Zvoncica&Foxy

~ 1 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Anabela Basalo udni su putevi

ljubavi

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 1. VREME SE ODJEDNOM pokvarilo. Za samo nekoliko minuta plavetno nebo posivelo je, oblaci su se nadvili nad gradom, a vetar se uvukao u

kronje drvea i u raspletene devojake kose. Svi koji su se zatekli na otvorenom ubrzavali su korak ne bi li se sklonili pre prvih kapi prolene kie. Lola je izlazila iz apoteke, maui devojci koja je ostala da uslui nekolicinu muterija. Vetar joj je mrsio dugu plavu kosu. Pourila je do auta, parkiranog nedaleko od apoteke. U tom delu grada uvek je bilo teko pronai parking-mesto, a ona je tog jutra, kad je dolazila na posao, jednostavno imala sree.

Kia je pala im je sela u kola. Bila je to prava provala oblaka, lilo je kao iz kabla i bilo joj je teko da bilo ta vidi pred sobom. - Pobogu! Utonula je u sedite. Nije mogla da krene jer se nita nije videlo. Vozila je etiri godine i jo uvek se plaila krunih tokova, auto-puteva i loih vremenskih uslova. Eto, ukazala se idealna prilika da razmilja o stvarima koje su je titile. Imala je dvadeset i sedam godina, a nikada ranije nije osetila kako ivot ume da bude teak i surov. Iako je do tada mislila da je odrasla im je napunila osamnaest, sve vie je uviala da odrasta tek sad kad se suoava sa najgorim iskustvima. Naime, nekoliko meseci ranije, njenom pet godina starijem bratu je na jednom rutinskom pregledu otkriven tumor na mozgu. ovek pred enidbom, sjajan muziar i pedagog teko je to podneo. Lola je oboavala svog brata. Oduvek je Lazar za nju bio neto najvanije na svetu. ak i kad su ih godine razdvojile, kada se preselio u drugi grad i ree viao porodicu, Lazar nikad nije zaboravljao da pozove sestru i da bude na svim vanijim porodinim okupljanjima. Bio je veseo, zabavan, pozitivan, romantik, delovao je umirujue na okolinu i bio omiljen gde god bi se pojavio.

To to je saznao da je bolestan unitilo ga je. Doao je lino u dom svojih roditelja kako bi im to saoptio. Pozvao je i Lolu. Izgledao je deset godina stariji, dranje mu se promenilo, pogrbio se i nekako smanjio. Loli se inilo da umesto svog brata gleda nekog oronulog oveka koji se predaje kandama sudbine i nema nameru da se bori. Uzalud mu je govorila da mora da digne gard, da ne sme da poklekne, da dananja medicina moe napraviti udo - Lazar je sasvim klonuo duhom. Prethodno je od sebe odgurnuo i devojku koju je ludo voleo i kojom je u jesen nameravao da se oeni. ak je i prema roditeljima postao grub. Traio je da ga ne tee i da mu olakaju ostatak ivota tako to ga nee maltretirati preteranim nenostima. Lola je gledala brata kako odlazi, ~ 3 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy oseajui da je njen Lazar ve umro i da ona ne ume da pronae nain da ga vrati.

Odmah nakon toga desilo se jo neto zbog ega se Lola zapitala da li je ivot zapravo pakao. Vratila se iz druge smene i ula u stan, koji je tri meseca delila sa svojim dekom. Navikla je da je na ulazu doeka prijatni miris veere jer je Boban bio profesionalni kuvar i stalno ju je iznenaivao sjajnim obrocima. Umesto toga doekala ju je poruka na ogledalu. Bila je suvie kratka da bi odgovori la na sva pitanja koja su nakon toga muila Lolu. Nervoznim, krupnim rukopisom pisalo je da je Boban naputa i da nema hrabrosti da je po gleda u oi i kae joj istinu. Nije pisalo kakva je to istina, nije pisalo ni da joj se izvinjava, nije pisalo ni ko je kriv to joj je srce prepuklo. No, kada se dve loe stvari dese jedna za drugom, ini se da je lake podneti jednu od njih. Lola je bila besna to ju je Boban tako ostavio ba kad joj je bilo najtee i kad joj je bilo potrebno da je utei. Taj bes je nadjaao bol. Njena ljubav se, kao i nebo u prolee, odjednom promenila u mrnju. Nastavila je da ivi sama kao da Bobana nikad i nije bilo tu. I svaki put kad bi joj nedostajao i kad bi bila tuna zbog njega, Lola bi u mislima dozvala sliku svog brata i emocije bi utihnule.

Kia je lagano jenjavala. Polako je razaznavala i nekolicinu automobila koji su stali nasred ulice, ekajui da najgore proe. Za volanom jednog od njih ugledala je atraktivnu crvenokosu devojku. Nije je poznavala, ali ju je boja njene kosa podsetila na neto. Samo tri nedelje nakon to je Boban otiao i ostavio onu bednu cedulju, doivela je jo jedan udarac. Pozvala ju je jedna od tri bliske prijateljice i ispriala joj da je u jednom klubu videla Bobana sa zgodnom crvenokosom devojkom. Loli je sve bilo jasno. Kad je poslednji put dola u luksuzni hotel u kome je Boban bio glavni kuvar, ne bi li ga saekala da zavri smenu, videla je lepu vitku devojku crvene kose koja se u uniformi etala po kuhinji. Primetila je i da otvoreno koketira sa Bobanom, kao i da je on nervozan to je ona tu. Kasnije ga je pitala ko je ta devojka, a on je promrmljao da je to nova menaderka i da ne zna ni kako se zove. Lola mu nije poverovala. Jednostavno, bilo je neeg u tome to je videla u kuhinji. Bilo je neeg meu njima dvoma i bilo je to pomalo bezobzirno prema njoj. Ali tada je potpuno verovala Bobanu i nije elela da dozvoli da je ljubomora optereti. On je vie nije pominjao, a kad ga je Lola jednom prilikom pitala za crvenokosu menaderku, odgovorio je samo da je kratko radila, pa dala otkaz i da vie ne radi u hotelu.

Suoavanje sa istinom bilo je bolno, ali Lola je i to preivela. Bila je tada ubeena da ju je Boban varao, da je veza izmeu njega i menaderke poela mnogo ranije i da je sedeo na dve stolice dokle god je to bilo mogue. Oigledno je nije dovoljno voleo im se odluio za drugu, za onu ~ 4 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy sa kojom je bio mnogo krae. Loli je ostalo samo da se pita da li su ba svi zgodni i lepi mukarci skotovi. Kia je sasvim prestala i mogla je da krene sa parkinga. Crvenokosa je nestala, saobraaj se vratio u normalu, a pojavili su se i sunevi zraci. Posle kie doe sunce, pomislila je Lola i ironino se nasmejala. Ako je upravo preivela pravu oluju, onda se morala zapitati ta bi tako dobro moglo da se desi, pa da se oblaci nad njom sasvim raiste i da je sunce obasja punim sjajem.

~ 5 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 2. TEK TO JE premorena ula u stan, zazvonio je mobilni. Kako to

obino biva, telefon je bio na samom dnu prepune tane, jedva ga je pronala. Bio je to njen brat. Ve neko vreme je nije zvao. Istina, ona je zvala njega, ali ti razgovori su bilo kratki i Loli se inilo kao da Lazar nema volje da pria sa njom. Uvek bi se loe oseala nakon to bi prekinula vezu. A sada se obradovala jer on zove nju. Neka nada da sunce ipak moe granuti sinula je u Lolinoj podsvesti i ona radosno se javila. - Halo, bato?

Zaula je promukao, umoran glas. - ta ima? - Evo, stigla sa posla i ula u kuu. ta ima kod tebe? - Zovem te da vidim... da li bi mogla za vikend da doe do mene? Moramo o neemu da priamo u vezi sa Jovanom. - Tvojom Jovanom? - Mojom bivom, da. Jovanu nije hteo da pominje od kada je saoptio da je bolestan i da je

prekinuo vezu. Do tada Lola se stalno pitala da li je zaista on bio taj koji je oterao voljenu devojku jer nije hteo da proivljava njegovu nesreu ili je tu ipak bilo Jovanine krivice. U to je bilo teko poverovati jer ju je poznavala i verovala je da je dobra dua, da ne bi digla ruke tek tako zbog bolesti voljenog oveka. No, mislila je Lola, njih dve su se srele tek nekoliko puta i moda je njen utisak o toj devojci bio pogrean. - Da, naravno, doi u. U subotu radim prvu smenu i odmah posle posla u esti u auto i doi u. O emu se radi? - Ne mogu sad da priam. Vidimo se u subotu.

Veza se prekinula. Zbunjeno je gledala u telefon. Brat joj nije zvuao nimalo dobro. Pitala se ta je to odjednom tako vano, pa je posle nekoliko meseci ignorisanja zove k sebi. Moda je hteo da joj kae istinu o tome zato je raskinuo sa onom kojom je nameravao da se oeni i da tako olaka duu. A moda se neto desilo u meuvremenu i bio mu je potreban savet. Nije Lola znala ta da misli. No, za nekoliko dana e saznati, a svakako je nameravala i da pri tom susretu proba da dopre do brata, da ga prodrma i natera ga da se opet uhvati ukotac sa ivotom. Lazar je odbio operaciju i to je dovodilo u oajanje njene roditelje. Kao da nije hteo da misli o tom prokletom tumoru ili kao da je samo ekao da ga on dokraji. ~ 6 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Odmah je pozvala roditelje. Javila se mama umiljatim, tihim glasom. Oduvek je bila takva - Lola je oboavala nain na koji njena majka pria,

bez podignutog tona, bez naglih promena u nainu izraavanja, smirena i uvek pod kontrolom. I otac joj je bio staloen ovek, racionalan, nikad strog i uvek pravedan. Oboje su uivali u penziji. Dvoje zaljubljenika u ukrtene rei i sudoku po itav dan su sa naoarima navrh nosa i olovkama u rukama bili zadubljeni u novine.

Obavestila je majku da ju je zvao Lazar i da e ga posetiti u subotu. I majka je pokazala neku vrstu nade. - Moda je reio da ide na operaciju. - Priau sa njim o tome. Ali zvao me je da priamo o neem drugom. O Jovani. - Stvarno? Moda misli da se pomiri sa njom? - Ne znam, mama, ali samo sam htela da znate da me je ipak potraio. A to je veliki pomak, s obzirom na to kako se prethodnih meseci ponaao prema nama. Kao da smo stranci... - Mora ga razumeti, dete. Oduvek je bio zdrav i pozitivan, nikakvo zlo nije ilo na njega, a onda se bez najave suoio sa neim najgorim i prosto se izgubio u svemu tome. Ne zameram mu ja to se udaljio od nas. Samo elim da nam se vrati i da se bori.

Znala je da je majka na ivici da zaplae. Mogla je da zamisli njene blage plave oi kako se pune suzama i kriju se od tuih pogleda. - Ne brini, u subotu u ja Lazu da uzmem pod svoje. Ne putam ga dok mi ne pokae da e se boriti. - Dobro, dete, dobro.

Jo malo su majka i erka askale. No, obe su nosile teak teret na srcu i nisu mogle da ga se oslobode.

~ 7 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 3.

U PETAK UVEE prijateljice su Lolu pozvale da izau u novootvoreni kafi na drugom kraju grada. Odbila je jer je htela da se dobro odmori kako bi subotu doekala to spremnija. Trebalo je celo prepodne biti na nogama u apoteci, a onda voziti osamdesetak kilometara do grada u kom je iveo Lazar. Nije to bilo daleko, ali Lola se ba tog putnog pravca najvie plaila. Bio je prometan, a nesree su se esto dogaale. Ona je bila dobar voza, ali nedostajalo joj je sigurnosti da bi mogla potpuno oputena da krene na put od osamdeset kilometara. Retko je prelazila velike razdaljine, a vesti o saobraajnim nesreama na televiziji ostavljale su dubok trag na nju. Bilo je devet sati kad se istuirala i legla u dnevnu sobu. Od kada je Boban otiao, nije spavala u spavaoj sobi, u krevetu koji je delila sa njim. Ta soba je sad sluila samo kao garderober - ulazila je tamo samo po potrebi. Stan je nasledila od oevih roditelja. Takav je bio dogovor - ona je dobila taj stan, a Lazar e naslediti onaj u kome su njihovi roditelji. Istina, Lazar je nakon selidbe u drugo mesto rekao da ne veruje da e se vraati u rodni grad, a tamo je iznajmljivao stan veoma povoljno. Nakon enidbe trebalo je da pree kod devojke, pa je govorio da e ostaviti svojoj mlaoj sestri da bira koji joj se stan vie svia - taj u kome je ili onaj koji je on trebalo da nasledi. Nikad nije bio materijalista, niti je bio cicija. Smatrao je da postoje mnogo hitnije stvari od reavanja nasledstva. Oduvek je imao cilj da ouva porodicu, ali i da stvori svoju. Govorio je da eli mnogo dece i da je to svrha ljudskog postojanja. Lola ga je esto zezala da je poslednji romantik na ovom svetu, ali on je to shvatao kao kompliment i time se ponosio.

Zazvonio je fiksni telefon. Samo su je prijateljice i roditelji zvali na taj broj. Sa drugaricama je priala pre sat vremena i zato je bila sigurna da je zovu njeni ne bi li videli da li je sve u redu za sutra. Pretpostavljala je da i majci mnogo znai to to e se njena deca videti i razgovarati, pa je i polagala nade u Lolin uticaj na brata. - Halo?

Prvo je zaula jecanje. Zatvorila je oi. ekala je da neko progovori, a kao da je ve nasluivala da je to jedan od onih poziva koji menjaju ivot. - Lolita...

Samo ju je otac tako zvao. Sela je na pod. Znala je da noge nee izdrati ono to sledi. - Tata, ta se desilo? - Laza, na Laza...

~ 8 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Jecaji su bili sve jai. Otac je pokuavao da govori, ali borio se za

vazduh. - Samo mi kai da li je iv... inilo se da su proli minuti pre no to je ula odgovor. - Ne, nije iv.

Prvo na ta je pomislila bilo je da sutra nee putovati. I to joj se uinilo bizarnim. Nee morati da prelazi taj grozni, opasni put da bi videla svog brata. A onda je shvatila da nikad vie nee videti Lazara. Bol ju je presekao. Stomak ju je zaboleo, a glava postala ogromna, nateena, bolna. - Tata, dolazim samo da se... sredim. - Doi... Nemoj da vozi, uzmi taksi...

Prekinula je vezu. Pomislila je kako je besmisleno to se otac brine kako e voziti u takvom stanju. Zar neko sad moe da misli o drugoj nesrei kad je to to se desilo toliko strano da slama duu, srce, razum?! Plakala je na podu. Tanije, cvilela je kao ranjeno kue. A onda je psovala ivot. Bila je besna na sudbinu. Zato nije saekala samo jedan dan da pokae svoju surovost! Vie nije imala priliku da se oprosti sa bratom. Samo jedan jedini dan da je smrt saekala...

Definitivno je odrasla. I definitivno je elela da se to nikad nije desilo.

~ 9 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 4.

KOLONA SE KRETALA kroz malo groblje na periferiji grada. Korak po korak, ljudi u crnom ispraali su Lolinog brata. Nije oekivala toliko ljudi na sahrani. inilo se da povorka nema kraja, kao da je itav grad doao da se oprosti od Lazara. Drala je majku pod ruku, plaei se svakog narednog koraka. Sunce je kao u inat peklo, teko se disalo. Jecaji koji su odzvanjali oko nje inili su se kao glasovi u njenoj glavi koji joj oteavaju da odri ravnoteu. No, morala je biti jaka zbog roditelja. Pogledala je kriom u oca. Dobro se drao. Pognute glave, gospodski, iao je korak po korak. Majka je plakala, lica skrivenog pod velikim crnim eirom, ali i ona je hodala vrstim koracima.

Za tili as, bar se tako Loli inilo, sve je bilo gotovo. Grobari su nabacivali zemlju na sanduk, ljudi su se u tiini razilazili, a jedan veliki oblak zaklonio je sunce na nekoliko minuta. Osetila je neiju ruku na ramenu. Pored nje stajao je Mia, Lazarev drug iz detinjstva. Ma gde da su se on i Lazar nalazili, uvek bi se javljali jedan drugom i odravali to lepo, dugogodinje prijateljstvo. Znalo se da jedan drugog iskreno cene i vole. Nasmeila se na to deako lice puno pega. Nije mogla da zamisli kako e Mia izgledati kad ostari - delovalo je da se s godinama nita ne menja i da mu se samo kosa proreuje. - Kako se dri? Lola je uzdahnula. - Izgleda da sam najvea kukavica ovde. Trebalo bi da pazim na mamu, ali da se nisam drala uz nju, sigurno bih zavrila na putu do groba. Ne znam, Mio... ovo nije fer. - ivot inae nije fer. ta se desilo? Kako tako iznenada? Pre nedelju dana smo priali telefonom i delovao je prilino stabilno. ak mi je rekao neke stvari zbog kojih sam mislio da izlazi iz depresije.

Lola ga je zaueno pogledala. - Stvarno? Mene je zvao pre nekoliko dana. Trebalo je da se vidimo dan nakon to je umro i da o neemu priamo. Ali nita mi nije rekao preko telefona, niti je zvuao naroito raspoloen. Ide kod nas? - Da, naravno, red je. - Onda e mi ispriati ta ti je rekao poslednji put. Evo, moji kreu, moramo da stignemo pre gostiju. - Samo ti idi, priaemo kasnije. Zahvalna, uspela je da mu se nasmei, a onda je napustila to tuno mesto gde e njen voljeni brat zauvek ostati da spava. Nije se okretala. Beala je od tog stranog mesta. Beala je od potrebe da razgrne zemlju i jo jednom poljubi hladan Lazarev obraz. ~ 10 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 5. STAN JE BIO prepun. Ljudi su se smenjivali, malo se razgovaralo, a tuga je pritiskala sve prisutne. Lola je gledala majku i divila joj se koliko je

jaka i stamena u takvom trenutku. U oima joj se videlo da se kida na komade, ali njeno dranje je bilo dostojanstveno, kao da samo tako eli da se oprosti od sina. Otac je delovao mnogo loije. Bio je bled i slabo je komunicirao. Gledao je negde u daljinu i svakome ko bi ga pogledao bilo je jasno da mu se srce cepa i da se raspada. Lola nije mogla da mu prie. Plaila se da nee izdrati, da e poeti da plae i da e time jo vie pogorati oevo stanje. Stajala je sa strane i nadala se da e jednog dana taj bol ipak postati podnoljiv.

Mia ju je opet pronaao. Seli su na terasu. Loli je drhtala ruka dok je ispijala drugu au vina. - Kako se to desilo? Zavrtela je glavom. - Ne znam. Komija sa kojim je to vee trebalo da gleda neku utakmicu zabrinuo se jer je uo televizor, a niko mu nije otvarao. Poto je Lazarev stan bio u prizemlju, reio je da proviri kroz prozor. Video ga je na podu kako beivotno lei i pozvao hitnu pomo i policiju. Oni su obili vrata i... Bio je mrtav nekoliko sati. Tumor je morao da se operie da ne bi dolo do ovoga. Bilo je prekasno. Rekli su da je prebrzo rastao. - Iskreno, Lola, kad sam primio vest, uplaio sam se da nije...

Mia je zastao. Oigledno nije mogao olako da izgovori ono to ga je titilo. No, Lola je klimnula glavom. - I ja sam u prvom trenutku pomislila isto. Mislim da bi nas sve to najvie ubilo - da je digao ruku na sebe, a da niko od nas nije znao da je bio toliko depresivan. Ali, nije. Nije se ubio. Ma koliko da je odustao od sebe u poslednje vreme, sigurna sam da se ne bi odrekao ivota na taj nain. Ti zna koliko je voleo da ivi.

Suze su joj krenule niz lice. Mia ju je prijateljski stegao za ruku. Zahvalno mu se osmehnula, Vldelo se da i on jedva zadrava suze. - Kad smo poslednji put razgovarali, rekao mi je neke stvari zbog kojih sam poverovao da e sve biti kao pre. Pomenuo je da se video sa Jovanom. Nisu se pomirili, ali zvualo je kao da bi to moglo da se desi. Lola se prenula. - I kad je mene zvao, pomenuo je Jovanu. - Oito da se tu neto dogaalo. Jo mi je rekao da namerava da sledeeg meseca ide na neki koncert u Budimpetu. Ba sam bio prijatno iznenaen tim planovima i ak sam ga zezao kako je ponovo u akciji. ~ 11 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ali Jovana nije dola na sahranu, zar ne? Ja je nisam videla. - Nisam je ni ja video. I to me udi. Valjda zna da je... - Zna. Zajedniki prijatelj me je zvao da mi izjavi sauee. Mora

znati. Ona nije dola jer... moda nije mogla da podnese sve, moda nije imala snage. Mia ju je podozrivo pogledao. - To nije opravdanje, Lola. Ipak su oni bili pred venanjem. Ja se

bojim da.... ona nije htela da doe. - Zato ne bi htela? - Ne znam. Moda se deavalo neto zbog ega se nije pojavila. Moda ne moe da mu oprosti neke stvari, ali ni to je ne opravdava jer pokojniku se sve oprata. Zrno sumnje pojavilo se i kod Lole. Zaista, bilo je vrlo udno to se devojka sa kojom je Lazar bio tako dugo i sa kojom je planirao budunost nije pojavila na sahrani. ta god da je bio razlog, to nije imalo opravdanja. Obuzeo ju je bes prema Jovani. Shvatila je to kao izdaju svog brata. - Neu da mislim o njoj. Sama neka ivi sa saveu. - U pravu si.

Uutali su se i gledali negde u daljinu. Grad se kupao u popodnevnom suncu i izgledao je pun ivota. A to je bilo u neverovatno bolnoj suprotnosti sa onim to je bilo u srcima to dvoje mladih ljudi. Bilo je teko pojmiti koliko je nekima taj dan bio divan, a koliko je drugima bio surov. Lola je bila svesna samo jednog - vie nikad nee biti bezbrina i ista kao pre. A to je bilo jezivo oseanje.

~ 12 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 6.

BILO JE VE pola deset uvee kada je Lola zakljuala apoteku i urno krenula ka automobilu. Vie joj nije bilo dvadeset sedam, ve deset godina vie. Promenila je i auto u meuvremenu. Vie nije radila u staroj apoteci, ve je otvorila svoju nakon majine smrti i nakon to je otac otiao da ivi sa ujakom. I ujak je bio udovac, pa su obojica pokuali da pronau mir u malom umadijskom selu. I dalje je njena kosa bila duga i plava, i dalje je lice zrailo lepotom, a krupne plave oi prosto su plenile. Stan nije menjala. Ostala je u onom istom, nasleenom od babe i dede, samo ga je renovirala i sad je delovao sasvim drugaije.

Mrzela je kad kasni, ali radnica koja je radila pre podne napravila je potpuni haos sa nekim pristiglim lekovima i morala je to da sredi. Desetak minuta kasnije stigla je pred jednu kuu. ula se muzika,

slavlje je bilo u jeku. Izvadila je poklon iz gepeka, uvijen u roze papir sa velikom crvenom manom. Unutra su bili roleri - znala je da ih mala Jelena eli i obila je itav grad da bi joj pronala najlepe roze rolere.

Vrata joj je otvorio Mia, otac petogodinje slavljenice. Od Lazareve smrti Mia joj je postao najbolji prijatelj. Toliko su se zbliili u zajednikom tugovanju da ju je pozvao da mu bude kuma na venanju nekoliko godina kasnije. Onda se rodila Jelena koju je Lola mnogo zavolela. Dete ju je podsealo i na to koliko je propustila u ivotu to nije stvorila svoju porodicu. - Hej, zaposlena eno, znao sam da e da kasni. Zagrlili su se. - Jeca nije zaspala? - Ne, nee da spava dok ti ne doe. Evo, Duica se prepire sa njom, ali ne vredi. ati oevo stanje. Stajala je sa strane i nadala se da e jednog dana taj bol ipak postati podnoljiv.

Mia ju je opet pronaao. Seli su na terasu. Loli je drhtala ruka dok je ispijala drugu au vina. - Kako se to desilo? Zavrtela je glavom. - Ne znam. Komija sa kojim je to vee trebalo da gleda neku utakmicu zabrinuo se jer je uo televizor, a niko mu nije otvarao. Poto je Lazarev stan bio u prizemlju, reio je da proviri kroz prozor. Video ga je na podu kako beivotno lei i pozvao hitnu pomo i policiju. Oni su obili vrata i... Bio je mrtav nekoliko sati. Tumor je morao da se operie da ne bi dolo do ovoga. Bilo je prekasno. Rekli su da je prebrzo rastao. - Iskreno, Lola, kad sam primio vest, uplaio sam se da nije... ~ 13 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Mia je zastao. Oigledno nije mogao olako da izgovori ono to ga je titilo. No, Lola je klimnula glavom. - I ja sam u prvom trenutku pomislila isto. Mislim da bi nas sve to najvie ubilo - da je digao ruku na sebe, a da niko od nas nije znao da je bio toliko depresivan. Ali, nije. Nije se ubio. Ma koliko da je odustao od

sebe u poslednje vreme, sigurna sam da se ne bi odrekao ivota na taj nain. Ti zna koliko je voleo da ivi.

Suze su joj krenule niz lice. Mia ju je prijateljski stegao za ruku. Zahvalno mu se osmehnula. Videlo se da i on jedva zadrava suze. - Kad smo poslednji put razgovarali, rekao mi je neke stvari zbog kojih sam poverovao da e sve biti kao pre. Pomenuo je da se video sa Jovanom. Nisu se pomirili, ali zvualo |e kao da bi to moglo da se desi. Lola se prenula. - I kad je mene zvao, pomenuo je Jovanu. - Oito da se tu neto dogaalo. Jo mi je rekao da namerava da sledeeg meseca ide na neki koncert u Budimpetu. Ba sam bio prijatno iznenaen tim planovima i ak sam ga zezao kako je ponovo u akciji. - Ali Jovana nije dola na sahranu, zar ne? Ja je nisam videla. - Nisam je ni ja video. I to me udi. Valjda zna da je... - Zna. Zajedniki prijatelj me je zvao da mi izjavi sauee. Mora znati. Ona nije dola jer... moda nije mogla da podnese sve, moda nije imala snage.

Mia ju je podozrivo pogledao. - To nije opravdanje, Lola. Ipak su oni bili pred venanjem. Ja se bojim da.... ona nije htela da doe. - Zato ne bi htela? - Ne znam. Moda se deavalo neto zbog ega se nije pojavila. Moda ne moe da mu oprosti neke stvari, ali ni to je ne opravdava jer pokojniku se sve oprata. Zrno sumnje pojavilo se i kod Lole. Zaista, bilo je vrlo udno to se devojka sa kojom je Lazar bio tako dugo i sa kojom je planirao budunost nije pojavila na sahrani. ta god da je bio razlog, to nije imalo opravdanja. Obuzeo ju je bes prema Jovani. Shvatila je to kao izdaju svog brata. - Neu da mislim o njoj. Sama neka ivi sa saveu. - U pravu si.

Uutali su se i gledali negde u daljinu. Grad se kupao u popodnevnom suncu i izgledao je pun ivota. A to je bilo u neverovatno bolnoj suprotnosti sa onim to je bilo u srcima to dvoje mladih ljudi. Bilo ~ 14 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy je teko pojmiti koliko je nekima taj dan bio divan, a koliko je drugima bio surov. Lola je bila svesna samo jednog - vie nikad nee biti bezbrina i ista kao pre. A to je bilo jezivo oseanje.

~ 15 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 7.

BILO JE VE pola deset uvee kada je Lola zakljuala apoteku i urno krenula ka automobilu. Vie joj nije bilo dvadeset sedam, ve deset godina vie. Promenila je i auto u meuvremenu. Vie nije radila u staroj apoteci, ve je otvorila svoju nakon majine smrti i nakon to je otac otiao da ivi sa ujakom. I ujak je bio udovac, pa su obojica pokuali da pronau mir u malom umadijskom selu. I dalje je njena kosa bila duga i plava, i dalje je lice zrailo lepotom, a krupne plave oi prosto su plenile. Stan nije menjala. Ostala je u onom istom, nasleenom od babe i dede, samo ga je renovirala i sad je delovao sasvim drugaije.

Mrzela je kad kasni, ali radnica koja je radila pre podne napravila je potpuni haos sa nekim pristiglim lekovima i morala je to da sredi. Desetak minuta kasnije stigla je pred jednu kuu. ula se muzika,

slavlje je bilo u jeku. Izvadila je poklon iz gepeka, uvijen u roze papir sa velikom crvenom manom. Unutra su bili roleri - znala je da ih mala Jelena eli i obila je itav grad da bi joj pronala najlepe roze rolere.

Vrata joj je otvorio Mia, otac petogodinje slavljenice. Od Lazareve smrti Mia joj je postao najbolji prijatelj. Toliko su se zbliili u zajednikom tugovanju da ju je pozvao da mu bude kuma na venanju nekoliko godina kasnije. Onda se rodila Jelena koju je Lola mnogo zavolela. Dete ju je podsealo i na to koliko je propustila u ivotu to nije stvorila svoju porodicu. - Hej, zaposlena eno, znao sam da e da kasni. Zagrlili su se. - Jeca nije zaspala? - Ne, nee da spava dok ti ne doe. Evo, Duica se prepire sa njom, ali ne vredi. U tom trenutku odnekud je izletela crnokosa devojica, lica punog pegica. Poletela je Loli u zagrljaj. - Dola je Lolaaaaa! Jupi!

Lola se topila u zagrljaju tih malih, nespretnih ruica. Nije joj smetalo to se prstii zapliu u njenu kosu i nenamerno je upaju. - ujem da nee da spava. - Nisam htela dok tebe ne vidim. Sad mogu, samo da mi da taj poklon.

Mia i Lola su se pogledali i prasnuli u smeh. ~ 16 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Naravno, to je tvoj roendanski poklon. Ali idi sa mamom u svoju

sobu, otvori ga i odmah na spavanje inae e se ono to je unutra istopiti i pretvoriti u kau ako ne bude bila posluna. U redu? - Dobro, dobro... Devojica je bukvalno otrgla poklon iz Lolinih ruku i nestala. Mia ju

je uveo u dnevnu sobu punu balona, u kojoj je bilo mnogo ljudi. Poznavala je veinu sa prethodnih roendana i slavlja, pa se lako uklopila i provela sat vremena u prijatnom, oputenom askanju.

Gosti su otili, a Lolu su Mia i njegova ena Duica nagovorili da ostane due. Ispijali su kafu za velikim kuhinjskim stolom, a ponosna i umorna mama priala je s kakvim je oduevljenjem Jelena otvorila Lolin poklon. - ao mi je to je nisam snimila.

Taj izraz lica! Pa ne moete da zamislite tu radost! Zaspala je sa rolerima pored sebe, nije htela da ih pusti. - Ba mi je drago to sam ih nala. Znam koliko ih je elela. Umeao se nasmejani tata. - A sutra ti sa njom u park, pa da krivi kimu dok je bude uila kako se voze. - Hajde, Mio, ne foliraj se, svi znamo da si najbolji otac na svetu.

Duica se izvinila i otila da pozove roditelje i vidi da li su doli kui, s obzirom da su bili stari i jako se brinula za njih. Mia je pogledao svoju prijateljicu. - Uvek me Jecin roendan podseti da je za nedelju dana godinjica Lazaru.

Lola se snudila. - A ja se trudim da ne mislim na taj dan. Deset godina, ovee! Cela decenija, a ponekad mi se ini kao da se jue desilo. - Ti zna da ti ja prijateljski zameram to u nekim bitnim stvarima stoji u mestu.

Lola je prevrnula oima. Znala je ta sledi. Mia joj je esto drao slina predavanja. Na neki nain slagala se sa njim, ali s druge strane smatrala je da nita nije sama birala, ve joj je ivot jednostavno to nametnuo. - Znam, znam, ve mi je trideset i sedam i nije normalno to ne mislim na porodicu i decu. Ali sto puta sam ti ponovila, ja nisam imala sree kao ti da sretnem osobu u koju u se zaljubiti i sa kojom u poeleti da sve to imam. Ne moe se imati sve. ~ 17 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Iz nekog razloga ti se ni ne trudi da to ostvari. Pokuao sam da te

spojim sa svojim prijateljima, a mora da bude iskrena i da prizna da je bilo i vrlo zgodnih i pametnih mukaraca meu njima. Ali tebi se nijedan nije dopao. - Izbirljiva sam. - Ne, nego si stegnuta i plai se. Oigledno te je onaj tip koji te je ostavio pre Lazareve smrti stvarno unakazio. - Boe, ja sam i zaboravila na njega! On nema veze sa ovim.

I to je bila la u koju je potajno elela da veruje. Zaista, od Bobanovog odlaska, tanije bega, nije poelela da se ikome na taj nain prepusti. Bila je sa nekoliko mukaraca, ali to nisu bile veze, ve kratkorone avanture koje je prekidala kad bi se pokazalo da oni ele neto vie. Preplaila bi se ozbiljnosti i zaljubljivanja. Prolo je deset godina u tom njenom beanju, a nije smela da prizna ni samoj sebi kako je usamljena i kako joj nedostaje ljubavi u ivotu. - Ne verujem ti, Lola. Zabrinut sam za tebe. - Pusti to, Mio. Ako mi je sueno, pravi e naii kad-tad. Ako nije, ta da se radi. Imam tatu, tebe, Duicu, Jecu. Imam prijateljice. - Koje su, inae, sve udate. - A mnoge od njih dolaze kod mene da mi plau na ramenu jer su nesrene. Daj, Mio, nisu svi brakovi kao tvoj. Neke su po svaku cenu htele da se udaju, a sad ne mogu da izau iz tog vrzinog kola. Zarobile su se ili zato to finansijski zavise od mua ili zbog dece. - Kako ti ume da okrene stvari u svoju korist! - Valjda me zna...

Nasmeili su se jedno drugom, a vrlo brzo Lola je napustila tu kuu pomalo setna jer je u dubini due zavidela Mii i Duici na svemu. Njihov brak je bio skladan, nikada nisu povisili glas jedno na drugo, a najlepe od svega bilo je to to su imali malog anela Jelenu. Lola je elela dete. Moda je to elela i vie nego nekog mukarca i njegovu ljubav. No, njen bioloki sat je otkucavao i polako se mirila sa tim da joj nije sueno da postane majka.

Pomislila je na dogaaje od pre deset godina. I dalje joj je nedostajao brat, kao i majka, za koju je bila sigurna da je umrla od tuge koja joj je izjedala srce. Posle Lazareve sahrane silno je elela da ima nekog ko e je nou teiti dok plae i kune ivot. Ali Boban ju je ostavio. Nije ni pokuao da je pronae i barem joj izrazi sauee. Nije to mogla da mu oprosti. Lake je izgledalo prei preko prevare nego preko injenice da je bio ~ 18 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy tolika kukavica i neovek - nije je nazvao iako je znala da je uo ta se desilo.

Svakako da je Mia bio u pravu. To to je beala od vezivanja bila je posledica svega onog to se desilo i sa Bobanom, ali i sa Lazarom. Bio je to snaan udar od koga se jo uvek opravljala. I dalje se bojala da e neko dirati i povrediti stare rane. No, nita nije mogla da promeni. Protiv sebe nije umela.

~ 19 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 8.

VRATILA SE TOG dana nakratko do kue ne bi li se malo odmorila od napornog prepodneva i posla u apoteci koji je preuzela na sebe. Kasnije je imala neku isporuku i trebalo je da se vrati, ali tog trenutka samo je elela da malo odmori. Prethodne noi dugo se zadrala u jednoj kafani sa prijateljicama. One su retko kad naputale svoja ognjita, pa su se te noi podsetile nekih starih dobrih dana. Sve one su zavidele Loli to nema mua i to nije rob svakodnevice i monotonije kao one. A Lola je mislila u sebi da je njima ipak za nijansu bolje.

Taman to je zatvorila oi, zauo se telefon. Da je u pitanju bio mobilni, sigurno bi ga ignorisala, ali poto je zvonio fiksni telefon, morala se javiti. Brinula je o ocu i njegovom zdravlju, a samo ju je on zvao na taj telefon.

S druge strane ice bila je tiina. inilo se kao da neko die, ali Lolu je to prilino uplailo. Podsetilo ju je na one oeve jecaje koje je pre deset godina ula i koji su oznaili kraj njenog dotadanjeg ivota. - Halo? Halo?

Kada se napokon zauo glas, Lola je odahnula. Bio je to deaki glasi, njoj nepoznat, ali mu je odmah oprostila to je pogreio broj i to ju je podigao iz kreveta. - Halo, dobar dan. - Zdravo, ti si sigurno pogreio broj. - Nisam. Da li je tu Lola?

Bila je zbunjena. Njene prijateljice su imale uglavnom devojice, a svi deaci koje je poznavala bili su premaleni da bi je zvali telefonom. - Ja sam Lola.

Opet je nastala tiina. inilo se da deak ne zna ta bi rekao, da je sasvim zbunjen. - A ko si ti?

Odjednom, kao iz vedra neba, deak je poeo da brblja. Priao je brzo, bez prekida, kao da mu istie vreme koje mora maksimalno da iskoristi. - Moj ujak bi bio jako ljut da zna da sam te zvao, ali on mi ve godinu dana od kada smo doli ovde obeava da e te on nazvati, da se upoznam s tobom, samo to stalno to odlae i siguran sam da on ne eli da zove jer je ljut, a ja mislim da svako ima prava da ispria svoju stranu prie i da bi to moglo biti dobro. ~ 20 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Doao je do vazduha i Lola je iskoristila priliku da ga prekine. - ekaj, polako, nita ne razumem. Hajde da krenemo od toga kako

se zove. - Marko. Zovem se Marko. - Dobro, Marko. A pominje ujaka koji nee da me pozove. Kako se zove tvoj ujak? - Sran. Loli nita nisu znaila ta imena. Pitala se ima li roake na koje je zaboravila, ali nije mogla da se seti. - Da li ja poznajem tvog ujaka? - Ne znam... mislim da ne. - A zato bi me onda on pozvao? - Nee da pozove. Lae me ve godinu dana od kada smo se ovde doselili.

Sad ju je ve bolela glava od tog nesporazuma. Nita joj nije bilo jasno. Nije htela da bude gruba prema deaku, ali elela je da se taj besmisleni razgovor okona. - Dobro, a zato godinu dana eli da me on pozove? - Da bih te upoznao. Ti si mi tetka. Mislila je da e se onesvestiti.

Umesto toga ispustila je slualicu, kao da je uarena. ula je deakov glas, i dalje je neto govorio. Jedva je uspela da se pribere i da uzme slualicu u ruke. - Kako sam ti tetka? Ne razumem. - Ja sam sin tvog brata. Moja mama je poginula pre dve godine, ali i ona mi je priala o tati Lazaru.

Svet se okretao oko Lole. Bila je to uasna, neslana ala. Znala je da Lazar nije imao dete i da je besmisleno tako se predstavljati. - Sluaj, Marko, ako se uopte tako zove. Nije lepo ovo to radi. Moj brat Lazar je umro pre deset godina i ko god da te je na ovo nagovorio nije sasvim normalan. Molim te, okani se ovakvih ala. - Nije ala, ne znam zato tako govori.

Deakov plani glas pogodio ju je u srce. Ali nije mogla da kontrolie svoj bes. - Neko te je iskoristio da bi mene povredio. Iza deaka se zauo neki zvuk, kao da se oglaava zvono na vratima.

~ 21 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Dolazi ujak, moram da idem. Veza se prekinula. Lola je i dalje drala slualicu. Nije znala ta joj se dogodilo. Pitala se ko nju toliko

mrzi da je na taj nain podsea na mrtvog brata. Prosto nije imalo smisla. Naalost, nije imala identifikaciju na telefonu, inae bi odmah nazvala deaka i insistirala da se uje sa tim udakom koji stoji iza poziva. Ostatak dana nije mogla da se smiri. Kad se vratila u apoteku, bila je vidno nervozna, pa ju je i radnica izbegavala. Iako je elela da zaboravi na deaka i njegove rei, one joj nisu dale mira. Uvee je pozvala Miu i zamolila ga da svrati do njega. A kad mu je u jednom dahu ispriala ta joj se desilo, poprilino se zabrinuo. - Sve to je malo udno, Lola. Seam se da sam se nekoliko dana pre no to je Lazar umro uo sa njim i da mi je pominjao da se ponovo via sa Jovanom. ta ako je...

Nije izgovorio do kraja jer ga je Lola oinula pogledom. - Ni ne pomiljaj na to! Da je Jovana ostala trudna, valjda bi nam rekla. I pojavila bi se na sahrani da je imala nameru da rodi to dete. Ne bi se sakrila od svih. Prosto ne verujem u to. A da je Lazar imao druge ene pored nje, pa se rodilo dete - to bih pre mogla da prihvatim. - Iskreno, ne verujem da je u tom periodu imao neke druge. Ti zna da bi mi on to rekao, uvek je bio priljiv to se toga tie. Ako je istina da je to njegovo dete, onda samo Jovana dolazi u obzir. - Taj mali je rekao da mu je majka poginula pre dve godine. - Onda bi trebalo proveriti da li je Jovana iva. - Pobogu!

Mia se uutao. Pustio je Lolu da polako prihvati nove informacije, siguran da nee dozvoliti da bilo ta u vezi sa njenim bratom ostane neprovereno. - Sutra idem tamo. Nai u po seanju ulicu gde su njeni stanovali, bila sam tamo nekoliko puta. Onda e se sve razjasniti. - Hoe da idem sa tobom? - Nema potrebe, hvala ti. Sigurna sam da je sve samo bizarna izmiljotina, ali moram sama da se uverim u to.

Mia je klimnuo glavom. Duboko u sebi plaio se ta e se desiti ako se Lola uveri da je ta pria zaista istinita.

~ 22 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 9.

JEDVA JE PO seanju nala ulicu u kojoj je nekoliko puta bila u poseti Jovani i njenim roditeljima. Prepoznala je kuu po jarkocrvenom krovu koji se izdvajao od okolnih zdanja. Ipak, nekad je dvorite bilo uredno, sa mnogo cvea i drvenom ljuljakom, a sada nije bilo ni cvea, a ni ljuljake.

Ugledala je staricu koja je prostirala ve pred kuom. Iako je prolo deset godina, mogla je da prepozna Jovaninu majku, izvrsnu domaicu i kuvaricu, koja je nekad pravila bogate gozbe za goste. Ta kua je uvek bila puna ljudi. Seala se Lola kako su komije dolazile bez najave, a domaica je sve doekivala sa osmehom, uvek spremna da ponudi nekim specijalitetom.

Izala je iz kola i prila ogradi. Starica ju je primetila. Odmah je spustila ve i krenula prema njoj. - Izvolite? Traite nekog? Oito da nije prepoznala Lolu. Obratila joj se kao potpunom strancu, ak i kad je dola sasvim do ograde. - Dobar dan. Vi mene ne prepoznajete? - Ne, izvinite, ali ne. Koga traite? - Jovanu. Stariino lice se izobliilo. Jasno se video ok pomean sa stranim bolom. - Jovana je poginula pre dve godine u saobraajnoj nesrei. Lola se pridrala za ogradu. Nije joj bilo dobro. Sada je poziv onog

deaka odjednom dobio drugaije znaenje. - To niste znali? Jeste li joj vi neka stara prijateljica? elela je da pobegne odatle, da se sakrije i isplae. Dvoje nekad jako

zaljubljenih ljudi bilo je mrtvo i to je sad delovalo tragino. - Na neki nain jesam. Seate se Lazara? Starica se prenula. Razrogaila je oi. - Jovaninog Lazara? Da, naravno da ga se seam. - Ja sam Lola, njegova sestra. Nekoliko puta sam bila kod vas. Starici se vratilo seanje. Pokuala je da se nasmei, ali nije uspela. - Da, sad sam se setila. Lola. Oprosti, ali izdaje me pamenje s godinama. Otkud ti ovde? - Dola sam da neto saznam. ~ 23 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - U vezi sa Markom? Lagano izgovaranje tog imena jo vie je iznenadilo Lolu. - Da, u vezi sa njim. - Kako si saznala? Da li ti se Sran javio? Bila sam sigurna da e sve

uraditi samo da Marko ne upozna oevu porodicu. Govorila sam mu da mora da prevazie prolost i da je dobro za dete da zna odakle potie, ali on je tvrdoglav kao magarac. Dobro je da je to uinio. Niste mu poverovali?

Lola je odmahnula glavom. - Ne znam ko je Sran i nije me on kontaktirao. Zvao me je Marko. - Oh, to dete je previe bistro! - On je stvarno Lazarevo dete? - Jovanino i Lazarevo. - Zato to niko nikad nije nama javio? Ne razumem. - Nije moje da o tome priam. - Moram da znam. Ako je Marko sin mog brata, onda... - Dau ti Sranovu adresu. On se preselio i sad je u vaem gradu. Tamo radi i ivi. On se sad stara o Marku. Ja ne mogu, a mu mi je jako bolestan. Sran mu je kao roditelj. I vole se, mnogo. Saekaj me tu da naem gde sam zapisala adresu.

Stajala je Lola pored kapije i gledala kako stara ena nestaje u kui. Dugo se zadrala, dovoljno dugo da se Lola unervozi mislei da se predomislila. Sve je izgledalo nestvarno. Imala je bratanca, a to nije znala. Njena majka je umrla a da nije saznala da ima unuka.

Starica se pojavila. Nosila je pare papira u rukama. - Izvinite to ste me ekali, morala sam da muu pomognem da doe do kupatila. Prilino je loe. - ao mi je zbog toga. - On je jako voleo Jovanu, bila je njegova mezimica i nekad je umeo da preteruje kad je ona u pitanju. Evo, prepisala sam Sranovu adresu. On je dobar ovek, ali teko je podneo sestrinu smrt i sve ono to je preivela nakon roenja deteta. Ja se molim Bogu da oprosti Lazaru, a time i vama.

Loli nije bilo jasno ta starica misli pod tim da oprosti Lazaru. Njen brat nije nita loe uradio. Umro je, a verovatno nije znao da e mu se dete roditi. Uostalom, i da je znao, bilo je kasno da se neto promeni. No, Lola je smatrala da je previe zamorila tu dobru enu. Sve odgovore oekivala je od njenog sina, Jovaninog brata. Oigledno da je taj ovek ~ 24 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy imao neto protiv njene porodice, a ona nije htela da se odrekne jedinog to je ostalo za njenim bratom. Imala je bratanca i morala je da bude deo njegovog ivota. - Hvala mnogo na svemu. I izvinite to sam vam unela nemir. - Vreme je da se stvari raiste i dobro je to ste doli. Sve najbolje, draga. - I vama. Prijatno!

Vratila se u kola praena pogledom Jovanine majke. Oito da je bila trezvena ena koja je verovala da njen unuk mora da upozna i oevu familiju. Na tome joj je Lola bila zahvalna, ali i dalje joj nimalo nije bilo jasno zato se deset godina krilo da Marko postoji.

~ 25 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 10.

NIKOM NITA NIJE rekla. ak ni Mii. elela je da prvo sve potvrdi, da se uveri svojim oima da Marko ima njene gene, pa tek onda da nazove oca i prijatelje i obavesti ih da Lazar ima sina.

Ve sutradan posle podne otila je na adresu koju joj je dala Markova baka. To je bio imuan kraj sa novoizgraenim objektima i niskim zgradama sa garaama. Oito da je Markov ujak imao novca im se tu skrasio. Bar je s te strane bila zadovoljna jer je to znailo da deaku nita ne nedostaje. Osim majke i oca.

Imala je zapisan i broj stana. Ula je u zgradu i popela se na prvi sprat. Na vratima je stajalo prezime. Pozvonila je bez mnogo oklevanja. Do tog trenutka imala je mnogo dilema i zazirala je od cele situacije, ali sad, kad je bila na korak od toga da se uveri da Lazarev sin postoji, nije mogla da se suzdri. Nalet adrenalina je bio jak.

Vrlo brzo vrata su se otvorila i pred njom se pojavio markantni mukarac u tamnoj majici i farmerkama. Iznenaen, posmatrao ju je svojim kao ugalj crnim oima. - Izvolite? - Da li ste vi Sran? - Da, jesam. - Ja sam Lola.

Oekivala je da e biti zbunjen i zateen, ali umesto toga njegovo lice je odmah poprimilo sasvim drugaiju boju. Kao da je potamnelo, dok su mu se usne skupile u liniju. To je, definitivno, bilo vrlo neprijatno iznenaenje za njega. - Kako si me nala? - To nije toliko bitno. Dola sam da porazgovaramo o Marku.

Izaao je pred vrata i zatvorio ih. Oigledno nije eleo da neko u stanu uje da razgovara sa njom. - Nije ni vreme, ni mesto da priamo. Uostalom, nemam pojma kako si saznala za Marka, ali neka ti odmah bude jasno da ne elim da se Marko povezuje sa vaom porodicom. - Ne razumem. Zato? - Da vam je bilo iole stalo da njega, potraili biste ga odavno. ak i da niste znali za njega, bila je tu moja jadna sestra koja je ivot upropastila jer je bila ludo zaljubljena u tvog brata. Ni ona nikog od vas nije zanimala.

~ 26 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ona nije dola ni na sahranu! Nisam imala pojma zato, ali nisam ni

nalazila dobra opravdanja za tako neto. - Onda je i dalje mrzi i krivi, pa ostavi njeno dete na miru! Lola je bila zgroena koliko mrnje je taj ovek pokazivao prema njoj. Bio je autoritativan, oito samouveren, pa je stajao kao bedem izmeu nje i deaka kojeg je dola da vidi. - Ne elim da pustim dete jer i ono eli mene da upozna. - Odakle ta glupost? - Zvao me je. On me je zvao i rekao mi stvari koje sam morala da proverim. Tako sam saznala da postoji. A ti, dobri ujae, oito da ide protiv prirode samo zato to si neto umislio, a to nema veze sa istinom. Mi Jovani nita nismo skrivili. Ba nita da bi nas toliko prezirao. - To ti misli! Valjda ja znam. Bio sam pored nje, za razliku od tvog brata. Od prvog dana kada je saznala da je trudna ja sam bio taj koji ju je bodrio, teio i govorio da e sve biti u redu. - Bili bismo i mi da smo znali! Nervozno je udarao nogom o pod. - Ne moemo ovde da se raspravljamo. - Onda reci kad i gde. - Ne znam, imam broj telefona koji je Marko nekako naao, pa u zvati.

Lola je znala da samo pokuava da je otera. A to nije bila spremna da dopusti. - Ne odlazim odavde dok se ne dogovorimo gde i kad emo se videti. Ne elim da jurim za tobom i dete tom. - Dobro, veeras u devet dolazi dadilja. Ja idem na neku veeru, pa ako moe posle deset negde u gradu. - U pola jedanaest u centru, kafi Torpedo. Moe? - Dobro.

Odmah je uao u stan i zatvorio vrata. ak je i zakljuao. Tad je Lola pomislila da je glupa to je dozvolila da je tako otera i otkai. Trebalo je da insistira da vidi dete. Imala je na to prava. No, ipak je napustila zgradu. Nadala se da je taj arogantni mukarac nee prevariti i da e se pojaviti tamo gde mu je rekla da doe. No, nije bila sigurna ni u to.

~ 27 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 11.

POLA SATA SEDELA je sama u prepunom kafiu. Oseala se neprijatno jer joj je ve nekoliko mukaraca prilo i pitalo je da li joj je potrebno drutvo. A to su sve bili mladii u dvadesetim i samim tim to je mogla i majka da im bude bilo je jo neprijatnije.

Napokon, videla je markantnog mukarca kako ulazi u kafi. Bio je u odelu, bez kravate, ali strano je odudarao od ostalih gostiju. Svi su uglavnom bili neobavezno obueni. Pokuala je da proceni koliko mu je godina. Imao je dosta sedih, ali njegovo je telo bilo gipko, a lice bez mnogo bora. Seala se da ga je Jovana pominjala, ali nije se seala bilo ega u vezi sa njim, osim da je Lazar nekoliko puta govorio da se ene lepe za njega. Ugledao ju je i priao stolu. Delovao je vrlo nervozno. - Neu da se izvinjavam to kasnim. Ionako sam napustio poslovnu veeru da bih doao ovamo. A ovaj susret smatram besmislenim.

Seo je za sto i naruio viski. Oi su mu se sijale i bila je sigurna da je i na toj veeri pio. Nije znala koliko e to oteati razgovor. - Dobro, zato sam ja uopte ovde? Pitanje je postavio kad je otpio viski. Pogledao ju je i bilo joj je neprijatno pod tim tamnim pogledom. - Ovde si da bismo se dogovorili da se otac i ja upoznamo sa Markom. A onda i drugi roaci i Lazarevi prijatelji.

Ironino se nasmejao. - Tek tako, a? Vidi, nee moi ba tako lako kao to ti misli. Taj deak ima deset godina, a za sve to vreme znao je o ocu samo to da je umro pre no to se on rodio. Moja sestra nije govorila nita vie, a ja joj zameram to mu nije rekla celu istinu, ve je titila tvog brata da ga dete ne bi zamrzelo. - Sigurna sam da si se ti potrudio, kad si poeo da brine o njemu, da se to desi. - Ja se brinem o njemu od kada se rodio. Kad je Jovana poginula, bio je nekoliko meseci kod babe i dede, ali oni su previe tugovali da bi mogli njega da utee i da mu se posvete. Odluio sam da se preselim ovamo i povedem ga sa sobom. - To je lepo od tebe. Ali i dalje ne shvatam zato si protiv moje porodice. - Lazar je znao da je Jovana trudna.

~ 28 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Lola je pod stolom stisnula pesnice. Sad su se doticali stvari koje su

joj bile nepoznate i morala je biti spremna da se suoi sa onim to uje. - To nam nije rekao. Ni porodici, a ni najboljim prijateljima. - Naravno da nije. ovek je utrnuo moju sestru im je saznao da je bolestan. Svi smo mu nudili pomo i sve to moemo da uinimo, ali on se ponaao kao da je lud. Nije hteo da vidi Jovanu, nije hteo da se lei sve je sebino bacio u vodu. I kad mu je rekla da je trudna, on ju je izbacio iz stana. Rekao je da ga dete ne zanima jer on nee doiveti da ga vidi. Govorio je kojekakve gluposti i zakleo joj se da nikad nee priznati da je on otac. Nagovarao ju je da abortira da ne bi raala kopile. Lola je vrtela glavom. - Lazar je bio u stranoj depresiji jer mu je otkriven tumor. Nije mogao da se pomiri sa boleu. Sigurno nije mislio to to je govorio, samo je hteo da je potedi, da ona ne pati kad umre.

Videlo se da Srana to nervira. Odmahivao je glavom. - Nema opravdanja za tako neto. - To mu zamera? To to je nije eleo dete koje e rasti bez oca? To je sve to je zgreio? - Vee pre no to je umro nazvao ju je i rekao da je razmiljao i da e svojima rei da to nije njegovo dete. Govorio je da zna da se opet via sa bivim i da sumnja da li je dete njegovo. Ona se jeste viala sa jednim mukarcem s kojim je bila ranije, ali samo prijateljski jer je bila jako usamljena nakon svega sa Lazarom. Klela mi se da nikad nisu spavali. Ja sam joj verovao, ali Lazar nije. Naglasio je da ne eli da njegova porodica uje bilo ta o tome. Bio je zao, uasno zao. I Jovana je od tog trenutka reila da prekine sve kontakte sa njim. Te veeri me je zvala. Bila je ve u petom mesecu trudnoe i mislio sam da e joj se neto loe desiti koliko je plakala. Bilo je kasno da abortira, a kajala se to nosi Lazarevo dete. Morao sam sebe da smirim ne bih li je ubedio da ipak do kraja izgura trudnou i da ne napravi neku glupost.

Mogla je Lola da razume bol i svog brata, ali i devojke koja je bila odbaena bez svoje krivice. - Da li se zbog toga nije pojavila na sahrani? - Ja joj nisam dao da ide. Ona je htela, ali plaio sam se da bi moglo da joj pozli i da bi mogla da naudi i sebi i bebi. Uostalom, onda bi svi shvatili da nosi njegovo dete. Stomak se nije mogao sakriti. - A ti nisi eleo da se to sazna? - Nije eleo ni tvoj brat. Na neki morbidan nain, ja sam ispunio njegovu elju. ~ 29 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Lolu ju iritirao taj ovek. Nije razumela zato je toliko sebi davao za

pravo da odreuje tue sudbine. Verovala je da je on najvie uticao na Jovanu i da je on odredio deakovu sudbinu. Dobro se seala Lazarevog poziva nekoliko dana pred smrt. Hteo je neto da joj otkrije u vezi sa Jovanom. Naalost, nije doekala tu subotu da ga vidi. A da jeste, moda bi joj rekao da Jovana nosi njegovo dete. I sve bi bilo drugaije. - On je imao nameru da mi to kae. Samo to nije imao vremena. - Ne verujem u tu priu. Da je hteo da kae, rekao bi. - Zato si tako nepravedan prema mrtvom oveku?! Ne shvatam, dobro ti je poznato kako je izgubiti najroenijeg. Zato meni sad ovo radi?

U trenu je izgledalo da e Sran promeniti ponaanje. Njegov pogled nije bio toliko optuujui. No, to je bio samo trenutak. - Ono to je Jovana prola daje mi potpuno pravo da prezirem tvog brata. Zbog stresa koji je preivljavala trudnoa joj se iskomplikovala. Skoro da su i ona i beba umrli pre poroaja. Pala je u depresiju i mesecima je prilazila detetu kao da je tue. Nije mogla da ga prihvati, a onda je poela i sebe da mrzi zbog toga. Stotinu puta sam dolazio u pola noi kad bi me moji zvali da je smirujem, da spreim da sebi neto ne napravi. Onda se povratila, nala je snage da se suoi sa sudbinom. Postala je prava majka, portvovana i puna ljubavi. Marko joj je bio sve na svetu. Radila je preko dana, a onda bi sa njim provodila svaki slobodan trenutak. Bdela je nad njim i previe. Ponekad bi je hvatale ute minute i strano se kajala zbog onih prvih meseci deakovog ivota. Plaila se da mu je tad nanela neku traumu zbog koje e ispatati kasnije u ivotu. Jedva sam uspevao da je ubedim da je Marko bio suvie mali da bi mogao da se sea tog vremena. Onda je poeo da postavlja pitanja o ocu. Govorila je da je umro i nikad nije dozvoljavala da Marko posumnja da ga otac nije eleo. I nesvesno mu je usadila potrebu da pronae oevu porodicu. Kada je Jovana poginula, Marko je postao opsednut ocem. Bolelo me je da gledam kako istovremeno ali za oboma - kao da je i otac sve vreme bio tu koliko i majka. Vrealo me je to. Onda sam preao ovamo i poveo ga. Mislio sam da ta potreba da sazna vie o ocu jenjava, ali prevario sam se. Zvao te je, a to znai da nije odustao. - Nije. I zato sam ovde. Ne elim ni ja da odustanem od njega. Sve je to bilo... velika, neizbena tragedija. Nema prava to da radi. Treba da sazna kakav mu je bio otac, makar preko nas.

Sran je spustio glavu. Videlo se da razmilja, ali i da ga to razmiljanje mui. Lola nije progovarala. Znala je da on to mora sam sa sobom da rei i da ona ne moe nikako da utie. Molila se samo da taj surovi ovek ima bar malo razuma i saoseajnosti. ~ 30 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Podigao je glavu. Delovao je ukoeno. - Ovo radim samo zbog Jovane jer znam koliko je volela tvog brata.

Samo zbog nje. Ali ako iko od vas pokua da mi ga oduzme, ako iko poeli da ima vie prava na Marka nego to zasluuje, kunem ti se da u ga odvesti da ga nikad ne vidite. Nigde nije zavedeno da je on Lazarev sin. Svuda pie samo ime majke i nepoznat otac. Nemate zakonskog prava na njega, imajte to na umu.

Loli su strano zvuale te rei, poput pretnje koja bi mogla biti lako ostvarena. A sama pomisao da se njen brat vodi kao nepoznati otac bila joj je strana. No, sad nije mogla da bije tu bitku. Najvanije je bilo da pogleda tog deaka, Lazarevu krv.

~ 31 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 12.

NA PARKINGU JE zastao. Njen auto je bio na desnoj strani, a njegov na levoj. - Dao sam ti broj mobilnog. Pozovi pred sledei vikend. Dogovoriemo se da se vidimo negde van kue. - Dobro, odgovara mi. - Za poetak budi samo ti tu, dok malo ne probije led. Ma koliko da eli da se upozna s tobom, siguran sam da e to biti pravi ok za njega. Kasnije emo videti za babu i dedu. - Nema babu, umrla je. iv je samo moj otac. - Onda neka to malo saeka. I sama je reila da ocu nita ne govori dokle god ne bude videla Marka. Postojao je mali, slabani crv sumnje da li je sve to istina. Ako ne prepozna Lazara u tom deaku, svakako e traiti proveru oinstva. Moda je Lazar znao neto vie o Jovani nego to njen brat eli da kae. Taj bivi je mogao umeati prste, a to bi bilo veliko razoaranje za njenu porodicu. Dakle, samo oprezno, mislila je u sebi. - ujemo se.

Okrenuo se i otiao. Gledala je za njim i pitala se zato joj taj ovek nije u potpunosti odbojan. Naprotiv, bilo je neeg u njemu to je budilo udan oseaj u stomaku. Moda jer je bio prelep, a moda i jer je njegov stav govorio da zna ta hoe. U svakom sluaju, mislila je Lola, nije ga mrzela. Na neki nain mu se i divila jer je prihvatio Marka i oigledno ga jako voleo i pazio.

Cele noi nije mogla da spava. Zamiljala je lice svog bratanca, pa plakala mislei na prethodnu deceniju koju je provela u neznanju da mali postoji. alila je i Jovaninu sudbinu - ta devojka je poginula ba kada je najvie trebalo da uiva u svom sinu, a i da se pomiri sa svim loim stvarima koje su je zadesile. Nije mogla da doeka taj vikend i susret sa deakom.

~ 32 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 13.

VELIKI PARK NA obodu ume bio je pun izletnika. Topao dan izmamio je ljude da napuste beton i sivilo grada i da uivaju u zelenilu i prostranstvu. Naravno, kafi koji je delom bio u parku bio je krcat. Za jednim stolom sedela je Lola u beloj haljinici do kolena i sa naoarima za sunce. Kosu je vezala u jednostavan rep, a prema njenom celokupnom izgledu niko ne bi ni mogao da pretpostavi koliko je vremena provela pred ogledalom. elela je da na prvi pogled bude to dopadljivija jednom desetogodinjaku. Oseala se pomalo udno jer pokuava da bude mlaa no to jeste, ali nadala se da joj Marko nee to zameriti.

Sada je nestrpljivo ekala da ugleda mukarca i deaka. Kasnili su desetak minuta, a njoj se inilo kao venost. A onda je ugledala Srana. Delovao je jako visok u odnosu na okolinu, a naroito na deaka koji ga je drao za ruku. Oi su joj se prikovale na svetlu kosu, kovrdavu i putenu do ramena. Nije mogla da veruje ta vidi. U njegovim godinama Lazar je imao ba takvu kosu i skoro identinu frizuru. Srce ju je zabolelo. Znala je da ju je Sran primetio. Iao je lagano ka njoj i neto govorio deaku. A deak je unezvereno gledao po kafiu, kao da pokuava da prepozna tetku koju nikad pre nije video. I pogledi su im se sreli. Deakove oi su bile plave, kao i svih u Lazarevoj porodici. Okruglo lice je imao na majku, ali sve ostalo odavalo je neverovatnu slinost sa ocem. Ustala je. Saekala je da joj priu na korak, a onda nije mogla da se suzdri i zgrabila je deaka. Zagrljaj ga je nakratko iznenadio jer mu je bilo potrebno vremena da obavije ruice oko njenog vrata.

Onda se uspravila i pomazila ga po mekoj kosi. Smeio se. - Drago mi je da sam te napokon upoznala, Marko. Deak se okrenuo ka ujaku. - Ba je lepa! Lola je pocrvenela zbog tog spontanog komplimenta. Tek tad se

usudila da pogleda Srana. Nije delovao naroito raspoloeno. - Hvala to si ga doveo. Koliko vremena mogu da provedem sa Markom? Sran je, kao zauen, podigao obrvu. - Biemo sve troje zajedno. Nisam nameravao da bilo gde odem. Iako je elela da nasamo provede vreme sa bratancem, nije se

usprotivila. Videla je da Sran odluno eli da bude prisutan. Moda se plaio ta bi ona mogla da pita ili kae. Nije mu mnogo zamerala. ~ 33 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Pokuavala je da ga razume, ali i da pravi to manju tenziju kako deak to ne bi osetio. - Hoete li da ostanemo ovde ili da proetamo? - Ja bih da etam po umi! Nasmeila se i pomislila da njene cipele sa visokom platformom nisu idealna obua za hodanje kroz umu. No, to je sad delovalo banalno i nebitno. - Onda idemo u umu.

Uzela je deaka za ruku, spontano, a on se nije pobunio. Sran je krenuo za njima. Delovao je kao telohranitelj koji samo radi svoj posao. Proli su kroz guvu izletnika ratrkanih po travi i doli do ume. Tu je bila neravna stazica. - Tetka, kakav je bio moj tata? Bilo je prerano za to pitanje. Nije ga oekivala i pogledom je potraila Srana. On je odgovorio umesto nje. - Polako, Marko. Loli sigurno nije lako da tek tako pria o bratu. ekaj da se vas dvoje upoznate, pa e ti onda priati.

Deak se vidno rastuio. Pognuo je glavu i nastavio da hoda. Lolu je grizla savest. Znala je da deak nije tu samo da bi upoznao tetku - to je bio usputni povod. Najhitnije je svakako bilo to da konano sazna bilo ta o ocu. Ubrzo je progovorila. - Neverovatno lii na oca. I on je imao istu kosu kao ti kad je imao deset godina. Oboavala sam da ga eljam, ali nije mi ba uvek dozvoljavao jer je mrzeo to. - I ja mrzim da se eljam!

Oteo mu se uzvik jer je to za klinca bilo pravo otkrie. Pronaao je svoju neverovatnu slinost sa ocem. Bio je nadahnut i uzbuen. Ali Loli nije mogao da promakne natmuren Sranov pogled. Reila je da ga ignorie. Bio je to njen trenutak sa bratancem i niko nee moi da ga pokvari. - Imao je plave oi, ba kao ti. Vidi, i ja imam plave oi. - Da, iste kao moje. A koji je sport tata voleo kad je bio mali? - On je vie voleo muziku. Tek kad je malo porastao, poeo je da prati fudbal i koarku. - Ja volim fudbal i tenis. - Trenira neto? - Fudbal. Ali treninzi me umaraju. Dosadni su. Ja bih da igram utakmice, a ne da radim vebe non-stop. ~ 34 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Lola je bila oduevljena bistrinom tog deaka. Noge su je ve bolele od neravnog zemljanog puta, ali nije htela da prizna. Plaila se da bi deak pomislio da ona neto kvari. - A zato je umro moj tata? Mama mi je priala da je bio jako

bolestan, ali ne znam zato nije iao kod doktora da se izlei. Nezgodno pitanje navelo ju je da opet pogleda u Srana. On je

spustio glavu i pravio se da ne primeuje da ga gleda. - Tvoj tata je jako voleo ivot. Uvek se alio, voleo je ljude i imao je mnogo prijatelja. - A gde su ti prijatelji? Nikad me nije posetio neko od njih. Progutala je knedlu. - Zato to je umro pre tvog roenja i mnogi nisu znali kad si se ti rodio. - Nije se leio? - Bio je jako bolestan i to ga je doekalo nespremnog. Mislio je da ne postoji doktor koji bi mogao da ga izlei, pa je bio jako tuan. - Ba mi je ao...

Najeila se. Deakov glas bio je prepun tuge. Htela je da zaplae, ali znala je da mora da bude jaka. - Meni je drago da ti postoji.

Deki je podigao glavu i nasmeio joj se. Nastavili su da hodaju u tiini.

~ 35 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 14. SELI SU NA klupu. Marko je video neke deake kako se igraju

loptom na istini i pridruio im se, ostavljajui ujaka i tetku nasamo. Zadivilo ju je kako je Marko komunikativan i kako su ga deaci odmah prihvatili. Ubrzo se inilo kao da je on voa itavoj druini. - Ume sa ljudima. Takav je bio i Lazar.

Neoekivano, Sran je planuo. - Ima kosu na tatu, ima oi na tatu, ume sa ljudima na tatu! Dosta vie toga! Nije Jovana bila neka nebitna osoba, pa da nita dobro nije pokupio od nje. Meni lii na moju sestru, vidim njene pokrete, njen osmeh, njenu duu. - Nisam rekla da nije tako. Ali traio je da priam o Lazaru. - Mogla si da mu kae istinu, da mu je otac bio kukavica koji nije smeo da se suoi sa boleu i da se bori jer e mu osoba koja ga voli roditi dete. - Stvarno si... kreten! Ustala je sa klupe i malo se udaljila. Nije htela da Marko vidi koliko je uznemirena niti da primeti da se posvaala sa njegovim ujakom. Ali bila je jako besna to Sran i dalje vrea njenog brata i pokuava da ga ocrni. Nekoliko minuta kasnije Sran je ustao sa klupe i priao joj. - Izvini, preterao sam. Pomalo mi smeta to Marko sve manje pominje majku, a sve vie oca. - Moda mu je lake da se suoi sa smru onog koga nikad nije imao prilike da voli nego sa smru majke sa kojom je odrastao.

Sran ju je iznenaeno pogledao. - Nisam tako razmiljao. Ali moda je stvarno tako. Kad nju bilo ko pomene, vidi se da pobegne u sebe, da se zatvori. Teko mu je kad neko pria o njoj. Da, to je to. - Onda ga pusti da na svoj nain preivi sav taj bol. Pa makar mu uteha bila pria o mom bratu koga, oigledno, jako mrzi. - Ne mrzim ga. Ali ne volim ga jer ga krivim za Jovanine suze. A mnogo ih je isplakala. Nije imala vremena da se smeje, prerano je otila sa ovog sveta. - Oboje su otili prerano. S tim to ona nije morala da zamilja kakva bi budunost bila bez nje jer nije oekivala smrt. A moj brat je video i znao sve unapred. Ja mogu da se ljutim na njega jer nije verovao da e mu lekari pomoi, ali s razlogom se plaio operacije jer je to ogroman rizik. ~ 36 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Nemam prava da mu sudim jer nisam bila u njegovoj koi. Da mi sutra neko kae da u umreti i da su male anse da doekam sledeu godinu, pitanje je kako bih se ponela. Sigurno ne bih bila ista prema ljudima koje volim i koji me vole. Mislila bih na njihovu tugu, na ono to ih eka kad mene ne bude bilo. To nije sebino. To je ljudski.

Vratila se na klupu ne saekavi da Sran bilo ta kae. Gledala je Marka i uivala. Da, bio je on Lazarev sin i niko to nije mogao da opovrgne. A ona je bila ponosna tetka, preplavljena emocijama.

~ 37 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 15.

DVA SATA JE prolo oas posla. Dok su se opratali pored Sranovih kola, Loli je bilo teko. Marko ju je vrsto zagrlio. - Ba nam je bilo lepo danas. - Jeste, bilo je sjajno. Ponoviemo ubrzo. Marko se okrenuo ka ujaku. - Moemo i sledee nedelje da doemo ovde? - Videemo. Hajde, ui u kola, hou da popriam sa Lolom.

Nevoljno ali posluno, deak je uao u kola. Lola mu je mahnula i on se nasmeio pre no to je nestao na zadnjem seditu. - Oduevljen je tobom. Ako bude traio da te ee via, zanima me da li e nai vremena i raspoloenja za njega. Ume da bude naporan i zahtevan kad se neim oduevi.

Lola se pitala da li je Sran stavlja na probu i da li pokuava da je zaplai time to joj govori. - Za njega u nai vremena kad god bude eleo da me vidi. Propustila sam deset godina njegovog ivota, pa elim da sve to nadoknadim. - To nije ba tako lako, zna. - Znam.

Pogledi su im se ukrstili. inilo se da meu njima postoji posebna napetost, neto to ih deli i zbog ega ne mogu biti prijatelji. - U redu. uemo se.

Uao je u kola. Gledala je za njima sve dok nisu nestali iz vidokruga. Odjednom, ponovo je bila sama, ali ta samoa je bila gorka. Trebalo je da javi ocu da ima unuka. Mislila je o tome na povratku kui. Ali iz nekog razloga bilo ju je strah da ne preurani sa vestima. Nije imala poverenja u Srana. Plaila se da e nai nain da to vie izbegne susrete njene familije s Markom. Oito da je na sve to pristao samo zato to je deak to eleo, ali da nimalo ne odobrava. Reila je da ipak pusti da proe jo vremena pre no to ostatku porodice kae da Marko postoji.

~ 38 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 16.

KADA JE ISPRIALA Mii sve o susretu sa deakom, on je bio ushien. - Kako je to srea u nesrei! Ipak je od Lazara ostao trag, neto najlepe za seanje na njega! Jedva ekam da ga vidim. Veruj mi, presrean sam.

Lola mu je verovala. Bio je to ovek velikog srca. - Saekaj jo malo. elim da se uverim da Sran nee praviti probleme. Bojim se da e, ako deak pokae preveliko interesovanje za Lazara i njegov ivot, uiniti neto da to prekine. Postoji neka skoro bolesna ljubomora kod njega. Kao da misli da bi Lazar mogao da zaseni Jovanu. - Po svemu to si mi rekla definitivno je istina da je Jovana mnogo propatila. Ali podrazumeva se da je Lazar znao da e sve ovako ispasti... promenio bi to koliko moe.

Uzdahnula je. Bilo joj je teko to poslednjih dana toliko izviru uspomene na brata. Prolo je deset godina i nastavila je da ivi, pa je moglo da se kae da je uspela da se pomiri sa onim to se desilo. Ali sad se sve vratilo, kao bumerang, i inilo se da je patnja ponovo nepodnoljiva. - Bojim se samo da Marko ne sazna da je njegov otac hteo da ga se odrekne. - Pobogu, pa to je inio jer je mislio da nee biti iv. Sigurno je mislio da time pomae Jovani, da ne odgaja sama dete. - Ali to moe i drugaije da se predstavi. Sran mi je jasno dao do znanja da nema visoko miljenje o Lazaru. Ali do sada mu oigledno nije rekao kako se Lazar ponaao u svojim poslednjim danima. - Bilo bi surovo da ikad to kae detetu. - Znam, ali...

Preutala je dalji komentar. Zaista, plaila se da e Sran kad-tad pui. Ipak je on preuzeo na sebe obavezu o tom detetu i ipak je verovao da je njegova sestra mnogo vie patila od Lazara. Nije mogla rei da se slae sa tim, ali i sama je saaljevala tu nesrenu devojku. Sve je bilo zbrkano i komplikovano, a Lola se oigledno suvie vezala za Marka i poela je da previe razmilja o budunosti.

~ 39 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 17.

OBRADOVALA SE KAD je nedelju dana kasnije nazvao Sran. Ve je bila nervozna i pitala se da li bi trebalo da ga pozove i kae da eli ee da via bratanca. - Marko eli da sutra ide sa nama u bioskop. Nasmeila se. Bilo joj je milo to je deak eli videti, mada je u Sranovom glasu osetila da on nije oduevljen tom idejom. - Naravno! Da li je on tu? - Da, pored mene je, pola sata mi kuka da te zovem. - Daj mi ga.

Marko se javio razdraganim glasom. - Tetka? Lola se rastopila. - Da? - Sutra u osam ima dobra komedija. Moda nije skroz za decu, ali ujak kae da mogu da gledam. Moj drug iz kole je pre neki dan gledao i kae da se mnogo smejao. Ide sa hama? - Naravno, oboavam komedije. - Dobro, poinje u osam. Da doemo po tebe? - Nema potrebe, samo mi reci koji bioskop i nai emo se ispred. - Molim te, idemo zajedno. Evo, ujak e da uzme adresu i da se dogovori kad da doemo po tebe. Molim te!

Sran je uzeo telefon. - U pola osam. Gde? Rekla mu je adresu iako joj je zaista bilo neprijatno da dolazi po nju.

Retko kad je doputala drugima da je voze, naroito mukarcima. Iz nekog razloga elela je da se tako oseti samostalnom, da moe da ode kad hoe i da ne zavisi od tuih odluka. Ali Marko je to traio i njemu nije htela da kae ne. - Dobro. Vidimo se sutra.

Pre no to je prekinuo vezu, Lola je osetila potrebu da mu postavi jedno pitanje. - Ovo ti teko pada, zar ne? - Koje? - Ovo vianje sa mnom. - Nisam oduevljen, ali to nema veze lino sa tobom. ~ 40 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Nego sa onim to sam Marku? - Da, ba tako. Vidimo se sutra. Veza se prekinula. Odjednom je Lolino raspoloenje splasnulo. Radovala se to e videti Marka, ali bila

je pod stranim pritiskom jer e tu biti i Sran koji je oito veoma nezadovoljan zbog novonastalog odnosa izmeu nje i deaka.

Ali sutradan kad je ula u Sranov auto delovalo je kao da je i on dobro raspoloen. Dao joj je veliku kesu sa kokicama. - Morao sam da kupim kokice u prodavnici jer se mali pametnjakovi boji da ih pred bioskopom nema.

Marko se javio sa zadnjeg sedita. - Ove su ukusnije. Probaj, tetka! Uzela je, probala, a onda se nasmeila. - Najbolje kokice u mom ivotu. Osetila je Sranov pogled na sebi. - Tetka, super to ide sa nama. Ujak inae vozi previe brzo, ali nemoj da se plai. Za samo nekoliko sekundi uverila se u to. Vozio je brzo, otro, preticao svakog ispred sebe. Bila je okirana to tako vozi sa detetom u

kolima. Htela je da plane, ali suzdrala se jer nije elela da deak slua svau. Tek kad su stigli u bioskop i kad je Marko stao na blagajnu elei da sam kupi karte, Lola se okrenula ka Sranu i prosiktala. - Da vie nikad nisi vozio dete onako!

Sran je bio zaprepaen. - Ja tako vozim oduvek. Nemoj ti da mi govori kako se vozi. - Ako te ne zanima tvoj ivot, onda bar misli na Marka. - Ja mislim na Marka deset godina, mlada damo. Ula si u njegov ivot jue, a ve danas me ui kako da se ponaam sa njim. - Govorim ti da ga ne ui da se tako vozi. Sutra e on sesti za volan, a do tada moe da ga ugrozi. - Ostavi me na miru, rekao sam ti. Pomerio se od nje. Kiptela je od besa, ali deak je donosio karte i iao prema njoj. - Evo, idemo unutra! Povukao ju je za ruku, dok je za njima iao namrgoeni Sran.

~ 41 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 18. BILA JE TO dobra komedija, ali bila bi jo bolja da je Lola bila

raspoloenja. Svaa sa Sranom sasvim ju je poremetila. No, Marko se dobro provodio, smejao se iz sveg srca i kad su izali iz bioskopa, neprestano je prepriavao najsmenije scene.

Seli su u auto i u roku od pet minuta deak je utihnuo. Okrenula se i videla kako spava. - Zaspao je. - Umoran je. Posle kole je bio na treningu. Sran je bio zvanian. Bilo je neprijatno koliko se napetosti osealo

izmeu njih. - Da li sad vozim po tvojim standardima? Tek tad je shvatila da je zaista vozio polako i normalno. - Da, sad je u redu. Oekivala je da nastavi svau, ali Sran je utao

sve dok nisu stigli do njene zgrade. Tu se parkirao na trotoar i obratio joj se ozbiljnim, tihim tonom. - Molio bih te da vie nikad ne govori sa mnom kao sa nekim ko ne zna da odgaja i uva dete. Ja mu nisam otac i nikad to neu moi da budem, ali sam mu najblia osoba od kada je izgubio majku. I on mi je sve na svetu. Zbog njega sam se odrekao stvari bez kojih sam mislio da ne mogu. Posvetio sam mu se u potpunosti i osim posla ne znam ni za ta drugo. Dakle, niko nema prava da me ui kako se vaspitava dete. Siguran sam da mu misli najbolje, ali isto tako sam siguran da ne moe ti da ga voli vie od mene. Ja sam mu menjao pelene, ja sam ga hranio, ja sam ga uio prvim koracima. I ponosan sam jer je normalan i pametan deak koji samo povremeno pokazuje znake da je proao kroz traumu. A mislim i da e se sloiti da nije dobro da se suvie vee za tebe.

Sve do te poslednje reenice Lola je mogla da outi. ak je planirala i da se sloi sa tim ne bi li smanjila tenziju koja postoji izmeu njih dvoje. No, poslednja reenica bila je kao ubod u srce. - Zato nije dobro da se vee za mene? ta mi to fali? - Verujem da ti ne fali nita. Problem je to njemu fali majinska figura. Oseam to, vidim kako te gleda, kako te uzima za ruku, kako naslanja glavu na tvoje rame u bioskopu. Nedostaje mu maenje sa majkom, toplina koju mu je ona davala. I to poinje da trai u tebi. Sama injenica da je toliko eleo da ti veeras ide, kao i da bude sa njim u kolima, pokazuje da se vezuje za tebe i da postaje sebian u tome. Ne znam zato do sada nisi odluila da ima decu, ne ulazim u takve stvari, ali ~ 42 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy verujem da ne razume koliko je opasno za deaka bez majke da umisli kako joj je naao zamenu.

Bila je bleda kao krpa. Sve to to je govorio zvualo je samo kao bizaran izgovor da je udalji od Marka. - Ne mogu da verujem da tako daleko moe da ide. Do skoro sam mislila da si samo preterano vezan za Marka i mogla sam da opravdam poneto to si izgovorio. Ali sad mislim da ima ogroman problem jer ne moe da se pomiri sa smru svoje sestre. Sebino eli da je sauva u detetovim mislima. Po svaku cenu ne dozvoljava da se on otrgne od uasne injenice da je ona poginula, pa mu ne dozvoljava da se vezuje za neku drugu ensku osobu. Ja nemam decu jer nisam naila na mukarca sa kojim bih elela da ih imam, ali pravo pitanje je koje je tvoje opravdanje to nema enu sa kojom bi delio ivot, pa i vodio rauna o Marku! Videla je kako mu se elo nabralo. - Da postoji prava ena koja bi pristala na tako neto, svakako ne bih bio sam. - Moda bi i takvoj rekao da ne sme da se vezuje za Marka da ne bi pokvarila uspomenu na Jovanu.

Ubola ga je u slabu taku. Nije mislila da je preterala, ali oito da je to bila kap koja je prelila au. Nagnuo se preko nje i otvorio suvozaeva vrata. - Izlazi napolje! Odmah!

On ju je terao iz auta! Bila je u oku. elela je da moe da mu se usprotivi, ali plaila se da bi mogao da je fiziki otera, a ako se Marko probudi i to vidi, svakako ne bi bilo dobro. Samo zato je izala. ula je kako auto odlazi i znala je da opet prebrzo vozi. Najeila se od straha.

~ 43 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 19.

PROLO JE PUNIH deset dana, a Sran je nije zvao. Bilo joj je jako teko to ne zna ta se deava sa Markom. Bojala se da mu je ujak govorio rune stvari o njoj i da je deak vie ne eli videti. Padalo joj je na pamet da prva pozove, ali svaki put bi se predomislila u poslednji as. Plaila se Sranove reakcije. Moda je preterala poslednji put, moda je bila netaktina, ali ni on nije bio bolji.

Mii je sve ispriala. Njegova ena Duica prva je reagovala. - Mora da zove. Ovako moe da pravi izgovore da te nije zanimalo dete im se nisi trudila da ga vidi ili uje. Ima prava, ti si njegova krv.

Sedela je u njihovoj dnevnoj sobi i gledala Jelenu kako slae kockice. Pravila je zamak i elela da Loli na kraju pokae umetniko delo. - Nigde se ne vodi da je Lazar njegov otac. Zakonski, ja sam Marku niko i nita. - Onda se mora zakonski i utvrditi da si mu rod.

Mia je pogledao enu sa nevericom. - Duo, ba si otra. Ne bih ja pretio tom tipu. Iz Loline prie deluje kao namazan tip koji nee skrtenih ruku ekati da se na sudu radi protiv njega. - Ma, ne moe to tako! Pozovi i reci da eli da vidi dete. Ako ne bude hteo da ti da, odmah pokreni postupak da se utvrdi oinstvo. I onda mu ga uzmi.

Lola je smatrala da su to isuvie drastine mere. No, na neki nain se slagala da je to poslednje to bi mogla da uradi u sluaju da Sran ne bude eleo da se Marko i ona viaju.

Taj razgovor joj je dao snage i hrabrosti da predvee ipak okrene Srana. Javio se. U pozadini je ula deje glasie. - Halo? - Ja sam, Lola. - Da, znam. - Htela sam da vidim kako je Marko. Mogu li da ga ujem? - Tu su mu dva druga iz kole. Igraju se i ne bih da ih prekidam. Progutala je knedlu. - Dobro, nemoj da ga prekida. Kada bih mogla da ga vidim? - Ne znam. Za dve nedelje idemo na more. Posle toga. ~ 44 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Pomisao da bi to moglo da se produi i na vie od mesec dana nimalo joj se nije dopala. - Ja bih da ga vidim pre mora. - To mi zvui previe autoritativno. - Imam prava na to. - I nema, ba. A tvoje ponaanje mi ne pokazuje da si dovoljno stabilna da bude pored jednog desetogodinjaka. - Molim te, Srane, pusti te gluposti! Oboje smo bili grubi i rekli

tota pogrenog, ali to nije razlog da mi oduzima priliku da budem u Markovom ivotu.

Nastala je tiina. ak su i deji glasovi utihnuli. Znala je da se nekud sklonio kako Marko i drugari ne bi uli njegov razgovor. - Moramo neto da razjasnimo, Lola. Ma koliko se tebi to svialo ili ne, ja sam njegov staratelj i on je prvenstveno moja briga. Neu dozvoliti da neko doe sa strane i odmah pone da pametuje kako bi trebalo da se postupa sa Markom. On i ja smo stvorili odnos poverenja i razumevanja. ak i kad drugaije misli ili eli neto to se meni ne dopada, Marko e me sasluati i postupiti onako kako ja kaem jer zna da mi je na pameti samo njegova srea i nita vie. On je zahvalno dete koje zna da nije bila moja obaveza da ga uzmem k sebi. Nikad mu to nisam prebacio, ali on me je vie puta iznenadio jer je jasno govorio da mi je zahvalan i da e tako biti do kraja ivota. - Ne znam zato mi sve ovo govori. Niko ne umanjuje tvoje zasluge i tvoju portvovanost. - Niko ne moe da preuzme ulogu staratelja od mene. ak ni da pokua. Sve ono to sam mukom gradio sa njim nakon Jovanine smrti ne dam da iko srui. Ne zna kako je leati nou pored deaka, a gurati glavu u jastuk da ne uje kako ridam nad njegovim bolom. I taman zaspim, a probudi me njegov pla. I ne mogu da ga uteim jer ne nalazim rei, zanemim od tuge i oaja. A znam da ne smem da otrim i sakrijem se, da vritim i proklinjem ivot, jer mu time ne bih pomogao. Ne zna kako je odlaziti sa njim na njen grob i gledati ga kako se naginje i ljubi njenu sliku, govori joj svakodnevne stvari kao da moe da ga uje, a onda ga odvesti kui i sluati jecaje do kasno u no. Sve sam to proiveo sa njim. Morao sam biti grub da bih ga dobro vaspitao kad pokae neposlunost i napravi problem u koli, a srce mi se cepa jer ga kanjavam iako ga je ivot ve preterano kaznio. To me je iscrpelo i nemam snage da iznova sve gradim. Zato ne dam da ikad oseti takvu povezanost sa nekim drugim ko moe da ode. - Misli da ja mogu da odem? ~ 45 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Moe da se uda. Da rodi svoje dete i, normalno, posveti mu se.

Marko to ne bi shvatio. Osetio bi se izdanim. Ne bi razumeo da mora da te s nekim deli. Lola je tek tad shvatila o emu Sran govori. Oito da je on bio snana zatita tom deaku. Ali i dalje nije mogla da shvati zato njoj toliko ne veruje. - On je pametan deko. Zna razliku izmeu majke i tetke, sigurna sam. - Zna razliku izmeu ta dva pojma, ali ne i u ljubavi. Zna li ta mi je rekao kad smo doli iz bioskopa i kad sam ga probudio da izae iz kola? - ta je rekao? - Tetka se smeje kao moja mama i kad me dri za ruku oseam se kao da me mama dri.

Lola se najeila. Bilo je to dirljivo, ali u isto vreme zastraujue. Da li je zaista mogla da podnese da Marko u njoj gleda majku? Nije bila sigurna u to. Tetka je bila prava, odgovarajua titula. U toj tituli je uivala i mislila je da je dovoljna da bi imala deakovo poverenje i ljubav. Ali poreenje sa majkom koja nije vie iva zaista je bio prevelik teret. - Lola, da li si spremna da mu zameni majku? Da li si svesna te odgovornosti? Nije mogla da odgovori. Bila je paralisana. - uti. I sama si svesna da ne moe da se nosi sa tim. Vidi, u pravu sam. Bolje je da jedno vreme ohladite odnose i da onda to vratimo u normalu. - Da li on pita za mene? - Da, esto. Ali razgovarao sam sa njim i rekao mu da tetke imaju svoje ivote i da moramo da to potujemo. Razumeo je. Mislim ak i da se sam uplaio svojih oseanja koja su ga podsetila na majku. Dakle, kad se vratimo sa mora, videete se. - Da, u redu... - Izvini ako te je ovo poremetilo. Ali imam utisak da ti u meni vidi udovite koje iz samo njemu poznatog razloga eli da poremeti tvoj i Markov odnos, da sam sebian i da mi je najvanije da Jovana ne bude zaboravljena. Nije sve tako jednostavno. - Nije, sad znam. - Drago mi je da sam uspeo da ti to objasnim. - I meni je. ~ 46 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Opet je nastala tiina. inilo se da on eli jo neto da kae. No, nije rekao nita vie osim pozdrava. Kad je prekinula vezu, Lola je bila u nekoj vrsti oka. Razmiljala je o

Markovim reima i bilo je sve stranije suoiti se sa tim da je on na neki nain u njoj traio svoju majku. Ona na to nije bila spremna. To je bilo prejaka emocija, a ona je od toga uvek beala. Ma koliko da je zavolela tog deaka, postojao je zid koji on nije mogao da pree - zid sigurnosti, nepovredivosti, zid samoodbrane. On je izvukao jednu ciglu i zid se zatresao. A Lola je odmah reila da ciglu vrati na svoje mesto i sauva sebe, a samim tim i deaka koji je oekivao mnogo vie nego to je ona mogla da mu prui.

~ 47 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 20.

INILO JOJ SE da prolazi venost, a ne dani i nedelje. Istina, imala je dosta problema u apoteci jer joj je jednog dana nenajavljeno dola inspekcija, a kad oni ree da nau neto to ne valja, naravno da e to i nai. S druge strane je otac, koji je nakon smrti supruge dobio eer, poeo vidno da slabi. Vid mu je oslabio i nekoliko dana je proveo kod Lole u stanu jer ga je vodila kod doktora plaei se zloudne bolesti koja je odnela i njenog brata. Na kraju se malo oporavio, promenjena mu je terapija, ali i potvreno da tumora nema, pa se vratio na selo. No, za sve vreme koliko je bio kod nje, Lola je morala da se suzdrava i da mu ne otkrije da ima unuka. Bilo joj je vie puta na vrh jezika da se izlane, plaei se da otac nee doekati dan da sazna veliku tajnu. Ali onda bi se setila poslednjeg razgovora sa Sranom i preutala bi. Kao da se plaila jer nema dovoljno prava da prisvaja Marka kad ve nije spremna ni da se suoi sa deakovim jakim emocijama.

Mnogo je izlazila. Sestra njene dobre prijateljice dola je iz Amerike, a kako je bila slobodna i svega etiri godine mlaa od Lole, njih dve su se udruile i uivale u letnjem nonom provodu. ak je Lola upoznala i jednog zanimljivog mukarca koji je bio neto mlai od nje, ali vianje sa njim nije otilo dalje od koketiranja i jednog poljupca za laku no. Sutradan mu se nije javila na telefon, a on je neoekivano brzo odustao. Tada se zapitala ta nije u redu sa njom i zbog ega tako lako die ruke ak i od mukaraca koji su joj simpatini. Nije im davala ansu, nije htela da izdri, povlaila se i tako joj je bilo lake. Jedne veeri je intenzivno mislila o Sranu. Za nju je takav mukarac bio neodoljiv. Naravno, samo da su se sreli pod nekim drugim okolnostima i da nisu imali nita zajedniko iz prolosti, ona bi mogla da se zainteresuje za njega. Ipak, bila je svesna da mu nije ba draga, ali zanimalo ju je da li bi bilo drugaije da se njihov susret desio pod drugim okolnostima.

Bilo je kasno popodne kad je zazvonio telefon. Bila je u gradu. Reila je da asti sebe dobrim cipelama, mada je znala da je kupovina samo jedan skup nain da se zavara usamljenost. Izvadila je telefon i videla Sranov broj. Ni sama nije znala zato se tako uzbudila. Javila se i zaula deji glas. Nekako udno je odjekivao. - ao, tetka!

Osmeh joj se pojavio na licu. Nedostajao joj je taj plavokosi deak. - Hej, Marko! Da li si se vratio sa mora? - Ne, jo sam na moru. Mnogo je lepo, pa emo ostati sedam dana due. Zna kako sam crn? Kao crnac! Ne bi me prepoznala! I nauio sam da ronim, sad mogu da plivam skroz na dnu! ~ 48 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Njegovo oduevljenje joj je toliko ulepalo taj dan da je mogla i da odustane od kupovine cipela. - Ba ti zavidim! Kako bih se ja bunula malo u vodu, nema pojma. - Zato ne doe? Mi ovde imamo celu kuu, nije velika, ali ima soba

za tebe. Naravno, odmah je pomislila kako Sran sedi pored Marka i mrti se. - Hvala na pozivu, ali ii emo na bazen kad se vrati. - Hoe ujak neto da te pita. A ja bih ba voleo da doe. ao, tetka! ulo se neko avrljanje, a onda i Sranov glas. Prola ju je neka jeza,

ali nikako ne bi mogla da je nazove neprijatnom. Naprotiv... - Marko je insistirao da te zovem, postao je toliko dosadan da zamalo nisam bacio telefon u more.

Na Lolino iznenaenje Sran nije zvuao ni ljutito, a ni hladno. Nasluivao se osmeh u njegovom glasu. - Verovatno mu je stalo da se svima pohvali kako je nauio da roni, pa sam tu i ja na spisku. To je normalno. - Zato ne doe? Mislim, na nekoliko dana, ako moe da nae vremena. Lola je morala da zastane, naslonivi se na jedan ulini stub. - Ti si ozbiljan? - Rekao ti je ve, iznajmili smo jednu manju kuu i ima mesta i za tebe. Do pre nekoliko dana u komiluku su bila deca iz Podgorice, ali otili su, pa je prilino tiho. Mi smo blizu Kotora, ali oko nas je dosta pusto. Osim dva starija brana para koja ne pomaljaju nos iz kua, nemamo ba neko drutvo. Mogla bi da doe, dobro je za odmor.

Poziv je zvuao iskreno. No, zbog svega to joj je ranije rekao Lola je bila oprezna. - Ali ono o emu smo priali... o Markovim potrebama da mu zamenim majku... Zar ne misli da bi to moglo da se pojaa ako mu se tu pridruim? - Priali smo dosta ovih dana. Mislim da sam ja sve to video malo preozbiljno.

Nekoliko sekundi je razmiljala. More, odmor, tiina, ali i Marko, pa i Sran... Sve je to zvualo primamljivo. Vapila je za promenom. Celo njeno bie kao da ju je nagovaralo da pristane, da sedne u auto i pree tih nekoliko stotina kilometara. ~ 49 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Dobro. Mogu da krenem ve sutra, ali do srede moram nazad. Tada mi radnica ide na odmor i moram da je menjam u apoteci. - Nemam pojma ni da radi u apoteci. Nismo priali o tim stvarima. - Drim apoteku. - Dobra stvar. Odlino, javi se kad krene, pa emo biti u kontaktu

dok ne doe. - Dobro. ujemo se sutra. Poljubi Marka. - Hou. Veza se prekinula. Tek tada se zapitala da li je normalna. Olako je pristala na taj poziv, a inae nije donosila tako nagle odluke. Iako je sad

ve bila iskusan voza, pomisao da sama prelazi toliki put do Crnogorskog primorja delovala je strano. Dolo joj je da javi da se predomislila. No, i dalje je neto u dubini njenog bia vapilo da napravi taj korak, pa makar se posle toga svet sruio.

~ 50 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 21.

KRENULA JE OKO podneva nakon to je sve organizovala u apoteci, s nadom da se radnice nee preterano opustiti dok nje nema. Istina, nije bilo mnogo posla, grad kao da je opusteo i muterije nisu esto ulazile u apoteku. Nabavke su bile proreene i to ju je malo smirivalo. Auto-put je delovao dosadno. Bilo je dosta automobila, ali inilo se da svi voze po propisima, pa joj je vonja mnogo lake pala. Razmiljala je o tome da li je spakovala sve to joj je bilo potrebno. Ponela je veliki kofer, iako je planirala da ostane samo nekoliko dana. Onda je razmiljala i o tome zato je Sran delovao tako raspoloeno, pa je pozvao da im se pridrui. Srce joj je igralo i jedva je ekala da stigne. Oseala se udno, kao da ide svojoj porodici, kao da odlazi negde gde je zadatak samo da uiva.

Sran ju je nazvao nekoliko puta. Delovalo je da brine da li je sve u redu i da li se dobro osea. - Ako se umori, stani negde, pojedi neto, popij kafu. Samo lagano. - Ne brini, nisam od onih vozaa koji jure da negde to pre stignu. - Misli, nisi voza kao ja? Nasmejala se. - Nikako nisam kao ti. - To nije toliko loe. ujemo se kad pree granicu. Javi se da znamo gde si. - U redu. - Marko ne moe da doeka da doe. I samo da zna, sprema ti veeru. Nee na popodnevno kupanje, ve se zavukao u kuhinju. - Lepo od njega. - Da, samo to sad i ja moram da pomaem jer nisam siguran da li e kuhinja preiveti njegovo eksperimentisanje. ujemo se.

Veza se prekinula, a Lola je nesvesno dala gas, elei to pre da stigne na svoje odredite.

~ 51 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy 22.

ZAMAKLA JE IZA jedne velike kue na zemljanom putu, dok je kroz prozor dopirao snaan miris mora. Sunce je zalazilo i nebo je poprimalo narandastu boju. I sama se udila kako je tako brzo stigla. Ugledala je deaka i mukarca gole do pojasa, u ortsevima, kako stoje ispred jedne omanje bele kue i mau joj. Prepoznala ih je, ali pogled na Sranovo miiavo telo prilino ju je uznemirio. No, morala je to da ignorie i da se suzdri od takvih misli.

Parkirala se ispred njih. Izala je i Marko joj je odmah pritrao. - Ba sam srean to si dola! - I ja sam. Stvarno si crn kao crnac. - Jesam, a? A sutra e da vidi kako ronim. - Jedva ekam! Deak ju je pustio i sad je bio red da se pozdravi sa Sranom. Na

njeno iznenaenje priao joj je i poljubio je u obraz. Zbunjena, Lola je odmah pocrvenela. Prosto joj je bilo neobino to je tako srdano doekuje nakon svega to se deava meu njima. - Mogu ti rei da si prilino brz voza. - Nije bilo guve na granicama. - Dobro dola. Poveli su je da joj pokau da je kua na samoj obali mora. Sran joj je objasnio da pripada roditeljima njegovog prijatelja, ali da su oni isuvie stari da dolaze, pa iznajmljuju celu kuu. Imala je dve male spavae sobe, kuhinju, kupatilo i izlaz na malu, peanu plau. Videla je tu na betoniranom delu dvorita, videla je drveni sto na kome su stajali ae, tanjiri i neto hrane i jedan konopac za ve na kome su se suile stvari. Bilo je toplo predveerje, sve je mirisalo na more, pa je Lola pomislila da joj odavno nije bilo tako lepo. - Daj mi kofer iz kola da ga odnesem u sobu. Sobe nisu posebno velike, ali i ne boravimo mnogo unutra, osim to prespavamo. Inae, ovaj tvoj bratanac je mnogo plaljiv. Nije hteo da spava sam u sobi, uvalio se u moj krevet, tako da ti ima sobu samo za sebe.

Dala mu je kljueve od kola i sluajno su se dodirnuli prstima. Zadrhtala je. Tad se ve zabrinula zato tako burno reaguje na tog mukarca. Neto u tome nije bilo u redu. - Marko, objasni svoj pokuaj kroketa dok ja ne doem. I pokai Loli esmu da opere ruke. ~ 52 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Marko se namrtio, ali samo nakratko. Uzeo je Lolu za ruku i

pokazao joj esmu skrivenu iza jednog drveta. - Prava seoska atmosfera! Marko se nasmejao, a onda je poveo do stola. - Ovo sam ja pravio. To je pohovana piletina. Malo