, Miroquba Todoroviña iNikole Vujåiña; Agora, Zrewanin 2006) – apristupom i formom se razlikuju od dnevnikaåitawa, i kwiga malih i lirskih eseja ove autorke.Nastali su razliåitim povodima i unekoliko su zaovu kwigu korigovani.

Esej posveñen Srbi Mitroviñu pisan je kao omaæpesniku, sa kojim je autorku vezivalo dugogodiãweprijateqstvo. Esej posveñen Vesni Parun, pisan je upovodu dodeqivawa Evropske nagrade za poeziju iobjavqivawa kwige Povratak stablu vremena, koju jepriredio Petru Krdu (Kwiæevna opãtina Vrãac,

225

2010), i povodom odlaska pesnikiwe, iste godine.Esej o Aleksandru Ristoviñu joã jedan je pogled nawegovo pesniãtvo kojim se Tawa Kragujeviñ u viãenavrata bavila, a posveñen je pesniku povodom dvedecenije od wegove smrti (30. januar 1994). „Arhivtuge i druga ogledala”, esej inspirisan kwigomNeznan Novice Tadiña (2006), napisan je za vremewegovog æivota, a ovde ga dopuwavamo podatkom ogodini pesnikivog odlaska (2011). Tumaåewe poezijeMarije Ãimokoviñ nastalo je povodom dodeqivawanagrade „Branko Miqkoviñ” ovoj pesnikiwi, zazbirku Kinovar (2007), kao zapis jednog od ålanovaÆirija ove nagrade. Esej „Iskustvo muwe, telegramii molitve”, posveñen Petru Krduu, pisan je 2012, uznak señawa, povodom ãest decenija od pesnikovogroœewa.

Ova ãtiva objavqena su u naãoj periodici:„Åekajuñi dan. Snovidne mape Srbe Mitroviña”,

Koraci, br. 9-10/2007, str. 165-184. „Arhiv tuge i druga ogledala”, (Novica Tadiñ,

Neznan. Zavod za uxbenike, Beograd, 2006). Koraci,Kragujevac, god. XLI, kwiga XXXVIII, sveska 7/8, 2007.Str. 133-152.

„O gutqaju cinobera, i boji nevidqivog” (MarijaÃimokoviñ, Kinovar, Narodna kwiga 2007). Gradina,br. 25/26, 2008. str. 26-57.

Esej „Poqubac æivota, ili lirski ekumenizamVesne Parun” objavqen je u åasopisuInter kul tu ral nost, br 2 (Zavod za kulturuVojvodine, Novi Sad, oktobar 2011), str. 226-241.

Esej „Iskustvo muwe, telegrami i molitve”,posveñen poeziji Petru Krdua, objavqen je, podnaslovom „Iskustvo pesnika, iskustvo muwe”, umartovskoj svesci Letopisa Matice srpske 2013.godine (str. 306-333).

„Åarolija jedne qubavne reåenice”, esej posveñenAleksandru Ristoviñu, objavqen je, u saæetijojformi, povodom dve decenije od smrti pesnika, uLetopisu Matice srpske, u svesci za januar-februar2014. godine (str. 132-148).

226

SADRÆAJ

ÅEKAJUÑI DAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

POQUBAC ÆIVOTA, ILI, LIRSKIEKUMENIZAM VESNE PARUN . . . . . . . . . . . . . . . . 30

ÅAROLIJA JEDNE QUBAVNE REÅENICE . . . . . . . 61

ARHIV TUGE I DRUGA OGLEDALA . . . . . . . . . . . . 118

O GUTQAJU CINBERA,

I BOJI NEVIDQIVOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

ISKUSTVO MUWE,

TELEGRAMI I MOLITVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188

O AUTORU I KWIZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

227

Tawa Kragujeviñ

TELEGRAMI I MOLITVEPrvo izdawe

2015.

Urednik i recenzentNenad Ãapowa

LektorNataãa Drakuliñ

KorektorMarija Mejiñ

Priprema za ãtampuSaãa Peãiñ

PlasmanKwiæara AGORA

tel. 023-526-738 i 063-758-822

IzdavaåA G O R A

Zrewanin, Koåe Kolarova 12 Ae-mail: ns.agora@gmail.com; www.agora-books.co.rs

Za izdavaåaDragoslava Æivkov Ãapowa

ÃtampaSajnos

Novi Sad, Momåila Tapavice 2

Izdavaå zahvaquje Sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, koji je obezbedio deo sredstava za ãtampawe ove kwige.

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821.163.41-4821.163.41-14.09

KRAGUJEVIÑ, Tawa Telegrami i molitve : eseji / Tawa Kragujeviñ. - 1. izd. - Novi Sad ; Zrewanin : Agora, 2015 (Novi Sad : Sajnos). -227 str. ; 21 cm - (Biblioteka Ogledalo ; kw. 21)

Tiraæ 500. - Beleãka o autoru i kwizi. str. 225-226.

ISBN 978-86-6053-157-7

a) Srpska kwiæevnost - PoezijaCOBISS.SR-ID 298164999