Протеини или беланчевине су велики органски биомакромолекули састављени од амино киселина, које су поређане у линеарне ланце и спојене међусобно

пептидним везама између угљениковог атома и амино групе две аминокиселине.[1]

Секвенца амино киселина у протеину дефинисана је у генима и садржана у генетичком коду. Генетички код одређују 20 „основних“ амино киселина. Протеини могу да делују заједно да би тако лакше достигли одређене функције и зато се везују

у стабилне комплексе. Као и сви биолошки макромолекули, као што полисахариди и амино киселине, и протеини улазе у састав живих организама и учествују у свим

процесима међу ћелијама. Многи протеини су ензими који каталишу биохемијске реакције и значајни су за метаболизам. Други имају структурне или механичке функције као протеини у цитоскелету, који формирају “кичму” која чини облик

ћелије. Значајни су у ћелијском преносу сигнала, адхезији ћелија, имунолошком систему и ћелијском циклусу. Неопходни су у нашој исхрани, јер животиње не могу

да синтетишу све амино киселине, и морају неке да узимају из хране. Реч протеин потиче од Грчке речи πρώτα што значи “ најважнији, први ”. Ове молекуле је први

описао и именовао Џонс Берцелијус 1838. Први протеин који је издвојен је инсулинод стране Фредерика Сангера, који је добио Нобелову награду за ово откриће 1958.

Међу првима су откривени и хемоглобин и миоглобин на основу кристалографје X-зрачења

Протеини у зависности од своје грађе, проводе читав низ различитих активности унутар организма. Први и основни задатак протеина је њихова неопходност у процесу раста и развоја. За било који део нашег тела који пролази кроз процес раста или регенерације протеини су неопходни у свакодневници. У зависности од пола и година унос протеина треба кориговати. Протеини учествују практично у свим процесима у једном организму. Протеини су биомолекули са најразноврснијим функцијама:

Структурна (колаген, кератин) Складишна (албумин, казеин) Транспортна (хемоглобин) Каталитичка (ензими) Контрактилна (миозин) Одбрамбена (антитела) Сигнална (инсулин) Модулациона (ПКА) Егзотична (ван поделе нпр. лепак-протеини код шкољки) Протеини замењују изумрле ћелије. Ћелије које траже овакву замену са

протеинима су обично: ћелије крви, бубрега, јетре, мишића, косе, ноктију, зуба и кости. Такође протеини су потребни телу како би могао да створи читав низ ензима и хормона и антитела. Протеини граде велике молекуле хемоглобина - материја која преноси кисеоник и омогућава нам одвијање процеса дисања у свим местима у којима се тај процес одвија.

Funkcija

Dnevne potrebnekoličine

Na osnovu obimnih istraživanja i ispitivanja, stručnjaci ukazuju na to da je ljudskomorganizmu kroz ishranu dnevno potrebno da unese 1 gram belančevina na svakikilogram telesne težine. Deci i ljudima koji se bave veoma teškim i napornimfizičkim aktivnostima potrebno je više belančevina u toku dana.

ENERGETSKE POTREBE ORGANIZMA

Telo neće iskoristiti sve vrednosti belančevina ako nisu zadovoljene njegove potrebe

za energijom. U tom slučaju, određena belančevina koja bi inače bila upogrebljena u

procesu izgradnje tkiva biće upotrebljena za stvaranje energije pa će na taj način biti

usporene normalne aktivnosti ljudskog organizma.

Pošto je organizam sposoban da stvori ograničene rezerve belančevina, pojava viška

izlučuje se delovanjem jetre i bubrega na taj način što se deo toga-viška izluči putem

mokraće, dok se drugi deo (koristi za stvaranje energije ili se taloži kao masno tkivo

Nedostatak belančevina

Ukoliko se belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali nedovoljnounose u organizam, dolazi do pada imuniteta i smanjenja otpornosti premainfekcijama (bakterijama, virusima) i bolestima. Pravilnom i raznovrsnom ishranom belančevine se moraju svakodnevno unositi u organizam kroz hranu, jer se one, za razliku od masti, ne nagomilavaju niti taložeu našem telu (nema rezervi).

Izvori belančevina

Razlikujemo izvore belančevina u namirnicama životinjskog porekla od izvorabelančevina u artiklima za ishranu biljnog porekla.

U hrani životinjskog porekla najbogatije namirnice belančevinama jesu: meso, riba, mleko, mlečni proizvodi (sir, kačkavalj, kajmak, jogurt, kiselomleko, pavlaka, sladoled...) i jaja. Bogate belančevinama biljnog porekla jesu: žitarice, proizvodi od žitarica (brašno, hleb, testa, pecivo, keks...), krompir imahunarke (pasulj, grašak, boranija, sočivo, soja...). U 100 grama pomenutihnamirnica ima 10-20 grama belančevina.

Istraživanja su pokazala da su gotovo podjednako važne i belančevineživotinjskog i belančevine biljnog porekla i da ih u podjednakim količinamatreba koristiti u ishrani.

Ljudski organizam ne koristi belančevine u izvornom obliku, onako kako se unose (nalaze) u namirnicama, već se varenjem one razlažu u aminokiselinevažne za stvaranje novih belančevina koje služe za obnavljanje i izgradnju živihćelija.

Moj tanjir zdrave hrane Istraživanjima i raznim anketima zaključeno je, da zdravlje čoveka zauzima prvo

mesto u današnjoj civilizaciji.Dobra i pravilna ishrana je važna za organizam, ali kadase servira, kod stola sve se zaboravlja.Kada je zdravstveno stanje ugrožen, ili je u pitanju vitka linija, neki tada razmišljaju šta treba jesti.Nova metoda koja se bavi uputstvima za zdravu ishranu je simbol odnosno tanjir, kojislikovito prezentuje model pravilne ishrane, umesto vladavine piramide.2011 godine su date smernice o tome koje namirnice treba konzumirati iliizbegavati, redukovati unos soli, ograničiti zasićenih masnoća.Vodič za pravilnu ishranurevidira se svakih 5 godina, koji služi za preporučenu zdravu ishranu.Nov simbol u obliku tanjira prikazuje šta savetuju nutricionisti, da bude serviran kao zdravobrok.Tanjir je podeljen u četiri kvadrata različite površine i boja, sa označenimgrupama namirnica.Jednu polovinu tanjira deli voće-crveni deo i povrće-zeleno, doksu žitarice-narandžasto obojena i belančevine-sa ljubičastom bojom, na drugoj polovinitanjira.Mesto za povrće i žitarice su veće, od ukupne količine voća i proteina.Uz tanjir je povezan plavi krug sa oznakom "mleko i mlečni proizvodi". Podelom tanjira se može jednostvnije razumeti šta predstavlja zdrav obrok.Nov vodič zaishranu naglašava smanjivanje porcija, jer ljudi imaju tendenciju da pojedu sve što je natanjiru.Često se dogadja da su samo oči gladne.Budite umereni, servirajte jelosupenom kašikom u manje tanjire ili čase.Glad i ukus hrane nisu uvek dominantnifaktori, koji utiču na nas da jedemo, nekad presudnu ulogu igra mesto gde se nalazimožurka, rodjendan bioskop.Zdravu hranu držite u staklenoj činiji, gde možete uvek videti(banane, jabuke, kruške, kivi).Kada osetite potrebu za slatkim, uzmite prirodnuzdravu hranu.Ako baš morate uzeti slatko, kupite manju kesicu bombona, malučokoladicu ili keksa.

Ishrana za trudnice Rast i razvoj ploda i stanje novorodjenčeta, direktno zavisi od uhranjenosti

majke pre i za vreme trudnoće.Razne komplikacije u trudnoći (anemija, prevremeni porodjaj, toksemija), je vrlo česta posledicanepravilne ishrane.Energetske potrebe zavisi od uhranjenosti trudnice napočetku trudnoće, u velikoj meri godina života i fizičke aktivnosti.Ako je trudnica normalno uhranjena energetske potrebe se uvećevaju za 200-300 Cal.Ta ishrana potpuno zadovoljava rast ploda, uvećenje materice, razvojplacente, uvećanje dojke i povećan bazalni metabolizam.Povećane potrebe u belančevinama dnevne potrebe se povećavaju za oko 20g.Unošenjem većihkoličina mleka, mesa, sira, jaja, ribe.Potrebe za mastima ostaju na istom nivou kao i pre trudnoće i to 1g./kg teltežine.Potrebe u mineralnim materijama su veoma važne povećane potrebe u kalcijumu, fosforu, gvoždju, jodu.Zato trudnica u svom jelovniku treba da imarazne iznutrice, zeleno povrće, voće, meso, džigerice,razne čorbe,supice, i svopovrće, i žitarice.Potrebe u vitaminima takodje su povećane a to su vitamini A,B komplex, C,D, ifolna kiselina.Ishrana za trudnice treba da sadrže sve neophodne životne namirnice, zanormalan rast i razvoj ploda.Dnevna potreba je od 2000-2500 Cal. Trudnicatreba dnevno da unosi oko 2 lit. tečnosti u vidu mleka, vode, čaja, soka, itd.Od ugljenih hidrata potrebno je da uzima 5-6 g./kg tel.težine.To se obezvedjujeunošenjem voća povrća, kolača i hleba.

Količina hrane za trudnicu u toku jednog dana

Mleko......4 čaše oko 1 lit.Meso.......živinsko, riba, jetra 2 obroka dnevno 1 obrok oko 120-150 g.Sir.....1 obrok oko 150g.Jaja..... 1-2 komadaVoće.....2 ili više obroka-vrsta voća zavisi od godišnjeg doba 1 obrok od 50-150 g.Supice-Čorbe.....250 g.Povrće sirovo ili kuvano......krompir 150-200 g. sva svrsta povrća dva putadnevno 1 obrok oko 150-200 g.Hleb i cerealije......3-4 obroka 1 obrok 1-2 kriške hleba, 1 obrok pola tanjiracerealija.Maslac ili margarin......1 mala kašikaTečnost.......sok, voda, 700-1000 ml.

Nedonošena deca su više podložena raznim oboljenjima zbog skraćenogintrauterinog razvoja, anatomske funkcionalne nezrelosti raznihorgana, oštećenja zbog traume pri porodu i učestalih urodjenihmana.Slab refleks sisanja, gutanja i kašlja otežavaju ishranu i nose opasnost od aspiracije.Savitljivost grudnog koša i plućna nezrelostdovode do hipoventilacije, hipoksije i respiratorne metaboličkeacidoze.Slaba kontrola telesne temperature.Smanjena je sposobnostizlučivanja elektrolita mokraćom.Povećana osetljivost premainfekciji.Sklonost infekcijama zbog nedovoljnog prenosa imunih telapreko placente, zbog ograničenog stvaranja belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, pojačana hidratacija tela.Zbog pojačane hidratacije tela izbog ograničene sposobnosti organizma nedonoščeta da stvara imunatela.U krvi ima manje belančevina u vezi s tim sniženi su gamaglobulini, nosioci zaštitne funkcije.Infekcije su moguće i intrauterino alisu redje češće su nakon radjanja sa tzv.Fligeovim kapljicama koje se nalaze u vazduhu.

Infekcije nedonoščeta

Ishrana Omladine Period adolescencije (omladinsko doba),obuhvata uzrast između

13-20 god.života.Karakteriše se vrlo brzim rastom,psihičkim i društvenim razvojem.Fizika aktivnost osoba ovog uzrasta je izrazito velika.To se ispoljava raznim sportskim aktivnostima, radom u kući.Period adolescencije počinje pojavom seksualnih karakteristika a završava se prestankom fizičkog rasta.Energetske potrebe su različite kod devojčica i kod dečaka.One su veće u odnosu na njihove roditelje.Devojčice imaju oko trećinu manje energetske potrebe nego dečaci, istog uzrasta.Energetske potrebe devojčica između 13-15 godina iznose 2600 Cal a kod dečaka istih godina 3100 Cal.Energetske potrebe dečaka između 16-20 god se dalje povećavaju i iznose oko 3600 Cal, dok se devojčica istog uzrasta počinju već da smanjuju iznose oko 2400Cal. dnevno.

Unos belancevina kod dece