Automatsko Zalivanje - Sablon i Princip Rada Simon

Tehnička škola Bečej

Maturski rad iz Osnove automatskog upravljanja

Automatika za zalivanje

Mentor: Učenik:Milica Bošnjak Šimon Janoš

Bečej, jun 2015. god. S A D R Ž A Ј

Contents

1 Uvod.......................................................................................................................................2

2. OPIS UREĐAJA.....................................................................................................................2

3 ELEKTRIČNA ŠEMA I PRINCIP RADA...........................................................................4

4 ŠTAMPANA PLOČA I RASPORED ELEMENATA.........................................................6

5. PROGRAM KOJI JE UPISAN U MIKROKONTROLER....................................................7

6 Komparatori........................................................................................................................77 Način merenja vlažnosti zemlje.............................................................................................11

8 Zaključak..........................................................................................................................16

9 Literatura................................................................................................................................17

1

1 UVOD

Već smo više puta tokom školovanja naglasili da savremena elektronika ulazi gotovo u sve oblasti čovekovog života i rada, pa zato evo i jednog uređaja koji će pomoći domaćicama da se ne lišavaju onuljenog cveća za vreme odsutnosti (godišnjih odmora, putovanja i dr.). Uređaj koji je prikazan u ovom radu, automatski zaliva cveće kada je ono žedno, a prestaje sa zalivanjem kada se zemlja dovoljno navlaži.Ovakav način navodnjavanja omogućuje da se voda za zalivanje vrtnih biljaka, ravnomerno u obliku kapljica rasprostire po vrtu ili po površini saksije. Postoi više načina za kontrolisanje pumpe ili električnog ventila, u zavisnosti od toga da li ćemo koristiti jednosmerni servo uređaj ( pumpa za vodu ) ili naizmenični ( električni-elektromagnetni ventil). Ovaj rad predstavlja jednu maketu, gde umesto pumpe, koristimo jednosmerni elektromotor, koji simulira rad pumpe za navodnjavanje.

2. OPIS UREĐAJA

Šematski prikaz rada uređaja za automatsko zalivanje dat je na donjoj slici.

Automat se sastoji iz senzora, glavnog regulatora i pumpe, kao servo-uređaja. Sonde mere vlažnost zemljišta i kad se dovoljno isuši, daju znak elektronici, koja pokreće pumpu za navodnjavanje. Sonde možemo napravitii sami ili ( kao u ovom slućaju) kupimo gotove, koje si predviđene za navodnjavanje malih površina.Sondu ćemo lako napraviti, jer je čine samo dve elektrode od grafita ili bakarnog provodnika od 2 mm (bez izolacije) provučene kroz čep od plute ili gume na rastojanju od 4 do 5 mm. Dužina elektroda je 40 do 50 mm. Ovako napravljena sonda zabode se u saksiju sa cvećem. Sonda je, razumljivo pomoću dva provodnika povezana na ulaz u automat.

Automatika za zalivanje Šimon Janoš, IV2

Drugi način automatskog zalivanja bi bio preko uklopnog sata, kada merimo vreme i nakon isteka unapred progamiranog vremena puštamo vodu za zalivanje. U ovom drugom slučaju možemo koristi električni ventil, koji se lako upravlja preko univerzalnog releja. Šema jednog takvog načina zalivanja je prikazana na donjoj slici:

Ja sam se opredelio za onaj prvi način, gde sem upetrebio već gotove sonde za merenje vlažnosti zemlje sa dotatnom elektronikom. Ta dodatna elektronika je u stvari jedan komparator, koji daje na svom izlazu visok nivo, ako je vlažnost zemljišta mala ili nikakva, i daje logićku nulu, ako je zemljište dovoljno vlažno. Slika sonde sa elektronikom je prikazana na donjoj slici:

3


3 ELEKTRIČNA ŠEMA I PRINCIP RADA

4


Princip rada automata je u sledećem.

Ako je između elektroda suva zemlja, struja neće prolaziti, što znači da je na ulazu u integrisano kolo LM393 stanje "0". Kako se ovaj signal invertuje, na izlazu će biti" 1" što znači impuls i motorna pumpa će zalivati cveće sve dok se elektrode ne ovlaže. Ovlažene elektrode provode struju, pa će na ulazu uređaja biti logičko " 1" a zbog invertovanja na izlazu logička "0" te pumpa tada prestaje sa radom. Znači ta elektronika, koja je zajedno sa sondom, radi u stvari upoređivanje otpornosti između sonde sa unapred podešenom otpornošću. Ta otpornost je referentna, odnosno trimer potenciometar P1 čini naponski razdelnik na neinvertujućem ulazu operacionog pojačavača. Sonda i otpornik R2 čine drugi naponski razdelnik na invertujućem ulazu. Ako se ti naponi slažu, pojaviće se impuls na izlazu operacionog pojačavača. Taj inpuls dolazi, kada treba zalivati, odnosno kada je zemljište suvo. U tom trenutku ta digitalna jedinica ulazi u mikrokontroler PIC12F675 koji će doneti odluku šta treba dalje raditi. Ako na primer na ulazu GP5 visok napon, mikrokontroler pokreće motor pumpe i drži uključeno oko 10-20s. Za to vreme protekne određena količina vode za navodnjavanje. Dolazi do navlaživanja zemlje. Motor se isključi i čeka se oko 30s, pa ponovo proverava ulaz GP5, ako i dalje na tom ulazu logička jedinica, nastavlja se sa zalivanjem tj. motor pumpe bude uključen. Nakon isteka 30s, recimo da je zemljište dovoljno vlažno, pa sonda daje logičku nulu mikrokontroleru, koji će isključiti motor. To stanje će biti dotle, dok se ponovo ne isuši zemlja.Na ulaznoj elektronici LED1 svetli kad sonda dobije napon., LED2 svetli kada je dovoljno vlažna zemlja. Pumpa se pokreće preko mosfet tranzistora,jer je u pitanju jednosmerni motor. Kada je pumpa uključena svetližuti LED3.

Pomoću više plastičnih cevčica omogućeno je zalivanje više saksija odjednom. Uređaj je snabdeven i potenciometrom kojim se određuje stepen vlažnosti pri kojem pumpa treba da radi.

Vrednosti delova prikazane su na električnoj šemi, a raspored elemenata na montažnoj ploči. Za ovu svrhu može poslužiti i pumpa za pranje vetrobranskog stakla na automobilu. Ceo uređaj se tada može snabdevati strujom iz malog ispravljača koji daje napon od 9 do 12 V i struje 1 do 2 A . Ova maketa je napravljena tako da može da radi sa naponom od 6V....24V jednosmerne struje. Stabilizator 7805 daje odgovarajući napon napajanja mikrokontroleru i elektronici sa sondom. Za proveru rada dovoljan je mali akumulator od 12V/7Ah.

5


4 ŠTAMPANA PLOČA I RASPORED ELEMENATA

Štampana ploča elektronike sa mikrokontrolerom je napravljeno u PCB expres programu. Dimenzije pločice su 40mm x 60mm, izgled i i raspored elemenata pločice date su na gornjoj slici. Montaža elemenata ide tako da se nakon izbušene ploče zalemimo pasivne elemente ( otpornike, kondenzator), posle toga idu aktivni delovi pa na kraju kontakt letve I provodnici.

6


5. PROGRAM KOJI JE UPISAN U MIKROKONTROLER

*************************************************************************** I VAR BYTE ' Pomocna promenljiva brojaca GPIO = 0 ' Na pocetku svi izlazi-ulazi su postavljeni na nulu TRISIO = 0 ' Svi GPIO su izlazni TRISIO.4 = 1 ' GPIO.4 je ulazni SYMBOL MOTOR=GPIO.5 ' Motor pumpe za vodu je prikljucen na GPIO0.5 SYMBOL TASTER=GPIO.4 ' Taster za pokretanje timera ili ulazni komparator ANSEL = %00110000 CMCON=7 ' *************************************************************************** Pocetak: IF TASTER=1 THEN Pali GOTO POCETAK Pali: HIGH MOTOR PAUSE 15000 LOW MOTOR FOR I=1 TO 3 PAUSE 10000 NEXT I GOTO Pocetak End

Program je pisan u PICBASIC-u, zu pomoć profesora, pošto programiranje mikrokontrolera nismo učili tokom školovanja.

6 KOMPARATORIVeoma često postoji potreba da se porede dva analogna napona i na osnovu toga izvrši odgovarjuća radnja

u zavisnosti od odnosa napona. Kolo koje vrši poređenje dva analogna napona naziva se komparator.

Za razliku od idealnih operacionih pojačavača kod realnih nijedan napon (pa ni izlazni) ne može biti veći od

napona napajanja. Ako imamo suviše veliko pojačanje u otvorenoj petlji pojačavač odlazi u zasićenje. Na

slici 1. data je prenosna karakteristika idealnog, a na

slici 2. realnog operacionog pojačavača.

7


Slika 1. – Karakteristika idealnog OP

Slika 2. – Karakteristika realnog OP

Oblast zasićenja je upravo oblast u kojoj radi komparator.

Na slici 3. prikazana je principska šema rada analognog komparatora.

slika 3.

Kada je V1>V2 tada na izlazu imamo visok naponski nivo (VH), ako je V2>V1 tada na izlazu imamo nizak naponski nivo. U realizaciji komparatora uglavnom se stavlja:

Odnosno jedan napon je promenjiv (Vx(t)), dok drugi napon sa kojim poredimo Vx(t) je konstantan (VREF). U zavisnosti od vrednosti referentnog napona komparatore možemo podeliti na:

detektor nule (VREF = 0) detektor vrednosti (VREF <> 0)

8


U nastavku su prikazane šeme i izgled signala ovih komparatora.

Detektor nule:

slika 4.

slika 5.Detektor vrednosti:

9


slika 6.

slika 7.

Ulazni napon pri kome dolazi do promene stanja na izlazu naziva se još i PRAG KOMPARATORA. Prelazi sa jednog naponskog nivoa na drugi nisu trenutni (nagib nije beskonačno veliki), nego postoji određena oblast u kojoj izlazni napon nije u jednom od dva stabilna stanja. U ovoj prelaznoj oblasti operacioni pojačavač se ne nalazi u zasićenju nego u aktivnom režimu. Što je prelazna oblast (-?,?) manja komparator brže odlučuje. Da bi prelazna oblast bila manja potrebno je da koristimo operacione pojačavače sa što većim pojačanjem. Na slici 8. prikazan je uticaj prelazne oblasti:

10


slika 8.

7 NAČIN MERENJA VLAŽNOSTI ZEMLJE

Zemljište se ponaša kao rezervoar u kojem se skladišti voda izmeðu dva navodnjavanja ili dve kiše, da bi ta voda bila dostupna biljci za njen zdrav razvoj. Smisao upotrebe senzora za merenje vode u zemljištu jeste preciznije znanje o tome koliko brzo se ta voda potrošilaiscrpla sa različitih oblasti vašeg zemljišta, tako da možete bolje rasporediti navodnjavanje i precizno saznati efekat svakog padanja kiše. Očitavanjem senzora 2-3 puta izmeðu dva navodnjavanja ćete dobiti preciznu i tačnu sliku ovog procesa kroz vreme i time ćete razviti obrazac-šemu pravilnog navodnjava-nja, onog koje je u skladu sa "potrebama" vaše biljke za vodom. Ovim eliminišete "nagaðanja" što može prouzrokovati značajne uštede vode, manje troškove za pumpe i eliminisati razvodnjavanje azota zbog prekomernog navodnjavanja.Određivanje sadržaja vlage u zemljištu je moguće izvršiti različitim postupcima [8]. Sušenje i merenje uzoraka predstavlja vrlo dugotrajnu i skupu metodu, povrh svega destruktivnu. Metoda provodljivosti: rezultati su manje pouzdani zbog zavisnosti od tipa materijala i saliniteta. Konduktivitet zemljišta: postoji dobra korelacija između konduktiviteta zemljišta i sadržaja vlage u zemljištu kod mnogih povrtarskih vrsta. Kapacitet zemljišta - sličan konduktivitetu zemljišta. Tenziometarska vrednost - meri se snaga održavanja vode u zemljištu. Ova metoda merenja daje dobru procenu koliko je biljci teško da usvoji vodu, koje u zemljištu ima. Na tenziometre ne utiče zaslanjenost zemljišta, čime je obezbeđeno konstantno očitavanje vlažnosti, bez obzira na sadržaj soli u zemljištu. Glavna prednost tenziometara je u tome što zahtevaju samo rutinsko održavanje. Optičke metode se zasnivaju na snimanju i spektralnoj analizi odziva laserskog izvora ili snimanju spektralne karakteristike terena iz vazduha . Analiza snimka se zasniva na upoređenju boje terena ili biljnog pokrivača. Ova metoda je efikasna na velikim površinama, ali je veoma skupa. Mikrotalasne metode merenja vlage zasnivaju se na prostiranju mikro talasa kroz materijal [4]. Fazno kašnjenje je osetljivo na prisustvo vode. Slabljenje je osetljivo na provodljivost slojeva. Ova metoda zahteva veoma složeni sistem generisanja, prijema i analize signala i praktično se ne može primeniti u složenim terenskim uslovima. Nedostatak ove metode je u tome što na rezultate merenja utiče samo materijal koji se nalazi u pravcu prostiranja mikrotalasa. Veoma tačne i pouzdane su i neutronske metode koje su osetljive na sadržaj vodonika u slobodnoj ili u vezanoj vodi . Ovi senzori nisu pogodni za ostavljanje na terenu zbog mogućeg neželjenog

11


ozračenja. Takođe, skupa je i korišćena oprema i postoje oštra ograničenja zbog zakonske regulative za radioaktivna zračenja. Ultrazvučne metode su veoma pogodne, jer mogu da mere na kraćim i većim rastojanjima . Pouzdane su i mogu se ostaviti na njivi bez nadzora, jer nisu opasne po život. Razvojem piezolektričnih senzora i mikroprocesorskom obradom signala ove metode postaju veoma interesantne i imaju sve veću primenu. Nuklearna magnetna rezonanca (NMR) je pogodna merna metoda za detekciju vodonikovih jezgara i osetljiva je na promenu sadržaja kako slobodne vode, tako i vezane vode. Metoda je veoma tačna i osetljiva . Posebno se razvijaju i mobilni tj. portabl uređaji koji su složeni i cena ovih uređaja je dosta visoka. Laboratorijske metode se zasnivaju na merenju težine vlažnog zemljišta, sušenju i ponovnom merenju težine. Ove metode su tačne, ali su nepraktične za terenske uslove merenja. Kapacitivni senzori za merenje vlage u zemljištu se takođe često koriste. Obično su u obliku pločastog kondenzatora . Kao elektrode služe bakarne ploče, jer bakar ima dobru električnu provodnost i slabo oksidiše. U primeni su i kapacitivni senzori od gipsanih blokova koji služe kao apsorber vlage. Postoje konstrukcije senzora male zapremine, koji su realizovani u tehnici debelog filma . Ovi senzori se odlikuju velikom pouzdanošću, niskom cenom izrade, a jedini nedostatak im je što mere u maloj zapremini. Merenje vlažnosti zemljišta 27 Danas se primenjuju i specijalne konstrukcije senzora. Ideja je da se napravi efikasan električni senzor vlage koji će imati dobru vezu sa zemljištem, slobodan pristup vode sa svih strana da obuhvati veliku zapreminu zemljišta, da bude robusne izrade i sa minimalnim utroškom materijala. Ove zahteve zadovoljava cilindrično rešetkasti kapacitivni senzor sa elektrodama načinjenim od provodnih štapova .Ovakva konstrukcija omogućava dobro prijanjanje zemljišta na elektrode senzora i omogućava dobro prodiranje vode u njegovu unutrašnjost (bolji odziv stvarne sredine u zemljištu). Konstrukcija senzora je robusna i pruža veliku uštedu u materijalu u poređenju sa pločastim senzorom, što značajno snižava njegovu cenu koštanja. Zapremina senzora se može menjati prema potrebi. Senzor se ponaša kao kondenzator promenljivog kapaciteta i povezan je sa oscilatornim elektronskim kolom koje na izlazu daje impulse. Broj impulsa je obrnuto proporcionalan sa vlagom zemljišta. Impulsi se dovode na brojač impulsa koji je povezan sa PC računarom, koji na osnovu broja impulsa izračunava vlažnost zemljišta, prikazuje je na monitoru i stvara upravljačke signale za kontrolu sistema za navodnjavanje (uključuje i isključuje pumpe za navodnjavanje). Impulsi se mogu prenositi koaksijalnim kablom na rastojanja preko 5 km, direktno do ulaza u merni sistem. U tom slučaju je potrebno izvršiti pojačanje impulsa na ulazu u kabal i izvršiti pojačanje i uobličavanje signala na ulazu u računar. Pošto kod ovog tipa kapacitivnog senzora postoji problem zbog malog otpora zemljišta između elektroda, potrebno je elektrode senzora prevući sa slojem laka (ili nekim drugim izolacionim premazom) kako bi se smanjio uticaj paralelne otpornosti. Postoji više modela za izračunavanje permitivnosti složenih sistema kao što je vlažno zemljište. Logaritamska formula Lihtenekerova (Lichteneker) daje vezu efektivne permitivnosti zemljišta sa procentom vlage u zemljištu preko eksponencijalne zavisnosti .Za interpretaciju izmerenih rezultata često se koristi upravo Lihtenekerov model za povezivanje kapaciteta senzora, odnosno broja impulsa sa vlažnošću zemljišta (program za određivanje vlažnosti pretvara broj impulsa u sadržaj vlage). Zbog većeg broja faktora koji utiču na električne karakteristike zemljišta (sastav zemljišta, rastresitost, osobine vode) mora se vršiti kalibracija svake vrste zemljišta u kojem se meri vlažnost. Kalibracija se mora vršiti u najmanje dve karakteristične tačke, niske vlažnosti i visoke vlažnosti. Uzorci za ispitivanje se mogu uzimati direktno iz zemljišta pored senzora, kao i iz samog senzora.

U Svetu postoji više proizvođača koji prave instrumente i senzore za merenje vlažnosti,. Jedan od vodećih proizvođača savremenih senzora za merenje vlažnosti zemljišta je holandska firma Eijkelkamp. Tetasonda, senzor za merenje vlažnosti zemljišta, meri zapreminski procenat vlažnosti zemljišta primenom FDR (Freequency Domain) tehnike (slika 1), tj. merenjem razlika u dielektričnoj konstanti. Ove promene se pretvaraju u milivoltni

12


signal proporcionalan sadržaju vlage u zemljištu. Ovaj senzor se sastoji od čvrstog zaptivenog plastičnog kućišta u kome se nalazi elektronika. Kućište je na jednom kraju opremljeno sa 4 merne sonde od nerđajućeg čelika koje se mogu jednostavno utisnuti u zemljište (ili drugi materijal). Ovaj senzor je u stanju da meri vlažnost u opsegu od 5-55%zapreminskog sadržaja vlage sa tačnošću od 5% sa kalibracijom za standardno ili 2% sa kalibracijom za specifično zemljište i ima izlazni signal od 0-1 V jednosmerne struje. Senzor je standardno opremljen kablom od 5 m i utikačem za priključivanje na instrument za merenje vlažnosti ili sa kablom za povezivanje na datalogger. Merene vrednosti se prikazuju na displeju instrumenta i mogu se čuvati u memoriji (uključujući vreme i lokaciju senzora). Ovi podaci se mogu očitati na PC-u. Instrument se isporučuje sa ugrađenim pretvaranjem za mineralna i organska zemljišta. Softver omogućava uvođenje dodatnih 5 kalibracija za specifična zemljišta. Ako je sadržaj vlage meren u drugim materijalima instrument će dati izlazni signal u milivoltima. Međutim, ako se traže serije merenja sadržaja vlažnosti u zemljištu, ovaj senzor se lako može povezati na dataloger.

Senzori za merenje vlažnosti zemljišta koji mere napon vlage u zemljištu se očitavaju uređajem za merenje vlage u zemljištu Watermark (slika 2). Princip merenja je sličan onom koji se koristi kod gipsanih blokova. Ovi specijalni senzori se ne rastvaraju u zemlji i imaju konzistentniji raspored pora tako da su moguća tačnija merenja. Senzor za vlažnost zemljišta koji ima raspon merenja od 0 do 200 kPa (0-200 cbar) može se primenjivati pojedinačno, ili u kombinaciji sa PVC cevi (različitih dužina) za merenje napona vlage. Uslov za pouzdana merenja je optimalan kontakt između senzora i zemljišta. Primenom specijalnog svrdla izbuše se rupe tako da se senzor za vlagu može postaviti na raznim dubinama. Ovi senzori ukopavaju se za stalno i imaju prosečan vek trajanja od 3 do 5 godina. Temperatura izmerena pomoću termometra za zemljište može se uneti u instrument za merenje vlage omogućavajući temperaturnu korekciju. Električna otpornost se u instrumentu za vlagu konvertuje u pritisak vlage u kPa. Ovaj senzor za vlažnost zemljišta se može koristiti kao zamena za tenziometre u većini poljoprivrednih i irigacionih namena. Ako se traži serija merenja vlažnosti zemljišta ovaj senzor se može lako povezati sa datalogerom. Prednosti ovog senzora su: primenljiv u skoro svim zemljištima, precizan indikativni merni sistem, laka upotreba bez održavanja, jedan instrument očitava sve senzore i na njega ne utiču niske temperature mržnjenja. Vrlo tačna metoda koja se lako može primeniti za određivanje sadržaja vlage je TDR, Time Domain Reflektometrija - vremenski definisana reflektometrija. TDR metoda omogućava tačne rezultate merenja koji su odmah raspoloživi (nije destruktivna). Princip TDR tehnike zasnovan je na merenju vremena širenja elektromagnetnog pulsa uzduž mernih pinova u uzorku. Vreme širenja zavisi od sadržaja vlage u sredini u kojem se vrši merenje.

13


ODABIR MESTA ZA SENZORPotrebno postaviti više od jednog senzora na jednu lokaciju, na različite dubine. Na

primer, jedan senzor u gornjem delu efektivnog korenovog sistema biljke, a drugi senzor dublje u zonu korenovog sistema. Mi ovo nazivamo "senzorska stanica", i ona može dati bolji prikaz korišćenja vode od strane biljke.

POSTAVLJANJENavodnjavanje brazdama ili potapanjem: Stavite senzorsku stanicu na oko 2/3 od toka

brazde, ispred kraja i pozadinske vode. Ovo je oblast gde je najčešće najmanje vode. Kod drveća-voća, stavite senzore na jugozapadnu stranu drveta (na severnoj hemisferi) pošto ova strana dobija najviše toplog popodnevnog sunca. Navodnjavanje rasprskivačima: Iako je kod rasprskivača ujednačenost distribucije vode veća od brazdi, može biti bitnih razlika u kapacitetu zadržane vode usled različitih tipova zemljišta i površina zemlje. Ova mesta sa jasnom varijacijom su dobre lokacije za senzorske stanice. Kod drvećavoća, stavite senzore na kapajuću liniju kupole, obezbeðujući da ih ne naruši rasprskivanje. Kod povrća i sličnog, stavite senzore tačno u redove biljaka. Navodnjavanje "Center Pivot" (centralna obrtna tačka): Stavite senzore na 4-5 lokacija duž obrtne tačke (izmeðu vrhova-"kula"), napred od "startne" tačke. Dodatne lokacije na "bitnim mestima" ili mestima dobre produktivnosti na zemljištu mogu pomoći u boljem celovitom razumevanju situacije na njivi. Koristite dovoljno "senzorskih stanica", preporučljivo jednu na svakih 10-15 jutara zemlje.“Kap po kap” ili mikronavodnjavanje:

Senzori se moraju postaviti na vlažnu oblast. Kod “kap po kap” emitora, ovo je otprilike 30-45cm od emitora. Kod mikro-rasprskivača, najbolje je oko 60-90 cm. Dovoljno često proveravajte da biste stekli pravu celovitu sliku cele površine ili "bloka" koji navodnjavate i uzmite u obzir eventualne varijacije tipa zemljišta. Imajte u vidu da se laka zemljišta brže isuše od težih.

DUBINA

14


Ovo zavisi od dubine korenovog sistema vaše biljke, ali i tip i tekstura zemljišta mogu uticati. Sa povrtarskim kulturama manjih korena, jedna dubina može biti adekvatna (korenov sistem manji od 30 cm). Kod dubljih korenovih sistema (manjih žitarica, vinove loze i drveće), trebalo bi meriti vlažnost na najmanje dve dubine. Sa dubokim zemljištama sa dobrim odvodom vode, razvijaće se i jači i dublji koren. Kod grubih, plitkih zemljišta, koren može biti manji. Uopšte govoreći, senzori treba da budu tamo gde je efikasna-delotvorna zona korenovog sistema biljke.

NAPOMENAPreporuka za sve koji koriste senzore prvi put je da koriste adekvatan broj "stanica" na

manjoj oblasti za početak da bi dobili tačnu preciznu sliku. Onda ih očitavajte redovno tokom sezone da biste naučili obrasce-šeme koje se normalno razvijaju.

15


8 ZAKLJUČAK

Kroz predmet osnove automatskog upravljanja susreli smo se sa pojmovima automatizacija, senzori, automatska regulacija itd. U okviru ovog projekta sam naučio kako se pristupa nekom praktičnom problemu, objedinio znanje elektronike, praktične nastave, programiranja, izradio tehničku dokumentaciju vezanu za projekat.

Pošto je Vojvodina bogata poljoprivrednim zemljistem a najveći problem predstavlčja zalivanje došao sam na ideju da se pozabavim tim problemom. Svesrdnu pomoć su mi pružili profesori Kovač Žolt i Bošnjak Milica i ovim putem im se zahvaljujem.

Fizički izgled gotovog uređaja

16


9 LITERATURA

1. Vladimir D. Krstić,Željko V.Krstić Mala škola elektronike , Beograd, 2005.

2. Časopis ELEKTRO, Niš 19983. http://sr.wikipedia.org 4. http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/227/PT_04-

2008-Radi%C4%8Devi%C4%87.pdf?sequence=1&isAllowed=y 5. http://www.otpornik.com/elektronika/komponente/komparatori.html

17

http://www.otpornik.com/elektronika/komponente/komparatori.html

http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/227/PT_04-2008-Radi%C4%8Devi%C4%87.pdf?sequence=1&isAllowed=y

http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/227/PT_04-2008-Radi%C4%8Devi%C4%87.pdf?sequence=1&isAllowed=y

http://sr.wikipedia.org/

Automatsko Zalivanje - Sablon i Princip Rada Simon

Documents

Transcript of Automatsko Zalivanje - Sablon i Princip Rada Simon