Arsenije Master Rad Odštampati 1

8/17/2019 Arsenije Master Rad Odštampati 1

1/48

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ЗАВРШНИ РАД

УТИЦАЈ НАВОДЊАВАЊА НА ПОЈАВУ БОЛЕСТИКОД МАЛИНЕ У РЕЈОНУ КУРШУМЛИЈЕ

Арсеније Тооро!и"# и$%&ин'&

Ле()*# +,-.


2/48

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ЗАВРШНИ РАД

УТИЦАЈ НАВОДЊАВАЊА НА ПОЈАВУ БОЛЕСТИКОД МАЛИНЕ У РЕЈОНУ КУРШУМЛИЈЕ

Мен/ор0 К)ни)/0Про1& р Миро234 А*си" АрсенијеТооро!и"# и$%&ин'&


3/48

Ле()*# +,-.&Ко5исиј) 6) о7ен3 и о4р)н3 6)!р(но8 р)) н)и$%о5с*и5 )*)е5с*и5 М)с/ер с/3иј)5)0

Про1& р Миро234 А*си"# ванредни професор, ужанаучна област Педологија и мелиорације земљишта,Пољопривредни факултет – Лешак, Универзитета уПриштини, ментор – председник

9999999999999999999999999999999999

Про1& р С%)!и() :3;и"# редовни професор, ужа

научна област !аштита биља, Пољопривредни факултет – Лешак, Универзитета у Приштини, члан

9999999999999999999999999999999999

Про1& р М)ј) Б)4о!и" < =ор>е!и"# ванреднипрофесор, ужа научна област !аштита биља,Пољопривредни факултет – Лешак, Универзитета уПриштини, члан


4/48

9999999999999999999999999999999999

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТКосо!с*) Ми/ро!и7)? З34ин По/о*? Ле()*

УТИЦАЈ НАВОДЊАВАЊА НА ПОЈАВУ БОЛЕСТИ КОДМАЛИНЕ У РЕЈОНУ КУРШУМЛИЈЕ

Арсеније Тооро!и"# и$%&ин'&

СА@ЕТАК

Патогени представљају значајан ограничавају"и факторвисоке и стабилне приозвод#е малине, па је због тога неоп$односваке године утвр%ивати #и$ову појаву и интензитет &ива трулеж'проузроковач Botritis cinerea( и кесте#аста пегавост изданкамалине 'проузроковач Didymella applanata( су једне од најштетнији$болести на малини )иљ ови$ истражива#а је да се утврди утицајвлажности земљишта на појаву сиве трулежи и кесте#астепегавости изданка, као и да се испита ефикасност одре%ени$

препарата у сузбија#у ови$ патогена *стражива#а пољскимогледом у условима навод#ава#а малине као и на контроли безнавод#ава#а спроведена су на локалитету *гриште у рејону+уршумлије, -./ године Појава и интензитет болести код сорти0иламет и 1икер пра"ени су у условима природни$ инфекција2ајве"и интензитет заразе кесте#асте пегавости изданка малине' Didymella applanata( код сорте 0иламет био је на варијанти санавод#ава#ем и без примене фунгицида '34( +од сорте 1икер наваријанти са навод#ава#ем и без примене фунгицида .5,//4, а наваријанти без навод#ава#а проценат заразе код сорте био је ./,//4

6фикасност фунгицида у сузбија#у Didymella applanata код

сорте 0иламет се кретао код фунгицида 789:; ?-@5-4, кодфунгицида A=BC;D=E@5- у границама од ??,?@F-4, GC;:H 5-@I-4,

док је фунгицид J8=H:KL испољио најве"у ефикасност и то .--4 у

варијанти без навод#ава#а и 5?,??4 у варијанти са навод#ава#ем

6фикасност фунгицида у сузбија#у Didymella applanata код сорте

1икер се кретао код фунгицида 789:; F-@I-4, код фунгицида

A=BC;D=E@5- у границама од 5-4 у обе варијанте, GC;:H 5-@I-4,

док је фунгицид J8=H:KL испољио ефикасност као и GC;:H у

границама од 5-@I-4

К23Aне реAиM виламет, микер, отпорност, ефикасност


5/48

BCDEFGHDIJ KL MGDHIDCNLNOBPIJ KL NQGDOBPIBGFRSTSUTVW XYZ[SUY\W < ]^_Y` MSZSV < PaTbWV

FLLFOI KL DGGDQNIDKC KL IcF dDHFNHF DCGNHMeFGGJ IK IcF NGFN RBGfBXPDgN

Арсеније Тооро!и"# e&H\&

HBXXNGJ

N=>O;DPBL =:P = LKDBKQKR=B> EKSK>KBD Q=R>;: Q;: OKDO =BH L>=TEP

;9P:=>K;BL =ES;L> :=L9TP::KPL, =BH >OP:PQ;:P K> KL BPRPLL=:U >; =BB8=EEUHP>P:SKBP >OPK: ;RR8::PBRP =BH KB>PBLK>U V:=U S;EH 'W;>:U>KL RKBP:P=KBH8RP:( =BH T:;XB EP=Q L9;> L9:;8> :=L9TP::KPL 'KBH8RP: YKHUSPEE==99E=B=>=( =:P ;BP ;Q >OP S;L> H=S=DKBD HKLP=LPL ;Q :=L9TP::KPL ZOP =KS;Q >OKL L>8HU X=L >; HP>P:SKBP >OP KBQE8PBRP ;Q L;KE S;KL>8:P ;B >OP;RR8::PBRP ;Q D:=U S;EH =BH EP=Q L9;> ROPL>B8> L9:;8> =BH >; KB[PL>KD=>P>OP PQQPR>K[PBPLL ;Q RP:>=KB R;S9;8BHL KB R;B>:;EEKBD >OPLP 9=>O;DPBL\8:[PUL XP:P R;BH8R>PH H8:KBD -./>O UP=: => ]KEE=SP>>P =BH APPCP: [=:KP>KPL KB R;SSP:RK=E D:;XKBD ;Q KBHK[KH8=E LPR>;:L KB >OP E;R=EK>U^D:K_>P, XOKRO KL R;BLKHP:PH ;BP ;Q >OP S;L> Q=[;:=TEP Q;: D:;XKBD:=L9TP::KPL KB >OP =:P= `8:L8SEKa= KB >P:SL ;Q B=>8:=E KBQPR>K;B ZOP

OKDOPL> KB>PBLK>U ;Q KBQPR>K;B O=bPE EP=Q L9;> L9:;8> :=L9TP::KPL'YKHUSPEE= =99E=B=>=( R8E>K[=: ]KEE=SP>>P X=L >OP [=:K=B> XK>O K::KD=>K;B=BH XK>O;8> >OP 8LP ;Q Q8BDKRKHPL '34( ^B APPCP: KB >OP [=:K=B> XK>OK::KD=>K;B =BH XK>O;8> >OP 8LP ;Q Q8BDKRKHPL .5// 4, аBH >OP [=:K=B>XK>O;8> K::KD=>K;B 9P:RPB>=DP ;Q KBQPR>K;B KB >OP [=:KP>U X=L .///4

cQQKR=RU ;Q Q8BDKRKHPL KB R;B>:;E YKHUSPEE= =99E=B=>= R8E>K[=: ]KEE=SP>>P S;[PH XK>O Q8BDKRKHPL 789:; ?-@5-4, XK>O Q8BDKRKHPLA=BC;D=E@5- KB >OP :=BDP ;Q ??? >; F-4, RO;:HL 5-@I-4, XOKEP >OPQ8BDKRKHP J8=H:KL LO;XPH >OP OKDOPL> PQQKRKPBRU =BH >; .--4 ;Q K::KD=>PH[=:K=B>L =BH 5???4 KB >OP [=:K=B> XK>O K::KD=>K;B cQQKR=RU ;Q Q8BDKRKHPLKB R;B>:;E YKHUSPEE= =99E=B=>= KB APPCP: S;[PH XK>O Q8BDKRKHPL

789:; F-@I-4, XK>O Q8BDKRKHPL A=BC;D=E@5- KB >OP :=BDP ;Q 5-4 KB


6/48

T;>O R=LPL, 7O;:HL 5-@I-4, XOKEP >OP Q8BDKRKHP J8=H:KL LO;XPH PQQKR=RU=L XPEE =L RO;:H XK>OKB >OP Q:;S 5-@I-4

Rah iS[jT0 ]KEE=SP>>P, APPCP: # :PLKL>=BRP, PQQKRKPBRU


7/48

САДР@АЈ

.У0de

)*f *&ghij*0iki

/Пh6lЛ6e Л*g6higУh6/. 2авод#ава#е малине и потребе малине за водом

m1ig6h*niЛ * 16gde hiei

31dhodЛdp+6 d&dq*26 1iЛ*26 * d&dq*26!i&gУПf62*r &dhg*

3. 1орфолошке особине малине

3.. +орен

3. &табло

3./ Лист

3.m )вет

3.3 Плод

3 d&dq*26 !i&gУПf62*r &dhg*

3. 0иламет ']KEE=SP>>P(

3 1икер 'APPCP:(

? +Л*1ig&+6 +ihi+g6h*&g*+6 h6nd2i +УhpУ1Л*n6

?.. gемпература вазду$а?. Падавине

?./ Услови осунчава#а

?.m 0аздушна струја#а

F h6!УЛgig* *&ghij*0iki &i e*&+У&*nd1

F. &*0i ghУЛ6j 'W;>:K>KL RKBP:P=(

F +6&g6ki&gi П6li0d&g2 ' Didymella applanata(

F. Уочени симптоми који су проузроковали D. ApplanataF *нтензитет напада D. Applanata у условима безнавод#ава#а

F/ *нтензитет напада D. Applanata у условима навод#ава#а

Fm 6фикасност приме#ени$ фунгицида у сузбија#у D. Applanata у условима без навод#ава#а

F3 6фикасност приме#ени$ фунгицида у сузбија#у D. Applanata у условима са навод#ава#ем

F? Процена штете настала дејством патогена5!i+fУsi+


8/48

IЛ*g6higУhi

Захвалница

Захваљујем се проф.др Мирољубу Аксићу на

избору теме и помоћи приликом реализације рада као

и на безрезевној помоћи током читавог академског

пута и стручног усавршаваа. !елику захвалност

дугујем и својим колегама на незаборавним

студенским данима" пријатељима" родбини.

#ајвећу захвалност за безграничну подршку

дугујем мајци $адици" оцу Зорану и брату Андрији

који су ми били немерљива морална и финансијска

подршка у току мог школоваа и стручног

усавршаваа.

У Куршумлији марта 2014

год.


9/48

-& УВОД

0о"арство је грана пољопривреде, која се бави производ#ом, узгојем,

заштитом и продајом во"а !начај во"арства као производне гране је велики које се

посебно односи на нашу земљу чији еколошки услови дозвољавају да се успешно

бавимо производ#ом великог броја во"ни$ врста, почевши од континентални$

'јабука, крушка, шљива, купина, малина и др( до медитерански$ 1ало је земаља

6вропе које имају овако повољне услове за во"арску производ#у

Прве питоме сорте малине су настале соматским мутацијама, селекцијом,

природном и планским укршта#ем дивљи$ врста +асније, за ствара#е бољи$,

продуктивнији$, квалитетнији$ и одпорни$ сорти кориш"е#е су ве" створене сорте

gај процес је још увек у току

2еки аутори наводе да је малина пренета у 6вропу из iзије са планине *да

око m3- год пре нове ере hимски природ#ак Паладије '^t не( је описује као

баштенску биљку чије су плодове hимљани брали за лек

&авремена производ#а малине у нашој земљи је у складу са воде"ом

позицијом на светском тржишту у погледу количине и квалитета, затим за$тева од

сви$ учесника у јединственом ланцу 'од произво%ача свежи$ плодова, преко прерадедо извозника( поседова#е веома сложеног зна#а из више научни$ дисциплина,

општег образова#а и културе hетке су врсте во"а или други производи код који$

фактор зна#е има тако велики утицај на висину приноса, квалитет плода и економски

резултат производ#е као што је то случај код производ#е малине

У &рбији почетак гаје#а се везује за .55- год *ако се европска црвена малина

сре"е у нашим шумским биоценозама одвајкада &матра се да су наши исељеници

донели прве значајније сорте малина из &ie, најпре у ваљевски а касније и у sачански крај

hобна производ#а малине у &рбији, почи#е после првог светског рата око

.I- године '1иши", 2иколи", --/( 1алина је, уз одре%ена колеба#а, била у

успону у току друге половине rr века и у овом периоду заснивају се нови засади

малине 'Петрови", 1илошеви", --( 2ајбољи мали#аци се налазе у зони букве на

растреситом, пропустљивом и слабо киселим земљиштима који располажу

повољним ваздушно@водним режимом 'qлагојеви", ---( Плодови малине поседују

уникатна $ранива и лековита својства због чега се сматрају еликсиром здравља и

.


10/48

дуговечне радне и физичке способности човека, па због ове особине имају велики

значај у ис$рани људи, посебно деце, због своје изузетно $ра#љиве, лековите и

дијатетске вредности, како у свежем тако и у прера%еном ста#у Поред тога

вегетативно размножава#е малине омогу"ава да се брзо до%е до садног материјала

уједначеног квалитета и оснује $омоген засад !а$ваљују"и вегетативном

размножава#у малина врло рано 'друга година по сад#и( ступа у период

плодоноше#а што омогу"ава брзи обрт капитала у односу на ве"ину други$ врста

во"а, а исто тако плодови се испоручују тржишту од .3 јуна до .- августа где

пољопривредни произво%ачи имају врло мале могу"ности да до%у до новца

hентабилност производ#е малине постиже се приносом од .- >uO=, а у послед#е

време ве"и број произво%ача постиже приносе од .3 – 3 >uO= 'Петрови",

1илошеви", --(

1алина је и инзваредна медоносна биљка Пчели#а паша траје од .?@ дана

и количина меда кре"е се од mF@F- CDuO=, што зависи од више чинилаца и то од

сорте, атмосферски$ услова у време цвета#а и др

Успешно комерцијално гаје#е малине је немогу"е без услова за навод#ава#е

& обзиром на неравномеран распоред падавина, интервенција навод#ава#ем је у

нашим климатским условима пожељна у критичним периодима пораста биљке и

развоја плода

1алину напада ве"и број патогена и штеточина који у годинама повољним за

#и$ов раст, развој и разножава#е могу причинити значајне штете у погледу приноса

а исто тако и у погледу квалитета плодова dд болести малину нападају следе"и

патогениM Didymella applanata 'љубичаста пегавост лиш"а( , Leptosphaeria

coniohyrium ( узрочник суше#а изданка ), Elsinoe veneta ( антракноза малине ),

Sphaerulina rubi 'сме%а пегавост лиш"а(, Septoria rubi 'пегавост лиш"а( , Botrytis

cinerea 'трулеж плода(, Vertricillium albo-atrum 'ве#е#е изданка(, Sphaerotheca

macularis 'пепелница малине( hra!midium rubi 'р%а малине(. Поред набројани$ у

више случајева на корену малине индетификована је патогена гљивица из рода

hytophtora, која проузрукује масовно суше#е изданка малине и трулежница жила

Armillaria mellea dд бактериоза које нападају малину рак корена и рак изданка

малине и бактериозна пламе#ача причи#авају значајне штете

dд сви$ микоза које нападају малину сива трулеж плодова (Botrytis cinerea) и

кесте#аста пегавост изданка ' Didymella applanata( причи#авају најве"е штете угодинама које су погодне за развој ови$ болести


11/48

+& ЦИЉ ИСТРА@ИВАЊА

&ива трулеж и кесте#аста пегавост малине су болести које редовно нападају

малину iдекватном применом фунгицида, уз висок ниво агроте$нички$ и

фитоте$нички$ мера, може се у извесној мери ума#ити опасност од #и$

!нају"и да штете проузроковане овим патогенима могу да достигну и .--4,

јасно је да заштита подразумева и познава#е биологије и екологије паразита

dсновни циљ ови$ истражива#а је утвр%ива#е утицаја влажности земљишта

на интензитет појаве Botrytis cinerea " Didymella applanata код малине у условима

природне заразе gако%е, циљ истражива#а је и да се утврди степен ефикасности

приме#ени$ препарата у сузбија#у патогена на малини као и да се опишу симптоми

болести и циклус развоја патогена

/


12/48

k& ПРЕ:ЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

0лажност утиче на зачетак и развој биљни$ болести на много различити$ и

ме%усобно повезани$ начинаM као киша или вода из система за навод#ава#е на

површини биљке или у зони корена, као релативна влажност у вазду$у, или као роса

Претпоставља се да она има највише утицаја на клија#е спора гљива

&ива трулеж малине припада роду Botryotinia, oамилија @ Sclerotiniaceae

dвом роду припада велики број врста које нападају велики број ратарски$ и

повртарски$ култура наносе"и огромне штете произво%ачима, што значи да је

полифагна гљива lqабови", --/( је врло распростра#ен патоген, који изазива

велике штете, а нарочито у условима умерени$ и суптропски$ климата '&тојанови",

--m(

Botritinia #uc$eliana је распростра#ена у ве"ем делу света, а више се јавља у

умереној и суптропској клими, док високе температуре у тропским условима

ограничавају развој овог паразита dва гљива је много познатија по свом

анаморфном стадијуму Botrytis cinerea која проузрукује трулеж плодова у пољу пре

бербе, нарочито ако је кишни период после цвета#а био дуг, тада су штете на

убраним плодовима велике Поред тога што напада плодове патоген понекад

проузрукује и суше#е цветова, али никада не изазива трулеж зелени$ илинедозрели$ плодова '*ванови", *ванови", --3( &ива трулеж плодова појединачно

је најзначајнији ограничавају"и чинилац продаје свежи$ плодова на удаљеним

тржиштима

Први знаци присуства патогена у мали#аку се могу открити ве" крајем зиме,

када се на зараженим изданцима може уочити присуство склероција &клероције

клијају у проле"е формирају"и мноштво конидија !атворени цветови не бивају

нападнути, али када се отворе, подложни су нападу патогена +ада плод почнедозревати, јавља се по која заражена коштуница у оквиру збирног плода !аражене

коштунице су у почетку воденасте, а потом убрзо бивају прекривене сивкасто@мрком

бојом $ифа и конидија патогена '*ванови" и *ванови", --3( iко плодови остану

необрани инфицирана бобица бива мумифицирана и остаје причврш"ена на биљне

делове &а заражени$ плодова трулеж се брзо шири на здраве, а нарочито у

непосредном контакту у $оландезу после бербе Утвр%ено је да се конидије

формирају при ти$ом и про$ладном времену током но"и, а да се разносе ветромтоком јутра, када температура почне да расте, а релативна влажност вазду$а да пада

m


13/48

0е"ина конидија се формира на температури од . v7 и релативној влажности од

Im4 2а трулеж плодова осетљиве су сортеM 1олинг Промис, 1олинг 6ксплоит, Лојд

wорx, а у условима oранцускеM &ептембер и rертиx, док су ма#е осетљивеM 1олинг

iдмирал, 1икер и 1олинг dрион 'Петрови" и 1илошеви", --( *спитива#а

биолошке ефикасности фунгицидау комерцијалне засадима малине показују да је у

великој ве"ини случајева популација B. cinerea осетљива на фунгициде 'oилајди" и

сар --?( 0инкозолин је имао ефикасност од ?/,m4, пириметанил 5F,m4, беномил

?/,/4, фен$ексамид 5I,?4 у сузбија#у сиве трулежи 'gаранови" и сар -..( lуxи"

и &тојанови" '-..( препоручују препарате на бази фен$ексамида,

ципродинилyфлудиоксонил, боскалидyпираклостробина и ипродиона

+есте#аста пегавост изданка малине припада zкомплексу суше#аz малине

коју изазива ве"и број гљива, али је Didymella applanata без сум#е најзначајнији

паразит у том комплексу qолест у сушним летима се не јавља, као што је случај

--- године, па су зато изданци остали здрави и --. год dставарени су високи

приноси малине '*ванови" & и *ванови" e, --3( +есте#аста пегавост сматра се

да је један од главни$ узрочника пропада#е сорте 0аљевка шездесети$ година -

века

hанкови" и lари" '.II?( 'цит Петрови", 1илошеви", --( ову болест

називају увену"е пупољака и родни$ изданка малине, сматрају"и да је назив

љубичаста пегавост неприкладан dва болест може да уништи родне пупољке и

бочне родне гранчице, као и да ума#и принос до F34 Паразит презимљава на

једногодиш#им и старим изданцима, у колико они нису укло#ени после бербе

плодова Примарна зараза се врши спорама !араза има најве"и интензитет средином

маја 'када су млади изданци високи око /- RS(, а може трајати и до средине јуна

'Петрови", 1илошеви", --( !аразе лиш"а млади$ 'једногодиш#и$( изданака

започи#е на ивици и шири се према главном нерву Услед заразе долази до некрозе

лиш"а изме%у нерава у виду слова {t| са мркожутим ободом око пега !араза се са

листа, кроз лисну дршку шири на нодусе !аражено лиш"е се најчеш"е превремено

осуши 2а за$ва"еним изданцима се јављају тамне, кесте#асте пеге дужине /@3 RS

које се шире око пазушни$ пупољака и дуж интернодија, па се тако пеге са суседни$

нодуса спајају на интернодијама услед чега, често бива за$ва"ен ве"и део изданка

qолест за$вата само примарну кору ластара iко се пега саструже, испод коре се

приме"ује врло јасно зелено судовно ткиво !аражени пупољци лакше измрзавајутоком зиме а у проле"е не кре"у, али се из #и$ некада на први поглед здраве и родне

3


14/48

гранчице У влажним условима током проле"а и лета гљива ствара аскоспоре и

конидије које врше заразу лиш"е млади$ изданка dд значајни$ сорти малине на ову

болест су најосетљивијеM 1олинг Промис и 1олинг 6ксплоит, а у условима

oранцускеM lлен +лова, !ева , hодбауд, 1олинг dрион &орте 0иламет и 1икер у

малиногорјима &рбије показују нешто ве"у толерантност у односу на пред$одне

сорте 2ајефикасније мере борбе против ове опаке болести је укла#а#е први$ серија

изданака у периоду када је најве"и интензитет заразе Поред ове агроте$ничке мере

сма#е#у заразе као што суM орезива#е, изноше#е и спаљива#е изданака, редовно

уништава#е корова, проре%ива#е изданака који се остављају за род, избор

најповољнијег положаја за заснива#е засада и др 'Петрови", 1илошеви", --( dд

$емијски$ мера борбе од почетка вегетације до цвета#а и после бербе lуxи" и

&тојанови" '-..( препоручују препарате на бази бакра '789:;, W=C:;RKH 3-,

789:;bKB /3@]N, WE=8[K> >P}BK, W=C=:BK ;CLKOE;:KH( !а остала третира#а мали#ака

током вегетације могу се користити препарати на бази азоксиструбина 'J8=H:KL( или

манкозеба 'A=BC;D=E@5-, WP[PL=B m3@A, YK>O=BP A@m3, YK>O=BP A@F-(

k&-& Н)!оm)!)mе 5)%ине и $о/ре4е 5)%ине 6) !оо5

У нашој земљи навод#ава#е во"ака треба да је обавезно, јер је суша редовна

појава у лет#ем периоду и често оставља озбиљне последице на ума#ене приносе и

погоршава квалитет плодова 2ајинтензивније се испољава на лаким земљиштима и

на савременим плантажним засадима !а наше агроеколошке услове проце#ује се да

су годиш#е потребе во"ака за водом ?--@5-- SS у зависности од сорте, као и од

приме#ене агроте$нике 'qош#ак, .III(

!а постиза#е доброг приноса малине, неоп$одна је велика количина влаге

'земљишне и ваздушне( 0е"ина узгојни$ подручја за малину има повољне

земљишне, орографске и топлотне агроеколошке услове, али имају дефицит у влазиeрагови" '.IIF~ ---( и наводи да се навод#ава#ем пове"ава принос и до .-- 4 , а

у изразито сушним и за два до три пута

1алина даје најбоље приносе у $умидним и семи$умидним областима, са 5--

SS воденог талога, при чему је више од 3- 4 падавина распоре%ено током

вегетације, што може бити велики проблем у сушнм годинама 'Петрови" и

1илошеви", .II?( dптимална влажност земљишта је F3@5-4 П0+ '1илошеви",

.IIF( !алива#е се обавезно приме#ује по сад#и, при чему Петрови" и 1илошеви"'--( истичу разлику изме%у термина навод#ава#е и залива#е Поменути аутори

?


15/48

примену воде за сваку биљку или ред 'шпалир( засебно називају залива#ем, док

примену воде на целој површини засада називају навод#ава#ем

У критичним периодима 'цвета#е, налива#е плода, фаза интензивног пораста

изданака(, Петрови" и 1илошеви" '.II3( наводе норму залива#а од 3@? •uS

шпалира, при чему су финансијски ефекти такви да оправдавају и најскупље видове

навод#ава#а 'довлаче#е воде цистернама( 'Петрови" и сар, .II?(

WPEK€ K C;:K€ '.II.( наводе да се навод#ава#ем, поред основне улоге@

обезбе%е#е довољне влажности пољопривредног земљишта, могу решавати и други

проблеми везани са биљном производ#ом 'фертиригација(

Петрови" и Лепосави" '-..( поми#у навод#ава#е браздама, кише#ем и

капа#ем, као три основна начина површинске иригације, док eрагови" '---( и

1иливојеви" '--.( наводе и подземно тј подповршинско навод#ава#е 'овај метод

се практично не приме#ује у засадима малине(

Пошто се у нашим климатским условима дефицит водени$ талога често јавља

у вегетационом периоду, пожељно је додава#е у критичним периодима за малину, а

то су фаза цвета#а, раста, развоја и зре#а плода, те пораст изданака за замену по

берби '1илошеви", .IIF(, а у малиногорјима западне &рбије, код навод#ава#а

браздама, ова мера се, по правилу изводи m@? пута и тоM .( средином маја, ( крајем

јуна, / и m( у јулу 'време бербе( и 3 и ?( август 'период интензивног пораста изданака

за замену и формира#а цветни$ пупољака( У сувљим 'ариднијим( подручјима и при

примени савременији$ заливни$ система, овај број навод#ава#а није довољан

Петрови" и 1илошеви" '--(

Поменута мера се обавља пре него што наступи исушива#е земљишта до

дубине на којој се простире најве"а маса кореновог система 'обично /-@m- RS(

'&танисављеви" и сар, .II/(

Поред очигледни$ предности навод#ава#а 'пове"а#е приноса и квалитета

плода, бољи пораст изданака малине(, постоје и проблеми који настају неадекватном

применом ове мере 'погорша#е водно@ваздушног режима земљишта, појачан напад

фитоптаогени$ гљива, пове"а#е трошкова производ#е и др(

‚;998E= =BH \=EE; '--?( уочавају да обилно навод#ава#е треба избе"и касно

током сезоне, јер долази до измрзава#а изданака за наредну годину током зиме

hанкови" и lари" '.II?( истичу превелику влажност плода и листа као фактор који

може појачати интензитет напада гљивични$ болести 'сива трулеж плода – Botrytiscinerea NP:L P> ƒ:, суше#е изданака @ Didymella applanata „KPLLE( `ао једна од

F


16/48

превентивни$ мера за спречава#е шире#а трулежи корена малине 'економски веома

значајна болест, релативно нова на нашем подручју(, узроковане гљивама из рода

hytophtora 'Y8BR=B, --/(, наводи се спречава#е забарива#а земљишта

1алина не подноси превлажена земљишта, али исто тако, веома је осетљива

на сушу dсновни разлог је тај да се 5-4 кореновог система налази до дубине од 3-

RS !а добар развој садница малине и високе приносе одличног квалитета плодова,

неоп$одно је да током читаве вегетације у земљишту има довољно влаге Примена

фертигације могла би да донесе велике уштеде и да допринесе пове"а#у

рентабилности ове културе

2еадекватан водни режим битно компликује минералну ис$рану и нормално

функциониса#е нутритивни$ циклуса у земљишту 2ајве"и део воде малина усваја

кореновим системом из површинског слоја земљишта до дубине од десетак

центиметара У навод#ава#у је важно да управо површински слој земљишта не

остане без воде, јер малина не може компензовати водни дефицит из дубљи$ слојева

земљишта 1алина је веома осетљива на дефицит воде у земљшту, чак и у

случајевима појаве кратки$ сушни$ периода, што се веома негативно одражава на

пораст и принос

!асад малина се уобичајено навод#ава системом кап по кап *стражива#а у

qугарској показују да се капа#ем постижу ве"и приноси у односу на навод#ава#е

кише#ем, да се користи ма#е воде, да су трошкови залива#а нижи gако%е у

плодовима се нагомилало више ше"ера, а ма#е киселина 2а крају је закључено да је

залива#е у тродневним интервалима са нормом навод#ава#а од .- SS уз m.- SS

воде дало најбоље резултате 'gрајкови", 1иланови", -./(

5


17/48

.& МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

*стражива#а су обављена -./ године у производном засаду индивидуалног

сектора на локалитету *гриште, које се сматра једним од најповољнији$ за гаје#е

малине у рејону +уршумлије у условима природни$ инфекција У засаду малине сасортама 0иламет и 1икер било је четири варијанте третитане фунгицидима, а пета је

била контрола без $емијске заштите

!асад је у пуној родности, заса%ен -.- lодине Укупна површина мали#ака

је -,- O= hазмак изме%у редова је ,3 S, док је размак у реду -,3 S &истем гаје#а

је шпалирски, конструисан од дрвени$ багремови$ стубова и жице 2адморска

висина на којој се налази парцела је .--- S dглед је обављен током -./ године

У засаду су обављане редовне агроте$ничке мере током вегетације hезидбамалине обављена је у проле"е непосредно пред почечетак вегетације, односно када

пупољци набубре, резидбом је остављено ?@F изданака по дужном метру за сорту

0иламет dдносно 3@? изданака за сорту 1икер dдма$ након резидбе вршен је

одабир и везива#е изданака, као и прва проле"на обрада земљишта dсновно

%убре#е засада обављено је у новембру месецу -. године са комплексним

минералним %убривом формулације 5 M .? M m y 4 AD… у количини од m-- CDuO=

eопунско %убре#е засада је обављено у тракама и то /- RS са леве и десне странешпалира у количини 3- CDuO= +i2@а

&лика. 1али#ак у коме су обављена истражива#а 'оригинал(

I


18/48

iпликација фунгицидима обављена је ле%ном прскалицом, уз утрошак воде ?--

EuO= dбављена третира#а за сузбија#е D. Applanata су вршена у фазиM

qубре#е пупољака и ластари дужине од [email protected] RS &а препаратом

789:; у концентрацији -,3 4 oаза пред цвета#е и прецветава#е са препаратимаM

A=BC;D=E@5- у концентрацији -,3 4

J8=H:KL у концентрацији -,-F3 4

GC;:H у концетрацији -,-F3 4

!а сузбија#е Botrytis cinerea превентивно су се користили у фази цвета#а и

прецветава#а следе"и препаратиM

ƒ8B;SKE у концентрацији -,-34\XKRO ?,3 ]V у концентрацији -,-5 4

NPO=: уз концентрацији -,34

\KDB8S у концентрацији -,.34

dдре%ива#е времена залива#а малине обављено је према визуелној методи по

%riddlea-у 'iкси", -..( !алива#у "е се приступати када земљиште садржи F- –

I-4 лакоприступачне воде 2авод#ава#е малине обављено је системом кап по кап, а

у огледу је била и контрола без навод#ава#а

&лика 2авод#ава#е малине систем кап по кап 'оригинал(

gабела . Упутство одре%ива#е влажности земљишта по %riddlea-&

Про7ен)/%)*о$рис/3$)Aне !ое 3

Те*с/3рн) о6н)*) 6е52и(/)Вр%о %)*о Среmе %)*о Среmе /е(*о Те(*о и !р%о/е(*о

.-


19/48

6е52и(/3, С3!о# р)с/реси/о

$о!ојениn Aес/и7)#$ро%)6и *ро6 $рс/е

С3!о р)с/реси/о#$ро%)6и *ро6 $рс/е < си$*)!о

Пр)(m)!о# с3!о#%)*о се р)с$)) 3$р)n&

Т!ро# 64ијено#$ро'е/о$3*о/ин)5)&

o, и 5)mе Јо( 3!е* н) и68%ес3!о# не о4р)63је%о$/3 $о$ри/ис*о5

Ис/о *)о %е!о& По5)%о 5р!иA)с/о)%и се не р)с$)) $о$ри/ис*о5&

По5)%о $%)с/иAно#$о $ри/ис*о51ор5ир)8р3!3

o, ?p, Ис/о *)о o, и5)mе&

По $ри/ис*о55о'е ) се с)4ије 38р3!3# )%и се о!)о4иAно р)с$))&

Фор5ир) 8р3!3 $о$ри/ис*о5# не(/о је$%)с/иAн)&

Фор5ир) 8р3!3#/р2)mе5 и65е>3$)%7) и *)'и$рс/)ос/)!2) /р)*е&

p, < q, И5) /енен7иј34%)8о8 %ее$2еm)#$оне*) с/!)р)!р%о %)4)!3 %о$/3&

Фор5ир) %)4)!3%о$/3# %)*о серо4и# није%е$2и!о&

Фор5ир) 8р3!3 и ј)*о је $%)с/иAно#%)*о се %е$и )*ос)р'и ос/) 8%ине&

Л)*о ос/)!2)/р)*е о $рс/и5)#р)65)63је се&

При с/)m3ПВК При 7е>еm36е52и(/) не$ој)!23је сес%о4он) !о)# )%ин) р37и ос/)је!%)')н о*!ир о*о%о$/е&

Ис/о *)о %е!о& Ис/о *)о %е!о& Ис/о *)о %е!о&

Ви(е о -,, А*о се 6е52и(/е/ресе 3 ()7и#$ој)!23је сес%о4он) !о)&

:mеAеmе5 сеос%о4)>) с%о4он)!о)&

С%о4он) !о) 5о'е) се ис7еис/ис*)mе5 36ор*)6е52и(/)&

Н) $о!р(ини сер)64%)"3је и$ој)!23је сес%о4он) !о)&

dцена распростра#ености Didymella applanata на огледној парцели обављена је

прегледом пет редова, у сваком реду прегледано је по ?- изданака и утвр%ен је број

здрави$ и број оболели$ Проценат оболели$ изданака обрачунао се по формулиM

P=n∙100

N

– проценат оболели$ изданака,

n – број оболели$ изданака,

..


20/48

' – збир здрави$ и оболели$ изданака

Процена штете обављена је према формулиMB=

( A −a) ∙100 A

B штета изражена у процентима, A принос са здрави$ биљака,

a принос са оболели$ биљака

6фикасност фунгицида израчунава"е се по формули GTT;>>@= која гласиM

E=C −T

C ∙100

c – ефикасност испитиваног фунгицида,

& – број оболели$ биљака на нетретираној варијанти,g – број оболели$ биљака на третираној варијанти

.


21/48

o& МОРФОЛОШКЕ ОСОБИНЕ МАЛИНЕ И ОСОБИНЕЗАСТУПЉЕНИr СОРТИ

o&-& Мор1о%о(*е осо4ине 5)%ине

1алина је вишегодиш#а, жбунаста листопадна биљка скривеносеменица

+орен, стабло и лист малине су вегетативни органи и служе за одржава#е живота

јединке )вет, плод и семе су фруктификациони органи и ому"авају опстанак врсте

o&-&-& Корен

+оренов систем код малине је вишегодиш#и и добро развијен Пружа се чак и

до дубине од . метра, али се главна маса кореновог система налази на дубини од 3-

цм &таре#ем се сма#ује #егова виталност, јер образује ве"и број изданака током

свог животног циклуса чиме се исцрпљује 'eобројеви", --?( Пошто је корен

малине плитак и површинска обрада земљишта у мали#аку треба да буде плитка

o&-&+& С/)4%о

*зданци малине су сложени и достижу висину од .,3 до метра Прекривени

су ситним трнчи"има и веома ретко су голи У првој години се развијају, а у другој

листају, цветају и доносе род После плодоноше#а стабла малине се суше и отварају

место за нове изданке qрој изданака које даје један жбун је различит и кре"е се у

распону од m@- изданака у зависности од особености сорте, природни$ чинилаца,

кориш"е#е агроте$нике и др '&танчеви", .III(

o&-&k& Лис/

Лист малине је сложен непарно@пераст, састоји се од /@3 лиски јајастог

облика Листови на изданцима су распоре%ени спирално, а боје су интензивно зелене

'eобројеви", +рсманови", --?( pто је ве"а површина добро осунчани$ и здрави$

листова малине, ве"а је и концентрација створени$ асимилатива у процесу

фотосинтезе У таквом условима интензивније је образова#е цветни$ пупољака и

./


22/48

плодова, родност се пове"ава, а квалитет плодова побољшава '1иши", 2иколи",

--/(

o&-&.& Ц!е/

)вет малине је двополан – $ермафродитан &астоји се од 3 чашични$ листи"азелене боје, 3 крунични$ листи"а беле или ружичасте боје, ве"ег броја прашника, као

и ве"ег броја тучкова 'eобројеви", +рсманови", --?( )ветови су груписани у

цвасти, који се образују у пазу$у листова на родној гранчици '&танчеви", .III(

Период цвета#а малине је веома дуг и траје -@3 дана

o&-&o& П%о

Плод малина је збирна коштуница &астоји се великог броја монокарпни$

коштуница '-@.?-(, масе од .,F@5,m грама Плод је обично црвене, жуте или црне

боје dблик је лоптаст или издужен 'eобројеви", +рсманови", --?( Плодови

малине обично садрже око FF,@I-,54 воде и I,@,54 суве материје dд суви$

материја на ше"ер одпада /,3@ ?,4, од чега на глукозу одпада .,.@/,/4, на фруктозу

.,/@/,m4 и са$арозу -,.@4 Укупне киселине изражене у јабучној се кре"у од -,?@

,?4 Поред тога плодови малине садрже -,3@ ,54 пектински$ материја и -,.@.,I4

азотни$ материја Плодови су богати и витаминима посебно се истиче витамин & dд

минерални$ материја садржи калијум, фосфор, магнезијум, гвож%е и манган

'&танчеви", .III(

o&+& Осо4ине 6)с/3$2ениn сор/и

&орта је најзначајнији чинилац успешне производ#е малине qез родни$ и

квалитетни$ сората малине нема рентабилне производ#е и доброг пласмана плодова

ове за нашу земљу најзначајније јагодасте во"ке

o&+&- Ви%)5е/ lsYttWuaZZav

Поре*%о – &творена је у &ie '7;:[=EEKL †BK[P:LK>U, …:PD;B( укршта#ем

kумбурга и Лојд wорxа '„PXT8:D < •K;aH VP;:DP( .I/? године &елекционар је V ƒ

t=EH; У производ#и је од .Im/ године

0оде"а је сорта у &ie, +анади, qугарској, и &рбији у свим нашим

малиногорјима, посебно у iриљском и 0а#евском

.m


23/48

Осо4ине $%о) – Плодови зру сред#е рано, просечно у другој половини јуна,

а берба се протеже кроз читав јул &ред#е су крупни до крупни, просечне масе око m

грама dблик је зарубљено купаст, боја у фази те$нолошке зрелости тамноцрвена,

чврстина добра, укус слатко накисео, арома пријатна и препознатљива

Потребно је да берба буде правовремена 'сваки други дан(, јер у супротном

може до"и до масовног опада#а плодова и промене покожице плода

gранспортабилност је веома добра

Осо4ине '43н) @ жбун чини ве"и број усправни$ изданака који су у фази

зрелости црвенкасти, прекривени тр#ем 'емергенцама( исте боје &нага раста је

веома изражена, јер једногодиш#и изданци често могу бити дуги и до / S hодне

гранчице су сред#е друге, савитљиве и не ломе се под теретом рода hаспоре%ене су

практично читавом дужином изданка

Припада групи сред#оцветни$ сорти, заједно са молинг експлоинтом

&амооплодана је сорта, мада се поједини$ година понаша другачије У типичним

малиногорјима и у условима интензивне неге даје приносе преко - >uO= У

iриљском малиногорју средином 5-@ти$ година, са овом сортом су се постизали

рекордни приноси који су се кретали од .@/3 >uO=

nеднородна је сорта Поједини$ година је сколана ра%а#у на једногодиш#им

изданцима 'двородност(, када цвета и ра%а у јесен eвородност доприноси

исцрпљива#у изданака и пове"а#у осетљивост на зимске мразеве и колеба#а

температуре у фази тзв еколошког 'принудног( мирова#а

0иламет је осетљива на љубичасту пегавост 'суше#е изданка( коју

проузрукује гљива Didymella applanata, а толерантан је према вирозама

О7ен) и $ре$ор3*)? плодови виламета су погодни за јело у свежем ста#у,

топлу и $ладну прераду у дома"инству и индустрији, као и за дубоко замрзава#е

gренутно је најмасовнија сорта која је заступљена у нашим воде"им

малиногорјима 1е%утим упоредним испитива#има како у земљи тако и у

иностранству показало се да има и бољи$ сорти што би требало имати у виду

приликом подиза#а нови$ засада малине

.3


24/48

&лика / 0иламет

o&+&+& Ми*ер lXaaVa[v

Поре*%о < америчка је сорта 2астала је укршта#ем сорти 0иламет и +атберт

']KEESP>>P < 78>OTP:>(&елекционар је 7Y \ROX=:>bP У производ#и је од .IF? године !аступљена

је у производним засадима &ie, +анада, а убрзо се шири у земљама западне 6вропе

У најзначајнијим малиногорјима у &рбије сре"е се у ве"ем обиму у производним

засадима hазлози за #егово шире#е су бројни, а један од најбитнији$ лежи да су

#егови плодови на светском тржишту траженији од плодова виламета у послед#и$

неколико година

Осо4ине $%о) < &азрева сред#е рано, односно недељу дана после виламетаПлод је сред#е крупан до крупан, просечне масе m,/@m,F грама У oранцуској

просечна маса плода износи /,m- грама 'WK=: и •=8>KB .I55 цит Петрови"

1илошеви" --( dблик је округласто коничан, а боја покожице интензивно

црвена, светлија него код виламета у фази пуне зрелости, месо је чврсто, доброг

квалитета, пријатне ароме и слатког укуса

Осо4ине '43н) < жбун је бујан и веома родан !бог тога је по једном дужном

метру потребно оставити само /@m изданака и обавезно на стубовима шпалирапоставити потпору за спречава#е оче#ива#а и ломље#а родни$ гранчица, које су

знатно дуже него код виламета и ве"ини други$ познати$ сорти

hодне гранчице се не повијају под теретом рода и држе га на периферији

жбуна или шпалира, што омогу"ује ручну, тако и ме$анизовану бербу gолерантан је

према вирусима као и према неким другим болестима

О7ен) и $ре$ор3*)


25/48

У бројним иностараним и дома"им упоредним испитива#има микер је

показао боље биолошке@привредне особине у односу на друге сорте укључују"и и

сорту виламет

1е%утим, у еколошким условима западне &рбије није јој до краја испитана

толерантност на измрзава#е и сушу У колико у том погледу задовољи, може се

очекивати да ускоро постане једна од воде"и$ сорти, а можда чак и замени виламет

&лика m 1икер

.F


26/48

w& КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕЈОНА КУРШУМЛИЈЕ

+лиматски услови средине испољавају велики утицај на расте#е малине,

висину приноса и квалитет плодова, као и на развој Botrytis cinerea " Didymella

applanata

+лима на подручју општине +уршумлија у основи је умерено континентална

2а #ену климу веома јак утицај има планински обод, који је затвара са сви$ страна

изузев са истока dд најниже тачке 'eо#е gочане /-- S( до највише 'Пилативица

.F-/ S(, може се поделити на / висинска климатска појасаM

. Поднебље побр%а '/--@?-- S( – 'мали$ висина, жупни климат( за$вата

долине gоплице и #ени$ притока до ?-- S надморске висине У односу на низијскиклимат лето је нешто кра"е, али нешто влажније, без велики$ лет#и$ спарина и

.5


27/48

‡‡тропски$ но"и‡‡, а зиме су дуже, $ладније и снеговитије !бог близине планина и

висине, појачано је струја#е вазду$а, које посебно освежава лети

Подпланинско 'субалпско( поднебље '[email protected] S( – за$вата велике

просторе на +опаонику, &околовици и hадану до .-- S надморске висине !име су

дуже и $ладније '33@5- дана(, а лета кра"а 'ма#е од ?- дана( и са пријатном

свежином

/ Планинско поднебље '[email protected]/ S( – !а$вата углавном подручје око

Луковске ба#е dдликује се дугачким, $ладним и снежним зимама

+лиматске карактеристике општине +уршумлије, као битног фактора који

утиче на биологију патогена тј развој гљивица, дате су кроз основне климатске

параметре а то суM температура вазду$а, падавине, услови осунчава#а и ваздушна

струја#а

&ви климатски елементи би"е приказани за вишегодиш#и период и за

$идролошку годину -.u./ 'hепублички $идрометеоролошки завод &рбије, -./(

Подаци су добијени са репрезентативне метеоролошке станице за општину

+уршумлија 1етеоролошка станица се налази на надморској висини од /5/ метара,

и на m/- -5ˆ северне географске дужине и .- .?ˆ источне географске дужине

w&-&- Те5$ер)/3р) !)63n)

*звор топлоте на земљиној кугли је &унце, и представља веома важан

абиотички фактор за развој многи$ болети ме%у којима и Botrytis cinerea и Didymella

applanata gемпература тако%е представља један од најважнији$ еколошки$

чинилаца, који утиче на интензитет фотосинтезе, диса#а, транспирације, апсорпције

воде и минерални$ материја, регулише траја#е и ток фенолошки$ фаза, одре%ује

висину и квалитет приноса

gемпература је важан чинилац који одре%ује распоред врста и сората малине

на земљиној површини gемпературни услови општине +уршумлија илустровани су

подацима са метеоролошке станице у +уршумлији

)рвена малина под дебелим снегом може да поднесе температуру и до @/3 -7,

али изданци на голомразици имрзавају на температурама од @.5 до @? -7 Праве

штетне последице од мраза настају као резултат активације, тј инактивације

протоплазматичне мембране, што доводи до концентрације токсични$ материја у

"елијама мембране +орен малине измрзава на температури земљишта од @. до @.m

.I


28/48

-7, док колеба#а температуре од јануара до априла више од ? -7 и ниже од @F -7 могу

малини да причине знатне штете

gемпература тако%е значајно утиче и на патогене, проузроковаче биљни$

болести dд посебног су значаја минималне температуре јер представљају границу

на којој почи#е развој патогена, односно настају примаме заразе 1инималне

температуре за клија#е спора кре"у се у интервалу од -,3v7 до .v7

dптимална температура је тако%е врло различита код поједини$ паразитни$

гљива и варира од .3 v7 до 3 v7 +од најве"ег броја паразитни$ гљива максимална

температура се кре"е од /- v7 па навише 2ајчеш"е је око /3v7 'eелибаши" и сар,

---(

lлавни малинарски рејони у &рбији налазе се у умерено континенталном

поднебљу са сред#е годиш#им температурама вазду$а од 5 до .- -7 и сред#ом

вегетационом температуром од ./ – .3 -7

gабела &ред#е месечне температуре у - & '+уршумлија(

‰ ‰^ ‰^^ ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰ Просе

к

^t@‰

-.u.

/

.,

I

5,

?

@

-,

.,I m,

-

3,

F

.,

.F,

.

.F,

I

-,

F

,

.

.m,

5

..m .mF

.I/.@-.. .-,5

3,/

,F @-,5

-,F 3,?

.-,m

.3,-

.F,5

-,/

.I,5

.I,F

.-,/ .m,I

У рејону +уршумлије најтоплији месец је јули, када је сред#а месечна

температура виша од -- &, а нај$ладнији јануар са температуром вазду$а од @-,5 -&,

затим октобар је топлији од априла

2аведени подаци показују да рејон +уршумлије лежи у подручју умерено@

континенталне климе

&ред#а годиш#а температура вазду$а за период од 5- година износила је .-,/-&, односно за вегетациони период .m,I -& што је довољно за успешан пораст,

разви"е и плодоноше#е малине

gабела / &ред#е температуре вазду$а по годиш#им добима '.I?.@-..(

!има Проле"е Лето nесенg -& -,I .-,/ .I,/ .-,?

-


29/48

У рејону +уршумлије лето је умерено топло, а зима умерено $ладна iпсолутне

максималне лет#е и минималне зимске температуре вазду$а поједини$ месеци су

веома велике У лет#им месецима температура је доста висока изнад m-v& и малина

ове температуре лоше подноси, нарочито у време зре#е плодова, какве су владале у

јуну и првој половини јула --- године '1иши", 2иколи", --/(, а у зимском веома

ниска испод '@-v&(

1алина најбоље успева у областима са про$ладним и умерено влажним летима

и зимама које нису сувише оштре

gабела m iпсолутно минималне температуре вазду$а у периоду истражива#а '-&(

gабела 3 iпсолутно максималне температуре вазду$а у периоду истражива#а '-&(

gабела ? 1инималне температуре вазду$а при тлу у периоду истражива#а '-&(

&ред#а годиш#а температура вазду$а, била је повољна у години

истражива#а '..,m -&( 1инимална сред#а температура вазду$а за вегетациони

период треба да износи од ./@.3 -&, према 0ули"у и сар '.III(, што значи да је у

рејону +уршумлије сред#а температура вазду$а за испитивани период била веома

повољна са .m,F -&

!а испитивани период вредност апсолутно минималне температуре је била

@-,/-&, што значи да у време испитива#а није било измрзава#а, како је и

константовано приликом пра"е#а 1инимална температура при тлу била је @.,/ -&

2ајве"и температурни максимум јавио се у јулу '/F,?-

&(, али није знатно утицао наквалитет малине

.

iпсолутно минималне температуре вазду$а

-.u./

‰ ‰^ ‰^^ ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰

@-,? @,?

@.F, @./,/ @3,5 @I,/ -,/ m,m ?,I F,m I /,3

iпсолутно максималне температуре вазду$а-.u./ ‰ ‰^ ‰^^ ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰

/3,. ,/ .,I .? .3,m .I,F /.,5 /-,5 /m,/ /F,? /? I

1инималне температуре вазду$а при тлу-.u.

/‰ ‰^ ‰^^ ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰

@ @m,. @.I,. @.3 @?,5 @.- @.,/ ,F m,I 3,m F,? .,3


30/48

w&-&+& П))!ине

!а нормалан развој, родност и постиза#е оптимални$ приноса по јединици

површине, потребно је да у засадима малине буде довољно влаге у земљишту у току

вегетације 'F3 – 5-4(, а да просечна релативна влажност буде F34

+уршумлијски рејон има релативно ма#у количину падавина на простору

&рбије, добија свега FF- SS талога у току године што се може констатовати из

табеле F 2ајвише падавина има у мају '5 SS( и октобру '53 SS(, а најма#е у

фебруару 'm? SS( Према годиш#им добима највише падавина има у јесен '5 SS(,

затим проле"е '.m SS(, лето '.F SS(, а најма#е зима '.3? SS(

gабела F &ред#е месечне и годиш#е висине падавина у SSuS '+уршумлија(

^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^

^‰ ‰ ‰^ ‰^^ lод ^t@‰

.I?.@-.. mI m?

3- ?/ 5 FI 3I 33 m5 53 Fm 5- FF- mF.

-.@-./ F3,/

I.

F/,F

F,3

?3,

FF,/

I,/

.m /3,

3I,/

.-,

.-.,I

?3I,I

/-F

1аксимум падавина за период од ?- година био је у мају месецу 1е%утим,

-./ године максимум падавина је био у јуну месецу 'за период вегетације(, што јеповољно утицало на плодоноше#е малине 1а#ак падавина од просечни$ јавио се у

априлу месецу са свега F,3 SS што је негативно утицало на разви"е малине и

пораст родни$ гранчица Укупна количина падавина у вегетационом периоду била је

/-F SS

gреба имати у виду и распоред падавина у току године и за време траја#а

вегетације што је од великог значаја за нормално одвија#е сви$ фенофаза годиш#ег

циклуса разви"а 1алина добро успева у подручјима са F-- – .--- SS падавина

годиш#е, од чега најма#е 3-4 падне током вегетационог периода, нормално уз

оптималне остале агроеколошке и друге услове, као и оптималну примену

агроте$нички$ и помоте$нички$ мера hејон +уршумллије има релативно повољан

распоред падавина за гаје#е малине

+иша је најважнији облик падавина у нашим климатским условима eејство

које киша има на малину у првом реду зависи од #еног интензитета и траја#а, као и

фазе разви"а у којој се малина налази 2ајповољније на малину делују, дуготрајне

падавине слабијег интензитета +ише пљусковитог карактера нису од ве"е користи,


31/48

чак и кад падају после дужег сушног периода nаки пљускови могу да нанесу штету

малини, ломе"и #ене делове, спирају"и земљиште, изазивају"и ерозију а понекад и

појаву бујица и поплава Пљускови штетно делују и због ствара#а коре на површини

земљишта iли и дуготрајно кишовито време, пра"ено ниским температурама не

делује повољно на малину, нарочито када се малина налази у фази цвета#а или

образова#а плода

0елике количине падавина натапају земљиште и сма#ују аерацију и размену

гасова у земљишту, што може имати веома негативне последице по корен и целу

биљку У фази цвета#а киша спира полен, разблажује нектар, спречава лет пчела, а

тиме омета оплод#у и утиче на сма#е#е приноса +иша поспешује појаву

различити$ биљни$ болести

Поред кише од остали$ облика падавина повремено се јављају роса и град у

току вегетације, као и у периоду мирова#а снег и крупа hоса има значајну улогу у

настанку и шире#у биљни$ болести *нтензитет #еног образова#а на лиш"у варира

у зависности од положаја листова У неким деловима земље у току вегетације је

велики број но"и са обилатом росом !бог тога је она најчеш"и извор влаге за

инфекцију +апљице росе су краткотрајне, у просеку трају од 3 до 5 часова 1е%утим,

то време је довољно за ве"ину паразитни$ биљни$ болести да створе нове центре

инфекције *стина, количине росе и града су мале и неповољно утичу на малину у

току вегетације lрад може да има катастрофалне последице ако је крупан, великог

интензитета, пра"ен олујним ветром и ако дуго траје, тако%е малина оште"ена

градом више обољева од биљни$ болести, јер на местима ме$анички$ повреда

гљивице и бактерије лакше продиру у биљку У току мирова#а малине снег који

падне, по правилу је користан за малину и има двојак користан утицај, спречава

измрзава#е полегли$ изданака и кореновог система, и обезбе%ује довољне количине

влаге за вегетациони период У табели 5 приказани су подаци о броју дана са

снежним покривачем

gабела 5 Просечан број дана по месецима са снежним покривачем '[email protected](

^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰ ‰ ‰^ ‰^^ lодeана

.I. .5- I- .. -. -. /. Im 3II

/


32/48

Период снежни$ падавина на околним планинама почи#е почетком новембра

и траје до краја априла У најве"ем делу зимског периода снежни покривач је

претежно сув, прашинаст и постојан

Ре%)/и!н) !%)'нос/ !)63n) у овом рејону варира по месецима Познато је

да влажност вазду$а има изузетан утицај на одвија#е поједини$ физиолошки$

процеса малине & тим у вези за одвија#е поједини$ фенофаза потрбна је оптимална

релативна влажност Подручја са сувом климом 'која у току лет#и$ месеци имају

релативну влажност вазду$а испод ?-4( нису погодна за гаје#е малине без

навод#ава#а

gабела I 0ишегодиш#и период релативне влажности вазду$а '4(

.I?.@--- ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰ ‰ ‰^ ‰^^ год

h в в 53 5/ FI F? F? F- ?3 ?? F. FI 5/ 5F FF

gабела .- Посечно максимална влажност вазду$а '4( у периоду истражива#а

-.u./ ‰ ‰^ ‰^^ ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰h в в Im I/ I- I. I. I- I. I Im I 55 I.

gабела .. Посечно минимална влажност вазду$а '4( у периоду истражива#а-.u./ ‰ ‰^ ‰^^ ^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰h в в /I ?F ?m 33 ? mF /I /? m. / 3 //

+ако се из табеле I види вазду$ је у току године у рејону +уршумлије умерено

влажан, јер сред#а годиш#а релативна влажност износи FF4 1аксимум релативне

влажности јавља се у децембру 5F4 и јануару 534 што је последица обилни$

падавина и ниски$ температура у то доба године, а минимум у јулу и августу ??4

када су и сред#е температуре вазду$а највише 2аведени подаци показују правилноме#а#е релативне влажности у току године Просечно и по годинама испитива#а

што значи да је релативна влажност вазду$а повољна У вегетацији ниска релативна

влажност вазду$а делује негативно на оплод#у, јер исушује жиг, успорава раст плода

и #и$овог увену"а * висока релативна влажност, ако је пра"ена високим

температурама, делује негативно, јер пове"ава шире#е биљни$ болети У време

проле"ни$ мразева висока релативна влажност поспешује ствара#е росе и тако

успорава снижава#е температуре 'Лучи" и сар, .II?(

m


33/48

0лажност вазду$а у периоду истражива#а није значајније одступала од

вишегодиш#ег просека, па можемо константовати да су вредности биле у границама

оптимални$ и нису битно утицале на развој патогена

w&-&k& Ус%о!и ос3нA)!)m)

1алина је биљка сунца '$елиофит( dна не подноси засену али ни велику

припеку &унчева светлост утиче на $абитус изданка малине *з ти$ разлога светлост

има веома значајну улогу за малину у току вегетације, од које у велкој мери зависи

развој, прираст, родност и квалитет плодова малине

&ветлост је ма#е значајна за продор паразита у биљку, као и за развој

болести +од ве"ине гљива ово дејство је скоро без утицаја, пошто фитопатогени

агенси не реагују на промену светлости, тј подједнако реагују и на светлост и на

таму Поједини паразити стварају ве"и број спора у мраку, али им је енергија клија#а

знатно слабија од спора које се стварају и клијају на дифузној или директној сунчевој

светлости qиљке, изложене јачој светлости више пате од болести, јер су #и$ови

узрочници облигатни паразити, који за своје разви"е изискују искључиво органске

материје из живи$ "елија, које се стварају у ве"ој количини код биљака са појачаном

$лорофилном асимилацијом под утицајем интензивне светлости

gабела . &ред#е месечно и годиш#е траја#е стварног сунчевог сјаја у часовима

^ ^^ ^^^ ^t t t^ t^^ t^^^ ^‰ ‰ ‰^ ‰^^ Š

.I3.@-.. F 53 .m .?3 .5F .I Fm FI . .3m F5 3I .I-5

-.@../ ?5 /- ../ 3 / -? /.3 /.? .5 .3F I. m5 .I5/

+ако се из табеле . види најве"а дужина стварног сунчевог сјаја је просечно

у августу !а услове републике &рбије препоручују се сорте које дају добре резултате

на дужини дневне светлости од ./ – .? часова, иначе за$теви малине према

светлости могу се обезбедити правилним избором положаја и система гаје#а

У години испитива#а време траја#а сунчевог сјаја је у -./ години било

најве"е у августу &а аспекта развоја и сазрева#а малине ове чи#енице су веома

повољне

gабела ./ &ред#а облачност у десет

Arsenije Master Rad Odštampati 1

Documents

Transcript of Arsenije Master Rad Odštampati 1