Anita Mooj

7/21/2019 Anita Mooj

1/44

POTPUNO ISCELJENJEKnjiga o fascinantnom isceljenju kroz uvid u sopstvenu sutinu i Duhovno

carstvo. Ovo je jedna od najmonijih poruka ne samo naeg doba, koja

nam je dar sa Neba.


2/44

2

Mnoge religije, mnogi putevi

Za razliku od hinduistikih tradicija koje sam upijala kod kue, ranofor-malno obrazovanje mi je zapoelo u katolikoj koli koju su vodileasne ses-tre. Do vremena kad sam napunila sedam godina, ve sam

poela uviati uticaj koji imaju kulturne i religijske razlike. kola senalazila u prekrasnoj, prostra-noj staroj zgradi, tri sprata visokoj ikrunisanoj ljupkom zasvoenom kapelom. Takoe je bila zgodnosmetena nedaleko od nae kue, tako da se do nje stiza-lo etnjom.

Prvog dana kole sam novu uniformu obukla prepuna ponosa.Uniforma se sastojala od blistavo bele haljine bez rukava i mornarsko

plavog sakoa sa crve-nim amblemom. Oseala sam se zaista dobro i bilazadovoljna sobom, jer, kada sam ula u kolsko dvorite, videla sam da

su sva druga deca obuena isto kao ja. Uniforma mi je dalaneki oseajpripadanja. Svaki dan smo poinjali peva-njem himni, u emu samtakoe duboko uivala.

Kako to da tvoja porodica ne ide nedeljom u crkvu?, pitao me jejednom Jozef, drug iz razreda, nakon otprilike mesec dana od poetkakole.

Zato to nismo Katolici. Mi smo Hindusi i idemo u hramponedeljkom uvee, rekla sam.

Mora rei roditeljima da te svake nedelje povedu u crkvu da semoli Bogu, inae nee otii u raj kad umre, kazao mi je Jozef.Jesi li siguran u to?, pitala sam. Jer, ako je to tano, sigurna sam

da bi moji roditelji znali za to.Naravno da sam siguran pitaj bilo koga u koli. Ili, jo bolje, pitaj

sestru Meri na narednom asu prouavanja Biblije. Ona garantovano znaistinu. Zna ta Bog zaista eli! bio je uporan.


3/44

Jozef mi se dopadao. Izgledalo je da mu je zaista stalo i da zaista elida odem u raj. Stoga sam pitala sestru Meri i, ne moram ni rei, ona jepotvrdila neophodnost da idem u crkvu i prouavam Bibliju ako elim

biti u bojoj milo-sti. Ljubazno se ponudila da mi pomogne razumeti reboju.

Kad sam se tog popodneva vratila iz kole, odluila samporazgovarati s majkom o onome ta je sestra Meri rekla.

Mama, moji prijatelji i asne sestre kau da moram nedeljom ii ucrkvu i da moram prouavati Bibliju ako elim otii u raj kad umrem.

Ne, Beta, rekla mi je majka, neka te to ne zabrinjava. Samo svimau koli reci da smo mi Hindusi; onda, kad jo malo odraste, prouavae

nae svete spise, Vede. Ljudi iz razliitih krajeva imaju razliitaverovanja. Naui-e da, kada umremo, ponovo se raamo u drugaijimokolnostima.

Mislim da deca u koli ba nee poverovati u to, rekla sam pomalopoti-teno. I bojim se. ta ako su oni u pravu? Ne mogu ba svi dagree. Kako ses-tre mogu da ne budu u pravu?

Majka me privukla sebi i rekla: Ne plai se, Beta. Niko zaista ne znaisti-nu pa ni sestra Meri. Religija predstavlja samo put do nalaenja

istine; religi-ja nije istina. Ona je samo put. A razliiti ljudi slederazliite puteve.

IAKO PRIVREMENO UTENE, majine rei nisu u potpunostiuklonile moje strahove. Kako je vreme prolazilo, strah u vezi s

neuklapanjem u religiju mojih drugova je samo rastao, umesto da se

smanjuje.

elela sam da mi sestra Meri kae da u ipak dospeti u raj, iako samHin-duskinja, ali ona to nije htela. Iz onoga to sam uila u koli, moglo

se zaklju-iti da crna sudbina eka one koji ne dospeju u raj.ta ako Bog odlui da doe po mene dok spavam? Sestra Meri kae

da je On svuda i da sve zna. To znai i da zna da nisam krtena!I tako, leala sam budna nou, ne usuujui se zaspati, za sluaj da

Bog ne poeli iskoristiti tu priliku da mi pokae kakva sudbina eka onekoji nisu u Njegovoj milosti.

Roditelji su postajali sve zabrinutiji zbog mojih briga i neprospavanih

noi. Kad su shvatili da mi se strahovi vremenom ne smanjuju, ve


4/44

postaju sve jai, odluili su da me, u osmoj godini ivota, premeste uOstrvsku kolu.

Ta britanska kola grupica od est zgrada s pripadajuim

zemljitem se ugnezdila na brdima Hongkonga, odmah iznad BowenRoada. kola je bila svetovnija, i u to vreme su veinu uenika iniladeca britanskih iseljenika koji su bili slubenici vlade ili su radili umeunarodnim korporacijama koje su pomogle izgradnju i razvoj grada.


5/44

Sama kola je bila raskona, prelepa, pravo umetniko delo svogvremena, sa kabinetima za razliite nauke i jezike, eksperimentalnimzoolokim vrtom, sportskim salama i bazenima. Meutim, kao indijskom

detetu u dominantno britanskom okruenju, moje tekoe nisu prestale.Veina dece u razredu je bila plavokosa, plavih oiju, tako da su meesto zadirkivali samo zbog toga to imam tamniji ten i gustu, crnu,talasastu kosu.

Um mi je esto bio ispunjen mislima poput: elela bih da me Biliprestane zvati imenima poput Sambo! Pored toga, uglavnom sam bilaposlednja koju su birali u sportski tim, i retko kada su me zvali da se

ukljuim u neku igru. Nadalje, druga deca su mi esto uzimala stvari,

poput knjiga i olovaka, kad nisam gledala.Usled takvog odnosa, oseala sam se usamljeno, tuno i odbaeno,

ali u javnosti sam suzdravala suze i plakala sam u jastuk, u spavaojsobi kod kue. Nisam ak htela ni da mi roditelji znaju da doivljavammaltretiranja u koli, jer nisam htela da me posmatraju kao problem. Nakraju krajeva, ve su me premestili iz jedne kole, tako da sam sepretvarala kako se dobro prilagoa-vam i kako sam zaista srena.

Ipak, jedan dogaaj je imao jak uticaj na mene. Sedela sam u menzi i

gle-dala svoja posla kada je Bili, koji je upravo zavrio s rukom, ustaosa sedita dijagonalno od mene. Podigao je posluavnik sa ostacimahrane i, prolazei pored mene, namerno prosuo sadraj posluavnikapravo u moj ruak.

Svi oko mene su prasnuli u smeh. Moda je, ustvari, tek aica akapri-metila ta je Bili uinio, ali meni se inilo da se svaka osoba uprostoriji smeje meni.

Osetila sam kako u meni bes kljua. Dostigla sam taku u kojoj mi je

bilo dosta. Dosta mi je bilo da me zovu Sambo, da sam poslednja kojubiraju u tim, da me maltretiraju, da mi kradu stvari. Jednostavno vienisam mogla da trpim.

Gotovo sam skoila sa stolice, uzela au slatkog soka od narande iokre-nula se da se suoim s Bilijem, koji me je gledao i smejao se.Pogledala sam ga pravo u lice i izlila mu pie po glavi.

Sada se zaista itava prostorija poela smejati, ali, sreom, ovaj putne me-ni. Gledali su Bilija koji je stajao tu, s lepljivim sokom od

narande koji mu se slivao s kose niz lice i na odeu.


6/44

4

Moja prava ljubav

Nakon povratka u roditeljski dom u Hongkongu nisam se elelaintegrisati nazad u indijsku zajednicu, budui da sam se oseala kaopotpuni drutveni ot-padnik. Stoga sam se okrenula graenju karijere, upokuaju da steknem kak-vu-takvu nezavisnost.

Dobila sam posao!, uzviknula sam jednog dana, uletevi krozulazna vra-ta u stan, u kome je otac sedeo u svojoj omiljenoj fotelji

gledajui veernje vesti.Jedna prijateljica me je obavestila o upranjenom mestu u kompaniji

u ko-joj je radila, smatrajuida je posao kao stvoren za mene. Radila je ujednoj francuskoj kompaniji za modne dodatke, koja je svoju robu

distribuirala irom Azije. Traili su pomonika menadera prodaje, zapromociju proizvoda i ispu-njavanje narudbi na veliko, uz mogunostputovanja u okolne gradove. Proda-ja i distribucija me inae i nisu netoprivlaili, ali bila sam uzbuena, najvie zbog mogunosti za putovanja inezavisnost.

Bravo, Beta! Znao sam da hoe!, zablistalo je lice mog oca dok se

okre-tao da me pogleda. Ispriaj mi sve o tome. Kad poinje? Komepodnosi iz-vetaj? Kakve su ti dunosti?

Poinjem prvog dana narednog meseca. Tako sam uzbuena!Izvetaje podnosim regionalnom menaderu za izvoz. Ovo radno mestoima sjajan po-tencijal. Ako se dokaem efu i pomognem mu prebacitizacrtanu normu, dae mi neke teritorije da pokrivam sama, nezavisno.

ta to znai?, pitao je otac, sada s malo manje entuzijazma. Znai da postoji velika mogunost da u putovati po itavom


7/44

regionu!Iako sam zaista ponosan na tebe, draga, rekao je otac, ne zaboravi

da je ovo samo neto da ti proe vreme dok ne pronae mua. Ne elim

da se toliko posveti karijeri da postane previe nezavisna za udaju!Tvoja majka i ja se jo uvek nadamo da emo ti pronai savrenogpartnera.

Ao, tatane kvari ovaj trenutak! Stvarno sam uzbuena zbog ovogpos-la!

Da, znam, rekao je. Pa, nikad se ne zna. Danas nekim muevimane smeta da im supruga bude zaposlena. Samo ne elim da se kasnijerazoara ako se tvom buduem muu ne bude svialo to radi i putuje,

to je sve. Ali, u pravu si nemojmo danas razmiljati o budunosti.Danas emo slaviti tvoj uspeh!

Gde je mama? elim da joj kaem lepe vesti. Onda vas oboje vodimna veeru ja astim!, pitala sam dok sam izlazila iz sobe datelefoniram bratu Anopu i podelim dobre vesti s njim.

Konano su stvari krenule na bolje. Poela sam sticati nezavisnost,kako finansijsku tako i drutvenu.

KAKO SU GODINE PROLAZILE, roditelji su i dalje pokuavali da

mi pronau mua, ali su polako poeli uviati da vode unapredizgubljenu bitku.

Njihovi pokuaji su me donekle frustrirali, budui da nisu shvatali da,unu-tar granica nae kulture, ja nisam smatrana tipinom; reputacija mi

je bila uka-ljana, usled raskinutih zaruka. Bila sam svesna da me

pripadnici moje kulture smatraju samosvesnom, pobunjenicom,

idealistom, tvrdoglavom i upornom, to su sve nepoeljne osobine zajednu enu. Uprkos tome, roditelji su mi se i dalje nadali da u se, samo

ako me upoznaju s pravim mukarcem, promeniti za nje-ga i okrenutikuanskom ivotu.

U meuvremenu, karijera u francuskoj kompaniji je ila uzlaznomputa-njom, i posao je zahtevao da poseujem susedne gradove. Premdasam i dalje ivela u roditeljskom domu kad sam bila u Hongkongu,

putovanja su mi omo-guavala odreeni stepen slobode i nezavisnosti,to sam cenila i u emu sam uivala, i omoguavala su mi da upoznajemrazne ljude iz svih slojeva drutva. Polako sam poinjala ponovo uivati


8/44

u ivotu. Ustvari, oseala sam da sam sre-na, popularna i uspena kadgod bih izala iz ogranienja moje kulture. Volela sam tu stranu svogivota ljude s kojima sam se susretala, posao i putovanja. Uloga

tradicionalne indijske domaice me uopte nije privlaila. To mi uoptenije padalo na pamet i nisam videla nikakve koristi u tome da odustanem

od onoga to imam, tako da sam nastavljala obeshrabrivati roditeljskepokuaje da mi nau savrenog partnera.

Meutim, negde u podsvesti mi se uvek motalo oseanje da sam naneki nain neadekvatna. Oseala sam da sam omanula, ili da nisamdostigla stan-dard koji se od mene oekivao. Taj uporni glasi me jesvuda pratio, pobrinuvi se da nikad ne osetim da sam dovo ljno dobra ili

da sam neto dovoljno zaslui-la. Na neki nain, bila sam oteena roba...ili manjkava...JEDNOG DANA KRAJEM 1992., prilino neoekivano, upoznala

sam oveka koji e mi postati mu, premda mi se isprva nije inilo da jeon savren mukarac za mene. Upoznali smo se sluajno jedne veeri,preko zajednike poznanice.

Zna li tipa po imenu Dani Murani?, pitala me Naina prekotelefona, dok sam sedela za radnim stolom pokuavajui da na vreme

zavrim sedmini izvetaj o prodaji. Naina je bila prijateljica koja nijeivela u Hongkongu, ve je u tom trenutku bila u poseti, i spremale smose da te veeri zajedno odemo na pie nakon posla.

Ne, nikad ga nisam srela, odgovorila sam. Zato pita, i ko je on?Jedan jako sladak Sind1momak koga sam upoznala prolog leta u

Njujor-ku. Izgleda da ivi i radi u Hongkongu. Iznenaena sam to ganikad nisi sre-la, odgovorila je.

Zna ti mene. Izbegavam nau zajednicu, naroito nakon 'incidenta'!

Ima mnogo Sinda u Hongkongu koje nikad nisam srela, tako da te to netreba izne-naivati, odgovorila sam.

E, pa sad e ga upoznati, rekla je. Pronala sam ga i zamolila danam se pridrui na piu veeras.

Kasnije te veeri, kad smo Naina i ja ule u Klub '97, prefinjeni klub

1Sindh je bila provincija uBritanskoj Indiji od 1936. do 1947. i kasnije u Pakistanu od 1947.

to 1955. Najvei grad je bioKarai.Prim. ur. MM.
http://en.wikipedia.org/wiki/British_Indiahttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/Karachihttp://en.wikipedia.org/wiki/British_India


9/44

u cen-tru grada, odmah sam prepoznala momka o kojem mi je priala,iako ga nikad ranije nisam srela. Stajao je sam, oputen, u rolkikestenjaste boje i crnim pan-talonama. Podigao je pogled kad smo ule, i,

premda je doao da se sretne s Nainom, videla sam da pogledom pratisvaki moj pokret dok smo mu se pribli-ile i sele. ak i dok ga je Naina

pozdravljala nije skretao pogled s mene, i u trenutku kad su nam se

pogledi sreli kroz nas je prostrujalo neko oseanje pre-poznavanja. Kaoda smo se poznavali oduvek, i kao da se atmosfera napunila

elektricitetom. Bila sam sasvim svesna da i on osea isto, i poeli smorazgova-rati. Uklopili smo se na toliko mnogo razina, i do kraja veerismo ve razme-nili telefonske brojeve. Na moje oduevljenje, nazvao me

je odmah sutradan i poli smo na veeru. Bio je neverovatno romantian;doneo mi je cvee i poveo me u ljupki restoran, Jimmy's Kitchen, kojinam je i danas jedan od omiljenih.


10/44

13

Pronalaenje sopstvenog puta

Malo je ko ili ak niko iz drutvenih krugova u kojima sam sekretala delio ili razumeo moj novi pogled na svet. Nisam se vie niega

bojala. Nisam strahovala od bolesti, starosti, smrti, gubitka novca, ili bilo

ega. Kad vam smrt nije strana, onda je malo ta preostalo to vas moeuplaiti, budui da se uvek smrt smatra najgorim moguim scenarijem.A, ako vas to najgore ne uznemira-va i ne uzbuuje, ta onda preostaje?

Nadalje, bilo mi je prilino teko ponovo se integrisati u obian ivot,jer mi se ovaj svet i dalje inio nestvarnim. Ono drugo carstvo mi se

inilo mnogo stvarnijim. Kao to sam ve opisala, bila mi je neshvatljivaozbiljnost s kojom se svi odnose prema svemu npr. koliko su svi podstresom u vezi s novcem i finansijama, iako imaju toliko drugih, lepihstvari u kojima mogu uivati i na kojima trebaju biti zahvalni. Takoe,nisam shvatala zato ljudi toliko zanema-ruju sve ostalo ukljuujuiljubav, odnose, talente, kreativnost, individual-nost, itd. zbog novca, ikoliko vremena provode obavljajui poslove u kojima ne uivaju. Nainna koji ljudi posmatraju ivot, inio mi se sasvim pogre-nim. Prioriteti i

vrednosti su pogreno postavljeni, i sve je izgledalo naopako. Shvatilasam da sam, verovatno, i ja pre razmiljala isto tako, ali nisam mogla nipomisliti da se ponovo vratim tome.

Znam da nikad vie neu samo zbog novca prihvatiti neki posao ukom ne uivam, razmiljala sam. Moji kriterijumi za posao i obavljanjebilo ega su sa-da mnogo drugaiji. ivot i vreme provedeno na ovomsvetu su mi mnogo vre-dniji.

Pored toga, Dani je uvideo da ni za njega nita vie nije isto, nakon

inten-ziteta svega kroz ta je proao gledajui moju borbu s rakom i


11/44

povratak s praga smrti. Pre moje bolesti je Dani radio na odeljenju

prodaje i marketinga u jednoj meunarodnoj organizaciji, gde je bio naelu distribucije proizvoda za Aziju. Sada mu je odlazak na posao bio

zatupljujui i monoton, nakon svega kroz ta smo zajedno proli. Obojesmo odrasli, promenili se i toliko toga nauili!

Dani je oduvek sanjao da vodi sopstveni posao, i sada sam mu rekla

da to i uini. Ohrabrivala sam ga da ivi svoj san. Pre mog IBS-a bih bilaprevie up-laena da ga ohrabrujem, mislei samo na to koliki je to rizik;kako emo se izdravati ako nam posao propadne?

Meutim, stavovi su mi se promenili i ispunjavanje sna mi se inilomnogo vanijim, kao i to da ne ivimo ivot ispunjen kajanjem. Dakle,

ohrabrivala sam ga da zapone sopstveni posao koji je oduvek eleo, dapravi i razvija sis-teme za procenu karijere za studente i korporacije.

Ispalo je da mu je prelaz od rada za nekog drugog do rada za sebe bio

olak-an, jer ga je kompanija za koju je radio otpustila, budui da jetoliko dugo od-sutvovao s posla starajui se za mene. Ranije bi me toveoma uznemirilo. Me-utim, nakon IBS-a, to sam posmatrala kao samojo jednu potvrdu da univer-zum radi za nas. Pruena nam je prilika da sebavimo neim uzbudljivijim!

Da bismo bili u stanju upustiti se u tu novu avanturu, morali smodrastino smanjiti rashode. Preselili smo se u manju kuu i uvelikosmanjili line izdatke. Zavrili smo u veoma skromnom susedstvu,prilino udaljenom od uurbanih urbanih podruja Honkonga. Kua namse nalazila u zabaenom seocetu u bli-zini kineske granice, gde smo biliizolovani od nae zajednice, to nam je dalo priliku da se pregrupiemo i

ponovo procenimo sopstvene ivote. To je pred-stavljalo drastinupromenu u odnosu na ono na ta smo navikli, i oseali smo se kao da

ivot poinjemo iznova novi poetak.U PROLOSTI BIH DANIJEV gubitak posla ili nau potrebu dadrama-tino smanjimo rashode i preselimo se smatrala kao netonegativno. To bi mi prouzrokovalo veliki strah, jer mi je ugroavalosigurnost. Meutim, rei Vrati se i ivi svoj ivot neustraivo! su miodzvanjale u umu, i znala sam da e sve biti u redu. Od svih poruka kojesam donela sa sobom iz IBS-ada smo svi je-dno, da smo u svojoj srisvi ljubav, da smo velianstveni ova je bila najjaa i neprestano jeodzvanjala u meni. I inilo mi se da dolazi i od mog oca i od Sa-ni, moje


12/44

najbolje prijateljice, jer kad god bih je zaula u glavi, ula bih je izgo-vorenu njegovim ili njenim glasom, u zavisnosti od situacije. Sada sam

sve do-gaaje posmatrala kao deo velike avanture koja se odvija, i usled

toga sam se oseala kao da ivot poinjem ispoetka, obrisane prolosti.


13/44

17

Dopustiti i biti Ja

Znam da sam ovo ve rekla, ali valja ponoviti: svoj ivot sada ivimiz uivanja, a ne iz straha. To je jedna veoma jednostavna razlika izmeuonoga ko sam danas i ko sam bila pre IBS-a.

Sve to sam ranije inila, inila sam i ne uviajui to da bihizbegla bol ili da bih zadovoljila druge ljude. Bila sam uhvaena u kruginjenja, tenji, traenja i postizanja; i najmanje sam obraala panju nasebe. Strah mi je bio pogonsko gorivo ivota strah da u razoaratidruge, da sam sebina, da nisam dovoljno dobra. U sopstvenom umu sam

uvek bila neuspena.Nakon IBS-a vie ne oseam da sam se na ovaj svet vratila da bih ita

pos-tigla. Vratila sam se samo da budem. Usled toga, sve to inim,inim iz ljuba-vi. Vie me ne brine da li u sve uraditi kako treba, niti dali u se uklopiti u pravila i doktrine. Jednostavno sledim sopstveno srce, iznam da tako ne mogu pogreiti. Ironino je to sam tim putemzadovoljila mnogo vie ljudi nego to je moje staro ja ikad uspelo.Razlog za to je to sam jednostavno mnogo sretni-ja i osloboenija.

I to je upravo uveliko uticalo na moje zdravlje. Budui da sada sebepos-matram kao beskrajno bie, fizika strana se postara sama za sebe,budui da je ona samo odraz onoga to mi se odigrava u dui.Bezuslovna ljubav prema sebi mi neverovatno pojaava energiju, auniverzum reaguje u skladu s tim.

Spoljanji svet odraava ono to oseamo u vezi sa sobom. Kadodbacimo negativna samoprosuivanja, svom svetu doputamo da se

preobrazi. Kako se on preobraava, tako smo u stanju oseati sve vee


14/44

poverenje. A to vee pove-renje oseamo, vie smo u stanju daprestanemo pokuavati kontrolisati ishode. Kad se pokuamo prepustititom toku i kretati se s njim, umesto da se vrsto pridravamo doktrina

drugih ljudi i verovanja koja smo nekad imali, mnogo bolje i preciznijeodraavamo ono ko i ta zaista jesmo.


15/44

Anita Murani

Potpuno isceljenje

MOJE PUTOVANJE OD BOLESTI,

DO UVIDA U SOPSTVENU

VELIANSTVENOST,DO POTPUNOG ISCELJENJA


16/44


17/44

Sadraj


18/44


19/44

Predgovor izdavaa

Knjiga Potpuno isceljenje je svojevrsni izvetaj o verovatnonajdramatinijem, naudesnijem i najdubljem isceljenju za koje znamo iza koje je iko ikad od smrtnika saznao. Ako se tome doda da se radi omedicinski potpuno dokumentovanom sluaju i da je celi dogaaj ve

izvrio moan uticaj na neke medicinske ustanove u gradu u kome seodigrao (Hongkong) i preko Interneta na mnoge zaljubljenike u zdravlje i

na relativno ire javno mnenje, onda e sve ovo, nadamo se imati snane,moda ak i presudne implikacije na celokupno oveanstvo.

Ve dugo vremena su u svesti i kulturi zapadnog oveka temezdravlja i duhovnosti vrlo udaljene i skoro odvojene, i od velikog je

znaaja to to nam ova knjiga te dve teme donosi kao deo nerazdvojneceline, emu smo se mi u Udruenju za celovito zdravlje ADVAITA posebno

obradovali i ini nam posebnu ast i zadovoljstvo to itaocima naihprostora ovu knjigu nudimo ba mi.

Tekst knjige mono govori na temu holizma, moda najmonije dosada i, za onoga ko dubinom svog bia usvoji tekst, samo itanje knjigemoe biti veliki dogaaj u ivotu i veliki iskorak u pravcu zdravlja isvekolike harmonije. Voleo bih da takvih bude mnogo, i to vie. No,

posmatrano iz ugla iskustva autorice koja je do zdravlja i harmonije

morala proi kroz dramatino iskustvo teke bolesti i klinike smrti, ne

ini se verovatnim da e mnogi samim ita-njem postii slino iskustvozdravlja i prosvetlenja. Autorka govori o dve ra-zine postojanja raziniega, punoj negativnih emocija i mentalnih stavova i razini Bia koje jeista svest povezana na svekoliku kosmiku svest i mudrost. Veina odnas je previe uronjena u ego da bi dosegnula sve potencijale i bla-godetiBia. Naalost, autorka nam ne nudi naine kako to ostvariti, jer je onaprola drugom stazom koja teko da moe biti staza ikoga od nas, izuzevonoga koga sam Gospod tom stazom provede, kao to je proveo i

autorku.


20/44

Predgovor izdavaa

Kao inenjeru fizike, elektrotehnike i informatike sa dugogodinjomprak-som iscelitelja, pre svega u oblasti homeopatije, meni je sluajopisan u knji-zi veoma zanimljiv i inspirativan. Neto me je vuklo da u

okviru ovoga pred-govora sluaj objasnim iz homeopatskog ienergetsko-psiholokog ugla i tako pokaem da je autorka uzhomeopatski tretman mogla izbei rak, pa ak i biti izleena u poetnomstadiju raka. (Naalost, tad bismo bili bez ovog arob-nog iskustva.) Alisam zakljuio da bi sve to, ipak, opteretilo ovaj predgovor i moda bimoglo biti i jedna vrsta smetnje nekim itaocima da uivaju u tekstuknjige. Stoga sam se odluio tu homeopatsku analizu i neka moja iskustva koja bi mogla pomoi u osvetljavanju teme iscelenja kroz

iskustvo blike smrti (IBS) smestiti u posebnu knjigu kojoj sam veodredio (radni) naslov: Ka potpunom isceljenju.U toj knjizi planiramoobraditi vie metoda za poboljanje i unapreenje zdravlja sa kojimaimamo iskustva: homeopatija, polaganje ruku, joga, meditacija, intenziv

prosvetljenja, psihodrama, ishrana ...

Nadam se da e ova knjiga dospeti u ruke mnogih iscelitelja razliitihori-jentacija, pa njih, ali i sve druge koji imaju neka zanimljiva iskustva

ili budu mislili da imaju ta rei bilo na temu iskustva autorke bilo natemu Ka potpunom isceljenju, pozivam da nam se jave. Verujem darazliita iskustva i pogledi mogu dati takav doprinos da ideja moe

prerasti u ozbiljan projekat od koga mogu imati koristi, ne samo

iscelitelji koji e uzeti uea, nego i iroka jav-nost, a sve u smisluirokog pokreta za unapreenje zdravlja.

U Uduenju za celovito zdravlje ADVAITA smo ve due vreme svesniva-nosti duhovnosti za potpuno (celovito) zdravlje, te ovom prilikomelim skre-nuti panju na nekoliko naslova koje smo do sada objavili, akoji za mnoge i-taoce mogu biti svojevrsni nastavak ove knjige idodatna inspiracija za upui-vanje na put sveukupnog zdravlja.Informacije o tim knjigama moete nai u Izdavakom dodatkuna krajuove knjige.

I pred sami kraj nekoliko rei o jeziku. Svi koji smo radili na knjizismo ijekavci ali smo se iz vie razloga odluili da ovu knjigu uradimou ekavi-ci. Imajui uvek na umu misiju naeg Udruenjacelovitipristup zdravlju i holizmu u meri u kojoj to mi moemo dostizati, mi setrudimo da pomalo isceljujemo i oblast jezika. U tom smislu se nadam


21/44


22/44

Predgovor izdavaa

Moda tu bude i jo po koja re na koju itaoci nisu navikli. Akotakve rei u vama izazovu nezadovoljstvo ili ljutnju, onda ete objanjnjeza to nai i unutar korica ove knjige. Isto se odnosi na one koji su navikli

na ijekavicu, pa im bude smetala ekavica.Moja (minimalna) urednika tumaenja teksta koji sam doiveo kao

nedovoljno jasan su smetena u uglaste zagrade. Ako vam se uine danisu dobra, prosto ih zanemarite.

I na samom kraju, hvala, velika hvala svima koji su pomogli da ova

arobna knjiga ugleda svetlost dana pod naim nebesima:Autorka Anita Murani je bila boanski ljubazna i bezuslovno je

podrala nau elju da izdamo ovu knjigu. Osoblje izdavake kue HayHouse na koju je autorka prebacila distribuciju copyright prava je bilouvek na usluzi. Osoblje agencije Plimaiz Beograda, Vuk i Mila Perii, isto

tako.

Martina Cilerova iz Banske Bistrice (Slovaka) mi je javila radosnuvest o Anitinom vaskrsnuu, prof. Dr. Dejan Rakovii dr. Sci. Esad Bajtalsu se ljubazno odazvali molbi da proitaju knjigu i napiu recenzije.Prevodilac Saaje svoj posao obavio besprekorno, kao i uvek, a njegova

supruga Irenaje uradila prvo korektorsko itanje. Prof. ivko P. Maleevije

lektorisao i dodatno stilizovao tekst, na emu sam mu posebno zahvalan. Lino sam uveren da je sve ovo deo plana Svevinjeg i njegove

velianstvene igre uzdizanja ljudi stavljajui ih u situacije u kojima moguuiti kroz iskustvo. Njemu uvek i za sve najvea hvala.

Sarajevo 07. 04. 2013.

Mile Maleevi, urednik


23/44

Predgovor za izvornik

Sadraj ove knjige me je duboko dirnuo naroito zbog linog odnosasa Anitom Murani, koja je u moj ivot ula usled niza boanski ureenihsluajno-sti. Kroz vie od etiri godine, irenje raka je Anitu dovelo do

praga smrti, i preko u samo obitavalite smrti, daleko preko praga iulaznog hodnika, da se tako izrazim. Sve je to Anita detaljno opisala uovoj knjizi o potrazi za duom. Toplo vam preporuujem da je proitate spanjom i razumevanjem, otvarajui um mogunostima da e mnogotoga u ta verujetebiti stavljeno na iskuenje, naroito u vezi sa onim talei van granica ovog sveta, u predelima koje esto nazivamo drugi svet.

Okruena ljudima koje voli i medicinskim timom koji je oekivao daona svakog trena ispusti poslednji dah, Anita je leala u dubokoj komi.Ipak, prue-na joj je prilika da se vrati u svoje telo izjedeno boleu,

prkosei svim izgledi-ma, i da doivi neverovatno isceljenje uz pomobezuslovne ljubavi. I vie od toga, doputeno joj je da se vrati ispreddveri smrti i ispria nam ta moemo videti u ivotu na drugoj straniovog telesnog svetai, to je jo znaajnije, ta moemo osetiti.

Ovo je ljubavna pria pria o velikoj, bezuslovnoj ljubavi, koja evam osveiti oseaj onoga ko vi zaista jeste, zato ste tu, i kako moete prevazii svaki strah i samoodbacivanje koje vam definie ivot. Anita saneuobiajenom iskrenou pria o svom raku, objanjavajui zato

smatra da je u ivotu mora-la krenuti tim izazovnim putem, ta smatra daje razlog njenom isceljenju, i zato se vratila. Budite uvereni njenaivotna misija se uveliko odraava u injenici da ete vi proitati njenizvetaj o tim iskustvima... i da sam ja toliko ukljuen u to da jojpomognem tu kljunu poruku preneti svetu.

Ono to je Anita otkrila tokom 24 asa kome, kada je prola krozdveri u drugo carstvoje u velikom skladu sa onim to sam ja primaotokom inspirati-vnih trenutaka pisanja i govorenja. Oboma nam je jasno

da je dolo do boan-skog uplitanja, koje je figure pomeralo na takav


24/44


nain da je ova ena, koja je ivela na drugoj strani sveta, u kulturiveoma razliitoj od moje, sprovedena u moju vlastitu svest i fiziki ivot.


25/44


O Aniti sam prvi put uo, kada sam dobio primerak njenog intervjuao iskustvu bliske smrti (IBS), od Mire Keli(Mira Kelley)iz New Yorka, enes kojom sam se kasnije sprijateljio i koja me je provela kroz regresiju

vraanje u prole ivote (to je opisano u mojoj knjizi Wishes Fulfilled(Ispunjene elje)). Nakon itanja Anitinog izvetaja o IBS-u, osetio samneodoljiv nagon da ui-nim sve to je u mojoj ogranienoj moi da senjena neodoljiva poruka prenese itavom svetu. Nazvao sam Rida Trejsija(Reid Tracy), direktora izdavake kue Hej Haus (Hay House), i urgirao dastupi u kontakt sa Anitom Murani i zamoli je da napie knjigu u kojoje detaljno opisati svoja iskustva. Dodao sam da bi mi bilo zadovoljstvone, ast da napiem predgovor za tu knjigu, ako ona bude voljna da

pristupi pisanju. Kroz niz predivno uklopljenih dogaaja uk-ljuujui iAnitin poziv iz Hongkonga u moju sedminu radio emisiju nahayhouseradio.com, i razgovor s njom koji je sluao itav svet uklopilismo se i na profesionalnom i na privatnom planu.

Anita je govorila o oseaju da smo svi mi ista ljubav. Ne samo dasmo svi povezani meusobno i sa Bogom, ve, na jednoj dubljoj razini,svi jesmoBog. Dopustili smo strahovima i egu da Boga izgura iz naihivota, i to je u velikoj meri povezano sa oboljenjem ne samo naeg tela,ve itavog sveta. Govorila je o uenju da vrednujemo sopstvenuvelianstvenost i da ivimo kao bia svet-losti i ljubavi, kao i oisceljujuim osobinama neodvojivim od takvog stanja uma.

Anita je opisala kako je zaista doivela odsustvo vremena i prostora,i kako je po prvi put osetila udesnost spoznaje da jedinstvo nije samointelektualni koncept, ve da se sve zaista deava odjednom. Ispriala jekako je bila uronje-na u auru iste, blaene ljubavi, i kako takvo oseanjeima neogranien poten-cijal za isceljenje. Iz prve ruke je nauila pravoznaenje Isusovih rei da s Bogom je sve mogue i da to zaistaobuhvata sve, ukljuujui i isceljivanje prolosti. Anita je na sopstvenojkoi iskusila ono o emu sam tako podrobno pisao u Ispunjenim eljama:da u istinskoj prisutnosti Bogotvorenja zakoni materijalnog sveta

(ukljuujui i medicinske) prestaju vaiti.Morao sam sresti tu enu. Od tog telefonskog razgovora, poeo sam

direk-tno oseati Anitinu duhovnu sutinu i njene poruke da strahzamenimo nadom. Pozvao sam je ne samo da napie knjigu koja je predvama, ve i da sa mnom gostujena stanici PBS i itavom svetu ispria


26/44


svoju priu o ljubavi, nadi i isce-ljenju.Anitin IBS intervju sam poslao svojoj majci, koja ima 95 godina i

ivi u starakom domu. Ona se sa smru sree gotovo svakodnevno,

budui da mnogi od njenih novosteenih prijatelja u poodmakloj dobijednostavno preminu u snu i zauvek odu iz sveta njenih iskustava. S

njom sam vodio mnoge razgovore o njenim razmiljanjima u vezi svelikom misterijom zvanom smrt, koja pred-stavlja sudbinu svih ivihbia. Sve to se materijalizuje, to se i dematerijali-zuje. Svi mi to znamointelektualno, ali ono to nas eka je i dalje jedna velika misterija. Nakonitanja Anitinog izvetaja o IBS-u, majka mi je rekla da ju je preplaviotalas mira i potopio sav strah, anksioznost i stres u vezi sa onim ta joj

velika nepoznanica donosi. Ustvari, svi oni koji su proitali o Anitinomiskustvu bliske smrti, ukljuujui i moju decu, dobili su novi pogled naivot i zakleli mi se da e uvek i iznad svega voleti sebe, ceniti svojuvelianstvenost, i iz svakodnevnog ivota proterati sve one misli koje

potencijalno mogu doves-ti do oboljenja. I dok sam ja samo pisao o

takvim idejama, Anita je sve to kroz sopstveno iskustvo donela na svet.

Anita je uspela isceliti vlastito telo, i esto mi je govorila da oseakako se vratila da bi ljude poduila ovoj jednostavnoj ali monoj lekciji,

koja nas moe ne samo isceliti, ve i promeniti na celi svet. I, upravo, toje, znam, razlog zbog kojeg je Bog spojio mene i Anitu. Uvek samoseao da je moja darma 1 da ljude poduavam njihovoj vlastitojboanstvenosti i spoznaji da je Bog najvie mesto u njima. Nismo mi ovatela u kojima obitavamo, niti smo mi naa postig-nua i imovina svismo mi jedno sa Izvorom svih bia, a to je Bog. Dok sam o svemu tome

pisao u Ispunjenim eljama,Anita Muranimi je ula u ivot, kao s ciljem dastavi usklinik na sve ono to sam primao tokom procesa automat-skog

pisanja2. Ona je to proivela i tako divno ispriala a sada ste i vi blago-

slovljeni mogunou da proitate i primenite sve ono to je Anitaspoznala tokom grozniave borbe sa uznapredovalim rakom i smirenimputovanjem natrag, kroz direktno iskustvo boanskog isceljenja.

ast mi je odigrati malu ulogu u prenoenju ove nadom ispunjene

1Dharma (sanskrit)indijski filozofski termin s mnotvom znaenja. Buddhaghosa (5. vek) jeizdvojio etiri glavna: uenje, vrlina, kosmiki zakon i pojava liena istinskog bitka. Modanajpriblinije znaenje u ovom sluaju bi bilo istinska svrha. prim.prev.

2

Automatsko pisanje slobodno izraavanje tz. toka svesti, bez kontrole uma. Prim.ur.MM


27/44


poruke da je ljubav konano isceljenje. elim vam da primite Anitinuporuku i posta-nete instrument u uklanjanju svake bolesti iz vaeg tela,vaih meuljudskih odnosa, vae zemlje i naeg sveta. Kako je to

Elizabeta Baret Brauning (Eliza-beth Barrett Browning) jednom poetinoprimetila: Zemlja je ispunjena rajem, i svaki bun gori porukombojom. I zaista, isceljenje i raj na zemlji su vama za ljubav.

Uivajte u ovoj prekrasnoj Anitinoj knjizi. Ja je volim, kao i Anitu.

Dr. Vein V. Dajer (Dr. Wayne W. Dyer); Maui, Hawaii


28/44


29/44


30/44

IZDAVAKI DODATAK


31/44


32/44

Recenzija, prof. dr. Dejan Rakovi

Iz kojeg god ugla bi ovek posmatrao sadraj knjige Potpunoisceljenje, on se ini veoma zanimljivim i hvale vrednim. S drugestrane, on se ini i aute-ntinim ne samo zbog toga to izgleda da autorkapripoveda potpuno iskreno, nego i zbog toga to je u sve upletena i jednavelika zdravstvena ustanova i nje-no osoblje, tako da je celi sluajdokumentovan sa medicinske strane. Dakle, izvesno je da je ena usledraka u terminalnoj fazi doivela kliniku smrt, ali se nakon povratkasvesti oporavljala neverovatno brzo i protivno svim iskustvima

konvencionalne medicine.

Ohrabrujue je i to da je, iako je sluaj u potpunosti izvanmedicinskog iskustva, u gradu konglomeratu kultura kakav je Honkong,

iskustvo koje je predstavljeno u knjizi nalo svoje mesto, tako da autorkai glavna junakinja knjige radi kao predava i savetnik u vaniminstitucijama kao to je Medici-nski fakultet u Honkongu.

Ako se osvrnemo na duhovno-religijsku istoriju onda ovakvi

sluajevi nisu sasvim retki, i po pravilu su povezani sa duhovnoprosvetljenim ljudima koji su bili pokretai ili kanali kroz koje su seisceljivanja dogaala. No, za dananjeg oveka opisano iskustvo imaposeban znaaj zato to dolazi kroz obinog ove-ka, pa se prema tomeini ostvarljivijim i dostinim kroz promenu naina iv-ljenja i pogledana ivot, i u tom pogledu implikacije mogu biti dalekosene.

Za mene je od posebnog znaaja da iskustvo autorke posmatram krozpriz-mu naeg kvantno-holografskog okvira psihosomatike i duhovnosti.

Ovo je od naroitog znaaja zbog sve ire primene integrativne


33/44

Recenzija prof. dr. D. Rakovia

medicine1

u razvijenim zemljama poto savremena istraivanjapsihosomatskih bolesti

2ukazuju na neophodnost primene holistikih

metoda, orijentisanih na tretiranje oveka kao celine a ne tretiranje

iskljuivo bolesti kao simptoma poremeaja te celine, implicirajuinjihovo makroskopsko-kvantno

3poreklo.

Svi ti holistiki pristupi i tehnike (bazirani na akupunkturi i svesti),prema naim kvantno-holografskim4istraivanjima mogu se tretirati kaokvantno-informacione terapije, nametanjem novih isceljujuih graninihuslova u pros-toru energija-stanje EM (elektro-magnetnog) kvantnog

polja akupunkturnog sistema / (individualne i kolektivne) svesti, koji se

potom kvantno-holografski projektuju na elijski nivo uz normalizaciju

ekspresije (regulacije rada) genoma5.

To omoguava da se sa temeljnog kvantno-informacionog gleditabolje razume priroda psihosomatskih bolesti kao i ogranienja i metodenjihove pre-vencije i isceljivanja, to moe doprineti razradi boljestrategije razvoja psiho-somatske integrativne medicine za 21. vek. Na

toj liniji, svedoenje autorke sjajno doprinosi razumevanju da i najteepsihosomatske bolesti, poput raka, imaju svoje korene u energetsko-

1Integrativna medicina savremeni pristup povezivanja zvanine i alternativne (komplemen -tarne) medicine. Prim.ur.MM

2Psihosomatske bolesti (psihadua; soma telo) u zvaninoj medicini pod ovim pojmomnajee se misli na telesne bolesti iji uzrok lei u psihi (stresu, itd.) Prim.ur.MM

3Kvantni fenomeni se uglavnom odnose na mikroskopske fizike sisteme (elementarne estice,atome, molekule...), mada se ponekad ispoljavaju i u makroskopskim fizikim sistemima(nadmolekularnih dimenzija). Prim.ur.MM

4Kvantni hologram kvantno-holografska memorija kvantnog sistema, koja omoguava naizlazu (Hopfildove kvantno-holografske neuronske mree) sukcesivnu rekonstrukcijutalasnih funkcija memorijskih stanja (kompletnih, i amplitude i faze) pri prepoznavanjutalasnih funkcija stanja pokazanih na njenom ulazu (to je u osnovi svake holografije, ali jeovde sve pojednostavljenije u odnosu na standardnu lasersku holografiju, koja zahteva tzv.koherentne referentne i predmetne laserske snopove).

5Genom U savremenoj molekularnoj biologiji i genetici, celokupnost naslednih informacijaorganizma sadranih u elijskim hromozomima. Sve somatske elije jednog vieelijskogorganizma sadre jedan te isti skup gena, identian polaznom genomu zigota (oploene jajneelije). Poto se elije razliitih tkiva mausobno razlikuju i morfoloki i funkcionalno, iznjihove razlike sledi da u razliitim elijama istog organizma funkcioniu razliiti proteini(odnosno da su u razliitim elijama ekspresovani razliiti geni, i da se molekularni smisao

diferencijacije elija sastoji u regulaciji rada gena).


34/44


informacionim blokadama (izazvanim stre-sorima, poput straha,

frustracija, ljutnje, mrnje...) i da isceljenje zapoinje njihovimuklanjanjem (najpre ljubavlju prema sebi, prihvatanjem sebe i pra-

tanjem sebi, to se potom manifestuje i ljubavlju prema drugima iprihvata-njem drugih...).

Naa kvantno-holografska istraivanja ukazuju i na dva kognitivnamodu-sa

1 (modaliteta spoznaje) svesti, prema jaini sprege svest-telo-

okruenje: slabo-spregnuti kvantno-koherentni direktni (u vantelesnimduhovno / kreativ-nim prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, tipa

molitve, meditacije, sanjare-nja, lucidnih snova...), i jako-spregnuti

klasino-redukovani indirektni (u teles-nim perceptivno / racionalno

posredovanim normalnim stanjima svesti, tipa ulne percepcije, logikogi naunog zakljuivanja...) uz uslove uzajamne transformacije. Toobjanjava i principijelno neadekvatnu informacionu racio-nalizacijudirektnog kvantno-holografskog duhovno / religijskog mistinog iskustva(kao problem kvantne teorije merenja, o redukciji implicitnog poretka

kvantno-koherentnih (kvantno-holografskih) superpozicija2u eksplicitni

pore-dak mernih klasino-redukovanih stanja).

Tako nauka zatvara krug, reotkrivajui dva razliita modusa spoznaje

i istovremeno postavljajui i sopstvena epistemoloka 3 ogranienjakako je to sauvano milenijumima u svim tradicijama. Na toj liniji,svedoenje autorke o iskustvu bliske smrti asocira na kvantno-holografsku promenu percepcije, sa oseajem svepovezanosti isveprisutnosti, sveproimajue svesti u svemu, od-sustva linearnogprotoka vremena sa paralelnim doivljavanjem prolosti, sadanjosti ibudunosti (uz njenu asocijaciju da se kontroverza o post mortem 4evoluciji due verovatno odnosi na parcijalno-interpretativni 5

1Kognitivan koji se tie saznavanja, spoznajni. Prim.ur.MM

2Superpozicija izgradnja nadgradnjom sledeeg iznad prethodnog, to u holografskom mo-delu moe znaiti ponavljanje istog iznad prethodnog i ima imlpikaciju da svaki deo lii nacelinu (preslikavanje). Prim.ur.MM

3Epistemologija (gr. episteme znanje, saznanje, nauka) filozofska disciplina, koja se baviteorijom o naunom saznanju. Prim.ur.MM

4Lat. post mortem posle smrti. Prim.ur.MM

5Parcijalno-interpretativni redukovani pogled na neto sloeno; interpretacija kroz neki dio

toga sloenoga. Prim.ur.MM


35/44


epistemoloki nivo racionalizovanja transpersonalnog prenosa psihikihoptereenja posred-stvom polja svesti, sa moguim impresijama danaroito jaki preneti konflikti ostavljaju snaan utisak prethodno

proivljenih ivota...).Pomenuta kvantno-holografska istraivanja psihosomatike i

duhovnosti su i na liniji ponovno probuenog naunog interesovanja zaistraivanje fenomena svesti poslednjih decenija (uz nagovetaje pojavevelike sinteze dva modusa spo-znaje, racionalno-naunog i kreativno-duhovnog, u okvirima proirene kvantno-holografske paradigme) gdeuloga pojedinca postaje nezamenljiva zbog utica-ja i brige za kolektivno

mentalno okruenje, to je svakako temeljno pitanje imen-talne higijene

i graanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i graanskog morala.


36/44


Zbog svega pomenutog, podravam viziju i ideju Izdavaa Udruenjeza celovito zdravlje ADVAITA da se objavi prevod knjige Anite

Murani Potpuno isceljenje, jer verujem da e svi oni koji su dorasli

duhovnim temama i koje zanimaju spoznaje o viim principima zdravljaimati koristi od knjige i da e u njoj uivati.

Beograd, 23. 03. 2013.

Prof. dr. Dejan Rakovi1

1

Prof. dr. Dejan Rakovije profesor na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. Njegovanauna interesovanja pokrivaju oblasti nanomaterijala i biomaterijala, nanotehnologije ispektroskopije, kao i biofizike i bioinformatike biomolekularnih, psihosomatskih,

kognitivnih i elektrofiziolokih funkcija. Publikovao je oko 250 naunih radova isaoptenja i oko 40 knjiga i zbornika. Od ranih 1990-tih bavi se razvojem kvantno-informacionog okvira za svest i akupunkturu, sa znaajnim psihosomatsko-kognitivnimimplikacijama. Pre nekoliko godina osnovao je svoj Fond (FDR) za promovisanje

holistikog istraivanja i ekologije svesti, sa irim promotivnim holistikim aktivinostimaukljuujui su-organizaciju Simpozijuma kvantno-informacione medicine KIM 2011.Web stranice na kojima se mogu nai informaciuje o njegovom radu su

www.dejanrakovic.comi www.dejanrakovicfund.orgPrim.ur.MM
http://www.dejanrakovic.com/http://www.dejanrakovic.com/


37/44


38/44

Recenzija, dr. Esad Bajtal

Knjiga Anite Murani jedno je od onih udesnih tiva koja nasopominju da tajna Univerzuma slovi istovremeno i kao otvoreno pitanje

nae egzistencije i kao snovito istkani topos 1 proimanja ovjeka iSvijeta.

Pitanje Svijeta u ovjeku i ovjeka u Svijetu ostaje i nakon oveknjige aktuelno i njome, svojom urgetnou, dodatno preporueno naojpanji. Ne samo iroko, italakoj nego i onoj znanstvenoj. Muranidotie posljednji krug naeg bivanja, ali put do njega, i nakon ovog spisa,ostaje nepoznat, skri-vajui se duboko ispod sadanjeg povrnograzumijevanja stvari i zagonetki spoznajno-hermeneutiki 2 slojevitePrirode. Uprkos tome, valja se odvaiti na iracionalno klizavi putnerazumljivog, jer oni koji odbijaju da pou s onu stra-nu tvrde, vaee

istine, nemaju nikakve anse da se suoe sami sa sobom. A tajna jeupravo tu: u suoavanju sa samim sobom, ali s one strane ogledala iprizemno perceptivnog modusa vienja koje nam ono jedino nudi.inimo to sa svijeu da s one strane percepcije eka apercepcijamomenat shvatanja do-tad nevienog u njegovoj senzualnojprikrivenosti. Radi se, kolsko-psiholoki govorei, o rekogniciji odnosaizmeu prezentiranog objekta i ve usvojenih korpusa znanja. Odnosno,herbartovski,3i blie sadraju knjige o kojoj je rije, radi se o procesu

kojim se neko novo iskustvo (predoba) prilagoava sve-ukupnostiivotno steenih iskustava i aperceptivne mase znanja i misaonihnavika kojima se sliva u novu cjelinu. U pitanju je um i njegovo

refleksivno poimanje sopstvenih unutranjih stanja, kroz koje je,

1Topos, (gr) mjesto, svijet, prilika.2Hermeneutika (gr. hermeneutike), vjetina tumaenja, interpretiranja, dokazivanja i iznoenjamisli u vezi sa nekim problemom.

3

Herbart Johan Fridrih (1776.1841.), njemaki filozof i pedagog.


39/44

Recenzija dr. sci. Esada Bajtala

klinikom smru i neob-janjivim vraanjem u ivot, prola AnitaMurani.

Proivjeti i preivjeti vlastitu smrt, vratiti se s one strane Sebe

mentalno potpuno resetovan1s preienom svijeu i (na sasvim novnain) nastaviti put fiziki neizbjenog Kraja, jeste iskustvo metafizikogobrata autorice Mur-ani kroz koji ispisuje stranice ove knjige. ta je to igdje se deava to to joj se deava? ime i kako se aktivira tajivotodajni pokret dizanja sa dna??? Izuzev napora principijelnedeskripcije neobinog dogoda, knjiga ne nudi nikakve ko-nkretne,logiko-metodoloki operativne odgovore, praktina pravila ili uput-stva.Radi se o neopisivom iskustvu slobode. Nisam oseala kao da sam

fiziki negde otila vie je to bilo kao da sam se probudila. Moda samse konano probudila iz runog sna. Dua mi je konano uvidela svojustvarnu velianstve-nost! inei to, irila se izvan mog tela i ovogfizikog sveta. irila se sve dalje i dalje, dok nije zaokupila ne samo ovopostojanje, ve se proirila u drugo car-stvo koje prevazilazi graniceovog vremena i prostora istovremeno ih obuhva-tajui.

U neogranienoj vanulnoj percepciji tog iskustva, vrijeme i prostorgube svoje uobiajene zemne obrise i skonaju u dijalektiki beskrajnoj

punktual-nosti2

ivog, svijeu ispunjenog Univerzuma (sve u Jednom, iJedno u sve-mu). Pri tome granice vidljivog ostaju daleko ispod granicavienog koje dolazi iz racionalno nedefinljivog beskraja. I dok AnitaMurani vanulnom percepcijom sagledava sebe iz vantjelesne

perspektive povratka u ivot, neto drugaiji primjer (suprotnogpredznaka i logike perceptivne vanulnosti), kazuje neobjanjivostpredikcije vlastitog smrtnog ishoda. Kajli Lori, 14-to godinja djevojicaiz Britanije, itamo ovih dana, (pred)vidjela je vlastitu smrt i objavila jena Facebooku. Mislim da u umrijeti, napisala je na svom pro-filu, asamo 14 minuta kasnije izgubila je ivot u saobraajnoj nesrei koju jeskrivio pijani prijatelj njenog oca. Djevojica je molila oca da ne ulazi uauto-mobil, kazavi mu ta je napisala na Facebooku. Ne budi glupa,odbrusio je ljutiti otac, prisilivi je da sjedne s njima u auto. U borbi sispalom mu cigare-tom, 14 minuta poslije toga, voza je izgubio kontrolu

1Resetovati, vratiti na poetak sistema. Termin dolazi iz tehnike i informatike. Prim.ur.MM 2

Punkt, taka ovdje, kako se vidi iz nastavka reenice, u smislu saimanje svega u Jedno.


40/44


41/44


132. A zatim je upitao: Otkud snijeg? Kad sam poao po novine bilo jeljeto, zato sam u koulji kratkih ruka-va.

Koji je dan danas?pitao ga je policajac.

Pa danas je 17. avgust 1967, odgovorio je.

Zbunjena je bila i policija.

Na adresi koju je naveo Henk stajala je ogromna robna kua.Detektivska istraga nerazjanjenih sluajeva iz 1967. pronala je podatakda je 18. avgusta 1967. policiji prijavljen nestanak 42-godinjeg HenkaBlekvela. Nestanak je prijavila njegova supruga. Tog jutra Henk je otiaopo novine i vie se nikada nije vratio. U dosijeu je stajala upravo onaadresa koju je naveo Henk.

Vrativi se u bolnicu detektiv je od Henka zatraio imena njegovesupruge i keri, i datume njihova roenja. Sve se slagalo s podacima izdosijea. Istovre-meno Henk je od detektiva saznao da nije u pitanju 1967.

kako je mislio, nego 1987. i da je od dana kretanja ponovine proloitavih 20 godina. Nije mogao vjerovati.

I sada dolazimo do sutine prie ovog krajnje zagonetnog fenomena.


42/44


Vijesti o saobraajnoj nesrei su se doepale i novine. Sedam danakasnije u kancelariju detektiva Logana ule su dvije ene. Starija 57-godinjakinja predstavila se kao Helen Blekvel, Henkova supruga.

Mlaa, 35-godinja Ketrin bila je njihova kerka. Detektiv Logan odvodi ih u bolnicu. Ugledavi Henka, Helen je pala u nesvijest, a Ketrin je svau udu zgranutosti ponavljala jedno i isto:To je tata!

To je tata!

Za dvadest proteklih godina, za razliku od supruge i kerke Henk nijeosta-rio ni jedan dan. Izgledao je onako kako su ga Helen i Ketrin

zapamtile. Nije znao objasniti ta mu se dogodilo. Sve ega se sjeao je

udna munina i vrto-glavica u trenutku kad je prelazio ulicu idui premakiosku za novine. Dvadest godina poslije doivo je saobraajni udesupravo na tom mjestu.

Dakle, iako na bitno drugaiji nain, Henk se, za divno udo, vratioiz iste Nigdine iz koje i Anita Murani. Jo nema naina da sve to i tomeslino smis-leno objasnimo. Ali ima jedna misao sv. Avgustina koja nampomae da stvar barem principijelno razumijemo. Nita se, kaeAvgustin, ne dogaa suprotno Prirodi.Dogaa se samo suprotno naim

znanjima o Prirodi. Dakle, razumije-vanje onoga o emu govori knjigaAnite Murani i itavo mnotvo zagonetnih i nama jo nerazumljivihsluajeva zbunjuju nas samo usljed naeg neznanja. Odnosno, usljednaeg nepotpunog i pogrenog poznavanja Prirode. Kad nauka prodredalje u tajnu Prirode, nae e stvarne mogunosti biti znatno vee, a naeuenje sve manje i manje. Jer, kako ree onaj bosanski pjesnik, Bog je

ivot uistinu jednostavno skov'o, kad shvati jedan tren, nita ti vie nije

novo.1

Sa stanovita te pjesniko-avgustinovske logike, i okantnostiprezentira-nog sadraja, iskustveno pisana knjiga Anite Muranipreporuuje samu sebe. I Izdavau, i kritici, i najiroj italakoj javnosti.

1

A.M. Imamovi, Od jada zarada, Sarajevo, 1970. str. 9.


43/44


44/44

Anita Mooj

Documents

Transcript of Anita Mooj