bezbednost_3_2009

8/16/2019 bezbednost_3_2009

http://slidepdf.com/reader/full/bezbednost32009 1/268

MINISTARSTVA UNUTRA[WIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

TEORIJSKO STRU^NI ^ASOPIS

3

2009

BEOGRAD Godina LI

8/16/2019 bezbednost_3_2009


БЕЗБЕДНОСТЧсопис Министрств унутршњих посов

Репубие Србије

УРЕДНИШТВО

Помоник министра, Предраг Марић

Начелник Управе полиие, Младен Курибак, генерал полииеУнапређее организаие и ункионисаа стручног оспособавааи усавршаваа, мр Снежана Нововић, главни саветникЗаменик начелника Одееа за граниу Управе граничне полиие, Небојша Пурић, главни полииски саветникПензионисани радник Министарства, Мијодраг Гутић

Секретар Министарства омладине и спорта, Сузана Шулејић

Директор Агение за безбедност саобрааа, Стојадин Јовановић

Про. др Ђорђе Игњатовић, Правни акултет, БеоградПро. др Андреја Савић, Академиа за дипломатиу и безбедност, БеоградПро. др Горан Милошевић, Криминалистичко-полииска академиа, БеоградПро. др Ђорђе Ђорђевић, Криминалистичко-полииска академиа, БеоградПро. др Драган Васиљевић, Криминалистичко-полииска академиа, БеоградПро. др Бобан Милојковић, Криминалистичко-полииска академиа, Београд

ГлаВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИкПро. др Бобан Милојковић

лЕкТУРа И кОРЕкТУРа

Милена Јовановић

лЕкТОР За ЕНГлЕСкИ ЈЕЗИк

Весна Анђелић-Николенџић

аДРЕСа УРЕДНИШТВа:

Булевар Зорана Ђинђиа 104телеон: 011/3148-734, 3148-739

телеакс: 011/3148-749e-mail: [email protected]

ЧАСОПИС ИЗЛАЗИ ТРОМЕСЕЧНОТИРАЖ: 1.000 примерака

ШТАМПА: ГраоликБеоград, Воводе Степе 375

PDF верзиа часописа доступна е на адреси:http://prezentacije.mup.gov.rs/upravazaobrazovanje/bezbednost.html

8/16/2019 bezbednost_3_2009


С а Д Р Ж а Ј

ТЕОРИЈСкИ РаДОВИ

др Миодраг ИВАНОВИћ

мр Милан КЛИСАРИћ

9 СТРАТЕШКО ПЛАНИРАњЕ У јАВНОМ

СЕКТОРУ – КљУЧ РАЗВОјА И РЕфОРМИ

др Саша МИЛОјЕВИћ 46 НУКЛЕАРНИ ТЕРОРИЗАМ

Миленко БОЖОВИћмр Зоранчо ВАСИЛКОВ

67 ПРИСТУПАњА ЖАНДАРМЕРИјЕ ,,УДРУЖЕњУЕВРОПСКИх И МЕДИТЕРАНСКИх ПОЛИцИјАИ ЖАНДАРМЕРИјА СА ВОјНИМ СТАТУСОМ’’(FIEP)

Мр Радослав ПЛАЧКОВ 76 ПОЛИцИјА И ПРИВАТНИ СЕКТОРБЕЗБЕДНОСТИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА

ДЕТЕКТИВСКУ ДЕЛАТНОСТмр Деан БОШКОВИћ 93 СПРЕЧАВАњЕ НАСИљА У ПОРОДИцИ

СТРУЧНИ РаДОВИ

др Горан ВУЧКОВИћдр Миливо ДОПСАј

105 СТАВОВИ СТУДЕНТКИњАКРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИцИјСКЕАКАДЕМИјЕ О НАСТАВИ СПЕцИјАЛНОГфИЗИЧКОГ ОБРАЗОВАњА

др Оган АРЛОВ 116 КРИМИНАЛНЕ РАДњЕ У КОНТЕКСТУ

РЕВИЗИјЕдр Ненад РАДОВИћмр Велибор ЛАЛИћ

133 ОСВРТ НА ПРИКУПљАњЕ ПОДАТАКА ОТРГОВИНИ љУДИМА

Др Владимир УРОШЕВИћ 145 „НИГЕРИјСКА ПРЕВАРА“ У РЕПУБЛИцИСРБИјИ

Мр Бобан СИМИћ 157 САВРЕМЕНИ КОНцЕПТ ПОЛИцИјСКОГ РАДАУ ОКВИРУ ЗАјЕДНИцЕ

мр Ивана БјЕЛОВУКмр Таа КЕСИћ

Зориа НОВОВИћ

173 УЛОГА И ЗНАЧАј МЕНТОРСКОГ РАДА НАПОЛИцИјСКИМ ВИСОКОШКОЛСКИМ

УСТАНОВАМА

Мр Снежана НОВОВИћ 190 MОТИВИ ЖЕНА ЗА ПРИСТУПАњЕПОЛИцИјСКОј СЛУЖБИ

мр Драган МИЛИДРАГОВИћ 204 ЗАДРЖАВАњЕ ЛИцА У ПОЗИТИВНОМЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИјЕ

8/16/2019 bezbednost_3_2009


СТРУЧНИ РаДОВИ

Боан јАНКОВИћ 218 КОНТРОЛA УПОТРЕБЕ СРЕДСТАВА ПРИНУДЕУ ПОЛИцИјИ РЕПУБЛИКЕ СРБИјЕ

Данило СТЕВАНДИћ 232 БЕЗБЕДНОСНА ПРОВЕРА У ВЕЗИ САПОДНЕТИМ ЗАхТЕВОМ ЗА ИЗДАВАњЕОДОБРЕњА ЗА НАБАВљАњЕ ВАТРЕНОГОРУЖјА

ИЗ СТРаНЕ лИТЕРаТУРЕ

Снежана ВЛА 240 СВЕ ЗА ТИМ – ИСПИТИВАњЕ хУЛИГАНИЗМАУ ЕНГЛЕСКОМ фУДБАЛУПОЛ ГОУ И ЏОЕЛ РУКВУД - ПРЕВОД

ПРИкаЗИ

др Ненад РАДОВИћ 253 ДР МИћО БОШКОВИћ, ПРОфЕСОР EMErItusПРИВРЕДНА КРИМИНАЛИСТИКА

др Радомир МИЛАШИНОВИћ 256 ДОц. ДР САША МИјАЛКОВИћНАцИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ

Жеко БРКИћ 260 ПЕТАР ДУјКОВИћМР СИНИША СУБОТИЧКИМР МИЛАН КЛИСАРИћПРИМЕНА ОВЛАШћЕњА ПОЛИцИјЕ

Данило СТЕВАНДИћ 263 ЗАКОН О КОМУНАЛНОј ПОЛИцИјИ

8/16/2019 bezbednost_3_2009


C O N T E N T S

THEORETICAL WORKS

Mioda IVANOVIĆ, P. D

Milan KLIsArIĆ, MA

9 strAtEgIc PLANNINg IN thE PubLIc sEctOr

– KEy tO thE DEVELOPMENt AND rEFOrMs

saša MILOJEVIĆ, P. D 46 NucLEAr tErrOrIsM

Milenko bOŽOVIĆZoančo VAsILKOV, LLM

67 thE IMPOrtANcE OF gENDArMErIEJOININg FIEP (FOr DEVELOPINg ANDPrOMOtINg INtErNAtIONAL POLIcEcOOPErAtION)

radolav PLAČKOV, MA 76 thE rELAtIONshIP bEtwEEN thE POLIcEAND thE PrIVAtE sEcurIty sEctOr

Dejan bOŠKOVIĆ, MA 93 PrEVENtINg DOMEstIc VIOLENcE

PROFESSIONAL REPORTS

goan VuČKOVIĆ, P. DMilivoj DOPsAJ, P.D

105 VIEws OF FEMALE stuDENts OF thE POLIcEAND crIMINAL JustIcE AcADEMy OF thEsubJEct OF sPEcIAL PhysIcAL EDucAtION

Onjan ArLOV, P. D 116 crIMINAL Acts IN AuDItINg

Nenad rADOVIĆ, LLDVelio LALIĆ, MA

133 rEVIEw ON cOLLEctION OF DAtA ONtrAFFIcKINg IN huMAN bEINgs

Vladimi urOŠEVIĆ, P. D 145 ‘NIgErIAN FrAuD’ IN thErEPubLIc OF sErbIA

boan sIMIĆ, LLM 157 MODErN cONcEPts OF cOMMuNItyPOLIcINg

Ivana bJELOVuK, M. si.tanja KEsIĆ, LLMZoia NOVOVIĆ

173 thE rOLE AND IMPOrtANcEOF MENtOrINg IN POLIcE FAcuLtIEs

snežana NOVOVIĆ, MA 190 thE MOtIVEs OF wOMENFOr JOININg thE POLIcE sErVIcE

Daan MILIDrAgOVIĆ, MA 204 rEstrIctINg LIbErty OF MOVEMENtIN POsItIVE LAw OF thE rEPubLIc OF sErbIA

8/16/2019 bezbednost_3_2009


PROFESSIONAL REPORTS

bojan JANKOVIĆ 218 cONtrOLLINg JustIFIcAtION ANDLAwFuLNEss OF cOErcIVE MEANs IN thErEPubLIc OF sErbIA POLIcE

Danilo stEVANDIĆ 232 sEcurIty bAcKgrOuND chEcKOF APPLIcANts FOr FIrEArMs PErMIts

FROM FOREIGN LITERATURE

snežana VLA 240 gOw, P. AND rOOKwOOD, J. DOINg It FOrthE tEAM - ExAMININg thE cAusEs OFcONtEMPOrAry ENgLIsh FOOtbALLhOOLIgANIsM.

REVIEWS

Nenad rADOVIĆ, LLD 253 whItE cOLLAr crIME INVEstIgAtION

radomi MILAŠINOVIĆ, P. D 256 NAtIONAL sEcurIty

Željko brKIĆ 260 POLIcE POwErs

Danilo stEVANDIĆ 263 cOMMuNAL POLIcE Act

8/16/2019 bezbednost_3_2009


7БЕЗБЕДНОСТ 3 / 2009

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8 БЕЗБЕДНОСТ 3 / 2009

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ТЕОРИјСКИ РАДОВИ


Про. др Миодраг ИВАНОВИЋOakland, aoiae collee of univei of hefodie, e uK мр Милан КЛИСАРИЋУправа за стручно образовае, оспособавае, усавршавае и науку

Стртешо пнирње у јвном сетору –ључ рзвој и реформи

УДК: 303.4:005.21

Апстракт: Основни циљ ткста ст да с слона проблматика

стратшког планирања у авном сктору подностави и обасни у глав-

ним тзама и на та наин код италаца и корисника створи асниа прд-

става о то проблматици и допун сазнања корисна за рформисањ и

разво авног сктора, посбно дравн управ. Садра ткста обухва-

та кљун компоннт стратшког мнаџмнта, односно стратшког

планирања у авном сктору, а то су: поам, суштина и знаа стратги

и стратшких одлука; ваност и суштина концпта стратшког пла-

нирања; поступност и фаз у имплмнтации стратшког планирања,

као и проблми и ограниња у том процсу, и на крау, фикасани модли

стратшког планирања, односно доношња и спровођња стратшкиходлука. У тксту с, у ваниим такама, упордно посматрау авни и

приватни сктор, што н би трбало да оптрћу, вћ доприноси бољм

разумвању кљуних питања стратшког планирања.

Кључне речи: стратгиа, стратшко планирањ, авни сктор, про-

цс стратшког планирања, стратшк одлук и модл стратшког пла-

нирања.

Увод

Недоумие и заблуде око конепта планираа су велике и значане, по-себно након отпочиаа проеса транзиие и приватаа неолибералногконепта у развоу друштва. У свим транзитним друштвима доминира ун-даментализам тржишта и либерализам, односно обожавае „стоастич-ни и неконтролисани проеса“. То е последиа негаие и напуштааплански модела из периода соиализма, тако да су планови обележеникао идеолошка одредниа и обележе прошлог времена, те су на та начинзанемарени и напуштени. Урушавае државе, распад велики система и,посебно, авног сектора, распад система вредности и криминализаиа про-еса привређиваа, додатно су утиали на одбаивае било каквог план-ског, раионалног и логичног приступа, посебно на макро нивоу, односно

8/16/2019 bezbednost_3_2009




код доношеа дугорочни одлука. Константно стае кризе, несигурност инестабилни услови привређиваа утиали су да се одлуке доносе у инте-

ресу доминантни владауи политички групаиа, на брзину и на кра-так рок. Уз то, одсуство дугорочног планираа е и последиа околности укоим су институие, организаие и установе пословале и радиле. Стаеперманентне кризе, нестабилни и несређени услови пословаа, ункио-нисае у нерегуларним и сивим зонама друштва и економие, и, посебно,доминантност стратегие преживаваа и понашаа од данас до сутра,елиминисали су стратешки, дугорочни и интегрални приступ ункиони-саа, понашаа, и планираа.

Насупрот земама у транзиии, западни свет е развиао много раи-оналнии и логичнии став у односу на конепт плана и планираа. Можесе реи да е планирае на дуже рокове у битно мери допринело интен-зивном развоу западни земаа у свим секторима друштва. Према томе,планирае представа проес, менаџерску тенику, инструмент, односноеикасан меанизам за систематско и оптимално управае радним про-есима, ресурсима, удима и инормаиама. Квалитет планираа се по-тврђуе и мери на тржишту кое е обективна, независна и интегрална мераегове обективности, па и еикасности.

Промене кое су се десиле у свету у последи десетак година, каошто су глобални проеси, разво инормаиони тенологиа, масовне ко-муникаие и све нестабилнии услови привређиваа и ункионисаа,

утиале су на и промену свести многи лидера и менаџера авног секто- ра, посебно државне управе, о значау и основним принипима страте-гиског планираа. Проеивае и повезивае одлука на кратак, средии дуги рок постало е нужност. Посебна пажа е окусирана на доношеестратешки одлука. Постало е асно да су организаие (органи) држав-не управе сувише велике и сложене, а околности сувише аотичне, да бимогле ункионисати без стратегиског планираа. Вођее организаиау проектованим правима, применом инструмената стратегиског менаџ-мента, постао е главни задатак кучни руководилаа.

функионисае савремене државе узроковано е различитим дру-штвеним, политичким, економским и безбедносним чиниоима, као и за-тевима грађана да органи државне управе све више буду у служби и-ови потреба и интереса. У таквим условима државни вр испоставасве више затева према државним органима. Да би еективно и еикас-но одговорила на затеве из вра и развиала се у складу са високим де-мократским принипима и стандардима, државна управа мора да, поред

рутински и оперативни послова, ствара и развиа различите стратегие.Стварае стратегие подразумева стратегиске промене и представа од-

нос стваралаа стратегие са своим личним идентитетом, способностима,вредностима и емоиама, и организаие са своом историом, културом,

8/16/2019 bezbednost_3_2009




традииом, структуром, тенологиом рада, системима и удима. Дакле,стратегиски менаџмент, како у приватном, тако и у авном сектору, обез-беђуе квалитетан менаџерски кадар и неоподне методе и инструменте заопстанак и разво организаиа, односно за квалитативно и квантитативноиспуавае мисие за коу су основане.

Појам и значај стратегије и стратешких одлука

Пому стратешко планирае сродни су помови стратегиа и стратешкеодлуке, те е, ради преизниег и потпуниег разумеваа првог наведеногпома, потребно претодно навести и у кратким ртама обаснити другенаведене помове. У литератури стратешког менаџмента постое броне

деиниие пома стратегие. Jonon (2005:9) наводи интегралну деини-иу стратегие, коом идентиикуе и деинише ене основне елементекао оне кои показуу права и и развоа, област пословаа, доношееодлука у дугорочном периоду, у коем се унапређуу и постижу оптимал-ни еекти пословаа, односно обезбеђуе конкурентска предност у сталнопроменивом окружеу, уз интегралну конигураиу ресурса и компе-тениа с основним ием да се испуне очекиваа авности, грађана и за-послени.

Као што се види из претодне деиниие, очигледно е да стратегиа,односно стратешки приступ, помаже организаиама да системски про-мишау о иевима развоа и стратешким одлукама коима се ти иевииспуавау. Увођеем стратегие у праксу, у еном конептуалном и прак-тичном смислу, стварау се могуности да се организаие стално усмера-вау на питаа од стварне важности и да обезбеђуу средства за иовоостваривае. Стратешке одлуке су кучни елемент стратегиа. Основнапитаа у вези са стратешким одлукама су: како и донети, како и орму-лисати и како и спровести? Оне су по своо природи: (1) комплексне; (2)обично се доносе у ситуаиама неизвесности, и уз маак релевантни ивалидни инормаиа; (3) утичу на оперативне одлуке; (4) затевау ин-тегрални приступ кои обувата унутраше акторе пословаа и акторекои делуу из споег окружеа, и (5) обично стратешке одлуке доносевелике (реормске) промене и радикалне затеве.

У вези с тим, стратешке одлуке су добре ако су: (1) асне са становиштадеинисани иева и приоритета, и ако су мериве, односно ако су на-писане у sMArt приступу (акроним од енглески речи: spei − дотични,Meaale − одмериви, Aievale − битни, relevan − адекватни и time-bond − орочено); (2) донете и подржане у међузависно проени и рела-ии између узрока и последиа, ако се темее на трендовима и искуствима

из претодног периода, и, посебно, ако предвиђау шансе и препреке у бу-дуности; (3) засноване на реалном сватау постоее ситуаие и реалне

8/16/2019 bezbednost_3_2009




проене ресурса и компетениа; (4) оригиналне и креативне; (5) донешенепомоу еикасни меанизама, тако да омогууу корисне исоде (бенеи-те) и лексибилност у односу на потребе организаие; (6) у иовом доно-шеу и конипрау учествовале све заинтересоване стране (стеколдери)и ако су сви они на кое е те одлуке утиати обавештени и инормисани,и (7) ако су засноване на искуству, пракси и проедурама кое сво рад могупоткрепити доказима, примерима или студиама случаева.

Доношее и спровођее стратешки одлука у авном сектору значаноутиче на промене у квалитету, методологии и тенологии пословаа, ор-ганизаионом дизану (бро органа и организаиа, организаиона струк-тура, бро и структура запослени), ангажовау запослени, располагауограниченим инансиским и материалним ресурсима, задовоству ко-

рисника авни услуга и др. Стратешке одлуке у авном сектору подразуме-вау посебне одговорности, способности и мудрост стратешки менаџеракои и доносе и контролишу иово спровођее.

Стратешки правац и циљеви развоја (direction)

Први корак у разумевау стратегие есте разумевае конепта − стра-тешки права и иеви развоа, као прве и полазне претпоставке у деи-нисау стратегие развоа било приватног или авног сектора. Стратегиомсе одређуе права, намере и иеви развоа организаие или сектора,односно дае одговор на питаа како и на кои начин обезбедити раст, раз-во и просперитет. Тако, на пример, ако будуи разво организаие почивана ново тенологии (интензиван капитални разво и нове инвестиие),онда е конепт и приступ потпуно другачии од конепта кои се заснивана радно-интензивном моделу, односно новом упошавау радне снаге.Добар пример за стратешку ориентаиу у авном сектору е опредеееда се део услуга грађанима и другим заинтересованим странама обезбедиon-line применом неког од Е-владини модела пословаа, или on-line рела-иа. циеви обаваа ункиа државне управе се разликуу у односу на

нивое: локални, регионални, ентрални и међународни (размена искуставаи сарада). У приватном сектору е, реимо, пословае на међународномтржишту и извозна ориентаиа сасвим другачиа од пословаа на локал-ном и искучиво домаем тржишту.

Област, делатност или сектор пословања (scope)

Следеи елемент стратешког промишаа и одлучиваа есте разу-мевае пома области пословаа са становишта доминантног производа

или услуге, и привредног или индустриског сектора у коем организаиапослуе. На нивоу привредне организаие веома е важно да се разуме

8/16/2019 bezbednost_3_2009




шта чини основну и допунску област пословаа. Тиме се одређуе прио- ритет, суштина и илозоиа понашаа и дугорочна ориентаиа посло-ваа. Тако, на пример, затеви пословаа у приватном и авном секторусе потпуно разликуу, посебно са становишта иа и основне ориента-ие пословаа, као и са становишта оствариваа основног иа и свр-е постоаа. За приватно предузее основни и пословаа е зарада ипроит, док е за авни сектор основни и испуавае очекиваа авно-сти и задовоство грађана. За произвођача чоколадни производа основнаобласт е производа ти производа, а допунски сектор е производа ипродаа пиа. На та начин се употпууе асортиман понуде и едновре-мено се умауу сезонски утиаи куповине и конзумираа производа.За Министарство унутраши послова (полииу) основна делатност еодржавае авног реда, превениа и сузбиае криминала, а допунска де-латност е спровођее обуке за треа лиа (изичко-теничка лиа, кому-нална полииа и др.). Обавае допунски делатности за Министарствоунутраши послова нема идентичан знача као за организаие приватногсектора, ве е више давае доприноса стварау интегралне безбедностина наионалном нивоу.

Временска димензија доношења стратешких одлука(long-term decisions)

Стратешке одлуке се доносе, у принипу, за дужи временски период,а на то утичу брони актори, од кои су наважнии знача одлуке и нивостабилности и извесности (сигурности) за ено спровођее. Временскаодредниа стратешки одлука е релативна и сложена категориа, коа семоже делити на одређене временске подкатегорие, односно периоде. Тако,у односу на временски критериум разликуемо три типа стратешки од-лука: краткорочне – доносе се за период до едне године; средорочне – запериод од 3 до 5 година, и дугорочне − за период од 5, 10, 15 и 25 година.Неке стратегие, као што су стратегиа развоа државе, или проекие УНза становиништво праве се за ош дужи период. Стабилност окружеа укоем ункионише организаиа битно утиче на избор временског пери-ода за кои се одлука доноси. Стабилниа окружеа погодуу дугорочниимодлукама и, супротно од тога, турбулентна садрже много неизвесности, пасе и одлуке, са опрезом, доносе на крае временске периоде. У турбулент-ном, односно изузетно динамичном и сложеном окружеу (наионалном,

регионалном, међународном), временски оквир за доношее стратешкиодлука обично се смауе да би се обезбедила озбиниа валидност, реле-вантност и поузданост донети стратегиа.

Временски период (кратак, среди и дуги период) за доношее стра-тешки одлука и егове карактеристике детерминишу избор стартешки

8/16/2019 bezbednost_3_2009




модела и опиа. wie (2004) нуди интересантан поглед на избор одгова- рауи стратешки опиа. Видети табелу 1.

Табела 1 − Временски оризонт планираа и стартешке опие

Период планираа Ниво стабилности Нивоинесигурности

Стратешкеактивности

Кратак период Доминантностпознати елемента

Готово тоталнасигурност

Стратешкопланирае

Среди рок Балансирананесигурност

Изоловане илимитиране опие

Стратешкименаџмент

Дуги рок Доминира критичнанесигурност

Тоталнанесигурност

Стратешкопромишае

Извор: wie, c., (2004), saei Manaemen, Palave Mamillan, Ne yok, стр. 128.

За све временске оквире планираа, у односу на различите нивое ста-билности и несигурности, избор у примени стратешки активности сустратешко планирае, стратешки менаџмент и стратешко промишае.Те стратешке опие су уско повезане и због тога су промишае окоиовог избора и практична примена незаобилазан и важан меанизам ууправау било у авном или приватном сектору.

Конкурентске предности (advantage)

Конкурентска предност е особина или снага организаие (компание)у неко од следеи области менаџмента: управае удским ресурсима,управае проесима (активностима), управае материалним ресур-сима (инвестиие, инансие, стална и обртна средства) и управаеинормаиама. Конкурентска предност у оквиру авног сектора мери секвалитетом пружени услуга, затим спремношу, лексибилношу и бр-зином реаговаа организаие на изненадне затеве, изазове и промене.

Стратешка конкурентна предност не може се лако и едноставно копиратиили усвоити од стране конкурената. Доиста, конкурениа у авном секто- ру нема ни изблиза та карактер и знача што га има приватни сектор. Уприватном сектору конкурениа може да „сарани“ компаниу, док е у

авном конкурениа више питае развиаа имиџа и потврђивае соп-ственог идентитета.

Пословно окружење (business environment)

Пословно (екстерно) окружее организаие може имати различитапоа (димензие), као што су локално, регионално, наионално, међу-народно и глобално. Пословно окружее садржи мноштво актора кои

8/16/2019 bezbednost_3_2009




утичу на елокупно пословае организаие, самим тим и на доноше-е стратегиски одлука. Из саме чиение да е свра постоаа свакедруштвене организаие баш у еном окружеу, ер ниедна организаиане постои само себе ради, ве да задовои конкретне друштвене потре-бе одређени субеката (клиената), лако е извести логичан закучак дасе навеа мо утиаа на пословае организаие налази баш у еномспоном окружеу. Стога, посебно е важно за ункионисае сваке ор-ганизаие, било авног или приватног сектора, идентииковати спонеакторе кои утичу на доношее стратешки одлука, знача и снагу и-овог утиаа, иове међусобне везе, као и промене кое меау иовуструктуру, знача и снагу. За систематску и дубинску анализу утианиактора пословног окружеа, наука и пракса стратешког менаџмента

развили су веома еикасне аналитичке методе, тенике и инструменте,као што су: PEstEL (акроним од енглески речи: Poliial − политика,Eonomi − економиа, soial − друштво, tenoloial − тенологиа,Envioonmen − окружее, Leal − право), swOt (акроним од енглески речи: sen − снаге, weakne − слабости, Opponiie − шансе иtea − прете), gAP анализа (анализа аза или разлике), Foe-eldанализа, Диамантски модел, 5 Foe модел итд., кои чине основиу задоношее раионални и логични стратешки одлука.

Анализа спони актора пословног окружеа представа значаани интегралан део стратешке анализе коа се допууе анализом унутра-

ши актора пословаа организаие. Унутраши актори обуватаукомплетне ресурсе и компетение (способности организаионе, групне ипоединачне) коима организаиа располаже. Мултивариантни приступстратешке анализе подразумева структурирае мреже или система кате-гориа анализе коа омогууе идентииковае кучни и други реле-вантни актора утиаа и иови међусобни веза, тако да се спониактори не могу посматрати одвоено од унутраши. Између те две вр-сте утиани актора постои готово безбро каузални веза, различитеприроде (сложености) и интензитета, кое се кроз временску димензиу,

више или мае, значано меау.У то мултивариантности међусобног утиаа спони и унутраши

актора пословаа организаие посебно е важно да се идентиикууи проене снаге (предности) и слабости (недостаи) организаие радиодређиваа стратегие реаговаа на утиае кои долазе из окружеа.Применом матрие swOt анализе омогууе се еикасна идентиика-иа основни предности и недостатака у организаии, на основу коисе може ормулисати стратегиа реаговаа на позитивне и негативнеутиае из окружеа. Анализом предности и недостатака (унутраши

актора), шанси и опасности (споаши актора), може се одредититзв. стратешки ит или набое опие и акие на изазове кое долазе

8/16/2019 bezbednost_3_2009




из окружеа. Упоредна анализа и мудрост проене узрочно-последичнивеза између окружеа и унутраши способности организаие треба даобезбеди еикасно реаговае, односно, проналажее оптималне страте-гие коа е омогуити дугорочан просперитет, стабилан раст и разво.

Применом матрие gAP анализе омогууе се идентиикаиа разли-ке (аза) између постоеег и жееног стаа пословаа организаие. Та-кође, та врста анализе нам омогууе увид у величину и значаност навдене

разлике. Величина идентииковане разлике омогууе доношее одгова- рауи одлука, кое могу бити стратешке (велике разлике) или оперативне(мале разлике), или кориговае ормулисане визие (недостижне разли-ке). У стварау неки наионални стратегиа Републике Србие (Страте-гиа супротставаа илегалним миграиама, Стратегиа за борбу противорганизованог криминала, Програм за успоставае криминалистичко-обавештаног система и др.) комплементарно су коришене gAP и swOtанализа, кое су омогуиле ормулисае интегралног система општи ипосебни иева стратегиа.

Интегрална конфигурација ресурса и компетенција(conguration of resources and competences)

Интегрална конигураиа ресурса и компетениа подразумева дакомпаниа или авни сектор или друштвена установа може системски иинтегрално да увеже све основне ресурсе с коима располаже. Та проессистемског повезиваа и проеиваа између различити елемената иактора, као што су: права и и развоа – област пословаа – дугорочнипериод – стабилан раст и разво – комлексно, динамично и променивоокружее – интегрална конигураиа ресурса и компетениа, тек можеда обезбеди предуслове за еикасно и еективно испуавае основнииева организаие, т., у случау авног сектора, да се испуне очекиваа

авности, грађана и запослени. Топ менаџмент е, с обзиром на ормалнумо (надлежности и организаиона овлашеа), наодговорнии за пости-

зае и интегрално повезивае ресурса и компетениа коима организа-иа располаже.

Испуњавање сврхе постојања организације,

односно очекивања заинтересованих партнера(the aim of fullling stakholders expectations)

Сумарни и наважнии и и свра постоаа сваке компание или

установе, без обзира да ли послуе у приватном или авном сектору, естеда испуни основне иеве осниваа. Када е у питау приватна ирма,онда е основни и да се преживи натежи период ункиинисаа, т.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




први три до пет година, након тога да се обезбеди раст и разво, уз редовноплаае и измиривае обавеза према држави, као што су такса и порези, ина крау, да се оствари проит.

Пословае авног сектора е спеиично и много више е под утиаемспони актора из окружеа, посебно одлука Владе, притиска авности,затева грађана и међународни институиа. јавна заинтересованост иинтерес авности и грађана за ункионисае авног сектора проистичеиз природе и важности тог сектора и, посебно, конепта инансираатог сектора. Осим тога, утиа идеологие и различити виђеа у вези саорганизаиом и моделом ункионисаа сектора – како и на кои начинорганизовати, инансирати и унапредити ункионисае авног сектора,стални е домен интересоваа авности, грађана и политички партиа.јавни сектор е под великим утиаем затева за унапређеем пословаа,

раионализаиом потроше државног буџета и повеаем еективностии еикасности ункионисаа (пословаа). једновремено, нужност про-мена у авном сектору е у велико мери и резултат други проеса, каошто е ачае приватног сектора, егове еикасности и супериорности уодносу на државни сектор, те вишка капитала кои се све више поавуекао основни замаа у авним радовима и пословима познат, пре свега узападном свету, као „pli-pivae paneip“. Доминатност приватног икомериалног еекта подразумева отвореност, транспарентност и мерее

резултата – учинком, зарадом, проитом и одговорношу спрам унутра-

ши и спони актера у проесу одлучиваа. То све више приморава ав-ни сектор да планира и да користи буџет, проектовае новчани прилива имерее учинака коришеем инансиски показатеа.

Стратешко планирање – дефиниција и значај

један од метода обедиаваа сви елемената стратегие, т. валиднии релевантни актора кои утичу на доношее одговарауег стратешкогмодела понашаа или пословаа, есте стратешко планирае. Стратеш-

ко планирање је процес којим се може обезбедити системско и инте- грално оцењивање и повезивање свих фактора који су утицали и који

ће утицати на будуће пословање организације и посебно да се на основу

тога донесе и имплементира оптимална стратегија.Постои мноштво различити деинииа коима се деинише или

ближе одређуе поам стратешког планираа. Начеше, стратешко плани- рае подразумева проес у коем се деинишу приоритети кои треба да сеостваре у будуности и идентиикуу релевантни актори кои е утиатина избор и приоритете, ради добиаа одговора на питае – шта треба да

се уради, шта може да се одложи или не уради? Да би се добили одгово- ри на та питаа, понекад е потребно да се потпуно унапреди постоеи

8/16/2019 bezbednost_3_2009




систем планираа или, у неким околностима, да се уведе потпуно новисистем планираа.

У проесу израде стратешки планова треба да се дође до одговора− како и на кои начин употребити и алоирати ресурсе коима организа-иа располаже? Односно, стратешко планирае е еикасан меанизамуправаа коим се обавау послови стратешке контроле, посебно уп-

равае и имплементаиа стратешки иева. У авном сектору, стра-тешко планирае е мера успешног ункионисаа, ер се помоу егаобезбеђуе ункионисае еикасни партнерстава и проесионализаммноги организаиони делова и, посебно, укученост грађана у авнепослове и развиае повереа на то основи.

bajon и Alon (2004:4-5) деинишу стратешко планирае као „дис-иплиновано уложен напор да би се донеле основне одлуке и преузелеосновне раде кое говоре о томе каква е организаиа и чиме се бави,и зашто се тиме бави“. Пошто се све организаие стално меау, чак ионе кое себе сматрау статичним, под утиаем промена кое потичу изокружеа, па и саме чиение да се меау и запослени, ер и они долазеи одлазе, меау се мандати, буџети, потребе и очекиваа заинтересова-ни страна, те е због тога потребно да се деинишу и одреде стратешкапозииа, модели стратешког развоа и иова еикасна имплементаиа.Стратешки приступ планирау имау оне организаие кое деинишу гдежеле да буду, и кое управау променама употребом акиони планова

да би остварили деинисану и проектовану будуност. bajon и Alon(2004:4-5) истичу да е стратешко планирае „... начин размишаа, де-ловаа и учеа“ коим се обезбеђуе „свеобуаватни поглед и окус на’крупни план’, кои, истовремено, води ка спеиичним, поединачнимактивностима“; по своо природи „... често е визионарско и радие сене чека да се ствари догоде, па да се онда реагуе, ве се реагуе одма ...Као што се види, стратешко планирае се деинише као претпоставка заеикасан, практичан и лексибилан метод и смерниу начина реаговаена комплексне и динамичне промене кое потичу из окружеа“.

Према Браниславу Машиу (2007:5), постои разлика између орму-лисаа стратегие и стратегиског планираа, тако да е „аналитички деопоступака доношеа одлука о начинима (путевима) достизаа развонииева предузеа назван ормулисае стратегие, а проес у коме ме-наџери заеднички ормулишу стратегиу представа стратегиско пла-нирае“. Дакле, према наведеном аутору, стратегиско планирае е про-ес ормулисаа стратегие (приоритета, праваа, иева), настао каопромишена, заедничка, односно синергетска и симбиотичка активносткучни уди (менаџера) организаие.

На основу наведеног асно се може закучити да стратешко плани- рае представа скуп конепата, преедура и средстава за рад кои могу

8/16/2019 bezbednost_3_2009




да помогну привредним, друштвеним и непроитним организаиама изаедниама да постану успешние у постизау мисие, визие и ствараудруштвени вредности.

Стратешким планираем руководства организаие могу да:посматрау, анализирау и разговарау о окружеу у коме се налазе и•

раде, и истражуу акторе и трендове кои утичу на начин на кои ониобавау посао и остваруу свое улоге;идентиикуу питаа и изазове са коима се организаиа суочава;•

разасне и поставе иеве организаие и деинишу визиу где орга-•низаиа жели да буде;

развиу стратегие кое испуавау визиу и мисиу и стварау и ачау•друштвене вредности;проеуу, вреднуу и ревидирау (прилагођавау) визиу и мисиу ор-•ганизаие, пословни иева и активности, као и употребу ресурсаи компетениа коима организаиа располаже.

Да би се испунила наведена очекиваа и затеви, стратешко планираемора да буде повезано са тактичким и оперативним планираем, и морада увеже све елементе ункионални типова планираа, т. планирае иупотребу инормаиони и компутерски тенологиа, планирае и раз-во удски ресурса, те планирае и употребу остали ресурса коима ор-ганизаиа располаже.

Minze (1994) деинише стратешко планирае као метод коим сеобезбеђуе одговор на питаа како и на кои начин да се достигне визиаи мисиа организаие или установе. Да би се та проес остварио, треба употпуности разумети и приватити неколико стратешки предуслова, каошто су: (1) асно деинисае визие развоа коа се начеше свата као ви-зиа будуности, или конептуализаиа идее шта организаиа жели иликакви су иеви кои се желе остварити или постии у будуности; (2)метод провере или оена где се организаиа налази данас и кои су енииеви, задаи, активности и резултати; (3) доношее стратегие, односно

идентииковае модела или меанизама помоу кои организаиа желида оствари своу визиу, мисиу и иеве, и (4) мерее и евалуаиа прое-са, односно мерее прогреса у имплементаии и спровођеу стратегие.Минтзберг стратешко планирае деинише као смерниу или метод какои на кои начин да се реализуе и оствари визиа и мисиа организаие.Наведена четири елемента су основни предуслов да би се могао применитистратешки модел планираа.

wa и Mean commiee (1994:6) описуу стратешко планирае као:(1) дугорочни и будуности окренути проес евалуаие и оеиваа кои

укучуе деинисае иева и, можда ош важние, доношее одлука; (2)диаграм или граикон кои паживо одсликава мапу између садашости

8/16/2019 bezbednost_3_2009




и визие за будуност; (3) систем планираа кои укучуе инструменте,методе и тенике кои у велико мери зависе од способности саме органи-заие да утиче и контролише акторе из пословног окружеа, и (4) планмора да узме у обзир приоритетне ресурсе коима организаиа располаже.Основна карактеристика овог модела есте важност дугорочног приступаи неоподност утврђиваа мапе развоа између садаше и будуе визие

развоа. Да би се постигла та дугорочност, организаиа мора да обезбеди релевантан и реалан модел планираа и приоритетну употребу ресурса.

Dke (1993) деинише стратешко планирае: (1) као стални проесу коем се, с предузетничким даром и вештином, одлуке доносе методи-чки и с максималним знаем о будуности, и, посебно, будуим затевимасектора у коем организаиа послуе; (2) сви напори у спровођеу доне-ти одлука морау се организовати системски и логично, и, на крау, (3)мера реализаие есте константно оеивае и евалуаиа остварени

резултата и проектовани иева, т. еективна употреба комуникаие −постоае еикасни повратни меанизама инормаиа. Важност те де-иниие есте указивае на основне карактеристике кое мора да поседуетоп менаџент било кое ирме, односно да се планирау мора приступитис предузетничким даром и вештином промишаа, оригиналношу идеаи креативношу у употреби основни ресурса коима организаиа распо-лаже.

ba (1997:9), у кизи под насловом „saei Plannin wokook fo

Nonpo Oaniaion“, деинише стратешко планирае као проес укоем организаиа, у суштини, жели да одговори на два питаа: прво, штаорганизаиа намерава да постигне, и друго, како е лидерство (пословод-ство) организаие водити или употребити укупне ресурсе да би постиглипроектоване иеве. Да би се успешно одговорило на та два питаа, ор-ганизаиа мора да донесе значане одлуке кое су претпоставка успешногпланираа. Те одлуке су:

визиа, мисиа и иеви организаие кои е се стриктно поштовати1.и следити;

ко е основни корисник услуга − коме организаиа пружа услуге:2.клиент, потрошач, партнер, грађани, односно ко су заинтересованестране;каква е позииа и одговорност организаие у заеднии;3.квалитет услуга или производа кои е се нудити;4.коа средства и ресурси е се користити и у коем обиму (запослени,5.опрема, построеа, тенике и комуникаие, инормаиона тено-логиа);како и на кои начин обезбедити набоу комбинаиу између деи-6.

нисани одлука од броа два до пет да би се остварила визиа и мисиаорганизаие.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Системски приступ и интегралност у приступу есте основна каракте- ристика овог модела, посебно системски приступ у комбинаии различи-ти ресурса коима организаиа располаже.

Потпуно другачие виђее нуди wie (2004:572), кои конепт стра-тешког планираа деинише више као модел имплементаие ве доне-ти стратегиа, него проес дизанираа и креаие нови. У том проесудеинисаа и креираа стратегие постои пет аза и стратешко пла-нирае е последа аза. Прва аза е преизна инансиска контрола,односно проес оперативне контроле (годиши буџети, корпораискиплан, планови и окус основни менаџмент ункиа). Основни и првеазе е поштовае буџетски оквира. Друга аза е окренута проесупредвиђаа будуности − то е еективно и проактивно промишае ко-

ришеем теника и модела попут сенариа планираа, израде плановаза изненадне и кризне ситуаие, предвиђае будуи кретаа и наваж-нии индикатора, да би се обезбедила адекватна стратешка алокаиа ре-сурса. Треа аза обувата проес стратешког промишаа (ситуаионаанализа, анализа актора и снага кое долазе из окружеа, евалуаиастратешки алтернатива), т. одговоре на питаа: како и на кои начинадекватно реаговати на изазове тржишта, акие главни конкуренатаили затеве грађана и друштва, када е у питау авни сектор? Проесомпромишаа треба да се обезбеди еикасна, логична и раионална ди-намичка алокаиа ресурса. Четврта аза е проес стратешке имплемен-

таие (ak aeiall), односно системска и свеобуватна интеграиасви ресурса да би се креирала и постигла тзв. стратешка предност. Уто ази користе се следее методе, модели и активности: ункионалнипланови, координаиа планова, деинисае и артикулаиа стратешкииева, имплементаиа иева и задатака. Том азом се постиже еекаттзв. стратешког управаа ресурсима (aei manaamen of eoe)на нивоу комплетне организаие, израдом и деинисаем стратешкогоквира деловаа. Пета аза есте проес стратешког планираа, односнодеинисае детаног стратешког плана реализаие, односно стратешка

употреба ресурса. Интересантно е да wie (2004) закучуе да е теш-ко деинисати стратешку употребу ресурса у четврто ази без употребеадекватног система планираа.

Идентичан приступ има Jonon (2005), кои деинише стратешкопланирае као логичан систем кои обувата стратешко деинисае иизраду иева, анализа и евалуаиа кое помажу да руководство ир-ме деинише асне намере за будуност. Таквим приступом стратешкопланирае се види као метод или проес усаглашаваа стратешки ал-тернатива, метод контроле и комуникаие стратегие, радие него проес

деинисаа и креираа сами стратегиа.haee и rieple (2008) стратешко планирае виде као едан од ме-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




анизама стратешке контроле, посебно код организаиа кое имау високзатев да контролишу операие из ентра (министарство или главно се-диште ирме), и у условима када ентрална единиа има висок утиана креирае и доношее одлука на нижим организаионим нивоима илииздвоеним организаионим единиима (табелa 2).

Табела 2 − Однос и релаиа између ентра и организаиони единиа(Paenin le)

У т и ц а ј и з ц е н т р а

н а с т р а т е ш к о

д о н о ш е њ е о д л у к а

Висок Стратешкопланирае

Среди Стратешка контрола Заедничкаевалуаиа

Корпораискалексибилност

Низак финансискаконтрола

Низак Среди Висок

Утицј из центр н међусобне односе између СБУ (стратешкибизнис единиа)

Извор: haee & rieple, (2008), te aei manaemen of oaniaion, Ft & Peniehall, London.

Као што се види из табеле 2, модел стратешког планираа е напри-вативии за веину организаиа авног сектора, ер е улога топ ме-наџмента у главним седиштима ирме или у министарствима у проесудоношеа одлуке, иово имплементаии и оперативним пословима,значана и често незаменива.

У уводном материалу uNDP (акроним енглески речи: unied − се-

диен, Naional − наионални, Developmen − развони, Poamme − про-грам) за образовае државни службеника стратешки план се деинишекао „… средорочни радни план кои показуе кое иеве има една ор-ганизаиа (министарство) и преизира кое кучне програме и радетреба предузети како би се жеени иеви остварили. Програми и при-оритети, у принипу, морау произаи из саме политике и ве договоре-ни приоритета неког министарства, тако да стратешки план представа„ауто-карту“ за остваривае политички иева. Кучна компонента

едног стратешког плана есте планирае ресурса. Ово подразумева и-

нансиска средства, али исто тако и остале ресурсе кое организаиа имана располагау: кадрове, инраструктуру, подршку из невладини тела,

8/16/2019 bezbednost_3_2009




као што су невладине организаие (НВО), приватни сектор итд. Стра-тешки планови су, дакле, науже везани за активности израде годишегбуџета, пошто сама имплементаиа стратегие зависи од стварни буџет-ски средстава, како они за текуу годину, тако и они за средорочнипериод“. Деинииа и конепт стратешког планираа дати су описно иима се идентиикуу основни елементи и затеви еектног планираа,посебно деинисае и израда детане ауто-карте за будуност.

Сврха стратешког планирања

Из претодног разматраа различитог поимаа и деинисаа стра-тешког планираа могу се извести ваани закучи о сврсисодности,односно основним разлозима постоаа стратешког планираа у авномсектору. Дакле, основни разлози стратешког планираа у авном секторусу:

Стратешким планираем се одређуу приоритети, употреба ресурса•и мери успе. Организаиа треба, у сваком моменту, да зна шта е зау наважние и шта су ургентни задаи и затеви сада и у одређенобудуности. Уколико организаиа нема стратешки план, шта е ондаен план? Како она, без стратешког плана, проектуе себе у сада-шости, а како у будуности?Стратешким планираем се омогууе мерее и унапређивае•постоеи перорманси (битне карактеристике организаие, исоди,квалитети, изведбе), мерее задовоства авности, посебно грађана,унапређивае еективности и еикасности пословаа, као и оптима-лизаиа понашаа и реаговаа на затеве и примедбе грађана.Стратешко планирае укучуе у доношее важнии одлука све за-•интересоване стране (стекоолдере), чиме се остваруе обедиаваеи усаглашавае различити интереса кучни субеката у и изван ор-ганизаие, односно одрживост проектовани кучни иева.Стратешким планираем се обезбеђуу донаие међународни, вла-•

дини и невладини организаиа, што е посебно важно за земе утранзиии. Ниедна организаиа се нее обавезати донаиама аконема асну представу шта, како и колико е донирати инвестииа. Уп-

раво стратешко планирае, подржано акионим плановима и проек-тима, пружа чврсту основу за придобиае бесповратни инвестииау разво и реормисае авног сектора, пре свега државне управе.Стратешко планирае омогууе интегрално и координирано сагледа-•вае потреба организаие на дужи временски период.Стратешким планираем ствара се еекат синергие различити и•

набои идеа у вези са наважниим питаима организаие.Стратешко планирае омогууе одговарауе реакие организаие•

8/16/2019 bezbednost_3_2009




на изненадне затеве, као и балансирае и уравнотежено реаговаеизмеђу краткорочни и дугорочни приоритета.Стратешким планираем се омогууе еикасниа координаиа и•преизние деинисае активности на нижим нивоима планирааорганизаие (секторском, линиском, одееском, односно средем/тактичком и нижем/оперативном).

Наведени разлози убедиво показуу пут (права, редослед) плани- раа у организии – напре се одређуе стратегиа развоа на дуги рок,па се тек на основу тога деинишу и разрађуу акиони и оперативнипланови са средорочним и едногодишим роковима.

Циљеви стратешког планирања

Основни иеви и деинииа значеа стратешког планираа датису у табели 3. Као што се може видети, основни иеви планираа су: (1)усаглашавае и деинисае стратешког права развоа; (2) избор прио-

ритета и алокаиа ресурса; (3) имплементаиа стандарда квалитета иобезбеђее константног проеса унапређеа; (4) реаговае на изненаднезатеве и утиае кои долазе из окружеа, и, на крау, (5) обезбеђее кон-троле, евалуаие и реаговае на повратне инормаие.

Табела 3 − циеви стратешког планираа

Циљеви Дефинициј

Обезбедитистратешки права

Деинисаем права и приоритета постижу се три основнаиа: (1) деинишу се иеви и одговара се на основнопитае – где и у ком праву организаиа жели да се развиа,(2) пружау се индикаие где и на коим пословима требаалоирати ресурсе, и (3) деинишу се приоритети и иденти-икуу стратешки иеви.

Избор приоритетаи алоирае иупотреба ресурса

Ресурси су ретки и лимитирани. Проесом стартешкогпланираа омогуава се да се коректно деинишу и алоирау

ресурси – удски, инансиски и материални.

Достизае стан-дарда квалитета(Стандард оеелене)

Проес планираа омогуава да се деинишуопштеприваени вредносни принипи и стандардипословаа, посебно достизае деинисаног стандардаквалитета.

Анализа иоптимално

реаговае нанеизвесности коедолазе из окружеа

и динамичнепромене

ци стратешког планираа есте да се омогуилексибилност и понуде алтрнативни модели (кризнипланови) понашаа у условима нестабилности и промена.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Обезбеђиваеиева за контролуи евалуаиу

Стратешко планирае омогууе да се утврди и оени успеи неуспе. Деинисаем и применом критериума за мерееперорманси омогуава се праее оствариваа стратешкииева и коришее акиони планова као инструмената и

меанизама контроле.Извор: Koen, J., (1989), saei manaemen in pli and nonpo oanizaion, Neyok, Paee Plie, pp. 25-26.

haine (2000) у табели 4 деинише могуе азе или кораке у проесустратешког планираа. фазе планираа су дате више у орми системскипрепорука у односу на садржа основни активности и метода по азамапроеса стратешког планираа и анализираа и деинисаа стратеш-ки опиа и будуи стратегиа. У методолошком погледу предложенеазе планираа подеднако покривау и проес деинисаа и усвааастратегиа, али и проверу реализаие стратегиа спрам задовоства ос-новни заинтересовани страна. Предложене азе су ствар сагласности,конвение, приступа и понавише зависе од природе, величине и секторау коем организаиа ради. Осим тога, азе планираа умногоме зависеод развиени и постоеи односа и веза између навишег или топ ме-наџерског тима, средег и менаџера прве линие.

Предложене азе развоа можда е набое користити као метод про-вере, или питаа на коа треба да се да позитиван одговор током проесаконтроле, анализе и провере реализаие усвоени стратегиа.

Табела 4 − Пет кучни питаа кое деинишу и одређуу садржа исуштину стратешког планираа

Фзе пнирњ Питњ н ој треб дти одговор

фаза АГде и у ком праву организаиа жели да се развиа (визиа имисиа, иеви развоа, иеви постоаа, иеви и задаи,акиони планови)?

фаза Б

Како организаиа зна да е достигла жеени или проектовани

и (повратне инорамие од стране грађана или потрошачакои су резултат системског ункионисаа меанизма повратнеспреге)?

фаза ц Какво е тренутно стае и где се организаиа налази данас(основни изазови, проблеми и бариере раста и развоа)?

фаза ДКакав е прогрес и како организаиа имплементира иеве коису поставени и општеприваени (колики е гап између азе Аи азе ц)?

фаза Е Шта се меа и кое су промене у проесу развоа унутар и изванорганизаие, посебно у непосредном окружеу?

Извор: haine, s. g., (2000), te em inkin appoa o aei plannin and develop-men, boa raon, FL s Lie Pe., pp. 38.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Предности стратешког планирања

Основне вредности стратешког планираа према tomon i Main

(2005) су, прво, да организаиа асно зна све о сектору или бизнису у коемсе налази и послуе, и, посебно, да деинише будуе позиие; друго, даобезбеди повеан степен свести о своим снагама и слабостима; трее, дана основу тога буде способна да препозна и капитализуе свое способностии да истовремено елимише или умаи опасности кое долазе из окружеа,и, на крау, да обезбеди веи степен еикасности у алокаии и коришеу

ресурса. На основу наведени вредности може се закучити да су основнепредности стратешког планираа да: (1) обезбеди системски и структури-

ран – корак по корак, проес активности; (2) обезбеди координиран и вре-менски усклађен проес, кои (3) обезбеђуе учеше сви делова система на(4) стратешком, оперативном и тактичком нивоу.

Еикасан проес стратешког планираа треба да се разуме и сватикао: прво, системски и структуиран приступ, т. да основе плана почивауна анализама и промишау комплексни стратешки проблем, применомPEstEL, swOt и други анализа; друго, преиспитивае и пропитиваепрошли, постоеи и устаени навика и будуи проеса рада и, посеб-но, преиспитивае установени „мудрости“ и „навика“ кое треба сталнои у системском проесу да се преиспитуу и проверавау; трее, дугорочниприступ и поглед е основа еикасног планираа, и, на крау, мора да сеобезбеди координаиа између стратешког вра – топ менаџмента и свиостали организаиони делова.

На та начин стратешким планираем се обезбеђуе ина конверзиастратегие у организаионе активности и акионе планове, и то: прво, про-моиа приваене стратегие од Министарства или основног седишта ком-пание, као ентра, према другим организаионим деловима, еективном иеикасном комуникаиом; друго, усаглашени иеви и задаи (стратешкиундаменти) коима е се мерити прогрес и реализаиа, и трее, координа-иа ресурса за имплементаиу и реализаиу стратегие. Различити орга-

низаиони делови на различитим организаионим нивоима ункионишуна општеприваеним и усаглашеним документима и на кратак и на дуги

рок. Наравно, да би се ти проеси и активности одвиали без проблема,конликата и нееикасне употребе ресурса, свака установа, компаниа, из

авног или приватног сектора, мора да обезбеди ундаменталне предусло-ве да би конепт стратешког планираа био еективан и еикасан.

Ти предуслови су:Развиен, устаен и познат систем комуникаиа;•Усаглашени иеви и задаи (стратешки ундаменти) коим е се ме-•

рити прогрес и реализаиа у усаглашеним и координираним актив-ностима и проесима;

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Координаиа ресурса за имплементаиу и реализаиу стратегие;•Размена и системско управае инормаиама, и•Разво одговарауе културе понашаа, односа и повереа између•основни носилаа активности, усвааем праксе учеа у оду, т.праксе ‘leanin oanizaion’.

Наведени предуслови и затеви и стратешка важност планирааподразумева развиен систем управаа удским ресурсима (hrM). За-послени, поред остали и нетом наведени актора, чине основну пре-тпоставку за имплементаиу стратешког планираа. Да би се та проеспочео остваривати, потребно е: прво, унапредити мотиваиу, лоалност исигурност запослени; друго, укучити запослене у проес реализаие,тако да привате стратешке идее и опие као свое сопствене; трее,треба развиати и промовисати смисао и ду сигурности, заеднички на-пор и остваривае единствене и општеприваене мисие, и четврто,треба промовисати нужност сараде, воу и решеност сви запослени,заинтересовани страна и, кад е у питау авни сектор, посебно требаукучити грађане и све остале партнерске институие и организаие,да би се обезбедило еикасно ункионисае стратешки важни сектораза даи разво и просперитет друштва.

Основни модели стратешког планирања

Постои много различити модела (приступа, теника) планираа коесе ретко примеуу у чисто орми и изоловано од други модела. На-чеше доминира пракса избора едног модела кои се комбинуе с другиммоделима. Избор модела зависи од мноштва актора, од кои издваамооне назначание: прво, природа и карактеристике делатности или услугеу коо организаиа послуе; друго, величина организаие; трее, карак-теристике типова и модела организаионе структуре и, посебно, ормал-ни и неормални типова организоваа унутар организаие; четврто,

организаионо понашае (организаиона култура, компетение, моти-ваиа и односи између запослени); пето, различити типови руковођеа;шесто, компетение менаџера, посебно они на стратешким позииама,и, на крау, можда наважние, способности и воа запослени да при-вате власништво над планом у смислу да учествуу активно у проесупланираа и посебно да га доследно и проесионално имплементирауу пракси.

Избор модела зависи и од нивоа за кои се планира – топ менаџмент,среда линиа менаџмента или за оперативни ниво у коем су менаџери

суочени са свакодневним и оперативним пословима дан за даном. У везиса тим разликуемо стратешки, тактички и оперативни ниво планираа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Основни модели стратешког планираа су:Неформно пнирње (Informal planning) − проес у коем се кон-

епт и садржина планираа одвиа неормално − у питаима, дилемамаили разговорима, односно као мисаони проес промишаа руководилаа.Веома често е та тип приваен од стране руководилаа кои имау раз-виен осеа за реалност и кои су у основи вођени предузетничким идеамаи акиама. Такође, више е вероватно да е позитивне резултате дати кодони руководилаа кои су креативни, комуникативни и обдарени способ-ностима логичког промишаа и системског приступа, али истовременонемау прави стратешки, односно конептуални компетениа.

Буџетсо пнирње (Extended budgeting) − обично се примеуе устабилним и познатим околностима, стандардним понашаима и очеки-ваима од стране организаие, и у раионално уређеним организаиама спознатим и стабилним индикаторима мереа еикасности рада. Начеше,то е модел кои се заснива на методи инансиског планираа и кои пола-зи од анализе и екстраполаие трендова из прошлости. Макавост таквогмодела све више е изражена у условима глобализаиа, динамичности про-мена и лексибилности и споег окружеа и унутраши промена, коесве више траже итниа, бржа и лексибилниа реаговаа. Те околностисве више намеу обавезу да се ова метод комбинуе с методама стратешкеанализе, стратешког позиионираа и анализе будуи очекиваа.

Пнирње од „врх“ до „бзе“ (Top-down planning) е проес кои

се примеуе у великим, ригидним и иерариским системима авног иприватног сектора. Топ менаџмент постава и деинише оквире, стра-тешке и оперативне одлуке, ресурсе, преизна упутства и ограничеа заимплементаиу. Нижи менаџерски нивои не могу уопште или могу самолимитирано да утичу на проес планираа. Та модел планираа може дабуде организован и имплементиран од стране посебног (спеиализованог)одееа, попут Бироа за стратешко планирае, кои е повезан директно стоп менаџментом и задужен е за стратешки план − егово припремае иизраду, усаглашавае и имплементаиу. У оба случаа или приступа про-

есу планираа, укучивае менаџера у проес дискусие, усаглашавааи заедничког конепта планираа навише зависи од снаге и лидерскиспособности топ менаџмента, посебно иове отворености и повереа коеуживау, као и од способности да промовишу („продау“) конепт тако дабуде приваен на нижим организаионим нивоима. Преизна и суптилнакомбинаиа „ауторитета вра“, с едне, и еикасан проес комуникаие, сдруге стране, може да произведе еективан и еикасан систем понашаа,односно приватае кучни стратешки идеа на свим нивоима органи-заие. Та систем планираа може да буде веома успешан и не мора да зна-

чи да увек носи елементе негативни обележа. Међутим, еикасан моделподразумева постоае ригорозни правила, логични и општепривае-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ни метода и повереа нижи нивоа менаџмента у добре намере системакои уважава приоритете елине и организаиони делова.

Стртеш низ и стртеше опције (Strategic analysis/policy

options) е модел кои подразумева коришее теника и метода планираа,као и примену критички анализа за евалуаиу и проену вааности стра-тешки алтернативни опиа за садашост и будуност. У ситуаиама укоим су релативно познате будуе опие, та приступ може да пружи и по-могне проесу стратешког промишаа и тестираа опиа. Коришеетеника и модела планираа може да обезбеди релативно добре проек-ие и опие за будуност пословаа организаие, али неретко еектистратешког планираа нису добро проеени у односу на запослене, каоосновне носиое имплементаие и реализаие стратешки опиа.

Пнирње од „бзе“ „врху“ (Bottom-up planning) е модел коеме бити посвеено више простора и паже. Истовремено, то е и уверееда е та модел и напривативии у условима транзитни проеса и свинестабилности кои та период и проес доноси са собом. Модел обез-беђуе учеше менаџера по дубини и ширини организаионе структурекомпание или установе. Основни носиои планираа кои су задужениза реализаиу планова учествуу у еговом деинисау, конкретно раз-

ради и деинисау основни индикатора меривости оствариваа и ре-ализаие. Што е ош важние, основни носиои одлучиваа за стратеш-ке ункие менаџмента (инансие, hrM, Ict, логистика), директори

основни оперативни единиа или стратешки бизнис единиа (sbu)су у позиии да анализирау и оене будуе предности и бариере посло-ваа, и, истовремено, у ситуаии су да деинишу спеиичне затеве уодносу на потребне ресурсе. У том проесу се сви, па и намаи детаианализирау и обава се алокаиа ресурса. У екстремним случаевима,проес може да буде и компликован, и ригидан, затим успорен, и може дадоминира себичност сужени избора и максимизирае затева поединиделова и елина. У тим околностима, топ менаџмент мора да доноси од-луке у интересу система − обективно, са снажном и логичном аргумента-

иом и, на крау, „пресеаем“ и преузимаем одговорности за коначнеисоде. Реалност и сложеност затева у коима ункионишу поединиорганизаиони делови намеу потребу за лексибилношу и слободомпонашаа, односно, давае слободе понашаа по унапред утврђенимкритериумима. Да би се обезбедила динамика, единствен приступ иеикасан проес усаглашаваа и комуникаие, по сво прилии, та сис-тем подразумева успоставае ормализованог система планираа, т.постоае тзв. годишег иклуса планираа.

Пнирње оје је бзирно н основу рционног и оргнизо-

вног поншњ руоводиц (Behavioural approaches) може да семаниестуе у неколико различити орми понашаа и организоваа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Руководиои имау на располагау одређено време кое троше на ана-лизу будуи шанси и могуности, и бариера и опасности с коим ор-ганизаиа може да се суочи. Идеа се састои у томе да сви учеснии упромишау око будуег развоа отворено разговарау покушавауи дадођу до заеднички приваени приоритета развоа и да се, содно томе,обавежу да привате и спроведу све неоподне промене. Наравно, тешко

е очекивати да се све разлике и конликти разреше и усагласе, и требаочекивати арбитражна решеа у интересу организаиа и коа су, по своприлии, у надлежности топ менаџмента. За та модел планираа напри-вативии е сенарио планинг, односно планирае по онову сенариабудуи догађаа.

Стртешо преиспитивње и евуциј (Strategic review) е мо-дел кои обедиава и преузима све набое карактеристике наведенимодела планираа. Тим приступом набои елементи модела се у сис-темском и опширном приступу обедиавау да би се обезбедио прива-тив и единствен и одговарауи модел кои одговара единственим испеиичним затевима сваке организаие или установе.

Процес стратешког планирања

Проес стратешког планираа треба да отпочне поставаем ун-даментални питаа у вези са садашом и будуом позииом организа-ие. Основна питаа на коа треба дати одговоре су:

Где смо сада? (анализа и оена);•Где желимо да будемо? (слабости у односу на будуе затеве и оче-•киваа);Како да отклонимо та аз? (стратешки план), и•Како да пратимо прогрес? (евалуаиа са инструментима мереа и•показатеи, Ict, balaned soead, Eu cAF модел оеиваа).

Одговори на та питаа нису едноставни ни лаки, и не могу се пону-

дити решеа и опие без озбине анализе, проене и консултаиа сазапосленима, односно онима кои су од стратешке, оперативне или так-тичке важности за реализаиу проеса. Да би се обективно, раионал-но и логично деинисали одговори на поставена питаа, руководиоитреба да поседуу следеа своства или способности:

Вођее организаие или тимова засновано не само на ормалном,•ве и на стварном ауторитету;Креирае асне визие развоа и промовисае ени вредности у•свим деловима организаие;

Коришее експлиитног или имплиитног (таитног) знаа орга-•низаие и стално учее и лично усавршавае;

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Посвееност визии и мисии организаие и доследно понашае у•складу са системом вредности организаие;Организовае и координирае различити ункиа, дужности и за-•датака на свим нивоима и у свим структурама (деловима) организа-ие за коу су задужени;Увезивае и балансирае основни питаа стратешког планираа:•ко е шта, кад и како да уради;Поштовае различитости и висок степен енергие.•

Наведене карактеристике су део основни вредности удског капи-тала сви запослени, а посебно руководилаа, кои треба да поседуу:прво, особине, карактер и личност, и друго, садржа сета менаџерскивештина и способности, на свим организаионим нивоима пословаа,да би могли да испуне затеве стратешког система планираа. Квалитет-ни менаџерски кадрови, а посебно стратешки, представау неоподануслов за квалитетно стратешко планирае, али не и довоан, ер органи-заиа, поред тога, мора да има развиен систем стратешког планираа,кои укучуе принипе, стандарде и критериуме, моделе са одређенимтеникама и инструментима.

Модел А Б ц Д и Е стратешког планираа е едан од могуи присту-па кои може да помогне да се на систематизован, логичан и конзистентанначин деинише пожена стратегиа развоа за будуност. Као што се

може видети из приложеног модела, азе или постепени кораи плани- раа обезбеђуу оквире за раионалан поступак деинисаа и избораадекватни стратегиа, иову имплементаиу и, на крау, оену реа-лизаие и еикасност комплетног проеса. Прве три азе: А – Анали-за и оена; Б – Основни налази, и ц – Садржа стратегие, обезбеђуупоступност, методичност и деинисае стратегие. Последе две азе: Д

– Спровођее и Е – Евалуаиа, обезбеђуу имплементаиу стратегие иеикасно коришее ресурса. То е, према неким ауторима, попут wie(2004), Jonon, sole и wiinon (2002), и основни задатак, садржа и

суштина планираа. Модел стратешког планираа А Б ц Д и Е – садржаи структура, дати су у табели 5 с кратким описом садржаа по основнимазама планираа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




се закучити да е у области портолио менаџмента назначании ути-а у областима деинисаа стандарда и иева, контроле и унапређеасистема и инвестииа. Наважнии задатак у транзитним друштвима,коа обично имау нестабилне авне секторе, есте увођее одговарауистандарда квалитета, попут ИСО 9000, EFQМ или ’Model of Eellene’,’Inveo in People’, ТQМ, да би се квалитет услуга уедначио, побошаои раионализовао.

Табела 6 − Стратешко планирае – креирае стратешки предности инови вредности

Извор: Jonon, g., sole, K., wiinon, r., (2005), Eploin copoae sae, teand cae, Ft and Penie hall, London.

Стратешко планирае треба да унапреди и развиа синергетске еек-те организаиа, посебно у великим и сложеним системима, попут мул-

тинаионални компаниа и институиа авног сектора и то у основнимобластима, као што су: деинисае визие и мисие; доношее стра-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




тешки одлука и инииатива, као и итне и приоритетне интервениеу критичним и непредвидивим околностима; унапређее и разво новии све сложении затева за запослене и менаџере избором стратешкиопиа у домену тренинга и образоваа, посебно о томе како и на коиначин одговорити на све сложение изазове проесие, стиаем новии општи знаа, вештина и способности; као и разво спеиалистичкии проесионални знаа коа су потребна посебним затевима органи-заиа и органа авног сектора, као што су полииа, воска, здравство иобразовае.

Стратешко планирае треба да допринесе максимализаии интересасистема, односно одлука и приоритета кои се доносе на стратешком нивоуорганизаие, (тзв. одлуке топ менџемента), попут одлука кое се односена единствено управае удским ресурсима, управае инансиама,

разво и имеплемнтаиу Ict, ино уређивае осетиви односа с авно-шу и промоиу општеприваени вредности и наионални интереса.Системска опредееа и разво система обично су делатности и областикое се уређуу с вра, и обично се деинишу као paenal developmen,односно разво послова за кое е одговоран топ менаџмент и кои требада унапреде перормансе организаие као елине.

Односи и релаие између стратешки менаџмент ункиа кое суентрализоване на нивоу организаие и кое су обично организоване каопосебни и спеиични департменти (одееа), а кои доносе стратешке

документе у облику мастер планова и нижи оперативни нивоа дати суу табели 7.

Табела 7 − Односи и релаие између стратешки менаџемент ункиа инижи организаиони елина


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Уређее и практично организовае организаионе структуре е сло-жен, компликован и динамичан проес, и осим ункионални, прое-сионални и стручни принипиелни затева веома често е оптереенормалним и неормалним конликтима у вези са контролом, надлеж-ностима и овлашеима. Табела 7 пружа едно виђее односа и релаиаизмеђу топ менаџмент ункиа и оперативни директориума и сектора, укоем е изнет доминатнан затев за ентрализаиом, иерариском кон-тролом и доношеем одлука на вру организаие. Насупрот томе, савре-мени, лексибилни, динамични и транспарентни затеви ункионисааи организоваа организаиа авног и приватног сектора све више оправ-дано намеу радикално другачии конепт организоваа – деентрализо-вано одлучивае, ачае тимског рада, матричне и лексибилне односе и

равне структуре у коем е менаџерска контрола (pan of onol) широка испеиична спрам активности и послова организаиони делова.

Мера уређеа и деинисаа организаионе структуре и однос измеђупоединаа, тимова, организаиони делова и уређеа организаие каоелине е отворено питае за расправу, дискусиу и избор оптимални

решеа коа су често ствар одлуке и избора руководства организаие.Набоа решеа у вези са реализаиом усвоене визие и мисие развоатреба да буду садржана у ставовима и одлукама сви запослени и ио-вог единственог опредееа и избора.

Стратешко планирање – основне фазе,практична питања и проблеми

функионисае авног сектора све више почива на принипима еи-касние и стриктние контроле буџетске потроше, равномерног и урав-нотеженог односа између проеса ентрализаие и деентрализаие,

равнии организаиони структура, уз смаивае вертикални орга-низаиони нивоа, еикасние и брже укучивае „заинтересованистрана“, и, посебно, организовае динамичнии и еикаснии проесакомуникаие унутар и изван посебни организаиони делова и системау елини (шема 1).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Шема 1 − Проес планираа применом ‘boom-p’ приступа (од дна кавру)


Као што се може видети, метод се састои од неколико аза и пове-зани проеса усаглашаваа између навишег стратешког нивоа или топменаџмента и поедини организаиони делова, било да они послуу уусловима директние контроле или у условима независниег и аутоном-ниег ункионисаа.

Први и основни корак есте деинисае веома преизни парамета- ра и критериума планираа, очекивани и привативи понашаа, е-динствено приваени параметара и ормализовани токова планираа

кои треба да резултирау логичким и привативим ормама и планови-ма или израженим жеама и очекиваима у будуем периоду. Друга аза

8/16/2019 bezbednost_3_2009




е проес планираа у коем основни организаиони делови и носиоипланираа доносе свое аутономне и независне планове. Треа аза чинипроес усаглашаваа, преговараа и уедначаваа инидивидуални пла-нова кои прате наосетивии проес расподеле основни и веома честолимитирани буџетски средстава. Основни куч и вредносна ориента-иа у коо е се усаглашавати индивидуални планови есте мера у коосу носиои планираа на нижим нивоима успели да деинишу спеии-чне затеве уз поштовае стратешки одредниа кое су деинисане одстране топ менаџмента.

фаза операионализаие е следеи важан корак практичне и опера-тивне израде акиони планова, проес инализаие планова, расподелебуџета и деинисаа критериума за мерее и праее перорманси.На крау, завршна аза есте обезбеђее проеса комуникаие – унутари изван организаие, посебно инормисае „заинтересовани страна“,посебно радника или грађана и авности, кад е у питау авни сектор,као што е полииа, воска, здравство и образовае.

Стратешко планирае може да се организуе у различитим ормама,облиима и приступима, и с веома различитим временским оризонтомпланираа. Дакле, може да се привати као системски и ронолошкиусаглашен проес, метод или приступ корак-по-корак у деинисау иусваау стратегиа, или координирани проес реализаие ве донетистратегиа.

gan (2003) деинише неколико аза (шема 2), или корака у проесупланираа: (1) иклус обично почие с унапред деинисаним прини-пима кои су резултат анализе унутраши и споаши актора, де-инисани приоритета, очекиваа и реализаие основни намера топменаџмента; (2) следеи корак есте доношее планова на нижим орга-низаионим нивоима, кои се у корпоративном миеу називау стратешкебизнис единие (aei ine ni) − у авном сектору то могу дабуду поедини директориуми, сектори, управе или остале пословне еди-ние или ункие на различитим нивоима организаие кое припремау

планове. У конструктивним и отвореним расправама менаџера средеги оперативног ранга планови се припремау и прилагођавау за будуе

разговоре и усаглашаваа. Планови се проверавау на ентралном нивоу,кроз дискусие, дебате, презентаие и усаглашавае ставова између топменаџмента и шеова (директора, начелника итд.) нижи организаио-ни делова.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Шема 2 − Стратешко планирае – иклус


(3) Корпораиски план или стратешки план за поедини авни сектор

резултат е интегрисани поединачни планова. Послови координаие

и усаглашаваа обавау се у одееу или сектору за стратешко плани- рае. Након усаглашаваа, коначни план усваа се од стране топ менаџ-мента. Завршна аза проеса планираа е деинисае инансиски истратешки иева и задатака кои се могу мерити единственим показа-теима или индикаторима. Деинисае спеиични индикатора требада обезбеди основе за ункионисае система за мерее и евалуаиуперорманси система и поедини делова у интегрално повезаности.

Динамика и временски оквир стратешког планирања

Временски оквир и динамика планираа е различита и зависи од ор-ганизаие, природе и области пословаа. Тако, на пример, стратешкопланирае у натно мултинаионлно компании sell базирано е, прво,на дугорочном плану од 20 година, кои се базира на сенариjу планирааод 4 до 5 година, и друго, годишим плановима кои полазе од времен-ског оризонта од 5 до 10 година. Мултинаионлна компаниа ENI проеспланираа заснива на годишим плановима с временским оризонтомод четири године, и то за сваки део, сектор и организаиу у елини. За

авни сектор, као што е планирае за полииске снаге у Шкотско, при-ваен е модел стратешког планираа од три године, на основу кои се

8/16/2019 bezbednost_3_2009




праве годиши планови. Видети модел и оквире стратешког планираеза cenal soland Polie.

Временски оризонт планираа е испод 3 године за компание коепослуу ослаауи се на on-line пословае и кое користе неки од Е-ко-мериални или Е-бизнис модела. Насупрот томе, за све организаиекое планирау послове и проекте кои су везани за капитална улагаа,временски оризонт е од 15 до 20 година унапред.

За организаие кое послуу у авном сектору, као што су здравство,полииа, школство и одбрана, приватив временски оризонт е између3 до 5 година. Само за неке стратешке одлуке и опие, као што су капи-тална улагаа, та оризонт треба да буде и дужи од 10 до 15 година.

На шеми 3 приказана е динамика и комплетан проес планираа заобласт ентралне полиие у Шкотско, по месеима и активностима, коису прилагођени инансиско години и планирау буџетске потроше уШкотско. Динамика, активности и улога стратешки и оперативни де-лова система е асно и детано разграничена.

Табела 8 – Стратешки проес планираа

Извор: Viion, saei Plan 2008 – 2011, cenal soland polie, нa: p://.enaloland. polie.k/ao/ee/do/p_aeiineplan_0811.pdf, посеено 16. октобра 2009.

У следео табели приказан е комплетан стратешки проес планирааза област или регион ентралне полиие у Шкотско. Као што се можевидети из табеле, основне претпоставке планираa су: единствено деи-нисане стратешке смерние од стране влада Енглеске и Шкотске, кои суопште приваени и чии су затеви деинисани у стратешким докумен-тима Министарства полиие Шкотске; проес консултаиа, посебно сазаедниом и партнерима; буџетски оквир и ограничеа; правне основе и

регулаиа; разво полиие у економском и развоном смислу; истражи-ваа окружеа и затева кои произлазе из раста и промена становништва

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ентралног дела Шкотске.

Шема 3 − Стратешко планирае – основе, проеси и временски оквирина примеру полиие Шкотске (ентрални део)

Извор: Viion, saei Plan 2008 – 2011, cenal soland Polie, на: http://www.centralscotland. police.uk/about/exec/docs/csp_strategicbusinessplan_0811.pdf,посеено 16. октобра 2009.

Планови се доносе на вру, средо линии менаџмента (годишипланови полиие) и дивизионим елементима организоваа, односноосновним стратешким ункиама. Стратешки план за период од 2008

– 2011. деинише основне иеве и задатке кои се касние разрађуу ипримеуу на нижим организаионим нивоима.

Проблеми, ограничења и имплементација

стратешког планирања

Стратешко планирае, осим што може да се примеуе као поступак,проес или метод у ормулисау стратегиа и опиа, може да се користии као метод имплементаие за донете и утврђене стратегие реализаиом

организаиони проеса и активности. Наравно, могуе е користити итреи приступ код кога се стратешким планираем истовремено деинишустратешке опие и обезбеђуе иова имплементаиа. Било кои приступда се изабере, веома е важно да се разграниче разлике, спеиичности икарактеристике кое су везане за сваки од и. Да би се избегле забуне и

различита тумачеа, комплетан проес планираа треба да се ормализуеу документу кои е описати и деинисати поступак, орму, методе, инди-каторе имплементаие и временски оквир, као и носиое планираа.

Уколико се стратешко планирае користи као метод реализаие по-

знати и донети стратегиа онда е основни задатак топ менаџмента дасе еикасним и утврђеним проесом комуникаие промовише основни

8/16/2019 bezbednost_3_2009




садржа и суштина стратегиа; да се обезбеди промоиа приваенистратешки иева или стратешки mileone, као и на кои начин е семерити прогрес и награђивае и/или казнени поени за испуене и неис-пуене иеве; да се обезбеди модел еикасне координаие и контролеограничени ресурса за реализаиу договорени стратешки иева.

Jonon и sole (2005) наглашавау веома важну псиолошку ди-мензиу коу може да има модел планираа. Прво, то може да буде начинда се запослени укуче у креирае и деинисае будуи стратегиа, ида на то основи привате и преузму „власништво и одговорност“ за реа-лизаиу стратегиа. Истовремено, рад на деинисау стратегиа може даобезбеди, посебно код руководилаа навишег нивоа, осеа сигурности,проактивни приступ и контролу за све планиране акие да би се преузелаодговорност за будуност организаие.

Супротно од тога, веома е важно елиминисати честе грешке коесе сусреу у пракси око погрешног разумеваа пома и односа измеђустратегие и плана. Неретко се дешава да се стратегиа поистовеуе састратегиским планом. Стартегиа е дугорочна визиа и права развоакоем организаиа тежи да би достигла идеално деинисани и усагла-шени дугорочни и, за разлику од стратегиског плана, као написаног,укориченог и обимног документа. Доиста, неки надлежни руководиои

авног сектора су у заблуди ако мисле да ако имау стратегиски доку-мент, у свом наслову ормулисан као стратегиа одређене области рада,

да стварно имау стратегиу, при чему е то само „мртав“ документ коисе налази негде на вру или дну неки службени полиа или иока. Акосе организаиа не крее у деинисаном стратешком праву и ако сестратешки и ему компатибилни акиони планови не спроводе, онда сеу таквом случау не може говорити о постоау стратегие и стратешкогпланираа.

Други неспоразум везан е за погрешно сватае односа, релаие и разлика између стратешког планирае и буџета. Често се планирае сво-ди на израду тзв. тока новчани прилива (a-o) или израду планова

инансиске прогнозе, не уважавауи системске потребе и приоритетеорганизаие у елини, као и поедини ени делова.

Следеи неспоразум есте трагае или опседнутост израдом опти-малне или „набое“ стратегие. Ретко, али се дешава да единствен исистемски напор сви запослени, уз примену набои модела и те-ника стратешког планираа, резултира погрешним и непримеивимстратегиама. Узрок за то, ве претодно навођен, есу броне екстерне иинтерне вариабле кое утичу на спровођее стратешки одлука у дуго-

рочном периоду. Minze, be Aland и Joep Lampel (1998) наводе

три врсте стратегие: намеравана (планирана), нереализована и случана.Међутим, у пракси е веома мало реализовани чисто планирани стра-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




тегиа, као што е мало стратегиа настало сасвим случано. Управо, стра-тешко планирае представа метод са одговарауим инструментима заприлагођавае деинисани стратешки одлука изазовима и шансама ок-

ружеа, што подразумева стварае и искоришавае шанси (могуности)и/или одустаае од штетни решеа, без обзира што су она ве утврђенау орми стратешки одлука.

Реализаиа оптимални стратегиа кое су, понекад донете у министар-ствима и представништвима у удобним и раскошним условима, логично де-инисаним иевима, ние могуа из простог разлога ер су руководиоипрви линиа често заузети текуим и дневним активностима. Осим тога,у оперативним и свакодневним пословима постои опасност да се логичнии повезани проеси остваруу изоловано и да не постои свест о важностистратешког посла за други посао, активност или проес. Та врста проблемаи неспоразума постои у великим организаиама у коима не постои свесто стандардима пословаа, деинисаним и прописаним проесима, актив-ностима, као логичним и деинисаним моделима инпута и аутпута.

Израда и реализаиа стратегиа коришеем модела стратешког пла-нираа е затеван, комплексан и динамичан проес. Због тога, треба уве-зати све неоподне елементе у системски, логичан и конзистентан проес,све области менаџмента – управае удима, управае ресурсима, уп-

равае активностима и управае инормаиама, у единствен систем,да би се обезбедили еекти стратешког планираа.

Закључак Стратешко планирае е една од управачки метода или теника

коом се омогуава окусирае укупне радне енергие и потениала ор-ганизаие тако да се укупни ресурси усмере према остваривау деини-сани иева, истовремено ствараем услова да се проактивно реагуена промене у окружеу, учвршиваем стратешке позиие и рализаиестратешки опредееа у жееном праву. Укратко, стратешко плани-

рае е системски начин доношеа стратешки одлука деинисаем од-говарауи тактика и провођеем акиа кое треба да обликуу и водеорганизаиу или установу према будуности, коа е одређена визиом,мисиом, деинисаним иевима, и преизно деинисаним акионимплановима на годишем нивоу.

Стратешко планирае е предуслов успешног и еикасног развоа.Оно укучуе планирае, имплементаиу и оену постигнути ееката.ци доношеа стратегие ние ено постоае ве, заправо, ена при-мена и реализаиа. Стратешко планирае, као проес, „дае живот“ про-

мишеним стратешким документима авног сектора и представа кучеговог развоа и реормисаа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




С обзиром да се Република Србиа налази у проесу озбиног и ду-горочног развоа авног сектора, као и придруживаа ЕУ, стратешко пла-нирае у авном сектору представа снажан и неоподан меанизам задостизае потребни стандарда организоваа и ункионисаа его-ви институиа, кои су компатибилни развиеним земама чланиамаЕУ. Проучавае законитости, модела и проеса стратешког планираа,настали у Европи и модерном свету, као и проена могуности ио-ве примене на конкретне потребе и услове авног сектора у Србии, сунеоподни кораи у еговом даем развоу и реормисау. На основутога, Србиа може да ствара сопствени, оригиналан и делотворан моделстратешког планираа. Значаан допринос такви истраживаа бие уидентиикаии оптимални модела и еикасне методологие стратешкогпланираа, успоставау еикасне координаие у проесу ствараастратегиа и побошау компетениа стратешки менаџера и експератастратешког планираа. Поред наведеног, истраживае е помои ачаупроесионални односа, сараде и комуниираа између министарста-ва и други институиа државне управе, даем развиау транспарент-ности и партнерског односа са грађанима, приватним сектором и међуна-

родним организаиама.

Литература: ba, b. w., (1997),1. Startegic Planning Workbook for Nonprot Organisa

-

tions, s. Pal, MN: Ame, h. wilde Fondaion, итирано према p://.ipp..ed/pliaion/Pepeive%20on%20saei%20Plan-nin.pdf Брасон, М. Џ., Алстон, А. С., (2004),2. Стварањ и спровођњ

стратшког плана , радна свеска за друштвене и непроитнеорганизаие, Друго издае, Joe ba wile Impin.De wi, b. and Mee, r., (2003),3. Strategy: Process, Content, Context . tidediion. Inenaional tomon bine Pe. London.

Dke, P., (2000),4. Management Challenges for the 21st Century, be-o heinemann, Ofod.haee, A., rieple, A., (2001),5. The strategic management of organisa-

tions, Ft & Penie hall, London.hand, c., (1993),6. Understanding organisations, Fo ediion, Peninbook, London.hznki, A., banan, D., (2001),7. Organizational Behaviour , an ino-do e, Fo ediion, Ft and Penie hall, London.Jonon, g., sole, K., wiinon, r., (2002),8. Exploring Corporate

Strategy – tExt and cAsEs, seven ediion, Finanial time & Peniehall. London.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Kin, N., Andeen, N., (2005),9. Managing Innovation and Change: A cii-al gide fo Oanizaion, tomon, London.Ka, b., (2008), УНДП,10. Стратшко планирањ, Обука за државнеслужбенике, Сараево, b&h.Маши, Б., (2007),11. Стратгиски мнаџмнт – процси и концпти,Универзитет „Синергиа“, Биеина.Minze, h., Qinn, J. b. and goal, s., (1998),12. The Strategy Process:

Concepts, Contexts, Cases, evied Eopean Ediion. Penie hall. Lon-don.Mine, b. A. and Lampel, J., (1998),13. Strategy safary (a Guided Tour

Throught the Wilds of Strategic Managament), te fee pe, Ne yok.Poe, M., (1998),14. The competitive advantage of nations, Palave, Neyok.Poe, M., (1982),15. Competitive strategy, techniques for analysing industries

and competitors, te Fee Pe, Ne yok.Poe, M., (1985),16. Competitive advantage, ceain and ainin peio

pefomane, te Fee Pe, Ne yok.roin, s. P., (2001),17. Organizational Behaviour , Nin ediion, Peniehall, Ne Jee.seal-hon, s., (1998),18. The Strategy Reader . Ofod: blakell bine inaoiaion i e Open univei bine sool.wie, c., (2004),19. Strategic Management , Palave Mamillan, Ne yok.

womak, J., Jone, D. t., roo, D., (1990),20. The machine that changed theworld , raon Aoiae sine, Ne yok.wa and Mean commiee of so caolina hoie of repeenaive21.(1994), Strategic planning sessiion. colmia, sc. usA, стр. 6.Терек, М., (1997),22. Стратшко планирањ, центар за разво невладиниорганизаиа, Подгориа.gan, r., (2003),23. Strategic planning in a turbulent environment: evidence

from the oil majors, saei Manaemen Jonal, Vol. 24., pp. 491-517.tompon, J., Main, F., (2005),24. Strategic Management , Aaene and

cane, 5 ediion, tomon, London.

Strategic Planning in the Public Sector –Key to the Development and Reforms

Abstract:The main objective of this paper is to simplify the complex issues

of strategic planning in the public sector and explain the central points, thus

allowing the readers and users to create a clearer view of these issues and ex-

tend the knowledge of use in reform and development of the public sector, state

8/16/2019 bezbednost_3_2009




management in particular. Content of the text includes the key components

of strategic management, i.e. strategic planning in the public sector, which

are: the notion, substance and impotrance of the strategy and strategic deci-

sions; the signicance and substance of the concept of strategic planning; the graduality and phases in the implementation of strategic planning, as well as

the problems and limitations in that process, and nally, the efcient models of

strategic planning, that is to say, delivering and implementing strategic deci-

sions. In this paper, the comparative view of the public and private sector is

presented in the main points, which should not burden, but rather add to a bet -

ter understanding of key issues in strategic planning.

Key words: strategy, strategic planning, public sector, process of strategic

planning, strategic decisions and model of strategic planning.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Др Саша МИЛОјеВИЋ,Криминалистичко-полииска академиа

Нуерни тероризм

УДК: 343.326 : 623.454

Апстракт: Злоупотрба нукларн нрги за извршњ аката поли-

тики мотивисаног насиља прдставља ралност ивљња у данашњм,

високотхнолошки развином друштву. Та злоупотрба имала би ката-

строфалн послдиц, што ини посбно примамљивим алатом за тро-

рист. Што ош вани, свако помињањ трориста и нукларн нр-

ги у дном контксту ствара панику у авности, а то , у ствари, полугакоа трористика дства ини тако успшним. У раду су прдстављни

могући модли трористиких дстава у коима би с злоупотрбљавала

нукларна нргиа у виду дскрипциа потрбних за изналањ фикас-

них мтода борб против могућ пошасти 21. вка.

Кључне речи: троризам, нукларни троризам, нукларно ору,

ору за масовно уништњ, бзбдност.

Увод

У досадашо истории човечанства употреба нуклеарни проеса каоизвора енергие, у поређеу са свим другим облиима искоришеа некеприродне реакие за потребе унапређеа живота уди, проузроковала енавише несугласиа, сукоба, опречни ставова, претерани очекиваа имасовни страова. Енергиа створена коришеем нуклеарни проесанапре е примеена у оружу стравичне разорне мои, да би касние до-била и своу ивилну примену у производи електричне енергие. Ипак,примена нуклеарне енергие у мироубиве свре такође е донела и низ

еколошки опасности катастроални размера по планету и елокупан жи-вот на о.

Нуклеарна енергиа, у ширем смислу, обувата било кои облик енер-гие кои потиче из езгра атома. У ужем смислу, то е енергиа коа настаеиз проеса епаа (исие) или спааа (узие) атомски езгара. Облик укоме се енергиа ослобађа при нуклеарним проесима може бити различит.Начеше е то кинетичка енергиа продуката радиаие коа се, практично,поавуе у облику топлоте. Спеиични облик нуклеарне енергие е нук-леарно зрачее кое редовно прати нуклеарне проесе. Од укупне енергие

коа се ослобађа у проесу нуклеарне исие, 80% е у облику кинетичке

8/16/2019 bezbednost_3_2009




енергие рагмената, а остатак у облику нуклеарни зрачеа.1

Тероризам као поам е изузетно тешко одредити. На то указуе чие-ниа да не постои општеприваена деинииа тог пома. Избор начи-на деинисаа тероризма често зависи од низа актора кои немау везеса научном обективношу, па е изузетно тешко одабрати непристрасноодређее тог пома. Међутим, чиениа е да е за данаше услове жи-вота у доба напредне тенологие, глобалне комуникаие и међузавис-ности уди на ело планети, тероризам, без суме, значана развона

ретроградна, антиивилизаиска и регресивна друштвена поава. Он да-нас поприма глобалне размере и постае све веа опасност за готово свеземе света, без обзира на иеве, мотиве и средства терориста, као и наиову конкретну економску, вону и политичку мо.

Ради одређеа помова о коима е бити речи у овом раду послужиедеинииа по коо е тероризам нелегалан и неморалан начин борбе некемаинске друштвене групе испоен планском и систематском применоморужаног насиа или претом оружаним насием над насумично одаб-

раним метама (жртвама). Тим насием или претом насием се постижежеени псиолошки еекат код веинске друштвене групе и ена некон-тролисана реакиа због изазваног страа коа утиче на одлуке и дело-вае законодавне, извршне и судске власти у иу постизаа одређеногполитичког иа маинске друштвене групе (Милоеви, 2009:282).

У покушау да се одреди поам нуклеарног тероризма асно е да би

требало пои од претодна два одређеа. Нашире одређее било би да е то злоупотреба нуклеарне енергие од стране терористички група. Тоуказуе да е нуклеарни тероризам у основи поам кои обувата више мо-гуности кое не морау нужно укучивати и нуклеарно оруже. Због тога

е напримерение говорити о употреби нуклеарни материала у теро- ристичке свре, што е и напотпуние разматрае нуклеарног тероризма.

Савремени тероризам, за разлику од оног из претодни периода, из-међу осталог, има и саможртвууи и ундаменталистички карактер, кои

е у добро мери непредвидив. Другим речима, када е у питау екстре-

мизам као покретачка снага терористичког деловаа, не постое ограни-чеа – морална, друштвена, нормативна – коа би зауставила терористе уупотреби нечег тако катастроално деструктивног као што е то нуклеар-на енергиа. Имауи у виду да су до сада извршени терористички напади

1 (Вона ениклопедиа, 6:173).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




биолошким2 и емиским3 оружем, као и да е бро жртава поединачногтерористичког акта одавно прешао неколико иада,4 логично е да е сле-деи ниво терористичког насиа управо набавка и употреба нуклеарногоружа (bana, 2004:152).

Разматрауи начин деловаа и еекте кои настау употребом оружаза масовно уништее, лако се долази до закучка да е нуклеарно оруженасмртоносние и надеструктивние. Експлозиа нуклеарне бомбе коу битерористи израдили (а то значи да би бомба била релативно примитивнеизраде са малим степеном искоришеа нуклеарног експлозива) проузро-ковала би смрт огромног броа уди и изазвала веома велику материалнуштету. Према речима Џона Десперса, стручака за превениу нуклеарногтероризма, ни едан догађа од Другог светског рата па наовамо не би могаода се, по изичким оштееима, псиолошком шоку и политичко неста-билности, мери са нуклеарном експлозиом изазваном од стране терориста.Бро жртава таквог терористичког напада био би сигурно маи од броажртава у могуем нуклеарном рату, али би увелико превазишао укупанбро жртава било ког поединачног терористичког напада до сада, односновероватно би превазишао и бро жртава у многим маим конвенионал-ним ратовима кои су се водили од друге половине xx века до данас. Уп-

раво због тог драматичног, или бое реи апокалиптичног еекта кои бипроузроковала нуклеарна експлозиа, терористи би покушали да набаве идетонирау нуклеарну бомбу (Depe, 1987:47).

Модели испољавања нуклеарног тероризма

Анализа прете да би терористи могли да употребе нуклеарно оруже2 Напознатии случа терористичког напада емиско-биолошким материалима, била е насумична

употреба тиодине салмонеле (salmonella pimim) – типичан узрок троваа раном. Та на-пад е спровео „rajnee“, религиозни култ у Даласу (Орегон), септембра 1984. године тако што е неколико припадника секте направило гужву у напосеением ресторану у граду одвлачеипажу запослени и гостиу. Док е гужва траала неколико припадника секте успело е да прекоприпремене салате коа се служила у ресторану проспе припремени раствор са бактериама

тиодине салмонеле. Главна мотиваиа тог напада е била да се становништво спречи да поно-во изабере два званичника wako Окружног суда, кои су били неприатески настроени премаплановима култа за куповину нови земишни поседа. Та секта е до тада ве привукла иадебескуника кои би – заваууи либералним законима о регистраии за гласае – били у мо-гуност да гласау за кандидате кое е аворизовала секта. Употреба патогена требало е да утичена изборну превагу у корист секте, тиме што би онемогуила велики део локалног становништвада изађе на гласае.

3 Верска секта Am sinikjo демонстрирала е да терористичка група може да произведе и диспер-гуе нервни агенс. Нешто пре 8 часова уутру, 20. марта 1995. године та група е испустила одређе-не количине сарина у пет различити возова метроа кои су пристизали на станиу Kamiaeki уТокиу. У нападу е погинуло 12 особа, а повређено е око 5500, од чега е 500 уди оспитализова-но. Нападу у Токиу претодио е ош едан напад сарином, коме е дато веома мало публиитета,а дело е исте терористичке групе. Та напад десио се у уну 1994. године у малом граду северно

од Токиа и тада е смртно страдало 7 уди, а повређено е преко 200.4 У терористичком нападу 11. септембра 2001. године на Светски трговински ентар (Куле близна-кие) и Пентагон погинуло е 2.986 уди.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




и радиоактивни материал указуе да постои неколико модела – сенариапо коима би се таква прета могла остварити (Милошеви, Милоеви,2000:227). То су:

набавка нуклеарног материала и конструисае и израда нуклеарне•бомбе;набавка воног нуклеарног оружа;•набавка радиоактивног материала и конструисае и израда такозване•„праве бомбе“;напад на нуклеарни реактор у нуклеарно електрично ентрали;•напад на одлагалишта високорадиоактивног нуклеарног отпада у по-•строеима за реиклажу таквог отпада;напад на одлагалишта истрошени плутониумски радиоактивни го-•

ривни елиа;напад, саботажа или отмица транспорта који превозе нуклеарно оружје•

или радиоактивни материјал (новопроизведени, нуклеарни отпад, радио-

активни материјал који се употребљава у медицини, агрокултури и др.).

Конструисање и израда нуклеарне бомбе Терористи би могли и да направе нуклеарну бомбу уколико добаве плу-

тониум или високо обогаени ураниум.5 Нуклеарна бомба наедностав-ние се може направити од високо обогаеног ураниума. Наиме, нуклеарнаексплозиа у коо би нуклеарни експлозив био високо обогаени ураниумзаснива се на ослобађау нуклеарне енергие неконтролисаном ланчаном

реакиом дееа, т. исие езгара атома. Проес деобе иови езга- ра одиграва се под деством неутрона – нуклеарне честие коа се налазиу саставу атомског езгра. Слободан неутрон у свом кретау кроз мате-

риу, уколико наиђе на езгро атома нуклеарног експлозива, способан е даизврши егови исиу6. У том проесу ослобађа се нуклеарна енергиа увиду кинетичке енергие продуката деобе и енергие нуклеарног зрачеа.За практично добиае нуклеарне енергие значано е што се у проесу

исие поавуе и неколико нови неутрона, од кои е сваки у стауда продужи реакиу, изазивауи дае проесе исие. Ако се за то ис-користи веина и, бро езгара заваени реакиом може се повеатиогромном брзином и тиме за кратко време ослободити велика количина

5 Односно, изотопи урана – У-233 и У-235 .6 Нуклеарна исиа, такође позната и као атомска исиа, е проес у нуклеарно изии у коем

се езгро едног атома дели на два или више маи езгара као исиони производа и обично ошнеколико нуспродуктни честиа. Дакле, исиа е една врста трансмутаие емиски елемената.Нуспродукти исие могу бити неутрони, затим отони и то обично у облику гама зрака, као идруги делии нуклеарне рагментаие какве су, на пример, бета и ала честие. фисиа тежи

елемената е егзотермна реакиа при коо може да се ослободи корисна енергиа у огромнимизносима и то у два облика; као енергиа гама зрака и као кинетичка енергиа рагмената исие(загревауи масивни материал унутар коег се исиа одвиа).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




енергие. Таква поава, када се од едног неутрона кои започие реакиупроес дае развиа сам од себе и без утиаа споа, назива се нуклеар-ном ланчаном реакиом. Да би се у нуклеарном оружу или неком другомуређау за ослобађае нуклеарне енергие одвиао такав проес, требалоби задовоити низ услова. За продужавае започетог проеса мора се, пресвега, искористити барем едан неутрон од они кои се створе исиом ед-ног езгра (у просеку 2-3). Постое два узрока губитка ти неутрона. Први

е иова апсорпиа од нечистоа у експлозиву, а други бежае неутронаиз експлозива. Губии неутрона због апсорпие смауу се повеаем из-отопске и емиске чистое експлозива, а због бежаа, повеаем укупнемасе експлозива. Пошто се чистоа експлозива може економично повеатисамо до извесне грание, едини актор кои се може произвоно меати

есте, управо, количина експлозива. Намаа количина коа, уз одређениквалитет и погодан геометриски облик експлозива, дозвоава да се ланча-на реакиа одвиа назива се критичном количином. Поава критичне масекод исиони нуклеарни експлозива везана е за понашае неутрона наиовом путу кроз материу. Створени у проесу деобе, они редовно про-лазе известан пут пре него што наиђу на неко езгро. Дужна тог пута зависиод брзине неутрона и егове способности да се са езгром судари. За нук-леарне експлозие она износи, у просеку, око 10 m. Ако е количина екс-плозива мала, постои вероватноа да неутрон, створен у маси експлозива,досегне граничне површине и излети напое пре него што е погодио неко

езгро. У том случау навеи бро неутрона кои би требало да изазове даедеобе езгара изгубие се у околини уместо да узму учеша у наставауланчане реакие. Маса исионог нуклеарног експлозива коа е недово-на за развиае нуклеарног ланчаног проеса, назива се подкритичном. Наоснову обавени података о понашау чисти нуклеарни материала,може се закучити да критична маса експлозива У-235 износи приближно45 k. То се односи на експлозив у облику кугле, чии е пречник (у овомслучау) 8,5 m. За експлозиве У-233 и плутониум критична маса е знат-но маа и, за случа када има облик кугле, износи између 10 и 20 k. Да

би ланчана реакиа исие била експлозивна, каква у нуклеарном оружумора бити, неоподно е да се одигра дивергентно, т. да се бро исиаповеава из генераие у генераиу. За то е потребно да од укупно створе-ни у проесу исие бро неутрона кои наставау ланчану реакиу будевеи од едан. Бро кои показуе колико се интензитет реакие повеаваод едне до друге генераие назива се репродуктивни актор. За критичнумасу експлозива он е раван единии, што значи да е бро деоба и бро не-утрона исти у свако узастопно генераии. При репродуктивном акторувеем од едан, проес се сукесивно повеава у интензитету, а бро езгара

коа се поделе у едно генераии, расте геометриском прогресиом. Уко-лико е репродуктивни актор веи, веа е и брзина коом расте интензи-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




тет реакие. Количина експлозива коа омогуава такав проес веа е одкритичне и обично се назива надкритичном. Свако повеае масе нукле-арног експлозива повеава и репродуктивни актор, т. смауе бро неу-трона кои из система беже неискоришени. Међутим, то повеае растедоста споро у односу на повеае масе. Због тога за нуклеарна оружа, коаби требало да имау велики репродуктивни актор, количина експлозивау има мора бити знатно веа од критичне. Критична количина експлози-ва не представа константну вредност. Чистоа, густина и геометрискиоблик могу ту вредност да меау у доста широким граниама. Свака не-чистоа експлозива, било постоеа или намерно ставена у ега, изазивапотребу за веом критичном масом. Тежина критичне количине обрнуто епропорионална квадрату густине, тако да свако повеае густине значисмаее егове тежине. Геометриски облик утиче, такође, на бро неутро-на кои беже неискоришени из експлозива. Тако, на исту масу експлозивау облику лопте постои маа могуност за бежае неутрона него у обликукоке или неког другог геометриског тела. Подешаваем чистое, густинеи геометриског облика одређуе се количина експлозива коа се става унуклеарно оруже. Уз све те услове, та количина мора да обезбеди довоновелики репродуктивни актор за дивергентну ланчану реакиу.7

Када се свате ти основни изички принипи на коима се заснива и-сиона нуклеарна експлозиа постае асно да е, уколико се поседуе високообогаени ураниум, едноставно направити нуклеарну бомбу. Наиме, до-

воно е да се ураниум подели на два подкритична дела. Нуклеарна екс-плозиа се изазива тренутним спааем та два дела ураниума, при чемусе образуе егова надкритична маса. Конкретно, таква примитивна нук-леарна бомба типа „топовске еви“ може се направити од еви дебелизидова чии калибар (унутраши пречник) износи 8,5 m, а дужина око 50m (шема 1). цилиндрична маса високо обогаеног ураниума, у коме епроенат изотопа ураниума 235 око 90%, тежине око 15 k поставила бисе на вр еви. Веа маса истог високо обогаеног ураниума, тежине око40 k, била би поставена на дно еви. У том делу ураниума би се нала-

зило удубее исти димензиа и облика као маа маса ураниума, такода маа маса буквално може да улегне у веу масу. На вру еви, иза маемасе ураниума поставио би се ак експлозив кои би се навероватние ак-тивирао даинским путем или временским упаачем. његова експлозиаиспалила би мау масу ураниума у веу, те би се иовим спааем до-била надкритична маса високо обогаеног ураниума, односно нуклеарниексплозив, и наступила би нуклеарна експлозиа.8 Укупна дужина таквенуклеарне бомбе не би прелазила 1 m, а пречник би о био око 25 m. Те-жила би око 300 k. Такве димензие омогуавау да се бомба транспортуе7 (Вона ениклопедиа, 2:779).8 Таква конструкиа нуклеарне бомбе типа „топовске еви“ искоришена е у прво употребено

нуклеарно бомби коа е уништила хирошиму, 6. августа 1945. године.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




и активира у обичном комбиу кои се може, без посебног сумичеа, пар-кирати било где у урбано средини (Mak e al, 1987:21).

Шема 1 – Приказ конструкие нуклеарног оружа типа „топовске еви“Тако дизанирана нуклеарна бомба могла би да изазове експлозиу коа

би била еквивалентна снази експлозие од 100 ТНТ-а.9 Ради поређеа,конвенионална бомба са навеом снагом коа е до сада употребена у

ратним дествима била е еквивалентна експлозии 10 ТНТ-а; бомба коом е извршен терористички напад на Светски трговачки ентар 1993. године

експлодирала е ачином еднаком експлозии 1 ТНТ-а; терористички нападу Оклаоми 1995. године извршен е бомбом ачине око 2 ТНТ-а; торевиАл Кобар у Саудиско Арабии уништени су 1996. године у терористич-ком напада у коем е кориштена експлозивна направа ачине око 4 ТНТ-а.Нуклеарна експлозиа снаге око 100 ТНТ-а у урбано, густо насееносредини била би катастроа са коом државне службе за решавае кризниситуаиа не би могле да се еикасно носе. Уколико би се експлозиа деси-ла близу земе настао би кратер кои би у пречнику имао око 30 m (у сувомземишту или суво мекано стени). Ударни талас од експлозие имао би

смртоносне последие на подручу површине око 0,4 k2; смртоносне по-следие од топлотног дества нуклеарне експлозие испоиле би се на под-

ручу од око 0,1 km2. Директни еекти ударног и топлотног дества, као и радиаие, навероватние би уништили сав живот у пречнику од око 600 m.Много уди би страдало од секундарни последиа – рушеа зграда уследударног таласа, пожара изазвани топлотним деством и слично. Пожаринастали услед експлозие би навероватние увелико проширили подручезаваено оштееима. Подруче кое би било значано контаминирано ра-диоактивним падавинама било би ненасеиво за дужи временски период,

9 Тринитротолуен, снажан бризантни експлозив кои има вону употребу, емиског саставаописаног ормулом c6h2(NO2)3ch3.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




односно до спровођеа значани мера деконтаминаие. То подруче, узависности од метеоролошки улова у време експлозие, заватило би по-вршину од више квадратни километара и навероватние би било потреб-но много времена да се на тако великом подручу спроведу значание мередеконтаминаие коима би се ниво зрачеа свео на привативу меру иподруче учинило насеивим. Експлозиа ти размера проузроковала бисмрт и тешке повреде код више иада уди, што би потпуно парализова-ло службе кое се активирау у кризним ситуаиама. Пожари би се, у зави-сности од метеоролошки услова, ширили на све стране и иово гашееби било веома отежано, како због отежаног прилаза ватрогасни единиазаваеном подручу, затим због значани оштееа инраструктуре по-требне за гашее пожара (уништена и оштеена водоводна мрежа), тако избог радиоактивног зрачеа кое би у заваеном подручу било значанои врло опасно по живот и здраве ватрогасаа. Затим, проблем би била ибрза асанаиа (уклаае мртви) заваеног подруча, како би се избе-гло ширее заразни болести. Болнички капаитети би били пребукира-ни, па би много уди умрло због непружаа адекватне медиинске неге.Транспорт повређени би због вероватног саобрааног колапса, као и збогопасности од радиоактивног зрачеа по медиинско особе, био веомаотежан. Терористички напад 11. септембра 2001. године на Светски трго-вински ентар показао е са коликим проблемима се сусреу службе кое сеактивирау у кризним ситуаиама. Такав сенарио терористичког напада

нуклеарном експлозиом би те службе ставио пред много вее и много сло-жение проблеме.

Као што е ве наглашено, високо обогаени ураниум е идеалан ради-оактивни материал од коег терористи могу релативно лако да створе нук-леарни експлозив. Међутим, начелно постои много веа вероватноа да ена „рном тржишту“ лакше набавити нуклеарни материал кои се у нук-леарним електранама користи као погонско гориво за добиае електричнеенергие, односно плутониум. Када се плутониумске шипке кое се кори-сте у нуклеарним електранама исрпе у толико мери да се више не могу

користити као погонски материал, оне у себи ипак и дае садрже одређенуколичину радиоактивног материала. То исрпено нуклеарно гориво сеили одлаже на нуклеарним депониама, како би се временом радиоактив-ни материал распао и шипке учиниле безопасним (а за то е природнимпутем потребно више стотина, па и иада година), или се реиклирау уемиским построеима у коима се преостали плутониум одваа од не-искоришеног ураниума и други продуката нуклеарне исие у реактору.Транспорт исрпеног нуклеарног горива, егово одлагае, реиклажа идр., отвара могуност ствараа безбедносни пропуста у обезбеђеу нук-

леарног горива, па расте вероватноа да би нека терористичка група, крађомили куповином на „рном тржишту“, могла да дође у посед управо те врсте

8/16/2019 bezbednost_3_2009




радиоактивног материала. Посебно забриава пораст међународне трго-вине нуклеарним горивом на бази мешани оксида (МОх). МОх настаемешаем оксида плутониума (кои настае реиклажом исрпеног нук-леарног горива у емиским построеима) и оксида ураниума. МОх седанас производи у Белгии, франуско и Велико Британии, а користисе као гориво нуклеарни реактора у франуско, Немачко, Шведско иШваарско. Коришее МОх-а планира и јапан. Очито е да у лану про-изводе, трговине и транспорта МОх-а може да настане низ безбедноснипропуста кое би нека терористичка организаиа искористила за еговунабавку (Lovin, 1990:136).

Добиае плутониум оксида из МОх-а ние претерано затеван те-нолошки проес кои не представа велики проблем за било коу умеренотенолошки соистиирану терористичку групу. Примера ради, припремасарина коим е секта „Am siniko“ извршила напад у Токиском метроузатевала е веу тенолошку соистиираност и носила е вее опасностипо припаднике секте кои су проес припреме сарина обавили, од издваааплутониум оксида из МОх-а. Тенологиа емиског проеса издваааплутониум оксида из МОх-а много е мае компликована од тенологиеемиски проеса коима се припремау наркотии у разним илегалнимлабораториама широм света. Квантум знаа кои е потребан да би се из-двоио плутониум оксид из МОх-а поседуе нешто бои ученик другог

разреда среде школе, наравно уз консултовае легално доступне лите-

ратуре из те области. Еикасност издвааа плутониум оксида такође се релативно едноставно може проенити на основу мереа конентраиеплутониума и ураниума уз помо ултраубичасте спектроотометрие.Опрема потребна за спектроотометриу е легално доступна и релативно

етина. Наедноставнии начин издвааа плутониум оксида из МОх-а еуз помо колоне за размену она пуене одговарауом смолом, коа пред-става стандардни део опреме емиске лабораторие и релативно се лаконабава. Када се адекватно примени, метод издвааа плутониум оксидаиз МОх-а употребом колоне за размену она, уз коришее адекватне смо-

ле, изузетно е еикасан и брз, при чему е чистоа издвоеног плутониумоксида и преко 92%. Одговарауе смоле кое еикасно могу послужитиу проесу раздвааа плутониум оксида широко се примеуу у индус-триско употреби колона за онску размену при омекшавау воде, прерадиотпада или реиклажи поедини сировина. Могу се брзо и легално наба-вити у великим количинама. Чистоа плутониум оксида издвоеног мето-дом онске размене може се едноставно повеати и до 99% понаваемпроеса издвааа. Плутониум оксид се може применити као нуклеарниексплозив, али би егово искориштее било мае (експлозиа би имала

мау снагу), а сама нуклеарна бомба би била нестабилниа од бомбе у коо е нуклеарни експлозив чист плутониум у облику метала. Због тога би се

8/16/2019 bezbednost_3_2009




терористи могли одлучити за издваае чистог плутониума у облику мета-ла из плутониум оксида неком од релативно едноставни и општепозна-ти емиски реакиа (навероватние електролизом).

Плутониум се не може искористити као нуклеарни експлозив у нукле-арно бомби типа „топовске еви“. За егову употребу е неоподно кре-ирати нешто компликовании дизан заснован на методи „имплозие“ пристварау надкритичне масе нуклеарног експлозива. У нуклеарном оружугде се та метода примеуе, нуклеарни експлозив налази се у едном ко-маду, али у таквом облику (нпр. шупе кугле или груби зрнаа) да му емаса подкритична. Ланчана реакиа исие почие тиме што се експлози-ву компресиом повеа густина и тако створи надкритична маса. Компре-сиа нуклеарног експлозива постиже се експлозиом емиског експлозивакои е, на одговарауи начин, распоређен око нуклеарног пуеа. Ударниталас кои се при томе ава произведе велики спони притисак на нукле-арни експлозив и тиме за кратко време знатно повеа егову густину. Например, притисак од неколико десетина мегапаскала у стау е да густинуплутониума повеа за близу два пута, што има за последиу смаее и-ове критичне масе за четири пута у односу на ону при нормалним услови-ма (без повеаа густине).

Критична маса плутониум оксида е око 35 k (сера пречника око 18m), док е критична маса плутониума у облику метала око 13 k (се-

ра пречника око 6 m). Критична маса нуклеарног експлозива може се

смаити уколико се он окружи материалима као што су берилиум илиураниум, кои релектуу (одбиау) слободне неутроне настале исиомнатраг у серу нуклеарног експлозива. Употребом тог релектора неутро-на критична маса нуклеарног експлозива може се смаити за два или вишепута. хемиски експлозив начеше коришен у нуклеарним бомбама коесу конструисане на основу методе „имплозие“ е ТНТ (шема 2). Међутим,коришее ТНТ-а затева врло преизну израду одливака експлозива какоби се створио погодан серични облик кои би обуватио серични нук-леарни експлозив и детонирао ка унутрашости сере подеднако у свим

правима ради покретаа нуклеарне експлозие. Због тога, терористи бисе вероватно пре одлучили за коришее пластичног експлозива – Сим-текса – кои е много лакши за моделовае у серични облик неоподанза покретае нуклеарне експлозие. Проена е да би око 400 k Симтексабило довоно да се активира тако конструисана нуклеарна бомба. За кон-струкиу такве нуклеарне бомбе потребно е око 18 k плутониум оксида(у сери пречника око 7,3 m) или око 7 k плутониума у металу (у сериоко 4 m у пречнику), затим берилиумски релекторски омотач дебинеоко 5 m и 400 k Симтекса. Укупан пречник бомбе износио би око 40 m,

а тежина око 600 k, што омогуава искоришее многи средстава (ком-би, спортски авион и др.) за транспорт и активирае бомбе. Снагу тако

8/16/2019 bezbednost_3_2009




конструисане нуклеарне бомбе е врло тешко предвидети. Сигурно е даби експлозиа имала ачину од неколико десетина ТНТ-а, али могуе еда експлозиа буде еквивалентна експлозии и више од 1000 ТНТ-а. Снагаексплозие директно зависи од искоришеа нуклеарног експлозива токомексплозие (да ли е се сав нуклеарни материал потрошити током експло-зие или нее), а искоришее нуклеарног експлозива зависи од тога коли-ка е симетриа постигнута при експлозии емиског експлозива, односнода ли е постигнута еднака компресиа са сви страна сере у коо е нук-леарни експлозив. Код горе описане нуклеарне бомбе неизвесно е да лие се постии симетрична компресиа, па е неизвесна и снага нуклеарнеексплозие.

Шема 2 – Приказ конструкие нуклеарног оружа имплозивног типаМеђутим, чак и ако нуклеарна експлозиа не би била велике снаге, не-

искоришее нуклеарног материала и комбинаиа нуклеарне експлозиеи експлозие велике количине емиског експлозива коа о претоди, про-узроковали би велику дисперзиу плутониума на широком подручу. Плу-тониум е изузетно токсичан ер се еговим удисаем честие задржавау

у плуима наставауи да производе ала зрачее кое у околном ткивуподстиче стварае елиа каринома. Дисперговане честие плутониума(или плутониум оксида) се не могу природним путем (деловаем кише идруги атмосерски падавина) уклонити са земишта, ве остау у по-вршинско прашини и земишту до полураспада нуклеарног материала.10 Треба знати да е време полураспада плутониума око 24.400 година, па састановишта дужине удског века земиште контаминирано плутониумоме остати затровано заувек (уколико се не примене мере деконтаминаие).Имауи то у виду, асно е да би експлозиа такве нуклеарне бомбе у урба-

10 Време кое е потребно да се половина почетни езгара распадне у проесу радиоактивног зрачеапри чему полазна супстана, услед нагомилаваа продуката распада, постае нешкодива.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




но средини, поред штете од ударног и топлотног дества, учинила великутериториу потпуно ненасеивом све док се не би извршиле опсежне мередеконтаминаие – прае обеката и асалтираног и бетонираног тла, ук-лаае површинског слоа земе не местима где нема асалта и бетона идр. Деконтаминаиа тог опсега траала би више месеи, па и више година,а ена ена се не може се проенити чак ни у грубим ртама.

Употреба војног нуклеарног оружја

До нуклеарног оружа терористи могу дои крађом или евентуалномкуповином воне нуклеарне боеве главе на „рном“ тржишту оружа.Имауи у виду да се не може са сигурношу реи да се поуздано зна где сеналази свака нуклеарна боева глава бившег СССР-а (поготово оне кое сусе налазиле у бившим ужним, односно угоисточним републикама СССР),као и на учесталу нестабилност у Пакистану коа прети да угрози безбед-ност нуклеарног оружа у поседу те земе, такав сенарио по коме терори-сти могу да набаве нуклеарно оружа ние нереалан.

Ипак, чак иако би терористичка организаиа дошла у посед воне нук-леарне боеве главе, морала би да превлада низ тешкоа како би е употре-била. Ту се, у првом реду, мисли на низ изузетно соистиирани сигур-носни меанизама кои су уграђени у сваку вону нуклеарну боеву главууправо да би се спречила иова неауторизована употреба. Уколико не бимогли да превладау ту врсту безбедносни меанизама, терористи би мог-ли да се одлуче да искористе нуклеарни, а можда и емиски експлозив коисе налази у боево глави за израду нуклеарне бомбе, ер у том случау неморау да решавау низ конструктивни проблема у вези са геометриомнуклеарног и емиског експлозива. Наравно, нуклеарни и емиски екс-плозив у боевим главама е, такође, додатно заштиен, па терористи мораупревладати те меанизме обезбеђеа (ти меанизми су чеше доста маесоистиирани од меанизама коима се штити неауторизована детонаиабоеве главе).

Снага до сада произведени вони боеви глава крее се у распону од0,1 k до 56 m. Последие кое би проистекле из нуклеарне експлозие теснаге су по орми идентичне, али по интензитету вишеструко аче од по-следиа описани у вези са употребом нуклеарне бомбе коу би терористисамостално произвели (јови и сар., 1987:87).

Конструисање и израда „прљаве бомбе“

Наедноставние и напримитивние нуклеарно оруже кое би терори-

сти могли употребити за терористички напад е тзв. радиолошко оружеили направа за дисперзиу нуклеарног материала, односно (како се у лите-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ратури уобичаено назива) „права бомба“. Строго речено, „права бомба“ние нуклеарно оруже ер се при еном активирау не догађа нуклеарнаексплозиа. То е, у ствари, конвенионална бомба од аког конвенионал-ног експлозива – симтекса, динамита или ТНТ-а – уз коу се налази и ка-нистер са одређеном количином радиоактивног материала. Навероватниеда би у састав „праве бомбе“ ушла и одређена количина термата (легуреалуминиума са гвожђем) коа се лако пали и изазива аке и тешко угаси-ве пожаре, али и своим топлотним деством омогуава стварае облакатоплог ваздуа кои е подии и распршити радиоактивни материал. Приексплозии такве бомбе конвенионални експлозив чини штету своимударним деством, термат обезбеђуе топлотно дество, а радиоактивниматериал контаминира одређено подруче чиме се обезбеђуе радиолошкодество бомбе. Постои веома велики бро радиоактивни супстани кое севрло често користе у медиини, индустрии, агрикултури и сл. Ниво обез-беђеа ти радиоактивни материала е много маи него што е то нивозаштите ураниума и плутониума, па е и много лакше набавити на р-ном тржишту. Иако не могу да послуже за израду нуклеарног експлозива,сасвим су погодни за употребу у „право бомби“. Навероватние да би сеу „право бомби“ употребили радиоактивни материали кои се релативнолако могу набавити, имау релативно дуг период полураспада (неколикомесеи или година) и емитуу веу количину гама зрачеа. То су нпр. е-зиум 137, кобалт 60 и строниум 90. Због неадекватног обезбеђеа и уд-

ског немара широм света нестау велике количине радиоактивног материа-ла кои би био погодан за израду „прави бомби“11. Чак е и у Београду усептембру 2003. године нестала извесна количина ипурана – изотопа ода131 – радиоактивне материе коа се користи у медиини за диагностику,коа ни дан данас ние пронађена. На среу, ипуран ние напогоднии ма-11 Неколико примера крађе нуклеарног материала: у иниденту из 1992. године количина од 1,5 k

90% обогаеног ураниума 235u била е украдена из Лучког производног удружеа у Подолску(Русиа); само у току 1993. и 1994. године у Немачко е откривено више од 300 случаевакриумчареа радиоактивни материала, што е узнемирило западноевропску авност збогмогуности да разорна средства буду продата заинтересованим земама или међународним

терористичким групама; у иниденту из 1994. године, количина од 3 k 90% обогаеног ураниума235u, била е украдена из Москве; чешка полииа е у Прагу деембра 1994. године заплениласкоро три килограма обогаеног ураниума, што е до сада навеа поединачно заплеенаколичина; према подаима из штампе, у Румунии е нестало 250 k ураниума у периоду од 1989.до 1997. године; у уну 1996. године у Напуу е уапшено 32 лиа коа су се бавила криумчареем различите робе и наоружаа, међу коима е био и плутониум, а криумчарска мрежа е обуваталавелики бро држава са скоро сви континената; словачка полииа е априла 1997. године открилау пртажнику едног аутомобила 3 k чистог ураниума; у исто време македонска полииа е 3.4. 1997. уапсила три особе за кое се основано сума да су се бавиле швером радиоактивногматериала и пронашла у едном стану у Скопу 250 високо радиоактивног урана кои секористи у изради нуклеарни боеви глава; приликом крађе нуклеарног материала 1998. годинеу Чеинско области, Русиа е поднела службени извешта да се ради о „сасвим довонимколичинима материала за производу нуклеарне бомбе“. Та случа е едина крађа нуклеарног

материала коа е тако описана. До сада е у свету, према званичним подаима, заплеено око 7k плутониума и обогаеног урана. (Подаи доступни на сату Међународне агение за атомскуенергиу p://.iaea.o)

8/16/2019 bezbednost_3_2009




териал за израду „праве бомбе“ (baadei, 2002:5).Експлозиа праве бомбе навероватние би изазвала велики бро жрта-

ва. Али, у принипу, сви тренутни смртни исоди и тешке повреде насталеби услед ударног дества класичног експлозива. Радиоактивни материалу бомби био би распршен у вазду, али би врло брзо био разређен до ре-лативно ниске конентраие. Ако би бомба експлодирала у граду, што еи навероватние, део популаие коу би заватио распршени облак ради-оактивне материе би био озрачен одређеном дозом радиаие. Међутим,у навеем броу случаева, та доза би била релативно мала и не би ималаготово никакав тренутни учинак. Та врста озрачеа повеава ризик да еособа коа о е била изложена у будуности оболети од неке врсте кане-

ра. Навеи потениални утиа експлозие праве бомбе е псиолошки – што у ствари и одговара изиономии терористичког напада. Такав на-пад изазвао би у авности веома велики стра, панику и соиално узне-мирее, што су еекти кои сe, по деиниии тероризма, терористичкимнападом желе постии. Та еекат омогуава веома велики стра кои се

ава у авности кад год е реч о инидентима у коима долази до билокое врсте радиоактивног зрачеа. Врло често, та стра е непропорио-налан стварно опасности, па чак и ираионалан. Међутим, управо е тастра врло моан еекат дества „праве бомбе“. Подруче кое би билоконтаминирано радиоактивним материалом морало би се што е пре мо-гуе евакуисати, да би се спречила даа контаминаиа уди, а затим би

се морало приступити егово деконтаминаии. Степен контаминаиеподруча зависио би од количине експлозива и запаиве материе у бомби,количине и врсте радиоактивног материала кои се користио, од тога дали се експлозиа десила унутар неког обекта или на отвореном простору,као и од метеоролошки прилика у тренутку експлозие. Деконтаминаиазаваеног подруча била би изузетно скупа (вероватно неколико милионаевра) и траала би неколико недеа, или, вероватние, неколико месеи.Због тога, радиолошко дество „праве бомбе“ е и нанезгодние, ер даби га поништила држава мора ангажовати огромне потениале – за де-

контаминаиу, за смешта и одговарауе животне услове за евакуисанупопулаиу, за лечее повређени у експлозии, а касние и оболели одболести кое настау услед озрачеа и сл.

Напад на нуклеарну електрану

Модел терористичког напада са нуклеарним последиама кои би мо-гла да изведе нека терористичка група свакако есте напад на нуклеарнуелектрану. Међутим, постои основана сума у еикасност таквог напада,

односно да такав напад не би причинио знатну штету нити проузроковаотолики бро жртава колико би то терористи прижекивали. Ипак, постои

8/16/2019 bezbednost_3_2009




шанса да напад на нуклеарну електрану има катастроичне последие, пасе не сме занемарити у разматрау терористичке нуклеарне прете.

У нуклеарно електрани постое два потениална иа кои би моглибити мета терористичког напада: сам нуклеарни реактор и спремишта ви-соко радиоактивни истрошени горивни елемената. Напад на реактор семоже предузети у иу топеа езгра реактора (што се десило током Чер-нобилског акдиента 1986. године), или ради губитка средства за лађее

реактора, начеше воде, (што се десило током акидента у електрани Ос-трво три мие 1979. године). Потрошени горивни елементи начеше сечувау унутар комплекса електране, близу реактора, у спеиалним спре-миштима испод 3 метра воде, у периоду од 5 до 10 године пре него што сетранспортуу на трано одлагае или у построеа за реиклажу. Та спре-мишта начеше су слабие обезбеђена од самог реактора, те представаупримамивиу мету за терористе (Милоеви e al., 2008:311-313).

Последие кое би наступиле терористичким нападом на нуклеарнуелектрану могу се, донекле, сагледати анализом акидената кои су се де-сили у нуклеарно електрани Чернобил и Острво три мие.

Чернобилска катастроа е советска нуклеарна несреа коа се 1986.године десила у бившо советско републии Украини, на северу земе,уз саму украинско-белоруску граниу. Комбинаиом несигурног дизанасоветског нуклеарног реактора, те удском грешком, 26. априла 1986. го-дине, проузрокована е експлозиа коа е уништила едан од четири реак-

тора у чернобилско нуклеарно електрани. Данас се са сигурношу можетврдити да е главни узрок несрее несигуран дизан советског нуклеарног

реактора, те грешка недовоно стручни уди при покушау успоставаастабилизаие над непредвиђеним радом тада дестабилизованог реактора.Тачно у 1 сат и 23 минута, 26. априла 1986. године, дошло е до експлозиена 4. реактору чернобилске нуклеарне електране. Недовоно стручномпроеном ние оставен довоан бро шипки за успоравае нуклеарне ре-акие у четвртом реактору, што е изненада довело до оптерееа систе-ма. Истовремено е други оператер искучио довод воде у реактор коа га

лади, након чега е дошло до експлозие. Према последем извештау из1991. године, узрок експлозие су грешке у дизану самог реактора, тачниеу шипкама коима се остваруе контрола рада реактора (Mold, 2000:9).

Последиа експлозие ние личила на експлозиу нуклеарне бомбе, али е релативно маа експлозиа оштетила реактор кои е затим отпуститивелике количине радиоактивне прашине, отприлике девет пута аче конта-минаие него приликом експлозие бомбе у апанском граду хирошими.Радиоактивност разношена ветром е навише погодила здраве становни-ка суседне ужне Белорусие, али исто тако и краи северни простора

Украине, те угозападни простора Русие, чиа е граниа такође била унепосредно близини. Облаи радиоактивне прашине зауставили су се тек

8/16/2019 bezbednost_3_2009




над Скандинавиом, у северним деловима Европе. Велике количине ради-оактивни честиа уздигле су се на висину од 1500 m, и, ношене ветром,кренуле су према Скандинавии, а затим и средо и угоисточно Европи.Следеи неколико дана ветрови су однели преко 70 % радиоактивни чес-тиа са места несрее према Белорусии, коа е додатне последие осетилавише него сама Украина. Пети дан након експлозие, честие су дошле идо наши простора.

Око 35.000 одрасли особа и око 1.400 дее затражило е помо коа едиректно везана за последие нуклеарне несрее. Различите нивое здрав-ствени последиа проузроковани радиоактивношу осетило е преко 2,4милиона украински грађана, а коначне здравствене последие знае сетек након неколико деениа. Навее здравствене проблеме осетили суграђани Белорусие, према коима е с места несрее ветар носио великеколичине радиоактивне прашине кое су се онде и задржале. Забележен еинтензиван пораст превремени порођаа, рађаа дее с одређеним поре-меаима, док су одрасли постали склони оболевау од леукемие, рака идруги облика болести. У ело Европи су се последие зрачеа одразилена здраве уди, начеше преко уношеа у организам воа и повра кое

е контаминирано радиоактивним изотопима са дуготраним временом по-лураспада. Посебно е опасан строниум-90 кои замеуе калиум у орга-низму и изазива разне дегенеративне поремеае елиа.

Белоруске и руске власти до данас делимично обавуу размере здрав-

ствени последиа настали том нуклеарном несреом. Неслужбени из-вори проеуу да е од последиа радиаие укупно преминуло између200.000 и 400.000 уди. Украинске власти ве годинама активно сарађууса свим релевантним светским организаиама и институиама, како бисе адекватно заштитило здраве уди погођени том несреом, као и при-

родна околина у близини електране. У радиусу од 30 km од места нукле-арне несрее проглашена е Чернобилска зона – зона отуђености (укр. Зонавидчуження, енг. Zone of alienaion), где се, упркос ризиима по здравеуди, вратило углавном аутотоно старие становништво, кое онде, уз сву

помо државе, живи на властиту одговорност. Комплетан озрачен прос-тор до данас е остао под посебном контролом и активним посматраемвише украински и светски стручака, попут Сергиа Гашчака, timoaMoeaa, Andea Mollea и други. Према поединим истраживаимастручака, бини и животиски свет на том простору почео се запаууенагло опоравати краем деведесети година, па е примеено да су акоозрачен простор населиле и животие кое су биле пред изумираем илипотпуно истребене.

Острво три мие налази се на реи Сасквеана (sqeanna) у Пенсил-

вании (Америка) и има површину од 3,3 km². Уедно то е и име нуклеарнеелектране у коо се 28. марта 1979. године десила авариа током кое се де-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




лимично отопио нуклеарни реактор. хавариа се десила због комбинаиетенички грешака на опреми коа служи за лађее нуклеарног реактораи неадекватни поступака дежурни оператера кои нису на време свати-ли шта се у ствари дешава. Услед тога, без довоног лађеа, при високотемператури од око 1000 елзиуса, дошло е до топеа горивни шипкиу нуклеарним реактору. Приликом овог акидента дошло е до повеаа

радиоактивности у електрани и на подручу непосредно око електране, алиособе кое опслужуе реактор ние било озрачено. Због тога, авариа е намеђународно скали за нуклеарне догађае12 оеена са 5 од 7, с обзиром да

е имала велике последие на сам реактор и електрану, иако е до животнесредине пуштено минимално радиоактивни материа.

Напад на реактор или на спремишта високо радиоактивни истроше-ни горивни елемената може бити изведен:

камионом напуеним аким експлозивом кои би био детониран кра•витални делова иа;спортским или ултра лаким авионом натовареним аким експлозивом•кои би био детониран кра витални делова иа;отетим комериалним путничким авионом кои би био намерно сру-•шен на изабрани и;конвенионалним нападом на нуклеарну електрану како би се преузела•контрола над изабраним ием, а затим намерним изазиваем аки-дента, и

инилтраиом међу особе електране неког од припадника или сим-•патизера терористичке организаие кои би могао да изврши саботажуна изабраном иу.

Напад на постројења за рециклажу нуклеарног отпада

Тешко е замислити терористички напад са тежим последиама од на-пада на построеа за реиклажу истрошеног нуклеарног горива кое секористи у нуклеарним реакторима. циеви таквог напада били би лађени

танкови кои садрже течне продукте исие издвоене из истрошеног нук-леарног горива или складишта са издвоеним плутониумом из истрошеног

12 Међународна скала за нуклеарне иниденте (енгл. Inenaional Nlea Even sale (INEs)) е намеена брзо комуникаии у случау нуклеарног инидента кои може имати утиа нануклеарну безбедност. Међународна агениа за нуклеарну енергиу у е представила авности1990. Скала е инспирисана Ритеровом скалом коа се користи у случау земотреса, где есваки ниво скале 10 пута озбинии него претодни ниво исте скале. Велики бро критериумасе користи приликом разврставаа одређеног догађаа везаног за нуклеарну безбедност. Постои7 нивоа у поменуто скали, с тим што су 3 нивои инидента, а 4 представау нивое несрее-катастрое. Међународна скала за нуклеарне иниденте има следее нивое: 0 – Одступае

(Нема утиаа на нуклеарну безбедност); 1 – Аномалиа; 2 – Инидент; 3 –Озбиан инидент;4 – Несреа са локалним последиама; 5 – Несреа са ширим последиама; 6 – Озбина несреаи 7 – Катастроа. Догађа у Чернобилу означен е нивоом 7.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




нуклеарног горива.Построеа за реиклажу посебно су раива на могуе нападе из ваз-

дуа изведене отетим комериалним путничким авионима, ер су коридорикоима се одвиа комериални ваздушни саобраа исувише близу локаиана коима се налазе построеа за реиклажу. У случау отмие и покушаанамерног рушеа авиона на построее нема довоно времена да се пре-дузме било каква еикасна акиа како би се таква катастроа спречила.Удар великог путничког авиона, нпр. Боинга 747, кои би се, креуи се бр-зином од око 250 m/, са велике висине обрушио на построее за реикла-жу, изазвао би огромну штету. Поред тога, такав авион носи око 150 висо-козапаивог горива кое би при паду авиона изазвало стравичан пожар.

Течни продукти исие, издвоени из истрошеног нуклеарног горива,чувау се у посебним лађеним танковима. У построеу за реиклажу уsellaeld, у Велико Британии налази се 21 такав танк, од чега е 14 тан-кова пуно течног отпада, док е 7 танкова увек празно и служе као резервнипростор у кои се, у случау нужде, може преместити течни отпад из некогпуног оштееног танка. Танкови се стално морау ладити ер би у против-ном експлодирали услед особине течног отпада да, без сталног смаеатемпературе, врло брзо проври од топлоте коа се ствара распадом радио-активни изотопа у ему. Смештани капаитет за течне продукте исиеиздвоене из истрошеног нуклеарног горива у построеу за реиклажу уsellaeld износи 1.575 m3 (тона) и увек е максимално попуен. Са ас-

пекта контаминаие земишта и негативног утиаа на удско здравенаопаснии радиоизотоп коег садржи течни отпад е езиум 137. У прведве минуте након евентуалног напада отетим авионом на построее за ре-иклажу, пожар настао паеем авионског горива проузроковао би ор-мирае ватрене лопте коа би подигла радиоактивне изотопе у виду пареиз оштеени танкова на висину од око 1 до 2 km. њиово дае ширеезависило би од метеоролошки прилика (смера и ачине ветра, ваздушногпритиска, влажности ваздуа и др.) Након први неколико минута радиоак-тивни изотопи би се и дае испуштали из оштеени танкова, али се не би

уздизали више од неколико метара у атмосеру и иово дае разношеебило би локалног карактера. Преостали танкови кои не би били изичкиоштеени у могуем нападу, такође би испустили радиоактивни отпад (увиду експлозие или уреа), ер би напад сасвим сигурно тешко оште-тио систем лађеа танкова. Поправка и успоставае приручног системалађеа у случау нужде били би немогуи неколико недеа због изузетновелике радиоактивности у подручу коу раднии не би могли да преживе.цезиум 137 е изузетно испарив и готово сва количина коа се налазипораена у sellaeld (око 1.980 k) испарила би у атмосеру за око 2

дана. Поређеа ради, у нуклеарном акиденту у Чернобилу у атмосеру е испуштено око 25 килограма езиума 137. Другим речима, само едан

8/16/2019 bezbednost_3_2009




лађени танк у sellaeld садржи 3,5 пута више езиума 137 од количи-не испуштене током чернобилског инидента. Подаи кое е у свом из-вештау изнео Комитет за праее ееката атомске радиаие Уедиенинаиа (uNscEAr) сугеришу да е нуклеарни акидент у Чернобилу про-узроковао да око 30.000 уди оболи од каринома (што е директна после-диа изложености езиуму 137), при чему е исод болести био аталан.Имауи у виду те податке лако е закучити да би, уколико би у атмосе-

ру био испуштен езиум 137 само из едног лађеног танка, у sellaeld,бро атално оболели од канерогени болести у контаминирано зонибио око 170.000. По нагорем сенариу (додуше мало вероватном), када биу атмосеру било испуштен сав езиум 137 пораен у sellaeld, броатално оболели од канера био би око 2.25 милиона.

Терористички напад чии би и била складишта са издвоеним плуто-ниумом из истрошеног нуклеарног горива првенствено би контаминираоземиште. Плутониум ние екстремно опасан по удски организам сведок се дисаем или гутаем не унесе у ега, када тешко оштеуе елиеи проузрокуе разво каринома. Построее за реиклажу у sellaeldу Велико Британии има два складишта издвоеног плутониума. њиовкапаитет е 71 тону, а плутониум се порауе у орми плутониум ди-оксида. Уколико би дошло до контаминаие плутониумом, основни курсделоваа на санирау последиа био би евакуаиа уди и деконтамина-иа земишта. Ако е међународни стандард да се ниво контаминаие

земишта кои затева евакуаиу и деконтаминаиу уклааем горегслоа тла постиже засеаваем подруча од 300 квадратни километаракилограмом плутониума, асно е колико подруче може да буде контами-нирано са 71 плутониума (величина контаминираног подруча наравнозависи и од низа други актора). Проес деконтаминаие е дуготраани енормно скуп.

Закључак

Стра од нуклеарног оружа и егове могуе примене за извршее те- рористичког акта е реалност савременог света. Та стра е моно оружетерориста. За сада не постое поуздана сазнаа да ли терористи имау или

развиау нуклеарно оруже. Иако вероватноа да би моне, добро органи-зоване терористичке организаие кое располажу значаним инансискимсредствима могле дои у посед нуклеарног оружа ние велика, ипак ниени занемарива. Да ли би га и употребиле, зависи од читавог низа окол-ности, пре свега, иови властити интереса и иева. Основни мотив„нуклеарни терориста“ заснива се на чиении да све евентуалне теро-

ристичке акие кое се могу повезати са помовима „нуклеарно оруже“ и„радиоактивни материал“ аутоматски производе стра код уди. То е, са

8/16/2019 bezbednost_3_2009




становишта терориста, изузетно значано ер терористичке акие и имауза и изазивае драматични ееката у авности, а масовно убиае и

разарае е само оруђе за постизае таквог еекта. На крау краева, убист-во огромног броа уди услед терористичког акта изведеног злоупотребомнуклеарни материала ние у ункии политички иева терориста, ерби могло да изазове контраеекат, односно да стра у иано популаиизамене осеаем неоподности борбе против тероризма. Терористи желеда велики бро уди види, а не да страда од последиа иове активности.То би могло да обасни зашто, поред теничко-тенолошки потешкоа,они, до сада, нису у значано мери предузели одређени тип нуклеарне те-

рористичке активности, на начин коим би произвели масовне последие.

Литература:

1. Вона нциклопдиа, ВИЗ, Београд.2. Милоеви, С., (2009), Полициска тактика, Криминалистичко-поли-

иска академиа, Београд.3. bana, F., (2004), How To BUILD A NUCLEAR BOMB and Oe weapon

of Ma Deion, Naion book An Impin of Avalon Pliin gopInopoaed, Ne yok.

4. Depe, J.,(1987), “ Intelligence and the Prevention of Nuclear Terrorism,”in P. Levenal and y. Aleande (ed.), Pevenin Nlea teoim(Leinon book, Ma.).

5. Милошеви, Н., Милоеви, С., (2001), Основи мтодологи бзбд-

носних наука, Полииска академиа, Београд.6. Mak, ј. С., talo, Т., Ee, Е., Maaman w. and weele, ј., (1987),

“Can Terrorists Build Nuclear Weapons?” in P. Levenal and y. Aleande(ed.), Pevenin Nlea teoim (Leinon book, Ma.).

7. Lovin, А. В., (1990), Nuclear Weapons and Power-Reactor Plutonium, Nae, London.

8. јови, ц. Р., јови, Р. С., Пуо, Б., (1987), Диврзантско трористика

дства нукларним, хмиским и биолошким срдствима, ВИНц, Бео-град.

9. baadei, M. E., (2002), Speech at Conference on Radiological Dispersion

Devices, Inenaional Aomi Ene Aen, Vienna.10. Милоеви, С., Петрови, Л., Радованови, Р., (2008), Нки аспкти обз-

бђња обката за производњу и дистрибуциу лктрин нргије,

Енергетика 2008, стр. 311-313, Савез енергетичара Србије, Београд.

11. Mold, r. F., (2000), Chernobyl Record: The Denitive History of the Cher -

nobyl Catastrophe (Inie of Pi Pliin, biol).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Nuclear Terrorism

Abstract: The abuse of nuclear energy for the perpetration of acts of politi-

cally motivated violence is a reality of life in the modern, developed, high-tech society. Such misuse of nuclear energy would have disastrous consequences,

which makes it a particularly attractive tool for terrorists. More importantly,

any mention of terrorists and nuclear energy in a common context creates panic

among the general public, which, in fact, is the lever that makes terrorist actions

so successful. The paper presents and describes possible models of terrorist op-

erations in which nuclear energy would be abused, which is necessary for devis-

ing effective methods of struggle against the possible threat in 21st century.

Key Words: Terrorism, nuclear terrorism, nuclear weapons, weapons of

mass destruction, security.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Милнко БОжОВИЋмр Зорано ВАСИЛКОВKоманда Жандармерие

Приступње Жндрмерије ,,Удружењуевропсих и медитернсих поициј и

жндрмериј с војним сттусом“ (FIEP)

УДК: 351.742(497.11) : 351.742(4)

Апстракт: јдан од стратшких циљва Рпублик Срби, кои

спроводи Влада Рпублик Срби, прдставља убрзани процс eвропских

интграциа кои у блиско будућности трбало би да довд до присту-

пања Рпублик Срби европско унии. Саставни до вропских интг-

рационих процса и ргионална сарадња са дравама на простору За-

падног Балкана и ргионалним организациама.

Министарство унутрашњих послова , у склопу своих уставних и

законских надлности и извршавања задатака на оувању бзбдног и

сигурног друштва за св грађан, у послдњих осам година носилац вроп-

ских интграциа, са акцнтом свог дловања на увршћивању владавин

права и аању институциа, обзбђивању правн сигурности и бзбд-

ности грађана и имовин и прихватању и примни вропских стандарда

и норми полициског поступања.

Мђународна полициска сарадња коа до данас успостављна са

дравама еУ, европском униом и сусдним дравама, и њно даљ

унапрђњ, прдставља потрбу, нопходност и обавзу за полициу Р-

публик Срби ради фикасни борб против организованог криминала,

троризма, трговин дрогом и људима, као и осталих криминалних ак-

тивности ко имау мђународну димнзиу.

Кључне речи: мђународна полициска сарадња, андармриа, FIEP, ргионална сарадња и вропск интграци.

Правни основ успостављања и унапређења међународне полицијске сарадње

Ратиикаиом конвениа усвоени у оквиру Уедиени наиаи Савета Европе1, кое регулишу питаа борбе против организованог1 Конвениа против транснаионалног организованог криминала – Палермо, 12-15. 12. 2000. го-

дине, Сл. лист СРј (Међународни уговори), бр. 6/01; Протокол за превениу, сузбиае и кажа-вае трговине удским биима, нарочито женама и деом, кои допуава Конвениу противтранснаионалног организованог криминала, Сл. лист СРј (Међународни уговори), бр. 6/01;

8/16/2019 bezbednost_3_2009




криминала, тероризма и трговине дрогом и удима од стране Скупшти-не Републике Србие, норме ови конвениа постале су део унутрашегправног поретка и, заедно са Уставом и законским нормама, употпуавауи усклађуу правни систем Републике Србие са међународним правом иупоредним правним системима навеег броа демократски држава у све-ту. Правни поредак, усклађен, употпуен и прилагођен потребама друштваи променама кое се интензивно одвиау у унутрашем законодавству имеђународном праву, е основа за учвршивае владавине права и еикас-но ункионисае правне државе.

Европске интеграие су назив за проес убрзаног приближаваа и при-кучеа Републике Србие Европско унии и представау спеиичанпроес свеобуватне реорме друштва и интензивне међународне сарадеса краим ием учлаеа Србие у ову међународну организаиу.Проес европски интеграиа затева посебну проедуру преузимаа,усвааа и примене правни прописа садржани у заедничким правнимтековинама2 Европске уние од осниваа триу заедниа па до данас. Ус-ваае правни тековина е едан од услова за прием у ЕУ. Део ти правнитековина се односи и на област унутраши послова и правосуђа. Свакегодине Европска комисиа доноси Годишњи извшта о напртку Срби у

процсу вропских интграциа у коем се дае оена о постигнутом нивоунапретка, а посебно у области доношеа и примене закона, стандарда инорми за све области друштвеног живота. једно од посебни поглава у

оквиру годишег извештаа е ,,Правда, слобода и безбедност“, у коме сеанализира напредак остварен у области борбе против организованог кри-минала, тероризма, корупие, трговине удима и остали криминалниактивности за кое постои посебан интерес у оквиру ЕУ.

Потписани документи − Споразум о стабилизации и придруивању са

еУ , Споразум о стратшко сарадњи Рпублик Срби и европск поли-

циск канцлари - ЕУРОПОЛ, и ратиикаиа Конвнци о полициско

сарадњи у угоистоно европи су додатни међународни инструменати коиупотпуавау ве постоеи правни оквир за МУП и полииу Републике

Србие за успоставае проесионалне међународне сараде и разменеискустава са полииским службама држава ЕУ у борби против међународ-ни криминални активности.

Протокол против криумчареа миграната копном, морем и ваздуом, кои допуава Конвениупротив транснаионалног организованог криминала, Сл. лист СРј (Међународни уговори), бр.6/01; Конвениа Уедиени наиа против корупие – њуорк, 31. 10. 2003. године, Сл. листСцГ (Међународни уговори), бр. 12/05; Европска конвениа за борбу против тероризма − Страз-бур, 27. 1. 1977. године, Сл. лист СРј (Међународни уговори), бр. 10/01; Европска конвениа опрау, трaжеу, заплени и конискаии приода стечени криминалом − Стразбур, 8. 11. 1990.године, Сл. лист СцГ (Међународни уговори), бр. 18/05; Европска кривичноправна конвениа о

корупии − Стразбур, 27. 1. 1999. године, Сл. лист СцГ (Међународни уговори), бр. 18/05.2 правне тековине или ,,aqi ommnaaie“ Европске уние представау свеукупност права иобавеза кое произлазе из Оснивачки уговора и законодавства ЕУ.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Закон о полиции, као унутраши правни акт кои регулише областполииског деловаа, полииске послове и примену полииски овла-шеа, позива се експлиитно, у члану 31, на поштовае стандарда по-ставени европском конвнциом за заштиту људских права и основних

слобода, Основним принципима УН о употрби сил и ватрног оруа од

стран слубних лица коа спровод закон, и на европски кодкс поли-

циск тик.Међународна полииска сарада предвиђена е чланом 19 Закона о

полиии, а остваруе е и организуе Министарство на нивоу министараи одређени представника министарства за потребе полиие. Оперативниниво сараде са међународним полииским службама одвиа се на основумеђународни уговора и на принипу узаамности. Став 3 на утврђен на-чин омогуава размену података и обавештеа, предузимае заедничкиутврђени мера против тероризма, организованог криминала, илегалнимиграиа и други облика међународног криминала и нарушаваа без-бедности грание, као и обавае одређени полииски послова у ино-странству, у саради са полииама други држава.

Унапређеу и развоу међународне полииске сараде на законскимосновама и у складу са међународним уговорима између МУП-а РепубликеСрбие и служби и полииа европски земаа допринело би и приступаеЖандармерие, као организаионе единие Дирекие полиие, Удружеуевропски и медитерански полииа и жандармериа са воним статусом

– FIEP.3 Како су члание овог удружеа маом единие жандармерискогтипа земаа чланиа ЕУ, учлаее у ову организаиу би значило подсти-а европском и регионалном повезивау у борби против навеи безбед-носни изазова данашие и ачае капаитета државне управе и органаза спровођее закона у проесу европски интеграиа.

Удружење европских и медитеранских полицијаи жандармерија са војним статусом – FIEP

Организаиа е ормирана 1994. године од стране Карабиера Ита-лие, Наионалне жандармерие франуске и Наионалне страже Шпа-ние, а до данас су о приступиле: Наионална стража Португалие, Жан-дармериа Турске, Жандармериа холандие, Жандармериа Румуние иЖандармериа Марока.

Удружее е отворено за све полииске снаге и жандармерие воногкарактера из земаа чланиа Савета Европе и други медитерански др-жава кое желе да развиау међународну сараду на основу реипрои-тета у секторима:

- Регрутаиа и обучавае;3 Статут Удружеа налази се на сату .ep-ao.o

8/16/2019 bezbednost_3_2009




- Организаиа службе;- Нове тенологие и логистика,- Европски послови.4

Свра организаие е успоставае и учвршивае веза између по-лииски снага жандармериског типа, промоиа идее о полииско са-

ради, као и поспешивае међусобне солидарности у складу са постоеиммеђународним споразумима и правним нормама држава из кои те едини-е потичу. Обим полииске сараде између единиа се односи на разменеинормаиа и искустава у горе наведеним секторима.

Неке од назначани активности Удружеа из сви сектора су:Размена инормаиа и искустава на поу норматива и операиа, за-•конски текстова и уређеа, теничке истраге кое се односе на борбупротив дроге, криминални организаиа, тероризма и илегалне мигра-ие, кроз међусобне контакте, посете, курсеве и састанке периодичноорганизоване са различитим единиама;Подстиае сараде у следеим секторима:•

надзирае обале,-подводне активности,-антисаботажне активности/деактивирае експлозива,-погранична полииа;-

Размена искустава стечени у међународним мировним мисиама;•

Анализа проблема кои се односе на одржавае авног реда са ием•да се изедначе методе кое се користе за организовае и реализаиуопераиа.

Преко Комисие за европске послове врши се избор безбедноснипроеката од заедничког интереса за чиу се реализаиу тражи одобрееод европски институиа. Институие кое су део Удружеа, а чие држа-ве нису члание ЕУ могу да учествуу у овим проектима као посматрачи.

Органи удружеа су:

Виши савет генерални директора/команданата кои чине директори/-команданти полииски снага и жандармериа кое су активне чланиеУдружеа. Састау се едном годише и одређуу општу политику ипрограм за сваки од задатака кои су установени у основи Удружеа,то ест кои су ставени у надлежнoст едно од комисиа ормирано засекторе наведене у члану 3.

Виши савет доноси одлуке едногласно − потписиваем заедничке де-клараие на крау годишег састанка.

Чланиа Удружеа може да се уздржи од интерне примене неког спо-

4 За сваки од ови сектора ормирана е посебна комисиа коа има посебне задатке и задужеапредвиђене члановима 8, 9, 10 и 11 Статута Удружеа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




разума договореног на међународном нивоу због наионални ограни-чеа и потреба;Председништво Удружеа ункионише на принипу ротаионог-председаваа у траау од годину дана, а Удружеем председаваусви активни чланови према унапред утврђеном календару. Држава коапредседава одговорна е за организаиу састанка Вишег савета кои сеуглавном одржава краем октобра сваке године и после кога се вршипреузимае Председништва од стране друге државе, то ест чланиеУдружеа. Председништво представа Удружее, одговорно е за до-бро ункионисае и координаиу сви инииатива и надгледа, кон-тролише и оеуе програме кое е донео Виши савет уз помо Секре-тариата Председништва;Секретариат у свом седишту ормира чланиа коа председава, а то--ком године председаваа Секретариат се бави свим активностима коепроизлазе из Статута Удружеа, олакшава контакте између комисиа иделуе као веза са ентралним канелариама сваке институие.5

Прием у Удружее прописан е чланом 14 Статута. Затев за приемподноси се институии коа тренутно председава6 и коа о томе инорми-ше све активне чланове како би могла да се спроведе адекватна проена.

Прием новог члана одобрава се едногласно током састанака Вишегсавета и озваничава се у Заедничко деклараии након што држава коа

тражи прием проведе одређени временски период као ,,посматрач“. Утом периоду, кои трае намае годину дана, проверавау се структурал-не сличности и институионалне могуности полиие или жандармериекандидата, како би се осигурао успе будуе сараде.

Чланови посматрачи могу да учествуу у пословима комисиа премаутврђеним члановима 7, 8, 9, 10 и 11.

Сваки активни члан има право гласа.Сваки нови члан при приему мора да испуава услове изнете у Ста-

туту и да се екплиитно изасни за егово приватае.

Статус члана се губи:даваем оставке,-одлуком Вишег савета као последиа непоштоваа Статута Удру--жеа.

5 Члан 12 Статута.6 Односи се на полииу или жандармериу коа председава.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Разлог за приступање ЖандармеријеУдружењу европских и медитеранских полиција

и жандармерија са војним статусом

Жандармериа као организаиона единиа Дирекие полиие усаставу МУП-а Републике Србие, самостално или у саради са другиморганизаионим единиама Дирекие полиие, извршава насложениезадатке у оквиру уставни и законски надлежности МУП-а, као што су:борба против тероризма и контрола територие (посебно на подручу угаСрбие, у Копнено зони безбедности), борба против организованог кри-минала, обезбеђее авни скупова високог ризика, обезбеђее и вршеепотрага на рекама (Ронилачки ентар), пружае помои Сектору за ван-

редне ситуаие у случау елементарни непогода, пружае помои Ми-нистарству правде на сузбиау побуна у казнено-поправним заводима ипружае помои осталим државним органима, органима локалне самоу-праве, авним предузеима и другим организаиама.

Жандармериа е полииска единиа коа у оквиру свог унутрашегуређеа и организаиско-ормаиске структуре ункионише на прин-ипима руковођеа, командоваа и иерарие кои су карактеристичниза вону организаиу. Саставена е од одреда, чета и водова различитиспеиалности.

Имауи у виду да и жандармерие други држава извршавау сличнезадатке и организоване су на истим принипима, оправданост присту-паа се огледа у успоставау сараде, размени искустава и преузи-маа добре праксе и норми поступаа кое су единие-члание FIEP-аизградиле током дугогодишег извршаваа задатака у областима пред-виђеним Статутом ове организаие.

Професионални и стручни доприноскоји произлази из чланства Жандармерије у FIEP-у

Размена искустава и добре праксе, обука и усавршавае у:борби против организованог криминала, тероризма, трговине дро--гом и удима;одржавау авног реда на маниестаиама високог ризика;-припреми единие као колектива за могуе учеше у међународ--ним мировним мисиама;

ронилачким активностима и пословима противдиверзионе зашти--те;

спасилачким активностима и другим активностима пружаа по-- мои;

8/16/2019 bezbednost_3_2009




спеиалистичким вештинама (снаперистичка и алпинистичка-обука), ипримени нови инорматички тенологиа и питаима логисти--ке.

Све наведене активности се остваруу кроз:- курсеве и семинаре,- заедничку обуку и тренинге,- размену инструкторски тимова,- иане посете и састанке у оквиру сви комисиа, предвиђене

Статутом Удружеа.

Додатне могуности донаторске помои за:уређее полигона за обуке и тренинге,-логистичке потребе,-успоставае заеднички ентара за усавршавае и едукаиу-полииски службеника у одређеним областима.

Допринос учлањења Жандармерије у FIEP Министарству унутрашњих послова Републике Србије

Постоае единие за извршавае насложении задатака са неоп-•одним искуством у примени међународни стандарда и норми поли-иског поступаа у оквиру МУП-а Републике Србие.Могуност ангажоваа единие у међународним мировним мисиа-•ма на основу међународни обавеза Републике Србие кое произлазеиз чланства у Уедиеним наиама.7

Допринос проесу европски интеграиа, с обзиром на то да су све•члание Европске жандармерие (Карабиери Италие, Наионалнажандармериа франуске, Наионална стража Шпание, Наионалнастража Португалие, Жандармериа холандие и Жандармериа Руму-ние) единие кое су истовремено и члание FIEP-а.

Европска жандармериа (Eopean gendameie Foe) е ормиранаод стране Савета ЕУ, као мултинаионална полииска единиа за брзадества са превасодним задатком ангажоваа у мировним мисиама назатев Уедиени наиа, Европске уние и други међународни ор-ганизаиа уз претодно одобрее Савета ЕУ. Отворена е за приступ е-диниама остали држава чланиа ЕУ, а единие жандармериског типадржава кадидата за приступае ЕУ могу да добиу статус посматрача.

7 Став 4, члана 19 Закона о полиции предвиђа могуност извршаваа полииски задатака назатев међународне организаие или на основу међународног уговора.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




У блиско будуности, када Република Србиа добие статус државекандидата за приступае ЕУ, отворие се могуност да Жандармериа до-бие статус посматрача у оквиру Европске жандармерие, што би значанооачало административне капаитете Министарства унутраши посло-ва у преговорима о прикучеу Републике Србие ЕУ.

Закључак

Испреплетеност, повезаност и сарада криминални организаиа углобалним размерама не познае грание и прети да угрози стабилност,безбедност и разво држава и друштава, као и све вредности на коима по-чива удска ивилизаиа. Успешно супротставае транснаионалноморганизованом криминалу, тероризму, трговини дрогом и другим међуна-

родним криминалним активностима су данас изазови и императиви предкоима се налазе снаге за спровођеа закона и полииске снаге у свимдржавама света.

Међународна полииска сарада коа се превасодно односи на раз-мену искустава, знаа, нови тенологиа, као и заедничко усавршавае,обучавае и примену еикасни стандарда и проедура представа путза еикасно супротставае организованoм криминалу ради ствараасигурног, безбедног, економски просперитетног и напредног друштва.Искорак на том путу супротставаа безбедносним изазовима би свакакозначило успоставае и унапређее полииске сараде, као и прику-чее различити организаиони единиа МУП-а и Дирекие полииесродним међународним проесионалним полииским удружеима иасоиаиама.


Василков, З., (2008),1. Унапрђњ полициск правосудн сарадњ

са европском Униом – основ за бри прлазака на блу шнгнску

листу, Безбедност, год. 50, бр. 3, стр. 47-56.Статут Удруња вропских и мдитранских полициа и андар-2.

мриа са воним статусом – FIEP.p//.ep-ao.o/3.p//.eoedefo.o/4.

Годишњи извшта европск комиси о напртку Срби у 2008.5.

години у процсу придруивања Рпублик Срби европско унии,(2008), Европска комисиа, Брисел.

Закон о полиции6. , Сл. гласник РС, бр. 101/05.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Мр Радослав ПЛАчКОВ,Полииска управа Шаба

Поициј и привтни сетор безбедностис посебним освртом н дететивсу

детност

УДК: 351.74 : 343.123.12

Апстракт: У раду приказан правни оквир кои одрђу рад приват-

ног сктора бзбдности у Рпублици Србии. Имаући на уму актулн

правн пропис, обрађн однос полици и тог сктора, при му су ис-

такнут обавз и овлашћња полици коа с однос на виднтирањ

и контролу правних лица коa пруау бзбдносн услуг. Компартивним

приступом указано на законска ршња т области у дравама ко су

ланиц европск уни Рпублика Словниа, и драва у окруњу Рпу-

блика Хрватска и Рпублика Црна Гора. Изнти су разлози кои указуу на

нопходност што хитни потпун законск ргулатив рада приватног

сктора бзбдности, са прдлозима ко би трбало уваити при дфи-

нисању правног оквира.

Кључне речи: полициа, приватни сктор бзбдности, дтктиви,

физико-тхнико обзбђњ, закон о дтктивско длатности.

Актуелно правно регулисање рада приватног сектора безбедности

Деинисаем правног оквира рада сектора приватне безбедности даесе основ али и одређуе граниа еговог организоваа и ункионисаа.

С друге стране, неуређена и непотпуна законска регулатива коа се односина иов рад отежава комуникаиу и синронизовае активности поли-ие и агениа кое пружау безбедносне услуге усмерене ка заштити личнеи имовинске сигурности грађана, обезбеђеу авни скупова, обезбеђеутранспорта новчани средстава и други драгоености правни и изич-ки лиа или проналажеу лиа и предмета. Правни оквир би требало дабуде деинисан међународним и унутрашим позитивним законским про-писима и прилагођен савременим безбедносним потребама друштва, при-вредни субеката и поедина. Безбедност друштва и поединаа, уследизмеени друштвени, економски, политички и вони околности коесу се догодиле од краа двадесетог века, ставила е у први план опасностикое долазе у виду терористички организаиа и организовани криминал-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ни група кое, између осталог, не познау државне грание, не признаумеђународно и унутраше право држава.

Активности правни лиа у том сектору могу се посматрати са два ас-пекта. Прво, као привредни субекти, они послуу по тржишним прини-пима, иове услуге су дизаниране тако да задовое безбедносне потребешто ширег круга корисника. Према незваничним проенама, запошаваувише иада радника остварууи огроман приод. Због тога е битноправним актима детание регулисати ту материу, ер би се на та начинстворили услови за отварае нови радни места, а у буџет би ушло знатновише новчани средстава на име пореза или доприноса. Друго, обавауиосновну делатност, та правна лиа послуу и у оквиру авног сектора, адео иовог посла односи се на примену овлашеа у погледу ношеаоружа, ограничеа слободе кретаа на одређеном простору, утврђиваеидентитета. Тренутно, закони кои се примеуу не препознау спеиич-ност делатности коу та правна лиа обавау, тако да они имау исти прав-ни положа као и други привредни субекти. Услед непостоаа законске

регулативе, државни органи, привредни субекти, али и грађани кои сепоавуу као кориснии безбедносни услуга, немау праве инормаиео надлежностима и овлашеима правни лиа коа су ангажовали. Уопш-теност прописа и изостанак адекватне контроле пословаа правни лиакое се баве том делатношу дау велику дискреиону слободу, коа ниеправно утемеена, у одабиру метода задовоеа безбедносни потреба

наручиоа услуга.С обзиром да ош увек нема единственог става о томе шта се подразу-

мева под термином „приватни сектор безбедности” и шта све он укучуе,а шта не, ти послови се код нас начеше односе на: заштиту одређениличности и иове имовине, обезбеђее пословни обеката, авни ску-пова, наплату потраживаа коа имау правна или изичка лиа према дру-гима, обезбеђее транспорта новчани средстава и други драгоености,али и ангажовае ради проналаска украдени возила и други предмета,особа, праее поедини особа ради прикупаа компромитууег мате-

риала и слично (Крсти, 2005:174; Стоанови, 2008:68). Као корисниити услуга могу се поавити и органи локалне самоуправе ради обезбеђеа

авног реда за време одржаваа заседаа скупштине или ради надгледааодређеног простора. њиов рад се ослаа на примену тенички средста-ва коа се користе за надгледае одређени простора и аутоматску доавукада непознато лие уђе у штиени простор. У употреби су и спеиалнавозила коима се врши транспорт нова, злата или други драгоености иобезбеђуе непосредно присуство радника агениа на одређеним местима.

Чиениа да при обавау едног броа послова, раднии агениа носе

и оруже, намее обавезу полиие да изврши квалитетне теренске прове- ре подобности за држае и ношее оружа, содно одредбама Закона о

8/16/2019 bezbednost_3_2009




оруу и муниции1.Критериуми по коима е могуе извршити поделу приватног секто-

ра безбедности су различити, с обзиром на иову броност. Наприсут-ниа подела у инострано стручно литератури е на приватне воне (pivaemilia) и приватне безбедносне (pivae ei) компание (seie F, eal., 2005:6). Када говоримо о приватном сектору безбедности у РепублииСрбии, узимауи у обзир друштвене чиниое и карактеристике правнисубеката кои пружау безбедносне услуге, сматрамо да се послови приват-ног сектора безбедности могу поделити у две групе, и то на:

послове изичко-теничког обезбеђеа, у кое убраамо обезбеђее•обеката, лиа и транспорта новчани средстава и други драгоености,обезбеђее авни скупова, планирае, проектовае и уграду систе-ма теничке заштите идетективске послове.•

Регистраиа предузеа коа пружау безбедносне услуге обава се ускладу са Законом о приврдним друштвима и Закону о прдузћима Р-

публик Срби, као за било кое друго предузее или привредно друштво.Правно лие се може регистровати за делатност тражеа изгубени лиаи заштите, а та делатност обувата послове као што су: тражее изгубе-ни лиа, активности приватни истражитеа, активности присмотре ичуваа и остале заштитне активности, транспорт драгоености, телесна

заштита, уличне патроле, чувае и надгледае стамбени зграда, канела- риа, абрика, градилишта, отела, позоришта, дискотека, давае савета озаштити и безбедности у области индустрие, домаинстава и авне безбед-ности. Правна лиа се могу бавити поставаем електрични инсталаиаи опреме, а та делатност обувата поставае инсталаиа у зградама илидругим обектима за електричне водове и прибор, литове и покретне сте-пение, противпожарне аларме, аларме и системе против провала, кунеантене и друге ваздушне проводнике и светлеа места ( Закон о класифи-

кации длатности и ргистру диница разврставања, Сл. лист СРј, бр.

31/96 и 34/96).Све веи бро правни лиа из приватног сектора безбедности, при оба-

вау делатности за кое су регистровани, користи радио стание - икснеи мобилне. Закон о тлкомуникациама регулише доделу и коришее

радио реквениа поединим службама и делатностима на основу Плана

намн. Тим Планом, кои доноси Влада Републике Србие на предлог Ре-публичке агение за телекомуникаиу, мора се обезбедити несметан рад1 једно од малоброни истраживаа у обрађивано тематии реализовано е од стране центра за

контролу лаког и малокалибарског наоружаа у угоисточно и источно Европи (South Eastern

and Eastern Europe Clearinghause for the Control of Small Arms and Light Weapons, sEEsAc) утоку 2005. године. Према том истраживау, приватни безбедносни сектор у Србии запошава од20.000 до 60.000 радника, а у свом поседу има до 47.000 комада оружа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




радио служби и делатности кое су од заедничког интереса ( Закон о тл-

комуникациама, Сл. гласник РС, бр. 44/2003 и 36/2006). О додели радиореквениа Републичка агениа за телекомуникаиу издае дозволу.

Међу позитивним правним актима нема закона кои би у потпуности регулисао рад приватног сектора безбедности. На актуелан начин рада иорганизоваа приватног сектора безбедности у Републии Србии при-меуу се одредбе многи законски прописа, чиим тумачеем се можезакучити да запослени у том сектору уживау права и заштиту као и ос-тали грађани и немау она овлашена коу су иманентна полиии, као спе-иализованом органу државне управе (Крсти, 2005:175). У том смислу,и на запослене у том сектору односе се одредбе Кривиног законика коеодређуу услове под коима изостае одговорност за извршено кривичнодело, а то су:

нужна одбрана, члан 19 КЗ;•краа нужда, члан 20 КЗ;•дело кое е учиено под деством неодоиве силе, члан 21 КЗ;•дело кое е учиено у неотклоиво стварно заблуди, члан 28 КЗ;•дело кое е учиено у неотклоиво правно заблуди, члан 29 КЗ (• Кри-

вини законик Рпублик Срби, Сл. гласник РС, бр. 85/2005).

У погледу овлашеа запослени у приватном сектору безбедности,истичемо да се и на и односи одредба Законика о кривином поступку

коа предвиђа могуност, као и за остале грађане, да могу лишити слободелие затечено при извршеу кривичног дела за кое се гони по службенодужности. Лие лишено слободе се мора одма предати истражном судииили органу унутраши послова, а ако се то не може учинити, мора сеодма обавестити едан од ти органа ( Законик о кривином поступку, Сл.лист РС, бр. 70/2001).

Сва одредбе Законика о кривином поступку кое се односе на сведо-чее, односе се и на запослена лиа у приватном сектору безбедности. У

Законику су наведени услови под коима се лие не може саслушати као

сведок и под коим условима су лиа ослобођена дужности сведочеа ( За-

коник о кривином поступку, Сл. лист РС, бр. 70/2001). Подсеамо да еобавеза сви државни органа, органа териториалне аутономие или орга-на локалне самоуправе, авни предузеа и установа, али и сви грађана, даприаве кривична дела коа се гоне по службено дужности, о коима су оба-вештени или за и сазнау на други начин. Обавеза е поменути субека-та да предузму мере да би се сачували трагови кривичног дела, предметина коима е или помоу кои е то кривично дело учиено, као и другидокази. Кривини законик прописуе у коим случаевима неприавивае

кривичног дела представа кривично дело ( Законик о кривином поступку,Сл. лист РС, бр. 70/2001).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Из наведеног се асно види да законодава ние поверио посебна овла-шеа правним лиима из сектора приватне безбедности, ве и е ставиоу исти правни положа са другим грађанима.

Одређене спеиичности поавуу се у ситуаиама држаа и ношеаватреног оружа кое поседуу органи, предузеа, установе и друга правналиа у обавау послова изичког обезбеђеа и заштите обеката. Закон о

оруу и муниции дозвоава да запослена лиа у органима, предузеима идругим правним лиима коа непосредно обавау послове изичког обез-беђеа и зашитите обеката, могу поверити оруже и мунииу само ли-има коа су, у складу са иовим актом, одређена да непосредно врше тепослове, коа испуавау здравствене услове и коа су обучена за руковаеоружем. Та лиа могу оруже и мунииу носити само за време обаваапослова, и то у обекту, на подручу или праву кретаа транспорта коиобезбеђуу ( Закон о оруу и муниции, Сл. гласник РС, бр. 39/93).

У истом законском пропису наведене су и врсте оружа кое могу ко- ристити правна лиа ради обаваа свое делатности, односно обезбеђеаи заштите обеката, а то су аутоматско и полуаутоматско оруже, осим ау-томатски пиштоа. Када оруже не користе, правна лиа су дужна да гачувау на безбедном месту, тако да до оружа не могу дои неовлашеналиа.

За време одржаваа авни скупови на коима се окупа велики брограђана, као што су спортски сусрети и музичке маниестаие, и када ор-

ганизатори за обезбеђее скупа ангажуу запослене из приватног секторабезбедности, неоподно е истаи да они немау овлашеа коа се односена преглед и претресае лиа коа присуствуу авном скупу, као ни овла-шеа за примену средстава принуде у условима нарушаваа авног редана скупу кои обезбеђуу ( Законик о кривином поступку, Сл. лист РС, бр.70/2001 и Закон о полиции, Сл. гласник РС, бр. 101/2005).

Исто се односи и на иово право да легитимишу грађане и ограничеим слободу кретаа на авним местима ( Закон о лино карти, Сл. гласникРС, бр. 62/2006 и Закон о полиции, Сл. гласник РС, бр. 101/2005).

Предодно наведено може да доводе у питае законитост поступаазапослени у приватном сектору безбедности када, нпр. легитимишу грађа-не при уласку у државне или приватне институие (болние, поште, бан-ке, апотеке), или када ограниче право кретаа грађана на местима утовара

– истовара новчани средстава или други драгоености, или одржаваа авни скупова.

Приликом одржаваа седниа органа локалне самоуправе, скупшти-на, може дои до ситуаиа да, по правилу, представнии опозиионистранака, активним или пасивним радама, покушавау да блокирау рад

скупштина. У тим условима, на позив председавауег скупштине, поли-иски службении могу интервенисати али се, с обзиром на осетивост

8/16/2019 bezbednost_3_2009




политичког тренутка, проналазе друга решеа. Начеше органи локалнесамоуправе закучуу уговоре са правним лиима кои се баве пословимаобезбеђеа и, у договору са има, обезбеђуу несметано одвиае токаседниа.

У условима када су савремена теничка средства све више у употребиу свакодневном животу грађана, иове могуности примеуу и правналиа коа се баве обезбеђеем личности, обеката и транспорта. Та сред-ства се користе као детектори за откривае предмета од метала, алармниуређаи за доаву о уласку у штиени простор, за позиионирае возилакоима се превози нова и друге драгоености. Неке агение се баве иполиграским испитиваем грађана а резултате доставау заинтересо-ваним привредним субектима или изичким лиима. ци полиграскииспитиваа може да буде различит, а начеше се ради о провери подата-ка из биограиа, утврђивау криминалне прошлости кандидата, одаваупословни тани или преубе супружника. Савремена опрема за прислу-шкивае, као што су микрокамере и „бубие“, све е присутниа у радузапослени у приватном сектору безбедности, што може довести до извр-шеа кривични дела злоупотребе службеног положаа, уене и изнуде. Те-ничка опрема коу користе правна лиа у приватном сектору безбедностине може се користити за прикупае доказа у кривичном поступку, содноодредбама Законика о кривином поступку. Законик прописуе да истражнисудиа, на писмени и образложени предлог авног тужиоа, може наредити

надзор и снимае телеонски и други разговора или комуникаиа дру-гим теничким средствима, и оптичка снимаа лиа за кое постое основисуме да су извршила кривична дела коа су наведена у Законику. Ту наред-бу истражног судие извршавау органи унутраши послова2.

Велики бро возила коа користе раднии сектора приватне безбед-ности, и иово све масовние присуство у саобраау, намее потребу дасе истакне чиениа да су они у обавези да поштуу све одредбе Закона о

бзбдности саобраћаа. На и се не могу применити одредбе члана тог Закона кои се односи на возила са правом првенства пролаза ни у ситуаиа-

ма када обезбеђуу превоз новчани средстава и други драгоености, иликада обезбеђуу лиа.3 Веина запослени у том сектору има легитимаие

2 Члан, став 1 и 3 Законика о кривином поступку, Сл. лист РС, бр. 70 од 28.12.2001. године. Уистом члану су наведена и кривична дела на коа се може применити та мера, а то су кривичнадела против уставног уређеа или безбедности, против човечности и међународног права, са еле-ментима организованог криминала (алсииковае и „прае” нова, неовлашена производа иставае у промет опони дрога, недозвоена трговина оружем, мунииом или експлозивнимматериама, трговина удима), давае и примае мита, изнуде и отмие.

3 Новим Законом о бзбдности саобраћаа, Сл. гласник РС, бр. 41/2009, кои е почео да се при-меуе од 10.12.2009. године, а пуним капаитетом од 01.01.2010. године, у члану 108 е наведенода е возило са првенством пролаза возило полиие, безбедносно-инормативне агение, Воске

Србие, воно-безбедносне агение, итне медиинске помои, односно ватрогасне службе, кададау посебне звучне и светлосне знаке. У возила са првенством пролаза убраау се и возила минис-тарства надлежног за извршее заводски санкиа када превозе лиа лишена слободе, када дау

8/16/2019 bezbednost_3_2009




са сликом кое немау еднобразан изглед, а неретко подсеау на службе-не легитимаиа овлашени службени лиа Министарства унутрашипослова, што може изазвати забуну код едног броа грађана. То може бити

едан од разлога за што итниу израду единственог обраса легитимаиезапослени у том сектору и вођеу евидение о издавау легитимаие.

Сматрамо да су наведене чиение довони аргументи у прилог ставуда е потребно едним законским прописом регулисати рад сектора приват-не безбедности. Законским прописом би требало:

уредити надлежност поступања, односно прецизно деинисати којим•

пословима се могу бавити правна лица у тој делатности;

увести лиценце за рад и предвидети ормирање органа (коморе, коми-•

сије) који би издавао лиценце и старао се о поштовању проесионални

стандарда рада;

прописати услове које лице мора да испуни да би се бавило том делат-•

ношћу;

прецизирати обавезе државни органа и органа локалне самоуправе који•

воде званичне евиденције података према детективским агенцијама;

предвидети могућност обављања детективски послова агенција које су•

регистроване у замљама Европске уније;

навести овлашћења и обавезе власника и запослени у сектору приватне•

безбедности;

регулисати евиденције које би требало да воде правна лица и утврдити•

јединствен образац легитимације запослени, ипрецизно деинисати остала питања која се односе на рад приватног•

сектора безбедности.

Oвлашћења полицијепрема приватном сектору безбедности

При сагледавау односа полиие и приватног сектора безбедноститребало би имати у виду законске одредбе кое деинишу та однос. У томделу мислимо пре свега на одредбе Закона о полиции, кои одређуе да:

правна лиа чиа е делатност пружае безбедносни услуга немау ав-•на овлашеа, па стога не могу полиии поднети затев за асистениу( Закон о полиции, Сл. гласник РС, бр. 101/2005);

посебне звучне и светлосне знаке. Возила са првенством пролаза имау првенство пролаза у односуна сва друга возила, осим у односу на возила под пратом и возила коа се креу раскрсниом накоо е саобраа регулисан светлосним саобрааним знаима или знаима полииског службени-ка, коима е забраен пролаз, и на и се не примеуу одредбе овог Закона о ограничеу брзине,о забрани претиаа и обилажеа колоне возила, о пропуштау пешака и о забрани пресеааколоне пешака, под условом да не угрожавау безбедност други учесника у саобраау. У истом

члану се истиче, да би омогуили пролаз тим возилима, пешаи су дужни да се склоне са коловоза,а остала возила да и пропусте и да се, по потреби, зауставе док та возила прођу.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Неасне су последие око неплааа поменути актура за пруженеуслуге, када се узме у обзир законска обавеза Министарства унутрашипослова да обезбеди авни ред и мир на авним местима и предузме мереу иу заштите личне и имовинске сигурности грађана. Да ли то претпо-става да се авни скупови чии организатори нису уплатили одређениновчани износ нее обезбеђивати? Или е се по неасним критериумимааворизовати поедини организатори коима е полииа пружити свое ус-луге? На такав начин полииа може себе да стави у повлашени положау односу на друга правна лиа из приватног сектора безбедности када е упитау преузимае проитабилни послова обезбеђеа.

Од великог значаа у сагледавау односа полиие и приватног секторабезбедности е постоае страа од криминалитета код грађана. Важно еистаи да е редуковае страа од криминала битан сегмент рада поли-ие кои е усмерен ка општем повеау безбедности у заеднии, ши-

реу осеаа сигурности и слободе кретаа (Никач, 2009:25-32). У усло-вима када изостану очекиваа грађана у успешност мера кое предузимаполииа усмерени на редуковае поавни облика криминалитета коиизазивау нарочиту узнемиреност грађана, расте потреба за ангажоваемприватни служби безбедности (Симонови, 2006:79). За сада не постоиобавеза полиие да води евидениу и прати рад правни лиа коа су ре-гистрована за пружае безбедносни услуга. Ту мислимо, пре свега, наобавезе кое имау полииски службении кои раде на сектору и кои су,

између осталог, одговорни за примену Упутства о наину организовањаи вршња унутрашњих послова на бзбдносном сктору (СТ 01 стр. пов.бр.1308/97, од 8. 4. 1997). Упутство предвиђа вођее досиеа сектора, на-водеи прилоге кое би досиеи требало да садрже, али без прилога коиби се односио на правна лиа из приватног сектора безбедности. Разлогтоме е можда и у чиении да у време доношеа Упутства та секторние био толико присутан код нас, тако да е изостала конкретниа обавезаполииски службеника коа би се односила на евидентирае и контро-лу правни лиа у том сектору. Предмети вее вредности чии транспорт

обезбеђуу запослени у приватном сектору безбедности често су на метиизвршилаа кривични дела, па се они могу поавити као значаан извор

релевантни инормаиа о току кривичног догађаа, еговом траау иучесниима (Кривокапи, e al., 2005:247-253). Дешава се у пракси да сеод стране запослени ингирау и лажно приавуу кривична дела, штонамее обавезу полиии да онемогуи међусобну комуникаиу и иоводоговарае о садржини исказа кои е дати.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Инострана искуства правног уређењадетективске делатности

Настанак и разво први детективски агениа почео е средином де-ветнаестог века на територии Седиени Амерички Држава.4 Узимауиу обзир геограске, историске и друштвене спеиичности кое могу битиод утиаа на деинисае правног оквира рада приватног сектора безбед-ности у Републии Србии, указаемо на правна решеа у Републии Сло-вении, Републии хрватско и Републии црно Гори.

Као чланиа Европске уние, чии е правни систем усклађен са нави-шим европским стандардима и затевима кои се односе на заштиту уд-ски права и слободу приватног предузетништва, Република Словенија е

почетком 2003. године донела Закон о дтктивско длатности ( Закон одтктивски давности, Урадни лист РС, бр. 7/2003 од 23.1.2003). Ука-заемо на она законска решеа коа би могла послужити као основа илипример деинисаа правног оквира у Републии Србии.

Према законским одредбама,• дтктивска длатност одрђна каоскупае и доставае података, прикупени у складу са законом,кои се односе на нестала и скривена лиа, података о дужниима, оауторима анонимни писама коа могу проузроковати материалну илинематериалну штету, о украденим и изгубеним предметима, доказ-ном материалу потребном за заштиту и доказивае права странкепред правосудним и другим органима, односно организаиама коеу поступима одлучуу о тим правима, података о успешности и по-словау правни лиа, о кривичним делима коа се гоне по приватнотужби и иовим извршиоима, о дисиплинским преступима и дис-иплинским преступниима, о кандидатима за посао, у оквиру посебнеписмене сагласности кандидата, и о пружау саветодавни мишеаза изичка и правна лиа у области превение кривични дела и дру-ги штетни ради.

Детектив може прикупати инормаие на основу писаног уго-вора о обавау детективски послова за странку и еног писменоговлашеа из кога се види област и намена прикупаа инормаиаи грание овлашеа. Приликом прикупаа инормаиа, детектив

е дужан да предодно упозори лие да податке дае добровоно.Законом е предвиђен рад• Дтктивск комор, а чланство у Детектив-ско комори е обавезно. Комора изда лицнц за обавае детектив-

4 „Ми никада не спавамо“, био е мото прве детективске агение коу е основао бивши полиааиз Чикага, Allen J. Pinkeon, 1850. године. његова агениа се прославила штитеи железниу, ас обзиром на то да су успели осуетити покуша атентата на Aaama Linolna, тадашег пред-

седника државе, врло брзо су добили и вее послове, од кои е едан био и контрашпиунажа уГрађанском рату. Агениа е била толико еикасна да, када е Влада САД ормирала FbI (Fedealbea of Inveiaion), користили су Pinkeonov модел организаие и начина рада.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ски послова, израђуе кодекс пословне етике, контролише рад члановаи израђуе образа детективске легитимаие.

Лицнцу за обављањ дтктивских послова Дтктивска комора из-•

да на лини захтв ако лиц државанин Републике Словение,има завршену вишу или високу школу и положен детективски испит,ние правоснажно осуђиван за кривична дела коа се гоне по службенодужности, у последе две године ние обавао послове овлашеногслужбеног лиа у Министарству унутраши послова или обавешта-но-безбедносним службама, ако активно познае словеначки език и ако

е способан за обавае детективски послова.Обавза дравних органа и органа локалн самоуправ кои вод зва-•

нин виднци података да, на затев детектива, у складу са Законом,дау податке о регистрованим возилима, о пребивалишту и боравиштуграђана, да пруже податке о запослеу и податке о регистрованим пло-вилима и ваздуопловима. Детектив може прикупати инормаие одлиа на коу се инормаиа односи, од други лиа коа могу пружитиподатке и из средстава авног инормисаа.

Детектив не може обавати оне послове за кое су овлашени поли-иски и правосудни органи, ни употребавати оне методе и средствакое употребавау државни органи. Забраено е обавае детектив-ски послова за домае и иностране државне органе и за политичкестранке. Инормаие до кои детектив дође сматрау се пословном

таном и не смеу се давати треим лиима. Уколико у раду детективдође до података о извршиоу кривичног дела кое се гони по службе-но дужности, дужан е да те податке одма проследи надлежном ор-гану. Након испуеа уговора, детектив е у обавези да све податкедо кои е дошао уступи страни. Детектив поседуе легитимаиу сасликом коу издае Детективска комора, а дужан у е показати на затевовлашени лиа Министарства унутраши послова.

Правно ргулисањ обављања дтктивских послова дтктива из з-•

маља ланица европск уни на територии Републике Словение де-

тано е регулисано одредбама тог Закона. Детектив из државе коа ечланиа Европске уние може, према начелу узаамности, у Републи-и Словении обавати детективске послове под називом „детектив“са свим правима и обавезама обаваа детективске делатности, акоиспуава услове за обавае те делатности (осим државанства Ре-публике Словение) и ако положи испит о познавау правног уређеаРепублике Словение. Детектив из неке од чланиа Европске уние коиобава детективске послове на територии Републике Словение морабити учлаен у Детективску комору. Детектив из државе коа е члани-

а Европске уние може на територии Републике Словение обаватидетективске послове под званичним називом свое матичне државе ако

8/16/2019 bezbednost_3_2009




приложи доказ о томе да има дозволу за обавае детективски по-слова у своо матично држави. Такође, лие би требало да приложиуверее о државанству и потврду као доказ да е члан детективскеканеларие у матично држави, или неко друго држави члании Ев-

ропске уние. О почетку обаваа детективски послова на територииРепублике Словение Детективска комора Словение обавештава на-длежни орган матичне државе детектива. Детектив из државе члани-е Европске уние кои ние уписан у евидениу страни детектива,може у Републии Словении пружати детективске услуге. Пре почеткапружаа детективски услуга, детектив мора писмено обавестити Ми-нистарство унутраши послова и приложити потврду о регистраииу надлежном органу матичне државе и овлашее наручиоа детектив-ски услуга. У обавештеу се мора навести кои се посао жели обава-ти и грание овлашеа наручиоа услуга за детективске послове у Ре-публии Словении. На основу приложени докумената, Министарствоза унутраше послове издае сагласност за обавае детективскипослова. О издато сагласности, Министарство за унутраше пословеписмено обавештава Детективску комору.Посебан одеак• Закона е посвеен организаии и раду Детективскеканеларие. Делатност Детективске канеларие е усмерена на извр-шавае детективски послова. Намае едан службеник Детективс-ке канеларие мора бити лие кое е од Детективске коморе добило

лиену за обавае детективски послова. Послове Детективскеканеларие не може водити лие кое ние детектив. За упис у судски

регистар Детективске канеларие неоподно е прибавити сагласностДетективске коморе, коу издае навиши орган коморе.

Када су у питању виднци• , Законом су преизиране евидение коеводи Детективска комора и оне кое воде детективи. Детективска комо-

ра води евидение кое се односе на: детективе, државане РепубликеСловение, стране детективе кои у Републии Словении имау дозво-лу за обавае детективски послова под називом „детектив”, и стра-

не детективе кои у Републии Словении имау дозволу за обаваедетективски послова под називом свое матичне државе. Детектив едужан да води евидение о: уговорима о обавау детективски по-слова, прикупеним инормаиама и откривеним кривичним делима.Детектив е дужан да покаже на увид евидение Детективско комори иовлашеним службеним лиима Министарства унутраши послова.

Република Хрватска е област рада приватног сектора безбедностиуредила Законом о приватним дтктивима (Закон о приватним детекти-вима, Народне новине Рх, бр. 24/09), а делатност приватни детектива у

Републии црно Гори е регулисана Законом о дтктивско длатности (Закон о детективско делатности, Сл. лист РцГ, бр. 29/05). Наведени за-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




конски прописи имау слична законска решеа, а разлике између правни решеа те две државе у односу на законска решеа у Републии Слове-нии се односе на:

усклађност са законодавством европск уни• . У Републии Слове-нии и Републии хрватско дата е могуност да приватни детективикои имау одобрее за обавае детективски послова издато од др-жаве члание Европске уние или државе потписние Уговора о вроп-

ском дравном простору, могу обавати детективске послове и на те- ритории Републике Словение и Републике хрватске, а такво решеение предвиђено законском регулативом у Републии црно Гори;дуност приављивања кривиног дла ко с гони по слубно ду-•

ности. Према одредбама рногорског Закона о дтктивско длат-

ности, детектив ние дужан да приави кривично дело кое се гони послужбено дужности, ако е приликом обаваа уговореног посла саз-нао да е извршила кривичног дела егова странка. То се не односина кривична дела против уставног уређеа и безбедности Републикецрне Горе, против човечности и други добара заштиени међународ-ним правом, кривична дела против полне слободе или кривична дела саелементима организованог криминала. Таква решеа не познае слове-начки и рватски Закон о приватним дтктивима, инаин достављања извштаа странци и вођњу виднциа од стран•

приватних дтктива. У Републии хрватско е изричито наведено да

приватни детектив страни достава писани извешта и да води еви-дение о пуномои странака, о склопеним уговорима и о радним на-лозима. црногорски Закон не предвиђа доставае писаног извештаастрани, а од евидениа прописуе да приватни детектив води самоевидениу о закучеу уговора.

Закључна разматрања

И поред тога што свака држава има обавезу да своим грађанима обез-

беди одређени степен заштите, поавуе се едан бро грађана кои из раз-личити разлога затева да им неко обезбеди веи степен безбедности одоног кои држава уобичаено пружа. Приватни безбедносни сектор не битребало сватити као конкурениу званичним државним органима (суду,тужилаштву, полиии, инспекиским органима), ве као савремену потре-бу друштва, привредни субеката и грађана да колективнa безбедност будеподигнутa на виши ниво. Полазеи од разноврсности безбедносни ризика,чие е поавне облике некада тешко идентииковати и проесуирати, асно

е да апсолутна безбедност не постои. У том смислу потребно е сватити

жеу грађана и привредни субеката да се део безбедносни услуга ди-занира у складу са иовим потребама. У великом броу земаа уочив

8/16/2019 bezbednost_3_2009




е све бржи разво индустрие у области приватне безбедности, као и трендприватизаие обезбеђеа и заштите. Еикасност тржишног привређиваакоа би допринела повеау страни инвестииа условава адекватне про-мене у сектору обезбеђеа и заштите имовине, лиа и пословаа (Мило-шеви, 2008:53-57). Приватни сектор безбедности, историски посматрано,представа релативно нову поаву за коу се може реи да е настала тран-сормисаем класичног модела заштитне ункие државе. Та делатностспада у комериалне послове и уговором могу бити обуваени само онипослови кои су законом дозвоени. Због тога е битно законом преизнодеинисати иову област рада, водеи рачуна о заштити удски права ислобода, заштити авног интереса и несметаног рада државни органа.

Сматрамо да досадши дерегулисани статус у то области одговаравласниима агениа кое пружау такве услуге, с обзиром на огроман про-ит кои остваруу, али да е он и последиа недостатка политичке воеи неразумеваа значаа тог сектора. Заваууи ресурсима кое имау, тупре свега мислимо на материално-теничка средства и знае и вештинекое едан бро запослени у том сектору несумиво поседуе, оне могу дабуду од користи државним органима и ени грађанима у ванредним при-ликама. Део послова кое ова сектор обава растереуе органе унутра-ши послова, омогуавауи им да се посвете другим пословима. Поредмногоброни предности не би требало заборавити на проблеме и ризикекое собом носи приватизаиа сектора безбедности. Ту мислимо на место

и улогу приватног сектора безбедности у систему наионалне безбедности,контролу рада предузеа коа се баве овом делатношу, власничку структу-

ра предузеа, прием и обуку кадрова, евалуаиу услуга кое пружау и др.(Mca, 2006:1-8).

Данас у Републии Србии, према незваничним подаима, у своинипредузеа коа се баве приватном безбедношу има око 47.000 комадаличног наоружаа. Незваничне проене о броу запослени кои пружаууслуге обезбеђеа креу се, према београдско Лиги експерата (Le), из-међу 30.000 и 40.000, док према истраживау Београдске школе за студие

безбедности запослени у том сектору има око 50.000. Од 1993. године таобласт делатности ние регулисана ниедним спеиичним законом, а ос-тали закони кои се примеуу не препознау спеиичности приватниирми за обезбеђее и третирау и као и друге привредне субекте.5 На-ведени подаи нам могу указати на експанзиу приватног предузетништвау области безбедности што затева доношее правни прописа кои би насавремен начин уредили ту област.

Неоподност законског регулисаа приватног сектора безбедности на-5 Закон о систму друштвн самозаштит кои е уређивао и област обезбеђеа обеката и друге

имовине од стране организаиа удруженог рада и други самоуправни органа, донет 1986. годи-не, престао е да важи ступаем на снагу Закона о прстанку вања одрђних закона и другихпрописа, Сл. гласник РС, бр. 18/93.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




лази се и у чиении да е Република Србиа една од ретки земаа у региону коа ние правно уредила ту област. Током 2003. године у парла-ментарну проедуру е ушао законски предлог правног уређеа третиранеобласти кои е сачинило Министарство унутраши послова РепубликеСрбие, али е он убрзо повучен. Поред тог предлога, када е у питау по-куша правног деинисаа сектора приватне безбедности у Републии Ср-бии, тренутно су актуелни ош и Модл закона о приватно длатности

обзбђња, кои е поднео центар за ивилно-воне односе 2006. године, Нацрт закона о приватном обзбђњу лица и имовин, кои е поднео Од-бор Удружеа предузеа за изичко-теничко обезбеђее при Привреднокомори Србие 2006. године и Нацрт закона о приватно длатности обз-

бђња лица и имовин и дтктивско длатности Лиге експерата из Бео-града из 2006. године. једно од први емпириски истраживаа приватногсектора безбедности у Србии, кое е обавено и обавено уз инансис-ку помо Мисие ОЕБС у Србии, извршили су истраживачи Београдскешколе за студие безбедности (Униат, e al., 2008). Истраживае е реализо-вано управо из разлога на кое смо и ми покушали да укажемо – недостатказаконске регулативе и непостоаа преизни података о броу предузеа изапослени у сектору приватне безбедности.

Сматрамо да су наведене чиение довони аргументи кои говоре уприлог ставу да е потребно едним законским прописом регулисати радсектора приватне безбедности. Законским прописом би требало:

уредити надлежност поступаа, односно преизно деинисати коим•пословима се могу бавити правна лиа у то делатности;увести лиене за рад и предвидети ормирае органа (коморе, коми-•сие) кои би издавао лиене и старао се о поштовау проесионал-ни стандарда рада;прописати услове кое лие мора да испуни да би се бавило том делат-•ношу;преизирати обавезе државни органа и органа локалне самоуправе•кои воде званичне евидение података према детективским агениа-

ма;предвидети могуност обаваа детективски послова агениа кое•су регистроване у замама Европске уние;навести овлашеа и обавезе власника и запослени у сектору приват-•не безбедности;

регулисати евидение кое би требало да воде правна лиа и утврдити• единствен образа легитимаие запослени, ипреизно деинисати остала питаа коа се односе на рад приватног•сектора безбедности.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Треба истаи да, и поред тога што ош увек не постои единствено ипотпуно деинисае рада приватног сектора безбедности, постоеи за-конски прописи кои се примеуу на ову област се не поштуу а изостае иадекватна контрола надлежни државни органа у иовом спровођеу6.Због тога е значано да се након доношеа закона државни органи надлеж-ни за егово спровођее старау да он буде у потпуности спроведен и по-штован. Поред усаглашености са домаим правним актима, нови закон битребало да буде усаглашен и са међународним законодавством и стандар-дима у то области, нарочито због опредеености наше државе ка чланствуу Европско унии. Међутим, морамо имати у виду спеиичности коеноси обавае ти послова у Републии Србии, и кое се по много чему

разликуе од рада у развиениим земама кои имау дугу традииу радаприватног сектора безбедности.


Кривокапи, В. и сараднии, (2005),1. Криминалистика тактика, Вишашкола унутраши послова, Београд.Крсти, О., (2005),2. Криминалистика првнциа и прогностика, Висо-ка школа унутраши послова, Баа Лука.Милошеви, М., (2008),3. Дтктивска длатност и приврдно посло-

вањ, Правни инорматор, год. 11, бр. 6, стр. 53-57.Mca, J., (2006), “4. Expanding private military sector faces structural

change and scrutiny“, Jane’ Inelliene revie vol. 1- 8(02).Никач, Ж., (2009),5. Нови концпт рада полици у задници и пракса

МУП РС , Правни инорматор, год. 12, бр. 9, стр. 25-32Симонови, Б., (2006),6. Рад полици у задници (community policing), Висока школа унутраши послова, Баа Лука.Стоанови, С., (2008),7. Обзбђњ прноса баниних врдности, Без-бедност, год. 49, бр. 3, стр. 67-81.seie, F. e al., (2005)8. , “Privatising Security: Law, Practice And

Governance Of Private Military And Security Companies”, OaionalPape – № 6, geneva cene Fo te Demoai conol Of Amed Foe,geneva, Ma.Униат, ј. e al., (2008),9. Приватн бзбдносн компани у Србии: приа-

тљи или пртња?, центар за ивилне воне односе, Београд.

6 Мислимо на Закон о приврдним друштвима, Закон о прдузћима, Закон о тлкомуникациама, Закон о оруу и муниции и др.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Мр Дан БОШКОВИЋ,Министарство унутраши послова Републике Србие

Спречвње нсиљ у породици

УДК: 343.85 : 343.54/55

Апстракт: Насиљ у породици вома актулна нгативна и кри-

минална поава коа с испољава кроз виш разних облика и због сво

спцифиности захтва посбан прилаз у примни првнтивних и рпр-

сивних мра. У раду с излау садраи кои указуу на знаа првнци

и на активности надлних дравних и других органа у справању на-

сиља у породици.

Кључне речи: породица, насиљ, справањ, мр првнци.

Увод

Породиа представа основ сваког друштва ер омогуава правилан разво поедина, а самим тим утиче и на разво друштва у свакомдруштвено-политичком систему. По правилу, навеи део свог живота, од

рођеа до смрти, човек проведе у оквиру породие. Нажалост, разумеваеи узаамно поштовае нису присутни у свако породии, па нереткодолази до поремеени односа унутар е. До неразумеваа, неслагааи нетрпеивости међу члановима породие, потом и до нарушаваастабилности породие, а у многим случаевима и до насиа у породии,долази под утиаем многи актора кои делуу унутар и ван породие.С обзиром на учесталост насиа у породии, настале последие и степенугрожености жртава, посебну пажу заслужуе насие над женама идеом.1

У пракси се као насилник у породии начеше поавуе супруг,

потом жена, а присутни су и случаеви да и деа према родитеимаиспоавау поедине видове насиа, начеше изичко насие, коем сусклониа лиа мушког пола.2

1 Анализом кривични приава полиие поднети у Србии у 2007. години за кривично дело на-сиа у породии, утврђено е да су у 2093 случаева жртве биле жене, док се у 502 случаа каожртве поавуу мушкари. Као жртве насиа у породии поавуу се и деа насилника старо-сти до 14 година, и то у 138 случаева (76 дее мушког и 62 дее женског пола). Од породичногнасиа нису поштеђени ни малолетнии старости од 14 до 18 година (у 75 случаева жртве субили малолетнии, сроднии насилника − 27 малолетника мушког и 48 малолетника женскогпола).

2 Ову констатаиу илуструе и податак да е у току 2007. године полииа у Србии поднела кри-вичне приаве за кривично дело насиа у породии против 2255 лиа мушког и 126 лиа женског

пола.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Породиа ужива уставно-правну, кривично-правну, прекршано-правну,управно правну и грађанско-правну заштиту од насиа. Одређене инкри-минаие кривичног и прекршаног права обуватау насие у породии, стим што е тек Законом о измнама и допунама Кривиног закона Рпублик

Срби3, донетим 2002. године (чл. 118а), а касние и Кривиним закоником

из 2005.4 уведено ново кривично дело под називом насие у породии (чл.194). До момента увођеа поменуте инкриминаие случаеви насиа упородии подвођени су под одговарауа кривична дела из главе кривич-ни дела против брака и породие, против достоанства личности и морала,против живота и тела, и против слободе и права човека и грађанина.

Породични закон5 у основним одредбама наглашава да се име, поредосталог, уређуе проблематика заштите од насиа у породии и забрауезлоупотреба родитески права и насилничко понашае у породии. Узто, законом е предвиђено да свако има право на заштиту од насиа у по-

родии, а потом е и истакнута обавеза државе да предузима све потребнемере за заштиту детета од занемариваа, од изичког, сексуалног и емои-оналног злоставаа, те од сваке врсте експлоатаие.6

Предмет овог рада е превентивно деловае надлежни субеката, по-себно полиие, поводом и у вези са насием у породии. То стога што,према природи посла, полииа не би смела да остане индолентна на таквепоаве и да проблеме пребауе на терен школски, соиални и медиин-ски установа, ве би, са свое стране, морала изнаи наеикасние методе

и средства супроставаа насиу у породии (Крсти, 2006:10). Прематоме, садржа рада се односи на спречавае насиа у породии, при чемутреба указати на чиениу да превениа ош увек ние нашла одговарауеместо у супроставау овом виду криминалне делатности.

ци рада се испоава у сагледавау и анализи еикасности методаделоваа поедини државни и други субеката у спречавау насиа упородии.

Породиа е животна заедниа лиа везани браком или ванбрачномзаедниом и сродством, или само сродством (крвним или грађанским),

коа имау међусобна права и обавезе (јаи e al., 1996:41).Сам акт насиа подразумева употребу силе или озбине прете према

неком другом лиу из разлога и мотива познати лиу кое такав акт пре-дузима.

Породично насие постае модел понашаа кои се преноси с генера-ие на генераиу и оно представа маниестаиу мои и контроле над

3 Службени гласник РС, бр. 10/2002.4 Службени гласник РС, бр. 85/2005.5 Службени гласник РС, бр. 18/2005.6 Шта постоеем моделу правне заштите жртава од насиа у породии недостае, а што се одражаваи на нееикасност правног система, видети: Спаси, Д. (2009), Модели заштите од породичног

насиа у Републии Србии, Безбедност, бр. 1-2/09, стр. 213.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




жртвом, резултирауи тако нарушаваем односа и угрожаваем доменасигурности (Николи-Ристанови, 2000:9).

Насие у породии е спеиичан вид насиа кои се остваруе про-тивправном употребом изичке силе или псиичким злоставаем кое

je усмерено ка брачним и ванбрачним супружниима, деи, родитеи-ма и осталим члановима породие. Превениа насиа у породии под-

разумева предузимае одговарауи ради и мера од стране надлежнисубеката, како државни органа, тако и други органа и невладини ор-ганизаиа у иу елиминисаа сви услова и околности кои доприносеи погодуу вршеу сви облика овог насиа.

Значај промене односа према насиљу у породици

за успешну превенцију

Последи година дошло е до промене односа заедние према насиуу породии. Оно е све мае приватна ствар породие, а све више поаваза коу е друштво веома заинтересовано и све конкретние показуе опре-деее за примену свеобуватни мера за заштиту породие од насиа. Утом иу донети су и одговарауи прописи, а полииа и други субектису почели да се према насиу у породии понашау као према свако дру-го криминално поави. Све е мае боазни у предузимау конкретни

мера спречаваа и сузбиаа насиа у породии и уздржаности због ставада оне представау мешае у унутраше ствари едне породие. Немасуме, насие у породии е друштвени проблем.

Све до скора е не само било присутно сватае, него се и у праксипоступало са ием да породиа у коо е присутно насие и дае останезаедно и да се на та начин реши настали проблем, без обзира о ком об-лику насиа се радило. Таква размишаа и поступаа препознау се уактивностима ентара за соиални рад, полиие, тужилаштава и судова.Нажалост, ово е за последиу имало дае вршее насиа у броним поро-диама, и то у ош веем обиму и са ош веим интезитетом. Наравно и ове,као и многе друге околности, указуу на потребу еикасние заштите жрта-ва (нечеше жена и дее) и спречавае насилника да са насием наставикористеи околности кое су му погодовале у претодном периоду.

У домену спречаваа насиа у породии значано е доношее так-ви прописа чиом применом се омогуава удаавае насилника од жртвеи забрана приближаваа или одржаваа контакта са ом, као и вее ан-гажовае невладини организаиа кое се баве заштитом жена и дее однасиа у породии, и отварае сигурни женски куа у коима жена каожртва породичног насиа може да буде одвоена и заштиена од насилни-ка. Према томе, позитивне промене у односу на превазиђено конзервативносватае насиа у породии директно утичу на стварае такви услова

8/16/2019 bezbednost_3_2009




коима се омогуава еикасниа превентивна делатност надлежни субе-ката на плану спречаваа овог насиа.

Стра жртве од наставаа па и ескалаие изичког насиа,7 уколи-ко напусти насилника, посебно е присутан код они жена кое су ве дуживременски период жртве изичког, па и псиичког и сексуалног насиа.Што дуже трпе насие, ове се особе теже одлучуу да напусте насилника.У многим породиама жене економски зависе од супруга, немау сопстве-ни извор приода, нити имау могуности да саме дођу до потребни сред-става за нормалан живот. У такво ситуаии жене су принуђене да остануу породии заедно са насилником, ер немау где да оду, нити имау начинда се саме изборе за материалну самосталност. Такође, комплетна брига одеи се поавуе као чест разлог да жртва остане и дае да живи са насил-ником. То се нарочито дешава када жртва проени да е одлазак из поро-дие или развод од насилника имати негативан утиа на даи разво дее.Сви наведени разлози су долазили много више до изражаа у претодномпериоду него данас, када се ве са новим прописаним мерама могу пре-вазии многе од наведени тешкоа кое жену, жртву насиа у породии,оптереуу. С друге стране, ово би требало и да помогне да жена коа трпинасие много лакше и без страа донесе одлуку да насилника напусти.

Приликом разматраа питаа опредееа жене, жртве насиа, да идае живи у породии са насилником, не треба запоставити ни патриар-алну средину коа е посебно карактеристична за неке краеве наше земе

и коа се може поавити као значаан узрок таквог понашаа жртве. Наиме,жртва углавном сматра да треба да покуша да сачува брак, па чак и по енупретрпени увреда, удараа, повреда или други облика злоставаа.Неретко, па чак и када су више пута биле жртве насиа од стране супруга,жене се и дае надау да е се понашае насилника едног дана промени-ти, посебно у оним случаевима када насилник обеава да е се променитиили моли жртву за опрошта (Сумоа, 2006:805).

Без обзира на све позитивне измене кое су настале у друштву у новиевреме у односу према насиу у породии, мора се констатовати да е код

жена ош увек присутан стра да позову полииу и приаве случа насиа,или, пак, да оду код адвоката или да се обрате неком другом надлежномсубекту. Овакав стра е посебно изражен, и то са оправданим разлогом,код они жена кое су се ве претодно обраала за помо, а таква помо

е изостала. Како год, с правом се може констатовати да жртва насиа узнатном броу случаева не жели да приави то насие и прикрива да сенад ом, или о блиским лием врши насие у породии. У том погледу7 физичко насие обувата сваку изичку силу од стране насилника коом жртви може нанети

неку телесну повреду, али и изазвати ену смрт. физичко насие у породии се начеше ис-

поава у виду шамараа, ачи удараа, чупаа, шутираа, гађаа и удараа поединим предме-тима, повређиваа ножем и другим сечивом и тупим оруђем, као и наношеем повреда ватрениморужем.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




интересантно е указати и на податке истраживаа кое е спровело Викти-молошко друштво Србие. Поред осталог, констатовано е и то да е само17% жена кое су биле жртве насиа у породии случа приавило поли-ии (Николи-Ристанови, 2002:46).

Насие у породии не само да е еднако тешко као и свако друго на-сие, ве е и неупоредиво теже, ер се дешава у оквиру породие као ос-новне елие друштва и потиче управо од они кои би требало да пружауподршку и заштиту од сви негативни деловаа (Маркови, 2003:60). Усваком случау, реално е очекивати да е мере кое е друштво предузело икое предузима на плану заштите породие од насиа допринети превази-лажеу застарелог и патриаалног сватаа, с едне, и вео одлучностии спремности жртве да насие приави надлежном органу, с друге стране.Ово, такође, ствара повоние услове за поступае на плану превентивногделоваа.

Облици превентивног деловања државних органа

Државни органи кои су надлежни за супроставае насиу у поро-дии, а пре свега органи откриваа, гоеа и пресуђеа, поред репре-сивне ункие8, остваруу и значану превентивну ункиу на плануотклааа и елиминаие услова, односа и околности кои погодуу вр-

шеу насиа у породии. Међутим, имауи у виду спеиичности из-вршеа кривичног дела насиа у породии, с едне, и активне и пасив-не субекте међу коима се дешава насие, као и породиу као амбиенттаквог дешаваа, с друге стране, мора се констатовати да полииа, авнатужилаштва и судови нису у исто ситуаии, нити имау исте могуностиза превентивно деловае.

Поициј е у повонием положау да делуе на превении насиау породии. Ово е логично и због тога што е код е далеко више изра-жена мобилност и оперативност. Ипак, мора се констатовати да ни по-лииа у ово области нема на располагау све могуности кое о стоена располагау у односу на друге области криминалне делатности. Све

е привативие становиште да полииа, чиа е основна делатност от-кривае кривични дела, иови учинилаа и обезбеђее доказа, требасве више да се укучуе и у домену превение насиа у породии, и то уоквирима кое о дозваавау ена законска надлежност и овлашеа.8 Полииа репресивну ункиу остваруе откриваем кривични дела и иови учинилаа,

прикупаем оперативни и доказни инормаиа и подношеем кривичне приаве противучиниоа надлежном авном тужиоу. јавни тужила репресивну ункиу остваруе у конептусудске истраге, тако што истражном судии подноси затев за спровођее истраге против лиа закое постои основана сума да е извршило кривично дело, док у конепту тужилачке истрагенаређуе и спроводи истрагу и, у оба конепта истраге, надлежном суду подноси оптужне актепротив окривеног. Суд репресивну делатност остваруе кроз вођее главног претреса и доноше-е пресуда.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




У оквиру полииске превение треба идентииковати акторе ризикаод насиа над деом и женама и предузети мере да се ти ризии смае.При томе, разликуу се непосредна и посредна полииска превениа. Не-посредна полииска превениа представа скуп мера и ради у односуна стадиум кои претоди извршеу кривичног дела (ane delim) и свестадиуме кое следе. Непосредна полииска превениа е и поступаепрема особи коа е учинила кривично дело с ием да то више не чини(поступае po delio). У оквиру полииске превение користе се ис-кучиво криминалистичка средства и методе, своствене само полиии(Modl, 2004:43).

Полииа, управо кроз разноврсне облике оперативног рада, као штосу прикупае обавештеа, провера, осматрае, праее, или преко са-

радничке мреже, може дои до инормаиа и података кои указуу да су упоединим породиама поремеени односи између супружника или роди-теа и дее, или да су присутни покушаи или неки блажи облии злоста-ваа. Међутим, полииа нема овлашеа да се меша у такве породичнеодносе када нема сазнаа да е извршено кривично дело из области насиау породии или неки прекрша против авног реда и мира.9 Уз сазнае оовим поавама, кое ош увек не представау кривично дело или прекрша,полииа може да дође и до сазнаа о присутним криминогеним акторимакои узрочно делуу на поремеене односе у неко породии. Полииа немаовлашеа да самоинииативно делуе и да се меша у такве породичне

односе, а постои потреба да се предузму одговарауе превентивне мерекако би се спречила ескалаиа поремеени односа. У такво ситуаииполииа е обавестити ентар за соиални рад, одговарауе невладинеорганизаие, саветовалишта и друга тела кои могу да реагуу и да утичуна елиминаии узрока и смиривае ситуаие у породии, као на успоста-вае нормални породични односа. Таквим превентивним поступаемотклаау се несугласие и размирие између супружника и између роди-теа и дее, као и између други чланова породие. Уедно се и елимини-ше или ублажава дество присутни узрока таквог понашаа, чиме се могу

много лакше решити проблеми насиа у породии него у ситуаии када еоно ве прерасло у поедине облике криминалног понашаа.

Полииа, кроз одговарауе организаионе единие, пажу посвеуепревентивном раду и у том смислу, поред наведеног, она превентивну делат-ност остваруе и следеим радама и мерама: упозораваем, лобираем,обавештаваем преко радиа и други медиа, обилажеем предшколски

9 Када е извршено кривично дело или прекрша, поред разговора са лиима коима су познатепоедине чиение у вези насиа у породии, а у иу предузимаа адекватни превентивнимера, припадник полиие е обавити разговор и са жртвом, при чему мора водити рачуна о стау

жртве и разговору прии припремен и конентрисан, са пуно уважаваа, паже и обзира премаисказу жртве, ер е посебно значано да стекне поверее жртве и да са ом успостави одгова- рауе релаие.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




и школски установа, указиваем на присутност насиа у породии, каои на то да сваки грађанин може постати жртва сексуалног и други обли-ка насиа, и да жртве нису криве што су постале жртве и да све то могуда приаве надлежном органу полиие (Живанови, 2002:18).

У оквиру Министарства унутраши послова Републике Србие постоеорганизаионе единие кое се баве спречаваем и сузбиаем поединиврста кривични дела. У оквиру одређени организаиони единиа, узависности о ком нивоу организованости се ради, обавау се и пословиспречаваа и сузбиаа кривични дела против брака и породие, међукоима е и кривично дело насие у породии. Све организаионе единиеМУП-а Републике Србие у чиу надлежност спада спречавае и сузбиаекривични дела у вези са насием у породии требало би да буду отво-

рене и да остваруу сараду са другим државним органима, невладиними другим организаиама и телима. Треба да покажу спремност за приемсви инормаиа кое су у вези са насием у породии, као и да остваруупоедине видове сараде и са жртвама насиа, и то не само сексуалног, веи са жртвама други видова насиа у породии.

Међутим, у практичном раду полиие ош увек е присутна извесна разлика између поступаа када е у питау сексуално насие од другиоблика насиа у породии. Наиме, када се ради о неком кривичном делупротив полне слободе, полииа редовно предузима одговарауе крими-налистичке раде и мере у иу еговог расветаваа, док су када е у

питау изички или псиички облик насиа у породии, ош увек присут-на настоаа полиие да се супружнии измире, да се не подноси кривич-на приава, ве да наставе даи заеднички живот, што насилнику свакакомного више одговара. У такво ситуаии треба препустити жртви да самаодлучи како е поступити, с тим да е дужност полиие да жртву упозна саеним правима и да е, према потреби, упути у одговарауу установу радипружаа потребне помои.

У домену превение насиа над деом у породии полииа би тре-бало да изради програме превение насиа над деом и да стално усавр-

шава стандардне оперативне проедуре деловаа, уз оснивае у полииипосебни организаиони единиа за супротставае свим облиима на-сиа над деом (Modl, 2004:69).

Превентивна делатност полиие посебно долази до изражаа када сужене и деа жртве насиа у породии. У таквим случаевима полииа еупуена на сараду са другим субектима кои, такође у домену превен-ие, могу утиати на елиминаиу поедини криминогени актора и наспречавае понаваа насиа. Такође, од значаа е да полииа води од-говарауе евидение о свим битним чиениама поводом насиа у по-

родии, ер оне могу да буду од користи приликом примене превентивнимера.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Веома е битно да полииа прикупи инормаие кое се односе на про-ену опасности ситуаие, и то инормаие кое се односе на претоднонасие, на жртвино опажае опасности (убеђена да би могла поново битижртва насиа, живи у страу и сл.), на то да ли е жртва рание ве тражилапомо, на обуваеност дее насием, на понашае насилника (жаее,каае, пориче одговорност, изражава убомору, прогаа жртву и сл., каои егову соиалну прошлост − соиопатолошке поаве, псииатриски ле-чен, прекршано кажаван, склоност насиу, потиче из насилне породиеи сл.), (Пантели, 2006:799).

Јвн тужиштв и судови могу да дау одговарауи допринос успречавау насиа у породии, ер су у ситуаии да у раду по поединимкривичним предметима уочавау и анализирау поаве и услове кои поспе-шуу насие у породии. О уоченим криминогеним акторима обавешта-вау друге надлежне субекте, као што су ентри за соиални рад, невла-дине организаие и друга тела, па и полииу, с тим да, ако е у питаукривично дело, авни тужила може и сам предузети неке раде. јавна ту-жилаштва и судови, такође, требало би да и дае наставе са трендом про-мене става према насиу у породии и насилнику. Поред осталог, то под-

разумева и одустаае од инсистираа на помиреу насилника и жртве посваку ену, како би на та начин решили предмет. Таква иова настоаа, унамау руку, могу да погодуу понавау насиа према жртви од страненасилника у породии. У том контексту, авна тужилаштва и судови могу

предузимати конкретне мере из свое надлежности, као што су позиваена разговор и упозорее и примена мера заштите. Такође могу обавеститиполииу да предузме мере превение из свое надлежности, а могу и даписменим путем обавесте друге надлежне субекте и организаие о свакомконкретном случау, уколико су оенили да има места примени поединипревентивни мера за кое су ови субекти надлежни.

Такође, авна тужилаштва и судови могу извештавати и надлежнескупштинске органе и иова одговарауа тела о стау у области насиау породии на иовом подручу. Могу указивати на присуство поедини

криминогени актора и иову учесталост, предлагати измене и допунепостоеи и доношее нови законски и други прописа, оствариватиодређени утиа на авно мнее преко средстава авног инормисаа и др.

јавна тужилаштва и судови у предметима из области насиа у поро-дии треба да испое максималну еикасност, тако да поступи противучинилаа ови кривични дела буду ажурни и да се насилнику што ређеизриче новчана или условна казна затвора, ер изречена безусловна казназатвора такође остваруе индивидуалну и општу превениу.

У склопу превение веома важну улогу треба да остваруу мере зашти-

те садржане у Породином закону. Стога е потребно да авни тужила судуподноси тужбу за изриае ови мера увек када су испуени законски ус-

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




превентивног и корективног надзора10.Витимоошо друштво Србије11 е независно и непроитно удру-

жее грађана и егови основни иеви састое се у окупау уманис-тичко ориентисани научни радника и стручака кои су заинтересованида раде на развоу виктимологие и унапређеу заштите жртава кривичнидела, кршеа удски права, рата и други облика страдаа у друштву, безобзира на пол, верску и религиску припадност, политичко опредеее идруга обележа жртава. Виктимолошко друштво пружа подршку жртвама,бави се истраживаем и едукаиом и има посебне програме посвеениистини и помиреу.

Световиште против нсиљ у породици у Беогрду12 е невлади-на и непроитна организаиа коа води приватилиште за жене и деу коису били жртве породичног насиа.

аутономни женси центр13 е невладина организаиа коа ради назаступау и остваривау женски удски права на живот без насиа и

ачау грађанског друштва, и кроз активности се жене подржавау да пре-вазиђу ситуаиу мушког насиа, верууи да е живот без насиа основноудско право.

Инцест трум центр14 е женска невладина, проесионална и непро-итна организаиа чиа делатност се односи на рад са сексуално злоста-ваном деом и одраслим особама кое су преживеле сексуално насие удетиству у своим породиама. Поред тога, ова невладина организаиа е

укучена и у друге врсте насиа у породии, као што су изичко, псиич-ко, емоионално и економско насие, али и силоваа ван породие, сексу-ално узнемиравае на послу и у школи, силоваа у рату и ратне трауме.

Закључак

Насие у породии се испоава у разним облиима, али е напрису-тние изичко насие над женама и деом. Постое многоброни узроикои му доприносе, у оквиру и ван породие. Са становишта спречаваа

насиа у породии битно е истражити те узроке, како би се могло еикас-но деловати превентивним мерама на елиминасау криминогени акто-

ра кои доприносе вршеу насиа у породии. Успешном превентивном10 Активност органа старатества, центра за соиални рад у Београду, у односу на примену прет-

одно наведени мера, илустроваемо подаима о броу ти мера у току 2006. године. Наиме, уто години орган старатества е изрекао 7 превентивни мера коима е обуваено 13 дее, и 55корективни мера коима е обуваено 70 дее. Од 55 корективни мера, 39 су мере упозореа родитеима (односиле су се на 51 дете), а 6 мера се односило на упуиваа у саветовалиште за родитее (обуватиле су 19 дее). Истовремено, ние забележен ни едан случа мере полагаа рачуна о управау имовином детета.

11 .vd.o.12

.aveovaliepoivnailja.o13 .omenno.o.14 .ineamaena.o.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




деловау доприноси и промена сватаа о друштвеном значау насиа упородии. У склопу превентивног деловаа треба наставити са утиаемка измени застарелог и патриаалног сватаа да е насие у породииинтерна ствар породие, да жена треба да трпи насие и да се друштвенисубекти не мешау у ситуаиама насиа у породии. Треба тежити транс-парентности насиа у породии и еговом деинисау као друштвеномпроблему.

Полииа, авно тужилаштво и судови, свако у оквиру свое надлеж-ности и овлашеа, би требало да редовно и у потпуности предузимауадекватне превентивне мере на плану спречаваа насиа у породии.центри за соиални рад имау одговарауу улогу у превении насиа упородии, нарочито ако се оно врши према деи, па на том плану иоваактивност треба да дође ош више до изражаа. Такође, одређену превен-тивну улогу могу да остваре и поедине невладине организаие, кое имаустручне кадрове кои се баве проблематиком насиа у породии и коепружау одговарауу заштиту женама и деи кое су биле жртве насиа упородии.

Свакако, у склопу активности наведени субеката у спречавау на-сиа у породии треба да дође и до поедини облика међусобне сараде.У том контексту, ентри за соиални рад орган би могли да преузму и вршеулогу координатора на плану превентивног деловаа у спречавау насиау породии.


bone, K., hee, M., (1996),1. Preventing Family Violence, Jon wile, Ne yok.јаи-Комар, М., Кора, Р., Поеви, З., (19962. ), Породино право, Но-мос, Београд.Крсти, О3. ., (2005), Криминалистика првнциа и прогностика, Висо-ка школа унутраши послова, Баа Лука.Крсти, О., (2006),4. Првнтивна улога полици у слуавима сксуално

злоупотрбљн дц и омладин, Наука-Безбедност-Полииа, год. 11,бр. 1, стр. 9-30.Маркови, И5. ., (2003), Примна одрдб о насиљу у породици у Рпу-

блици Српско, Темида, Виктимолошко друштво Србие и „Промете“,бр. 2, Београд.Modl, D6. ., Првнциа насиља над дцом, (2004), Криминалистичкетеме, факултет криминалистички наука, бр. 3-4, Сараево.Николи-Ристанови, В., (2000),7. Од ртв до затворниц − насиљ у

породици и криминалитт на, Институт за криминолошка и соио-лошка истраживаа, Београд.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Николи-Ристанови, В., (2002),8. Породино насиљ у Србии, Виктимо-лошко друштво Србие, Београд.Николи-Ристанови, В., (2007),9. Разво слуби за помоћ и подршку

ртвама криминалитта у Србии, Темида, Виктимолошко друштвои „Промете“, бр. 2, Београд.Пантели, Н., (2006),10. Активности полициских слубника у супроста-

вљању насиљу у породици, Безбедност, год. 48, бр. 5, стр. 789-804.Спаси, Д., (2009),11. Модли заштит од породиног насиља у Рпублици

Србии, Безбедност, год. 51, бр. 1-2, стр. 208-221.Сумоа, С., (2006),12. Насиљ у породици, осврт из пракс, улога и зада-

ци полици, Безбедност-Полииа-Грађани, МУП Републике Српске,бр. 2, Баа Лука.Живанови, М., (2002),13. Мра поврња против насиља заснованог на

родно припадности, Гласник, Инест траума ентар, Београд.

Preventing Domestic Violence

Abstract: Domestic violence is a very topical negative and criminal phe-

nomenon which may manifest itself in a number of forms. It demands a special

approach when conducting both preventive and repressive measures because

of its uniqueness. The issues pointing out to the signicance of prevention andactivities of the authorised state and other institutions in preventing domestic

violence in families have been presented in this paper.

Key words: family, violence, prevention, preventive measures.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


СТРУЧНИ РАДОВИ


Горан ВУчКОВИЋ,Криминалистичко-полиискa академиa, Београд

Миливо ДОПСАј ,факултет спорта и изичког васпитаа, Београд

Ставови студентињакриминалистичо-полицијсе аадемије онастави специјалног физичог образовања

УДК: 796.8-057.875-055.

Апстракт: Анонимно анктирано 30 студната I годин Кримина-

листико-полициск акадми нског пола, а након завршн настав

на прдмту Спциално физико образовањ I и прдиспитних обавза из

навдног прдмта у школско 2008/09. години. Циљ овог истраивања

био да с утврд ставови студнткиња I годин о наставном прдмту

Спциално физико образовањ, кои из груп струних општих прд-

мта.

Анализом рзултата добиних анктирањм уоава с да влики бро

испитаница има мишљњ да наставни прдмт СФО изузтно зна-

аан, или да спада у знаани прдмт (100%); да бро асова прак-

тин настав просан сматра 26,67% студнткиња, а да бро асова

практин настав потрбно да буд вћи од 4 аса ндљно сматра

73,33 % студнткиња. Знааан став испитаника да фонд тортск

настав задовољаваући (90,00%) и да наставу СФО-а трба рализовати

у оба смстра у току школск годин (93,33%). Од наставних садраа

СФО-а испитаниц навиш вол (86,67%) спциални до (ударци, полуг,

бацања...). Када су у питању ставови студнткиња о окиваним рзул-

татима СФО-а, мо с закљуити да 66,67% постигло виш или у

складу са окивањм, док код 33,33% та окивања нису испуњна у од-

носу на љно. Влики бро испитаница, њих 48 (80%), мишљња да су

наставници и сарадници на прдмту изузтно корктни, или корктни,

док код њих 4 (13,33%) првладао став да су нкорктни, односно да су

их, своим односом, разоарали. Иако с за добин ставов мо рћи да

имау мали ниво кстрн рлиабилности, р припадау само дно гн-

рации студнткиња, довољно су индикативни и упућуу на потрбу рви-

дирања трнутног организационог облика настав СФО на КПА у смру

повћања засупљности практин настав на тири пута ндљно, као

и на изуавањ прдмта у току оба смстра.

Кључне речи: анкта, студнткињ, настава, Спциално физико об -

разовањ.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Увод

Наставни предмет Спеиално изичко образовае (СфО) кои се реа-

лизуе на Криминалистичко-полииско академии (КПА) у Београду при-пада групи уже стручни предмета, и у основи е део велике научне обла-сти под називом физичко васпитае. Део свое научне заснованости СфОпроналази у друштвеним наукама, као што су педагогиа, псиологиа, со-иологиа, андрагогиа и антропологиа, где су засноване соио-друштве-не и псиолошке основе предмета (едукативно-теориски аспект), док седруги део проналази у медиинско-биолошким наукама, као што су анато-миа, изиологиа, спортске науке, где су засноване практично-тренажнеоснове предмета (тренажни аспект). Све ово само наглашава велику сло-

женост и неоподност широког образоваа и практичне оспособеностикое стручаи из те области морау да имау, а са друге стране, наглашавакомплексност едукаие кроз коу студенти морау да прођу у току прое-са школоваа да би се оспособили за еикасно обавае посла за коису се проесионално определили (roe & bonn, 2004; Кешетови, 2005;blaojević e al., 2008).

СфО има тродимензионални модел учеа, са три карактеристичнеазе – основном, усмереном и ситуаионом обуком. СфО е тако конипи-

ран да, у одговарауо корелаии са другим научним дисиплинама коесе изучавау на КПА, уз пуно поштовае радног проила за кое се се спре-мау, студенти дау максималне еекте едукаие (Milošević e al., 2005).

Спеиално изичко образовае доживело е трансормаие и у школ-ским институиама кое школуу кадар за МУП (ПА, ВШУП и КПА), и тосмаеем онда часова и укидаем одређени програмски садржаа. Упериоду од 1993. до 2000. године на Полииско академии настава СфО-а

реализована е кроз све четири године студираа, а у току недее студентису имали 3 часа у сали и едан час пливаа, а на годишем нивоу и 90 часо-ва кондиионираа, као и обавезну наставу скиаа коа е реализована састудентима II године у траау од 12 дана. Од 2000. године настава у салисе реализуе 2 пута недено, уз 1 час пливаа и 12 дана скиаа, док секондиионирае укуда. Од 2006. године настава СфО-а е едносеместрал-на и реализуе се на три године академски, односно на две године струков-ни студиа. Недени онд часова е 3 пута недено у сали, уз 1 теорискичас. Одређени облии наставе су чак и укинути (пливае и скиае као деообуке у зимским условима), (јанкови e al., 2008).

Циљ и задаци истраживања

ци овог истраживаа е да се утврде ставови студената I године Кри-миналистичко-полииске академие из Београда о наставном предмету

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Спеиално изичко образовае, кои е из групе опште стручни предме-та ер се СфО, као едукативни и тренажни систем, бави трансормаиомстудента из статуса иниаалног, почетног, стаа знаа и утренираности канивоу деинисаном потребама проесионалне обучености и оспособе-ности за извршее радни и руководеи задатака у Министарству унутра-ши послова.

Задаи овог истраживаа могу се деинисати кроз утврђивае ставовастудената КПА према:

значау предмета СфО, заступености практичне наставе у системуa)едукаие на КПА и о потреби практичне наставе СфО-а;заступености теориске наставе и наставе СфО-а по семестрима; )о областима из СфО-а и спеиалног деле СфО-а кое студенти нави-)ше воле, иочекиваном исоду у односу на СфО и о односу проесора на овомd)предмету.

Добиени ставови студената треба да укажу на иово перипираенаставног проеса, на ниво и структуру иовог слагаа или не слагааса проектованим актуелним конептом наставе, као и на могуе проблемеу реализаии наставе СфО. Добиени подаи могу бити искоришени у ге-нералном поступку евалуаие, односно самоевалуаие квалитета наставеСфО на КПА, а бие и у ункии позитивног приступа при редизани-

рау студиски програма за наредне генераие.

Метод рада

Анонимно анкетирае 30 студената I године КПА женског пола изврше-но е након завршене наставе и предиспитни обавеза у школско 2008/09.години. Да би се добили потребни подаи, односно ставови студенткиа,конструисан е посебан анкетни лист затвореног типа (понуђен е изборвише одговора са задатком опредеиваа само за едан) кои су испитаниепопуавале методом анонимног поступка (Šešić, 1978). Анкета се састоалаод девет питаа коа су тако конструисана да се има желело сазнати какостуденткие сагледавау предмет СфО. Конструисани мерни инструмент

е затвореног типа и уз могуност избора веег броа понуђени одговора.Анкетни лист е имао кратка, асна и недвосмислено ормулисана питаа,како би испитаниама била разумива. Испитаниама е и усменим путемобашен и и задаи истраживаа и дата потребна обашеа у вези саизбором одговора. На ова начин е обезбеђено да се добиу подаи кои сумогли да се анализирау на обективан начин.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Када е требало да се изасне о, за и, потребном броу часова прак-тичне наставе СфО-а, 22 испитание (73,67%) мишеа су да е такавоблик наставе неоподно реализовати четири, односно пет пута недено.Од тог броа, 8 испитаниа (26,67%) мишеа е да е неоподно практич-ну наставу СфО-а реализовати пет пута недено, а и 14 (46,67%) да епрактичну наставу потребно реализовати четири пута недено. Од укуп-ног броа испитаниа, и 8 (26,67%) е мишеа да е практичну наста-ву неоподно реализовати на нивоу од три часа недено. Другим речима,73,33 % студенткиа сматра да бро часова практичне наставе СфО требада буде четири часа недено, или чак и сваки дан (пет пута недено).

Табела 3 – Ставови студенткиа о потреби практичне наставе СфО

Наставни предмет СфО, поред три часа практичне наставе, има и еданчас предаваа недено. На овом часу студенти се упознау са теорискимосновама предмета и одређеним програмским садржаима. Када се посма-трау ставови испитаниа о реализаии теориске наставе СфО-а (Табела4), очигледно е да се иови ставови знатно разликуу у односу на ставо-

ве у вези са практичном наставом СфО-а. Код овог питаа 1 испитаниа(3,33%) мишеа е да е онд теориске наставе превелик, док е 27 ис-питаниа (90%) мишеа да е ова онд часова на задовоавауем ни-воу. Мишее да е онд теориске наставе недовоан има 1 испитаниа(3,33%), а 1 испитаниа (3,33%) нема став о томе.

Табела 4 – Ставови студенткиа о теориско настави СфО

Усклађиваем студиа на Криминалистичко-полииско академии саБолоском деклараиом програмски садржаи предмета СфО су од дво-семестралног сведени на едносеместрални предмет. Таквим поступкомизгубен е континуитет наставе, а континуални модел учеа е нарушен.Кроз часове теориске и практичне наставе студенти су упознати са моде-

лима обуке и у потпуности су сватили знача континуитета наставе СфО,што се види и по резултатима из Табеле 5. За наставу СфО-а у оба семестра

8/16/2019 bezbednost_3_2009




у школско години изаснило се чак 28 или 93,33% испитаниа, а само 1 или3,33% е за постоеи модел наставе, док 1 испитаниа нема став у вези сазаступености наставе по семестрима.

Као наставна дисиплина, СфО-е се развило из области физичкекултуре, као друштвене науке коа се бави законитостима кое владау умоторичком простору, односно простору кои генерално изучава проеселокомоие, са аспекта законитости кретаа, контроле и управаа у од-носу на основна изичка свостава код уди. СфО е уско спеиализова-на област коа се бави изучаваем законитости кое владау у односу намоторички простор, т. у односу на кртн структуре кое су неоподне усмислу проесионални потреба полиие, као и законитостима едукаиеу односу на проесе датог полииског образоваа. Та наставни предметподеен е на елине и то: теориска настава; спеиални део (рад у сали)кои се састои од различити теника, делимично преузети из борилач-ки спортова (бааа, удари, полуге...), кое су прилагођене спеиич-ним проесионалним потребама рада полиие; настава пливаа, наставаскиаа и базично моторички статус (БМС), кои има за и побошаеи одржавае нивоа општи и спеиични изички способности и мото-

рички знаа и вештина.

Табела 5 – Ставови студенткиа о заступености наставе СфО-а у семес-трима

Испитание су се о наставним садржаима кои навише воле, изасни-ле тако да е и 26 или 86,67% за наставу у сали, само 1 или 3,33% занаставу пливаа, и исти толики бро за БМС, ниедна за теориску наставу,док 2 или 6,67% испитаниа нема став о наставним садржаима (Табела 6).

Да би се створила асниа слика о наведеним ставовима, неоподно е на-поменути да испитание нису релизовале наставу пливаа и скиаа, каони програмски садржа БМС-а, и да е веина испитаниа о програмскимсадржаима, навероватние, створила слику само са теориски предаваа(Аманови e al., 1999).

Табела 6 – Ставови студенткиа о наставним садржаима СфО-а

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Спеиални део СфО-а састои из теника бааа, полуга и ударааи блокова, као и комбинаиа основни теника, па е испитиван и став отоме, односно шта навише воле од наведени теника. Од 30 испитаниа,и 12 или 40% се изаснило да навише воле, из спеиалног дела, ба-аа, исти толики бро, 12 или 40% полуге, а и 6 или 20% комбинаиеелемената (Табела 7). Карактеристично е да се ниедна испитаниа ниеизаснила за ударе и блокове, а разлог за овакав став, навероватние сеналази у томе што се тенике реализуу „на празно“, односно без употребеметодски помагала (нпр. џакови, окусери, палие итд.), или без рада сапартнером, што ние случа када су у питау реализаие теника баааи полуга (gžvia, 2004), односно неке друге спеиичне проесионалнетенике и вештине (Alov, 2006).

Табела 7 – Ставови студенткиа о наставним садржаима спеиалног делаСфО-а

Када се посматрау добиени ставови о очекиваним резултатима садр-жаа СфО-а (Табела 8), и 66,67%, или 20 испитаниа мишеа е да су

резултати наставе испуени у складу са очекиваем (60%), односно да енастава СфО-а постигла и више од очекиваног (6,67%). Из Табеле 8 мо-гуе е закучити да и 33,33%, дакле 10 испитаниа, има став да наста-ва СфО-а ние испунила иова очекиваа оним што им е пружено крозову врсту наставе. Сасвим е за очекивати да одређен бро студената будеи незадовоан у односу на очекивано, ер су мотиви за студирае код сту-дената различити, као и ниво антиипираа реално наставом оствареног(што зависи првенствено од програма дате наставе) у односу на субектив-но очекивае (weone e al., 2004; haa, 2005). Кроз теориску наставу,

историа СфО-а у МУП-у (blaojević e al., 2008), студенти су упознати са раниим конептом СфО-а (настава кроз сви осам семестара, пливае,скиае, кондиионирае...) и, уколико се посматрау претодни ставовистудената (Табеле од 1 до 5) о настави СфО-а, може се закучити да сенавероватнии разлози незадовоства налазе и у недовоном онду ча-сова, елиминисау поедини програмски садржаа СфО-а, усклађивауСфО-а са Болоском деклараиом итд.

Анкетним листом обуваен е и став испитаниа о односу наставникаи сарадника на предмету СфО-а на испиту (Табела 9). На основу добиени

резултата може се закучити да су и 24, или 80%, мишеа да су нас-тавнии и сараднии изузетно коректни (13,33%), или коректни (66,67%),

8/16/2019 bezbednost_3_2009




една од и, или 3,33% е мишеа да су некоректни, а и 3, односно10%, мишеа е да су и наставнии и сараднии са предмета СфО разо-чарали. Одређени бро испитаниа кои ние имао став, 2 или 6,67%, наве-

роватние се може обаснити неизласком на испит, односно полагаем самопредиспитни обавеза, кое су унапред асно задате и не зависе од настав-ника и сарадника, ер се реализуу тестираем изички способности.

Табела 8 – Ставови студената о очекиваним резултатима садржаа СфО-а

Табела 9 – Ставови студената о односу наставника СфО-а на испиту

Закључак

Након реализовани предиспитни обавеза 30 студенткиа Кримина-листичко-полииске академие попуавало е анкетни лист о ставовимапрема настави СфО-а. Анализом резултата добиени анкетираем уочавасе да велики бро испитаниа има мишее да е наставни предмет СфОизузетно значаан, или да спада у значание предмете (100%), да е бро ча-сова практичне наставе просечан (26,67%), али и да бро часова практичненаставе би требао да буде четири пута недено (46,67%), односно пет путанедено (26,67%).

Значаан е став испитаниа да е онд теориске наставе задовоавауи(90%) и да наставу СфО-а треба реализовати у оба семестра у току школскегодине (93,33%). Од наставни садржаа СфО-а, испитание навише воле(86,67%) спеиални део (удари, полуге, бааа...), а од спеиалног деланавише воле тенике из домена полуга (40%) и бааа (40%), а намаетенике из домена удараа и блокова (0%).

Када су у питау ставови студенткиа о очекиваним резултатимаСфО-а, може се закучити да е 66,67% постигло више или у складу саочекиваем, док код 33,33% ти резултати нису испуени у односу на оче-кивано. Велики бро испитаниа (80%) мишеа е да су наставнии исараднии на предмету изузетно коректни, или коректни, док е код и 4

(13,33%) превладао став да су некоректни, односно да су и, своим одно-сом, разочарали.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




На основу добиени резултата може се закучити да су ставови сту-денткиа асно показали да при изради студиски програма, како на КПА,тако и на предметима СфО, ова наставни предмет треба реализовати у обасеместра школске године и са повеаним ондом практичне наставе, уз

едан час теорие. фонд практичне наставе може се повеати, поред наставеСфО-а, и поновним увођеем и реализаиом наставе пливаа, наставескиаа, теренске наставе и у летим и зимским условима, као и конди-ионим тренинзима (Milojković e al., 2003; Допса e al., 2004; Včković& Dopaj, 2007; Včković e al., 2008), а при реализаии практичне наста-ве спеиалног дела, део кои се односи на ударе и блокове реализова-ти у раду са партнером. Иако се за добиене ставове може реи да имаумали ниво екстерне релиабилности, ер припадау само едно генераиистуденткиа, довоно су индикативни и упууу на потребу ревидираа

тренутног организаионог облика наставе СфО на КПА у смеру повеаазаступености практичне наставе на четири пута недено, као и на изу-чавае предмета у току оба семестра. Навероватние е да би се на овакавначин утиало и на промену ставова студенткиа о очекиваном резултатупри реализаии предмета СфО.


Аманови, Ђ., јованови, С., Мудри, Р., (1999),1. Утица програма Сп-

циалног физиког образовања на Базино-моторик способности по- лицааца приправника, Безбедност, год. 41, бр. 6, стр. 778-793.

Alov, D., (2006),2. Upotreba sredstava prinude – sredstva za vezivanje,bezedno, 48(4), beoad.Благоеви, М., Допса, М., Вучкови, Г., (2008),3. Спциално физико

образовањ I – за студнт Полициск акадми (друго издањ), По-лииска академиа, Београд.Včković, g., Dopaj, M., radovanović, r., Jovanović, A., (2008),4.Characteristics of shooting efciency during a basic shooting training

program involving police ofcers of both sexes. FActA uNIVErsItAtIs:seie Pial Edaion and spo, 6(1).Včković, g., Dopaj, M., (2007),5. Predicting efciency of situational

pistol shooting on the basis of motor abilities of the students of Academy of

criminalistic and police studies. Serbian Jonal of spo siene, 1(1-4).gžvia, M., (2004),6. Relacije morfoloških i motoričkih karakteristika i

ekasnost primene određenih karate tehnika iz programa Specijalnog

zičkog obrazovanja, Fizička kla, 57-58 (1-4).Допса, М., Вучкови, Г., Благоеви, М., (2007),7. Нормативно-слкцио-

ни критриум за процну базино моториког статуса кандидата заприм на студи Криминалистико-полициск акадми у Бограду,Безбедност, год. 49, бр. 4, стр. 166-183.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Допса, М., јои, Д., Благоеви, М., Вучкови, Г., (2004),8. Валидациа

разлиитих кспртских мтода за процну основног знања скиања

код студната Полициск акадми, Безбедност, год. 46, бр. 2, стр.289-300.јанкови, Р., Коропановски, Н., Вучкови, Г., Димитриеви, Р., Ата-9.насов, Д., Миуш, Д., Маринкови, Б., Иванови, ј., Благоеви, М.,Допса, М., (2008), Трнд промн основних антропомтриских карак-

тристика студната Криминалистико-полициск акадми у току

студиа, Наука-Безбедност-Полииа, год. 13, бр. 2, стр. 137-152.Кешетови, Ж., (2005),10. Упордни прглд модла обук и школовања

полици, Виша школа унутраши послова, Београд.Milojković, b., Dopaj, M., baana, Lj., (2003),11. Correlation between the

successfulnes of carrying out specic police topography tasks and mobility

abilities of police academy students, Science-Security-Police: Jonal ofPolie Aadem-belade, год. 8, бр. 2, стр. 39-55.Milošević, M., Mdić, M., Jovanović, s., Amanović, Đ., Dopaj, M., (2005),12.

Konstituisanje sistema za upravljanje trenutnim i kumulativnim edukativnim

i trenažnim efektima (Upravljanje u SFO), rs MuP, VŠuP – IrJ, beoad.Милошеви, М., јованови, С., Стоичи, Д., Арлов, Д., Благоеви, М.,13.Допса, М., (1994), Модли дукаци у Спциалном физиком образо-

вању, Безбедност, год. 36, бр. 6, стр. 681-693.roe, r., bonn, s., (2004),14. Higher education and policing: where are we

now, Policing : An Inenaional Jonal of Polie saeie & Manaemen,27(4).haa, r. N., (2005),15. Factors affecting the decision of police recruits to

»Drop out« of police work , Polie Qael, 8(4).Šešić, b., (1978),16. Osnovi metodologije društvenih nauka, Načna knjia,beoad.weone, t. s., reed, J. c., tne, P. c., (2004),17. Recruiting: A comparative

study of the recruiting practices of state police agencies, Inenaional Jonalof Polie siene & Manaemen, 8(1).

Views of Female Students of the Policeand Criminal Justice Academy of theSubject of Special Physical Education

Abstract: An anonymous poll was conducted among a group of 30 female

rst-year students of the Police and Criminal Justice Academy following the end

of the Special Physical Education I course and completion of pre-examinationtasks in the 2008/09 school year. The aim of this research was to nd out the

8/16/2019 bezbednost_3_2009




views of female rst-year students regarding the subject of Special Physical Edu-

cation, which belongs to the group of general-professional subjects. The analysis

of the poll results indicates that a large number of subjects holds that the subject

in question is very signicant or that it is among subjects of signicance (100%),

26.67% nd that the number of practical training hours is average, and 73.33

% of students think that the number of practical training hours should exceed 4

lessons a week. The subjects also expressed an important view that the number

of theory lessons was satisfactory (90 %) and that lessons should take place dur -

ing both semesters, i.e. throughout the school year (93.33 %). The students said

that they preferred (86.67 %) the special part of the curriculum (hitting, levers,

throws…). As for the students’ views related to achievement expectations in the

observed subject, it can be inferred that 66.67 % subjects achieved results equal

to or above their expectations, whereas 33.33 % failed to achieve the desired

results. A large number of subjects (80.00 %) were of the opinion that the teach-

ers and assistants engaged on this subject were extremely correct or just correct,

whereas 13.33 % of them stated that they were incorrect or that their conduct

was disappointing. Although the obtained results can be said to possess a low

level of external reliability, because they apply to only one generation of stu-

dents, they provide sufcient indication that there is a need to revise the current

organizational structure of the subject of SPE and introduce 4 hours of practical

training a week and ensure training during both semesters.

Key Words: students, training, Special Physical Education

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Др Огњан С. АРЛОВ,Мегатренд Универзитет – факултет за пословне студие

криминне рдње у онтесту ревизије

УДК: 657.11 : 343.351

Апстракт: Злоупотрб у рауноводству и друг врст криминалних

радњи су толико распрострањн, а у смислу финансиских послдица д-

луу разорно и скоро фатално. Штт ко настау као послдица првара

и других криминалних (противзаконитих) радњи, могу с разматрати са

разлиитих аспката (кономских, социо лошких, пси хо лошких итд.) и пу-тм разноврсних логиких модла, тако да могућ закљуити, бз изу-

зтка, да су злоупотрб у рауноводству и профсионалн противзакони-

т финансиск радњ узрок многих лоших финансиских исхода и штта,

бз обзира на кои с наин посматрау и из ког угла с саглдавау кроз

процс рвизи и друг облик законских провра и рауноводствних кон-

трола.

У раду je извршeно аналитико сортирањ процса злоупотрба и фи-

нансиских првара, са циљм проуавања тих кљуних процса, обашњња

њиховог садраа и дфинициа пома криминалних радњи у рвизии и зло- употрба у рауноводству и покуша да с ука на њихов разлиит

поавн облик и врст штта ко т криминалн радњ и финансиск

првар производ, проузрокован разноврсним противзаконитим радња-

ма, ко захтвау да с при ликом обављања приврдн активности, кон-

тро л и рви зи то питањ истакн у први план.

У смислу даљ анализ дфинисан су врст подла финансиских пр-

вара и противзаконитих радњи, затим су обашњн врст финансиских

штта, колико су такв активности уграђн у корпус националн коно-

ми и уопшт итав свтск кономи, изазиваући озбиљн финансис-к послдиц и губитк.

Кључне речи: злоупотрб, првар, рвизиа, криминалн радњ.

Појам и дефиниције криминалних радњи у рачуноводству

Од ређивае било ко ег појм по еговим набитни им своствима, од-носно деинисае било ког пома, затева свеобуватност, преизност идо реченост, па е тако и у случа у деинисаа злоупотреба у рачуновод-

ству и проесионални прева ра (у даем тексту: злоупотребе и прева ре, респективно).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Злоупотребе се могу описати као одступае од основног принипауредног рачуноводства, и то пре свега од истинитости.

„Свако уредно киговодство мо ра да се руководи са два основна прин-ипа: асноом и истинитошу. Свако намерно одступае од истинитости

есте алсииковае. Свако одступае од асное есте прикривае. Ако еприкривае учиено са знаем и са наме ром да се лажно представи стае

раде, онда е такав поступак противправни и кажив. У извесним прили-кама каживо е неатно изоставае, као и неу редно вођее кига.

фалсииковае се изводи увек намерно и са знаем. Скриваа илизату раа има из неатности, из недовоне стручности или неспреме и онапредстава у не асное и нетачности ко е могу имати рђаве последие“(Jenni, 1934:12).

Дакле, уколико инансиски извешта и или годиши закучак не са-држе нетачне податке, гово ри се о замагивау биланса, док се у случа-

у алсииковаа биланса гово ри о нагрубем кршеу начела уредногкиговодства и погрешном приказивау стаа и успешности пословаапривредног субекта. Сматрамо да е потребно направити асну разлику из-међу замагиваа (ко е нее бити предмет нашег инте ресоваа) и алси-иковаа биланса, па стога наводимо да е „замагивае“ или прикрива-е у годишем закучку лакши облик ква реа релативне истинитости и

асное биланса. У случа у прикриваа (замагиваа) годиши закучакне садржи у суштини никакве нетачне податке, што ни е случа са алси-

иковаем биланса. Али, оно е, ипак, усме рено ка презентовау билан-сни података у орми ко а води погрешним закучима или чини немогу-им асно оеивае односа. Према томе, каживо прикривае у билансу

е свесни противправни преступ против начела асное биланса, а да се невређа начело истинитости биланса.

Прикриваа у билансу стаа и успеа се начеше оства ру у нетачнимозначаваем билансни позии а и иовим не асним рашчлааваем.Замагивае биланса се, међутим, постиже и преуткиваем инормаи-

а у анексу, чи е би познавае могло да повеа прозирност и исказну мо

биланса. То се на рочито односи на случа еве изоставаа обавештеа опромени методе проеиваа, о датим емствима, ставау ипотеке, омогуим ризиима итд.

Ипак, начеше средство замагиваа е сажимае разни позии абиланса и рачуна добитка и губитка. Тако, на пример, у активи се сажи-ма у позии е дужника (купаа) и мениа по основу прода е у позии уДужнии и мение. Слично се поступа са позии ама Добавачи и Обаве-зе по меничном основу у пасиви биланса. Комбинаи е сажимаа су бро-не, али е избор конкретни решеа, по правилу, у унки и насто аа да

се адресатима билансни инормаи а наметну жеене интерпретаи е оимовинском положа у и „стау односа у друштву“ (предузеу).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




„У сваком случа у, не асно, непровидно означавае (обележавае) или рашчлаавае у суштини истинити (тачни) билансни позии а, тако да е дат повод за погрешну проену, чине биланс замагеним. Али, упркостоме сопствени капитал и добитак су тачни“ (Ранкови, 1992:218).

Неадекватно обелодаивае релевантни извешта а е едан од начиназамагиваа биланса. Рачуноводствени принипи затева у да инанси-ски извешта и садрже све неоподне инормаи е ко е е омогуити про-сечно разбо ритом ко риснику да не буде прева рен. Инормаи е е битипрезентоване, осим у инансиским извешта има, и у свим потребним та-белама, описно и на сваки други начин, а све са ием да се право ста-е ства ри прикаже што реални е, пошто би рачуноводство требало да буде„чисто, асно огледало ко е показу е верну слику сви пословни случа еваи да изнесе стае едног предузеа и то како у елини тако и у свим по е-диностима“ (Jenni, 1934:14).

Управа предузеа обавезна е да обелодани све значане чиение. Да-кле, затева се обелодаивае чиениа, било путем табела, граикона,било у уснотама, било на ративним путем, путем анализа и, на равно, уинансиским извешта има, а све са ием обелодаиваа сви релевант-ни чиениа.

За разлику од замагиваа, „алсииковае биланса“ е тежи обликква реа релативне истинитости биланса и као такав представа нагрубуповреду начела уредног киговодства и биланси раа, ко у законодава

сматра каживом чиениом (кривичним делом).Иначе, алсииковае биланса под разумева свесно суштински неисти-

нито, преварно и незаконито приказивае положа а имовине и успеа, санаме ром да се оштете треа лиа (кредито ри, лие ранти, купи обвезниаи акиона ри). То по правилу, али не увек, води до нетачног исказиваа соп-ственог капитала и добитка.

„Уобича ени поступи алсииковаа биланса су: погрешно (недопу-стиво) проеивае билансни позии а, потпуно испуштае посто еии уношее непосто еи (инги рани) билансни вредности, али и исти-

ае неприкладни и погрешни инормаи а у извешта у о пословау“(Ранкови, 1992:219).

Питаем лажни биланса у домаем позитивном законодавству бависе члан 238 Кривичног законика (Сл. гласник РС, бр. 85/2005), у ко ем енаведено:

„Одговорно лие у предузеу или другом субекту привредног посло-ваа ко е има своство правног лиа или предузетник, ко е у наме ри при-баваа противправне имовинске ко ристи за правно лие у ко ем е запо-слено, за друго правно лие или други субект привредног пословаа ко и

има своство правног лиа:1) ства ра или држи недозвоене новчане, робне или друге вредносне

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ондове у земи или иностранству или противправно онемогуава оства- риваа власнички права акиона ра;

2) саставаем исправе неистините садржине, жним бинсим,проенама или инвента рисаем, односно лажним приказиваем или при-криваем чиениа, неистинито приказу е стае или кретае средставаили резултате пословаа, па на та начин доведе у заблуду органе упра-ваа у предузеу или другом правном лиу приликом доношеа одлукао пословима управаа, или предузее или друго правно лие стави у по-вони и положа приликом доби аа средстава или други по годности ко еим се не би признале према посто еим прописима.“

Међуна родни стан дарди ревизи е (у даем тексту: МСР) такође се ба-ве питаем прева ра, али примеу е се да е енглеска реч „fad“ (benon,1993:266) преведена као „криминалне раде“. Суштински, из раз „fad“навише одгова ра злоупотребама у рачуноводству кое имплиирау лажнебилансе и проневе ре имовине (премда се преводи са „прева рa“), будуи дасе односи на лажне инансиске извешта е, крађе и проневе ре имовине.

Криминалне раде и грешке деинисане су МСР 240. Наиме, „крими-нална рада односи се на наме ран чин кои кое изврши едно или више ли-а, коа су на руководеим положаима, одговорна за управае, запосленаили треа лиа, укучууи и обмаивае, у иу стиаа неправедне илипротивзаконите користи“ (Међународни стандарди ревизие, 2005:276).

Криминалне раде могу обуватити следее:

1. манипулаи е, алсииковае или измену евидени а или доку-ментаи е;

2. противправно присва ае средстава;3. спречавае или пропуштае регистроваа пословни догађа а у

евидени ама и документаи и;4. евиденти рае иктивни пословни догађа а;5. погрешну примену рачуноводствени политика.

Треба правити разлику између криминалне раде и грешке ко а може

настати у из ради рачуноводствени извешта а. За разлику од криминални ради, грешке су ненамерне погрешке у рачуноводственим извешта има имогу бити:

1. рачунске и административне грешке;2. превид или погрешна интерпретаи а чиениа;3. погрешна примена рачуноводствени политика.

После навођеа деинии е криминални ради у складу са МСР,свако дае навођее деинии а мае е значано, али би требало ука-

зати и на друге посто ее деинии е, ко е е сасвим сигурно допринети асни ем од ређеу пома.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Уз ослаае на извешта е Удружеа овлашени истраживача прева- ра (te Aoiaion of ceied Fad Eamine), па рарази раемо неке оддеинии а прева ра. У наши рем смислу, прева ра обувата сваки „злочин“ко и доноси мате ри алну ко рист починиоу, ко ришеем прева ре као mo-d opeandi. Посто е три начина да се на нелегалан начин жртви одузмеимовина, и то: крађом, ва раем – лукавством и на силу (прва два начинасу у домену нашег инте ресоваа). „Fad“ се може, такође, деинисатии као намерна прева ра изведена да би се на непоштен и незаконит начиноства рила за рада, односно добитак. Да би посто ала прева ра, потребно еда буду испуени следеи услови:

1. посто ае жртве;2. акт прева ре са наме ром извршеа кривичног дела;3. штета за жртву;4. извршила криминалног дела;5. доказ да е извршила деловао са наме ром;6. доказ да е извршила проити рао чиеем кривичног дела.

У деинии и криминални ради по МСР деиди рано се наводи дакриминалне раде обувата у како лажно извештавае – погрешно при-казивае рачуноводствени извешта а, односно злоупотребе у рачуно-водству, тако и проневе ре имовине. Наиме, у тачки 7 МСР 240 сто и дапогрешан исказ настае и због присвааа средстава. Ради асног од ређи-

ваа пома злоупотребе у рачуноводству и проневе ре имовине у рачуно-водствено-ревизорском контексту, наводимо деинии е присва аа, кра-ђе, прева ре, проневе ре, послуге, ута е и по реске ута е како у иностранолите рату ри, тако и у домаем позитивном законодавству.

Присва ае се може деинисати као „незаконито присва ае над пра-вима власника робе, или личне покретне имовине у виду промене еногстаа или искучеа права власника. Неовлашен и погрешан посед иликонтрола над нечи ом имовином или искучее права ко а власник иманад имовином такође представа присва ае“ (well, 1997:6). За разли-

ку од присва аа, „крађа као облик прева ре се деинише као преступничин одношеа, одузимаа, одвођеа, одвожеа туђе имовине са наме ромприсва аа или лишаваа права власника. Суштина крађе е у одузимауимовине некоме без еговог пристанка и против егове вое са наме ромизвршеа. Крађа у смислу прева ре значи да е особа намерно прибавилаимовину другог обманом“ (well, 1997:6).

У домао лите рату ри, прева ра се деинише на следеи начин: „Ко унаме ри да себи или другом прибави противправну имовинску ко рист до-веде кога лажним приказиваем или прикриваем чиениа у заблуду

или га одржава у заблуди и тиме га наведе да ова на штету сво е или туђеимовине нешто учини или не учини, казние се новчаном казном или за-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




тво ром до три године.“Премда Кривични законик прави разлику између крађе, тешке крађе,

разбоничке крађе и разбоништва, за наше потребе, а ради разумеваасуштине, сматрамо да е довоно навести само од редбе члана Законикако и деинише крађу на следеи начин: „Ко туђу покретну ствар одузмедругом у наме ри да еним присва аем себи или другом прибави против-правну имовинску ко рист, казние се новчаном казном или затво ром дотри године“ ( Кривини законик, лан 208).

Како е значана пажа бити посвеена проневе ри имовине, од ређеепома проневе ре по Кривичном законику е изузетно значано. Наиме, би-е кажен за проневе ру „ко у наме ри да себи или дру гом прибави против-правну имовинску ко рист присво и нова, арти е од вредности или другепокретне ства ри ко е су му пове рене у служби или на раду у државноморгану, предузеу, установи или другом субекту или ради“ ( Кривини

законик, лан 208).На сличан начин као и проневе ра деинисана е и ута а: „ко у наме ри

да себи или другом прибави противправну имовинску ко рист, присво итуђу покретну ствар ко а му е пове рена, казние се новчаном казном илизатво ром до две године“ ( Кривини законик, лан 207 ). За разлику од ута е,по реска ута а од ређена е на следеи начин: „Ко у наме ри да потпуно илиделимично избегне плаае по реза, доприноса или други прописанидажбина, да е лажне податке о законито стеченим приодима, о предме-

тима или другим чиениама ко е су од утиа а на утврђивае оваквиобавеза, или ко у исто наме ри, у случа у обавезне при аве, не при ави за-конито стечени при од, односно предмете или друге чиение ко е су одутиа а на утврђивае овакви обавеза, или ко у исто наме ри на другиначин прикрива податке ко и се односе на утврђивае наведени обаве-за, а износ обавезе чи е се плаае избегава прелази сто педесет иададина ра, казние се затво ром до три године и новчаном казном“ ( Кривини

законик, лан 229).Злоупотреба имовине корпо раи е, или послуга, како се деинише у

домаем позитивном законодавству, бие такође предмет нашег инте ре-соваа, те сматрамо потребним да наведемо и законско од ређее помапослуга, премда емо ко ристити термин злоупотреба имовине. Дакле, по-слуга се деинише на следеи начин: „Ко се неовлашено послужи нов-ем, арти ом од вредности или другим покретним ства рима ко е су мупове рене у служби или на раду у државном органу, предузеу, установиили другом субекту или ради или ове ства ри другом неовлашено да напослугу, казние се затво ром од три месеа до пет година“ ( Кривини за-

коник, лан 365).

По од ређивау помова ут је, превре, проневере и остали за нас релевантни помова, сматрамо да е ко рисно навести и веома езгрови-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ту деинии у лажног извештаваа према закучима Тредве комиси е,ко а лажно извештавае деинише као намерно или непаживо понаша-е, било чиеем или омашком (нечиеем), ко е резулти ра обмаива-ем путем инансиски извешта а. Према закучима Тредве комиси е,узрок лажног извештаваа е комбинаи а ситуаионог притиска, било накомпани у, било на менаџмент, и прилика да се изврши криминална рада,без перепи е о могуем откривау. Из разе „ситуциони притис“ и„перепи а о могуем откривау“ веома често ко ристе брони актуелниауто ри ко и су у светским окви рима назаступени и по знача у и бро у

радова из области злоупотреба и прева ра. Сматрамо да би било значано дасе у накраим ртама упознамо са родоначелниима наведени термина,као и термина „римин бее ргне“. Ти ауто ри су уедно и пиони ри уобласти истраживаа злоупотреба у рачуноводству и проневе ра имовине.

Родоначелник термина „криминал беле крагне“ и едан од први истра-живача у области злоупотреба и прева ра е криминолог са универзитетаИнди ана, Едвин Сатерленд (Edin h. seland, 1883–1950). Се ра ин-те ресоваа Едвина Сатерленда биле су злоупотребе и прева ре ко е е извр-шио топ-менаџер усме рене против власника и авности. Тридесети годинаxx века Сатерленд е написао рад чи а е суштина била да се злоупотребе ипрева ре уче као и математика или страни език. Изнето становиште се коси-ло са мишеем многи соиолога и криминолога, по ко ем су починиоизлоупотреба и прева ра генетски предодређени. Сатерленд е сматрао да се

„криминал беле крагне“ учи у комуникаи и међу удима и да се проесучеа састо и из два дела: учеа тенике ко ом се врши преступ и орми-

раа криминалног начина размишаа, ставова, оправдаа итд.један од набои ученика Едвина Сатерленда био е Доналд Креси

(Donald r. cee, 1919–1987). За разлику од Сатерленда ко и се окуси- рао на „гори свет“ криминала, Доналд Креси е сво научноистраживачки рад усме рио ка проневе ритеима – „доем свету“ криминала. Анализи ра- уи околности ко е су довеле до проневе ра, Креси е дошао до закучкада особа од пове реа поста е проневе рите када:

1. умисли да има инансиски проблем ко и не може да се подели садругима (недеиви проблеми);

2. помисли да може тано решити сво проблем злоупотребивши пози-и у пове реа ко у заузима;

3. има адекватно оправдае за сво е поступке.

Током година ова Креси ева ипотеза е постала позната и као троуго

проневер, чи је угове чине финнсијси пробем, могућност изврше-

њ и опрвдње поншњ. Креси е анализи рао и улогу сои алног ак-

то ра и извео закучак да она ко чини проневе ру мо ра да испуни два усло-ва: да е инормисан и да поседу е теничке способности за извршее.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Креси е сматрао да су злоупотребе и прева ре будуност криминала ида е због тога потребан нови полиа а – орпортивни поиц јц. Тако-ђе, Креси се сматра иденим творем Удружеа овлашени истраживачапрева ра (te Aoiaion of ceied Fad Eamine – AcFE), ко е е осно-вано годину дана после егове смрти (1988. године).

Стив Албрет (seve w. Al e) приватио е напредну иде у Креси асматра уи да корпо ративни полиа а би требо да се образу е у обла-стима рчуноводств, прв, истрге и риминооги је.

Врсте криминалних радњи

После од ређиваа пома злоупотреба, прева ра, крађа, ута а, послугеи навођеа први истраживача у области злоупотреба и прева ра, следе-е логично питае ко е се постава е ко е врсте злоупотреба и прева рапосто е. Наиме, злоупотребе и прева ре представа у исто риски утеме-ену, прикривену, недовоно истражену и велом тане обави ену по аву.њиове сразме ре, врсте и заступеност могу се само наслутити, односнопретпоставити.

Проеу е се да на проесуи ране злоупотребе и прева ре, ко е су еди-ни поуздан и егзактан показате, отпада око 20% од укупног бро а (Davia,2000:34). Та чиениа указу е на мноштво злоупотреба и прева ра ко е су

ош увек прикривене и за ко е се mod opeandi ни не наслуу е.Стручаи и ауто ри ко и се баве тим актуелним и акутним проблемом

су насто али да систематизу у проесуи ране злоупотребе и прева ре и даи поделе по врстама.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Диаграм 1 – Подела злоупотреба и превара

један од тренутно напризнати и стручака у области откриваа злоу-потреба и прева ра е Џозе Велс (Joep t. well). Велс е овлашени рачу-новођа, овлашени истраживач прева ра, председник Асои аи е овлаше-ни истраживача прева ра и аутор брони кига, уџбеника и радова у везиса злоупотребама и прева рама. Подела злоупотреба и прева ра по ЏозеуВелсу е дата у ди аграму 1.

Као што е приказано у ди аграму, злоупотребе и прева ре по Џозеу

Велсу деле се на орупци ју, проневеру имовине и жне извешт је(well, 1997:56).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




један од значани ауто ра многоброни радова из области злоупотребаи прева ра е хауард Давиа (hoad r. Davia), ко и е све злоупотребе у ра-чуноводству и проесионалне прева ре сврстао у две основне групе, а то су:рђ имовине и жни извешт ји (инансиски), (Davia, 2000:20).

За потребе овог рада, злоупотребе у рачуноводству или лажни инан-сиски извешта и, или алсииковае биланса или лажни биланси (све на-ведене из разе сматрамо синонимима) бие подеени на две групе премаиу ко и се насто и оства рити погрешним приказиваем стаа и успе-шности пословаа привредног друштва чи и се инансиски извештаиалсиику у.

У окви ру злоупотреба у рачуноводству – лажног инансиског извешта-ваа, разлику у се злоупотребе у рачуноводству са ием прецењивњ нето имовине и рентабилитета пословаа и злоупотребе у рачуноводствуко е има у за последиу потцењивње нето имовине и рентабилитета.

Ради прегледности, поделу лажног извештаваа приказу емо у видуди аграма 2:

Диаграм 2 – Подела лажног извештаваа

Било да е реч о злоупотребама ко е има у за последиу потеивае

или прееивае резултата, начини извршаваа злоупотреба су суштин-ски идентични, али примеени у супротним сме ровима. Наиме, реч е о

8/16/2019 bezbednost_3_2009




иктивним приодима (расодима), неусклађености приода и расодапе риода, прикривау обавеза и трошкова (или прикривау потраживааи приода) и погрешном проеивау имовине. Приме ра ради, уколико

е и злоупотреба лажни извешта ко и приказу е прееену имовину и рентабилитет, прибегава се иктивним приодима, прикривау обавезапредузеа или не реалном преееном вредновау имовине предузеа, иобрнуто – уколико е и да се прикаже маа нето имовина, приказае сеиктивни трошкови, имовина е бити не реално потеена итд.

Проесионалне прева ре бие подеене на послугу (злоупотребу), кра-ђу и проневе ру имовине, по врстама имовине (послуга, крађа и проневе разалиа, готовине и потраживаа) и, са дру ге стране, на ка ракте ристичненачине прева ра ко е су подеене у седам група:

1. вишеструке исплате истом добавачу;2. вишеструка исплата за исти производ или услугу;3. иктивне набавке;4. деектне испо руке;5. лажи рае угово ра о авним набавкама;6. прева ре ко е обувата у конспи раи у;7. прева ре са елементима ко рупи е.

Напомиемо да се у инострано лите рату ри за случа када запосленипротивправно присво и имовину ко ристи термин „крађа“, док би у дуу

домаег законодавства правилни е било да се каже „проневе ра“ будуи да е имовина дата на располагае запосленом. Међутим, како емо видети,често долази до крађе имовине од стране радника ко и врше утовар илиистовар робе и ко и нису рачунополагачи, тако да би у том случа у исправ-ни е било ко ристити термин крађа. Такође, када су у питау прева ре, уинострано лите рату ри под тим помом под разумева у се и проневе ре, доксу у домаем законодавству прева ре и проневе ре суштински различито де-инисане.

На основу поделе злоупотреба и прева ра ко е су установене за по-

требе овог рада, а ко а се чини напривативи ом, суштинска разлика из-међу злоупотреба и прева ра е да злоупотребе у рачуноводству примарноутичу на инансиске извешта е, билансе, чинеи и лажним, док прева реутичу на послугу, крађу и проневе ру имовине корпо раи е, против ко е сусуштински усме рени. Међутим, приликом поделе злоупотреба и прева рана наведени начин, управо е наглашено да е примарни и прве групелажно извештавае, док е примарни и друге групе крађа, проневе раи послуга имовине корпо раи а. Наиме, свака пословна промена се у би-лансима од ражава како на салдо по едини ставки, тако и на извешта е у

елини. Кон статаи а да крађа залиа ни е утиала на реалну слику ко- у презенту у инансиски извешта и и на рентабилност предузеа, била

8/16/2019 bezbednost_3_2009




би погрешна. Међутим, и проневе ре залиа, свакако, ни е обмаиваебилансни адресата, ве е и оства ривае личне незаконите имовинскеко ристи. У том смислу врши се подела на злоупотребе и прева ре, у односуна примарни и сваке, али требало би имати у виду то да свака проневе-

ра или крађа имовине корпо раи е такође утиче на лажно извештавае, панаведену поделу треба сватити условно.

Сматрамо потребним да се детани е упустимо у утврђивае разликаизмеђу лажног извештаваа (злоупотреба у рачуноводству) и проневе реимовине, будуи да е наведена подела општеприваена. Наиме, приликомлажног извештаваа прееу е се или потеу е нето имовина и обма-у у билансни адресати. У случа у проневе ра имовине, инансиски из-вешта и нису приказани тако да обмау у билансне адресате, односно тони е примарни и, али е имовина проневе рена – злоупотребена (узетана послугу) или украдена.

Претпоставимо да е у од ређено компани и извршена проневе ра имо-вине значана по износу. Наведена по ава, из аспекта МСР, не имплии рапогрешан исказ у рачуноводственим извешта има, премда е дошло до про-неве ре као криминалне раде. Наиме, проит компани е е бити умаенза износ проневе ре, али е рачуноводствени извешта и и дае релативноистинито од ражавати инансиску ситуаи у и резултат пословаа, одно-сно капитал компани е е бити тачно исказан, т. не е бити лажно пред-ставен ради обмаиваа билансни адресата.

Уочаваем значане разлике између проневе ре имовине и лажног из-вештаваа, могу се наслутити сразме ре аза у очекиваима билансниадресата и резултата ревизи е, односно по реске контроле. Ревизор е оба-везан да се придржава општеприваени ревизорски стандарда, ко идетерминишу ревизорске проеду ре ко е су, између осталог, ограниченесамо на откривае криминални ради ко е у значано ме ри утичу налажно извештавае, односно услед ко и е капитал ко и е исказан у

рачуноводственим извешта има бити погрешно исказан и на та начин об-манути или довести у заблуду билансне ко риснике. Ревизорски стандарди

онемогуава у плани рае и обавае ревизи е на начин и према поступ-има ко и би водили откривау проневе ра имовине. Како су руководствои власнии компани а са едне, и искалне власти са друге стране, заин-те ресовани и за откривае проневе ра (ко е умау у проит компани е),иово е незадовоство значано.

У ревизорским стандардима наведено е да би ревизор требало тако даплани ра и обава ревизорске поступке да размотри и ризик мате ри алнозначани погрешни исказа у рачуноводственим извешта има ко и су ре-зултат кри минални ради и грешака. Из самог тог затева не произлази

из ричито да ревизор нее плани рати и обавати ревизиске поступке ра-ди откриваа мате ри ално значани криминални ради, у ко е спада и

8/16/2019 bezbednost_3_2009




проневе ра имо вине. Дакле, ни е асно наглашено да ревизор не може даплани ра и обава ревизи у ко а би била тако конипи рана да о е и иоткривае проневе ра имовине, ко е готово увек утичу на умаее про-ита компани е.

Посто и не разумевае и незадовоство менаџе ра и власника радом ревизи е, односно контролни органа, ер проневе ре имовине значане пообиму указу у на битне пропусте интерни контрола у компани и и утичуна резултат пословаа. Због свега тога улога контролни органа и реви-зо ра е веома деликатна, ер су са едне стране лимити рани ограничеи-ма ревизорски стандарда или методолошки упутстава за контролу, аса друге стране су суочени са незадовоством сво и кли ената или по-

рески обвезника, ко и затева у откривае сви мате ри ално значаникриминални ради, а не само они ко е утичу на неосновано прееи-вае или потеивае капитала у инансиским извешта има.

Ревизи а, односно контрола инансиски извешта а и ревизи а иликонтрола проневе ра имовине, затева у потпуно различите поступке.Ревизиа инансиски извешта а е конипи рана тако да обезбеди тач-ност исказани билансни позии а, док би ревизиа про неве ра требалода обезбеди тачност промета на по единим ставкама, ко и на кра у доводидо салда, ко и управо потврђу е ревизиа инансиски извешта а.

По едноставен пример е можда набое указати на разлике изме-ђу наведени типова ревизи е или контроле. Уколико привредно друштво

постане жртва проневе ре у мате ри ално значаном износу, ко и се односина проневе ру залиа, и уколико се наведена промена евиденти ра у по-словним кигама као маак, ко и се става на те рет привредног друштва,смаеем стаа залиа за проневе рене количине, ревизор инансискиизвешта а е потврдити да е стае робе тачно исказано и самим тим непосто и ризик од мате ри ално значани погрешни исказа у рачуновод-ственим извешта има, док е истраживач проневе ра сво у пажу усме ри-ти на то како е дошло до коначног салда на рачуну робе и насто ати даиспита узроке насталог мака на основу ин дии а о посто ау проневе ре

имовине. Потребно е нагласити да би откривае проневе ре утиало напрекижавае мака на рачун потраживаа од про неве ритеа, а тиме ина инансиске извешта е. Наведени пример асно указу е на везу измеђупроневе ре имовине и лажног извештаваа и на потребу да се те две врстенезаконити ради посматра у као единствени проблем, односно да сене могу одво ено посматрати и анализи рати.

Ако се има у у виду заступеност и сразме ре проневе ре имовине, ко еди ректно утичу на смаее проита, и да е ревизи а настала и разви аласе као продукт насто аа власника ресурса – капитала да заштите сво ка-

питал, долази се до неспорног закучка да е затеви власника капиталасве више ути ати на проши рее ревизорске одговорности и усме равае

8/16/2019 bezbednost_3_2009




поступка ревизи е на откривае овог вида незаконити ради.Преглед ко и следи у табели 1 указу е на битне разлике између лажног

извештаваа (лИ) и проневе ре имовине (ПИ).

Табела 1 – Разлике између лажног извештаваа и проневере имовине

кртеристие лИ ПИ

1 2 3

Дефинисње

Намерно погрешно приказивае или изоста-вае износа или обелодаивае у инан-сиским извешта има са ием обмаиваа(ва раа) билансни ко рисника

Крађа или злоупотре-ба имовине

ПочиниоциРуководиои (углавном)

Запослени (углавном)али и руководиои –менаџе ри

коме се штетнноси

Екстерни ко риснии рачуноводствени из-вешта а

Компани а – преду-зее

ко им ористиКомпани а и инди ректно починила у буду-ности

Починила, одма иди ректно

Знчј интернеонтрое

Нееикасне контроле индии ра у неприме- рен однос према интерно контроли у вези сапроесом инансиског извештаваа

Неадекватне контро-ле омогуава у при-лику за извршее

Могућностд римин-не рдње будумтери јне зфиннсијсе из-

вешт је

Готово увек су мате ри алне, због наме ре дасе обману билансни ко риснии

Могу, али и не мо ра убити мате ри алне заинансиске изве-шта е

Заступљеност криминалних радњи

По ред деинисаа пома и указиваа на врсте злоупотреба и прева ра,значано место припада зступљености злоупотреба и прева ра, ко а е на-значани и показате акутности проблема. Уколико се узме у обзир да епроеена штета од злоупотреба и прева ра кра ем деведесети година xxвека у САД била око 400 мили арди дола ра, што е око два пута више од

воног буџета Аме рике, шест пута више од издва аа за правосуђе и вишеод буџета за образовае, (well, 1997:35), проблему злоупотреба и прева ратреба веома озбино приступити.

У Аме рии, едно од на разви ени и привреда света, проблемом злоу-потреба и прева ра се баве многе институи е, од Конгреса до проесионал-ни удружеа. За разлику од Аме рике, у нашо привреди овом проблемуни е поклоена дужна пажа, премда извешта и о раду По реске управеуказу у на то да проблем посто и и да е веома распростраен.

Уз ослаае на „Извешта наи и о проесионалним злоупотребама и

прева рама“ на граиконима 1 – 3 приказаемо заступеност злоупотреба ипрева ра у односу на различите крите ри уме (well, 1997:43-45):

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Приме ра ради, уколико се сачини такав извешта да нето имовинапривредни друштава буде прееена за, реимо, 10.000 дина ра, то не зна-чи да е неко украо 10.000 дина ра, ве да е погрешно при казао инансискостае, да би се обманули власнии, потени ални инвестито ри, држава илидруги заинте ресовани за инансиске извешта е предузеа.

Закључак Злоупотребе у рачуноводству и проесионалне прева ре су стални пра-

тила економске активности и кучни проблем ревизие инансискиизвештаа. Исто риски аспект злоупотреба и прева ра указу е на иово кон-тинуи рано посто ае, а статистички показатеи потврђу у ипотезе да суброност и заступеност злоупотреба и прева ра у сталном по расту. Сазна-е о посто ау тог вида друштвене, економске и индивидуалне патологи е

е перманентно присутно, како на општем нивоу, тако и на нивоу предузеа,али се тим по авама због немогуности квантииковаа стварни штетако е оне проузроку у ни е поклаала потребна пажа. Ревизиа е насталазбог потребе да се власнии ресурса заштите од злоупотреба и преваранамештеника или менаџера, а потом е дошло до абераие од основногиа ревизие. На основу досадашег искуства и праксе ревизие сви суизгледи да е се ревизиа вратити своим изворним иевима а злоупотребеу рачуноводству и проесионалне преваре бити истакнуте као примарнипроблем и предмет окусираа у поступку ревизие.


Davia, r. h., (2000),1. Fraud detection and control , Jon wile & son, Neyok.Davia, r. h., (2000),2. Techiques and strate gies for detection, Jon wile &son, Ne yok.Dik, L. r. and go, L., (1974),3. The Great Wall Street Scandal , Mga-hill book com pan, Ne yok.hall, J., (1980),4. Theft, Law and Society, Jon wile & son, Ne yok.Jenni, g. E., (1934),5. Zloupotrebe u knjigovodstvu, udženje anaka,beoad.Mille, c. N., (1965),6. The Gre at Salad Oil Swindle, Penin book, bali-mioe.

Na, r. J., (1976),7. An Anecdotal Hi story of the Con dence Man and His

Games, hle & com Men, Ne yok.

ranković, М. J., (1992),8. Teori ja bilan sa, Ekonomki fakle, beoad.slović, D., (2007),9. Dinamička analiza bilansa, FINEKs, beoad.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




slović, D., (2007),10. Osnovi računovodstva, FIbEKs, beoad.well, t. J., (1997),11. Occu pational Fraud and Abu se, Oidian P liincom pan, Ain.

Criminal Acts in Auditing

Abstract: Frauds and other forms of criminal acts in accounting are wide-

spread and their nancial consequences disastrous. Damage caused by fraud

and other criminal activities may be considered from different aspects (eco-

nomical, sociological, psychological) and using different logical schemes, but

they all, without exception, lead to the same conclusion that illegal nancial

activities are harmful and cause numerous unfavourable consequences, regard -less of the aspect from which they are observed in the process of lawful auditing

or accountancy control.

The paper offers an analysis of different types of criminal practice on both

the national and international levels, their classication, and attempts to ex-

plain the gravity of nancial difculties and losses that they cause.

Kеy Words: fraud, misuse, auditing, criminal activities

8/16/2019 bezbednost_3_2009




др Ннад РАДОВИЋ,Криминалистичко-полииска академиа, Београдмр Влибор ЛАЛИЋ,Деендологиа ентар за безбедносна, соиолошка и криминолошкаистраживаа, Баа Лука

Осврт н приупљње подто трговини људим

УДК: 343.545 : 311.21

Апстракт: У раду с говори о наинима прикупљаља података о тр-

говини људима. Дат краћи приказ смрница и наина прикупљања пода-

така од стран подиних мђународних организациа (OUN, IOM). Ауто-

ри указуу на надкватност тих приступа због нпостоања динствн

мтодологи и нмогућности упорђивања података на мћународном

нивоу. Тим врдност и употрбљивост тих података за науна истра-

ивања и практину политику огранина. У раду су приказан смрни-

ц змљама европск уни за прикупљањ података о трговини људима,

укљууући упордив индикатор. Примном прдлоних смрница од

стран драва ланица обзбдили би с поуздании подаци о природи и

обиму овог фномна.

Кључне речи: трговина људима, ртва, организована криминална

група, прикупљањ података, статистика.

Увод

Међу облиима кршеа удски права и деликтима организованогкриминалитета, злочин трговине удима издваа се по висини нелегалнедобити коу доноси, а за несреу, и по погубности штетни последиа.Постоеи модуси врбоваа, регрутаие, контроле и експлоатаие жр-тава се меау и прилагођавау новонасталим приликама и околности-ма, а изналазе се и примеуу нови, по правилу, далеко периднии, алии све неумании, бруталнии и свирепии, и са ош тежим последиамапо жртве злочина и заедниу у елини. Разлог за забринутост, знатноозбиние промишае о мерама супротставаа и поачано ангажо-вае на том плану, представа и чиениа да е трговина удима еднаод незаконити активности са навеом брзином и стопом раста (Жарко-ви, 2007:243).

један од кучни предуслова за креирае одговарауе политике су-протставаа трговини удима и изналажее оптимални одговора на

8/16/2019 bezbednost_3_2009




у е долажее до сазнаа о обиму, структури и карактеристикама тогоблика организованог криминалитета на одређеном подручу у одређеномвременском периоду. У том смислу, важним се чини изграда структуи-

раног система праеа трговине удима, како на наионалном, тако и на регионалном и међународном нивоу, односно обезбеђивае систематскогприкупаа квантитативни и квалитативни података о том еномену(Ćopić, Nikolić-rianović, 2006:67).

Основни проблем при проучавау и сузбиау трговине удима естеуправо недостатак, непоузданост и неупоредивост постоеи међународ-ни и наионални података. Неадекватна методологиа прикупаа пода-така омогуава само лимитирано сазнае о еномену, што може узроковатинееикасношу спроведени мера у пракси и водити ка дезинормисау остварно ситуаии. Прееивае заступености може имати еднако не-гативне последие као и потеивае еномена (gi, bnovki, 2005:21).Тачне инормаие, посебно о обиму овог еномена, не постое. Неки одглавни разлога за то су (Lei, Aoma, 206:14):

одсуство упоредни статистика о приавама кривични дела, тужбама и•судским случаевима, као и о броу жртава (такође, традиионалне ста-тистике криминалитета су изразито сиромашне у погледу инормаиао жртвaма);

различитост законског одређеа трговине удима у наионалним за-•конодавстима;

спеиичности трговине удима (као организоване и, едним делом,•транснаионалне криминалне активности), кое се огледау у високотамно брои и у отежаном идентииковау, контроли и превении;неадекватан правни положа жртава у законодавствима веине држава•(доприноси иово невоности да сарађуу са државним органима то-ком истраге);недоследност приликом коришеа пома трговине удима у међуна-•

родном и наионалном контексту.

Такође, могу се одредити три основна разлога за недостатак омоге-ности различити извора о трговини удима (savone, sefanizzi, 2007:2):- сложеност теме коа се истражуе и ена мултидимензионалност;- питаа коа су више апстрактне природе, попут односа између доступ-

ни конеписки инструмената и друштвеног еномена кои сеистражуе;1

- готово потпуни недостатак координаие (посебно што се тиче ус-вааа заеднички система класиикаие) међу разним телима и

1 Другим речима, подаи о трговини удима, веома су често резултат административне праксе различити наионални и међународни органа кои, реагууи на преизну политику о мигра-

иама, деинишу и ограничавау доступне статистичке податаке о то поави.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




институиама кое, из више разлога и на различитим нивоима, истра-жуу ту поаву.

Инормације о трговини људима често су тешко доступне, етерогене,

међусобно неповезане и застареле. Свест о овим недостацима све више при-

ближава владине институције и научнике у напорима да се елиминишу не-

доследности са, мање-више експлицитним, циљем утврђивања реалне кван-

титативне димензије те појаве (savone, stefanizzi, 2007:2). Иако се јављају

одређени проблеми приликом сакупљања података о трговини људима,

Laczko и gamena наводе да се последњи десет година улажу већи напори

у процени обима трговине људима и утврђивању поузданији статистички

података о овом еномену. Од значаја је нагласити да се истраживачи чес-

то жале због непрочишћени података о трговини људима, без приватања

да је дошло до позитивни развоја догађаја у тој области. Међутим, један

број аутора тврди да тренутно постојећи национални статистички подаци и

бројке о светским трендовима често више нису проста нагађања, при чему

је неколико нови иницијатива покренуто у последњој деценији како би

се побољшало наше разумевање података о трговини људима и како би се

створили поузданији подаци (Laczko, F, gamena, 2003:15).

Базе података о трговини људима

Постои тендениа да се истраживаа окусирау на „жртве“, док семае паже поклаа истраживаима организовани криминални група,као и мерама и радама кое предузима полииа. Ако желимо да унапре-димо наше знае о трговини удима, потребно е да пронађемо начинеда створимо квалитетние податке и индикаторе тог проблема. Постоеиподаи или уопштене проене створене су на основу неасни методоло-гиа, док административне податке чувау различите институие или ор-ганизаие за помо жртвама. Међутим, такви подаи се не могу унети у

наионалне статистике нити упоредити на међународном нивоу. Такође,морау се развити стратегие за стварае истраживаа и капаитета за са-купае података, посебно у земама у развоу, где е истраживачка базачесто слаба а подаи начеше не постое. Капаитет се може повеати нанеколико начина: развоем тенички смерниа о методама истраживаакое се могу користити у истраживаима трговине удима и промови-саем активние размене података о набоим истраживачким праксама,помоу радиониа, обука, итд. Укратко, постои потреба да се развиу стра-тегие не само за прикупае квалитетнии података и спровођее бои

истраживаа, ве и за повеае капаитета у то области путем теничкепомои (Lazko, 2007:41).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




У оквиру Препорука и смерница УН о људским правима и трговини

људима, у Смернии 3 – Истраивањ, анализа, оцна и ширњ инфор-

мациа, указуе се да успешне и реалне стратегие против трговине удимаморау бити засноване на тачним и актуелним инормаиама, искуствимаи анализи. Наводи се да државе, владине и невладине организаие требалоби да рaзмотре:1. стандардизовано прикупае података о трговини удима и сличним

кретаима (као што е криумчарее миграната) кои могу да укучууелемент трговине;

2. да се поединачни подаи о лиима коа су била предмет трговине раз-врставау по старости, полу, наионалности и другим релевантним ка-

рактеристикама;3. подржавае, подстиае и прикупае истраживаа о трговини

удима;2

4. контролу и оену еикасности законски прописа о сузбиау тргови-не удима;3

5. сагледавае важног доприноса кои омогуавау лиа коа су била жрт-ве трговине удима, као и израда и спровођее интервениа противтрговине удима;

6. препознавае значаа невладини организаиа у побошау спро-вођеа закона о трговини удима, дауи релевантним државнимсубектима инормаие о случаевима трговине удима и иовим

обрасима, водеи рачуна о потреби очуваа приватности лиа – жр-тава трговине удима.

Упркос великим проблемима у сакупау података о трговини удима,Служба Уедиени наиа за наркотике и криминал (uNODc) покушала

е да сакупи и анализира податке о трговини удима на светском нивоу.Глобална база података о кривичном делу трговине удима образована е уоквиру програма (gPAt) од стране службе Уедиени наиа за наркотикеи криминал с ием да се систематски сакупе и приреде отворени извори

инормаиа о том еномену. У иу прибаваа инормаиа кое сеодносе на просторну дистрибуиу трговине удима, руте, карактеристикежртава и трговаа и пресуде правосудни органа прегледан е широк опсегизвора. Главни извори укучуу званичне извештае влада, извештае нев-ладини организаиа, изтраживачке извештае, материале са конерен-иа и извештае медиа (Kanapna, 2007:32).

2 Таква истраживаа треба да буду поставена на чврстим етичким принипима, укучууисватае нужности да лиа коа су била жртве трговине поново не доживе трауму. Истраживачке

методологие и тенике тумачеа треба да буду нaвишег квалитета.3 Потребно е посебно раздвоити мере кое смауу проблем трговине удима од мера кое за резултат имау пребаивае проблема с едном места на друго.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




су биле припадние тридесет пет наионалности. Такође, та организаиа е започела са применом посебног проекта за унапређее сакупаа по-датака о трговини удима у земама групе AsEAN (Камбоџа, Индонезиа,филипини и Таланд). ци проекта био е пружае помои државама, по-бошаем система прикупаа података о трговини удима. Прва азапроекта укучивала е анализу система за сакупае података у четириземе и истраживала е степен на ком се подаи везани за трговину у-дима размеуу између ти земаа (Lazko, 2007:41). Током 2002. годинеРадна група Пакта за стабилност на Балкану образовала е регионалну гру-пу коа е одговорна за стварае регионалне базе података о трговини у-дима. Први годиши извешта о жртвама трговине удима у угоистичноЕвропи указао е на бро жртава трговине удима коима е пружена помоу неколико земаа.

Модел сакупаа података о трговини удима на наионалном нивоу развиен е у холандии. Наионални известила у холандии износи свео-буватни преглед ситуаие о трговини удима Савету Европе. Инорма-ие се, поред остали извора, изводе из званичне повериве базе подата-ка коа се назива „ Цнтрални ргистар ртава трговин људима“, коуодржава Фондциј против трговине људим, невладина организаиаиз холандие. Полииа има обавезу да проследи инормаие о свим жрт-вама кое су пронађене, о иовом полу, годишту, земи порекла, езику,деи, путним документима, месту боравка, облику експлоатаие, датуму

регрутоваа, законско помои, броу затева за азил, итд. Поред тога, убазу података се уносе и затеви за инансиском компензаиом, ако ежртва експлоатисана у холандии (Aomaa, 2007:24).

С обзиром на чиениу да се прикупае података у погледу кривич-ног дела трговине удима на нивоу ЕУ ош увек не заснива на одређенометодологии, нити постои за све поавне облике експлоатаие, интере-сантно е погледати следеу табелу 1 коа се односи на проене броа жрта-ва трговине удима с ием сексуалне експлоатаие.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Табела 1 – Подаи о жртвама трговине удима приказани од стране 11држава Европске Уние према проени укупног броа жртава у периоду од2000. до 2002. године5

Сагледаваем података из табеле 1, долазимо до закучка да е навеибро жртава трговине удима присутан у Италии, Немачко, а затим Шпа-нии и холандии. Из тога проистиче да те земе имау навише проблема упредузимау одговарауи мера и ради како би се сузбила та друштвенонегативна поава. Из табеле 1 е асно видиво да намаи проеен брожртава имау Литваниа, Шведска и Чешка. Због чега е та бро толико ни-

зак, не може се закучити, али засигурно представа веома интересантноподруче вредно за размишае и дискутовае.

Веома значаан допринос, у смислу стандардизаие прикупаа пода-така и утврђиваа, индикатора дат е у оквиру проекта „ Разво смрница

за прикупљањ података о трговини људима, укљууући упордив инди-

катор“, кои е настао сарадом Министарства унутраши послова Ре-публике Аустрие и Међународне организаие за миграие. У документукои е издат указуе се на минимум података кои би требало да се прикупе,а односе се на: жртве, тргове удима, проес трговине удима и на пре-

дузете мере правосудни органа на нивоу Европске Уние:6

Та минимум података кои би требало да се прикупе садржи:5 Званичне инормаие о броу жртава трговине удима кое су ступиле у контакт са невладиним

организаиама или полииом представау значаан извор за одређене проене. Неоподно ебило израчунати однос између жртава кое су контактирале полииу или невладине организаиеи они кое то нису. Када е реч о то врсти кривичног дела, сматра се да само две од десет жртаваприаве дело надлежним органима. Однос између броа жртава кое су приавене у званичнимстатистичким подаима и они кое се нису приавиле е едан према пет, мада се проеуе да е та однос и виши, и да се крее од едан према десет, до едан према двадесет. Нав. према: Di Niola, A., cado, A., (2007), revie of Ofial saii on tafkin in hman bein fo sealEploiaion an ei Validi in e 25 Eu Meme sae fom Ofial saii o Eimae of ePenomenom, стр. 89-90.

6 gideline fo e olleion of daa on afkin in man ein inldin ompaale indiao,Inenaional Oanizaion fo Miaion and Fedeal Mini of e Ineio of repli of Aia,2009, стр. 19-20.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




1) Подте о жртвм

– подци о индивидуним жртвм кои обуватау: пол, старос-но доба у време када е експлоатаиа почела, наионалност, зему

рођеа, зему порекла, зему у коо е жртва регрутована, статус уземи експлоатаие, врсту експлоатаие (сексуална, радна, комбина-иа сексуалне и радне, трговина удским органима итд.) и поновнутрговину жртве;

– подци о уупном броју жртв тоом једне године у одређеној др-

жви, а кои обуватау: бро идентииковани жртава, бро жртавакое су одбиле помо, бро жртава коима е пружена помо, бро жртавакое су добиле привремену или сталну дозволу боравка и бро жртавакое су се вратиле у своу домовину;

2) Подте о трговцим

– подци о индивидуним трговцим кои обуватау: пол, наионал-ност, зему рођеа, старосно доба у време извршеа кривичног дела ,

претодни положа као жртве, статус у земи у време када е извршенокривично дело, да ли су чланови мреже или организоване криминалнегрупе;

– подци о уупном броју трговц тоом једне године у одређеној

држви;

3) Подте о процесу трговине људим

– подци оји се односе н процес трговине људим су следеи: начин

регрутоваа, прелазак наионални граниа, начин преласка грание,коришее невалидни докумената, врста експлоатаие, средства кон-троле жртве, зема експлоатаие жртве;

4) Подте о предузетим мерм првосудних оргн

– уупн број трговц тоом једне године у одређеној земљи: броуапшени лиа, бро оптужени лиа, б ро лиа коа се кривично гоне, бро осуђени лиа, бро лиа коа су ослобођена, бро лиа коа су под-нела затев за накнаду штете по основу конискаие незаконито сте-чене имовине, изречене казне;

– уупн број сучјев тоом једне године у одређеној земљи: брозапочети истрага, бро истрага кое су успешно завршене; – уупн број жртв тоом једне године у одређеној земљи: бро жр-

тава кое сарађуу са полииом, бро жртава кое сведоче пред судом; – рециј првосудних оргн и увжвње прв жртвв: бро жр-

тава кое су поднеле затев за компензаиу (бро испуени/одбиенизатева).

Подаи кои се прикупау у односу на жртве, тргове, проес трговинеудима, као и на предузете мере правосудни органа требало би да пред-ставау први корак ка успоставау квалитетнии наионални база по-датака. Такође, едан од иева проекта „Разво смерниа за прикупае

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




и о томе кое се руте начеше користе за пребаивае жртава трговинеу другу зему итд. Такође, такве анализе могу да се користе и у смислуоствариваа међународне сараде, за указивае помои и заштите жрт-вама, као и за сагледаваа стаа на глобалном нивоу. У последе времепримеено е да читава међународна заедниа улаже напоре у изградиодговарауи база података о трговини удима, односно да се окусирана упоредиве индикаторе кои се односе не само на жртве трговине у-дима, ве и на тргове, на проес трговине удима, као и на предузетемере правосудни органа. У наредном периоду можемо очекивати бое ипоуздание статистичке податке о трговини удима, а самим тим и квали-тетниу сараду држава на регионалном и међународном нивоу у иуспречаваа и сузбиаа ове поаве. Свака држава, у свом домену, требалоби да уложи максимум напора у ормирау наионалне базе података, ида привати минимум стандарда кои произилазе из документа „Смерниеза прикпуае података о трговини удима, укучууи упоредиве инди-каторе“, а односи се на државе Европске Уние.


Aomaa, K., (2007),1. Trafcking in Human Beings: unifom deniion fobee Meain and Effeive cone-Meae, Ne yok.ћопи, С, Николи-Ристанови, В., (2006),2. Mehanizam praćenja trgovine

ljudima u Srbiji, u Zonik adova „Paćenje fenomena ovine ljdima –bona i heeovina, hvaka, sija“, IOM, beoad.Di Niola, A., cado, A., (2007),3. Review of Ofcial Statistics on Trafcking

in Human Beings for Sexual Exploitation an their Validity in the 25 EU

Members States from Ofcial Satistics to Estimates of the Phenomenom.Guidelines for the collection of data on trafcking in human beings including4.

comparable indicators, International Organization for Migration and

Federal Ministry of the Interior of Republic of Austria, 2009.

gi, Т. and bnovki, А., (2005), “5. Describing the Unobserved: Methodo-

logical Challenges in Empirical Studies on Human Trafcking “, in FankLazko and Elizaiea godziak (ed.), Data and Research on Human Traf -

cking: A Global Survey, Inenaional Oanizaion fo Miaion, geneva.Kanapna, K., (2007).6. Collecting data on human trafcking: availabilaty,

reliability and comparability on trafcking data.Lei, M., Aoma, K., (2006),7. Trafcking for sexual exploitation, Crime and

Justice, a review of research, бр. 34, ciao – London.Lazko, F, gamena M., (2003),8. Developing Better Indicators of Human

trafcking , bon Jonal of wold Affai, бр. 10.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Lazko, F., (2007),9. Enhancing Data Collection and Research on Trafcking

in Persons.savone, u. E., sefanizzi, s., (2007),10. Measuring Human Trafcking, Com-

plexities and Pitfalls.Жаркови, М., (2007),11. Злоин трговин људима у кривином законо-

давству Рпублик Срби, У Зборник радова „Стае криминалитета уСрбии и правна средства реаговаа“, I део, Београд.

Review on collectionof data on trafcking in human beings

Abstract: This paper discusses the ways of data collection on trafcking in

human beings. There is a brief illustration of guidelines and ways of data collec-

tion prescribed by some international organizations (OUN, IOM). The authors

address the issue of inadequacies of the existing approaches, since there is no

unique methodology, which makes it impossible to compare available data on

the international level. Therefore, the value and usage of those data for scholarly

research and practical policy are limited. The guidelines for data collection on

human trafcking, including comparable indicators, have been presented to the

EU countries. By implementing the proposed guidelines for the EU members,more reliable data on the nature and scope of this phenomenon would be ob-

tained.

Key Words: trafcking in human beings, victim, organized criminal group,

data collection, statistics.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Др Владимир УРОШеВИЋ,МУП Републике Србие

„Нигеријса превара“ у Републици Србији

УДК: 343.522 : 004.738.5(497.11)

Апстракт: јдан од нараспрострањниих облика кривиних дла

првар кои с врши уз помоћ раунара првара позната као „ниг-

риска првара“ или „Првара 419“. „Нигриска првара“ прдставља

спцифиан наин извршња кривиног дла првар кои настао зах-

ваљуући глобално улози интрнта као срдства за комуникациу, лк-тронско пословањ и сл., као и св вћо употрби саврмних информа-

ционих тхнологиа од стран вликог броа крањих корисника, широм

свта. Први поавни облици ов првар подразумвали су лан пословн

понуд ко су извршиоци кривиних дла нудили ртвама првар. Да-

нас наини извршња ових облика првара имау разлииту форму, па с

тако врш помоћу ланих лктронских порука о добицима на играма на

срћу, ланих порука взаних за добротворн прилог, порука у взи са

„љубавним понудама“ и др. Разво саврмних информационих тхноло-

гиа пруа св виш тхниких могућности за вршњ овог облика пр-вар, а ртв су подинци и прдузћа широм свта. Грађани Рпублик

Срби и прдузћа са наш тритори такођ су угрони тим видом

првар. У овом раду обашњн поам „нигриск првар“, приказани

су наини њног извршња, правна ргулатива у Рпублици Србии взана

за справањ ов поав, као и досадашња искуства МУП-а Рпублик

Срби у взи справања „нигриских првара“ у Рпублици Србии.

Кључне речи: првара, раунарска првара, нигриска првара, висо-

котхнолошки криминал, информацион тхнологи.

Увод

Поава интернета, као и све веа, глобално распростраена употребаинормаиони и телекомуникаиони тенологиа, утиала е на порастилегални активности у овом простору. Употреба рачунарски сервера коипружау опие анонимног коришеа интернета, могуност отварааwe електронске поште и коришеа лажни електронски адреса, поста-вае лажни интернет сатова и др., данас су основно оруђе у рукама

извршилаа кривични дела превара кое се врше помоу савремени ин-ормаиони тенологиа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




„Преваре 419“ као облик кривични дела превара кое се врше уз помо рачунара данас су постале веома честа и распростраена поава, коа е одстране многи полииски служби широм света означена као веома вели-ка опасност по инансиску безбедност, како поединаа, тако и држава. Одстране многи организаиа као наризичние државе из кои се врше овеврсте превара означене су државе Западне Арике: Нигериа, Гана, Бенин,Обала Слоноваче, Того и Буркина фасо. Ван територие Западне Арике,као наризичние државе са чии се териториа врше те врсте превара оз-начене су јужна Арика, Шпаниа и холандиа.1

Као веома спеиичан облик преваре кои има међународне размере иизазива оштееа коа се могу исказати стотинама милиона амерички до-лара, „нигериска превара“ заслужуе посебну пажу и посебну анализу.

Грађани Републике Србие кои су кориснии интренета, као и државнеинституие, авне установе и предузеа са наше територие у коима секористи интернет у пословау, изложени су ризику кои е настао као по-следиа деловаа ти криминални група.

Појам „нигеријске преваре“

„Нигериска превара“, или превара позната под називом „превара 419“,поавила се рани 80-ти година, са наглим економским развоем Репу-блике Нигерие, кои се заснивао на употреби натни ресурса. Неколиконезапослени студената са нигериског универзитета почело е у раним 80-тим и средином 90-ти да употребава методе те преваре како би довелиу заблуду пословне уде са Запада кои су били заинтересовани за „таан-ствене“ послове у нигериском натном сектору, а касние су те методе по-чели да употребавау и на широ популаии. У току прве деение 21-огвека „превара 419“ постала е веома популаран начин извршеа кривич-ни дела преваре у Арии, Азии и Источно Европи, а у последе времеи у Северно Америи, Западно Европи (углавном Велико Британии) иАустралии.

„Превара 419“, као израз за „нигериску превару“, добила е назив почлану бро 419 Нигриског кривиног закона (кои е део поглава 38) подназивом „Прибавае имовине помоу преварни ради: Превара“, коидеинише ово кривично дело (caki, 2009:2). Америчко друштво за диа-лектику е утврдило да се израз „превара 419“ користи од 1992. године.

„Нигериска превара“ е метода вршеа кривичног дела преваре уз по-мо рачунара и начеше почие писмом или електронском поруком коа

е тако осмишена да изгледа као да е намерно послата примаоу пору-ке. Рада извршеа „нигериске преваре“ углавном почие убеђиваем

„жртве“ преваре да учествуe у подели одређени новчани ондова ако1 p://en.ikipedia.o/iki/Advane-fee_fad, дана 14.11.2009. године.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




унапред уплати одређени новчани износ кои е, у навеем броу случаева,неупоредиво маи од оног износа кои би требало да добие као корист одтог онда (smi e al., 1999:1).

Електронском поруком (начеше sPAM поруком) од примаоа порукесе тражи помо за трансер велики новчани износа, за кои е наконобавеног трансера добити одређени проенат као надокнаду. У таквимпорукама се нпр. наводи да е:- реч о велико суми нова коа е позната само пошиаоу поруке, и да

он чека да буде исплаена као резултат одређени банкарски малвер-заиа и сл.;

- пошиала поруке члан нигериске владе или нигериске воске и по-кушава да изнесе веу количину нова из Нигерие, али да му е за топотребна помо из иностранства;

- пошиала поруке спреман да нова подели са оним ко му помогне даизврши трансер одређене суме нова (нпр. прае нова);

- таност посла апсолутна потреба, пошто би корумпирани званичнииНигерие присвоили нова за себе уколико би сазнали да он постои(banan е al., 2001:40).

Начин извршења „нигеријске преваре“

Извршиои кривичног дела преваре шау електронске поруке ко- рисниима интернета, са намером да понуде неки примамив посао у надида е жртва преваре на крау уплатити одређени износ нова на име его-ве реализаие (нпр. разне измишене надокнаде за ангажовае стручнилиа или адвокате, за издавае потребни дозвола за реализаиу посла,уплате административни такси и друго). Те електронске поруке наслове-на су генерално на било ког примаоа поруке, и из и се не може видетикоме се пошиала обраа, а иов контекст е такав да примала порукелако може помислити да се порука односи управо на ега. Уколико жртвапреваре одговори на прву поруку, она се методом соиалног инжееринга

наводи да помисли да е ена помо неоподна да би се одређена радаизвршила (нпр. трансер нова, уручивае наследства и др.).2 Детаи упорукама могу да се разликуу, али садржина самог писма кое стиже жрт-вама преваре начеше се односи на то да особа коа е наводни пошиалапоруке ние у могуности да сама изврши одређене раде, те да о е затопотребна помо примаоа поруке. Особе кое се наводе у тим порукама2 Соиални инжиеринг е акт манипулаие коим се уди наводе да одау повериве

инормаие о себи. Та теника заснива се на ометау паже одређеног лиа у иу прикупааинормаиа кое оно иначе не би одало, а како би се ти подаи касние злоупотребили (радиодаваа кориснички имена, лозинки или, нпр. података о платним картиама). Све методесоиалног инжиеринга заснивау се на спеиичним правилностима у проесу доношеаодлука, познатием као „погрешна когнииа“, коа представа образа неправилног просуђиваауди кои се поавуу у одређеним, спеиичним ситуаиама.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




бити исплаен, те да оштеени нее стии на време да блокира трансер.Од оштеени се начеше тражи да нова уплате преко ween union-аи Monegam-а због брзине преноса новчани средстава и анонимностипримаоа уплате, чиме се смауе могуност откриваа извршилаа.

Електронске поруке, као што су sPAM-ови са оваквом садржином, на-чеше се шау из интернет каеа. У Нигерии, у областима као што су нпр.Лагос или фестак, постое многи интернет каеи кои су отворени управо уте свре, а радно време им е од 22,30 часова до 07,00 часова, ради избега-ваа контроле од стране државни службеника. Чиениа е да извршио-и ови кривични дела користе инормаионе тенологие да би сакрилисво идентитет и изичку локаиу, како би осуетили напоре полиискислужби да и откриу (caki, 2006:5). Поред тога што успоравау рад ра-чунара корисника на интернету, ове поруке подижу и ену коришеа упо-

требе интернета краим корисниима пошто интернет сервис провадериморау додатно да улажу у своу опрему како би и заштитили од нежеенеелектронске поште овог типа (Lone e al., 2008:138).

У многим државама постое и предузеа коа уз новчану надокнадуобезбеђуу лажна документа коа се користе у овим преварама.3 Са жртва-ма кривични дела извршиои комуниирау и преко мобилни телеона,користеи припед sIM картие, кое лако могу да бае и потом купе нове

ради дае комуникаие.Како би извршили кривично дело преваре овог типа, извршиои на-

чеше користе алсииковану документаиу како би преузели нова коиим е оштеени уплатио, бежичне трансере нова за пренос противправ-но стечени новчани средстава, теничка средства коа им омогууу ано-нимну комуникаиу, we-базирану електронску пошту, електронске нало-ге кои су предодно преузети од прави корисника, акс машине за слаеакс порука при размени документаие са жртвама преваре, услуге теле-комуникаиони сервиса за директну комуникаиу са жртвом преваре,поставау лажне страние на интернету коима оштеене доводе у заблу-ду да комуниирау и сарађуу са представниима легални и легитимни

институиа, уговарау пословне састанке са оштеенима (приликом кому-никаие извршиои кривични дела обеавау спеиалне аранжмане, каошто е нпр. улазак у Нигериу без визе и слично, након чега се жртве овикривични дела кое дођу у контакт са извршиоима киднапуу, затева сеоткуп и сл. (Dd, 2005:4).

3 Након едне преваре коа е укучивала лажни потпис нигериског председника Olen Oa-anjo у лето 2005. године, нигериске власти извршиле су претресе на тржнии у делу Лагосапод називом Olole. Заплеене су иаде нигериски и други пасоша, 10.000 бланко biiAia карата, 10.000 налога за исплату нова из САД, аринска документаиа, лажна увереауниверзитета, 500 компутера са скенираном документаиом кои су служили за правее

аслииковане документаие и др.Извор:p://e.aive.o/e/20051029165224/p://ne.aoo.om//laime/20051020/_ laime/iilleaodolla, дана 07.09.2009. године.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Законски и институционални оквири за спречавање „нигеријских превара“ у Републици Србији

У Кривином законику, кои е ступио на снагу 1. ануара 2006. годи-не, обавеном у Службеним гласниима Републике Србие, бро 85/2005,88/2005 и 107/2005, у поглаву xxI под називом „Кривична дела противимовине“, у ставу 1 члана 208, кривично дело Превара се деинише наследеи начин:

„Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинскукорист доведе кога лажним приказиваем или прикриваем чиениа узаблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да ова на штету своеили туђе имовине нешто учини или не учини, казние се новчаном казном

или затвором до три године“.У ставу 2 се наводи да е се учинила овог кривичног дела казнитиновчаном казном или затвором до шест месеи ако дело учини само у на-мери да другог оштети. У ставу 3 се наводи да е се затвором од едне доосам година учинила казнити ако е делом из става 1 и става 2 прибавенаимовинска корист или е нанета штета у износу кои прелази 450.000,00 ди-нара. У ставу 4 наведено е да е се казном од две до десет година учинилаказнити ако е делом из става 1 и 2 прибавена имовинска корист или енанета штета коа прелази 1.500.000,00 динара.

Новим Законом о измнама и допунама кривиног законика од31.08.2009. године, кои е обавен у Службеном гласнику Републике Ср-бие, бро 72-09, а кои е ступио на снагу дана 08.09.2009. године, чланомбро 68 предвиђене су измене у члану 208, где су у ставу 1 речи: „новчаномказном или затвором до три године“ замеене речима: „затвором од шестмесеи до пет година и новчаном казном“ У ставу 2 речи: „новчаном каз-ном или затвором до шест месеи“ замеене су речима: „затвором до шестмесеи и новчаном казном“. У ставу 3, после речи: „осам година“, додатесу речи: „и новчаном казном“, а у ставу 4 после речи: „десет година“, дода-те су речи: „и новчаном казном“.

У члану 2 е предвиђено да е се затвором до шест месеи и новчаномказном казнити ко дело из става 1 овог члана учини само у намери да дру-гог оштети, чланом 3 се предвиђа да е се учинила казнити затвором од

едне до осам година и новчаном казном ако е делом из ст. 1 и 2 овог чланаприбавена имовинска корист или е нанета штета у износу кои прелази450.000 динара. У ставу 4 е предвиђено да е се учинила казнити зат-вором од две до десет година и новчаном казном ако е делом из ст. 1 и 2тог члана прибавена имовинска корист или е нанета штета у износу коипрелази 1.500.000 динара.

У Кривином законику кои е ступио на снагу 1. ануара 2006. године,у поглаву xxVII под називом „Кривична дела против безбедности рачу-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




нарски података“, у ставу 1 члана 301, такође се деинише и рада извр-шеа кривичног дела Рачунарска превара, и то на следеи начин:

„Ко унесе нетачан податак, пропусти уношее тачног податка или надруги начин прикрие или лажно прикаже податак и тиме утиче на резул-тат електронске обраде и преноса података у намери да себи или другомприбави противправну имовинску корист и тиме другом проузрокуе имо-винску штету, казние се новчаном казном или затвором до три године.“ Уставу 2 овог члана се наводи да е се учинила казнити затвором од еднедо осам година ако е делом из става 1 тог члана прибавена имовинскакорист коа прелази износ од 450.000 динара. Ставом 3 е предвиђено дае се учинила казнити казном затвора од две до десет година ако е деломиз става 1 тог члана прибавена имовинска корист коа прелази износ од1.500.000 динара. Чланом 4 предвиђена е новчана казна или затвор до шестмесеи уколико е дело из става 1 тог члана извршено само у намери дадругог оштети.

Новим Законом о измнама и допунама кривиног законика, кои е сту-пио на снагу дана 08.09.2009. године, у члану 119 тог Закона предвиђен еи члан 304а, кои гласи: „Правее, набавае и давае другом средстaваза извршее кривични дела против безбедности рачунарски података“.У ставу 1 овог члана начин извршеа овог кривичног дела деинисан ена следеи начин: „Ко поседуе, прави, набава, продае или дае другомна употребу рачунаре, рачунарске системе, рачунарске податке и програме

ради извршеа кривичног дела из чл. 298 до 303 тог Законика казние сезатвором од шест месеи до три године“. У ставу 2 предвиђено е да е сепредмети из става 1 овог члана одузети.

На описани начин законодава е омогуио кривично правну заштитулиа и имовине и створио правне оквире за еикасно спречавае кривич-ни дела рачунарске преваре.

Институионални оквир за борбу против ови кривични дела, поста-вен е у Закону о организации и надлности дравних органа за борбу

против високотхнолошког криминала, кои е обавен 15.07.2005. године

у Службеном гласнику Републике Србие, бро 61/05. Овим Законом уређуесе образовае, организаиа, надлежност и овлашеа посебни органи-заиони единиа државни органа ради откриваа, кривичног гоеаи суђеа за кривична дела одређена тим Законом. У члану 2 се, измеђуосталог, наводи да високотенолошки криминал у смислу тог Закона пред-става вршее кривични дела код кои се као обекат или средство из-вршеа кривични дела авау рачунари, рачунарске мреже, рачунарскиподаи, као и иови производи у материалном или електронском облику,а под производима у електронском облику посебно се подразумевау рачу-

нарски програми и ауторска дела коа се могу употребити у електронскомоблику. У члану 3, у ставу 1 е наведено да се та Закон примеуе ради

8/16/2019 bezbednost_3_2009




откриваа, кривичног гоеа и суђеа за кривична дела против безбед-ности рачунарски података одређена кривичним законом.

Наведеним Законом су установене институие за борбу против ви-сокотенолошког криминала: Посебан тужила за високотенолошкикриминал Окружног авног тужилаштва у Београду надлежан за читавутериториу Републике Србие, Савет за борбу против високотенолошкогкриминала Окружног суда у Београду и Служба за борбу против високоте-нолошког криминала у оквиру МУП-а Републике Србие.4

Дана 18.03.2009. године у Службеном гласнику Републике Србие,бро19-09 обавен е и Закон о потврђивању Конвнци о високотхно-

лошком криминалу. У члану 3 тог Закона наводи се да су за ено спровођеезадужени министарство надлежно за правосуђе, министарство надлежно заунутраше послове и министарство надлежно за телекомуникаие.

На описани начин на територии Републике Србие створени су кривич-но-правни и институионални оквири за борбу против високотенолошкогкриминала, а тиме и за борбу против кривични дела преваре и рачунар-ски превара на интернету.

Искуства у спречавању „нигеријских превара“на територији Републике Србије

У току 2008. и 2009. године на територии Републике Србие од странеоштеени лиа приавено е девет кривични дела преваре са елементи-ма „нигериски превара“ против непознати учинилаа. Овим кривичнимделима оштеени су државани Републике Србие и предузеа са нашетериторие, а укупна имовинска штета износила е преко 60.000 ЕУР-а.Оштеена лиа су нова извршиоима кривични дела слали преко сер-виса ween union и Monegam. Преваре су углавном вршене помоуsPAM порука уз коришее методе соиалног инжиеринга, а комуни-каиа е, након одговора од стране оштеени на sPAM поруку, углавномвршена преко бесплатни налога за електронску пошту коа е отварана наинтернет сервисима yaoo, homail и др. Такође су употребаване и лажнеинтернет адресе на коима су се налазиле интернет презентаие поставе-не од стране извршилаа кривични дела са намером да обману оштеене.Употребавана е и алсиикована документаиа државни органа и пре-дузеа Нигерие, Гане и други држава са територие Западне Арике.

Извршиои кривични дела „нигериске преваре“ углавном су ова делавршили слаем нежеени, тзв. sPAM порука. За скривае идентитетана интернету извршиои су користили приступе на авним местима, каонпр. у сe каеима, пошто се посетиои ови сервиса често идентии-4 У МУП-у Републике Србие, у оквиру Службе за борбу против организованог криминала,

основано е Одеее за борбу против високотенолошког криминала.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




куу единственом ознаком коа представа само генерални идентиикатородређеног компутера или места конекие. У комуникаии са оштеенимлиима са наше територие коришени су идентитети званичника наведнидржава, свештеника, адвоката и сл.

Коришее интернет сервиса и програма на интернету, за прикриваеIP адреса такође е веома распростраено. Ти сервиси извршоима омо-гууу анонимно слае електронски порука, без оставаа трага о правоIP адреси извршиоа кривичног дела, на та начин што елокупан интернетсаобраа према одређеним интернет адресама и страниама иде преко сер-виса кои потом као траг остава своу IP адресу, а адреса правог корисникасе налази на серверу ови сервиса.

Прикривае идентитета врши се на много различити начина, а веинаслучаева прикриваа везана е за сакривае идентитета лиа кое е ос-мислило превару и лиа кое злоупотребава податке о жртвама преваре.

Пошто се ради о простору где се време реакие мора сводити на се-кунде, кучна е брза и еикасна реакиа. Шанса за проналазак доказа уоваквом окружеу зависи од саме конигураие умрежени рачунара коисе поавуу у комуникаии као рачунарски сервери, улазне капие, рутерии др. Лог алови су главни извор проналаска трагова и доказа о извршеномкривичном делу.

Прве инормаие о илегално активности начеше не воде до пра-вог идентитета лиа, ве се прикупау подаи са више локаиа, често и

широм света, преко Интерпола. На међународном нивоу у полииско иправосудно саради ош ние постигнут довоно добар квалитет сарадепотребан за такве врсте истрага.

Након сазнаа да е извршена та врста преваре и да е дошло до злоупо-требе података кои су од стране извршилаа кривични дела прикупенина напред описане начине, полииски службении прикупау доказе итрагове у виду електронски података о остварено комуникаии коа сеодвиала између извршилаа кривични дела и оштеени, као и податке оинансиским трансакиама кое е оштеени извршио према инструкиа-

ма кое е добио од извршилаа. Врше се провере лог алова у потрази заIP адресом, како би се лоирао сервис преко кога е извршила кривичногдела слао електронске поруке оштееном, као и преглед елокупне елек-тронске поште коу е оштеени примио, како би се уочили пропусти на-правени од стране извршиоа кои могу указати на постоае кривичногдела (нпр. у случау да е извршила поставио лажни интернет линк некеинституие, провером места остоваа правог интернет сата институиеи лажног сата може се уочити да се ради о превари) и места одакле е из-вршена превара. Након изоловаа IP адресе и времена слаа електронски

порука из лог алова, преко Интерпола се, у зависности од државе са чие е територие извршено кривично дело, врше провере у вези са корисником

8/16/2019 bezbednost_3_2009




коме е она била додеена у тренутку вршеа кривичног дела.Како би се детекиа електронски порука свела на што маи ниво,

извршиои кривични дела данас шау мае количине sPAM порука са рачунара заражени рачунарским вирусима, како би се обезбедило штодуже ункионисае иовог слаа. Неки комериални sPAM сервисиукучуу one мреже за слае ови порука, кое помажу да се избегнуанти - sPAM мере на рачунарима корисника и заштите на серверима интер-нет провадера, кое ункионишу на та начин што се блокирау IP адресекое су поставене на „рне листе“. Данас постои велики бро IP адреса сакои е вршено слае ови порука и кое су идентииковане као носиоиsPAM активности. „црне листе“ се врло често ажурирау, па извршиоикривични дела кои користе слае овакви порука за прибавае пода-така морау да ангажуу one мреже како би избегли блокирае ио-вог приема. Такав начин слаа sPAM порука додатно отежава рад поли-иски служби МУП-а Републике Србие, пошто кориснии интернета натеритории Републике Србие и не сумау да поруке кое им стижу могубити штетне. Из наведеног разлога сматра се да постои и велика „тамнаброка“ када су „нигериске преваре“ у питау пошто оштеена лиа илинису свесна да су преварена, или и е због околине срамота да приаве дасу оштеени. Оштеени се често плаше да приаве такве случаеве поштои извршиои кривични дела убеђуу да су сами криви за то што посаоние могао да се реализуе, прете им да е и тужити и сл.

У случаевима „нигериски превара“ чие су жртве државани Репу-блике Србие радило се о преварама извршеним на неколико начина, и то:слаем обавештеа о лажним добиима на лутрии помоу кои су жрт-ве превара методама соиалног инжиеринга навођене да поверуу да судобитнии награда, након чега су уплаивали одређене суме нова да биим се омогуило подизае награде, и слаем обавештеа о наследству по-моу кои су жртве превара методама соиалног инжиеринга навођенеда поверуу да су наследиле одређену количину нова, након чега су уп-лаивали одређене суме нова да би им се омогуила исплата наслеђеног

нова. Кривична дела су иниирана са подруча Нигерие, Сенегала и Бе-нина, а међународна полииска сарада са наведеним државама до данасние довела до значании резултата.

Закључак

Интернет е ош увек правно нерегулисан простор, у коме извршиоикривични дела имау доста простора за вршее криминални активности.Разво савремени инормаиони тенологиа, посебно на поу елек-

тронске трговине и комуникаие, створио е нови простор за деловаекриминалаа и криминални група. „Нигериске преваре“ су, из наведени

8/16/2019 bezbednost_3_2009




разлога, постале едан од начеши облика превара на интернету, збогврло честог меаа начина извршеа и прилагођаваа брзим променамау области инормаиони тенологиа.

Наведена поава се може еикасно спречавати едино акиама на гло-балном нивоу, како би се створила свест о опасности коу она са собом носи.Потребно е да се предузму активности на расветавау начина извршеати кривични дела и иовог презентоваа широ авности путем авнигласила (новине, телевизиа), а такође е потребно поачати и сараду нанаионалном, регионалном и глобалном плану, посебно када су у питаумеђународна полииска и кривичноправна сарада.

Правна регулатива у Републии Србии пружа добру основу за еикас-но спречавае овог вида кривичног дела преваре. Међутим, као основнипроблем ава се чиениа да се ова кривична дела врше од стране лиакоа се налазе ван територие Републике Србие, углавном са териториеаричког континента, са коима е међународна полииска сарада знатноотежана.

Чиениа е да еномен „нигериски превара“ код нас ние дово-но познат широ авности и корисниима интернета, посебно зато што татема ние довоно заступена у медиима. Превентивно деловае држав-ни органа као што су полииа и тужилаштво има кучну улогу када еспречавае те поаве у питау. Пошто сарада са државама из кои севрши ова врста кривични дела ние на завидном нивоу, потребно е што

итние деловати проактивно, искористити потениал медиа и скренутипажу домао авности на инансиске губитке кои настау као последи-а ти кривични дела. Превентивна улога полиие у заштити корисникаинтернета са територие Републике Србие од „нигериски превара“ так-вим активностима сигурно би била успешниа и сврсисодниа од репре-сивни активности кое се предузимау након сазнаа да е кривично делоизвршено.


banan, ј., gan, А., (2001),1. Investigating and Prosecuting Nigerian

Fraud , u.s. Aone’ bllein, Vol 49, No 06, usA, стр. 39-47.caki, М., (2006),2. Anonymity in Cyberspace: Finding the Balance be-

tween Privacy and Security, revia da Faldade de Dieio Milon campo, Nova Lima, bazil, vol 11, стр. 39-64.caki, М., (2009),3. Nigeria Tackles Advance Fee Fraud , Jonal of

Infomaion, La & tenolo, univei of waik, gea biain, (1),стр. 1-20.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Dd, М., (2005),4. I brought You a good news An analysis of Nigerian 419

Letters, Poeedin of 2005 Annal Aoiaion fo bine commni-aion, convenion Aoiaion fo bine commniaion, usA, стр.11.Lone, b., ciemeke, c., (2008),5. Cyber Crime and Criminality in Nigeria

– What Roles are Internet Access Points in Playing?, Eopean Jonal ofsoial siene – Volme 6, Nme 4, gea biain, стр. 132-139.smi, r., holme, M., Kafmann, P., (1999),6. Nigerian Advance Fee Fraud ,tend and Ie in ime and iminal jie, Aalian Inie ofciminolo, Aalia, стр. 1.

‘Nigerian Fraud’ in the Republic of Serbia Abstract: One of the most widespread forms of cyber fraud is a fraud known

as “Nigerian fraud“ or “419 Fraud“. The “Nigerian fraud“ is a special form

of fraud which is caused by global use of the Internet as a means of communica-

tion, electronic business etc., as well as the increased use of modern information

technology by users throughout the world. First forms of this fraud were pre-

sented as false business proposals made by criminals and offered to victims of

fraud. Today ways of conducting this type of fraud have different forms and can

be done as lottery scams, charity scams, “love scheme“ scams, etc. Develop-

ment of modern information technology provides lots of technical possibilities

for performing this type of fraud. The victims are individuals as well as compa-

nies throughout the world. Citizens of the Republic of Serbia and companies on

our territory are also threatened by this form of fraud. This article explains what

Nigerian fraud is and in what ways it can be performed. The paper also explains

legal provisions of The Republic of Serbia concerning prevention of this criminal

act as well as experiences of the Ministry of the Interior of the Republic of Serbia

regarding prevention of “Nigerian fraud“.

Key Words: fraud, computer fraud, Nigerian fraud, high-tech crime, infor -

mation technologies

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Мр Бобан СИМИЋ,Криминалистичко-полииска академиа, Београд

Свремени онцепт поицијсог рду овиру зједнице

УДК: 351.74 : 316.55/.56

Апстракт: У свту су с крам осамдстих и потком двдс-

тих година двадстог вка поли поављивати нови приступи кои су

пошли од рдфинисања полициск улог у друштву, постављања нових

стратшких циљва, облика организаци и увођња нових мтода дло-

вања како би с отклонил слабости концпта кои био доминантан у

навћм приоду XX вка.

Прлазак на саврмни концпт полициског рада у оквиру задниц

прдставља иновациу полициског рада и удаљавањ од традиционалног

дловања полици. Основна ида свих саврмних концпата сарадња

полици и грађана у ршавању проблма локалн задниц.

Кључне речи: полициа, организациа, мтод дловања, друштво.

Увод

Класиан приступ решаваа безбедносни проблема ние довео дожеени резултата, ер се, упркос развоу нови метода рада и настанкунови организаиони единиа, ние успело у смаивау преступа, весе та бро повеао, а са напретком друштва авили су се и нови облиикривични дела. Полииа се своим ангажоваем на терену удаила одобични грађана, и о себи створила слику ауторитета кои строго прое-сионално спроводи закон, а о обичним грађанима заузима дистаниран инеутралан став. Краем седамдесети година прошлог века долази до ор-

мираа истрживачки орума и анализе неуспешности полииског дело-ваа, где се дошло до закучка да се морау извршити корените променеи окренути се ка успоставау новог стратешког конепта кои е при-ближити заедниу и полииу и тиме створити основу за успоставаесасвим новог, партнерског односа између ови друштвени чинилаа.

У склопу ревизие традиионални метода у раду полиие, неколикоорганизаиа широм Седиени Амерички Држава (Полииска он-даиа, Истраживачки орум извршни органа полиие, Наионалнаорганизаиа тамнопути припадника полиие, Група градски шериа

Наионалног удружеа шериа, као и Међународно удружее шеова по-лиие) покренуло е програм са ием унапређеа веза са заедниом

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Ера заедние се означава многим именима: рад полиие у оквирузаедние, рад полиие усмерен на проблеме у заеднии ( Problem Oriented

Policing – POP), рад полиие ориентисан ка заеднии (cOP), рад полииеусмерен на заштиту суседства (Neioood-Oiened Poliin) и слично.Тренутно се начеше користи термин community policing (полииски раду оквиру заедние). У ентру веине „нови“ приступа налази се повратакна античку идеу одговорности заедние за добробит друштва – припадни-и полиие постау део заедние, уместо да буду одовоени од е.1

Поицијси рд у овиру зједнице(Community policing)

Полииски рад у оквиру заедние (community policing), као нови мо-дел организаие полиие, почео е напре да се примеуе у САД почетом80-ти година прошлог века, да би од 90-ти година заживео и у зема-ма западне Европе (Велика Британиа, Норвешка, Данска, Шведска, хо-ландиа, франуска, Немачка), неким земама Азие (хонг Конг, јапан),Канади и Аустралии. Од 2000 године community policing е актуелан и упостомунистичим земљм источне Европе кое се налазе у периодутранзиие.

taкав рад се све више препознае као идни тмљ кои навише од-говара демократско полииско служби. Та приступ се базира на пошто-вау удски права, одговорности и потреби да се еектне полиискеопераие спроведу у партнерству са заедниама за кое полииа врши

авну услугу. Таква фиозофиј се окусира на заедниу – авност – и наене потребе, као и на то да полииа на одговоран начин и кроз пошто-вае удски права служи заеднии.

Када говоримо о новом виду полииjског рада у локално заедниипосебно е асинантно да ние едноставно определити се за конкретнудеинииу због великог броа елемената кои могу бити презентирани у

различитим комбинаиама и могуим разликама у приступу, али е кон-епт у основи лако разумив и приватив (seaave,1996:5). Поред свиограничеа и немогуности сачиаваа свеобуватне дфиници новогполииског рада у оквиру заедние (ommni poliin), у литературисе начеше наводи деинииа коу су дали tojanoviz и bqeo. Поима е ommni poliin филозофиа и организациона стратгиа коапромовише ново пртнерство између грађана и полиие. Она е базира-на на премиси да и полииа и локална заедниа морау да раде заедно1 Иако се рад полиие у оквиру заедние сматра иновативним, една од егови кучни карак-

теристика – сарада са заедниом и реаговае на ене проблеме – наслеђена е ош из доба сер

Роберта Peel-а, кои е основао Метрополитен полииу 1829. године, при чему е навео: „Поли-иа е авност и авност е полииа“. Током претодног века, рад полиие е у то мери одступаоод тог принипа, да данас он делуе свеже и смислено.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




као рвнопрвни партнери да би идентииковали, одредили приоритете и решили актуелне проблеме као што су криминалитет, соиални и изич-ки облии нереда (diode), и све врсте пропадаа локалне заедние, саием побошаа свеукупног витет живот у локално заеднии(tojanoviz-bqeo, 1998:6).

Полииски рад у оквиру заедние (community policing) може се пред-ставити и кроз третире следеи питњ:

ци – решавае проблема;1.Линиа ункионисаа – редовни контакти између припадника поли-2.ие и грађана;Решавае проблема на кое указуу грађани, ангажовани на пружау3.помои у деинисау плана деловаа полиие;Одговорност полиие према грађанима кои траже помо;4.

Управае променама и реструктуирае у оквиру одееа, када е5. реч о селекии, обуи, вредновау и напредовау;Приватае ommni poliin илозоие на нивоу читавог6.одееа;Ширее утиаа са дна према вру – грађани и чланови патроле пома-7.жу у деинисау приоритета и политике;Стално доступни припаднии полиие у деентрализованим одееи-8.ма;Подстиае грађана, од стране полиие, на решавае сопствени про-9.

блема;Смаее страа грађана, криминала и нереда у оквиру заедние, као10.показатеи успешности.

Иако не постои званична деинииа пома полииски рад у оквирузаедние (community policing), добра радна деинииа би могла бити да

е то „приватае нове илозоие полиираа, коа е заснована на поли-ии као сервису грађана, деентрализовано полииско организаии идавау мои полиау на терену да доноси одлуке и тако персонализуеполиирае, уз активно партнерство са грађанима у решавау проблема

криминалитета, страа од криминалитета, нереда, са краим ием по-веаа квалитета живота“. То су, у ствари, кучне речи, или компонентеommni poliin, за кое треба наи начин да се примене у пракси, као иначин да се мери иова еикасност и еекти.

кртеристие поицијсог рд у овиру зједнице(community policing)

Када говоримо о конепту community policing, треба поменути да се улитератури наводе различите карактеристике нови конепата полииског

рада у оквиру заедние.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




За поедине ауторе рад полиие у оквиру заедние обувата партнeр-ство поменути чинилаа, чии се и огледа у борби против криминала инемира, док Wesley Skogan наводи четири општа принипа, кои се везууза поменути термин, и то:1. усваае широке илозоие проблемски ориентисаног полииског

рада и удаавае од уског окусираа на сузбиае криминала;2. деентрализаиа, нове патролне тактике и двосмерна комуникаиа

између полиие и грађана;3. одговорност полиие према проблемима кое су деинисали грађани;4. полииа помаже суседству да се самостално ангажуе у решавау соп-

ствени проблема, (tojanoviz-bqeo, 1998:6).

roe tojanoviz и bonnie bqeo наводе да постое следеипринципи community policing-а: 1. Промн – Промена е константна категориа у оквиру транзиие ка

community policing и утиче на организаиону културу и индивидуал-но понашае. Community policing представа промену ка изграђиваупартнерства са заедниом, партиипаиу ка изграђивау локалнезаедние и проблемски ориентисаном раду.

2. Лидрство – Лидерство подразумева константно истиае и усаврша-вае визие community policing као основне вредности и мисие у окви-

ру сваке полииске организаие на свим нивоима. То значи да свако у

оквиру полииске организаие мора да подржава и промовише при-марне принипе community policing (пре свега унапређее заедние ипроблемски ориентисан рад).

3. Визиа – Визиа е идеална слика о побошано авно безбедностии унапређеном квалитету живота, коа се остваруе заживаваемcommunity policing . Визиа треба да представа инспираиу и моти-ваиу и за полииу и локалну заедниу како да се оствари community

policing , имауи у виду краткорочне и дугорочне иеве. Визиа оommni poliin е потпуно нова илозоиа коа утиче на организа-

иону политику, проедуре и праксу.4. Партнрство – Та принип подржава разво партнерства између сви

група у локално заеднии као средство промовисаа сараде и кон-сензуса. Разво партнерства у оквиру community policing е организаи-она илозоиа и стратегиа за изграђивае локалне заедние и реша-вае проблема.

5. Ршвањ проблма – Решавае проблема е аналитички проес и стра-тегиа за заедничко идентииковае и опредеивае за стратегие ре-аговаа на спеиичне ситуаие, догађае у локално заеднии (кри-

минал и друге узроке кои угрожавау квалитет живота у заеднии),као и иове узроке. Решавае проблема иде изван традиионалног

8/16/2019 bezbednost_3_2009




одговора на криминал и, содно томе, затева и организаионе променеу полиии.

6. Правдност – Принип еднакости подразумева да се полииске ус-луге усмеравау према свим грађанима, независно од иови расни,наионални, религиозни, полни, имовински, образовни и другиспеиичности. Community policing настои да препозна спеиичнепотребе спеиични делова локалне заедние: жена, млади, стари,итд.

7. Поврњ – Поверее се базира на увереу да уди и мисле оно штои кажу. Community policing организаиа мора да демонстрира поседо-вае интегритета, односно, да и спроведе оно што обеа заеднии.

8. Опуномоћњ (овлашћњ) – Community policing креира промене у ок-виру полииске организаие и дае веу аутономиу (слободу доноше-а одлука) полиаима на терену и локално заеднии како би моглида се ангажуу на унапређеу заедние и решавау проблема у о.

9. Слуба – Та принип подразумава приватае, деентрализовае иперсонализовае полииске службе у суседству у погледу интензитетаи врсте полииски услуга кое се условене безбедносним потреба-ма локалне заедние. Полииа треба да третира грађане као корисни-ке (муштерие) полииски услуга. Посматрауи грађане као своеклиенте, полииа може да спознае, путем емпатичког уживаа, коесу полииске услуге напотребние заеднии.

10. Одговорност – Та принип се односи на заедничку одговорност поли-ие, али и локалне заедние у вези са промоиом и успоставаем

авне сигурности и подизаем општег квалитета живота (tojanoviz-bqeo, 1998:8-9,109-114).

Brown наводи следее ртеристие community policing-а:

- Рзултати рада полиие еднако су важни као и сам проес. Полииадобиа резултате наглашавауи установавае, анализу и решаваепроблема.

- Наглашене су полициск врдности кое истичу улогу грађанина о пи-таима коа директно утичу на сигурност и квалитет живота у насеу.

- Полииа мора одговарати захтвима насља у локално заеднии. Често различита насеа имау различите проблеме, жее и приори-тете. Полиаи морау рутински комуниирати са станарима и имо-

рмисати и о напорима кое полииа предузима у борби и превениикриминала у насеу.

- Полииа мора бити дцнтрализована, како у структури, тако и уовлашеима. Полиаима се мора допустити да учествуу у важним

одлукама. Полииа може успоставити „мини полииску станиу“ унеким деловима града.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




- Полииа партнрски дли власт са локалном задницом да би се ус-тановили и решили проблеми. Подела власти затева од грађана дапреузму активну улогу, ер они имау велики бро инормаиа кое сукорисне полиии.

- Границ рона надлности (подруче, сектор) поново су уртане такода се поклапау с природним граниама између насеа, уместо да сезаснивау на потребама полиие.

- Полицацима с дау стални задаци у вези с подручем на коем радеи за смене у коима раде. То значи да би едан полиаа требао бити

распоређен у исто насее намае шест месеи, а по могуности и не-колико година.

- Полиаи надлежни за одређене реоне имау могуност да дау кра-

тивна ршња проблма у насљу.- Улога надглдања и руковођња се меа. На пример, патролни поли-

аи постау „руководиои“ свои подруча, а оиир е одговоран запомо патролном полиау да идентиикуе и реши проблеме. Руко-водиои су одговорни за прикупае средстава и подршке потребниза решавае проблема.

- Програми полициск обук се меау. У ази запошаваа, полиаи-ма се дау инормаие о сложености и динамии локалне заедние иначину на кои се полииа уклапа у укупну слику. Нови полиаи сеобучавау у руководним вештинама и у томе како да установе проблеме

локалне заедние.- Процна рзултата рада базирана е на способности полиаа да

реше проблеме и укуче локалну заедниу у борбу против криминалаи очуваеа сигурности у насеу.

- Интрвнциа по позивима за помоћ полици меа се од стриктногодговора на поединачни случа, до покушаа одређиваа разлога збогкои долази до ти случаева, и да ли се они односе на веи проблемкои треба анализирати. Реакие полиие на мае озбине догађаемогу бити измеене (нпр. телеонски извештаи, уместо слаа поли-

аа) да би полиаи имали више времена за решавае проблема.2

Када изузмемо све те разлике, различито навођее редоследа и зна-чаа поедини карактеристика, постои општа сагласност да се community

policing састои од две комплементарне кучне компоненте: партнерстваса локалном заедниом и проблемски ориентисаног полииског рада.

Пртнерство представа средство за упознавае локалне заедниеи средство за колективно идентииковае проблема на основу утиаакорисника услуга и ачаа партнерске основе, кое мора бити развиано и

2 Више о томе: bon, L. P., ''commni poliin: A Paial gide fo polie Ofial'', wainonD. c.; Naional Inie fo Jie.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




установено како би се постигао максимум еективности и еикасностиу приступу усмереном на ршавањ проблма. Како би развиала партнер-ство са локалном заедниом, полииа мора да развиа позитивне односеса ом, мора да е усмерава у изналажеу начина за побошае контролекриминала и превениу. Партнерством се развиа обострано поверее идозвоава се корисниима услуга да се укуче у проесe доношеа од-лука кое се тичу иове безбедности. Сви кои раде или живе у локалнозаеднии, као и локална власт, треба да деле одговорност за налажее штоеикаснии решеа ради уочаваа и решаваа сви проблема кои утичуна безбедност у локално заеднии.

Пробемси оријентисн рд (problem solving) е оруђе кое е усмере-но према условима кои угрожавау добробит заедние. Полииски ои-ири и менаџери треба да буду потпуно упознати са природом проблема удато области, како би нападали узроке криминала и нереда, тачние самеизворе. Полииски оиири морау бити подстиани да траже решеа запроблеме, укучууи способност свое имагинаие и креативност, као испособност да ангажуу различите ресурсе у локално заеднии. То зате-ва слободу, независност при доношеу одлука, посебно при одређивауприоритета и решавау проблема. Према томе, и проблемски ориенти-саног приступа е идентииковае постоеи услова и узрока проблема, асастои се у давау првенства деловау на те узроке и иовом отклаау,пре него на реаговау на проблеме кои се понавау.

Основни циљеви полицијског рада у оквиру заједнице

Основни и полииског рада у оквиру заедние е укупно побољ-

шње витет живот грђн и то пре свега побољшњем стњ

безбедности. Из овог основног иа произлазе и други циљви кои су исами по себи веома значани. У основи, иеви превентивног полииског

рада на локалном нивоу могу се сажети у следее категорие:

1. Повећање ефикасности полицијског рада у сузбијању криминала ефикасност укучуе минимизирае трошкова и непотребни напора.

Али ако полииа ние еективна еикасност нема великог значаа. ефктивност подразумева остваривае жееног резултата или иа.

Еективност е могуа без еикасности, али не и еикасност без еек-тивности, ер е сваки напор коим се не постиже жеени и узалудан.Еективност има позитиван утиа на смаее криминала, смаее стра-а од криминала и побошае квалитета живота у заеднии. Ти иевисе остваруу пре свега удруживаем напора и ресурса полиие, локални

власти и чланова заедние.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




2. Усмеравање на проблеме који могу да доведу до криминалног пона-

шања

Приступ решаваа проблема затева да полииа прпозна инидентеи иднтифику узроке проблема у заеднии. С обзиром да е една од ос-новни карактеристика ommni poliin проактиван приступ, то значида се претпостава препознавае проблема и тражее узрока кои леже уиово основи. Много е еективние пронаи извор проблема, него ед-ноставно само реаговати на ега.

Решавае проблема идентиикуе спеиичне проблеме кои чланови-ма заедние представау прету за иову безбедност и благостае. Ак-туелни и потениални узрои криминала и конликата у оквиру заедниеморау бити идентииковани и анализирани.

3. Редуковање објективног ризика виктимизацијеВиктимизаиа може да уништи основно поверее уди у свет, изазове

суму у иову безбедност и сигурност и поремети иово свакодневноункионисае.

жртв кривичног дела могу имати изичке повреде, инансиске гу-битке, емоионални бол и псиичке трауме. Овде се партнерство препо-знае као куч спречаваа понаваа виктимизаие.

Препознаваем актора ризика виктимизаие као и чиниоа коидоприносе виктимизаии долазимо до оствареа самог иа кои се за-

снива на редукии обективни ризика виктимизаие. Проучаваа супоказала да ризик виктимизаие ние на исти начин распоређен међуграђанима. Постое неке рте личности кое су у корелаии са одређенимврстама злочина (витимоген предиспозициј).

Као такве особине наводе се биоизиолошке, соиалне и псиичке.Међу биофизиолошк могу се уброати: узраст, пол, изичко стае лиа.Као социални могу се истаи: проесиа, статус, богатство, начин живота.

Психик предиспозиие су: несмотреност, превелико поверее и слично.Полиаи би требало да са другим организаиама едукуу чланове

заедние како да се умаи ризик да постану жртве. У оквиру тог иатребало би такође идентииковати проблеме и страове чланова заедние,идентииковати и елиминисати услове кои доводе до криминала и нередаи побошати квалитет живота у заеднии.

4. Умањење страха од криминала код грађана

Гвни циљ community policing е да умаи стра од криминала узаедниама како би грађани били вони да се удруже у спречавау кри-вични дела. Са едне стране та стра умауе квалитет живота и коезиуу заеднии, док са друге може да проузрокуе изоловае чланова заед-ние од е саме што би значано повеало соиални неред и резултиралоповеаем криминала.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Методи поицијсог деовњ ради смаеа страа обуватау раз-новрсне активности и прогрме, коима се поспешуу односи полииеи грађана, развиа поверее грађана у полииу и изграђуе осеа заед-ништва. Неки од ти програма су: повеае броа пешачки патрола, ус-постваае непосредни контаката са грађанима, пружае инормаиаграђанима о стау криминалитета и мерама заштите, саветовалишта заграђане и слично.

Стра од криминала е често у диспропории са стварном виктимиза-иом. Али стра од криминала доноси последие. Многе студие су по-казале да постое стратегие коима се може редуковати стра грађана одкриминала, као и да рад полииски служби може допринети осеау си-гурности и постизау задовоства код грађана.

5. Учешће полиције и свих друштвених структура у побољшању со-

цијалних услова за грађане у локалној заједници

Поред полиие, авност, друштвене структуре, као и приватне инсти-туие требало би такође да привате своу улогу у партнрству. Другим

речима, иова сарада са полииом е важан куч ка еективном иско- реавау проблема. Грађани би требали да имау едан проактиван ставо свом заедништву (поред познаваа свои права, они такође треба дапознау свое дужности).

Community policing препознае да учествовае елокупне заедние

дае нову димензиу активностима контроле криминала. Побошае ква-литета живота, као основни и, остваруе се кроз координаиу и сарадуизмеђу служби и органа државне управе.

Тим основним циљвима могу се додати и следеи други циљеви:

) Повећње поверењ у рд поиције

Остваривае обостраног повереа представа основни и партнер-ства. Поверее е дати полиии веи приступ важним инормаиамакое могу водити превении и расветавау кривични дела. То е такођепружити подршку активностима полиие и обезбедити основу за продук-

тивнии рад са заедниом што е допринети решавау локални пробле-ма. Грађњ поврња е дуготраан проес, али и од изузетне важности заеективност у раду полиие.

Поверее е вредност коа се налази у основи партнерства и решаваапроблема. Ствараем повереа ормирау се блиске везе између поли-ие и заедние, чиме се омогуавау трани успеси. Без повереа измеђуграђана и полиие еективност ние могуа.

б) Унпређење поицијсе сужбе з пружње витетније усуге

грђним

Полииски рад у оквиру заедние представа конепт кои посматраграђане као ијенте, а полииу као сужбу коа пруа услуг клиентима,

8/16/2019 bezbednost_3_2009




т. грађанима. Потребе клиената постау иеви службе коа те иевеостваруе проесионално, док е служба еикасна.

Важан и полиие е да пружи виши квалитт услуга у локалнозаеднии, зато задовоство услужени постае важна мера еективности.Запажае напретка међу члановима заедние и текуе повратне инорма-ие од сви елемената друштвене заедние, су основни делови проесаоеиваа рада полиие.

Поређење традиционалног и полицијског рада у оквиру заједнице

Дакле, без обзира на усвоено гледиште, евидентно е постоае кон-

епта полииског рада у оквиру заедние као засебне категорие дело-ваа. Та два модела дау разлиит одговор на суштинска питаа у везиса улогом полици у дном друштву.

У табели 1 дато е кратко поређее те илозоие са традиионалнимметодама деловаа, како би постоее разлике биле што уочивие.

Табела 1 – Методи деловаа полиие

Р.бр Питаа Трдиционнипоицијси метод

Поицијси рд у овирузједнице

1. Шта е полииа? Владина институиаприоритетно одговорназа спровођее закона.

Полииа е авност и авност е полииа. Полиаи суплаени да стално брину обезбедности сви грађана.

2. Какви су односи измеђуполиие и осталидруштвени служби?

Приоритети различитидруштвени служби суобично супроставени.

Полииа е само една одмноги друштвени служби иинституиа кое су одговорнеза унапређее квалитетаживота.

3. Улога полиие фокусираена откривае и

расветаваекривични дела.

Откривае и решавае различити врста проблема.

4. Како се мери учинакполиие?

Броем откривени и расветени кривичнидела.

Смаеем озбинипоремеаа и криминала,осеаем сигурности кодграђана и укупним квалитетомживота у заеднии.

5. Навеи приоритети Тешка кривична дела савеликом материалномштетом и елементиманасиа.

Сви проблеми кои узрокуувелику забринутост и стракод грађана и ометау иовесвакодневне активности.

6. Чиме се, конкретно,полииа бави?

Инидентима. Проблемима и бригама грађана.

7. Шта одређуеуспешност полиие? Брзина интервениа наиниденте. Сарада са грађанима.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




8. Како полииа приступапозивима грађанакои нису везани закриминал, ве запружае услуга?

Интервенише – реагуесамо када има времена,односно када нема„прави“ полиискизадатака кое требаобавити.

Сматра и виталном ункиоми великом приликом.

9. Шта е полиискипроесионализам?

Брза и успешнаинтервениа наозбиан криминал.

Блискост полиие и грађана узаеднии.

10. Коа врста инормаиа е полиии наважниа?

Инормаиа оодређеним кривичнимделима и извршиоима.

Инормаиа о различитимкриминогеним активностимапоединаа или групама.

11. Шта чини суштинуполиискеодговорности ипоузданости?

Високи степенентрализаие,поступае поправилниима иупутствима, строгоспровођее закона ичувае службене тане.

Наглашавае одговорности запотребе локалне заедние.

12. Улога полииског руководства

Деинисати правилапоступаа и издаваеналога и ставова.

Унапређее организаие игенералне стратегие полиие.

13. Коа е улога Бироа заодносе са авношу?

Инормисати авност оозбиним криминалнимдогађаима, а да сеса тим не оптереууполиаи на терену.

Координаиа витални веза закомуникаиу између полииеи грађана, али и у самополиии.

14. Како полииаени проесуираеизвршилаа кривичнидела?

Као важан и – сведруго е неуспе.

Као едно од многобронисредстава за постизае иа, аи е безбедност заедние.

Извор: spao, M. К., (1988), Implementing Community Policing. U. S. Department of Justice, Naional Inie of Jie, стр. 8-9.

Наравно да би и у сопствено пракси могли поставити ош приличанбро такви и слични питаа где би одговори били такође веома разли-чити. Дакле, полииски рад у оквиру заедние е препознатив по многочему, а навише по партнерству са грађанима, проактивном, односно пре-

вентивном деловау, проблемски орентисаном раду, транспарентности,проесионализму и одговорности.

Неке од разлика између традиионалног полииског рада и рада поли-ие у оквиру заедние приказане су и у табели 2.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Закључак

За навеи део развиеног света корене модерне полииске службе тре-

ба тражити у стварау лондонске Метрополитен полиие. Представенод стране сер Роберта Пила, Закон о Метрополитен полиии био е праенсетом принипа за обавае полииски послова, кои се и данас сма-трау релевантним. Ти принципи наглашавау кучни знача сараде ипартнерства полиие са заедниом, међусобни веза и сагласности.

Како се полииа развиала, веина полииски организаиа е биласклона да задржи парамилитаризам и пратеи режим управаа, коман-доваа и контроле. Иако би веома мали бро полииа у развиеном светуданас приватио чисто вони модел , он е ош увек у основи многи од и.Прелазак са традиционалног реактивног, ка акии усмереног стила оба-ваа полииски послова, на услуно оринтисани модел community

policing представа назначаниу позитивну промену у полииско ило-зоии. Увођее community policing уследило е као последиа ограничено-сти традиионалног полииског модела кои е био претежно рактиван у односу на контролу криминала и неспособан да развие и одржи блиске

радне релаие са заедниом у контроли криминалаЗаменом традиционалног модела саврмним, полииа смауе репре-

сиу и у први план става превентивно деовње, излазеи у сусрет за-тевима заедние. Конепт community policing , упркос неким своим не-достатима, представа напривативии облик деловаа у данашимдемократским друштвима.


1. Alle Mak- bonello, Elizae- safe Joep: Dal reponiiliie- AModel fo Immein Midlevel Manae in commni Poliin, u: Merry

Morash-Kevin Ford (editors) The Move to Community Policing , 2002.2. bon, L. P., „Community policing: A Practical Guide for police Ofcials“,

wainon D. c.; Naional Inie fo Jie.3. Гачеви, Г., Василиеви, А., Милени, Ж., (2007), Стратшки про-

грам развоа полици у задници, Управа полиие, МУП Р Србие.4. geoe, K., (2000), Police and Communities: The Quiet Revolution, u:

Olive willad, Community Policing, Clasical Readings, London.

5. goldein, h., (1990), Problem Oriented Policing , Ne yok, p:/.inepol.om/Pli/ia/falman.ap.

6. Kellin, g., waeman, r., he, w., (2000), Police Accountability and

Community Policing, u: willad M. Olive, Community Policing, Clasical

Readings, London.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




7. La, s., Da, D., (2003), International Perspectives on Community Policing

and Crime Prevention, Ne Jee.8. Милосавеви, Б., (1995), Класина локална полициа и концпт поли-

ци у задници, Безбедност, год. 36., бр. 3, стр. 289-298.9. Милосавеви, Б., (1997), Наука о полиции, Полииска академиа, Бе-

оград.10. Mooe, M. g., (2000), te Evolvin sae of Poliin, u: willad M.

Olive, Community Policing, claial readin, London.11. Mooe, M., tojanoiz, r.,Kellin, g., (2000), Crime and Policing, u:

Olive willad, Community Policing, claial readin, London.12. Mooe, M., tojanoiz, r., Corporate Stretegies for Policing , u: willad

O, Community Policing , claial readin, London.13. Moa, M., Fod, K., (edito), (2003-2), The Move to Community Policing .

14. Никач, Ж., (2007), Полициа у задници, Криминалистичко-полиискаакадемиа, Београд.

15. Niel, F., (2000), Research and Practice in Policing a View from Europe,Polie Paie and reea, 1.

16. Olive, w., (2004), Commmunity-Oriented Policing , Ne Jee.17. Palmioo, M., (2000), Community Policing, A Policing Strategy for the 21 st

Century, Maland.18. Симонови, Б., (2001), Улога полици у првнции криминала на нивоу

локалн задниц, Безбедност, год. 41., бро 1, стр. 33-54.

19. Симонови, Б., (2006), Рад полици у задници (Community policing ),ВШУП, Баа Лука.

20. skoan, w., (2000), Community Policing in Chicago, u: Alpe geoffe- Piqeo Ale, Community Policing Conterporary Readings, wavelandPe, стр. 159-174.

21. spao, M. К., (1988), Implementing Community Policing U. S. Department

of Justice, Naional Inie of Jie, стр. 8-9.22. tojanoviz, r.,bqeo, b., (1998), Community Policing, How to Get

Started , cininai, Oh.

23. wilon, J., Kellin, g., (1982), Making Neighborhoods Safe, u: Alpert- Piquero, commni Poliin conepoa readin, London.

Modern Concepts of Community Policing

Abstract: In the late 80s and in the early 90s of the 20th century new ap -

proaches appeared throughout the world, starting form redening the police role

in the society, setting new strategic goals, organization forms and introducing

new methods of action in order to remove the weaknesses of the concept which

8/16/2019 bezbednost_3_2009




was predominant for the better part of 20th century. Transition to the modern

concept of community policing represents an inovation of police work and dis-

tinction from traditional police practises. The basic idea of all modern concepts

is cooperation between the police and citizens in problem solving within the lo-

cal community.

Key Words: police, organization, methods of action, society.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




зитетским зваима). tакође, под помом менторства (E, e al., 2008:254-267) подразумева се и стратегиа позитивног развоа млади и контролаиовог могуег ризичног понашаа (Youth mentoring ).

Менторска настава1 е систем наставе у коем доминира менторски радучитеа над поединим учеником. Такву наставу карактерише повеанабрига учитеа за иово напредовае (нпр. рад са талентима, учениимаса посебним потребама, учениима ангажованим на неком истраживачкомпроекту и сл.). Такав систем рада може пратити учее у колективно на-стави, а може карактерисати и индивидуалну наставу.

Менторски рад2 е орма стручног усавршаваа просветни радника(васпитача и наставника разредне наставе) кои желе да унапреде квали-тет свое образовне праксе усмерене на дете. Укучуе посете ментора ипраее наставе/рада у васпитно групи, развиае плана унапређиваа

рада и стручну помо и подршку. Ментори могу бити просветни раднии(васпитачи, наставнии и стручни сараднии) кои имау искуства у при-мени Корак по корак мтодологи и други програма усмерени на дете,као и високе стручне компетение за менторски рад са колегама. Менториби требало да заврше спеиализовану обуку из области имплементаиемеђународни педагошки стандарда квалитета, а кои обуватау инди-каторе квалитета у следеим областима – индивидуализаиа, стратегиеподучаваа за учее са разумеваем/смислено учее, средина за учее,учеше породие, планирае и оеивае, проесионални разво настав-

ника и соиална инклузиа. Стандарди омогуавау наставниима да сепроесионално развиау и да се кроз проес сертиикаие проени по-стигнути квалитет образовне праксе и сагледау аспекти у коима се даеможе радити на унапређеу квалитета током менторског рада.

Ментор3 е особа коа има асне иеве у вези са неком компаниом. По-требно е да та особа помогне у расту и развоу вештина коима се савлађуубариере са коима се сусрее посматрана компаниа. Ментор помаже во-деи и дауи савете за понашае у одређеним ситуаиама и покушава дапренесе сопствено искуство. Рад ментора обувата читав скуп активности,

од упуиваа у литературу, преко усмераваа у раду и кориговаа током рада. Ментор орабруе и подстиче кад постои потреба за тим. Понекад е ментор ту само да саслуша када е то потребно. У складу са данашим развоем инормаиони тенологиа, ментор може да пружа свое услу-ге лично, на лиу места или путем медиа за комуникаиу (телеоном,e-mail -ом и др.). Ментор се бира у складу са своим потребама и соднотоме што би ментор могао да учини за корисника менторски услуга и то есве у складу са карактеристикама и жеама ментора. Та облик менторског1 p://.pedaoijaffa.om/inde.pp?opion=om_loa&fn=vie&Iemid=0&aid=27&e

m=Menoka%20naava, доступан 7.10.2009.2 p://.ip.o./pdf/1.6menovo.pdf, доступан 7.10.2009.3 p://.eiene.o/Itb/-sP-Lan/Defal.ap?taID=165, доступан 7.10.2009.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




рада има за и помо запосленом у кариери (E, Allen, Evan, toma,Dboi, 2008:254-267) (Workplace mentoring ), али и у личном и проесио-налном развоу (Kam, 1985). Ментор може бити супервизор унутар и изванкомпание (E, 1997).

У академско пракси (Гали, 2006:59) ментор е наставник, стручак заодређену научну област, кои у избору проблема, изради и одбрани струч-ни и научни радова (дипломски, спеиалистички, магистарски, док-торски, елабората, научно-истраживачки проеката и сл.) „води“, усмера-ва, саветуе кандидата, и истовремено проеуе да ли е „добро“ и „када

е доста“ у изради стручни и научни радова. Основна ункиа ментора е – стручни „вођа“, консултант, саветник, саветодава, тутор, мада се кроз рад са студентима такође налази и у улози коректора, лектора и реензентати радова. Oчигледно е да менторски рад подразумева сложене струч-не образовно-васпитне активности наставника. Та облик менторског радау светско пракси познат е под термином Academic mentoring (E, e al.,2008:254-267). Академски менторски рад подразумева модел образоваау коме студент сем знаа добиа и подршку и остале видове вођеа крозакадемску кариеру, али и неакадемску неормалну помо у смислу псио-лошке и друге помои – нпр. решавае лични проблема студената, пробле-ма уклапаа у соиалну средину и др. (Jaoi, 1991). tа вид менторстваукучуе и облике псиолошке помои у смислу ствараа проесионалногидентитета (Ain, 2002).

Наставни модел кои е заснован на самосталном учеу кроз откриа,као и индивидуализована настава суштински су насличнии менторском

раду наставника. Самостално учее кроз откриа подразумева ангажоваена индивидуалним и тимским проектима. Индивидуализована наставаподстиче независност, обдареност и креативност особе коа се образуе. На-име, менторски рад потенира комуникаиу студент-наставник/сарадниккроз коу се лакше препознау ближа интересоваа студента и пружа му секонкретниа помо у савлађивау градива и научноистраживачком раду.tакви приступи учеу позитивно утичу на квалитет проеса образоваа.

Такође, кроз менторски рад подстиче се развитак потениала студената, ер е наставнику лакше да кроз индивидуалну комуникаиу са студентомпрепозна егове квалитете, склоности и интересоваа и да потенира онекое су битне за одговарауе сегменте проеса образоваа. Метод рада састудентима под називом „портолио“ (Радованови, Дапчеви-Маркови,2007:147-168) е навише приваен вид менторског рада у свету и поти-че из Канаде. Портолио е метод за преношее и усваае нови знааи инструмент за праее рада ментора кроз евалуаиу усвоеног знаастудента. Од наставни метода користе се предаваа за уводне часове, а

интерактивна настава надае. формира се досие за сваког студента коиобувата сва урађена документа, слике, табеле, диаграме, инормаие и

8/16/2019 bezbednost_3_2009




др. резултате рада кои се оеуу кроз завршну презентаиу. Портолиоомогуава критичку анализу кроз позитиван приступ кои подразумева дасе увек у раду студента нађе нешто позитивно, да би се касние студентусугерисало на могуе замерке. Наважние код те методе рада са студенти-ма е чиениа да се студентима никада не указуе на резултате рада такошто им се нешто обашава шта е конкретно потребно, ве би они самитребало да до тога дођу.

У свету, поам ментор има много шире значее сем ментора у образоваупри изради дипломског, докторског или неког другог истраживачког рада.Наиме, реч е о менторству у предузетништву, медиини, стоматологии,адвокатури, инжеерству и другим делатностима. Уопште, подиже сесвест о потреби квалитетног менторског програма кои би започео ош настудиама, а наставио се у радном окружеу. Наиме, такви облии рада састудентима актуелизовали су потребу за широм применом менторског радана свим нивоима образоваа (образовае током читавог живота). Тако,потреба за менторским радом постае константна. Менторски рад спадау домен неормалног образоваа, кои у Србии ние регулисан Законом

о високом образовању (Сл. гласник РС, 76/05), нити Законом о основама

систма образовања и васпитања (Сл. гласник РС, 72/09).Избор у одговарауе научно и наставно звае наставнику дае мо-

гуност да буде изабран за ментора када е случа о помои и своеврсномвођеу студената кроз писае семинарског, дипломског, мастер, спеиа-

листичког, магистарског или докторског рада. Приликом избора у наставнозвае, посебна пажа посвеуе се оени педагошки квалитета наставни-ка, али и еговом ангажману на ормирау научног подмлатка. Наиме, уопису посла едног наставника стои разво научноистраживачког подмлат-ка, те се подразумева ангажовае наставника и на том поу, с тим што тоние преизние одређено. У менторству е неоподно, поред изванредногпознаваа струке, научне области у коо е стечено потребно звае, ош идодатно добро знае из области савремене методологие научноистражи-вачког рада.

У савременим и иновираним конепиама образоваа данас, било дасе ради о редовном институионализованом образовау, или образовау утоку активног бавеа проесиом, дописном образовау, образовау „надаину“ и сл., уз различите облике тимског и самосталног рада, менторски

рад е постао важан и веома распростраен облик педагошког рада с полаз-ниима. С тим у вези, све чеше се постава питае квалитета и вредно-ваа ееката менторског рада, као и планског и систематског припремааментора за продуктиван менторски рад са полазниима различити нивоаобразоваа, за рад са млађим наставниима и научним радниима.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




студирае е у току. Активности у алумни програму своде се на неормал-на саветоваа студената кроз Алумни саветодавну мрежу (Alumni Advising

Network). Кроз ту мрежу свршени студенти акултета дау проесионалнесавете млађим колегама у погледу избора одређеног курса на студиама,проналажеа посла, успоставаа адекватног баланса између приватноги проесионалног живота и сл. Мрежа е замишена тако да се менторствоорганизуе не само према студентима кои студирау, ве и у односу на свр-шене студенте.8

Слично е и у земама у нашем окружеу. У суседно хрватско, праксаменторског рада са студентима9 забележена е на економском факултту

Свуилишта у Рици, почев од 25. октобра 2004. године. Према конептументорског рада ангажовани су наставнии кои задужуу одређену групустудената прве године студиа. Слично е и на другим акултетима у хр-ватско.

Кад е реч о полииским високошколским установама земаа у окру-жеу, на сату Високе полииске школе у хрватско10 могу се наи подаио менторском раду у обуи за инструкторе-менторе, док се на сатовимависокошколски установа за потребе полиие Македоние и Босне, семменторског рада наставника у смислу менторства при изради студентски

радова не наилази на податке у вези са другим облиима менторског рада.У светско пракси менторског рада са студентима наставнии кои могу

бити у своству ментора се додатно методолошки обучавау. Сама чиени-

а да наставнии поседуу основно образовае, кое су стекли на матич-ним акултетима, е потребан али не и довоан услов да би они могли битидобри ментори студентима. У домао академско пракси е ситуаиа таквада су сви наставнии, самим тим што су наставнии са избором у одгова-

рауе научно звае, истовремено у ситуаии да су и ментори студентима.У том смислу додатно образовае из области педагогие, андрагогие и на-учноистраживачког рада би било корисно наставниима. Такође, не би тре-бало изгубити из вида чиениу да е важна особина коу ментор треба дапоседуе обективност, односно способност да ствари сагледа са дистане

Пракса менторског рада нависокообразовним институцијама у Србији

У Србии е, такође, на многим високошколским институиама еви-дентан менторски рад са студентима. На свим високошколским установама

реализуе се облик менторског рада са студентима кои подразумева струч-ну помо студентима при изради граички, семинарски, дипломски,

8 .la.avad.ed/en/aee/opia/almni/inde.ml, доступан 29.10.2009.9 p://.efi./pikaz.ap?_id=4181 доступан 7.10.2009.

10 p://.mp./1071.ap доступан 13.11.2009.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




спеиалистички, магистарски, докторски и други радова. Наставники води студенте при изради разни научноистраживачки радова. Што сетиче други облика менторског рада, на интернету су доступни подаи оменторском раду са студентима само на неколико акултета.

Тако, на Факултту за вропск правно-политик студи11 менторски рад се спроводи почев од летег семестра 2006/07. Основни и ментор-ског система рада са студентима е пружае додатне подршке студентимау укупном васпитно-образовном проесу – предиспитним и испитним ак-тивностима, и то током елог семестра. На том акултету менторска помостудентима е бесплатна. Обавеза наставника е да, у оквиру програма мен-торског рада, а као носиоа васпитно-образовног проеса, своим знаеми искуством, уз пуну радну одговорност, пружи свесрдну непосредну и ин-дивидуалну подршку групи студената коу е задужио. Ментори су на рас-полагау студентима намае еданпут недено. Менторске консултаиесе обавау на дан када наставник има наставу. Менторски рад се везуеподеднако за све облике предиспитни активности кое су обавеза студе-ната, односно чиом се валоризаиом ствара основа за коначну оену напредметном испиту. Облии менторског рада су прилагођени конкретномвиду предиспитни активности, т. оспособавау студента да правовре-мено изврши све конкретне обавезе, од припреме и активног учеша у на-стави, на вежбама, преко израде семинарски радова и обаваа стручнепраксе, до спремаа и полагаа колоквиума и испита. Непосредно спро-

вођее и руковођее менторским радом е у надлежности декана.На Факултту информационих тхнологиа12 е, такође, установен

менторски систем наставе, што подразумева да сваки студент има свог мен-тора кои прати егов рад током студиа и стручне праксе, све до тренуткаеговог запошаваа. Ментор помаже студенту у решавау сви пробле-ма кое студент може имати а у вези су са наставом.

Такође, Факултт за мнаџмнт у Новом Саду13 развио е программенторског рада са студентима до тог нивоа да се периодично организуусеминари за менторски рад Дакле, и менторима су потребни ментори. На

факултету за менаџмент у Новом Саду менторинг програм се спроводи надва нивоа – едан е обука наставника и асистената за менторство, а другиниво е рад са студентима на менторским групама.

11 p://.fepp.ed./inde.pp?opion=om_onen&vie=aile&id=21:iem-menoko-ada-a-denima&aid=56:poa2&Iemid=82, доступан 13.11.2009

12 p://pijemni.infod.om/faklei/Fakle_infomaioni_enoloija-FIt/215 и p://..ed.//admiion/10-eaon-o-.do, доступни 7.10.2009.

13 p://.famn.ed./pae.pp?p=o_fakle доступан ,13.11.2009.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Менторски рад у полицијском образовању у Србији

У Србии кадар за потребе полиие, између остали, школуе и Кри-

миналистичко-полииска академиа (у даем тексту КПА). Наиме, наконинтеграие Више школе унутраши послова и Полииске академие, уБеограду настае КПА као правни следбеник обеу институиа (2.10.2006).Како е у раду ти двеу установа био препознатив спеиичан ментор-ски рад са студентима, у даем тексту бие презентована пракса ментор-ског рада инииални високошколски установа, али и КПА.

Менторски рад у Вишој школи унутрашњих послова

У Вишо школи унутраши послова у Земуну (содно члану 76, став1 Закона о Вишо школи – Службени гласник РС, бр. 50/92, 39/93 и 24/96и Статуту ВШУП (Ристови, 2004) 05 бр. 55/1, од 11.1.2003. члан 69), ана основу Одлука дирктора о организовању и остваривању мнторског

рада са студнтима и ваннаставних активности студната, спроводиосе менторски рад. Организаиа менторског рада са студентима подразуме-вала е постоае председника и чланова менторског веа за менторски ради ваннаставне активности (у даем тексту менторски рад и ВНА).

Менторски рад и ВНА студената, као комплементарни видови наставеи други облика укупне образовно-васпитне делатности, остваривали сусе и прожимали у свим облиима наставе, инормативне праксе, изборнепрактичне наставе, проесионалне праксе и други активности у Вишошколи унутраши послова и у организаионим единиама МУП-а Репу-блике Србие.

циеви и задаи менторског рада и ВНА подразумевали су да се кодстудената, почев од уписа до завршетка студиа, систематски и органи-зовано, у оквиру сви облика образовно-васпитне делатности ВШУП, узквалитет и еикасност студираа, препознау, развиу и однегуу поженевредности за грађане и проесионалне припаднике Министарства унутра-ши послова према вредносним критериумима друштвене одговорности,проесионално-стручне оспособености, личног залагаа, пожртвовааи спремности за правилно, законито и еикасно поступае и рад у свимбезбедносним условима и ситуаиама. Остваривае ти иева и задата-ка заснивало се на еднственим критериумима – личном примеру, радно-стручном, образовно-васпитном и укупном друштвеном ауторитету, кое су,пре свега, морали поседовати руководеи органи и органи менторског радаи ВНА, наставно-стручни и други кадрови кои су учествовали у органи-зовау и остваривау елокупног живота и рада са студентима. Такође,

битан утиа имали су и жеени вредносни критериуми у односу студена-та према раду и дисиплини, систематичности у учеу и савладавау нас-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




тавне материе, успеу на испитима и еикасности студираа, припремамаза еикасно укучивае у рад по завршетку студиа и заснивау радногодноса, те изграђивау и аирмаии друштвено одговорног и проесио-нално-стручног лика студената као будуи припадника полиие, и то какоу Школи и у полиии, тако и изван и.

циеви и задаи менторског рада били су одређени као:организовано приватае, непосредна и континуирана комуникаиа и –

рад;пружае помои и подршке студентима и укупан допринос органа мен- –торског рада и ВНА и други структура Школе успешно адаптаиистудената на услове и спеиичности студиа и еикасности студи-

раа;благовремено уочавае, препознавае и еикасно отклаае сви об- –лика негативног понашаа;подстиае и развиае вредносни квалитета, одлучности и спрем- –ности за савладавае сви проблема и тешкоа, поединачне и колек-тивне одговорности, међусобне помои и солидарности, аирмаиеличности, идентитета и индивидуални способности, инсистирае насамоактуализаии сваког поедина – оптималном развоу диспози-иа, те остваривае укупне соиопсиолошке, радне и проесионалнеинтеграие;подстиае и развиае општеудски и општедруштвени вредности –

и квалитета (одлучност, упорност, истраност, одговорност, солидар-ност и сл.).

У ВШУП остваривало се више облика менторског рада и то:општи менторски рад и ВНА са наглашеним васпитно-адаптивним1.иевима;посебан (стручни) менторски рад;2.менторки рад са студентима у статусу убрзаног студираа;3.менторски рад са студенткиама са спеиалистичко-стручном ориен-4.

таиом и систематским припремама студената ка одређеним раднимместима, пословима и задаима по завршетку студиа и заснивау рад-ног односа, идопунски менторски рад кои се остваривао са студентима кои су по-5.казивали отежано адаптивно укучивае у нову средину и услове ре-алног окружеа, или су отежано овладавали наставном материом иполагаем испита из поедини наставни предмета, као и поединимоблиима практично-стручне едукаие и припрема за рад по завршет-ку студиа.

Општи менторски рад остваривао се са студентима из радног односа уполиии чие се школовае инансирало из буџета, студентима из грађан-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ства чие се школовае такође инансирало из буџета и студентима коисами плаау школовае. Менторски рад са студентима се остваривао уамбиенталним условима Школе и условима реалног животног окружеа,смештаа, боравка, живота и рада у наставним обектима, обектима за рад иучее и слободним просториама за менторски рад и ВНА, спортско-рекре-ативне и друге активности. Менторски рад е подразумевао ронтални радса студентима, рад по групама кое су чиниле уедно и групе студената завежбе, а кое е водио по едан ментор кроз рад у секиама и друге обликеедукаие. Састани студената и ментора одвиали су се обично еданпутнедено. Уколико би се указала потреба, радило би се и индивидуално сасваким студентом.

Посебан менторски рад односио се на групе студената са истим инте- ресоваима за одређене групе послова и то – сузбиања криминалитта,

криминалистик тхник, полици општ надлности, саобраћан по-

лици, погранин полици (данас, гранина полициа), управних унутра-

шњих послова и послова логистик и послова за потрб осталих инилаца

бзбдности. циеви таквог облика менторског рада са студентима билису усмерени ка томе да се студенти, у оквиру непосредног рада са менто-

ром, упуте у изворе стиаа знаа, вештина и навика из науке и струке,а у вези са вршеем послова за кои су се определили. Та облик рада састудентима се остваривао у групама од по 15 студената. Сем посебног мен-торског рада, у ВШУП се одвиала и Изборна практина настава, коа е

подразумевала надграду посебног менторског рада и била под руковод-ством ментора. Осим у ВШУП, тежиште општег и посебног менторског

рада са студентима био е и на раду са студентима – ментора-координато- ра за време извођеа инормативне и стручне праксе у подручним, тадасекретариатима унутраши послова, у остваривау стални контаката,праеу и подстиау еикасности студираа, покретау и еикасномспровођеу поступка за прием у радни однос, односно на распоређиваустудената на одговарауа радна места, праеу и помои студентима заполагае стручног испита за време приправничког стажа и др.

Са студентима кои су били у статусу убрзаног студираа радило се ната начин што е има био додеен по едан ментор из реда наставника изматичне групе наставни предмета према радним местима за коа се овистуденти определе за рад по завршетку студиа.

За организаиу, елокупан рад, праее и унапређее менторског рада, решеем директора Школе, било е ормирано Вее општег мен-торског рада и ВНА. Чланове веа чинили су ментори група, замении ипомонии ментора група, као и раднии задужени за организаиу и ре-ализаиу ВНА. Посебну помо у раду Веа и други органа менторског

рада пружали су руководни кадрови Школе, организатор наставе, педагози,андрагози, псиолози и други стручаи. Вее е на почетку сваке школс-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ке године доносило семестрални, а, по потреби, касние и месечни плани програм рада, кое е одобравао директор и сачиавао е саставни деогодишег плана и програма рада Школе. Ментори група такође су израђи-вали месечне планове и програме рада и подносили месечне извештае освом раду. Организаиа менторског рада била е таква да су ментори билистручни сараднии и сараднии за обуку кадрова, а истовремено су билиукучени и у наставни проес.

Менторски рад на Полицијској академији

Кад е реч о наставном проесу, као и у другим високошколским уста-новама, менторски рад са студентима на Полииско академии е постоаоу смислу помои при изради семинарски и други радова, као и извођеустручне праксе. Наставник е пружао стручну помо при изради радова иводио студенте при изради разни научноистраживачки радова.

Ментор кои е био ангажован за помо студентима при реализаиипраксе имао е задатак да упознае студенте са практичним стручним радому полиии. Практична настава се изводила у полииским станиама. Наова начин студенти су се припремали за будуи полииски рад што имаза и примену усвоени теориски знаа, стечени вештина и способ-ности у конкретном полииском раду. Значана е улога ментора у томешто е ментор помагао при реализаии дати задатака, као и у успешноинтеграии у полииско стании. Практична обука е тако конипиранада е полазник био у троуглу између Полииске академие, полииске ста-ние и свог ментора, кои е био биран из редова полииски службеника ибио на располагау у наставном проесу. Ментор е сарађивао са образов-ном институиом, директно или преко координатора за практичну наставу,и непосредно радио са полазником. Задаи ментора су били да организуеобуку, усмерава полазнике ка постизау иева обуке и да подучава по-лазнике о полииским пословима, полииско етии, савладавау стресапри полииском раду и др. Ментор се за све време трааа обуке старао о

условима за учее и рад студента и помагао му у вежбама (Радованови,Дапчеви-Маркови, 2007:147-168).

Када е реч о другим облиима менторског рада са студентима кои нисувезани за наставни проес, на ПА евидентан е другачии конепт рада састудентима у односу на конепт примеиван у ВШУП. Менторски рад састудентима кои су се школовали за дипломираног оиира полиие но-сио е низ спеиичности самим тим што е реч о школовау униорми-саног кадра. На ПА нису постоали ментори задужени за општи ментор-ски рад, ве начелнии класа и командири водова. једна класа студената

била е под надзором начелника класе и била е подеена на 4 вода кои субили под надзором командира вода, тако да е командир вода надгледао 40

8/16/2019 bezbednost_3_2009




студената. Командири су студенте посматрали за све време школоваа иводили рачуна о иовом понашау на настави (дисиплини у учиониа-ма, амитеатрима, кабинетима и другим просториама у коима се одвиаланастава), односу према наставном особу, понашау на строево обуии ван е (однос према униорми и другим обележима полиие и ПА,дисиплина у студентским собама, и другим просториама Интерната, од-нос према осталим запосленим и сл.). Такође, на ПА е постоао и одсек заваннаставне активности студената кои се старао о културним активности-ма студената, организовао посете позориштима и биоскопима, организоваостудиска путоваа и посете маниестаиама и институиама од значааза полииски позив, стручно-инормативна предаваа и трибине, школуплеса, као и рад у веем броу спортско-рекреативни секиа чии су руко-водиои били наставнии, сараднии и старешине ПА. Све наведено дава-ло е спеиични печат и единственост ПА и ени студената у односу наостале академе у држави.

Менторси рд – прскриминистичо-поицијсе демије

Криминалистичко полииска академиа (у даем тексту КПА), каоустанова коа школуе високостручни кадар за потребе полиие има спе-иичности преузете из праксе обеу полииски школски установа изкои е настала. На КПА се такође реализуе менторски рад са студентима.Кад е реч о наставном проесу и изради студентски радова, наставнии исараднии кои се нађу у улози ментора имау улогу коа се не разликуе одпраксе други високошколски установа.

Када е реч о менторском раду кои ние везан за наставни проес,такође се може констатовати да такав облик рада са студентима постои.Наиме, менторски рад на КПА14 има за и да се код студената, на свимгодинама студиа, систематски и организовано, у оквиру сви облика обра-зовно-васпитне делатности КПА, препознау, развиу и однегуу соиалнопожене вредности. За менторски рад е задужен Одск за мнторски рад

и студнтски стандард, односно ментори, а конкретизаиа иовог радаподразумева активну и непосредну комуникаиу између студената и и-ови ментора, односно континуирану интеракиу и сараду са следеимсадржаима:

пружае помои и подршке студентима прве године у прилагођавау•условима и спеиичностима студираа на Криминалистичко-поли-иско академии;благовремено уочавае, препознавае и еикасно отклаае сви об-•

лика негативни поава и понашаа;14 .kpa.ed. доступан, 7.10.2009.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




праее квалитета и еикасности студираа, утврђивае разлога не-•довоне успешности група или поединаа у савладавау наставнематерие;обезбеђивае спровођеа прописа коима се регулишу дисиплинска и•материална одговорност студената;укучивае студената у ваннаставне активности и иово усмеравае•ка секиама у коима е напотпуние исказати свое могуности;подстиае и развиае општеудски и општедруштвени вредности•и квалитета;обезбеђивае услова за несметано одвиае и организаиу живота и•

рада студената током и ван наставе на КПА и у смештаним обектимастудената;праее соиалног развоа студената, решавае иови соиални•и други животни питаа и, у вези с тим, вођее потребне докумен-таие;истраживае узрока недисиплине и други ексесни поава и при-•премае одговарауи инормаиа;

Значај менторског рада у наставном процесуна Криминалистичко-полицијској академији

Пракса менторског рада кои ние директно везан за сам наставни про-ес евидентна е низ година у полииским високошколским установама.У разговорима и анкетама рађеним са доступним студентима полиискивисокошколски установа евидентиран е веински позитиван став премаменторству и егов позитиван утиа на наставни проес (обим овог радаограничава детание анализе разговора и анкета, што е бити презентова-но у неким од наши наредни радова).

Менторство е можда и напожении и накориснии и од стране сту-дената напривативии вид образоваа, кроз кое се од стручака из од-говарауе научне области или вештина, приватау и уважавау кориснисавети, препоруке и ставови. Кроз менторство до изражаа долазе индиви-дуални квалитети студената и други кои примау менторске услуге. Семстручни квалитета, веома е значано постоае високог нивоа комуни-каие у том преносу знаа и вештина на студента. Од ангажоваа мен-тора зависи развитак креативни потениала и самопоуздаа студента.Подршка, едукаиа, потпора у кризним тренуима, рад на развиау са-мопоуздаа и самопоштоваа, рад на развиау комуникативни вештина,помо у развиау вештина потребни за посао или ток студираа, спрем-ност на аргументовану критику, одлучност да се упути прекор или казна

ако е потребно, указивае на пропуст или грешку, доследност у пошто-вау правила поставени на почетку сараде. Менторов кредибилитет

8/16/2019 bezbednost_3_2009




и ауторитет расту ако е и сам у стау да прими критику, призна грешку икоригуе свое ставове. Ментора студенти доживавау и као приатеа.

Ментор би требало да буде таква личност коа е своим ставом и на-чином рада показати колико е важна размена знаа, као и кои су начинида се знае подели на обострано задовоство и корист. Пожене особинементора су поседовае не само завидног искуства у поу у коме подуча-ва свое студенте – преноси свое знае, ве и способност да саслуша иизгради однос повереа. Ментор не може бити било ко, ве особа коа еспособна да делуе примером, да води и усмерава, буде инспиративна и дакод студената развиа свест о томе да е лични ангажман пресудан за успе.Подстиа долази у препоруи да реализуете нове идее, а не у навођеу

разлога зашто се оне нису могле реализовати. Институиа ментора е еднаод назначании за младе уде. На сваком акултету ментори би требалода са студентима раде на развоу мотиваие, али и на креирау сопственимогуности: знача правилног писаа СV (Curriculum Vitae), знача презен-товаа сопствени могуности и стручни знаа, припремаа на интер-ву са будуим послодавем, подстиае самомотиваиа, савет за одабиртеме за дипломски или неки други рад.

На индивидуалном менторском програму изузетну пажу потребно епоклонити почетном састанку ментора и студента на коме би требало дабуду саопштена „правила игре“, т. направен своеврсни споразум студен-та и ментора. То би подразумевало неку врсту договора у вези са тиме шта

су и студент и ментор спремни да уложе у коректан међусобни однос. Насамом почетку сараде требало би деинисати та споразум према коме бисе наставила даа сарада.

Криминалистичко-полииска академиа акредитована е да школуе е-динствен кадар – криминалисте основни и виши нивоа студиа. Навеапотреба за тим кадровима препознае се у Министарству унутраши по-слова, те е увезивае са праксом Министарства унутраши послова и

регрутовае ментора из редова полииски службеника веома корисно.Ментори полиаи (Мили, 2009:360-364) би помогли студентима да ус-

ваау знаа, овладавау спеиичним полииским вештинама и изграђууставове у вези са проесиом коу су сами одабрали.

Закључак

Од менторског рада се очекуе да буде у ункии унапређеа обра-зовног проеса, да подржи образовае и напредовае студента када е игде е та подршка потребна, могуа и корисна. јасно е да менторски радмора бити у складу са међународно признатим стандардима. Како тренут-

но у Србии не постои регулатива коа преизние одређуе обавезе и рад-не активности ментора, нека следеа реорма образоваа требало би да

8/16/2019 bezbednost_3_2009




валоризуе и поедине видове неормалног образоваа. Такође, требалоби предвидети ормирае сертииковани тела коа би акредитовала свеоне кои би се бавили таквим типом обуке, како би се креирали и достиглиодређени стандарди.

Како е у данашим условима добра препорука и систем реерени е-дини начин да разликуемо добре од лоши ментора, кад е у питау помоу научноистраживачком раду, мишеа смо да би у ближо будуноститребало наставниима организовати додатно усавршавае у области мен-торства, у иу упознаваа наставника са новим сазнаима из областипедагогие, андрагогие и други сродни дисиплина кое се тичу прено-шеа стручни знаа.

Ментор би требало да буде особа коа е посебно мотивисана за рад састудентима. Мотиваиа ментора не огледа се само кроз новчану надок-наду, ве и кроз свест да учествуе у нечем што е корисно и од општегдруштвеног значаа.

Евидентно е да презентовани конепти менторског рада са студентимана полииским високошколским установама оставау доста простора заиновирае и усклађивае са менторском праксом у свету. У праксу КПАтребало би усвоити напре набое моделе менторског рада са студентимаиз досадаше праксе полииски школски установа. На пример, праксаменторског рада са даровитим студентима, коа се реализовала у ВШУП, епозитивна, с тим што не би требало да се она своди на то да се студентима

омогуи да што пре заврше започете студие, ве би е требало обогатитиукучиваем студената у научноистраживачке проекте, содно иовиминтересоваима. Такође, требало би применити стандардизоване светскеконепте кои подразумевау додатно образовае и сертиикаиу менто-

ра, како наставника и сарадника, тако и ментора ангажовани на општемменторском раду.

Имауи у виду да е особеност Криминалистичко-полииске акаде-мие у томе да се студенти припремау за практичан рад у полиии, то бипостоае ментора за практичну наставу и ментора координатора – поли-

иски службеника кои би е реализовали било веома корисно. Студенткои се развиао уз доброг ментора на основним студиама умее да пре-позна доброг ментора и у полииско пракси и едног дана е и сам битиуспешан ментор-координатор.

Такође, било би пожено имплементирати позитивну светску праксу –оснивае алумни програма, кои предвиђа менторски рад студената кои сузавршили КПА са колегама чие е студирае у току. На та начин било биолакшано праее запослености криминалиста, дипломирани кримина-листа и криминалиста спеиалиста у полииским и другим службама.

8/16/2019 bezbednost_3_2009





Allen, t., E, L., O’bien, K., Lenz, E., (2008),1. The state of mentoring

research: A qualitative review of current research methods and futureresearch implications, Jonal of Voaional beavio.bozionelo, N., (2004),2. Mentoring provided: Relation to mentors career

success, personality, and mentoring received, Jonal of Voaionalbeavio.Гали, М., (2006)3. Мнторство или „мнт(орањ)“, физичка култура,Београд.gen, w.,wee, t., sadi, g., (2008),4. Examining career-related mentoring

and managerial performance across cultures: A multilevel analysis, Jonalof Voaional beavio.E, L., Lokood, A., b, M., (2006),5. Perceived support for mentoring:

A multiple perspectives approach, Jonal of Voaional beavio.E, L., Allen, t., Evan, s., toma, N., Dboi, D., (2008),6. Does mentoring

matter? A multidisciplinary meta-analysis comparing mentored and non-

mentored individuals, Jonal of Voaional beavio. Закон7. о високом образовању, Службени гласник РС, бр. 76/05. Закон о основама систма образовања и васпитања8. , Службени гла-сник РС, бр. 72/09.

Илустровани Оксфорд нглски рник9. , (2002), Младинска кига Нова,

Нови Сад.Клан, И., Шипка, М., (2006),10. Влики рник страних ри и израза,

Промете, Нови Сад.Краваруши, В., (2005),11. Могући вид профсионалног усавршавања на-

ставника срдњих струних школа, Настава и васпитае, Београд.Мили, Н., (2009),12. Обука полицаца приправника, Безбедност, год. 51,бр. 1-2, стр. 355-369.hoon, A., A, P., Maldeez, A., tomlinon, P.,13. (2009), Mentoring

beginning teachers: What we know and what we don’t Teaching and Teacher

Education.holme, J., (2005),14. Leadership talk: How do leaders ‘do mentoring’, and is

gender relevant?, Jonal of Pamai.Радованови, Р., Дапчеви-Маркови, љ., (2007),15. Високополициско об -

разовњ у Србии – стањ и ниво усклађности са вропским стан-

дардима, Наука-Безбедност-Полииа, год.12, бро 2, стр.147-168.Ристови, С., (2004),16. Збирка прописа и других аката кои с примњуу

у ВШУП, Београд.riad, O., Imail, K., bian, s., talo, E., (2009),17. Mentoring in

supervisor–subordinate dyads: Antecedents, consequences, and test of amediation model of mentorship, Jonal of bine reea.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




The role and importance of mentoring inpolice faculties

Abstract: There is a need for professional development, afrmation and rec-

tication of every young man with recommendation of more procient colleague.

Nowadays, mentoring is important and prevalent form of vocational work of

teacher and employees. The purpose of this article is to explore if there is a

need for mentoring and what form of mentoring is needed. Special attention is

dedicated to the importance of mentoring and its inuence on quality of teach-

ing process in police education. The mentoring with students is propounded due

to world mentor practise. Special attention is given to former mentor practise

in police education institutions in Serbia. Also, the paper gives references for

the improvement of mentoring with an aim to advance the quality of education process.

Key Words: mentor, mentoring, police education, quality of education

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Мр Снана НОВОВИЋ,Управа за стручно образовае, оспособавае, усавршавае и науку

Mотиви женз приступње поицијсој сужби

УДК: 351.74-055.2(497.11)

Апстракт: Мотивациона сфра прдставља знааан сгмнт кад-

ровск психологи и других наука и науних дисциплина у им ср-

дишту овк. Уз кратак осврт, кроз врмнску и просторну димнзиу, на

мотив на за приступањ полициско слуби, у раду су прдстављнии рзултати два мпириска истраивања, спровдна 2003/04. и 2009.

годин у Министарству унутрашњих послова Рпублик Срби, коа су

с, измђу осталог, бавила и овом тмом.

Кључне речи: мотиви, н полицаци, полициска слуба.

Увод

Трансормисае Министарства унутраши послова Републике Ср-

бие у организаиу коа е бити у служби грађана, сагласно стратешкомплану развоа – Документу визие за реорму Министарства1, и проесуевропски интеграиа, подржано е програмом едне од кучни области

– рада полиие у локално заеднии. Свра тог рада есте разво партнер-ства полиие и грађана ради неговаа и унапређиваа позитивни рела-иа, организоваа превение и други активности чии е коначан ипобошае укупне безбедности и квалитета живеа. Међутим, за ту из-меену улогу полиие на почетку треег милениума, била е неоподнаи промена начина на кои е авност доживава, што е могуе обезбедити

уколико, између осталог, ена структура (наионална, полна итд.) одговараструктури популаие. Тиме се, поред осталог, неизбежно отворило питаеулоге и статуса жена у полиии.

Мада е полииска служба у Србии и рание била доступна женама,иов бро био е недовоан, што е нарочито важило за униормисанисастав.2 Од 2002. године, међутим, почие масовнии прием жена, првен-

1 Министарство унутраши послова е, септембра 2001. године, у саради са Данским ентромза удска права, Лигом експерата и Београдским ентром за удска права, ормирало експертскугрупу коа е, по остварено саради са многим државним органима и недржавним субектима,

сачинила стратешки (реормски) документ кои садржи визиу, вредности, мисиу и кучнеобласти рада Министарства. Документ е приватила и Влада Србие.2 Више о томе: Петрови, Д., (2007), Жена полиаа кроз историу, Безбедност, бр. 2, стр. 330-341.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ствено путем курсева за полиае кои су током неколико наредни годи-на за жене реализовани по краем програму него за мушкаре. Школске2002/03. године и Полииска академиа отвара врата женама (са квотом од25%), а Виша школа унутраши послова, коа е од свог осниваа 1972.године на студие примала и жене, први пут укида квоте у односу на пол-ну припадност, чиме укупан бро жена постае веи.3 Надае е, у оквиру реорме полииског школства у Републии, значаан помак учиен тран-сормаиом Среде школе унутраши послова4 у центар за основнуполииску обуку, у коме се, почев од 2007. године, мушкари и жене обу-чавау по истом наставном плану и програму.

Ве од првог конкурса за прием жена на курс за полиае 2002. годи-не, па све до данас, несмаено е иово интересовае и бро кои настоида испуни веома строге критериуме и обезбеди себи место на обуи, а тимеи у служби. У том контексту, мотиви, односно разлози конкурисаа женаза прием у полииу есу едан од занимивии сегмената кои побуђуепажу истраживача, мада „упуени“ у проблематику, и без подробниианализа, све разлоге начеше врло лако своде на едан: примораност да сезапослеем у сигурно, државно служби реше основна, егзистениалнапитаа. Ипак, будуи да укупна слаба могуност (или немогуност) запо-шаваа стои и иза конкурисаа мушкараа за полииу, сматрамо да имасмисла говорити о ово теми.

Појам мотива и мотивације

Трагае за мотивима представа израз потребе за осмишаваем до-гађаа у свету поединаа. Мотиваиа е сложен псиички проес покре-таа, усмераваа и регулисаа делатности усмерене ка одређеном иу,а мотив унутраши чинила кои подстиче авае, усмерава ка одређе-ним обектима, одржава и регулише неку иу усмерену активност, од-носно, то е заеднички назив за различите унутраше биолошке и пси-олошке побуде и динамичке снаге кое служе као покретачи активности

единке. То може, такође, бити било кои обект, ситуаиа или стае коеима подстиану вредност за организам или разлог понашаа, иктивниили стварни, свестан или несвестан (Требешанин, 2004:283).

Постои веома велики бро мотива, због чега е тешко извршити и-

3 Влада Републике Србие донела е Одлуку о оснивау Криминалистичко-полииске академие(Службени гласник РС, бр. 58/06), коом су укинуте Полииска академиа и Виша школа унутрашипослова, т. интегрисане су у Криминалистичко-полииску академиу. Академиа уписуе из буџета70 студената на академске и 50 студената на струковне студие, од кои до 15 жена на оба студискапрограма (т. до 25% у односу на укупан бро). За самоинансирауе студенте не постое квоте, тесе они уписуу директно са ранг листе (за ову школску годину уписан е 331 самоинансирауи

студент од кои е 111 жена).4 Среду школу унутраши послова у Сремско Камении, током 42 године еног постоаа,поађали су искучиво мушкари.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ову класиикаиу. Зависно од примееног критериума, мотиви се на-чеше деле на: примарне (наслеђене) и секундарне (стечене); омеоста-тичке и неомеостатичке; биолошке (мотив глади, жеђи, матерински мотивитд), соиалне (мотив постигнуа, агресивности, грегарни, аилиативнимотив и др.) и персоналне.5

Према Масловево теории мотиваие, мотиви уди подеени су удве основне иерариски уређене класе, од кои прву чине основне пот-

ребе или мотиви недостатка, кои су уређени по реду важности (снази) иункионишу по принипу омеостазе, док другу класу чине метамотивиили мотиви обиа, кои не настау из поремеене равнотеже (не понашаусе по омеостатичком моделу) и нису међу собом у иерариском односу.Ти мотиви своствени су удско природи и иово осуеее доводи доосеаа празнине, бесмисла, пате или равнодушности и инизма. У пи-тау су потреба за сазнаваем и разумеваем, потреба за правдом, за ле-пим, добрим, потреба за самоактуализаиом или самооствареем (Требе-шанин, 2004:262, 283,284).

Класе мотива карактеристичне су до извесног степена за сваког пое-дина у свако култури, уз постоае веома велики индивидуални разли-ка, не само у орми и садржау актуелни мотива, у иовом релативномзначау у животу одређене личности, ве и у начинима иовог маниесто-ваа. Такође, мотиви се ретко среу поединачно, тако да е свака активностизраз више мотива, као што и иза привидно истог понашаа могу стаати

различити мотиви као покретачи (Креч, Крачилд, 1978:287).Не занемарууи комплексност значеа и садржаа пома мотива, ве

е, напротив, подразумевауи, на наредним страниама емо о мотивимаговорити првенствено као о разлозима за одређено понашае, односно о

разлозима због кои се жене опредеуу да приступе полииско служби.

Историјски аспект и страна истраживања разлога због којих се жене опредељују за полицијски позив

Кратак историски осврт и страна искуства нуде нам добар увод у на-новие резултате наши истраживаа на наведену тему. Наиме, пре три-десетак година, аутори Мод Барлоу и др. (balo, 1979:217) наводе да сужене заинтересоване за полииски посао због веине исти разлога као имушкари. За интересовае жена за полииски позив постои низ ваа-ни разлога. Полииски посао осигурава, како кажу, много више користинего традиионални женски послови ер е то животни позив, а не само ис-пуее радног времена кое, при том, нуди и примерне почетне плате, што

е нарочито примамиво за жене кое просечно ош увек зарађуу само 60

енти у односу на сваки долар кои зарађуу мушкари. Надае, осигурано5 Исто.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




им е школовае, могуност напредоваа и путоваа. Коначно, за нас вео-ма занимиво, аутори сматрау да полииско звае привлачи многе женекое су друштвено ориентисане, кое осеау потребу да се сусреу са у-дима и да буду друштвено корисне.

Слично овоме, Болкин се слаже са тврдом рании аутора да ние из-ненађууе то што су жене запослене у полиии сматрали спеиализова-ним соиалним радниама, имауи у виду мотиве кои су и руководилиза бавее полииским послом (balkin, 1989:41).

Бавеи се разлозима за приступае полииско служби и увереимакоа о о владау међу полиакама почетниама у Словении, истражива-чи М. Пагон и Б. Лобникар (Paon, Lonika, 1996)6 наводе налазе студиауказууи да, према неким ауторима, као што е нпр. Ке (Ka, 1994), поли-иски посао представа (а такву слику су и медии створили), првенстве-но – спровођее закона (уз примену силе), те су полиаи „усред едне мо-

ралне драме у коо би, да ние и, силе зла победиле. Они чине ону танкуплаву линиу коа друштво штити од анарие“. Власт, статус и наметаеправила и реда уклапау се у типично мушке погледе, као што е и такваслика полиие компатибилна са мушким ставовима. Жене, међутим, вишетеже пружау подршке и успоставау међуудски односа, те е, стога,полииски посао за жене мае пожеан избор. Уколико се ипак одлучеда ступе у полииу, оне чеше истичу разноликост и соиалну димензиуполииског посла него спровођее закона и одредаба, могуност употребе

силе, ношее униорме и ватреног оружа. Приликом доношеа одлуке оступау у полииу, женама е значание позитивно искуство кое су има-ле са полииом или полиаима, него генерално поштовае полиие иимиџ кои су медии о има створили. Студие, такође, показуу да е жена-ма далеко важниа чиениа што е имати прилику за дае образовае иунапређее, од плате и сигурности коу запослее пружа.

У том контексту, Пагон и Лобникар, говореи о разлозима жена за ула-зак у полииу, сугеришу да, у настоау да се пажа жена у вео мерискрене на полииу и полииске послове као проесионални избор,

треба инсистирати на аргументима кои су има блиски и привативи.Прикладние е, кажу, у апликаионе материале кои се приликом регру-товаа користе унети неку реерену о могуности личног напредоваа,него о сигурности и плати. Уместо покушаа да се побоша репутаиаи слика полиие у авности, важние е омогуити кандидаткиама дадоживе позитивно искуство с полииом и полиаима, нарочито крозполииски рад у заеднии.

У складу са претодним е и налаз из Канаде да за жене успешна ка- риера често нема исто значее као за мушкара, односно, не подразу-

мева увек и вертикално напредовае, али врло често подразумева лично6 p://.nj.ov/ 11. 12. 2009.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




усавршавае, усаглашавае са породичним вредностима и устаено по-стигнуе. Исто тако, уколико е радна атмосера више компетитивна негокооперативна, велики бро жена осеа незадовоство и пружа маи допри-нос на послу (Deien, М. Е.,1997:179).

Показивае интересоваа за полииски позив међу женама, зависноод земе о коо е реч, може ипак имати различите димензие. Тако се уМађарско повлачи рта између престижа позива, односа приода, стаанезапослености и све вее поаве жена. Упоређууи бро жена у службиполиие у различитим регионима, констатуе се да у Будимпешти иовпроенат износи око 40%, док у округу Боршод – Абау – Земплен, кои епогођен незапосленошу, та проенат износи свега 7,5% (Шаркези, год.1:5).

Према едном истраживау, реализованом у оквиру магистериума наУниверзитету Далоиз у халиаксу (Нова Шкотска), постое три главнаактора кои доприносе мотиваии жена да приступе проесии каква еполииа, а то су: нова, давнаша жеа да постану полиаи и жеа дадопринесу неким променама у правосудном систему. За 36% испитани,приступае полиии значило е ии стопама некога из породичног окру-жеа (Jakon, 1997:113).

Резултати истраживања у Министарству унутрашњих послова Републике Србије о мотивима

жена за приступање полицијској служби

Током протекли седам година, у МУП-у Републике Србие спроведе-на су два емпириска истраживаа у чием средишту су биле жене поли-аи.

Прво истраживае, насловено „Жене у полиии“ (Новови, Петро-ви, 2006:122; Петрови, 2007:300-341), реализовано е у периоду 2003-2006. године у оквиру Програма развоноистраживачког рада Више школеунутраши послова. Предмет тог истраживаа био е статус жена у по-лиии Србие и у едном броу полииа света – Канаде, Седиени Аме-

рички Држава и европски земаа укучени у Европску мрежу жена- полиааа (ENP), утврђен путем обективни, стандардни статистич-ки показатеа (реквение – проенти) из области кадровске политике,као и остварени степен интегрисаности жена у полииске службе, иска-зан емпириским показатеима резултата анкете обавене у МУП-у Ре-публике Србие са полиаима-женама, иовим колегама-мушкаримаи старешинама, и налазима слични емпириски истраживаа обавениу поменутим земама света. Акенат е био на утврђивау импликаиаза даи проес интеграие у овдашим оквирима коришеем светскогискуства, као и на поставау темеа за озбинии научноистраживачки

8/16/2019 bezbednost_3_2009




приступ ово проблематии. Тадаши ниво сазнаа о предмету истражи-ваа, у европским и светским размерама, представао е веома добру ос-нову за поставае проекта. На домаем плану, међутим, тада ние билоозбиниег и обимниег стручног рада, а поготову истраживачког покушаау вези са женама у полиии.

У оквиру наведеног истраживаа, током 2003. и 2004. године спро-ведено е теренско испитивае у 18 секретариата унутраши послова(сада полииски управа) МУП-а. Обуваени су следеи секретариати:Београд, Крагуева, Ниш, Нови Сад, Сремска Митровиа, Суботиа, Бор,Ваево, Врае, Заечар, Крушева, Краево, Лескова, Нови Пазар, Пи-

рот, Смедерево, Ужие и Чачак. Испитивае е извршено на узорку од 970испитаника, од кои су 592 биле полиаи жене, 212 полиаи мушкарии 166 старешине. Избор секретариата извршен е у саради са Ресором

авне безбедности МУП-а, са ием да се задовои критериум репрезен-тативности на нивоу Републике.

За сваку од категориа испитаника припремен е посебан упитник, алису питаа ормулисана тако да е веи део одговора у потпуности компара-билан. Испитании су, између осталог, добили задатак да са понуђене листепотениални разлога доласка жена у полииу рангирау три наважниа.Преглед кои следи представа своеврсну компараиу аутоперепиежена са виђеем иови мотива од стране колега и старешина (табела 1).

Укупно узев7, као кучне разлоге жене су начеше наводиле поедине

аспекте посла кои се тичу еговог садржаа, нпр. занимивост (16,8%)и динамичност (10,6%), што указуе на постоае интринзичке (унутра-ше) мотиваие за бавее полииским послом, али е у значано мериприсутна и екстринзичка мотиваиа – сигурност коу запослее пру-жа (12,8%), као и алтруистичке побуде – прилика да се помаже удима(12,1%), потом убав према униорми (8,5%) као ош едно приваенои позитивно вредновано споно обележе итд. Занимивост посла е поукупно учесталости први мотив, сигурност коу запослее пружа други,прилика да се помаже другима треи, динамичност посла четврти, убав

према униорми пети итд, али е редослед мотива исти и као прворангира-ни од стране жена.

Код колега и старешина, као нареквентнии поавуу се мае-вишеисти мотиви, али е кучна разлика у редоследу прва два. Наиме, и колегеи старешине начеше (и у укупном збиру и као прворангирани) наводесигурност коу запослее пружа, с тим што ова мотив као суштински ста-

решине опажау чеше и од колега (една четвртина сви одговора старе-шина – 26,7%, спрам едне петине сви одговора колега – 21,2%). Код обекатегорие, на другом месту е занимивост посла (17,2% код колега и

14,8% код старешина), а потом е редослед код колега: прилика да пома-7 У питау е збир прва три избора.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Мотиви женаза приступаеполиии

Женеполиаи

Мушкариполиаи Старешине

Укупно -I + II + III

ранг* (%)

Сигурносткоу запослеепружа

184 120 128 43212,8% 21,2% 26,7% 17,4%

Могуностучествоваау спровођеузакона ипрописа

93 7 12 112

6,4% 1,2% 2,5% 4,5%

љубав премауниорми

122 37 33 192

8,5% 6,5% 6,9% 7,7%

Углед коиполииаужива у нашосредини

19 8 7 34

1,3% 1,4% 1,5% 1,4%

Утиаилмова ополиаима

3 11 14 28

0,2% 1,9% 2,9% 1,1%

Ношееватреногоружа

14 9 1 24

1,0% 1,6% 0,2% 1,0%

Висина плате27 43 38 108

1,9% 7,6% 7,9% 4,3%

Утиапородие

30 19 15 64

2,1% 3,4% 3,1% 2,6%

Утиаприатеа ипознаника

20 10 12 42

1,4% 1,8% 2,5% 1,7%

Жеа да

докаже своеспособности

93 32 32 157

6,4% 5,7% 6,7% 6,3%

Нешто друго9 1 3 13

0,6% 0,2% 0,6% 0,5%

Укупно (Σ)1443 (58,0%) 565 (22,7%) 479 (19,3%) 2487 (100,0%)

99,9% 100,0% 99,9% 100,0%

* Од испитаника е тражено да рангирау три наважниа мотива. У то табели дат е укупан скор (сватри ранга) за сваки од мотива са понуђеног списка.

** Проенат е исказан у односу на колону и у односу на укупан бро одговора одређене категориеиспитаника, а не у односу на бро испитаника.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Дае анализе потврђуу да постои компатибилност између одгово- ра жена, мушкараа и старешина, те се статистички значане разлике из-међу поедини категориа испитаника уочавау едино код учесталостинавођеа мотива сигурност коу запослее пружа. Наиме, жене знача-но ређе наводе та мотив и од старешина (на нивоу 0,01; dp=11,23%;Dp=46,03%; =4,10) и од мушкараа (на нивоу 0,05; dp=12,14%;Dp=25,52%; =2,10), док између старешина и мушкараа нема статистич-ки значани разлика.

Шест година касние, у марту 2009. године, на инииативу Асоиа-ие шеова полииа југоисточне Европе (soea Eope Polie ciefAoiaion – sEPcA), започело се са активностима за успоставаеМреже жена полиааа југоисточне Европе. Са ием утврђиваа акту-елне улоге и статуса жена у полииама региона, као и могуи области иоблика сараде, приступило се спровођеу истраживаа у земама чла-ниама sEPcA-е кое су показале интересовае за приступае Мрежи. Упериоду ун - септембар 2009. године, извршено е теренско испитиваеу Албании, Бугарско, Босни и хереговини – федераии и РепублииСрпско, црно Гори, хрватско, Македонии и Србии. Коришена е исталиста мотива као и у ранием истраживау, с тим што е овога пута, мадасу и мушкари и старешине били обуваени истраживаем, одговор нато питае затражен само од жена.8

С обзиром на то да званични извешта о резултатима истраживаа

за sEPcA-у ош увек ние завршен, овде нее бити приказани подаи издруги земаа, ве само из Србие, ради поређеа са оним из претодногистраживаа. Овог пута, испитиваем е обуваено 489 жена полиаа-а из 39 организаиони единиа Министарства унутраши пословаРепублике Србие9. Питае кое се тиало мотива, односно разлога заизбор полииске проесие, било е упуено само женама кое раде наполииским пословима у ужем смислу (не и административним радни-ама, кое су такође анкетиране).

Занимиво е да су са понуђене листе испитание поново бирале исте

одговоре као и прошли пут, што говори о стабилности приоритета коии опредеуу за полииски позив. Тако се занимивост посла поновонашла на првом месту са 18,6%, сигурно запослее на другом (17,6%),прилика да се помаже другима на треем месту (15,5%), динамичностпосла на четвртом (12,3%) итд. – табела 2. Додатне анализе потврђуу да у8 Због обима упитника и мноштва други питаа на коа е требало одговорити, ние се инсисти-

рало на томе да упитнии намеени различитим категориама испитаника у свако стави будуупоредиви.

9 У испитивау е учествовало дванаест организаиони единиа у седишту Министарства (Уп- рава криминалистичке полиие, Управа полиие, Управа саобраане полиие, Управа граничне

полиие, Управа за обезбеђее одређени личности и обеката, Управа за управне послове, ПТј,Жандармериа, Управа за аналитику, Управа за инормаионе тенологие, Управа за удске ре-сурсе и Управа за заедничке послове), ПУ за град Београд и све подручне полииске управе.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




истраживаима из 2003/04. и 2009. године не постое статистички знача-не разлике између учесталости избора поедини мотива од стране жена.

Табела 2 - Мотиви жена за приступае полииско служби – упоредни

преглед одговора жена полиааа из првог и другог истраживаа

Мотиви жена за приступае полиии Жене полиаи(2003-2004)

Жене полиаи(2009)***

Занимивост посла243 191

16,8% 18,6%

Динамичност посла153 127

10,6% 12,3%

Осеае мои коу дау униорма иоруже

18 19

1,2% 1,8%

Прилика да се помаже удима175 160

12,1% 15,5%

Могуност даег школоваа46 70

3,2% 6,8%

Могуност напредоваа у служби82 -

5,7%

Прилика да се упозна и контактира са различитим удима

84 46

5,8% 4,5%

Позитивно претодно искуство саполииом и полиаима

28 -

1,9%

Сигурност коу запослее пружа184 181

12,8% 17,6%

Могуност учествоваа успровођеу закона и прописа

93 49

6,4% 4,8%

љубав према униорми122 68

8,5% 6,6%

Углед кои полииа ужива у нашосредини

19 4

1,3% 0,4%

*** У наведено табели е, као и у претодно, дат укупан скор (сва три ранга) за сваки од мотива сапонуђеног списка, а проенат е исказан у односу на бро избора а не испитаника.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Мотиви жена за приступае полиии Жене полиаи(2003-2004)

Жене полиаи(2009)***

Утиа илмова о полиаима

3 5

0,2% 0,5%

Ношее ватреног оружа14 10

1,0% 0,1%

Висина плате27 27

1,9% 2,6%

Утиа породие30 15

2,1% 1,5%

Утиа приатеа и познаника20 4

1,4% 0,4%

Жеа да докаже свое способности93 44

6,4% 4,3%

Нешто друго9 9

0,6% 0,9%

Укупно (å) 1443 (58,0%) 102999,9% 100,1%

Уочава се да могуност напредоваа у служби, коа е у претодномистраживау са 5,79% била заступена на едном од прва три места, садание поменута чак ниеданпут. Исто важи и за позитивно претодно ис-куство са полииом и полиаима (1,9% у првом истраживау), међу-тим, будуи да су и први пут проенти били мали или незнатни, овомприликом и неемо дае коментарисати.

Уколико се изузме економски (материални) моменат кои е у нашосредини сада, као и претодни година, изразито присутан и представа

едну од кучни и заеднички (општи) детерминанти код избора за-нимаа и запослеа, на основу приказани резултата може се констато-вати да на различитим меридианима и у различитим временским пери-одима постои, могло би се реи, заеднички „имените“ кои приликомтог избора опредеуе жене. То су димензие посла кое нису нужнокомпетииа, вертикално напредовае у иерарии, инсистирае насамодоказивау... Напротив, оне собом носе кооперативност, ублажа-

вае напетости, решавае конликата ненасилним средствима, потребуза интегрисаношу – сопственом, али и други... (Новови, 2008:156).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Закључак

Бавее мотивима, односно разлозима за одређено понашае уди,

представа стални изазов за истраживаче различити образовни про-ила. У нашем случау, констатоване су извесне тендение када е реч о разлозима кои опредеуу жене за конкурисае и ступае у полиискуслужбу, не само у Србии, ве и у свету. Свакако, говореи о статистичкимвредностима (просеку, трендовима), не смеу се занемарити индивидуал-не разлике нити она маински део. Исто тако, утврђено е да мушки деополииске службе и старешине (без обзира на пол) веома добро пери-пирау те разлоге, што у позитивном смислу говори, између осталог, и о

едном аспекту интегрисаности жена у традиионално мушки мие.Међутим, истинска и трана корист од ти сазнаа може се оствари-

ти вођеем планске кадровске политике. Наиме, знауи начеше мотивеопредеиваа жена за полииски позив, могуе е у оквиру пропаганднекампае ставити акенат на те садржае кои е за и бити атрактивни,уколико се жели посебно сензибилисае тог дела популаие, за шта ре-зултати наведени, али и други слични истраживаа пружау довоноинормаиа. Подразумева се да у самом поступку анимираа потениал-ни кандидаткиа ние довоно (нити пожено) бавити се искучивопозитивним аспектима предмета кампае, ве е о будуем позиву неоп-одно спроводити потпуно и обективно инормисае кое нее оставитинимало простора за очекиваа са безизгледном перспективом. Познаваеначеши мотива жена за приступае полииско служби пружа и кас-ние, након ступаа у радни однос, могуност ствараа такви услова (со-иалне климе и др.) кои е обезбедити иово вее задовоство, а тимеи иово вее залагае, квалитет и еикасност обаваа послова, ер,подсетимо, само задовоан поедина може остварити навише домете.Зато е оптимално удружити интерес организаие и поедина, што ние

едноставно али ние ни немогуе, ер материални и инансиски акто- ри, ма колико важни били, чеше него што смо то спремни да признамонису пресудни за наш дожива групе и организаие чии смо део.

Коначно, апстраууи наслов овог рада, треба нагласити да, као ком-племент нашо теми, мотиви мушкараа такође не би смели бити зане-марени ер нису мае значани од мотива иови колегиниа у орга-низаионом, ункионалном и сваком другом погледу. Другим речима,актуелност тема о женама у контексту удски права, родне равноправно-сти и сл., не умауе потребу за системском бригом о сваком запосленом,у оквиру кое се подразумева и област мотиваие. У том смислу, веома

е важно обезбедити континуирано праее и анализу показатеа међу

коима су и наведени, са ием унапређеа рада и укупни услова. Та-кав приступ може бити, извесно, омогуен периодичним истраживаима,

8/16/2019 bezbednost_3_2009




интердисиплинарним приступом и синронизованим тимским радом икоришеем расположиви ресурса Министарства.

Литература:balkin, J., (1989),1. Зашто полицаци н вол н полицак, Избор, бр. 1,стр. 40-51.balo, M., Dene, J., Lafonain, h., soe, P., (1979),2. жн у полиции,Избор, бр. 3, стр. 214-219.Dan Jakon, L., (1997),3. Crossing the Thin Blue Line: A study of female

police ofcers in Atlantic Canada, women in poliin in canada: te ea2000 and eond – i allene, Ma 20/23, canadian Polie collee,wokop Poeedin.Deien, М. Е., (1997),4. Courses of Action Women Apply to Confront Chal -lenges in the Engineering , women in poliin in canada: te ea 2000 and

eond – i allene, Ma 20/23, canadian Polie collee, wokopPoeedin.Креч, Д., Крачилд, Р., (1978),5. елмнти психологи, Научна кига,Београд.Новови, С., (2008),6. Социални статус на запослних у полиции, ма-гистарска теза, факултет политички наука, Београд.Новови, С., Петрови, Д., (2006),7. жн у полиции (проекат), Вишашкола унутраши послова, Београд.Paon, M., Lonika, b., (1996),8. Reasons for joining and beliefs about police

among Slovenian female police rookies, POLIcINg IN cENtrAL ANDEAstErN EurOPE: compain Fiand Knolede i Epiienefom e we, collee of Polie and sei sdie, slovenia.Петрови, Д., (2007),9. жна полицаац кроз историу, Безбедност, год.49, бр. 2, стр. 330-341.Шаркези, И., (2001),10. жн у пословном свиту мушкараца – н у

полиции (преведено са мађарског), Пераник, год. 1, бр. 3, стр. 4-7.

Требешанин, Ж., (2004),11. Рник психологи, Стубови културе, Београд.

The Motives of Womenfor Joining the Police Service

Abstract: The sphere of motivation represents a signicant segment of the

employee psychology and other sciences and scientic disciplines, which have

a human being in the centre of their research. In addition to a short overview,through time and space, of women’s motives for joining the police service, this

8/16/2019 bezbednost_3_2009




paper presents results of two empirical researches, done in the years 2003/2004

and 2009, in the Republic of Serbia Ministry of Interior, which, among other

things, addressed this topic.

Key words: motives, women police ofcers, police service.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Mp Драган МИЛИДРАГОВИЋ,Полииска управа, Нови Сад

Здржвње иц у позитивномзонодвству Репубие Србије

УДК: 343.852 : 328.34(497.11)

Апстракт: Слобода кртања право свих грађана Рпублик Срби,

мђутим из одрђних разлога, прдвиђних законoм, она с мо огра-

ниити, задравањм лица на одрђном простору и у слубним прос-

ториама. Полициа мо на одрђном простору ограниити слободукртања када то нопходно ради обзбђња и омогућавања успшног

извршња подиних мра и радњи, док с у слубним просториама могу

задрати извршиоци кривиних дла и пркршаa када су за то испуњ-

ни законски услови. Прма нашм позитивном законодавству, полициа у

слубним просторима мо задрати лица на основу Законика о кри-

вином поступку, Закона о пркршаима и Закона о полиции. Прдмт овог

рада ст задравањ лица у слубним просториама примном пози-

тивних законских ршња, уз критики осврт на подин законск одрд-

б, посбно на ршња из Закона о полиции. Кључне речи: задравањ, Закон о полиции, Закон о пркршаима, За-

коник о кривином поступку.

Увод

Извршавауи полииске послове, полииа примеуе овлашеасадржана у позитивно правним прописима, односно законским и подза-конским актима. Применом овлашеа из позитивно правни прописа, по-

лииа, у законом прописаним случаевима, ради извршаваа послова изделокруга свое надлежности, може да ограничава слободу кретаа грађа-нима, задржаваем лиа на одређеном простору и у службеним просто-

риама.Слобода кретаа е едно од основн слобода и права сваког грађани-

на, гарантовано броним међунардним и унутрашим правним актима. Умеђународном праву слобода кретаа заштиена е броним међународнимконвениама, деклараиама и повеама, док е у унутрашем праву свакедржаве слобода кретаа заштиена пре свега уставом, а потом и броним

законима.У навеем броу модерни држава слобода е правно заштиена уста-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




вом, што представа велику правну тековину, будуи да су уставна решеауграђена у конкретне законске прописе. Дакле, из Униврзалн дклараци

о правима овка, преко Мђународног пакта о грађанским и политиким

правима, Амрик повљ о људским правима, Африк повљ о правима

овка и народа, преко европск конвнци о заштити људских права и

основних слобода, уграђена су чврста емства слободе у навишим правнимактима брони земаа, ер питае заштите слободе као удског права свевише постае међународна брига чиме се елиминише волунтаризам наио-нални законодавстава (Међедови, 2007:83).

Слобода кретаа у нашем законодавству заштиена е Уставом Рпу-

блик Срби (Сл. гласник, 98/06), (у даем тексту: Устав) као навишимправним актом. Према Уставу, свако има право да се крее и настауе уРепублии Србии. Међутим, ово право, може се ограничити законом ако

е то неоподно ради вођеа кривичног поступка, заштите авног реда имира, спречаваа ширеа заразни болести или одбране Републике Србие(члан 39 Устава).

Уставом е гарантовано да грађани кои су без основа или незаконитолишени слободе, притворени или осуђени за каживо дело имау право на

реабилитаиу, накнаду штете од Републике Србие и друга права утврђе-на законом (члан 35, ст. 1 Устава). Свако има право на накнаду материал-не или нематериалне штете коу му незаконитим или неправилним радомпрозрокуе државни орган, имала авног овлашеа, орган аутономне

покраине или орган единиа локалне самоуправе (члан 35, ст. 2 Устава).Слобода кретаа, како е то предвиђено Уставом, може се ограничити

само позитивним законским прописима. Предмет овог рада е ограничееслободе кретаа од стране полииски службеника Министарства унутра-ши послова, задржаваем лиа у службеним простриама, са критичкимосвртом на законска решеа, посебно на решеа из Закона о полиии.Према нашем позитивном законодавству, полииски службении могузадржати лиа у службеним просториама на основу Законика о криви-

ном поступку, (Сл. лист СР, 70/01, 68/02 и Сл. гласник РС, 58/04, 85/05 и

115/05,49/07; Сл. лист СРј, бр. 70/01, 68/02 и Сл. гласник РС, 58/04, 85/05 и115/05,49/07), Закона о пркршаима (Сл. гласник СРС 44/89; Сл. гласникРС, 21/90, 11/92, 6/93 – oдлука УСРС, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97

– oдлука УСРС, 36/98, 44/98 и Сл. лист СРј, 62/2001 – oдлука СУС, и Сл.гласник РС, 55/2004) и Закона о полиции. (Сл. гласник РС, 101/05).

Задржавање лица у Законику о кривичном поступку

У преткривичном поступку полииа има законску могуност да у иу

откриваа и расветаваа кривични дела, поред криминалистички идоказни мера и ради, предузима и мере кое се односе на ограничее

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




Задржано лие има право да буде одма упознато са кривичним деломза кое се терети, са чиениама на коима се заснивау основи суме, сатим да не мора да дае никакве изаве, нити да одговара на поставенапитаа, као и да се све изаве могу употребити као доказ у кривичномпоступку против ега, затим о праву на браниоа и о праву да без браниоание дужно да одговара на поставена питаа.

О задржавау полииа одма, а накасние у року од два сата, доносии задржаном лиу уручуе решее. У решеу морау бити наведени: делоза кое се осумичени терети, основи суме, разлог задржаваа, дан и часлишеа слободе или одазиваа позиву, као и време почетка задржаваа(чл. 229, ст. 2 ЗКП-а).

Право на браниоа е обавезно одма након доношеа решеа о за-државау, што значи да осумичени мора имати браниоа чим полииа

донесе решее о задржавау. Полииа е дужна да осумиченом одмасаопшти да може узети браниоа, те да омогуи да он, у еном присуству,уз коришее телеона или другог електронског преносиоа порука о за-државау обавести браниоа, непосредно или посредством чланова поро-дие или треег лиа чии е идентитет познат. Ако осумичени сам необезбеди браниоа, то е учинити полииа по редоследу са списка коидостава одговарауа адвокатска комора.

Саслушае осумиченог одложие се до доласка браниоа, а надужедо осам часова. Ако ни тада присуство браниоа не буде обезбеђено, по-

лииа е осумиченог пустити на слободу или без одлагаа спровестинадлежном истражном судии. Што значи, ако бранила не дође у року одосам часова од часа лишеа слободе, полииа осумиченог не може задр-жати, него има две могуности, да осумиченог пусти на слободу или да гаса кривичном приавом и извештаем о лишеу слободе спроведе надлеж-ном истражном судии.

Против решеа о задржавау осумичени и егов бранила имауправо жалбе коа се одма достава истажном судии. Истражни судиа едужан да о жалби одлучи у року од 4 сата од еног приема. Изавена

жалба не задржава извршее решеа о задржавау. Уколико истражни су-диа по жалби одлучи да задржано лие треба пустити на слободу, лие семора пустити на слободу одма по доставау одлуке истражног судиеполиии коа е донела решее о задржавау.

Независно од тога да ли е задржано лие изавило жалбу на решеео задржавау или не, о задржавау се одма мора обавестити истражнисудиа, кои може наложити да му се задржано лие одма приведе (чл. 229,ст. 4 ЗКП-а). Одма подразумева моменат доношеа решеа о задржавау,а практично знaчи да се истражном судии обавештее о задржавау лиамора упутити накасние у року предвиђеном за доношее решеа о задр-жавау, односно у року од 2 сата од момента задржаваа (Вукови, Ђоки,2002:196).

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Задржавае применом члана 229 ЗКП-а може траати надуже 48 часо-ва. После истека тог рока, полииа коа е донела решее о задржаваупушта осумиченог на слободу или га спроводи истражном судии, коидоноси, ако за то постои предлог, решее о спровођеу истраге. Ако ис-тражни судиа утврди да постое услови за одређивае притвора, он доно-си решее о одређивау притвора.

На подручу Републике Србие у 2007. године евидентирана су 104.563(98.361)3 кривична дела коа се гоне по службено дужности,4 од тога92.153 (86.168) кривична дела општег криминалитета и 10.578 (10.286)кривични дела привредног криминалитета (табела 1). Навише кривичнидела евидентирано е на подручу Полииске управе за град Београд и наподручу Полииске управе у Новом Саду.5

Табела 1 – Преглед извршени кривични дела по упоредним годинама

МУП-ПУ/година Укупно извршенокривични дела

Укупно кд општегкриминалитета

Укупно кдпривредног

криминалитета

МУП P. Србие

2006. г.2007. г.

98361104563

8616892153

1028610578

ПУ Београд

2006. г.2007. г.

3565436344

3345133596

16512033

ПУ Нови Сад

2006. г.2007. г.

950511350

857910456

646706

Због извршени кривични дела коа се гоне по службено дужности натеритории Републике Србие у 2007. години, применом члана 229 ЗКП-азадржано е 4759 (4176) лиа. Навеи бро лиа применом члана 229ЗКП-а задржан е на подручу Полииске управе за град Београд – 2295

(2100) лиа, и на подручу Полииске управе у Новом Саду – 376 (459)лиа (граикон 1).

3 У загради су у даем тексту приказани упоредни подаи из 2006. године.4 У приказаном броу евидентирани кривични дела на територии Републике Србие нису садр-

жана кривична дела из области безбедности саобрааа на путевима, ве само кривична делаиз области општег, привредног, високотенолошког, еколошког и политичког криминалитета.Навеи бро кривични дела коа са гоне по службено дужности на територии Републике Србиеевидентиран е из области општет, а затим из области привредног криминалитета, док е из оста-ли области евидентирано укупно 1832 (1907) кривични дела.

5 У раду емо користити статистичке податке МУП-а Републике Србие, Управе за аналитику, оброу извршени кривични дела, прекршаа и задржани лиа применом Законика о кривином

поступку и Закона о пркршаима.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




ниоа прекршаа па е потребно предузети потребне мере на утврђивауеговог идентитета.

Треи услов се односи на постоае основане суме да е учинилапрекршаа наставити са вршеем прекршаа или да е избеи одговорностза учиени прекрша. Да ли е извршила прекршаа наставити са вр-шеем прекршаа, проеуе, у сваком конретном догаау, сагледавауисве околности под коима е прекрша учиен, службено лие полиие кое

е овлашено да доносe решее о задржавау. Извршила прекршаа можеизбеи одговрност за учиени прекрша одласком у иностранство, а та-кође, одговорност за учиени прекрша може избеи учинила кои немапребивалиште или боравиште на територии Републике Србие.7

Применом члана 188 Закона о пркршаима, полииа може учиниоапрекршаа задржати до 12 часова, ако е учинила прекршаа затечен у вр-шеу прекршаа под утиаем алкоола, а постои опасност да е и даенаставити са вршеем прекршаа. У том случау задржавае е траати доксе учинила прекршаа не отрезни, а надуже до 12 часова.

Учинила прекршаа може се задржати на основу члана 188 Закона о

пркршаа ако су кумулативно испуени следеи услови:- да е учинила прекршаа затечен у вршеу прекршаа по утиаем ал-

коола и- да постои опасност да е наставити са вршеем прекршаа.

Да би се учинила прекршаа могао задржати по овом основу, неоп-

одно е да е прекрша учинио под деством алкоола и да е у извршеупрекршаа затечен од стране овлашени службени лиа полиие. Степеналкоолисаности учиниоа прекршаа утврђуе се извршеним алкотестом.Уколико учинила прекршаа одбие да се подвргне алкотесту, а постоиопасност да е наставити са вршеем прекршаа, он се може задржати при-меном члана 184 Закона о пркршаима.

На територии Републике Србие у 2007. години евидентирано е 59.596(65.518) прекршаа против авног реда и мира, а по територии извршеанавеи бро прекршаа из Закона о авном рду и миру, евидентиран е на

подручу Полииске управе за Град Београд – 11.738 (13.960) и на подручуПолииске управе у Новом Саду – 6692 (6752) прекршаа (граикон 2).8

7 У случаевима када страни државанин, или лиа без пребивалишта или боравишта на терито- рии Ребублике Србие изврше прекрша а не постое услови за задржавае, они се за затевомза покретае прекршаног поступка, након извршеног прекршаа доводе код дежурног судие за

прекршае.8 Прекршаи против авног реда и мира наброни су прекршаи у структури извршени прекршаана територии Републике Србие.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Граикон 2 – Укупно извршено прекршаа из Закона о авном реду и миру

Применом чланова 184 и 188 Закона о пркршаима због извршенипрекршаа на територии Републике Србие задржано е 4350 (4609) учи-нилаа прекршаа. Навеи бро задржани лиа е на подручу Полиискеуправе за Град Београд, где су применом чланова 184 и 188 Закона о прекр-шаима задржана 2382 (2592) учиниоа прекршаа, и на подручу Поли-иске управе у Новом Саду, где е, такође, применом ти чланова Закона о

пркршаима задржано 428 (453) учинилаа прекршаа (граикон 3).

Граикон 3 – Укупан бро задржани лиа применом чланова 184 и 188 Закона о пркршаима

Задржавање лица у Закону о полицији

Поред овлашеа из Законика о кривином поступку и Закона о пркр-

шаима, полииа може задржати лиа у службеним просториама и на ос-

нову Закона о полиции. Овлашено службено лие полиие може на осно-ву члана 53 Закона о полиции задржати лие до 24 и до 48 часова:

8/16/2019 bezbednost_3_2009




– до 24 часа овлашено службено лие полиие може задржати лиекое ремети или угрожава авни ред ако авни ред ние могуе другачиеуспоставити, односно ако угрожавае ние могуе другачие отклонити(члан 53, ст. 1 Закона о полиции);

– до 48 часова овлашено службено лие полиие може задржати лиекое су изручили страни органи безбедности и кое е потребно предатинадлежном органу (члан 53, ст. 2 Закона о полиции).

Задржавае се одређуе решеем кое мора бити донето и уручено лиуу року од шест часова од привођеа у службене просторие. Задржано лиеима, док трае задржавае, право на жалбу против решеа о задржавау.О жалби надлежни окружни суд мора да одлучи у року од 48 часова, с тимшто изавена жалба не задржава извршее решеа о задржавау. Задр-жавае се прекида кад престану разлози због кои е одређено, односноодлуком надлежног суда. Када е задржано воно лие, о томе се без одла-гаа обавештава вона полииа.

О задржавау по одредбама Закона о полиции, или у примени Зако-

на о контроли дравн границ, или Закона о бзбдности саобраћаа на

путвима, лие мора бити на свом матерем езику или езику кои разу-ме обавештено да е задржано и о разлозима за задржавае, и поучено дание обавезно ништа да изави, да има право на одговарауу правну помоадвоката кога слободно изабере и да е се на егов затев о задржавау

обавестити егови наближи (члан 54, ст. 1 Закона о полиции).Ако е задржано лие страна, он е се на матерем езику или на е-

зику кои разуме поучити о томе да е се на егов затев о задржавауобавестити дипломатско-конзуларно представништво државе чии е држа-ванин (члан 54, ст. 2 Закона о полиции).

Овлашено службено лие мора да одложи сва даа поступаа до до-ласка адвоката, и то надуже за два часа од како е лиу пружена могуностда обавести адвоката. Овлашено службено лие може да задржи лие илида изврши другу раду предвиђену законом чие би одлагае онемогуило

или отежало извршее задатка ( члан 54, ст. 3 Закона о полиции).У случау када о задржавау лиа треба донети решее, задржавае

одређеуе директор полиие или лие кое он овласти, и начелник подручнеполииске управе и лие кое он овласти. Задржавае одређуе руководи-ла организаионе единие коа води поступак са задржаним лием (члан31 Правилника о полициским овлашћњима), (Сл. гласник РС 54/06).

Поступае са задржаним лием и начин оствариваа права задржаноглиа детание е образложено у Правилнику о полициским овлашћњи-

ма.9

9 Види члан 28-36 Правилника о полициским овлашћњима.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Правни и практични проблеми у применичлана 53, ст. 1 Закона о полицији

Закон о полиции ступио е на правну снагу и егова примена почела е1. 11. 2005. године. У току 2006. и 2007. године, према статистичким пода-има Министарства унутраши послова Републике Србие, на подручуРепублике Србие ние ни едно лие задржано применом члана 53, ст.1

Закона о полиции. Разлог, према нашем мишеу, треба тражити у непре-изности члана 53, ст. 1 Закона о полиции. Применом овог члана полииаможе задржати до 24 часа лие кое ремети или угрожава авни ред, ако

авни ред ние могуе другачие успоставити, односно ако угрожавае ниемогуе другачие отклонити.

Устав Рпублик Срби, као навиши прави акт, гарантуе слободукретаа и настаиваа свим грађанима на ело територии РепубликеСрбие, али под одређеним условима. Устав предвиђа могуност еногограничеа, ради заштите авног реда и мира, односно ради спречаваанарушаваа, авног реда и мира, а не авног реда, као што е то наведено у

Закону о полиции.Друго, у Уставу е наведено да се слобода кретаа може ограничити

законом, Устав и наше позитивно законодавство не познае поам авног реда. У Закону о авном рду и миру (Сл. гласник РС, 51/92, 53/93, 67/93,48/94, 101/2005 – др. закон и 85/2005 – др. закон) деинисан е поам авног

реда и мира.10

Трее, авни ред и мир може бити нарушен или угрожен како прекр-шаем, тако и кривичним делом. Кривична дела коима се може нарушитиили угрозити авни ред и мир санкионисана су Законом о авном рду и

миру, Законом о справању насиља и ндолиног понашања на спортским

прирдбама (Сл. гласник РС, 67/2003, 101/2005 – др. закони и 90/2007 Сл.гласник РС, 67/2003, 101/2005 – др. закони и 90/2007) и Кривиним закони-

ком11 (Сл. гласник РС, 85/2005, 88/2995 и 107/2005).Непреизност члана 53, ст. 1 Закона о полиции и неусклађеност са Ус-

тавом и са решеима из други позитивни закона кое примеуу при-паднии полиие, едан е од главни разлога, према нашем мишеу,немогуности практичне примене те законске одредбе. Сматрамо да е нео-подно, изменама и допунама Закона о полиции, ову законску одредбу пре-изние ормулисати, и уместо авног реда, користити поам авног реда имира, предвидети могуност задржаваа учинилаа прекршаа и кривич-

10 Види члан 2 Закона о авном рду и миру.11 „јавни ред и мир може бити нарушен или угрожен поединим кривичним делима из Кривиног

законика, као што су: тешка телесна повреда (чл. 121 КЗ); лака телесна повреда (чл. 122 КЗ);учествовае у тучи (чл. 123 КЗ); угрожавае опасним оружем при тучи и свађи (чл. 124 КЗ);угрожавае сигурности (чл. 138 КЗ); насие у породии (чл. 194 КЗ) и др.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ни дела12 или ту одредбу потпуно другачие ормулисати, како би ималамогуност практичне примене, уз уважавае поедини решеа о задржа-вау лиа из Закона о пркршаима и Законика о кривином поступку.

Код задржаваа извршилаа прекршаа, у пракси се решеа доносе наоснову члана 53, ст. 3 Закона о полиции, а у образложеу решеа као основзадржаваа примеуу се члан 184, ст. 3, или чл. 188 Закона о пркршаима.Такво решее наслеђено е из периода важеа Закона о унутрашњим по-

словима (Сл. гласник РС, 44/91, 79/91, 54/96, (17/99, 33/99), 25/2000, 8/2001,106/2003, Сл. гласник РС, 44/91, 79/91, 54/96, (17/99, 33/99), 25/2000, 8/2001,106/2003). У току 2001 године Министарство унутраши послова Репу-блике Србие упутило е свим своим организаионим единиама Расписо задравању лица у просториама Министарства унутрашњих послова(Распис МУП-а Републике Србие, бр. 01-551/01 од 8. 2. 2001). Наведени

Распис односио се на задржавае учинилаа прекршаа у простриама Ми-нистарства и поступае са задржаним лиима. Правни основ за доношее решеа о задржавау био е члан 12 Закона о унутрашњим пословима. Одступаа на правну снагу Закона о полиции, као правни основ за доношее

решее о задржавау примеуе се члан 53, ст. 3 тог Закона,13 а извршио-и прекршаа и дае се задржавау применом члана 184, ст. 3 и члана 188

Закона о пркршаима.Према одредбама Закона о унутрашњим пословима, решее о задржа-

вау могли су донети руководиои оперативни организаиони единиа

(начелнии управа, одееа, руководиои одсека, командири полиискистаниа, комадант бригаде, односно одреда ПјП и др.).14 Правилником ополииским овлашеима предвиђено е да у случау када би о задржа-вау лиа требало донети решее, задржавае одређуе:- директор полиие или лие кое он овласти, и- начелник подручне полииске управе и лие кое он овласти.

Такво решее у Правилнику о полициским овлашћњима непрактично е, ер скоро у свим слчаевима решее о задржавау доносе руководиоиоперативни организаиони единиа, чии раднии откривау и предузи-

мау мере према извршиоима прекраша.Решее о задржавау руководиои оперативни организаиони еди-

ниа могу донети на основу претодног овлашеа директора полииеили начелника полииске управе. То значи да директор полиие решееммора овластити руководиoе управа у седишту Диреке полиие и руко-12 Како се авни ред и мир не може нарушити свим кривичним делима у Правилнику о полициским

овлашћњима или неком другом правилнику или упутству, могу се таксативно наброати кривичнадела коима се може нарушити или угрозити авни ред и мир.

13 Задржавае се одређуе решеем кое мора бити донето и уручено лиу у року од шест часоваод привођеа у службене просторие. Задржано лие има, док трае задржавае, право на жалбу

против решеа о задржавау. О жалби надлежни окружни суд мора да одлучи у року од 48 часова(члан 53, ст. 3 Закона о полиции).14 Види члан 8, ст. 1 Закона о унутрашњим пословима.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




водиое иови организаиони единиа (нпр. у Управи граничне по-лиие директор полиие мора решеем овластити начелника управе гра-ничне полиие, начелнике одееа и руководие одсека у одееима,затим начелнике регионални ентара граничне полиие, руководиое од-сека у регионалним ентрима и командире и заменике командира станиеграничне полиие. У полииским управама начелник полииске управе

решеем мора овластити начелнике и заменике начелника одееа, ру-ководиое одсека и група, командире и заменике командира полиискистание и испостава.15 Наведени пример указуе да е решее у Закону о

унутрашњим пословима било логичние и практичние. Чланом 54, ст. 1 Закона о полиции предвиђено е да о задржавау, по

одредбама овог Закона, или у примени Закона о контроли дравн грани-

ц, или Закона о бзбдности саобраћаа на путвима,16 лие мора бити на

свом матерем езику или езику кои разуме обавештено да е задржано ио разлозима за задржавае, и поучено да ние обавезно ништа да изави, даима право на одговарауу правну помо адвоката кога слободно изабере ида е се на егов затев о задржавау обавестити егови наближи.

Очигледо да се приликом израде Закона о полиции водило рачуна о решеима из тада ош увек само Нацрта Закона о бзбдности саобраћаана путвима. Међутим, у време израде Закона о полиции ние ни постоаопредлог Закона о заштити дравн границ. У току 2008. године донет е

Закон о заштити дравн границ (Сл. гласник РС, 97/2008), кои у свом

одредбама не предвиђа могуност задржаваа лиа у службеним просто- риама. С обзиром на ову чиениу неоподно е изменама Закона о по-

лиции, одредбу члана 54, ст. 1 Закона о полиции, правилние ормулиса-ти, узимауи у обзир законска решеа из Закона о пркршаима, чие сеодредбе о задржавау лиа у службеним просториама примеуу, као и

решеа из други закона.У компаративном законодавсту решеа су различита. Закон о поли-

циским слубницима Босн и Хрцговин,17 Закон о полиции Рпубли-

к Хрватск18 и Закон о унутрашњим пословима Рпублик Српск19 несадрже одредбе о задржавау лиа у службеним просториама, док Закон

о полиции Рпублик Словни20 садржи одредбе о задржавау лиа услужбеним просториама. Задржавае лиа у Закону о полиции Рпублик

Словни регулисано е члановима 43 и 44. Решеа садржана у тим члано-вима потупно су идентична са решима из члана 53 и 54 Закона о полиции15 Управа граничне полиие има 8 регионални ентара, 40 станиа граничне полиие за контролу

прелажеа државне грание и 47 станиа граничне полиие за обезбеђее државне граничнеполиие.

16 У Нацрту Закона о бзбдности саобраћаа на путвима предвиђена е могуност задржаваалиа до 12 часова – члан 283 Нацрта Закона о бзбдности саобраћаа на путвима p://.mp..ov./domino/mp.nf/z, од 5.6.2009.

17 p://.mp.vlada.ne/zakoni/, од 13.6.2009.18 p://.mp./zakoni/, од 13.6.2009.19 p://.mp.vlada.ne/zakoni/, од 13.6.2009.20 p://.mnz.ov.i/i/zakonodaja_in_dokmeni, од 13.12.2008.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Рпублик Срби. Очигледно je да су, приликом израде Закона о полиции Рпублик Срби, у обзир узета нека решеа из компаративног законодав-ства, али она нису у потпуности прилагођена и ормулисана у складу сапостоеим решеима садржаним у нашем позитивном законодавству, збогчега су присутне правне и практичне тешкое у примени поедини закон-ски одредби.

Закључак

Овлашена службена лиа полиие, примеууи овлашеа из по-зитивно правни прописа, у закону прописаним случаевима, могу даграђанима ограничавау слободу кретаа, задржаваем лиа на одређеномпростору и у службеним просториама.

Задржавае лиа на одређеном простору полииа предузима када е то неоподно ради извршеа поедни криминалистичко-оперативнии доказни мера и ради и то само онолико времена колико е потребнода се те мере и раде предузму. Према нашем позитивном законодавству,овлашена службена лиа полиие могу задржавати лиа у службенимпросториама, применом одредби Законика о кривином поступку, Законао пркршаима и Закона о полиции.

На основу одредби члана 229 Законика о кривином поступку, полииаможе, када су за то испуени законски услови, из члана 142, ст. 2, тачка 1,

2, 3 и 5 ЗКП-а, задржавати учиниое кривични дела до 48 часова. Приказ-аним статистичким подаима о броу задржани лиа у Републии Србиипоказали смо да се одредбе ЗКП-а о задржаваа лиа у преткривичномпоступку примеуу, и да задржавае лиа у преткривичном поступку имазначану улогу у сузбиау криминалитета.

Учиниое прекршаа полииа може, када су за то испуени законскиуслови, задржати применом Закона о пркршаима. Према члану 184, ст. 3

Закона о пркршаима, полииа може учиниоа прекршаа задржати до 24часа, док према члану 188 полииа може учиниоа прекршаа кои е зате-чен у вршеу прекршаа под деством алкоола задржати 12 часова. При-казани статистички подаи о броу задржани лиа на подручу РепубликеСрбие због учиени прекршаа применом чланова 184 и 188 Закона ополиции, указуу на практичну примеивост ти одредби у раду полииепри откривау и санкионисау прекршаа.

једно од полииски овлашеа, садржано у одредбама Закона о поли-

ции, есте задржавае лиа, према коме полииа може у службеним прос-ториама да задржава лиа до 24 и 48 часова. Предмет овог рада односиосе на задржавае лиа, са критичким освртом на решее из члана 53, ст. 1

Закона о полиции. Закон о полиции ступио е на правну снагу 1. 11. 2005.

године, али, према статистичким подаима МУП-а, као и према подаимаиз праксе током 2006. и 2007. године, применом члана 53, ст. 1 Закона о по-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




лиции ние задржано ни едно лие. С обзиром да током 2009. године нисунаступиле никакве измене и допуне Закона о полиции, нити е на правнуснагу ступио било какав подзаконски акт кои би омигуио практичну при-мену члана 53, ст. 1 Закона о полиции, исто стае у погледу примене тогчлана било е и током 2009. године.


1. Вукови, М., Ђоки, З., (2002), Законик о кривином поступку са оба-

шњнима и образцима – приручник, Београд, Министарство унутра-ши послова.

2. Грубач, М., (2002), Кривино процсно право, посбни до, Службенигласник, Београд.

3. Кривокапи, В., (2005), Криминалистика тактика, Полииска акаде-миа, Београд.

4. Милидрагови, Д., (2007), Криминалистика длатност полици и са-

радња са органима правосуђа у прткривином поступку, Магистарскатеза, Криминалистичко-полииска академиа, Београд.

5. Милошеви, М., Стеванови, Ч., (1997), Кривино процсно право, По-лииска академиа, Београд.

6. Милошеви, М., (2005), Организациа и функционисањ полици у кри-

вином поступку, Драслар партнер, Београд.

7. Међедови, С., (2007), Полициско огранињ слобод кртања, Пера-ник бр. 13, Подгориа.8. Соколови, Р., (2005), Полициа и кривини поступак, Службени гла-

сник, Београд.

Restricting Liberty of Movementin Positive Law of the Republic of Serbia

Abstract: Liberty of movement is the right of all citizens of the Republic ofSerbia, but this right can be restricted in cases provided for in legal provisions.

Police can conne someone’s liberty of movement to a restricted area when itnecessery for successful execution of particular measures and activities. Of -

fenders and perpetrators of criminal acts can be detained on police premiseswhen there are legal grounds for this. In the Republic of Serbia, provisionsrelated to police detention can be found in the Criminal Procedure Act, Police

Act and Offences Act. The subject matter of this paper is detaining people in police custody on the basis of positive legal solutions, focusing on and criticis-

ing certain provisions, particularly those contained in the Police Act. Key words: detention, Police Act, Offences Act, Criminal Procedure Act.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Боан јАНКОВИЋ,ПИ Велика Плана

контро употребе средств принудеу поицији Репубие Србије

УДК: 005.581 : 351.74(497.11)

Апстракт: Сваки пут када полициски слубници употрб срд-

ства принуд, контролиш с наин њихов употрб. Уколико с утврди

да дошло до злоупотрб, мора с спровсти поступак како би подинци

одговорни за такв нзаконит поступк били кањни. Благоврмно ипринципилно прдузимањ мра одговорности због нзаконит употрб

срдстава принуд има изузтан знаа н само за нпосрдни слуа, вћ и

за углд полици у авности.

Кључне речи: полициа, контрола, срдства принуд.

Увод

У глави VI Закона о полиии, у одредбама од чланова 170 до 181, из-

ложена су законска решеа посвеена контроли рада полиие. Закономо полиии Републике Србие предвиђени су следеи видови контроле:спољшњ (екстерна), унутршњ (интерна) и онтро решвњем

притужби (Никач, 2006:21). Све наведене врсте контрола могу се приме-нити и на контролу оправданости и правилности употребе средстава при-нуде. Посебан вид контроле кои ние предвиђен Законом о полиии, а закои сматрамо да е веома битан, есте контрола оперативним радом, или,другачие названа, опертивн онтро, коа се спроводи у ситуаиа-ма када полииски службеник, кои е употребио средства принуде, ние

поднео извешта о употреби, нити е о томе обавестио непосредног старе-шину на други начин, а такође е изостало подношее притужбе оштее-ног лиа. ци контроле оправданости и правилности употребе средставапринуде ние искучиво кажавае ако е начиен пропуст, ве и оства-

ривае увида у стае сваке поединачне употребе ради пружаа стручнепомои, усмераваа рада и координаие у раду, уочаваа и отклааапропуста, недостатака, смети и застоа у раду, налагаа и предузимааподстиани (награда, повала) и, на крау, репресивни (дисиплински,кривични) мера.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Спољашња (екстерна) контрола оправданостии правилности употребе средстава принуде

Споаша контрола оправданости и правилности употребе средставапринуде се може остварити путем формних и неформних средста-ва (Милосавеви, 1997:313). Као важниа ормална средства контролесе могу означити: скупштина (парламент), влада и правосудни органи.Парламентарна контрола полиие у Србии остваруу се, начеше, прекоскупштинског Одбора за одбрану и безбедност, али и непосредно у Скупш-тини Србие, покретаем расправа о раду полиие у анкетним одборимао поединим питаима, преко посланички питаа и могуности покре-таа расправе о одговорности министра унутраши послова, али и ело-

купне Владе. Министар подноси еданпут годише, а по затеву Народнескупштине или указано потреби и чеше, Народно скупштини извешта о раду Министарства и стау безбедности у Републии Србии, а Одбору заодбрану и безбедност Народне скупштине, на егов затев, и извештае опитаима из еговог делокруга.1

Међу свим другим субектима ормалне контроле, Влада Србие сепоавуе као носила обективно наачи облика утиаа на рад полиие.Влада Србие е овлашена за доношее подзаконски прописа ради из-вршаваа Закона о полиии и вршее надзора над радом Министарстваунутраши послова, за разматрае извештаа о раду, налагае предузи-маа одређени мера из оквира Министарства унутраши послова и запредузимае други активности. Влада део свои овлашеа, у вези саусмераваем поедини операиа полиие, преноси на министра унутра-ши послова, кои може да спроведе еикасниу контролу извршеа на-ведени задатака.

Судска контрола полиие се маниестуе на неколико начина. Прво,судовима у надлежност припада одлучивае о кривичним делима поли-иски службеника коа они почине у вези са вршеем свои службенидужности. Друго, судови су надлежни за суђее у грађанским парниамакое покреу оштеени грађани, када изостане гоее по службено дуж-ности, и ради добиаа накнаде штете коу им е причинила полииа. Дуж-ност државе е да, у складу са законом, накнади штету грађанину коме е таштета причиена незаконитим или неправилним радом полииског служ-беника. Оштееном грађанину се, при том, остава могуност, т. право да,у складу са законом, затева накнаду и непосредно од службеног лиа кое

е причинило штету. Трее, суд приликом одлучиваа о свим кривичнимстварима у коима е полииа учествовала као овлашени орган преткри-вичног поступка, у ствари потврђуе или негира квалитет полииског

рада.1 Члан 9. Закона о полиии Републике Србие, " Службени гласник РС", бр. 101/2005.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Као неормална средства контроле се могу означити авно мее имедии. Медии су важно средство споаше неормалне контроле над

радом полиие, с тим што иов реални утиа зависи од сваког поеди-начног случаа, а често могу бити и у улози заштитника грађански праваод незаконити акиа полииски службеника. Када се говори о утиаи-ма авности, може се говорити да она утиче на рад полиие ормираем

авног меа или авног мишеа. Оно изражава скуп ставова, гледиштаи убеђеа грађана одређене средине у вези са одређеним питаем рада по-лиие, у нашем случау употребе средстава принуде. Последи година,на нашим просторима поавиле су се невладине организаие за очуваеудски права, кое такође могу допринети успешнио контроли рада по-лиие, посебно у случаевима употребе средстава принуде.

Унутрашња (интерна) контрола оправданостии правилности употребе средстава принуде

Унутрашу контролу у Министарству унутраши послова могу оба-вати разни субекти, почев од министра кои може, у поединим ситуаиа-ма, вршити и контролу оправданости и правилности употребе средставапринуде. У коим случаевима е министар то урадити искучиво зависиод егове проене. То произлази из члана 8 Закона о полиции, у коме сенаводи да министар може да затева извештае, податке и друга документау вези са радом полиие.

Предмет унутраше контроле е контрола законитости рада полиие,посебно у погледу поштоваа и заштите удски права. Када дође до упо-требе средстава принуде, дужност сваког непосредног старешине е да сеувери да ли и е полииски службеник законито и правилно употребио.Спровођеем елокупног поступка провере, непосредни старешина у по-лиии врши унутрашу контролу оправданости и правилности употребесредстава принуде – иерариска контрола принуде.

хиерариска контрола употребе средстава принуде не искучуе дру-ге видове унутраше контроле. Унутрашу контролу употребе средставапринуде могу спроводити и посебне службе кое су ормиране у Министар-ству унутраши послова. једна од такви служби е и Сектор унутрашеконтроле полиие, задужен да врши контролу законитости рада полиие,а нарочито у погледу поштоваа и заштите удски права при извршавауполииски задатака и примени полииски овлашеа.

Сектор унутраше контроле е служба коа врши контролу законитостиу раду у елокупном Министарству унутраши послова, али постое ор-ганизаионе единие у оквиру Дирекие полиие кое обавау сличан

посао само за одређене елине Дирекие. На пример, у оквиру Дирекиеполиие постои више управа, а навеа од и е Управа полиие. Она се

8/16/2019 bezbednost_3_2009




састои од пет одееа, а едно од и, због теме овог рада за нас назани-мивие, е Одеее за контролу законитости у раду полиие. Одееесе састои из два одсека – Одсека за праее и контролу законитости у

раду и Одсека за праее употребе средстава принуде. Први одсек пра-ти, организуе и пружа стручну помо единиама полиие на пословимазаконитости и правилности примене овлашеа, дисиплине, понашааи личног изгледа полииски службеника. Полииски службении првогодсека могу се ангажовати непосредно на утврђивау чиеничног стаакод тежи случаева прекорачеа овлашеа, да прате и спроводе контро-лу законитости у примени овлашеа полииски службеника, посебнокод употребе средстава принуде, лишаваа слободе, задржаваа и слич-ни ситуаиа. Одсек за праее употребе средстава принуде анализирадоставене предмете о употреби средстава принуде и у свим случаевимакада проени да е неоподно укучуе се у непосредну проверу наводаиз предмета. У одсеку се прати и врши контрола законитости у употребисредстава принуде, анализирау се догађаи употребе средстава принуде итактике поступаа припадника полиие.2

Контрола оправданости и правилности употребесредстава принуде решавањем притужби

У овом делу емо говорити о едно спеиично врсти контроле упо-требе средстава принуде – контроли решаваем притужби. Спеиичностсе огледа у томе што она навеим делом припада унутрашо контроли

рада полиие, а едним делом може бити и споаша контрола. Она при-пада унутрашо контроли ер у првом степену проверавае притужбеврши руководила организаионе единие у коо притуженик, односнополииски службеник, ради. Навели смо да контрола решаваем притуж-би може, али не мора, бити и делом спона контрола, и то у случау кад

е разматра комисиа, коа се састои од три члана – председника комисие,кога решеем именуе министар, представника Сектора унутраше кон-

троле и представника авности, кога именуе министар са списка кои супредложили органи локалне самоуправе са подручиа поедини управа,или са списка кои су предложиле организаие стручне авности и невла-дини организаиа, када се решавау притужбе у седишту Министарстваунутраши послова. Представник авности, као члан комисие, у стварипредстава део споне контроле рада полиие.

Поступак контроле започие подношеем притужбе од стране лиа1.(притужиоа) кое сматра да су му повређена права или слободе од странеполииског службеника, а у овом случау да су према ему незаконито или

неправилно употребена средства принуде. „Руководила организаионе2 p://pezenaije.mp..ov./pavapoliije/inde.om., доступан 22.11.2009.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009




правилности употребе средстава принуде, договор са извршиоем кривич-ног дела или прекршаа да се због материалне (примае мита) или некедруге користи не евидентирау наведена дела, а тиме и употреба средста-ва принуде, као и други могуи разлога. Сазнае о употреби средставапринуде можемо добити и путем притужбе коу подноси оштеено лиепрема коме су употребена средства принуде. Као што смо рекли, „може-мо“, али се може догодити ситуаиа да оштеено лие то ипак не уради,због различити разлога: страа од освете полииског службеника, уенеда се у авности могу изнети неки подаи о ему кои би му нанеле штету,у случау да приави употребу средстава принуде, због незнаа да може даподнесе притужбу, псиички недостатака (када се средства принуде упо-требе према нервно оболелим лиима, лиима коа су заостала у развоу,или, у нагоро ситуаии, према деи коа не могу да свате тежину посу-паа полииског службеника), договора са полииским службеником дасе кривично дело или прекрша прикрие, односно не евидентира, а тиме иупотреба средстава принуде и други разлога.

Инормаиу да е дошло до употребе средстава принуде можемо до-бити од оперативне везе (инорматора и сарадника), авним поговараемили подношеем оперативне инормаие од другог полииског служ-беника. Како у прописима, везаним за употребу средстава принуде, ниепредвиђен начин поступаа у таквим ситуаиама, сматрамо да би у буду-ности било потребно размислити да се у подзаконским актима та материа

детание регулише, а до тада, мишеа смо да би у таквим ситуаиаматребало сачинити оперативну инормаиу коу би требало завести у опе-

ративне регистре, оормити предмет, а тек након тога започети оператвини рад на утврђивау чиениа. На почетку утврђиваа чиениа пажуморамо усмерити на добиае потврде да ли е уопште дошло до употребесредстава принуде. До тога можемо дои обаваем разговора са поли-иским службеником, за коег постое индиие да е употребио средствапринуде, о околностима употребе средстава принуде и утврђиваа свибитни околности везани за у. Наставак рада би требало да буде усме-

рен на позивае евентуални очевидаа догађаа и обавае разговора саима, а затим би исти поступак требало обавити и са оштееним. Понекаде бити потребно да се полииски службеник и лие против кога су упо-требена средства принуде суоче, а некад е то потребно урадити и са оче-видима догађаа. Како у данаше време постои све више обеката кои суопремени видео назором, преко и е потребно проверити да ли е самаупотреба средстава принуде снимена, или дешаваа непосредно пре илипосле. Када се утврдила чиениа да е дошло до употребе средстава при-нуде, као и све остале околности, битно е утврдити због чега полииски

службеник ние поднео извешта о употреби средстава принуде, или е надруги начин ние приавио непосредном старешини, и због чега оштеени

8/16/2019 bezbednost_3_2009




то ние урадио подношеем притужбе. Може се десити да е полиискислужбеник употребио средства принуде законито и правилно, али да ниеподнео извешта из ему познати разлога, и тада морамо утврђивати дис-иплинску одговорност полииског службеника. Насупрот наведено си-туаии, може дои до употребе средстава принуде коа е била незакони-та и неправилна, и коу е полииски службеник желео да прикрие, тадасе може утврђивати и дисиплинска и кривична одговорност полиискогслужбеника. И треа ситуаиа – да е употреба средстава принуде билазаконита и правилна али да е накнадно, у договору са оштееним противкога су употребена средства принуде, реимо због прикриваа кривичногдела или прекршаа, одучио да не подноси извешта о употреби средставапринуде и тада морамо утврђивати дисиплинску и кривичну одговорностполииског службеника.

Поступак провере и оцене оправданостии правилности употребе средстава принуде

У овом делу емо детание обаснити иерариску контролу прину-де, контролу коа е начеше заступена у Министарству унутраши по-слова. Први степен те контроле представа непосредни старешина (Никач,2005:603). Он мора сваку употребу средства принуде да провери и оени дали е средство принуде употребено оправдано и правилно, осим ако е запроену образована посебна комисиа од намае три члана, у случаевимакада е дошло до употребе ватреног оружа, или некоме нанесена тешкателесна повреда, или су наступиле смртне последие, или кад су средствапринуде употребена против више од три лиа. Из претодне речениеможе се уочити и разлика између послова, задужеа кое треба да обаве не-посредни старешина и комисиа. Први врши проверу елокупног предметаа затим и дае оену да ли е одређено средство принуде употребено пра-вилно и законито, а насупрот томе, комисиа након разматраа елокупногпредмета дае проену, односно мишее о употреби средстава принуде,кое полииски службеник, овлашен од стране Министра унутрашипослова за давае коначне оене о правилности и законитости употребесредстава принуде, може али не мора да привати. Мишее комисие заега ние обавезууе за коначну оену, али пракса е показала да се оноуважава и да е то уствари коначна оена правилности и законитости упо-требе средстава принуде.

Поступак сваке контроле оправданости и правилности употребе сред-става принуде се састои из неколико степена. Први степен контроле увекспроводи непосредни старешина полииског службеника кои е употре-

био средства принуде и кои након спроведеног поступка доноси, у двапримерка, оену оправданости и правилности употребе средстава принуде.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Да бисмо поаснили комплетну проедуру и све степене контроле употребесредстава принуде, приказаемо то на примеру едне полииске стание.

Када полииски службеник употреби средство принуде, дужан е да,без одлагаа, обавести вођу смене дежурне службе полииске стание, аон непосредног старешину, у овом случау командира полииске стание.Дужност е сваког полииског службеника кои е употребио средства при-нуде да у року од 24 часа сачини извешта о употреби средстава принудеи да га достави командиру. Командир спроводи поступак оене оправда-ности и правилности употребе средстава принуде у року од 8 дана од данаподношеа извештаа полииског службеника, осим у случау употребе закои поступак проене врши комисиа, када командир полииске станиесве списе предмета достава начелнику полииске управе кои предметдостава комисии саставено од намае три члана, обично веег радногискуства, на разматрае.

Када командир полииске стание заврши поступак провере оенеоправданости употребе средстава принуде, предмет, у едном примерку,достава непосредно вишем руководиоу по линии рада полиискогслужбеника кои е употребио средства принуде. То значи да се,у случауупотребе средстава принуде полиаа опште надлежности, предмет дос-тава начелнику одееа полиие, када е у питау саобраани поли-аа начелнику саобраане полиие, а када припадник криминалистичкеполиие употреби средства принуде, начелнику криминалистичке поли-

ие. У ситуаии ако су средства принуде употребили чланови патролемешовитог састава, саставене реимо од полиаа опште надлежностии саобрааног полиаа, предмет се достава непосредном вишем руко-водиоу по линии рада полииског службеника кои е био вођа патроле,у нашем примеру начелнику одееа полиие. Ако су средства принудеупотребена од стране више патрола, реимо патроле полиие опште на-длежности и патроле саобраане полиие, предмет употребе средставапринуде се достава и начелнику одееа полиие и начелнику одееасаобраане полиие.

Као што смо видели, командир полииске стание може одма да дос-тави предмет комисии, или може, након разматраа и даваа оене пра-вилности и законитости употребе средстава принуде, да га достави непо-средно вишем руководиоу по линии рада полииског службеника кои еупотребио средство принуде. У оба случаа, комисиа и непосредни виши

руководила, проеуу наводе кое е изнео командир полииске станиеу своо оени, с тим да непосредни виши руководила дае предлог оене,а комисиа, у року од 8 дана од дана приема предмета употребе средставапринуде, сачиава записник и дае мишее да ли е средство принуде

законито и стручно употребено. Мишеа смо да е наведени рок кра-так ер су случаеви кое разматра комисиа начеше веома сложени, обим-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




ни, са повређеним или погинулим лиима, у коима е коришено ватренооруже, или у коима е учествовало више лиа и кои без правилно утврђе-ни доказа могу довести до неправедни и веома штетни последиа, какоза полииског службеника, тако и за грађанина над коим е употребеносредство принуде. Дае, у зависности од случаа, предлог оене непосред-ног вишег руководиоа или мишее комисие, се доставау начелникуполииске управе, овлашеном од стране министра унутраши пословаза оену оправданости и правилности употребе средстава принуде, кои, удва примерка, дае коначну оену о употреби средстава принуде, и тиме сепоступак коначно завршава.

Сматрамо да би први корак у контроли употребе средстава принуде тре-бало да буде утврђивае, од стране непосредног старешине, да ли е поли-иски службеник био на дужности, и ако есте, коу е делатност (патролну,

позорничку, оперативну итд.) и кое е послове (спречавае, откривае и расветавае кривични дела, одржавае авног реда итд.) обавао. Дру-ги корак у контроли е да се утврди коа полииска овлашеа (упозо-

рее, наређее, довођее и др.) и на кои начин су примеена према лиупре употребе средстава принуде, а затим и да се утврде све чиение коесу битне за одређену проблемску ситуаиу,4 односно да се утврди стае(догађае) из кога се са сигурношу може одредити тренутак и разлогиспуеа услова за употребу средстава принуде – да ли е лие пружалоактивни или пасивни отпор, да ли е лие покушало бекство или самопо-

вређивае, или е лие извршило напад на полииског службеника илидругог грађанина, с посебним освртом на облик и начин напада. Такође е битно утврдити место и време дешаваа, како саме употребе средставапринуде, тако и дешаваа непосредно пре е. На саму ситуаиу употребесредстава принуде утичу и карактеристике лиа над коим су употребена,бро и пол лиа, старосно доба, стае свести лиа (под утиаем алкоо-ла, наркотички средстава, лекова), изичке конституие, посебна знааи способности лиа, да ли е лие познато или не полииском службенику,и друге чиение кое су битне за утврђивае истине приликом употребе

средстава принуде а кое е важно утврдити. За сваку употребу средста-ва принуде битно е утврдити принипе и тактику употребе, ер они нисуисти, односно разликуу се од ситуаие до ситуаие, и они се морау при-лагодити спеиичним околностима како би се средства принуде еикас-но употребила и при том смаиле могуност настааа било какви, илиминимални последиа по полииског службеника, лие према коме сесредства употребавау, али и према осталим грађанима. један од битниидетаа приликом контроле употребе средстава принуде есте утврђиваекои су алати употребени, ако е то изичка снага да ли су то полуге, удар-4 „Проблемска ситуаиа е асно деинисано стае (догађае) из кога се са сигурношу можеодредити тренутак и разлог испуеа услова за употребу средстава принуде.“ Наведено према:

Арлов, Д., Презентаиа „Употреба средстава принуде“, 26.3.2008.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




и, бааа, чишеа, или неко друго средство, колико е, на пример, уда- раа задато, коим делом тела и слично. На крау, непосредни старешинае све претодно утврђене чиение упоредити са решеем до коег седошло приликом употребе средстава принуде, а прву проверу е извршитиувидом у извешта о употреби средстава принуде кои е поднео полиискислужбеник кои е та средства употребио, али и увидом у остала писменакоа прате извешта. Тактичко решее (облик и обим) за кое се полиискислужбеник опредеуе треба да буде засновано на облику и обиму отпо-

ра кои пружа лие, као и на осталим условима и околностима спеиич-ним за дату ситуаиу. Након утврђиваа сви чиениа, увидом у ком-пелтну документаиу везану за употребу средстава принуде, непосреднистарешина е донети оену да ли су средства принуде употребена зако-нито и правилно. Приликом оеиваа може дои до четири ситуаие,

прва – да су средства принуде употребена законито и правилно, друга – да нису употребена законито и правилно, треа – да су употребеназаконито, али не и правилно и четврта – да нису употребена законитоали есу правилно. Када непосредни старешина оени употребу, након еспровеше одговарауи поступак у зависности од саме оене. Спровеесе дисиплински поступак ако е оена негативна, а ако е оена позитивнаизостае било какве мере, а изузетно, ако е употреба средстава принудеизведена при нарочито тешким околностима, непосредни старешина моженаградити полииске службенике кои су употребили средства принуде, у

намери да подстакне полииске службенике кои су употребили средствапринуде, али и друге полииске службенике да у наредном периоду сред-ства принуде употребе законито и правилно и у неповоним ситуаиамау коима се могу наи, ер ние редак случа да полииски службении унаведеним ситуаиама избегавау да употребе средстава принуде.

Да би непосредни старешина могао да утврди оену оправданости иправилности употребе средстава принуде, он би то морао да уради на ос-нову сви писмена коа су произашла из претодно правилно спроведеногпоступка. Прописима ние преизно одређено кое списе мора да садржи

едан предмет употребе средстава принуде, нити е то могуе, ер е свака

проблемска ситуаиа посебна, са одређеним спеиичностима кое другане садржи. На пример, код употребе ватреног оружа од полииског служ-беника е бити узета параинска рукавиа, а ени налази е бити уврш-тени у предмет употребе средстава принуде. Очигледно, исти такви налазинее бити уврштени у предмет код употребе службене палие. По нашеммишеу, у зависности од ситуаие, веина би требало да има следеедокументе:

Извешта о употреби средстава принуде (сачиава га сваки полииски1.службеник кои е употребио средства принуде);

Службена белешка о комплетном догађау сачиена од стране поли-2. иског службеника кои е употребио средства принуде;

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Изаве сви полииски службеника кои су употребили средства при-3.нуде (само у случаевима када извешта о употреби ние довоно асанили е непотпун, тада се на одређене неасное тражи посебно изаша-вае полииског службеника);Изава лиа над коим су употребена средства принуде о комплетном4.догађау или службена белешка непосредног старешине о обавеном

разговору са лием над коим су употребена средства принуде;Изаве сведока догађаа кои могу да се изасне на околности употребе5.средстава принуде;Службена белешка о склоностима лиа над коим су употребена сред-6.ства принуде, коа може указати на егов рании живот и понашае, дали е повратник, или из е можемо сазнати друге битне инормаие.Наведену службену белешку требало би да сачини вођа сектора или

криминалистички полиаа кои покрива терен на коем живи лиепротив кога су примеена средства принуде;Службена белешка о склоностима полииског службеника кои е упо-7.требио средства принуде (да ли е рание употребавао средства при-нуде, ако есте коа и да ли су употребена правилно и законито, да ли

е завршио посебне курсеве за употребу средстава принуде, склоност каконзумирау алкоола и др.);Обраси попуени овлашеа коа су примеена приликом употребе8.средстава принуде (издавае наређеа, употреба изичке снаге, сред-

става за везивае, службене палие, довођее, преглед лиа итд.);Депеша са комплетним описом догађаа приликом кога е дошло до9.употребе средстава принуде (у случаевима када лие над коим су упо-требена средства принуде или полииски службеник задобиу повре-де, или е дошло до извршеа кривичног дела на штету полиискогслужбеника;Службена белешка о обавештавау авног тужиоа о употреби сред-10.става принуде и еговом изашеу да ли има елемената кривичногдела;Записник о увиђау (у случаевима када е могуе извршити увиђа);11.

Службена белешка о указивау лекарске помои (са констатаиом да12.ли лие има или нема повреде, ко е извршио преглед, бро протокола,као и констатаиом да е лие одбило лекарски преглед или указиваелекарске помои ако се то заиста и десило);Повредна листа, уколико е лие задобило повреде или мишее – на-13.лаз лекара о врсти и степену повреде;Извод из казнене и прекршане евидение за лие над коим су упо-14.требена средства принуде;Извешта по налогу за извршее службеног задатка у коме е наведено15.

да е дошло до употребе средстава принуде, ако е полииски службе-ник поступао по службеном налогу;

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Кривична или прекршана приава, у зависности од тога шта е подне-16.то;Ако е лие лишено слободе или задржано, извешта о лишеу слободе17.или решее о задржавау;Службена белешка о обавештавау породие лиа против кога су упо-18.требена средства принуде;Ако е лие спроведено на лечее, затев за полииску помо у извр-19.шеима и извешта о извршено делатности, иДруги акти, по потреби, у иу потпуног утврђиваа чиеничног20.стаа о условима и начину употребе средстава принуде.

Оена оправданости употребе средстава принуде могуа е тек када сесви наведени акти прикупе и посебно сваки размотри и оени. Недоста-

так неки од ови списа може, али не мора, указати на чиениу, или баризазвати суму, да средства принуде нису законито и правилно употребе-на. С друге стране, то може показати едну немарност или незнае старе-шине кои спроводи поступак, иако е употреба била законита и правил-на. У сваком случау, то треба да буде знак полииском службенику коиоеуе предмет да детание размотри све списе, а ако се утврди да некинедостау, да затражи да се они сачине и ему доставе, како би се моглаутврдити правилна оена употребе средстава принуде.

Закључак

У пракси, у спровођеу контроле оправданости и правилности употребесредства принуде уочени су проблеми кои би требало да се отклоне како бинаведена делатност била што успешниа и еикасниа. један део проблема

есте што наведену проедуру, контролу наосетивии овлашеа коепримеуе полииа, спроводе веома млади, недовоно искусни кадрови.Током контроле може дои до ситуаиа када се донесе „тешке“ одлуке, каошто е лишее слободе полииски службеника, привремено удаее,дисиплинско кажавае или, насупрот, ослобађае полииског службе-ника за незакониту употребу средстава принуде. Сматрамо да би пословезаконитости рада полиие, коим припада и проедура контроле оправ-даности и правилности употребе средстава принуде, требало да обаваувеома искусни полииски службении кои имау богато радно искуство,непосредно искуство са оеиваем употреба средстава принуде, кои суу ранием пероду били укучени у рад или решавае веег броа преме-та употребе средстава принуде и кои могу извршити компараиу раниегслучаа са садашим, коа е им бити од помои у проесу доношеа пра-вилне одлуке.

Перманентно стучно оспособавае и усавршавае ве запосленикадрова у вези са употребом средстава принуде е веома значана. Након

8/16/2019 bezbednost_3_2009




завршетка школоваа и поставаа на одређено радно место, морало бисе наставити са даим усавршаваем путем семинара, курсева, вежби, са-станака и сл. У Министарству унутраши послова често се на курсевеупууу инструктори кои спроводе непосредну обуку полииски служ-беника кои на терену употребавау средства принуде, док полиискислужбении кое врше контролу често нису упознати са новинама, какопрактичним, тако и у вези са новим прописима.

Контрола законитости у раду изражена е, углавном, у оквиру Управеполиие, док сматрамо да се мора поачати у Управи криминалистичке по-лиие и Управи саобраане полиие. Кадрови у наведеним управама биморали да се едукуу и упуте у наведену проблематику. Све наведене мереби допринеле успешнио и квалитетнио проедури контроле оправдано-сти и правилности употребе средстава принуде.

Када смо говорили о контроли употребе средстава принуде решаваемпритужби, навели смо да она припада унутрашо контроли ер у првомстепену проверавае притужбе врши руководила организаионе едини-е у коо полииски службеник ради, а да она може, али не мора, битиделом и спона контрола, и то у случау кад е разматра комисиа коа сесастои из три члана, од кои су два припаднии Министарства унутра-ши послова, а треи члан е представник авности кога именуе министарунутраши послова, и кои уствари представа део споне контроле радаполиие. Мишеа смо да у другом степену одлучиваа, по могућству,

требало би у веем броу бити заступени представнии авности или дапредставника авности не именуе министар унутраши послова ве другоминистарство (Министарство правде), или друга институиа (СкупштинаСрбие, скупштински одбор или органи локалне самоуправе), како би при-суство авности било што вее, а тиме и успешниа спона контрола.


Аманови, Ђ., (2003),1. Ториски основ употрб сил и ватрногоруа, Безбедност, год. 44. бр. 3, стр. 416-430.Арлов, Д., (2006),2. Алати самоодбран (Трее издае), Нови Сад, са-мостално издае аутора.Милосавеви, Б., (1997),3. Наука о полиции, Полииска академиа, Бе-оград.Никач, Ж., (2005),4. Нови правилник МУП РС о условима и наину упо-

трб срдстава принуд, Безбедност, год. 47, бр. 4, стр. 587-616.Никач, Ж., (2006),5. Нови закон о полиции РС – мсто, улога, задаци иовлашћња припадника МУП РС , Безбедност, год. 48, бр. 1, стр.10-23.Жаберл, М. и Арлов, Д., (2006),6. Квалитт истраг поводом нзакони-

т употрб срдстава принуд, Наука-Безбедност-Полииа, год. 11,бр. 3, стр.65-80.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Прописи: Правилник о измни Правилника о тхниким облима и наину2. употрб срдстава принуд, Службени гласник РС, бр. 112/2008. Правилник о наину обављања полициских послова3. , Службени гласникРС, бр. 27/2007.

Правилник о полициским овлашћњима4. , Службени гласник РС, бр.54/2006.

Правилник о поступку ршавања притуби,5. Службени гласник РС, бр.54/2006.

Правилник о тхниким облима и наину употрб срдстава при-6.нуд, Службени гласник РС, бр. 19/2007.

Закон о полиции Рпублик Срби7. , Службени гласник РС, бр.101/2005.

Интернет:http://prezentacije.mup.sr.gov.yu/upravapolicije/index.com1. , од 22.11.2008.године.

Остали извори:1. Арлов, Д., (2008), Прзнтациа „Употрба срдстава принуд“.

Controlling Justication and Lawfulnessof Coercive Means in theRepublic of Serbia Police

Abstract: Whenever coercive means are used by police ofcers, their use

is subject to control. If the inquiry shows that force was misused, proceedings

are launched with a view to punishing individuals responsible for such unlawful

acts. Timely and scrupulous measures against unlawful use of coercive means

are of vital importance for both resolving the actual case and maintaining the

public respect for police. Key Words: coercive means, justied, lawful, proceedings.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Данило СТеВАНДИЋ,Сектор унутраше контроле полиие

Безбедносн провер у вези с поднетимзхтевом з издвње одобрењз нбвљње втреног оружј

УДК: 351.753.3(497.11) : 005.591.43

Апстракт: У садрини овог рада приказани су нки аспкти вршња

бзбдносн провр за подносиоца захтва за издавањ одобрња за на-

бављањ ватрног оруа. У раду су, као посбн цлин, обрађни поам

и врст бзбдносн провр, правни основ за вршњ и наин вршња бз-

бдносн провр. Посбан осврт дат у взи са садрином бзбдносн

провр, имаући у виду знаа података кои су у њо садрани за доно-

шњ законит и правилн одлук у поступку издавања одобрња за наба-

вљањ ватрног оруа.

Кључне речи: бзбдносна провра, дискрционо овлашћњ, подаци o

линости, склоност ка вршњу кривиних дла и пркршаа, пунолтство,

здравствна и пословна способност.

Увод

Вршее безбедносне провере у вези са затевом поднетим за издаваеодобреа за набавае ватреног оружа представа едну од значанииактивности полииски службеника. њен знача се огледа у томе што одсадржине безбедносне провере у велико мери зависи и одлука о поднетомзатеву, односно да ли е се одређеном лиу издати одобрее за набаваеватреног оружа, што уедно представа и едан од актора опште безбед-ности. И поред тога, у позитивно правним прописима нема обавезууиправни правила коима е уређена материа вршеа безбедносне провере,па се, у вези са тим, у пракси често авау недоумие како у погледу начи-на вршеа, тако и у погледу садржине безбедносне провере.

Рад кои е презентован представа едан конепт, односно едан од на-чина како би могла да се врши безбедносна провера и кои би подаи у обили садржани.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Појам и врсте безбедносне провере

Безбедносна провера е сложен израз у српском езику кои се састои

од две речи, придева безбедносна и имение провера. Придев безбедносна е изведен од речи безбедност коа се, у ширем смислу, може одредити каостае опште заштиености лични, имовински, политички, соиалнии други права грађана од противправног ограничаваа иовог уживаа.Имениа провера, у смислу раде, односно удске активности, може сеодредити као прикупае података и утврђивае истинитости података оодређеном лиу, обекту, поави и сл.

На основу изложеног, безбедносна провера би се могла деинисати каоприкупае података и утврђивае истинитости података о одређеномбезбедносно интересантном лиу, обекту, поави, догађау и сл. Дае, без-бедносна провера се може разумети и као писани акт у коме су садржаниодређени безбедносно интересантни подаи настали као резултат изврше-ни провераваа.

Поред израза безбедносна провера, често се у полииском жаргону ко- ристе и изрази теренска провера, оперативна провера, секторска провера,провера за лие, провера за оруже и други, али се у суштини ради о истоактивности полииски службеника.

Приликом обављања послова и задатака на безбедносном сектору по-

лицијски службеници свакодневно врше безбедносне провере по разним

основима, нпр. у вези са лицима која се појачано надзиру и лицима под ло-

калном контролом, у вези са лицима према којима су употребљена средства

принуде, у вези са поднетим затевима за издавање путне исправе, пријема

у држављанство и др. Међу њима, свакако, најзначајније су безбедносне

провере на основу који овлашћено службено лице, содно дискреционом

праву, треба да донесе одлуку о одређеним правима или обавезама грађана. један пример такве безбедносне провере е безбедносна провера у

вези са поднетим затевом за издавае одобреа за набавае ватреногоружа, што е и тема овог рада. У досадашо полииско пракси извои-

ле су се две врсте ове безбедносне провере, и то безбедносна провера залие – подносиоа затева за издавае одобреа за набавае ватреногоружа и безбедносна провера за лие кое поседуе ватрено оруже, коа севрши како би се утврдило да ли е наступио неки од разлога за одузимаеватреног оружа.

Правни основ

једно од први питаа коа се поставау приликом проучаваа без-

бедносне провере есте питае правног основа. На основу извршене ана-лизе одредби позитивно правни прописа у Републии Србии могло би

8/16/2019 bezbednost_3_2009




се закучити да е правни основ за вршее безбедносне провере за лие – подносиоа затева за издавае одобреа за набавае ватреног оружасадржан у одредбама више законски аката.

На првом месту то би биле одредбе Закона о полиции (Сл. гласник РС,101/05), кое се односе на прикупае, обраду и коришее лични по-датака. Овим одредбама полииа е овлашена да може прикупати, об-

рађивати и користити личне и друге податке ради спречаваа и откриваакривични дела и прекршаа и ради проналажеа иови учинилаа, алии да може прикупати, обрађивати и користити и друг податк о лично-сти ако е за то овлашена другим законом.

Такође, правни основ за прикупае, обраду и коришее лични по-датака могле би бити и одредбе Закона о заштити података о линости (Сл. лист СРј, 24/98, 36/98), коима е прописано да се лични подаи могуприкупати, обрађивати и користити само за свре утврђене законом, а удруге свре – на основу писане сагласности грађанина.

Екстензивним тумачеем правни норми могло би се закучити да е едан од закона чиим е одредбама полииа овлашена да прикупа, об- рађуе и користи податке о личности и Закон о оруу и муниции (Сл. гла-сник РС, 92/92, 53/93, 67/93, 48/94, 39/2003, 85/2005, 101/2005). У одредба-ма тог Закона, поред осталог, садржани су разлози због кои се одређеномлиу нее издати одобрее за набавае ватреног оружа. Да ли одређенолие, подносила затева, испуава услове за издавае одобреа за наба-

вае ватреног оружа може се утврдити вршеем безбедносне провере.Дае, одредбе Кривиног законика (Сл. гласник РС, 85/2005), кое се

односе на давае података из казнене евидение могле би бити правниоснов за вршее безбедносне провере у погледу провере осуђиваности ивођеа кривичног поступка против подносиоа затева. Наведеним одред-бама дата е могуност да се државним органима, међу има и МУП-у,на образложен затев могу дати подаи из казнене евидение за одређе-но лие ако за то постои оправдан интерес заснован на закону. Имауи увиду знача кои има одлука о затеву за издавае одобреа за набавае

ватреног оружа, могло би се закучити да постои оправдан интерес за-снован на закону да се надлежно организаионо единии МУП-а доставеподаи из казнене евидение за подносиоа затева.

Начин вршења безбедносне провере

Безбедносну проверу у вези са поднетим затевом за издавае одобреаза набавае ватреног оружа, содно уобичаено пракси, врше стручниии искуснии полииски службении, по правилу, вођа сектора или поли-

иски службении кои послове обавау на безбедносном сектору.На основу практични искустава до сада може се закучити да се без-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




бедносна провера врши на такав начин што се безбедносно релевантниподаи о подносиоу затева прикупау оствариваем увида у одређенеслужбене евидение, оствариваем увида у одређене исправе и докумен-те, обаваем разговора и др.

На самом почетку проверие се да ли подносила затева испуава ус-лове предвиђене у чл. 8, ст. 1 Закона о оруу и муниции.

Активност полииски службеника почела би оствариваем увида уевидениу лични карти, како би, уколико га лично не познау, полиискислужбении на основу отограие у картону личне карте видели лие кое

е поднело затев и утврдили да ли се ради о пунолетном лиу.Пунолетно лие кое због болести или смети у псио-изичком раз-

воу ние способно за нормално расуђивае, те због тога ние способнода се само стара о себи и о заштити свои права и интереса, у складу сазаконом, може бити потпуно лишено пословне способности. Поред тога,пунолетно лие кое због болести или смети у псио-изичком развоусвоим поступима непосредно угрожава сопствена права и интересе, илиправа и интересе други лиа може бити делимично лишено пословне спо-собности.

Пословну способност у ванпараничном поступку одузима надлежнисуд по месту пребивалишта лиа, кои одлуку о одузимау пословне спо-собности без одлагаа достава надлежном органу старатества и матич-но служби у општини (матичару). Дакле, чиениу поседоваа, односно

лишеа пословне способности подносиоа затева, полииски службени-и могли би да утврде на основу података из матичне киге рођени илиевидение органа старатества.

Након тога, треба остварити увид у казнену и прекршану евидениу,како би се утврдило да ли е подносиа затева до сада евидентиран каоизвршила кривични дела и прекршаа, да ли е осуђиван и кажаван, иза коа кривична дела и прекршае, да ли су та кривична дела таксативнонаведена у одредбама закона као дела коа га чине неподобним и др.

Испуеност услова у погледу обучености подносиоа затева за руко-

вае ватреним оружем може се утврдити оствариваем увида у уверее – сертиикат о извршено обуи руковаа ватреним оружем, кои се при-лаже уз затев за издавае одобреа за набавае ватреног оружа.

Дае, оствареним увидом у евидениу лиа коа поседуу ватренооруже може се утврдити да ли то лие ве поседуе неко ватрено оруже.

Након провере испуености услова из чл. 8, ст. 1 Закона о оруу и

муниции, врши се провера да ли постое неки разлози предвиђени чл. 8, ст.2 Закона о оруу и муниии због кои се подносиоу затева не би моглоиздати одобрее за набавае ватреног оружа. То су разлози заштите ли-

чне и имовинске сигурности други лиа, авног реда и мира и безбедностии одбране републике. У ово општо нормативно-правно ормулаии ог-

8/16/2019 bezbednost_3_2009




леда се дискреионо овлашее полиие да подносиоу затева кои ис-пуава услове из чл. 8, ст. 1 Закона о оруу и муниции, не изда одобрееза набавае ватреног оружа.

Да би се донела законита и правилна одлука, у овим случаевима е не-оподно да руководила организаионе единие приликом одлучиваа

располаже свим релевантним подаима о личности подносиоа затева. Утом смислу, поред провере података оствариваем увида у евидение иисправе, врши се и прикупае података о личности подносиоа затеваобаваем разговора са оперативним везама, поузданим лиима из среди-не у коо подносила затева живи, руководиоима у радно организаииу коо е подносила затева запослен, члановима удружеа грађана чии

е члан подносила затева и др. С обзиром на то да се ради о врло осе-тиво материи, потребно е податке увек прикупити из више различитиизвора, како би се на та начин избегло доношее закучака о личностиподносиоа затева на основу неистинити података кои су прикупениод неког лиа кое има зле намере према подносиоу затева.

На та начин прикупау се могуа сазнаа коа се односе на кривичнадела, прекршае и друге незаконите активности подносиоа затева коенису евидентиране у службеним евидениама и нису познате полиискимслужбениима, на склоности ка агресивном и насилничком понашау,конзумирау алкоолни пиа у веим количинама, уживау наркотичкисредстава, бавее неприатеском делатношу и др. Када су у питау ти

подаи, требало би им приступити са опрезношу, с обзиром на то да сеиова тачност и поузданост не могу увек у потпуности и са сигурношуутврдити као код података садржани у службеним евидениама.

Садржина безбедносне провере

Као што е ве изложено, безбедносна провера се може сватити и каописани акт у коме су садржани одређени безбедносно интересантни пода-и настали као резултат извршени провераваа. У одредбама позитив-

но-правни прописа, правно теории и доступно полииско литературиобавено до сада не могу се пронаи правила у вези са ормом и садржи-ном безбедносне провере. Досадаша практична искуства су показала дасе безбедносна провера сачиава у писаном облику. У погледу садржине,уважавауи уобичаену праксу, безбедносна провера би могла да садржиподатке о подносиоу затева, као што су: основни идентиикаиони по-даи, подаи о породичним приликама и односима у породии, подаи оодносима са комшиама и суграђанима, подаи о склоностима, подаи оздравствено способности, подаи о чланству у одређеним организаиама

и удружеима грађана, подаи о поседовау ватреног оружа, подаи о регулисау воне обавезе и др.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Као основни идентиикаиони подаи у провери би се могли навестииме и презиме, име оа, датум и место рођеа, јМБГ, пребивалиште и ад-

реса стана, стручна спрема, занимае, назив радне организаие у коо езапослен и др.

Породичне прилике и односи у породии могли би се приказати крозсазнаа о томе ко са подносиоем затева живи у брачно, односно поро-дично заеднии, да ли су чланови породие лиа из криминогене средине,да ли е подносила затева склон вршеу кривични дела, прекршаа и на-сиа у породии, да ли су чланови породие псиички здраве особе и др.

Односи са комшиама и суграђанима се могу приказати кроз сазнаао угледу кои подносила затева ужива у средини у коо живи и ради, отоме да ли е долазио у сукоб са комшиама, суграђанима и службениимадржавни органа, да ли са неким лием има нерашчишене имовинско-правне односе и какав е иов међусобни однос у вези са тим, лоалностидруштвено заеднии и др.

Део провере о склоностима подносиоа затева обуватао би податкео склоностима ка вршеу кривични дела и прекршаа, агресивном, на-силничком, дрском и безобзирном понашау, пружау отпора државнимслужбениима, нарушавау авног реда и мира и другим видовима асо-иалног понашаа.

Са аспекта безбедности посебан знача имау подаи о здравственоспособности подносиоа затева. То би, углавном, била сазнаа о псиич-

ким обоеима, алкоолизму, наркомании, инвалидитету (глув, слеп, нем,недостатак екстремитета или дела ексремитета и др.).

Провера у вези чланства у одређеним организаиама и удружеимаграђана обуватала би сазнаа о чланству у ловачком удружеу, стреач-ком и другом спортском клубу и др., али и о чланству у организаиамакоима е, у складу са законом, забраен рад и деловае, верским сектама,организаиама кое заговарау насие, скинедсима и др.

Сазнаа о поседовау ватреног оружа подносиоа затева значанасу ер е то чиениа коа, по правилу, указуе на подобност за издавае

одобреа за набавае ватреног оружа. Међутим, уколико се приликомвршеа провере утврди да подносила затева не испуава услове за на-бавае ватреног оружа, та околност е сигнал да од подносиоа затева,у складу са законом, треба одузети ватрено оруже кое поседуе.

Чиениа регулисаа воне обавезе може бити значана са више аспе-ката. На првом месту е аспект нивоа обучености подносиоа затева, ерсе у току служеа редовног воног рока врши обука руковаа ватрениморужем. Дае, та чиениа има ош веи знача са аспекта ивилног слу-жеа воног рока због приговора савести у вези са ношеем и руковаем

ватреним оружем. У пракси се неретко дешава да се лие кое поседуеватрено оруже определи за ивилно служее воног рока због наводног

8/16/2019 bezbednost_3_2009




приговора савести, а оруже и дае остане у еговом поседу, или, пак, далие кое е због приговора савeсти ивилно служило вони рок поднесезатев за издавае одобреа за набавку ватреног оружа. Назад, регули-сае воне обавезе е значано и са аспекта разлога због кои е неко лиеослобођено служеа воног рока. Овде се пре свега мисли на псиичкаобоеа, недовону зрелост личности и друге разлоге неспособности заслужее редовног воног рока.

Закључак

Вршее безбедносне провере има за и утврђивае испуеностизаконом прописани услова подносиоа затева за издавае одобреа занабавае ватреног оружа. У том смислу е и конипиран приказани рад,кои представа само едно од сватаа безбедносне провере и начина е-ног вршеа. Међутим, у дискусиама са релевантним саговорниима аутор

е наишао на едан бро опречни мишеа о изложеним подаима кое битребало да садржи безбедносна провера. Посебно е истакнуто мишее дасе прикупаем едног броа података садржани у приказаном конептузадире у приватност, односно личне слободе и права подносиоа затева.

И поред тога што дискреионо овлашее органа приликом одлучи-ваа о правима и интересима грађана у едном броу случаева може иматиза последиу злоупотребу овлашеа, аутор е мишеа да е доношеезаконите и правилне одлуке у осетиво материи као што е издавае одо-бреа за набавае ватреног оружа управо разлог због коег би, у грани-ама законски овлашеа, требало извршити безбедносну проверу кон-ипирану као у приказаном примеру.


Закон о полиции1. , Службени гласник РС, бр. 101/05. Закон о заштити података о линости,2. Службени лист СРј, бр. 24/98,36/98).

Закон о оруу и муниции3. , Службени гласник РС, бр. 92/92, 53/93,67/93, 48/94, 39/2003, 85/2005, 101/2005.

Кривини законик4. , Службени гласник РС, бр. 85/2005. Породини5. закон, Службени гласник РС, бр. 18/2005.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Security Background Checkof Applicants for Firearms Permits

Abstract: This paper presents some aspects of background check on a personapplying for a permit to acquire a rearm. The concept and types of background

checks, legal framework for performing the background checks, as well as the

way of performing the background checks have all been treated in this paper

as special parts. There is a special rewiev regarding the content of background

check, having in mind importance of data in making a legal and regular decision

by issuing a permit for acquiring a rearm.

Key Words: background check, applicant, discretionary authorization, per -

sonal data, afnity for committing crimes and offences, adulthood, professional

ability, health ability

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ИЗ СТРАНЕ ЛИТЕРАТУРЕ


Снана ВЛА,Управа за стручно образовае, оспособавае, усавршавае и науку

Све з тим – испитивње хуигнизм уенгесом фудбу

По Гоу и Џое Рувуд - Превод

Назив оригинала: go, P. and rookood, J. (2008), Doing it for the team

- examining the causes of contemporary English football hooliganism. Jonalof Qaliaive reea in spo sdie, 2, 1, 71-82. (Гоу, П. и Рувуд, Џ.

(2008), Све за тим – испитивање хулиганизма у енглеском фудбалу,

Журн виттивног истрживњ о студијм о спорту 2,1, 71-82,Катедра за спортске студие, Универзитет Ливерпул хоуп - Преузето из:

http://bit.ly/8IZini

Апстракт: У енглско с нмири взани за фудбал догађау од кад

ова спорт профсионализован, крам 19. вка. Ова фномн настављада постои и у саврмном друштву и доводи до послдица иа озбиљност

варира. Порд тога што с о фудбалском хулиганизму подробно извшта-

вало у мдиима, дтаљно иситиван и у акадмским круговима од 1960.

на овамо. Мђутим, нису сви радови примнљиви на саврмну субкултурунавиаа. енглска профсионална фудбалска индустриа знаано с раз-вила у односу на политик, финансиск, архитктонск, организациони културн фактор прошл дцни. Ово битно утицало на лмнт

насиља код навиаких група. Доста од онога што знамо о фудбалскимнмирима сада мо бити засновано на првазиђним ториама и ар-

гумнтима кои су пртходили овим промнама. Такви радови с, такођ,

у влико мри ослањау на податк кои поивау на мишљњима самих хулигана. Ставови ннасилних фудбалских навиаа су, у овом контксту,

константно игнорисани, а такви навиаи имау многа слина искустваи проналаз с у многим стварима као и хулигани. У овом раду су истра-

ни ставови навиаа о овом фномну, тани, о узроцима саврмног хулиганизма. Навиаи су давали мишљња у циљним групама и интрву

взан за лин фактор, взаност за клуб, друштвна, социална и класнаобашњња, као и за организацион аспкт и аспкт взан за м. Уовом раду заступа с тза да хулиганизам разноврстан фномн и да

ни монокаузалан. Уствовањ у фудбалском насиљу мо с обаснитипрко много фактора, прко интракци, иднтитта, лгитимитта и

моћи. Такођ с сматра да фудбалско насиљ свдои о ако моционално

повзаности са фудбалским тимом, што мо помоћи у увршћивању на-

виавог осћаа иднтитта.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Увод

Насилно понашање удбалски гледалаца, познато као „улиганизам“,

светски је еномен откад је удбал постао познат (Dunnin, Mupy andwilliam, 1986). Деценијама су навијачи изазивали немире и на терену и

ван њега, у скоро свим земљама у којима се игра удбал. Развој ове су-

бкултуре довео је до насиља ван стадиона, делимично и да би се избегле

интервенције полиције (giulianotti and Amton, 2002). Овај еномен је

довео до повреда и жртава, као и до материјалне штете, како на стадионима,

тако и ван њи (guttmann, 1986). Катастроа на стадиону „хејсел“ која се

догодила у мају 1985. године, у којој је погинуло 39 италијански навијача,

по броју жртава најгора је улиганска трагедија која се догодила у Европи.

Инциденти су се догађали и ван терена. У марту 1997, на пример, поги-

нуо је навијач Ајакса приликом претодно договореног састанка навијача

фејенурда и Ајакса ради туче, на пољани поред аутопута (giulianotti, 1999).

Такође, у априлу 2000, два навијача Лидс јунајтеда избодена су и преминула

у Истамбулу, на вече сусрета тог клуба са Галатасаријем у Лиги шампиона

(suden, 2002). Скорији догађај је погибија полицајца у Катанији у немири-

ма који су настали пре дербија између Сићилијана и Палерма у ебруару

2007, због чега је италијанска лига привремено суспендована. (stead and

rookood, 2007). хулиганизам је имао смртне последице и у Енглеској. На

пример, после меча на „Гилингаму“, у марту 1998, фуламов навијач је под-

легао повредама главе, задобијеним у обрачуну ван терена. (hateall, 1998).

Затим је, 2003. на „Барнлију“, убијен навијач Нотингам ореста, а гледалац

Чарлтона је погинуо током окршаја са ривалским навијачима на „Тотена-

му“ у септембру 2006. године (Payne, 2006).

Као последиа такви догађаа, ова еномен ужива велику пажу ме-диа. Обавивае активности улигана се показало као нимало корисно,

ер е можда само ош истакло ово питае, учинило да улиганско пона-шае изгледа гламурозно и подстакло га (redead, 2007). Међутим, Велш(wel, 1999) тврди да утиа медиа ние био у потпуности неконструкти-

ван, ер е на та начин извршен притисак на владу и удбалске власти да сеосврну на проблем. Иако Скот и Пирсон (so and Peaon, 2007) оправданотврде да се показало да е такав „притисак“ контрапродуктиван, делимичнозбог преувеличани преноса медиа, реакиа владе е као резултат ималапобошае полииски метода и разво нове легислативе, како би се омо-гуиле строжие казне ради одврааа и кажаваа бунтовног понашааудбалски навиача (Peaon, 2002). Међутим, упркос тим променама у

раду полиие и легислативи, навиачи наставау да испоавау удбал-ско насие.

Како е удбалски улиганизам постао запажен као „друштвени про-блем“, разни покушаи, како из лаичке, тако и из академске перспективе,

8/16/2019 bezbednost_3_2009




да се постави диагноза овог еномена су се окусирали углавном на оба-шавае зашто се он поавуе, ер, како примеуу Данинг и др. (Dnnine al., 1986:222), „... соиолошки гледано, свра е обаснити разлог“. Међу-тим, постоеа обашеа за учествовае у удбалском насиу су непо-тпуна, чиениа коа е, између осталог, послужила као повод за писаеове студие. Како каже Вилиамс (william, 2002:45-46),

„…Дакле, ко су то улигани и зашто то раде? Добра питаа. Заправо, непостои подесна преизна деинииа удбалског улиганизма, академииУедиеног Краевства се не слажу по питау егове озбиности, па чакни по питау егови узрока. “

После низа немира 1980. године, енглески удбал се знатно развио уполитичком, инансиском, аритектонском и организаионом смислу.Уведени су нови закони, а удбалски стадиони су обновени и реновирани,пошто е у овом спорту дошло до драматичног економског реструктуираа.Овакве промене (и промене политичке климе, кое су до тога и довеле) ути-але су на соиално-културни елемент културе навиача, или „навиаш-тво“ (“fandom”), укучууи и насилне навиачке групе. Постоее тума-чее улиганизма се, међутим, заснива првенствено на еномену у обликуу коем е постоао пре ови промена. Дае, баш као што су се полиискемере усредсређивале на контролисае бунтовни навиача, тако се и веи-на истраживаа држи перспективе улигана, и, у мао мери, полиие.Положа и мишее они кои не прибегавау насиу су у велико мери

занемарени у академским круговима (Polon, 2002), и то представа мо-гуу празнину у корпусу знаа. Ово може бити тачно ер искусни навиачикои иду на утакмие често имау сличне карактеристике, а и деле изичкипростор, са улиганима и стога поседуу знаа о аспектима „навиаштва“.Према томе, неоподно е усвоити перспективу навиача о узроима у-лиганизма, укучууи виђее навиача о догађаима коима су вероват-но били изложени или су били сведои у извесно мери. У ово студиису спроведени интервуи и окус групе са 20 навиача 5 енглески клубо-ва за време сезоне 2006-2007, током такмичеа са домаим и европским

тимовима. Одабрани клубови варирау што се тиче геограске позиие,позиие у лиги, учеша у европским такмичеима, постигнутом успеуи групи навиача. У овом раду се испитуу ставови навиача о томе кои суузрои улиганизма и добиени одговори се упоређуу са „општепривае-ним ставовима“. Навиачи су изразили свое мишее о броним темама,наиме, о личним акторима, везаности за клуб, друштвеним, соиалними класним обашеима, као и о организаионим аспектима и аспектимавезаним за меч.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Узроци савременог фудбалског хулиганизма

У споменуто литератури наводе се разни каузални актори везани за

улиганизам. јанг (yon, 1986:259) се, на пример, разматрауи катастро-у на „хеселу“, освре на алкоол и нерегуларну продау улазниа, као ина „…криминалну немарност (незаинтересованост) организатора” и „…ку-кавичку неспособност” полиие. Међутим, Периман (Peman, 2002:17)сматра да се не би смело дозволити стиае услова да се оправда културажртве, за коу сматра да очигледно постои када се образлаже улигани-зам. Он каже да „…постои изопачена тендениа да се окриви неко други.Главни криви су били, и остау, медии, полииа, удбалске власти и на-виачи супарничког клуба.“ Стога ово истраживае тежи томе да сагледаситуаиу дубе од постоаа и природе „изговора“, и да се окусира наопажаа каузалности. Бримсон (bimon, 2002:198) тврди да е намера со-иолога, антрополога и криминолога била да,

„…откриу разлоге за укучивае у улиганизам кои се тичу класе,интелигение и породие. Касние би на листу додали и политику, плусотуђее, а чак и побуну, док на крау теоретичари не би дошли до закучкада е веина улигана десничарски ориентисана, слабо образована, долазииз разорени бракова и тражи било шта чему би припадала.“

Иако ово очигледно ние поуздана проена четрдесетогодишег ака-демског разматраа, ипак илуструе неке акторе кои су испитивани. Роу(roe, 2002) дае ош едан преглед закучака изведени из истраживаа икаже да се удбалско насие често обашава генетичким и соиолошкимтеориама. Ове прве се односе на изичке меанизме, као што е агресиа,кои узрокуу насилно понашае. Друге представау удбалске улиганекао марионете кое контролишу извесни чиниои друштва. Слично виђеествари заступау и учеснии у овом истраживау, а едан испитаник е иза-вио да, „Нагон ка улиганизму едним делом долази изнутра. Али то опетима везе и са друштвом у коем живиш и шта си прошао у животу.“ Међу-тим, веина навиача е наводила одређение акторе при обашаваузашто долази до улиганизма. Два чиниоа за кое испитании сматрауда имау узрочну улогу у овом еномену су били медии и полииа, „…Уово земи медии имау огромну улогу, може се чак реи да праве проб-леме. А полииа деинитивно прави. Ако они погрешно укапирау, могуда направе невое исто као и да ништа не спречавау.“ Неколико учесника

е овде тврдило да су медии делимично одговорни за улиганизам, „…Узсву рку коу новине дигну, улиганизам може да се повеа. Писае о томеизазива уде да се умешау да би изашли у новинама, или разбесни некенавиаче, па ое да се свете.“ Полтон (Polon, 2002:131) каже да „велике

претпоставке“ о утиау медиа, „…заваравау, пошто медиима приписуупревелику мо. То читаоима и публии ускрауе могуност да одбиу

8/16/2019 bezbednost_3_2009




пласиране садржае.” Учеснии у истраживау нису имали никакве „ве-лике претпоставке“ о извештавау медиа о удбалском улиганизму и,иако е веина рекла да такви садржаи могу бити „одбиени“, за многе тоникако ние случа. Испитании веруу да нарочито новинска индустриапогрешно представа навиаче и по многима то узрокуе дае проблеме.Медии су овде сагледани као основни део улиганске културе, кои преу-зимау ентралну улогу у ормирау авног меа о британским навиа-чима. Веина навиача сматра да е медиско представае овог еноменасувише негативно, пренаглашено и претерано. Сматрау да се на та начинпредстава стае ван контекста и да се оно сувише заснива на сензаи-оналистичком изражавау и постизау снажни слика. један испитаник еизавио да, „… се слика едног навиача кои прави изгред, штампана поднеким претераним насловом, користи да се свету пренесе да су сви навиачисилеџие. Али веина навиача нису улигани. Новине се окусирау самона оно нагоре и чине ствари горима него што есу.“ Искусни удбалскинавиачи су обично свесни природе и обима улиганизма на наионалномнивоу, а нарочито у свом клубу. Према томе, могу бити позвани да проенеизвештавае медиа о овим темама.

Навиачи кажу да начин на кои и други виде и како се према имаодносе осликава стереотипну слику пласирану кроз британске новине, до-кументаре и илмове. Сматрау да се на та начин пристрасно инормише

авност и став полиие. Међутим, то што се не извештава о ненасилно

навиачко култури веруу да утиче на прием навиача од супарника на ев- ропским такмичеима, „…филмови нас све представау као улигане.То што међу нама постое благе сличности у изгледу дае момима са кон-тинента утисак да смо сви стока, што може баш да долие уе на ватру.“Међутим, иако медиима приписуу да су сковали термин „удбалски у-лиганизам“ (Dnnin, Mp and waddinon, 2002), навиачи не сматраумедие единим узроком удбалског насиа. Испитании су сматрали да

е едино сензаионалистичко извештавае проблематично према мери укоо то утиче на иов дожива утакмие „…Можеш кривити штампу

што пише да е горе него што есте, а некад илмови о улиганима и жуташтампа могу погоршати ствар, али то и ние неки проблем у Енглеско.Можда у иностранству, али овде не.“ Други испитаник е рекао да извешта-вае о удбалском насиу, „…и не каже зашто се то дешава, зар не? Требада се нађе зашто се то покрее.“

По питау одговора полиие на улиганизам, учеснии у истражи-вау кажу да та одговор често показуе неразумевае узрока и доводи доескалаие проблема. На пример, при обезбеђеу велики група навиачаван стадиона (нарочито код европски навиача), сматрали су да се поли-

иа понаша као да су навиачи, „сви улигани кои траже ђавола.“ Тврде датактика управаа неретко имплиира да полиаи мисле да се суочавау

8/16/2019 bezbednost_3_2009




са подеднако насилном масом, а то е ретко случа. Псиологиа масе семеа кад се маса нађе лием у лие са провокаиом од стране навиачасупарничког тима и са претераним деловаем полиие коа се еднако од-носи према свима. Ово ствара ситуаиу у коо они кои испрва нису ималинамеру да прибегну насилном понашау, такво понашае виде као леги-тимно и чак неоподно, „…Кад е гомила навиача заедно и кад полииапретера, онда ситуаиа може брзо да се промени. Навиачи могу да поста-ну насилни ако контау да е полииа прекардашила. Некад навиачи миследа треба да се супротставе мурии или противничким навиачима.“ Прет-одна истраживаа, као оно кое су спровели Вилиамс, Данинг и Мари(william, Dnnin and Mp, 1984) занемарила су улогу власти у орму-лаии насиа. Међутим, тако поступауи, ови аутори су можда доприне-ли виђеу да е веина навиача извор проблема. Према резултатима овогистраживаа, испитании сматрау да полииа сноси део одговорности,како тврде Стид и Руквуд (sead and rookood, 2007). Међутим, као и кодмедиа, сматрау да присуство полиие на неки начин подстиче удбалсконасие, али то не обашава зашто улиганизам сам по себи постои, како

е приметио едан навиач, „…полииа некад не помаже. У ствари, онимогу и изазвати проблеме кое би требало да решавау, али нису ни они увеккриви. Треба се запитати зашто навиачи постау насилни.“

Навиачи су изавили да се више лични разлога за прибегаваеудбалском насиу односи на низ други питаа. На пример, „…људи

томе прибегавау због разни разлога. То е део онога што си ти као особа.Треба да волиш тучу, или идеу туче, и онда треба да се нађеш на местимагде избиа туча.“ Испитании су рекли да улиганизам узрокуу урођенекарактеристике, утиаи у дато ситуаии и искуства коа су имали, „…То значи ко си и шта си све преживео. Неки навиачи просто морау даиспое свое рустраие.“ Ово делимично оспорава становиште Скота иПирсона (so and Peaon, 2007:45), кои кажу да такво понашае ние увези са „потребом да се реше агресивне тендение“. Међутим, ови ауториможда нису толико позвани да разматрау домаи удбал на ова начин, ер

иови подаи у потпуности произилазе из посматраа навиача у неуед-наченом обрасу двогодиши међународни турнира. Насупрот томе, ре-зултати овог истраживаа могу се повезати са Армстронговим (Amon,1998) по томе да се улиганизам може обаснити кроз егово вредноваеу контексту урбани култура. Испитании су такође нагласили потребу зазаедничким изразом колективног идентитета у насилном контексту, твр-деи да улигани реагуу на понашае свои другова, „…Кад су групе мо-мака заедно, неки изгледа ое да буду насилни, а други се тако понашауда би се у друштву показали опасни. Бравадо1 е велика ствар у британско

култури, нарочито у градовима.“ Међутим, такве ставке саме по себи ис-1 Енгл. avado = раброст - прим.прев.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




питании нису сматрали адекватним обашеем удбалског насиа, „…Не ради се само о томе каква е неко особа. Гомила ствари неког чини у-лиганом.“

Испитании су нагласили и да улиганизам често представа жеу за„представаем“ неког клуба, идентитета и/или наие. Тврда Данинга идр. (Dnnin e al., 2002:2) да, „… до улиганизма долази едноставно збогоданости супротним удбалским клубовима” вероватно е уско гледаена ово пите. Слично, тврда Кембела и Досона (campell and Daon,2002:66) да „… до ривалства не долази увек због питаа територие“ непомаже нам да утврдимо због чега до ега „долази“. Међутим, тренутноистраживае донело е одређене резултате о ово теми из перспективе на-виача. Навиачи тврде да друштвени актори, везани за убомору и ус-пешност иовог или супарничког тима могу довести до улиганизма. је-дан навиач е изавио,

„…Навијачи се повремено туку због тога одакле су. Обично се туку са

супарницима или с неким на кога су кивни. Ако су кивни на тим који увек по-

беђује, љубомора је битан актор, а неки момци баш не знају кад је доста.“

Испитании такође тврде да е вероватние да е до удбалског насиадои када е у питау „киван меч“. Сматрау да улиганизам на таквимутакмиама изазивау навиачи кои ое да изразе своу аку емотивнувезу са тимом, истовремено искучууи идентитете за кое сматрау дасу у конликту са иовим (или кое сматрау конкурениом), односно,кад нисам на утакмици, нисам хулиган. Међутим, нису се сложили о врс-ти и величини меча на коем е вероватно дои до насиа. Неки су билимишеа да е вероватние да е на „великим утакмиама“ бити проблема,док су други тврдили да „…велике утакмие повлаче за собом велико поли-иско обезбеђее, па е обично мирно што се тиче улиганизма.“

Веина навиача се сложила да, иако су клуб или наионална репре-зентаиа кучни актор кои доприноси, до насиа може дои чак и кадание очигледан било какав ривалитет, што, по иовом мишеу, доказуепостоае улиганове „вое да се у сваком случау бие“. Овде улигани-

зам сматрау насилном маниестаиом мрже, убоморе и огорченостипрема „неприатеу“. Ова неприате може бити стални ути ривал, или„просто било ко“. Дае, Вилиамс (william, 2002:41) тврди да е савреме-ни улиганизам усредсређен углавном на „мае клубове“. Неки испитани-и из овог истраживаа нису се с овим сложили, уз образложее да „…на наионалном нивоу велики клубови имау еднаке шансе, ако не и вее,да имау проблема са улиганима.“ Надае, и Еванс и Роу и Данинг и др.(Evan and roe 2002; Dnnin e al., 2002) кажу да постои макар инди-

ректна веза између уношеа алкоола и удбалског насиа, иако оба изво-

ра потврђуу да не пиу сви улигани. Насупрот томе, испитании поричубило какву доследну везу између алкоола и узрока удбалског насиа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Они тврде да таква обашеа типично дау они кои не „… разумеу мен-талитет навиача. Пиво и дроге заправо ништа не говоре.“

Истраживаа о овом еномену током седамдесети и осамдесетигодина прошлог века често су наглашавала теориу да удбалско насиепрвенствено узрокуу навиачи из радничке класе. Ова закучак е биоочигледан, с обзиром на то да е у том периоду веина навиача предста-вала та друштвени сло. Међутим, обашеа коа почивау на класнимподелама, као она коа е дала лестерска школа (Leiee sool; Mp,william, Dnnin, 1990), имплиирау да улиганизам ние нарочито ве-зан за класне поделе. Оеууи ово гледиште, многи испитании су билимишеа да класна подела не помаже у откривау зашто до улиганизмана неким утакмиама долази, а на неким не „…Мислим да ние у питаусамо класа или какав посао имаш. Добие се мешавина коа се туче и онакоа се не туче.“ Испитании су се, међутим, окусирали на „…ситниествари помоу кои се може обаснити зашто се уди биу.“ Навиачи сунавели као битну историу односа међу клубовима, ривалство међу држава-ма, градовима и навиачима. Дук и Слепичка (Dke and slepička, 2002:55)

разматрау „лана осветничке одмазде“ у овом контексту. Међутим, иако суиспитании разматрали ово питае, тврдило се и да „…то ние увек везаноза освету. Некада се ради о супериорности, просто ое да се представе каонаопаснии, без обзира на то шта е било пре“. Када е реч о индивидуал-ним односима између навиача различити клубова, испитании су сматра-

ли да е важно сагледати „... све што се крие иза ривалства“. Тврдили су дапрошли догађаи и несугласие међу супарничким навиачима могу послу-жити као битне ставке кое е одржавати неприатество и подстиати на-сие, „... Кад е било рке с неким тимом или с навиачима, па се прочуло,следеи пут кад се нађемо буде ош горе“. Неколико навиача е рекло да се

разлог насилног понашаа може разумети на прави начин само после де-тане анализе друштвени ривалстава и они настали због удбала, што

е истакао и Дод (Dodd, 2007). Главна слаба тачка многи ве постоеисоиолошки истраживаа, међутим, есте тендениа да потене знача

„ситуаиони окидача“, како каже Вилиамс (william, 2002:46).Испитании су дали и обашеа везана за организаиу, друштво и

утакмие. Неки испитании су дали своа мишеа кроз пример оногашто су сматрали разлозима катастрое на „хеселу“. Сматра се да су брониактори допринели трагедии, укучууи и догађае са инала Европскогкупа претодне сезоне, у коем су играли Рома и Ливерпул. Кисари (ciai,2004:210) тврди да ние било „значании проблема“ на ово утакмии,што обашава тиме да „ти проблеми нису упоредиви са другим савреме-ним инидентима удбалског улиганизма“ (ciai, 2004:217). Насупрот

томе, едан испитаник е рекао да се „на 'хеселу' наставило оно из Римаод претодне године. У Риму нико ние умро, али е гомила и избодена.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




Лоши односи међу тимовима су експлодирали на 'хеселу'.“ Слично томе,Скратон (saon, 1999:25) наглашава колико е значано инале у Риму накоем е Ливерпул победио на пенале, када е више од 40 навиача Ливер-пула задобило озбине убоде ножем на мечу. То е резултирало „наслеђемантагонизма“ између навиача Ливерпула и италиански навиача. И на-виачи Манчестер унатеда и јувентуса прибегли су насиу када су секлубови састали у полуиналу 1984. године на европском Купу победникакупова (bfod, 1991). Лоши односи су се заоштрили после насиа измеђугледалаа Ливерпула и јувентуса на европском Супер купу, у ануару 1985.године (ballad and sff, 1999). Према томе, колико год да е Кисариеватврда о иналу 1984. квантитативно тачна, (кад се ради о броу погину-ли, на пример), потпуно занемаруе квалитативни знача немира кои су седогодили у Риму. Учиснии кажу да е за разумевае узрока овог еноменанабитние испитати корене и природу искустава и друштвени ривалставаи ривалстава међу клубовима.

Сматра се и да улиганизам узрокуу они кои се осеау маргинализо-ваним, контролисаним и небитним, а кроз насие покушавау да потврдеидентитет, „Навиачи реагуу ако осете да су гурнути у страну или игно-

рисани. хулигани обично мисле да су они прави навиачи и реагуу кад токлубови не признау.“ фудбалско скандирае о друштвеном статусу, ус-пеу тима и трагедиама су такође коментарисали, са снагом убеђеа коуте теме отелотворавау и тиме доприносе насилним реакиама неки на-

виача. Сматра се да е то у велико мери намерно, ер постои тумачее дажеа за таквом реакиом помаже да се одговори „зашто навиачи уопштеи скандирау.“ фросдик и њутн (Fodik and Neon, 2006:412) тврде да еграђее тензие из кое настау песме и гестови „дата слобода да се експло-дира кроз насие.“ Међутим, ови аутори не дау назнаке о томе какав бибио знача или природа овог актора као узрока насиа. Тачние, Пирсон(Peaon, 1999:35) каже да скандирае често замеуе непосредно насиена терену, а не да води до ега. Међутим, он истиче и да е такав следдогађаа када су навиачи „коректно одвоени.“ Многи навиачи су, међу-

тим, рекли да то може довести до насиа одма после меча, где не постоитаква сегрегаиа; Пирсон (Peaon, 1999:35) ние приметио да „…Изађешса неког терена а песма ош одекуе у ваздуу. То може изазвати тучу каднавиачи почну да се мешау пошто су били одвоени на терену.“

Надае, многи испитании кажу да неки догађаи на само утакмии,као што е лош резултат, могу да изазову насилне реакие навиача, „...Добар резултат далеко од куе може бити опасан. Неки моми воле башда преврше меру.“ Међутим, веина испитаника е одбаила идеу да од-луке судие и други маи детаи могу да узрокуу насие, али тврде да

су резултат утакмие и знача сусрета кучни актори за немире навиа-ча. Сматрау и да насие настае кад су навиачи незадовони вођеем

8/16/2019 bezbednost_3_2009




клуба, или уколико осете неправду. финале Лиге шампиона 2007. годинеизмеђу Ливерпула и АК Милана у Атини био е значаан пример кои суиспитании коментарисали. Пре инала су навиачи били бесни на улогукоу су фК Ливерпул и УЕфА (Савез европски удбалски асоиаиа)имали у дистрибуии карата. Алт (All, 2007:92) се такође освре на овутему и критикуе оне одговорне за „... деее гомиле повластиа и каратадругим главоама, двоструким играчима и ловима на славу... кроз непо-тизам, снобовско понашае и игре мои.“ После утакмие су тапкароши,полииа и навиачи учествовали у изливима насиа, а многи су тврдилида е до нереда дошло само због „...направедне политике продае каратаЛиверпула и УЕфА-е и полепне ђубради коа е то искористила.“ Другииспитаник е рекао, „...Знали смо да е то тамо изазвати невое. 17 000карата на стадиону кои може да прими 80 и нешто ние било доста. људису били бесни на УЕфА-у и то е изазвало насие.“

На крау, међутим, подаи добиени овом студиом показуу да веинанавиача не прибегава удбалском улиганизму. По мишееу веине на-виача, актори као везаност за клуб, страст, друштвене, соиалне и клас-не поделе, као и организаиони аспекти и аспекти везани за меч, не доводедо насилног понашаа. Испитании кажу да то у велико мери зависи одлични актора,

„…Веина навиача се не бие, ер не жели да буде уваена, али е ве- роватние да просто нису насилни. Веина уди е по природи против на-

сиа, осим кад е оно нечим изазвано, као што е рат. Али удбал ние рат.Нема толике мрже, те идее о неприатеу. То е страст, не рат.“

Према томе, разлози кои су овде истакнути односе се на оне кои „волетучу, или идеу туче, или претеруу у своо страствености према клубу.“Веина навиача, чак и они кои гае велику страст према свом клубу илиземи, не сматрау „тучу ради и“ неоподном нити примамивом ак-тивношу кое би се приватили. Многи од они кои е таквом сматрау,међутим, обесрабрени су претом казне, или осеаем да су маргинализо-вани. Остае маина навиача кои желе да се туку, или макар да буду сма-

трани удбалским улиганима, заедно са онима кои „се нађу“ у насиуили сматрау да околности у коима се налазе чине насие легитимним.Оваква понашаа и жее ствара едан од актора, или комбинаиа вишеактора кои су овде разматрани.

Закључак

Учеше у удбалском улиганизму е обашено кроз броне акторе,кои се тичу интеракие, идентитета, легитимности и мои. Што е куч-

но, сматра се да се одражава жеа да се буде укучен, или бар да се одаеутисак укучености, обично у насиу маег обима. Бримсон (bimon,

8/16/2019 bezbednost_3_2009




2002:198) тврди да, „…у своо потрази да раионалним резоном решавауираионални проблем,“ потрага за „добрим проводом е едини акторкои е теоретичарима промакао.“ Међутим, то можда и ние случа, ер еизвестан бро детани и корисни академски истраживаа каузалитетаиздвоио „задовоство“ као везано за удбалско насие, укучууи Да-нинга и др. (Dnnin e al., 2002) и Кембал и Досон (campell and Daon,2002). Спаи (spaaij, 2007:330) такође говори о „узбуђеном бруау“ и кажеда „...искуство улиганства (посредно или непосредно) ош увек е врлопримамиво великом броу могуи учесника.“ Резултати овог истражи-ваа могу потврдити становиште да се улиганизам може обаснити потра-гом за узбуђеем и задовоством.

У закучку, добиае детаног мишеа навиача е пружило увид укорисне инормаие, али ова рад, сам по себи не одговара на свако пи-тае. Отворио е путеве за даи рад, кои е, надамо се, помои да бое

разумемо ова проблем. На пример, било би корисно истражити ова ено-мен у веем броу различити клубова и на различитим локаиама. Билоби корисно и потврдити перспективе полиие и улигана у контексту оногашто о има мисле навиачи. Даа истраживаа би могла испитати домаеи међународне полииске методе и обим у коем се сматра да су правнаи полииска пракса засноване на дубоком разумевау узрока савременогудбалског улиганизма.


All, N., (2007), London, 1978 (pp. 57-100). In, All, N. (Ed.),1. Here we go

gathering cups in May – Liverpool in Europe, the fans story. canonaebook, London.Amon, g., (1998),2. Football hooligans, knowing the score. be, Ofod.ballad, J. and sff, P., (1999), The dictionary of football. boee, London.bimon, D., (2002), Fan fo a ane (pp. 198-204). In, Peman, M.3.(Ed.) Hooligan wars, causes and effects of football violence. Maineam,

London.bfod, b., (1991),4. Among the thugs. seke and wa, London.campell, b. and Daon, A., (2002), Indeen epoe, men, malini5.and violene (pp. 62-76). In, Peman, M. (Ed.) Hooligan wars – causesand effects of football violence. Maineam, London.ciai, F., (2004), te ed p - Ialian epone o e 1985 heel6.diae. Soccer and Society. 5, 2, 201-218.Dodd, J., (2007), rome, 1984 (pp.137-174). In, All, N. (Ed.)7. Here we go

gathering cups in May – Liverpool in Europe, the fans story. canonae

book, London.Dke, V. and slepička, P., (2002), boemian apod, fooall ppoe8.

8/16/2019 bezbednost_3_2009




in e czerepli (pp. 49-61). In, Dnnin, E., Mp, P., waddinon I. and9.Ainako, A. (Ed.)

Fighting fans, football hooliganism as a world phenomenon10. . univeicollee Dlin Pe, Dlin.Dnnin, E., Mp, P. and william, J., (1986), speao violene a11.fooall mae, oad a oioloial eplanaion. British Journal of

Sociology. 37, 2.Dnnin, E., Mp, P. and waddinon, I., (2002), toad a oioloial12.ndeandin of fooall oolianim (pp. 1-22). In, Dnnin, E., Mp, P.,waddinon I. and Aina-ko, A. (Ed.) Fighting fans, football hooliganismas a world phenomenon. univei collee Dlin Pe, Dlin.Evan, r. and roe, M., (2002), takin fooall diode aoad.13. Soccer

and Society. 3, 1.Fodik, s. and Neon, r., (2006), te nae and een of fooall14.oolianim in En-land and wale. Soccer and Society. 7, 4.gilianoi, r., (1999),15. Football, a sociology of the global game. PoliPe, camide.gilianoi, r. and Amon, g., (1998), unenlemanl ond, fooall16.oolian, e media and e onion of nooie. Football Studies. 1,2.gman, A., (1986),17. Sport spectators. colmia univei Pe, Ne

yok.haeall, c., (1998), La-ap inne fo gill.18. The Observer. 28 Novem- e.Mp, P., william, J. and Dnnin, E., (1990),19. Football on trial, spectatorviolence and development in the football world . rolede, London.Pane, I., (2006), sk spo Ne.20. Sky Sports. 28 sepeme.Peaon, g., (1999), Leiimae ae? te ivil lieie of fooall fan.21.

Journal of Civil Liberties. 4, 1.Peaon, g., (2002), A e oe an e dieae? reeion on go22.

and smi v. cief conale of Deie. Entertainment Law. 1, 2.Peman, M., (2002), te ood, e ad and e eaifl ame (pp. 13-23.36). In, Peman, M. (Ed.) Hooligan wars, causes and effects of footballviolence. Maineam, London.Polon, E., (2002), tea, anm and aoo, famin e oolian (pp.24.122-140). In, Pe-man, M. (Ed.) Hooligan wars, causes and effects of

football violence. Maineam, London.redead, s., (2007), te poin life, e ealim of e fooall fao.25.Soccer and Society. 8, 1.roe, M., (2002), Keepin i e enem (pp. 54-61). In, Peman, M.26.(Ed.) Hooligan wars, causes and effects of football violence. Maineam,London.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


др Ннад РАДОВИЋ,Криминалистичко-полииска академиа, Београд

др Мићо Бошовић, професор emeritus

Привредн риминисти

Бавее привредним криминалитетом, еговом етиологиом и ено-менологиом, врло е актуелна тема у данаше време, у коме смо суочениса високом тамном броком криминалитета. Посебно из разлога што при-вредни криминалитет све више карактерише интернаионални елемент,повезаност са другим облиима криминала, спеиализаиа и проеси-

онализаиа извршилаа, способност прилагођаваа новим друштвено-економским односима и позитивним законским прописима. Управо е уиздау факултета за безбедност и заштиту у Баа Луи обавена кига„ Приврдна криминалистика“, аутора про. др Миа Бошковиа, дуго-годишег радника органа правосуђа и унутраши послова и угледногпроесора Полииске академие, коа на оригинални начин, своственоактуелном друштвеном тренутку, третира ову сложену тему из областикриминалистике.

Обим књиге „ Привредна криминалистика“ је 287 страна, сврстани у 6

поглавља, уз увод (стр. 9-12) и попис коришћене литературе (стр. 283-287).У уводном деу, поам привредне криминалистике аутор деинише

као посебну грану криминалистике, односно ене дисиплине, кримина-листичке методике. Он надае указуе да предмет привредне криминалис-тике обувата криминалистичке аспекте кривични дела привредног кри-миналитета, уучууи егову еноменологиу и етиологиу, и на садржапривредне криминалистике, кои произлази из еговог пома и предмета,а обувата општи и посебни део.

Општи део киге „Приврдна криминалистика“ чине три елине, док

се ен посебни део састои из три дела:У првом деу рд (општи део) под називом „Поам, карактеристикеи узрои привредног криминалитета“, аутор указуе на постоае разли-чити деинииа привредног криминалитата, при чему дае и сопственовиђее ове поаве. У оквиру истог дела он дае осврт на карактеристикепривредног криминалитета, као и на узроке и услове кои му погодуу, акои се маниестуу кроз пропусте у унутрашем организовау, недос-татку контроле привредног пословаа, пропусте у инвентарисау, недо-воно заштити имовине, проесу транзиие, либерализаии економ-ског тржишта итд. У наставку аутор обашава спеиичности траговакод привредног криминалитета, с обзиром да постое извесне потешкое,

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


не само у обезбеђивау материални, него и у прикупау извора лич-ни доказа у току криминалистичке обраде. Недвосмислено се указуе насложеност у откривау, разашавау и доказивау кривични дела при-вредног криминалитета.

У другом деу рд (општи део) кои носи назив „Основна еноме-нолошка обележа привредног криминалитета“ изнети су основни садр-жаи поедини облика привредног криминалитета, од они кои су билинавише заступени у прошлости, до они кои су актуелни у садашемтренутку, карактеристични не само за нашу зему, ве и за ео регион.Аутор е поединачно, за сваки облик привредног криминалитета (облиикриминалитета у производи, облии криминалитета у спонотрговин-ском промету, облии криминалитета у банкарском пословау итд), изло-жио услове под коима се он ава, као и егове основне карактеристике.

Трећи део рд (општи део) обрађуе методе и субекте супротста-ваа криминалитету. У оквиру дела кои се бави методама, прво су датеосновне инормаие о проени угрожености, прогнози, превении и

репресии привредног криминалитета, као и о стратегиском планираукриминалистичке делатности. У наставку се обрађуу метода кримина-листичко-обавештане анализе, метода инансиске анализе – истраге каопосебне методе кое се користе у сузбиау савремени облика кримина-литета. Аутор указуе и на начине откриваа кривични дела привред-ног криминалитета, могуност иовог ингираа, односно прикриваа

ингираем. Посебан знача у откривау аутор придае индииалном ме-тоду и основним индииалним чиениама у ситуаиама када претод-ни начини нису дали одговарауе резултате. На крау треег дела великапажа посвеена е субектима супротставаа привредном криминали-тету – полиии, тужиоу, судовима, обавештано-безбедносно служби,државно агении за истраге и заштиту, инспекиским и пореским орга-нима, при чему аутор наглашава да иов избор, надлежност и овлашеаморау да буду у складу са актуелним друштвеним потребама, односнооблиима испоаваа.

Први део рд (посебни део) посвеен е методии откриваа и дока-зиваа поедини кривични дела против привреде, коа су увек актуелнаи систематизована у кривичним законима скоро сви држава света. Посе-бан акенат е ставен на кривично дело алсииковае нова, несавес-тан рад у привредном пословау, прае нова, закучее штетног угово-

ра, недозвоену трговину, криумчарее, пореску утау, алсииковае излоупотребу кредитни картиа и картиа за безготовинско плаае.

У другом деу рд (посебни део), под насловом „Кривична делапротив службене дужности“, аутор поединачно излаже кривичноправни

поам и облике поедини кривични дела, иово откривае, од начинадобиаа почетни сазнаа, до разашаваа и доказиваа путем при-

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


мене поедини оперативно тактички, оперативно тенички и доказни ради. Узимауи у обзир високу тамну броку кривични дела противслужбене дужности, аутор се у овом делу посебно осврнуо на злоупотребуслужбеног положаа, проневеру, послугу, превару у служби, примае и да-вае мита, одавае службене тане и алсииковае службене исправе.

У поседњем, трећем деу (посебни део) аутор износи различите кри-миналистичко тактичке ситуаие, са ием да градиво што непосредниеприближи студентима, како би они кроз представене примере сагледалипрактичну примену поедини криминалистички метода у спречавау исузбиау привредног криминалитета.

Евидентно е да су у кизи „ Приврдна криминалистика“ про. дрМиа Бошковиа, на едноставан и систематичан начин приказана свакучна питаа у вези са етиологиом и еноменолиом привредног кри-миналитета, као и савремени начини супротставаа и сузбиаа тепоаве у Републии Српско и Републии Србии, посматрано са кримина-листичког и кривичноправног аспекта. На крау можемо да констатуемопостоае потребе за обавиваем едне овакве киге, нарочито ако сеима у виду постоае веома малог бро научни и стручни радова и уџ-беника из те области.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


др Радомир МИЛАШИНОВИЋ,факултет безбедности Универзитета у Београду

доц. др Сш Мијовић

Нционн безбедност

Средином новембра 2009. године, у издау Криминалистичко-поли-иске академие у Београду, обавена е кига Национална бзбдност,аутора до. др Саше Миалковиа. Реч е о уџбенику за истоимену нас-тавно-научну дисиплину коа се у нашо, али и у навеем броу земаајугоисточне Европе и „треег света“, тек конипира. У одређено мери

недостатак реерентне литературе из те области, али и оригиналност инови домашаи безбедносне теорие и праксе кои су у ему представе-ни, том уџбенику дау карактер пионирског рада, чии знача свакако пре-вазилази наионални оквир.

Уџбеник е средег обима (403 стране), са оригиналном и методо-лошки исправно поставеном структуром. Материа е систематизованау седам поглава и одликуе е излагае од општи, преко посебни, капоединачним знаима из области безбедности. Стога подеднако успеш-но могу да е користе како они кои су ве упознати с облашу безбед-

ности, тако и они кои се ом први пут сусреу.У првом поглаву, под насловом Мтодолошк основ националн

бзбдности (стр. 17–38), аутор е елаборирао посебности Наионалнебезбедности као наставно-научне дисиплине у настаау. Први пут коднас систематично су представени конституенси науке о (наионално)безбедности – предмет, теориа, език и методи. За све оне кои желе даистражуу безбедносне еномене, посебно е интересантан део текстапосвеен изворима података о безбедносним поавама, начешим про-блемима у иовом истраживау и научним проектима и истраживаи-

ма од значаа за наионалну безбедност.Друго поглаве, насловено као Бзбдност (стр. 39–108), садржиосновне теориске поставке о логичко и етимолошко анализи пома без-бедност, преовлађууим традиионалним и савременим одређеима без-бедности и конептима безбедности човека, државе, међународне заед-ние и човечанства/планете. Аутор касние доказуе да су сви ти помовисупститути савременог теориског и практичног поимаа наионалнебезбедности.

Треим поглавем, под насловом Угроавањ бзбдности (стр.109–130), дат е осврт на савремено поимае угрожавауи поава, те наиове конституенсе: изворе, носиое, облике и видове, обекте и после-

8/16/2019 bezbednost_3_2009


8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


наионалног система безбедности, егови компоненти, ункие и ме-анизама еговог контролисаа.

У последем, седмом поглаву – Национални систм бзбдности

Рпублик Срби (стр. 307–380), приказани су нормативни оквир безбед-носне ункие Републике Србие, а потом и организаиа, надлежност,послови, методи и контрола рада поедини конвенионални, неконвен-ионални и суплементарни субеката наионалне безбедности, и то:Народне скупштине, председника Републике, Владе, наионалног без-бедносно-обавештаног система, сектора унутраши послова, сектораспоне политике, система аринске безбедности, правосудног система,инспекиски органа, система безбедности државне грание, системасупротставаа организованом криминалу, система супротставаа ви-сокотенолошком криминалу, система сузбиаа ратни злочина, инан-сиско-обавештане службе, Агение за борбу против корупие, кому-налне полиие, наионалног система одбране, локалне заедние, авнислужби и предузеа, невладини организаиа, научно-образовног сис-тема, ркве и грађана. Уџбеник завршава класиикаиом стаа и меранаионалне безбедности.

Назад, аутор е представио и импозантну листу домаи и иностра-ни научно-стручни извора кое е консултовао приликом писаа уџбе-ника (стр. 381–403). Литратура садржи попис 283 киге и чланка, 17лексикона и речника, 40 прописа наионалног права, 9 међународноправ-

ни аката, 11 документа и 28 интернет извора.Стил рукописа е лак, асан и разумив, а смисао текста недвосмис-

лен. Избегнута е честа пракса наши аутора да некритички интерпрети- рау ставове и закучке други – домаи и инострани аутора. У оквирусваке теме аутор напре елаборира известан безбедносни еномен, затимуказуе на наважниа питаа и дилеме безбедносне теорие и праксе, на-стоеи да на и дâ оригиналне одговоре.

У томе е, у велико мери, превазишао традиионалне стереотипе покоима е наионална безбедност у превасодно надлежности обавешта-

ни служби, оружани снага и дипломатски органа, а угрожавае без-бедности сваки напад на државу сваену као власт. Уместо тога, ауторуказуе на широку лепезу државни и наионални вредности и интересаод чиег достизаа, унапређеа и заштите зависи и наионална безбед-ност, а о коо се све више старау невони и недржавни актери, у чием еокусу све чеше човек. Тиме е аутор доказао своу тврду да е савре-мени конепт наионалне безбедности своеврсно „раскрше“ традиио-нални и савремени конепата безбедности уди, државе, међународнезаедние и човечанства.

Кига е написана по стандардима израде универзитетски уџбеника.Истовремено, до. др Саша Миалкови поставио е своеврсне стандарде

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


писаа уџбеника из области безбедности кои се, пре свега, односе направилну методолошку композииу материе, систематичност, свеобу-ватност, иновативност, као и на единство историског развоа, актуелногстаа и проекие развоа безбедносни еномена. Веи део текста илу-строван е оригиналним сликама, табелама и шемама.

С обзиром на то да е аутор представио оригинална одређеа многибезбедносни поава, рукопис има атрибуте своеврсног лексикона безбед-носни наука. То е студентима Криминалистичко-полииске академие,али и студентима сродни акултета, пре свега факултета безбедности,факултета политички наука и Воне академие, али и свима кои желе дасе упознау са теориом и праксом безбедности, омогуити успешно ус-ваае научног знаа из те области. Кига е бити корисна за иновираезнаа многи актуелни припадника наионалног система безбедностиРепублике Србие. Истовремено, засигурно е бити инспираиа многимбудуим истраживачима и ауторима из области безбедности. То потврђуепедагошки и научни знача рукописа Наионална безбедност.

Публиковае уџбеника оплеменило е домау теориу безбедности, анесумиво е допринети и развоу безбедносне праксе. Уз то, свакако едопринети и неспорном угледу Криминалистичко-полииске академиекои ужива та научно-истраживачка и образовна установа у области без-бедносни наука.

Кига Наионална безбедност, аутора до. др Саше Миалковиа

на систематичан, единствен, оригиналан, педагошки и научно заснованначин обрађуе савремени конепт и проблеме наионалне безбедности.Стога е срдачно препоручуем како научно и стручно, тако и општо

авности.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


жљко БРКИЋ,Управа за стручно образовае, оспособавае, усавршавае и науку

Петр Дујовић

мр Синиш Суботичи

мр Мин кисрић

Примен овшћењ поиције

Министарство унутраши послова Републике Србие е почетком2009. године обавило дуго припремани приручник под насловом „ При-

мна овлашћња полици“, чии су аутори пензионисани пуковник поли-

ие, Петар Дукови, полииски саветник, мр Синиша Суботички и са-ветник мр Милан Клисари. Аутори су приручник приредили за штампу ош у време рада Више школе унутраши послова. Приручник е плодрабрости и чврсте вое аутора да сублимирау „добру праксу“ у коу суимплементирали позитивно-правне норме садржане у законима и другимпрописима кои регулишу рад и поступае полииси службеника, са из-

раженом интениом ка еном уопштавау и прокламовау као стандар-да полииског поступаа, по угледу на земе Европске уние, Канаде иСАД. Приручник обилуе инструктивним граичким визуелизаиама кое,

заедно са допадивим стилом писаа и асним изражаваем, значанодоприносе егово практичности и приступачности не само стручно, негои широ читалачко публии. Реензиу приручника урадили су про. дрРадомир Мудри и пуковник полиие Властимир Новови.

Обим приручника „Примена овлашеа полиие“ е 160 страниа по-деени у пет делова. Први део обувата уводна разматраа садржана уобразложено образовно потреби коа е условила израду приручника, каои програмима обуке полиааа за примену овлашеа садржани, како уоперативним знаима и вештинама, тако и у руковау и употреби ватре-

ног оружа, што чини предуслове за успешно предузимае сложении по-лииски тактички задатака у обавау полииски послова.Други део посвеен е организаии полиие где се на доста асан

начин описуе полииска организаиа са приказима ункионални ру-ководилаа организаиони единиа Дирекие полиие, уз осврт на на-длежности полиие и ену сараду са државним и другим органима напредузимау мера ради оствариваа безбедности уди и имовине. Затимсу наведени полииски послови и овлашеа полиие и у овом контекстусу обрађена полииска овлашеа са посебним акентом на средства при-нуде. Посебан квалитет тог дела приручника е што су овлашеа полииепоединачно обрађена. Аутори су у том делу у едну логичку елину субли-

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


мирали одредбе Закона о полиции и подзаконски аката кои се тичу при-мене полииски овлашеа и на та начин читаоу пружили могуностда на едном месту сазна правила примене сваког полииског овлашеапонаособ. Идентиикаиона обележа полииски службеника предста-вена су сликовитим приказима изгледа униорме, службени значки ислужбене легитимаие, уз приказане изгледе страни полииски уни-орми. На идентичан начин су представена средства, наоружае и опре-ма полиие. Део о полииским овлашеима на посебан начин разрађуепримену овлашеа у светлу поштоваа удски права и удског дос-тоанства, где е посебан простор дат оним овлашеима чиом применомначеше долази до кршеа удки права. У том смислу издвоена су овла-шеа лишеа слободе (апшее), претресае, вођее инормативног

разговора, привремено одузимае предмета и употреба средстава принуде.На самом крау овог дела обрађено е извештавае и контрола законитостипримене полииски овлашеа. Нарочит квалитет добиен е приказанимобрасима кои се односе на извештавае о употреби средстава принуде,са датим обашеима и смерниама за сачиавае извештаа.

Трећи део говори о оперативним вештинама. Напре су дата основнатактичка правила безбедности полииски службеника исказани крозакторе кои битно утичу на могуност полииског службеника да избег-не или разреши опасне ситуаие у своу корист, представене у обликутроугла преживаваа кои чине псиичко стае, изичко стае и так-

тика. У овом контексту говори се о нивоима свесности у вршеу поли-иски послова и описуе десет грешака кое могу имати аталан исод пополиаа. Затим су обрађена вербална овлашеа са посебним освртом наположа полииског службеника за обавае разговора и основним прин-ипима равнотеже, позиионираа и кретаа, као и тактиком применевербални овлашеа. Та део приручника обилуе сликовитим приказимаправилни и неправилни тактички поступака полииски службеникау различитим ситуаиама (примена овлашеа према лиу кое се налазиу групи, примена овлашеа према лиу код кога е примеено оруже,

примена овлашеа према возачу или лиима у возилу). У том делу е ин-структивно представен начин употребе изичке снаге у зависности однивоа пруженог отпора лиа. Средства за везивае су обрађена како у делукои се односи на врсте и саставне делове средстава за везивае, тако ина тактичка правила употребе у различитим ситуаиама, уз деидно на-вођее вербални команди кое се издау ради довођеа лиа у положа завезивае. Такође, обрађен е и део кои се односи на вршее превентивногпрегледа лиа и тактичка правила код довођеа лиа у вариантама када селие доводи пешие, службеним аутомобилом, средствима авног превоза

и у ситуаии када едан полииски службеник доводи едно лие. Наконтога обрађен е начин употребе службене палие и примене вештина са-

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


моодбране и одбране други лиа од напада. На крау тог дела обрађен еначин коришеа средстава везе и основе полииске воже и управааполииским возилом.

Четврти део дае основне податке о вештинама пружаа прве помоии као такав допууе третирану проблематику.

Пети део односи се на ватрено оруже. У том делу наведени су општипринипи и улога наоружане полиие, уз разраду законског основа за упо-требу ватреног оружа и тактичким правилима егове употребе. Такођеелаборирана су четири правила безбедног руковаа ватреним оружем. Накрау тог дела дат е програм обуке полииски службеника за коришееи употребу ватреног оружа кои се састои од пет нивоа обуке и напреднеобуке.

Можемо констатовати да су аутори успели у своо асно намери да ед-ну спеиичну и разуђену област систематизуу и представе на веома асани конизан начин. Приручник представа чврсте ундаменте едног дугоги исрпног пута на коем е се наи сви они проесионали ентузиастикои е се одважити пред изазовом да у Министарству унутраши по-слова установе проедуре и стандарде полииског поступаа. Потреба заустановаваем проедура и стандарда полииског потупаа у контексту

реорме полииске службе представа насушну потребу, с обзиром да еполииа едини орган државне власти чии службении имау овлашееда у законом предвиђеним случаевима ограниче остваривае Уставом

загарантовани права и слобода. Свако ко у будуности буде учествоваоу изради проедура и стандарда полииског поступаа сигурно е, каозначаан библиограски ресурс, користити ова приручник, а завалност зауспешно урађен посао дуговае еговим ауторима.

Приручник „ Примна овлашћња полици“, препоручуемо свим поли-иским службениима Министарства унутраши послова, с обзиром давештине приказане у приручнику ве чине саставни део полииске обукепо програмима стручног оспособаваа и усавршаваа, као и студентимаКриминалистичко-полииске академие да знаа и вештине кое су усвои-

ли и стекли у оквиру поедини наставни предмета практично реализууу примени полииски овлашеа, посебно они са елементима принуде,али и авним тужиоима, судиама и свим оним кои на било кои начиноеуу законитост и правилност примене полииски овлашеа.

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


Данило СТеВАНДИЋ,Сектор унутраше контроле полиие

Зон о омунној поицији

И поред чиение да ние донет у законом (Закон о локално самоуп- рави, Сл. гласник РС, бр. 129/2007) предвиђеном року, после скоро годинуи по дана чекаа и одржане авне расправе, Народна скупштина РепубликеСрбие донела е Закон о комунално полиии. Закон е обавен 8. 7. 2009.године у Службеном гласнику РС, бр. 51/09, ступио е на снагу 16. 7. 2009.године, а почие да се примеуе по истеку шест месеи од дана ступаа

на снагу, осим одредби чл. 45, 46. и 47. кое се примеуу од дана ступаана снагу Закона.Опредеее за законско регулисае комуналне полиие мотивиса-

но е превасодно потребом да ено оснивае и деловае буде подређе-но уставним налима о владавини права, днакости свих прд законом,

правно сигурности и поштовању људских права. Такође, едан од разлогазаконског регулисаа е и та што обавае послова комуналне полииеподразумева и примену одређени овлашеа коима се може задирати уудска права и слободе, па е тим пре нужно да организовае и деловае

комуналне полиие буду ставени под неоподан законски оквир.Нужност осниваа комуналне полиие условена е, пре свега, знат-ним тешкоама у досадашем ункионисау градова, кое се огледау у

ндовољно фикасном и ндовољно фктивном обавау послова из об-ласти комунални делатности. Очекиваа су да е превентивне и репре-сивне активности комуналне полиие, уз сараду са другим субектима,допринети успоставау и одржавау оптималног нивоа комуналног

реда на територии градова и обезбедити несметано задовоавае потребаграђана.

Закон о комунално полиии донет е у добро вери да е оснивае ко-муналне полиие у граду Београду и другим градовима у Србии доприне-ти отклаау досадаши слабости у извршавау надлежности градова иостваривау безбедниег и квалитетниег живота грађана.

Осврт на систематику и техничка обележја закона

На основу анализе садржине одредби Закона о комунално полиииможе се закучити да е законска материа распоређена у осам, по обимунееднаки основни елина означени римским броевима, и то: I Основн

одрдб (чл. 1-8); II Послови комуналн полици (чл. 9-12); III Унутрашњ

урђњ комуналн полици (чл. 13-15); IV Овлашћња комуналн полици

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


(чл. 16-26); V Контрола комуналн полици (чл. 27-30); VI Комунални по-

лицаци (чл. 31-42); VII Заштита комуналних полицааца (чл. 43-44); VIII. Прлазн и завршн одрдб (чл. 45-50), коа се условно могу назвати пог-лавима.

Општ системти Закона изгледа логично мада е уметае погла-ва о унутрашем уређеу комуналне полиие између поглава Посло-ви комуналне полиие и овлашеа комуналне полиие мае логичноод еговог смештаа после полииски овлашеа. Уређивае пословакомуналне полиие и овлашеа комуналне полиие у едном, и унутра-ше организаие комуналне полиие са комуналним полиаима у дру-гом поглаву, пружило би, по нашем мишеу, бои преглед материе.

Унутршњ системти поглава изгледа логично, а добра преглед-ност е постигнута тиме што е сваком члану дат назив (рубрум).

У погледу номотехничих обеежј издваа се неуобичаена дужинапоедини чланова, нпр. чл. 29, кои садржи више ставова, а ставови вишеодредаба. Законски текст, углавном, карактеришу асне и кратке речение,осим неколико изузетака где су речение претерано дугачке, по неколико

редова, нпр. чл. 42, ст. 1. Понавае поедини одредби овог и други за-кона вешто е избегнуто употребом норми с бнетном диспозициојм,чиме е едноставност текста Закона дошла до изражаа.

Добра прегледност изложене материе постигнута е употребом арап-ски броева приликом набрааа, нпр. у чл. 9, 16 и др., чиме е омогуе-

но лакше сналажее у тексту Закона. Паживим читаем одредби Законастиче се утисак да е употреба туених изрз у иовом уобичаеномзначеу, као и термина са утврђеним правним значеем, значано доприне-ла неспорно високом квалитету законског текста.

Приказ закона са објашњењем неких решења

У првом поглаву, Основним одредбм (ч. 1–8), деинисана е свр-а комуналне полиие, облик еног образоваа и унутраше уређее,

удство комуналне полиие, сарада са грађанима, инспекиским служ-бама и полииом и ена посебна улога у пружау помои органима градау извршеима, као и у предузимау итни мера и обавау спасилачкеункие.

Функциа комуналн полици начелно е утврђена, а огледа се у оба-вау одређени комунално-полииски послова коима се извршавауУставом и законом утврђене надлежности градова и града Београда и обез-беђуе несметано обавае послова из градске надлежности.

У другом поглаву, Посови омунне поиције (ч. 9–12), утврђе-

на е надлежност комуналне полиие одређиваем пома, садржине и оби-ма ени послова, начин обаваа послова, основни начела на коима

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


почива обавае послова и сачиавае плански аката и иово усклађи-вае са активностима полиие.

У треем поглаву, Унутршње уређење омунне поиције (ч.

13–15), прописана су правила за унутраше уређее комуналне полиие,услови непоодни за обавае послова руковођеа и распоређивае ру-ководилаа.

У четвртом поглаву, Овшћењ омунне поиције (ч. 16–26),садржане су одредбе о врстама овлашеа комуналне полиие, начинуиове примене и обавези вођеа одређени евидениа.

Ово поглаве по обиму спада међу веа и по садржини значаниа, што е и логично с обзиром на то да су у еговим одредбама обезбеђене пре-тпоставке за поштовае владавине права приликом обаваа послова ко-муналне полиие.

У петом поглаву, контро омунне поиције (ч. 27–30), садр-жане су одредбе коима су створене претпоставке за вршее контроле за-конитости поступаа комуналне полиие. Контрола носилаа авни илидруги овлашеа условена е, пре свега, чиениом да иово посту-пае у едном броу случаева може имати за последиу злоупотребу овла-шеа коима се непосредно задире у удска права и слободе. Управо изтог разлога, одредбама овог Закона успоставени су меанизми контролекомуналне полиие како би се спречило незаконито поступае приликомизвршаваа послова из иове надлежности. Контрола поступаа кому-

налне полиие обезбеђена е кроз контролу употрб срдстава принуд и обавезу полиие да о употреби средстава принуде поднесе извшта, каои кроз контролу ршавањм притуби.

У шестом поглаву, комунни поицјци (ч. 31 – 42), садржанесу одредбе о примени прописа на положа, права и одговорности комунал-ни полиааа, о посебним условима за обавае послова, о стручномоспособавау и усавршавау, о обавези полагаа посебног испита, каои провери оспособености за обавае послова, провера псиоизичкеспособности, коа е услов за бавее овим пословима током читаве ка-

риере комуналног полиаа. Посебно су одређени разлози, односно слу-чаеви, у коима комунални полиаа (и начелник комуналне полиие)мора бити распоређен ван комуналне полиие и, евентуално, кад му збогтога престае радни однос по сили закона.

Поред тога, одредбама овог поглава уређена су и питаа коа се одно-се на службену униорму и ознаке на униорми, службену легитимаиуи ознаке на службеним возилима, пловилима и опреми, као и на заштитууниорме и ознака комуналне полиие.

У седмом поглаву, Зштит омунних поицјц (ч. 43-44),

садржане су одредбе коима се пружа заштита комуналним полиаимаод могуи ометаа, прети и напада кои могу уследити од стране изич-

8/16/2019 bezbednost_3_2009


ПРИКАЗИ


ки лиа према коима они примеуу своа овлашеа. Наведена заштитаостварена е прописиваем едног пркршаа кои се састои у ометау илиспречавау комуналног полиаа у обавау послова комуналне поли-ие и за кои е предвиђено изриае новчане казне у распону од 10.000 до50.000 динара, као и решеем да комунални полиаа у обавау служ-бене дужности има статус службеног лиа и ужива и кривиноправну заш-

титу прописану законом.У осмом поглаву, Презне и звршне одредбе (ч. 45-50), утврђе-

ни су рокови за доношее подзаконски прописа и аката о образовау иунутрашем уређеу комуналне полиие, за образовае испитне коми-сие и полагае испита, као и рок за доношее првог стратшког плана комуналне полиие и рок за ступањ закона на снагу.

Потпуна примена Закона о комунално полиии обезбедие се доно-шеем и применом подзаконских аката коима е се ближе уредити основ-на законска решеа.

Доношеем и применом Закона о комунално полиии значание есе променити досадаше ункионисае градова у обавау послова изобласти комунални делатности. Законом се ствара правни оквир за ор-ганизовае и деловае комуналне полиие, коа своим деловаем, узпреузимае едног броа послова из надлежности полиие и комуналнеинспекие, треба да, са едне стране, обезбеди несметано задовоаваепотреба грађана, а са друге стране да растрти полициу и комуналну ин-

спкциу.У погледу економске подршке спровођеу Закона, неоподно е да гра-

дови и град Београд обезбеде одређена средства за образовае и почетак рада комуналне полиие (набавка униорме, ознака, опреме, усавршаваеи др.), а коа е навише зависити од проене потребног броа комуналниполиааа. Очекиваа су да е се еикасним деловаем комуналне по-лиие остварити не само увеани буџтски приходи од наплате новчаниказни, ве и значание буџтск уштд.

Упркос извесним сугестиама кое би се на текст Закона могле упути-

ти, основано се може претпоставити да е примена наведеног Закона иподзаконски аката значано допринети отклаау постоеи слабости уодржавау комуналног реда и унапређеу безбедносне заштите грађана ииове имовине.

8/16/2019 bezbednost_3_2009



8/16/2019 bezbednost_3_2009


Упутство срдницим з припрему руопис

Часопис Министарства унутраши послова Републике Срби е „Безбедност“ об аву- е радове из под руч а наука о безбедности, ко и претодно нису об авивани. Часопис изла-

bezbednost_3_2009

Documents

Transcript of bezbednost_3_2009