Analiza sukoba u Africi - csm-fpn.org · Analiza sukoba u Africi . ... Drugi’kongolanški’rat...
25
Nemanja Džuverović, FPN, 23.maj 2013 Analiza sukoba u Africi
Transcript of Analiza sukoba u Africi - csm-fpn.org · Analiza sukoba u Africi . ... Drugi’kongolanški’rat...
Nemanja Džuverović, FPN, 23.maj 2013
Analiza sukoba u Africi
Karakteristike Afrike (1)
Nasleđe kolonijalizma
prvi genocidi u modernoj istoriji (Herero pleme)
Exterminate All the Brutes (Lindqvist)
The Heart of Darkness (Conrad)
veštačko iscrtavanje granica Berlinska konferencija, 1884
poliAčki i teritorijalni sporovi nakon 1960.
nametanje poliAčkih (i ekonomskih) insAtucija
korumpiranost i nesposobnost lokalnih elita
“neautenAčni ili imiArajući razvoj”
crni Evropljani
Karakteristike Afrike (2)
Panafrikanizam
kolekAvna somodovoljnost afričkog naroda
ujedinjenje afričkog konAnenta
Ujedinjena Arapska Republika (Egipat i Sirija)
Tanzanija (Tanganjika i Zanzibar)
borba proAv neokolonijalizma
Kvame Nkruma (Gana), Patris Lumumba (DR Kongo), Ahmed
Seku Ture (Gvineja)
Karakteristike Afrike (3)
“Globalni aparthejd” izopštavanje Afrike iz (poziAvnih) procesa globalizacije
Sveopšte ekonomsko nazadovanje problem spoljnih dugova
“izgubljene decenije”
neadekvatni poliAčki i ekonomski aranžmani
Glad monopoli svetskih proizvođača hrane
rast stanovništva
poskupljenje cene hrane (usled porasta cene naXe)
biogoriva
višedecenijski ratovi
Sukobi u Africi
Sukobi oko teritorije
Sukobi kao posledica hladnog rata
Sukobi kao posledica kolonijalne prošlosA
Sukobi oko resursa
Sukobi oko idenAteta
Unutrašnji poliAčki sukobi
Sukobi kao posledica hladnog rata Angola
portugalska kolonija koja je dobila nezavisnost 1975.
sukob između MPLA (AgosAno Neto) i UNITA (Jonas Savimbi) u
periodu od 1975. do 1992/2002.
MPLA je tokom sukoba dobijao pomoć od Kube i SSSR dok je
UNITA uživao podršku SAD i Južne Afrike.
Mozambik
portugalska kolonija koja je dobila nezavisnost 1975.
sukob između RENAMO i FRELINO u periodu od 1977. do 1992.
RENAMO je dobijao pomoć od Južne Afrike i Rodezije dok je
FRELINO bio potpomognut od Kine i SSSR.
Sukobi kao posledica kolonijalne prošlosti (1) Ruanda
nemačka i belgijska kolonija, dobila nezavisnost 1962.
klasna podela između Tutsa učinjena trajnom od strane Belgijanaca koji su prednost davali manjinskim Tutsima. plemena prisutna i u Ugandi, Burundiju i DR Kongo
Juvenil Habiarmana (1973-‐1993)
građanski rat (1990-‐94) diskriminisan položaj Tutsi manjine
veoma teška ekonomska situacija pogoršana programom MMF;
glad; pad cene kafe
Hutu podržani od strane Francuske, a Tutsi od Belgije.
mirom u Aruši 1993. okončan građanski rat i raspoređene snage UNAMIR.
Sukobi kao posledica kolonijalne prošlosti (2) predsednik ubijen u padu aviona 1994. što je označilo početak genocida nad Tutsijima koji su okrivljeni za ubistvo.
između 800 000 i 1 000 000 ubijenih.
100 000 ljudi učestvovalo u genocidu
trupe UNAMIR su se povukle nakon ubistva 10 belgijskih vojnika.
rat završen pobedom RPF (Tutsi) i izborom Pola Kagamea na mesto
predsednika.
ad hoc sud sa ratne zločine (Tanzanija).
Burundi nekadašnja kolonija Nemačke i Belgije (Ruanda-‐Urundi).
tokom ‘60-‐ih sukobi između Tutsi i Hutu koji su nastavljeni 1993.
tokom sukoba ubijeno preko 300 000 ljudi.
Sukobi oko teritorije (1)
EAopija i Eritreja sukob za nezavisnost Eritreje (1961-‐1991), kao i oko sporne granične teritorije Badme (1998-‐2000).
sukob dodatno podstaknut (promenjivom) podrškom SAD i SSSR tokom hladnog rata.
bezbednosna dilema uz veoma visoke troškove za naoružanje.
Zapadna Sahara nekadašnja španska kolonija data na upravu Alžiru 1975.
sukob između Ažira i Mauritanije s jedne, i Polisario fronta s druge strane (1979-‐1991).
Alžir danas kontroliše većinu sporne teritorije. Zapadna Sahara i Kosovo
Sukobi oko teritorije (2) DR Kongo
belgijska kolonija koja je stekla nezavisnost 1960.
Patris Lumumba (1960) i Mobutu Sese Seko (1960-‐1997)
podrška SAD i SSSR; ekonomski interesi spoljnih aktera
Prvi kongolanški rat (1996-‐97) Sese Seko biva zamenjen Loranom Kabilom (1997-‐2001)
rat podstaknut genocidom u Ruandi; podrška Ruande i Ugande
Kabila kao “drugi Mobutu”
Drugi kongolanški rat (Veliki afrički rat) (1998-‐2003) Kivu region kao “istorijski deo” Ruande
Džozef Kabila (2001-‐2013)
regionalni sukob sa učešćem 8 država i preko 20 gerilskih grupacija
glavni proAvnici (nekadašnji saveznici) Ruanda i Uganda
najkrvaviji sukob nakon DST -‐ 5.5 miliona poginulih
Sukobi oko resursa
NaXa
Sudan (2011-‐), Nigerija (1967-‐70)
DijamanA
Sijera Leone (1991-‐2002), Liberija (1989-‐1996)
Uran, kobalt
DR Kongo (1998-‐2003)
Sukobi oko identiteta
Somalija
Prelazna federalna vlast i Unija islamskih sudova (2006-‐09)
Federalne vlasA i Al šabab (2009-‐13)
Nigerija
Federalne vlasA i Boko haram (2009-‐13)
Arapsko proleće (2010-‐11)
Egipat, Libija, Tunis
Sudan
Arapski sever i hrišćanski jug zemlje
Unutrašnji politički sukobi
Zimbabve sukob vlasA (Robert Mugabe) i opozicije (Morgan Cvangiraji)
sporni predsednički izbori 2002. godine.
sukob dodatno podstaknut ekonomskim sankcijama zbog oduzimanje zemlje belim zemljoposednicima.
Cvangiraji postao premijer 2009., dok je Mugabe i dalje predsednik.
Kenija sukob vlasA (Mvai Kibaki) i opozicije (Rajla Odinga).
sporni predsednički izbori 2007. godine.
sukob dodatno podstaknut plemenskim podelama.
sporazum o formiranju zajedničke vlade.
Nigerija i Sudan Sukobi dugog trajanja
Nigerija (1) Ose sukoba
ekonomska -‐ preraspodela prihoda od naXe poliFčka -‐ nejednaka pol. zastupljenost svih etničkih grupa religiozna -‐ hrićani i muslimani; vlast i Boko haram kolonijalna -‐ veštačko iscrtavanje granica (+ spor za Kamerunom) etnička -‐ sukobi između različiAh etnočkih grupa
Glavni akteri Pleme Ibo
Rat za Bijafru (1967-‐70) Vojne hunte
Olesegan Obasandžo (1976-‐79; 1999-‐2007) Sani Abačo (1993-‐98)
Pleme Ogoni i dr. sukobi u delA reke Niger oko koncesija na naXu
Muslimanski pokreA sukob hrišćana i muslimana tj. vlasA i pokreta Boko haram (2003/09 -‐ )
Nigerija (2)
Posledice rata milion ljudi ubijeno ili umrlo od gladi tokom sukoba za nezavisnost Bijafre.
Rezultat sukoba Bijafra reintegrisana u Nigeriju. glavni uzroci sukoba ostali nerešeni. zemlja dodatno podeljena po religioznim linijama.
Status sukoba religiozna netrpeljivost zajedno za poliAčkom marginalizacijom i ekonomskom zapostavljenošću delova zemlje može dovesA do dalje destabilizacije.
dodatni faktor destabilizacije predstavljaju velika izvorišta naXe i strane kompanije koje imaju koncesije.
Nigerija: etnička struktura
Sudan Ose sukoba
ekonomska -‐ preraspodela prihoda od naXe poliFčka -‐ nejednaka pol. zastupljenost svih etničkih grupa religiozna -‐ hrićani i muslimani kolonijalna -‐ veštačko iscrtavanje granica etnička -‐ arapi (sever) i afrikanci (jug) klimatska -‐ nedostatak vode i obradive zemlje
Najvažniji sukobi Prvi građanski rat (1962 -‐ 1972) Drugi građanski rat (1983 -‐ 2005) Sukob u Darfuru (2003 -‐ 2013)
Sudan
Prvi građanski rat (1962-‐1972) Glavni akteri
Pokret za nezavisnost Anjanja Vlast u Kartumu
Džafar Nimeiri (1969-‐1985)
Sukob nastao usled nasilne arabizacije juga obrazovanje proterivanje hrišćanskih misionara upliv u svakodnevan život (petak/subota)
Rezultat sukoba Sporazum iz Adis Abebe
Jug dobija samoupravu i zakonodavnu vlast engleski postaje i zvaničan jezik sloboda veroispovesA
Drugi građanski rat (1983-‐2005) Sporazum iz Adis Abebe doneo mir, ne i napredak Juga.
godine 1983. doneta odluka da se proglasi islamska republika čime je ukinuta autonomija južnog Sudana.
Glavni akteri Sudanski narodni oslobodilački pokret (SPLA) Vlast u Kartumu
Džafar Nimeiri i Omar al Bašir (1989-‐2013)
Muslimanska braća Ujedinjene nacije
misija UNMIS (7 000 vojnika)
Spoljni akteri NR Kina; MKS
Drugi građanski rat (2) Posledice rata
dva miliona ljudi ubijeno ili umrlo od posledica sukoba.
Rezultat sukoba sveobuhvatni mirovni sporazum potpisan 2005. godine u Najrobiju.
ukidanje islamskih zakona na jugu
ravnopravna podela prihoda od naXe i mesta u administraciji
autonomija prvih šest godina, a nakon toga referendum o nezavisnosA (država Južni Sudan stvorena 2011. godine).
Status sukoba nerešeno pitanje međudržavne granice zajedno sa problemom nalazišta naXe i infrastrukture za njenu preradu i transport može uAcaA na destabilizaciju odnosa između dve države.
problem plemenskih sukoba i milicija i dalje veoma prisutan.
Sukob u Darfufu (2003-‐2013) Glavni akteri
Pokret Sudanski revolucionarni front JEM, SLM/A i dr.
Vlast u Kartumu Omar al Bašir
Paramilitarne formacije Džandžavida Spoljni akteri
Čad i Libija
Ujedinjene nacije Misija UNAMID (16 000 vojnika)
Sukob nastao zbog ekonomske zapostavljenosA regiona i nedostatka obradive zemlje. sukob arapskih i nearapskih plemena
Sukob u Darfufu (2)
Posledice rata između 10 000 i 150 000 poginulih.
Rezultat sukoba dva mirovna sporazuma (Abudža 2006. i Doha 2011. godine).
predviđena veća autonomija Darfura u učešće u federalnim organima vlasA.
Status sukoba sukob i dalje nije rešen. Sporazumi se ne primenjuju u stvarnosA dok se nastavljaju sukobi između vlasA i paramilitanih formacija.
