Bezicni LAN

7/17/2019 Bezicni LAN

http://slidepdf.com/reader/full/bezicni-lan 1/8

6 BEŽIČNE LAN MREŽE

6.1 Uvod

Za samo nekoliko godina popularnost bežičnih LAN mreža je jako skočila na tržištuLAN. Razlog za to je zato što bežični LAN omogućavaju moblilnost reloka!iju i pokrivanjeteritorije gde je teško uvesti kablove. "ežični LAN koriste sredinu za prenos za bežičnu

primopredaju. #o skora ovaj tip LAN se malo koristio. Razlozi za to su$ visoke !ene mali proto!i problemi sigurnosti i potreba za radio%dozvolom. &ada su ovi problemi prevazi'eninjihova popularnost je naglo skočila.

6.2 Bežične LAN aplikacije

6.2.1 LAN eksen!ija

Na bežičnoj LAN mreži može da se uštedi jer ne moraju da se uvode kablovi.(ako'e moguće je seliti mrežu kao i vršiti razne modi)ika!ije mreže. *ve prednosti bežičneLAN mreže su prevazi'ene u uslovima gustih zgrada sa velikim brojem korisnika na relativnomaloj površini. +oderne zgrade su takve da je uvo'enje kablova lako.

+e'utim u mnogim drugim okruženjima su poželjnije bežične LAN mreže. (uspadaju zgrade koje se nalaze na otvorenom prostoru ,)abrike- skladišta istorijske zgrade gdese ne smeju buštiti zidovi male kan!elarije gde uvo'enje kablova nije ekonomično itd. svim ovim slučajevima bežični LAN obezbe'uju bolju alternativu. mnogim ovim

slučajevima organiza!ija ima i klasični LAN da podrži bežični i obrnuto. Na primer u )abri!i postoji sprat sa kan!elarijama koji mora da bude u vezi sa samom )abrikom. ovom slučaju je naje)ikasnije / najekonomičnije da bežični LAN bude povezan sa klasičnim LAN.

Na sli!i 0.1 prikazana je jednostavna bežična LAN kon)igura!ija koja je tipična zamnoga okruženja. 2ostoji LAN sa okosni!om kao što je 3thernet koji podržava servereradne stani!e i jedan ili više mostova ili routera za povezivanje sa drugim mrežama. &ontrolnimodul ,4+% 4ontrol +odul- deluje kao sprega za bežični LAN. 4+ ima ili )unk!iju mosta ilirutera tako da može da poveže bežični LAN na okosni!u.*n sadrži neku vrstu logike zakontrolu pristupa kao što je na primer žeton. Neke od krajnjih stani!a su serveri ili radnestani!e. 5oš neki korisnički moduli ,+%ser +odul- koji kontrolišu stani!e običnog LANmogu tako'e da budu deo bežičnog LAN.



+reža na sli!i 0.1 je u stvari bežični LAN sa jednom ćelijom jer je sve u dometu jednog kontrolnog modula. Na sli!i 0.6 prikazana je mreža sa više ćelija. 7vaki kontrolnimodul kontroliše nekoliko bežičnih sistema u svom dometu.

Slika 6.1 Bežična LAN konfiguracija sa jednom ćelijom

Slika 6.2 Bežične LAN konfiguracija se više ćelija

6.2.2 "e!e i!#e$% !&'ada

5oš jedna upotreba bežičnih LAN je da poveže zgrade koje nisu mnogo udaljene. zgradama se koristi ili klasični LAN ili bežični.LAN Za povezivanje zgrada koristi se bežičnilink tačka%tačka. re'aji koji se koriste su uglavnom mostovi ili routeri.

6.2.( No#adski p'is%p

Nomadski pristup obezbe'uje bežični link izmejdu LAN hub%a i mobilnog terminalakoji ima antenu kao što je labtop računar ili notepad računar. 2rimer ovakve primene je da seomogući zaposlenom koji se vraća sa poslovnog puta da sa svog mobilnog računara izvrši

prenos podataka do servera u kan!elariji. Nomadski pristup se koristi u okruženjima gde imaviše zgrada ,bliskih- unutar jedne organiza!ije. oba ova slučajeva korisni!i se mogu kretatiokolo sa svojim mobilnim računarima i mogu da imaju pristup serveru na bežičnom LAN saraznih loka!ija.

6.2.) Ad *oc #'eža

*vakav tip mreže se postavlja privremeno zbog nekih hitnih potreba. Na primer grupaljudi može biti u kon)eren!ijskoj sobi zbog sastanka a da pri tome imaju mobilne računare.*va grupa ljudi može privremeno da svoje računare poveže u mrežu za vreme sastanka.

Na sli!i 0.8 prikazana je razlika izme'u a- bežičnog LAN koji podržava LANekstenziju i nomadski pristup i b- ad ho! bežične LAN. +reža a- čini sta!ionarnuin)rastrukturu koja se sastoji od jedne ili više ćelija sa kontrolnim modulom za svaku ćeliju. svakoj ćeliji može biti više sistema. Nomadske stani!e se mogu kretati iz jedne ćelije u drugu. ad ho! mreži nema in)rastrukture. +reža se sastoji od stani!a koje su u me'usobnomdometu i koje se mogu povezati u priremenu mrežu.

6.( +a,evi !a -ežičn% LAN #'ež%

"ežični LAN mora da ispuni iste zahteve kao i klasični LAN uključujući velikikapa!itet mogućnost da pokrije mala rastojanja potpunu povezanost izme'u stani!a. 2oredovih zahteva postoje i dodatni zahtevi$

% Isko'i/enje s'edine !a p'enos0 protokol kontrole pristupa sredini za prenos ,+A4-mora maksimalno da iskoisti bežičnu sredinu kako bi kapa!itet bio maksimalan

% B'oj čvo'ova0 "ežični LAN nekada mora da podrže stotine čvorova koji se nalaze ućelijama.

% ove!ivanje na okosnic% LAN0 mnogim slučajevima potrebn je povezivanje

stani!a na okosni!u. Za bežični LAN ovo je lako i postiže se pomoću kontrolnih



modula koji se povezuju na oba tipa LAN. (reba napomenuti da se ponekad vršeadapta!ije za mobilne korisnike i ad ho! mreže.

Slika 6. a! "nfras#ruk#ura $ežične LAN mreže i $! Ad %oc mreža

% od'%čje se'visa0 (ipična zona koju pokriva bežični LAN je prečnika 199m do899m.

% Bae'ijsko napajanje0 +obilni korisni!i koriste radne stani!e koje se napajaju iz baterija koje mora da imaju dug vek zato što se koriste sa bežičnim adapterima."ežične LAN implementa!ije mogu da smanje potrošnju dok ne koriste mrežu to jet:v. fa&a s'avanja.

% Be!-ednos0 Ako nije pravilno dizajnirana bežični LAN može biti i prisluškivan.+reža mora da obezbedi prenos i u bučnim okruženjima i mora imati odgovarajuću

bezbenost.% Raspodeljene #'ežne ope'acije0 7a porastom popularnosti bežičnih LAN raste

mogućnost da dve mreže rade u istom području tako da može doće do ometanjaizme'u njih. *va ometanja mogu poremetiti rad +A4 algoritma.% Rad -e! do!vole0 &orisni!i bi više voleli da koriste LAN bez dozvole za korišćenje

odre'enog )rekven!ijskog spektra ,radio%dozvole-.% *ando3'oa#in&0 +A4 protokol treba da omogući mobilnim stani!ama da se kreću

iz ćelije u ćeliju bez prekidanja aktivnosti.

6.) "'se -ežični, LAN #'eža

"ežične LAN mreže su podeljene po tome koju tehniku prenosa koriste. 7ve postojeće

bežične LAN mreže spadaju u jednu od sledećih kategorija$% In'ac'veni 4IR5 LAN0 ;elija /R LAN je ograničena na jednu sobu zato štoin)ra!rvena svetlost ne prolazi kroz zidove.

% LAN koje ko'ise e,nik% p'oi'eno& spek'a0 *ve mreže rade u /7+ opsegu, /ndustrial 7!ienti)i! i +edi!al- tako da dozvola nije potrebna.

% Uskopojasni #ik'oalasni LAN0 *ve mreže rade na mikrotalasima ali ne koriste prošireni spektar. Za neke su potrebne dozvole zbog )rekven!ije koju koriste. (abeli 0.1 su date najvažnije karakteristike ovih tehnika.

6.).1. In'ac'vene LAN #'eže

*ptičke bežične komunika!ije u in)ra!rvenom delu spektra se često koriste udomovima kod raznih daljinskih upravljača. /n)ra!rvena tehnika se može upotrebiti i za

bežične LAN mreže.

6.).1.1. 'ednosi i #ane

/n)ra!rvene mreže imaju više prednosti nad mikrotalasnim. /n)ra!rveni opseg je vrloširok što omogućava jako visoke protoke. +e'utim ovaj opseg nije regulisan svuda u svetušto nije slučaj kod mikrotalasnih opsega.

/n)ra!rveni opseg zahvata neke delove spektra vidljive svetlosti što ga u nekim LANkon)igura!ijam čini atraktivnim. /n)ra!rvena svetlost se di)uzno re)lektuje od svetlo obojenih

predmeta. *vo može da se koristi da bi se postiglo pokrivanje !ele sobe. /n)ra!rvena svetlostne prolazi kroz zidove i druge neprozirne predmete. *vo ima dve prednosti$ in)ra!rvene



komunika!ije se mogu lako zaštititi od prisluškivanja od strane mikrotalasnih i u svakoj sobimože da radi posebna in)ra!rvena instala!ija.

5oš jedna prednost je ta što oprema za in)ra!rvene mreže ima relativno nisku !enu i jednostavna je. ovim mrežama se koristi intenzitetska modula!ija ,A7&- tako da /R prijemni!i treba samo da detektuju amplitudu signala a mikrotalasni prijemni!i moraju da

detektuju )rekven!iju ili )azu./n)ra!rvene LAN mreže imaju i svoje mane. +noge prostorije pate od in)ra!rveneradija!ije koja potiče od sunčeve svetlosti i veštačke svetlosti. *va dodatna svetlost je šum za

prijemnike. Zbog ovoga mora da se poveća snaga predaje ali do odre'ene grani!e jer može da prouzrokuje oštećenje vida.

(abela 0.1 &arakteristike bežičihe LAN tehnika

In'ac'veni 'oi'eni speka' Radio

i%!ni i'ekivnisnop 7'ekvencijskoskakanje i'eknasekvenca Uskopojasni#ik'oalasni'ook 4M-3s5

1 do < 1 do 19 1 do 8 6 do 69 19 do 69

Mo-ilnos 7ta!ionarni=mobilni

7ta!ionarni,opt.vidljiv.-

+obilni 7ta!ionarni=

+obilni

7ta!ionarni=mobilni

Mo&%/nosok'ivanja

Zanemariva Zanemariva +ala +ala 2ostoji

8alasnad%žina3

7'ekvencija

>99 nm do?99 nm

>99 nm do?99 nm

?96 +@z do ?6> +@z6< @z do 6<>8B @z

BC6B @z do B>B @z

?96%?6>+@zB6@z do

BCCB@z1>>6B@zdo1?69B@z

Mod%lacija A7& A7& D7& E27& D7=E27& I!'ačena

9na&a% % F 1G F 1G 6B mG

Meod'is%pa

47+A (oken Ring47+A

47+A 47+A Re:erva!ijaAL*@A47+A

o'e-nado!!ola

Ne Ne Ne Ne #a

6.).1.2 8e,nike e#iovanja

2ostoje tri tehnike emitovanja koje se koriste kod in)ra!rvenih bežičnih LAN mreža$% signal može da se emituje )okusiranH% signal može da se emituje omnidirek!ionoH% signal može da se odbija od svetlo obojenog pla)ona.

6.).1.( i'ekan si&nal



#irektan /R signal se koristi za veze tačka%tačka. ovom slučaju domet zavisi odsnage emitovanja i od ugla )okusiranja. Dokusiran /R link može imati domet od nekolikokilometara. *voliki dometi nisu potrebni za konstruk!iju unutrašnjih LAN. /R link može sekoristiti za povezivanje zgrada tj. mostova ili routera na zgradama koji su u liniji optičkevidljivosti.

Na sli!i 0.8. prikazana je veza više /R mreža. *ne čine (R mrežu. 7vaki trans!eiver podržava radnu stani!u ili hub stani!a a hub obezbe'uje )unk!iju mosta.

6.).1.) :#nidi'ekcioni si&nal

*mnidirek!iona kon)igura!ija je načinjena od jedne bazne stani!e koja je u linijioptičke vidljivosti ostalih stani!a u LAN mreži. Najčešće je bazna stani!a na pal)onu. *vo je

prikazano na sli!i 0.<. "azna stani!a se ponaša kao ripiter. 2redajnik emituje omnidirek!ionisignal koga mogu primiti svi /R prijemni!i u okolini. *vi drugi tran!eiveri emituju direktansigan ka baznoj stani!i.

Slika 6.. (oken )ing LAN sa infracrvenim linkovima

Slika 6.*. +mnidirekciona infracrvena LAN mreža

Slika 6.,. -ifu&na infracrvena LAN mreža

6.1.).; i%!ni si&nal

ovoj kon)igura!iji su svi /R trans!eiveri upereni ka di)uznom pla)onu. *vo je prikazano na sli!i 0.B. /R signal koji pada na pla)on se re)lektuje od pla)ona i to

omnidirek!iono tako da mogu da ga prime ostali prijemni!i. Na sli!i 0.0. prikazana je jedna /R LAN kon)igura!ija. Na pla)onu je bazna stani!a jedna za svaku prostoriju. 7vaka stani!a obezbe'uje povezanost više sta!ionarnih i mobilnihradnih stani!a u okolini. 7ve bazne stani!e su žično povezane za server koji omigućava

pristup klasičnom LAN%u ili GAN%u. kon)eren!ijskim sobama nije postavljena baznastani!a već ad ho! mreža.

Slika 6.6. ") LAN konfiguracija

6.; LAN #'eže koje ko'ise p'oi'eni speka

*vaj tip bežičnih LAN su najpolularnije. ovom mrežama je moguća kon)igura!ija saviše ćelija. 7vaka ćelija koristi druge )rekven!ije da ne bi došlo do ometanja.

jednoj ćeliji topologija može biti sa hubom ili bez. hub topologiji hub je uglavnomna pla)onu i povezan je za okosni!u klasičnog LAN da bi obezbedio povezanost izame'u obevrste LAN mreže. @ub tako'e može da kontroliše pristup pomoću )unk!ije koordina!ijeopisane u /333 >96.11 standardu. @ub može da kontroliše pristup i kao multiportni ripiter koji slično )unk!ioniše kao 3thernet multiportni ripiter. ovom slučaju sve stani!e u ćeliji

predaju i primaju od huba. 7vaka stani!a može omnidirek!iono da emituje da bi sve stani!e primile signal. *vakva kon)igura!ija ukazuje na bus topologiju.

5oš jedna )unk!ija huba je %andover mobilne stani!e. odre'enom vremenu stani!e sudinamički dodeljene jednom hubu. &ada jedan hub primi oslabljen signal on predaje stani!ususednom hubu.



topologiji bez huba koristi se +A4 algoritam kao što je 47+A za kontrolu pristupa.*va topologija se koristi kod ad ho! LAN mreža.

6.6 Uskopojasne #ik'oalasne LAN #'eže

*vaj tip bežičnih LAN mreža koristi uskopojasni mikrotalasni )rekven!ijski opseg za prenos signala. #o skoro su za sve mreže ovog tipa bile potrebne dozvole. +reže su istekon)igura!ije kao i LAN mreže koje koriste prošireni spektar.

6.< IEEE =>2.11 sanda'd !a -ežične LAN #'eže

/333 >96.11 standard je napravljen za bežični LAN i obezbe'uje +A4 protokol ispe!i)ika!ije )izičke sredine za prenos. Na sli!i 0.C. prikazana je /333 >96.11 arhitekrura.

Najmanji blok zgrade bežične LAN mreže se zove "77 ,"asi! 7ervi!e 7et- koji se sastoji od

broja stani!a koje koriste isti +A4 protokol i dele isti bežičnu sredinu za prenos. "77 može biti izolovan ili može biti povezan na okosni!u kao distribu!ioni sistem #7 preko tačke pristupa ,A2% A!!ess 2oint-. A2 )unk!ioniše kao most. +A4 protokol može biti kontrolisanod strane !entralne koordina!ione )unk!ije koja se nalazi u A2. "77 se može posmatrati kao

jedna ćelija. #7 može biti komutator žična mreža ili bežična mreža. Na sli!i 0.C svaka stani!a pripada jednom "77. (o znači da je stani!a u dometu onih

stani!a koje su u istom "77. +oguće je da jedna stani!a bude u dva "77. Ieza izme'ustani!e i "77 je dinamička$ stani!e se mogu isključiti biti van dometa i u dometu.

377 ,3Jtended 7ervi!e 7et- se sastoji od više "77 koje su povezane prekodistribu!ionog sistema. Najčešće je distribu!ioni sistem okosni!a klasičnog LAN a može biti

bilo koja komunika!iona mreža. 377 je za LL4 sloj jedan LAN.

(ačka pristupa je deo stani!e koja omogućava pristup distribu!ionom sistemu. #a bi se/333 >96.11 arhitektura integrisala sa klasičnim žičnim LAN koristi se 'or#al . 2ortal jeimplementiran u most ili ruter koji je deo klasičnog LAN i koji je povezan za #7.

/333 >96.11 de)iniše devet servisa koje treba da obezbedi bežični LAN da bi)unk!ionisao kao klasični LAN. 2ostoje dve kategorije servisa$

% Nudila! servisa može biti stani!a ili distribu!ioni sistem #7. 7ervisi stani!a suimplementirani u svaku stani!u. #istribu!ioni servisi se koriste za osnovne serviseizme'u "77%a. *vi servisi mogu biti implementirani u A2 ili u neki drugi ure'aj.

% (ri servisa se koriste za kontrolu /333 >96.11 LAN pristupa. Kest servise se koriste za podržavanje +A4 servisnih jedini!a podataka ,+7#%+A4 7ervi!e #ata nit-.+7# je blok podataka koji se prenosi od +A4 korisnika do +A4 sloja. Ako je+7# mnogo veliki on se deli na seriju +A4 okvirova.

Slika 6.. "/// 02.11 ar%i#ek#ura

6.<.1 7%nkcije MA? sloja

/333 >96.11 +A4 sloj ima tri )unk!ije$% o%!danos % p'enos% podaaka0 Kumovi inter)eren!ije i ostali e)ekti uzrokuju

gubitak okvira. / pored kodova za korek!iju greške neki okvirovi neće stići. Zbog toga/333 >96.11 standard koristi protokol za prenos okvira. /zvor prvo šalje okvir zahteva

,R(7- odredištu. *dredište šalje odgovor kao 4(7 ,!lear to send-. &ada primi 4(7izvor šalje okvir podataka a odredište odgovara sa A4&. R(7 obaveštava sve stani!e



koje su u dometu izvora da će da se izvrši prenos. (e stani!e tada ne šalju da bi izbeglesudar. 4(7 obaveštava sve stani!e koje su u dometu odredišta da će doći do prenosa.

% @on'ola p'is%pa0 /333 >96.11 koristi +A4 algoritam za kontrolu pristupa koji sezove #DG+A4 ,#istributed Doundation Gireless +A4-. Na sli!i 0.>. prikazana jearhitektura protokola. Na sli!i 0.?. prikazana je logika kontole pristupa. 7tani!a koja

hoće da pošalje okvir prati šta se dešava na sredini za prenos. Ako je sredina za prenosu praznom hodu ona čeka da vidi da li će ostati slobodan za vreme /D7 ,/nter)rame7pa!e-. Ako je / dalje u praznom hodu stani!a odmah šalje. Ako je sredina za prenoszauzeta stani!a čeka da se oslobodi prateći ga sve vreme. &ada se završi prenos nasredini za prenos stani!a čeka još jedan /D7. Ako je za to vreme sredina i daljeslobodna stani!a čeka još neko vreme i onda šalje.

% Be!-ednos p'enosa0 /333 >96.11 standard koristi algoritam bezbednosti G32,Gired 3uivalent 2riva!: algorithm-. ovom algoritmu se koristi tajni ključ kojiznaju samo stani!e koje komini!iraju.

Slika 6.. Ar%i#ek#ura "/// 02.11 'ro#okola

6.<.2. MA? okvi'

2ostoje tri vrste +A4 okvira$ kontrolni okvir okvir podataka i okvir upravljanja. Nasli!i 0.19. prikazan je )ormat okvira. 2olja +A4 okvira su$

% &ontrola okvira ,D4-$ kazuje na tip okvira i obezbe'uje kontrolne in)orma!ije% &ašnjenje=veza ,#=/-$ Ako se koristi za kašnjenje pokazuje vreme koje je potrebno za

uspešan prenos +A4 okvira.% Adresa$ u ovom polju su adrese izvora ili odredišta.% &ontrola sekven!e$ < bita služe da bi se okvirovi pore'ali na prijemu a 16 bita služe

da bi se izbrojali.% 2oda!i$ (o je uglavnom +7#. Na sli!i 0.11 prikazano je kontrolno polje. &ontrolno polje se sastoji od sledećih polja$

% Ierzija protokola$ Za sada je verzija 9.% (ip okvira ,(:pe-$ /denti)ikuje koji je tip okvira.% 2odtip okvira ,7ubtzpe-$ /denti)ikuje )unk!ije okvira.% Za #7 ,to #7-$ *vaj bit je podešen na 1 ako okvir napušta distribu!ioni sistem.% *d #7 ,Drom #7-$ *značava da li dolazi iz drugog distribu!ionog sistema% Iiše okvira ,+D-$ *vo polje je podešeno na 1 ako ima više okvira.% Retransmisija ,R(-$ *vo polje je 1 ako je retransmisija u pitanju.% Napajanje stani!e ,2+%2oMer +anagement-$ *vo polje je podešeno na 1 ako je

stani!a u )azi spavanja.% Iiše podataka ,+#-$ *baveštava da stani!a ima još podataka da šalje.% G ,G32-$ podešen na 1 ako se korist G32 algoritam bezbednosti.% 2oredak ,*%*rder-$ *baveštava odredište da se okviri moraju složiti u odgovarajući

poredak.

Slika 6.. Logika kon#role 'ris#u'a

Slika 6.1. 3A4 okvir

Slika 6.11. 5on#rolno 'olje



6.<.(. IEEE =>2.11 i!ički sloj

2ostoje tri verzije )izičkog sloja /333 >96.11. 2rva verzija spe!i)i!ira tri )izička slojadva u opsegu 6< @z i jedan u in)ra!rvenom opsegu koji rade sa proto!ima 1 i 6 +b=s.

#ruga verzija /333 >96.11a radi u opsegu B @z sa protokom B< +b=s. (reća verzija radi uopsegu 6< @z sa proto!ima BB i 11 +b=s.

Bezicni LAN

Documents

Transcript of Bezicni LAN