BU&CW

1

Alexandre Dumas

Grof Monte Kristo

BU&CW

2

Preveli Andrija Milievi i Duko Kosti

Priredio Ivan Kalnak, Vrac, 2011.

Naslov originala: ALEXANDRE DUMAS:

LA COMTE DE MONTE-CRISTO

BU&CW

3

PRVI DEO

exponto@hotmail.seDraft

exponto@hotmail.seDraft

BU&CW

4

1. DOLAZAK U MARSELJ

Na dan 24. februara 1815. godine, straar na tornju crkve Notr-Dam de la Gard objavi dolazak velike jedrenjae Faraon, koja se vraala sa putovanja do Smirne, Trsta i Napulja.

Kao to je bilo uobiajeno, jedan obalni krmar poe odmah iz pristanita, plovei du same tvrave If, i pristade uz lau izmeu rta Morion i ostrva Rion.

Odmah zatim kao to je takoe bilo uobiajeno, topovska platforma na tvravi Sen-an ispuni se mnogobrojnim radoznalcima. Jer, za Marselj je uvek bio veliki dogaaj dolazak nekog broda, a naroito kad je na taj brod, kao to je bio sluaj sa Faraonom, bio sagraen, opremljen i natovaren u tome starom gradu, nekadanjoj Fokeji, i kad je pripadao jednom tamonjem brodovlasniku.

Meutim, brod je dolazio sve blie. On je sreno prebrodio moreuz to ga je neki vulkanski potres izdubio izmeu ostrva Kalazarenja i ostrva arosa; potom je oplovio Pomeg i sad se pribliavao sa svoja tri etvrtasta jedra, velikim prednjim i zadnjim jedrom, ali se kretao tako sporo i sumorno, da su se radoznalci pitali, predoseajui nagonski neku nesreu, kakav li se to nemio dogaaj odigrao na brodu. Ipak, oni koji su se razumevali u moreplovstvo zapazili su da taj nemio dogaaj nije mogao da se dogodi samoj lai, jer ona se kretala kao brod kojim se savreno dobro upravlja: kotva mu je bila spremna za sputanje, uad to dre prednje jedro bila su oputena, a pored obalnog krmara, koji se spremao da provede Faraon kroz uski ulaz u pristanite Marselja, nalazio se jedan mlad ovek ivahnih pokreta i budna pogleda, koji je pazio na svaki pokret broda i ponavljao svako nareenje obalskog krmara.

Nejasna zabrinutost to se bee nadvila nad gomilom toga okupljenog sveta naroito je obuzela jednog posmatraa na platformi tvrave Sen-an, tako da on nije mogao saekati da laa ue u pristanite, ve skoi u jedan amac i naredi da se vesla u susret Faraonu, kome prie naspram malog zaliva Rezerve.

Kad vide kako ovaj ovek dolazi, mladi pomorac napusti svoje mesto pored obalnog krmara i prie sa eirom u ruci, pa se nalakti na ogradu broda.

Bio je to mladi od osamnaest do dvadeset godina, visok, vitak, lepih crnih oiju i kose crne kao abonos. itava njegova linost odavala je onaj duevni mir i odlunost koji su svojstveni ljudima to su od svoga detinjstva navikli da se bore sa opasnostima.

Ah, to ste vi, Dantese! uzviknu ovek iz amca. ta se to dogodilo, i otkud taj tuni izgled na itavom vaem brodu?

Velika nesrea, gospodine Morele! odgovori mladi. Velika nesrea, naroito za mene: naspram ivita-Vekije izgubili smo naeg hrabrog kapetana Leklera.

A brodski tovar? zapita brzo brodovlasnik.

BU&CW

5

Prispeo je sreno u odreeno pristanite, gospodine Morele, i ja mislim da ete u tom pogledu biti zadovoljni. Ali, na jadni kapetan Lekler

Pa ta mu se to dogodilo? zapita brodovlasnik oigledno malo umiren. ta je to zadesilo toga hrabrog kapetana?

Umro je.

Pao u more?

Ne, gospodine, ve je umro od zapaljenja mozga, u najuasnijim mukama.

Zatim, okrenuvi se svojim mornarima, ree:

Hej, pazi! Svak na svoje mesto, pripremi se za pristajanje!

Posada izvri nareenje. Istoga trenutka osam do deset mornara to su sainjavali posadu jurnue jedni ka konopcima za privezivanje jedara, drugi ka uadima za vezivanje preaga na jedrima, trei ka uadima za dizanje jedara, etvrti ka prednjem jedru, i najzad ostali ka uadima za skupljanje jedara.

Mladi pomorac baci nemaran pogled na taj poetak manevrisanja, pa videi da e njegova nareenja biti izvrena, vrati se svome sagovorniku.

Pa kako se dogodila ta nesrea? produi brodovlasnik, nastavljajui razgovor onde gde ga mladi pomorac bee prekinuo.

Boe moj, gospodine, onako kako se niko nije nadao: posle jednog dugog razgovora sa zapovednikom pristanita, kapetan Lekler otplovi iz Napulja veoma uzbuen; dvadeset i etiri asa kasnije obuze ga groznica, a tri dana posle toga bio je mrtav Mi smo ga sahranili po naem obiaju, i sad on poiva, pristojno umotan u jednu mornarsku postelju, sa jednim uletom od trideset est funti na nogama i drugim na glavi, naspram ostrva El iljo. Nosimo njegovoj eni njegov orden poasnog krsta i njegov ma. Eto ta mu je vredelo nastavi mladi uz tuni osmejak to je deset godina ratovao sa Englezima, kad je doekao da umre kao svaki obian ovek, u svojoj postelji.

Eh, ta ete, gospodine Edmonde, nastavi brodovlasnik, koji je izgledao sve uteniji svi smo mi smrtni ljudi, pa je potrebno da stari naine mesta mladima, jer inae ne bi bilo napretka. A poto me vi uveravate da je brodski tovar

u najboljem redu, gospodine Morele, za to vam ja jemim. Savetujem vam da ovo putovanje ne eskontirate za dvadeset i pet hiljada franaka zarade.

Potom, poto su ve bili minuli okruglu kulu, mladi pomorac viknu:

Skupljaj glavna jedra, prednje i zadnje! Zaustavljaj! Nareenje bi izvreno skoro istom brzinom kao na ratnom brodu.

Sva jedra dole!

Na ovu poslednju komandu, sva jedra se spustie, i laa je sad plovila skoro neosetno, napredujui samo usled ranijeg zaleta.

A sad, ako hoete da se popnete, gospodine Morele, ree Dantes videi brodovlasnikovo nestrpljenje evo vaega raunovoe, gospodina Danglara, koji ba sad izlazi iz svoje kabine i koji e vam dati sva obavetenja koja moete poeleti. A ja moram da pazim na pristajanje i da stavim brod u stanje alosti.

BU&CW

6

Brodovlasnik nije ekao da mu se dvaput kae. On dograbi jedno ue koje mu Dantes bee dobacio, pa se sa okretnou koja bi inila ast svakome mornaru, pope uz preage ukucane u ispupeni bok lae, dok se Dantes vraao svome mestu drugog kapetana, ostavljajui da razgovor nastavi onaj koga je on nazivao imenom Danglar i koji je iziavi iz svoje kabine zaista iao u susret brodovlasniku.

Ova nova linost bio je ovek od dvadeset i pet ili dvadeset i est godina, lica prilino natmurena, ponizan prema svojim pretpostavljenim a drzak prema potinjenima. Zbog toga, pored njegovog zvanja raunovoe, koje je uvek mrsko mornarima, posada ga je isto toliko malo marila koliko je, naprotiv, Dantesa volela.

Dakle, gospodine Morele, ree Danglar uli ste za nesreu, zar ne?

Da, da. Jadni kapetan Lekler! Bio je to valjan i estit ovek!

A naroito odlian moreplovac, koji je svoj vek proveo izmeu neba i vode, kako i dolikuje oveku kome su povereni interesi tako znaajnog preduzea kakvo je firma Morel i sin odgovori Danglar.

Ali, ree brodovlasnik pratei pogledom Dantesa, koji je traio mesto za pristajanje broda meni se ini da se ne mora biti dugogodinji moreplovac kao to vi kaete, Danglare, pa da ovek poznaje dobro svoj zanat, jer ini mi se da na prijatelj Edmond vri svoj posao kao ovek koji ne mora nikoga da pita za savet.

Jeste, ree Danglar bacivi na Dantesa kos pogled u kom blesnu odsev mrnje jeste, taj je mlad i taj misli da sve zna. Tek to je kapetan umro, a on je odmah preuzeo zapovednitvo ne pitajui nikoga za savet, i zbog njega smo izgubili dan i po na ostrvu Elbi, umesto da se vratimo pravo u Marselj.

to je preuzeo zapovednitvo broda, to mu je bila dunost kao drugog kapetana; a to je izgubio dan i po na ostrvu Elbi, tu je pogreio; osim ako nije trebalo opraviti neki kvar na brodu.

Laa je bila zdrava kao to sam i ja zdrav, i kao to elim da ste i vi, gospodine Morele. A to smo izgubili dan i po, to je uinio isto po svojoj udi, radi zadovoljstva da izie na kopno; eto u emu je stvar.

Dantese, ree brodovlasnik okreui se mladiu ta doite ovamo.

Izvinite, gospodine, ree Dantes biu vam na raspoloenju za koji trenutak.

Zatim se obrati posadi i ree:

Sputaj sidro!

Sidro odmah pade, i lanac se poe uz zveket odmotavati. Dantes ostade na svome zapovednikom mestu i pored toga to je bio i obalni krmar, sve dok i ovaj poslednji manevar nije bio zavren. Zatim ree:

Spustite zastavicu na pola katarke, savijte glavnu zastavu, ukrstite preke!

Eto vidite, ree Danglar on je uobrazio da je ve kapetan, tako mi asti.

BU&CW

7

On to zaista i jeste ree brodovlasnik.

Jeste, osim to nema prava da potpisuje vaeg ortaka i vas, gospodine Morele.

Boe moj! Zato ga ne bismo ostavili da vri tu dunost? ree brodovlasnik. Mlad je on, to znam, ali mi se ini da je sav predan svome poslu i veoma izveban u svome zanatu.

Danglarovo elo se natmuri.

Oprostite, gospodine Morele, ree Dantes prilazei. Sad, poto je brod usidren, stojim vam potpuno na raspoloenju. Vi ste me zvali, ini mi se?

Danglar odstupi jedan korak.

Hteo sam vas zapitati zato ste se zaustavili na ostrvu Elbi?

Ne znam, gospodine. Uinio sam to da bih izvrio poslednji nalog kapetana Leklera, koji mi je na samrti predao jedan paket za velikog marala Bertrana.

Jeste li ga videli, Edmonde?

Koga?

Velikog marala?

Jesam.

Morel se obazre unaokolo, pa povue Dantesa u stranu.

A kako je car? zapita ivo.

Dobro je, koliko sam mogao da ocenim svojim oima.

Vi ste dakle videli i cara?

On je uao kod marala za vreme dok sam ja tamo bio.

I razgovarali ste s njim?

To jest, on je razgovarao sa mnom, gospodine, ree Dantes osmehnuvi se.

Pa ta vam je kazao?

Postavljao mi je pitanja o brodu, o tome kad je poao ka Marselju, kojim je putem iao i kakav teret nosi. ini mi se, da je brod bio prazan, i da sam ja bio njegov vlasnik, on bi imao nameru da ga kupi. Ali sam mu rekao da sam ja samo drugi kapetan, i da brod pripada firmi Morel i sin. "A! Gle!" rekao je on, "Poznajem ja njih. Morelovi su brodovlasnici od oca na sina, i bio je jedan od Morelovih koji je sluio u istom puku sa mnom kad sam bio u garnizonu u Valansu".

To je zbilja tano! uzviknu brodovlasnik sav radostan. To je bio Polikar Morel, moj stric, koji je postao kapetan. Dantese, rei ete mome stricu da ga se car setio, pa ete videti kako plae taj matori namor. Dobro, dobro nastavi brodovlasnik tapui prijateljski mladia po ramenu. Dobro ste uinili, Dantese, to ste postupili po uputstvima kapetana Leklera i to ste se zaustavili na ostrvu Elbi, mada bi, kad bi se saznalo da ste predali nekakav paket maralu i da ste razgovarali sa carem, to moglo da vas ozloglasi.

Zato mislite, gospodine, da to moe da me ozloglasi? ree Dantes. Ja ak nisam ni znao ta nosim, a car mi je postavljao pitanja kakva bi mogao postavljati ma kome drugom. Ali oprostite nastavi Dantes. Evo dolaze nam sanitetski i carinski pregledai. Vi ete mi dopustiti, zar ne?

BU&CW

8

Izvolite, izvolite samo, dragi Dantese.

Mladi se udalji, i poto se on udaljavao, Danglar se priblii.

Dakle, zapita on izgleda da vam je naveo dobre razloge za svoje pristajanje u Porto-Feraju?

Odline, dragi gospodine Danglare.

Ah, utoliko bolje, odgovori dvaj jer je uvek neprijatno videti druga da ne vri svoju dunost.

Dantes je svoju izvrio, odgovori brodovlasnik i tu nema ta da se zameri. Njemu je kapetan Lekler bio naredio to zaustavljanje.

to se tie kapetana Leklera, zar vam nije predao jedno pismo od njega?

Ko?

Dantes.

Meni nije! Zar ga je imao?

Ja sam mislio da mu je kapetan Lekler, osim onog paketa, poverio i jedno pismo.

O kakvom to paketu govorite, Danglare?

Pa o onom to ga je Dantes predao pri prolasku pored Porto-Feraja!

Otkud vi znate da je on imao da preda neki paket u Porto-Feraju?

Danglar pocrvene.

Prolazio sam pored kapetanovih vrata, koja su bila odkrinuta, pa sam video kad je predao taj paket i to pismo Dantesu.

On mi o tome nije nita rekao ree brodovlasnik. Ali, ako ima pismo, on e mi ga predati.

Danglar je za trenutak razmiljao.

Onda, gospodine Morele, molim vas ree on da o ovome ne govorite nita Dantesu. Verovatno sam se ja prevario.

Toga trenutka mladi se vraao. Danglar se udalji.

Dakle, dragi Dantese, jeste li sad slobodni? zapita brodovlasnik.

Jesam, gospodine.

Pregled nije dugo trajao.

Nije; dao sam carinicima spisak nae robe. A to se tie pristanine policije, ona je zajedno sa obalnim krmarem poslala i jednog straara, kome sam predao nae isprave.

Onda, vi nemate ovde vie nikakva posla?

Dantes se hitro obazre oko sebe.

Nemam, sve je u redu ree on.

Onda moete poi s nama na veeru?

Oprostite, gospodine Morele, oprostite mi, molim vas, ali moram najpre da posetim svoga oca. Ali sam vam veoma zahvalan na asti koju mi ukazujete.

Tako je, Dantese, tako je. Ja znam da ste vi dobar sin.

A zapita Dantes sa izvesnim oklevanjem da li znate kako je

BU&CW

9

moj otac sa zdravljem.

Pa ja mislim da je dobro, dragi Edmonde, mada ga nisam skoro video.

Jeste, on ne izlazi nikud iz svoje sobice.

To je bar dokaz da mu za vreme vaeg odsustva nije nita nedostajalo.

Dantes se osmehnu.

Moj otac je ponosit, gospodine, pa i kad bi mu sve nedostajalo, sumnjam da bi ma ta zatraio od ikoga na svetu, osim od boga.

Pa lepo! Ali posle te prve posete, mi raunamo na vas.

Oprostite mi jo jedanput, gospodine Morele, ali posle ove prve posete imam da uinim jo jednu, koja mi je isto toliko draga.

Ah, zaista, Dantese, zaboravio sam da u Katalanu ima neko ko vas oekuje verovatno sa isto toliko nestrpljenja kao i va otac: to je lepa Mercedes.

Dantes se osmehnu.

Ah, ah, ree brodovlasnik sad se vie ne udim to je ona dola triput da me pita za novosti o Faraonu. Vraga, Edmonde, vi niste za aljenje, i imate u njoj lepu draganu!

Ona nije moja dragana, gospodine, ree ozbiljno mladi moreplovac. Ona je moja verenica.

To je ponekad jedno isto ree brodovlasnik smejui se.

Ali ne za nas, gospodine, odgovori Dantes.

Dobro, dobro, dragi Edmonde, nastavi brodovlasnik neu due da vas zadravam. Vi ste sasvim dobro vodili moje poslove, pa treba i ja vama da dam punu slobodu da svravate svoje. Je li vam potreban novac?

Nije, gospodine. Sauvao sam sve svoje plate za vreme putovanja, a to e rei skoro za tri meseca.

Vi ste uredan mladi, Edmonde.

Dodajte tome da ja imam siromanog oca, gospodine Morele.

Da, da, znam ja da ste vi dobar sin. Idite da posetite svoga oca. I ja imam sina, pa bih se jako ljutio na onoga koji bi ga posle tri meseca putovanja zadrao daleko od mene.

Onda doputate? ree mladi pozdravljajui.

Da, ako nemate vie nita da mi kaete.

Ne.

Nije li vam kapetan Lekler na samrti dao jedno pismo za mene?

Bilo mu je nemogue da pie, gospodine. Ali me to podsea da u morati da traim od vas odsustvo od dve nedelje dana.

Za vae venanje?

Najpre radi toga, a zatim da bih otiao do Pariza.

Dobro, dobro! Uzeete odsustva koliko hoete, Dantese. Za istovarivanje lae bie nam potrebno najmanje est nedelja, a novo putovanje nee moi da pone pre tri meseca Samo, kroz tri meseca e biti potrebno da budete ovde, jer Faraon nastavi brodovlasnik lupnuvi po ramenu mladog moreplovca nee moi da otputuje bez svoga kapetana.

BU&CW

10

Bez svoga kapetana! uzviknu Dantes radosnih oiju. Pazite ta time kaete, gospodine, jer ste ovim zadovoljili najskrivenije nade moga srca. Da nije vaa namera da me naimenujete za kapetana Faraona?

Kad bih ja bio sam, pruio bah vam ruku, dragi Dantese, i rekao bih vam: "Stvar je svrena". Ali ja imam jednog ortaka, a vi znate italijansku poslovicu: Ko ima ortaka, ima i gazdu. Pa ipak je polovina toga posla gotova, poto od dva glasa ve imate jedan za sebe. Oslonite se na mene da dobijete i onaj drugi, a ja u se potruditi to bolje mogu.

Oh, gospodine Morele, uzviknu mladi moreplovac hvatajui suznih oiju brodovlasnika za ruke. Gospodine Morele, ja vam zahvaljujem u ime svoga oca i Mercedes.

Dobro, dobro, Edmonde. Za dobre ljude postoji bog na nebu, nego ta! Idite da se vidite sa svojim ocem i sa Mercedes, pa posle toga doite k meni na razgovor.

Ali, zar neete da vas vratim na obalu?

Ne, hvala; ostau da pregledam raune sa Danglarom. Jeste li bili njim zadovoljni za vreme putovanja?

To zavisi kakav smisao pridajete tome pitanju, gospodine. Ako mislite na dobro drugarstvo, onda ne, jer mislim da me on ne voli od onoga dana kad sam nainio glupost pa sam mu, posle jedne nae svae, predloio da se zaustavimo desetak minuta na ostrvu Monte Kristo i da se tamo razraunamo. Pogreio sam to sam mu to predloio, a on je imao pravo to je taj predlog odbio. A ako tim pitanjem mislite na njega kao na raunovou, onda mislim da mu se nema ta zameriti i da ete biti zadovoljni njegovim nainom rada.

Ali, zapita brodovlasnik recite, Dantese, kad biste vi bili kapetan Faraona, da li biste rado zadrali Danglara pored sebe?

Bio ja kapetan ili njegov zamenik, gospodine Morele, odgovori Dantes ja u uvek imati najveih obzira prema onima koji uivaju poverenje mojih brodovlasnika.

Dobro, dobro, Dantese, vidim da ste u svakom pogledu valjan mladi. Neu da vas due zadravam. Idite, jer vidim da jedva ekate da poete.

Znai da sam dobio odsustvo? zapita Dantes.

Idite vi samo kad vam kaem.

Doputate li da uzmem va amac?

Uzmite.

Dovienja, gospodine Morele, i hvala vam po hiljadu puta.

Dovienja, dragi Edmonde, i elim vam svaku sreu.

Mladi moreplovac skoi u amac, sede na krmu i naredi da se pristane kod Kanebijere. Dva mornara polegoe odmah na vesla, i amac pojuri to je bre mogao, provlaei se izmeu hiljadu laica koje su zakravale uzan prolaz to vodi izmeu dva reda brodova od ulaza u pristanite do Orleanskog keja.

Brodovlasnik ga je pratio pogledom osmehujui se sve do obale, vide ga kako iskoi na ploe pristanita i kako se odmah izgubi u arenoj gomili koja od pet sati ujutru do devet uvee vrvi po onoj uvenoj ulici Kanebijer, kojom se dananji Fokejci toliko ponose da kau najozbiljnije i sa onim naglaskom koji toliko istie sve to oni kau: "Kad bi Pariz imao Kanebijeru, Pariz bi bio mali

BU&CW

11

Marselj".

Kad se okrete, brodovlasnik vide iza sebe Danglara, koji je prividno oekivao njegove naredbe, ali je uistini, kao i on, pratio pogledom mladog moreplovca.

Samo, bila je velika razlika u izrazu tih dvaju pogleda koji su pratili istoga oveka.

BU&CW

12

2. OTAC I SIN

Ostavimo Danglara neka se bori sa zloduhom mrnje i neka pokuava da protiv svoga druga doapne neku zlobnu sumnju na uvo brodovlasniku, pa poimo za Dantesom, koji, poto je proao itavom duinom Kanebijere, zae u ulicu Noaj, ue u jednu kuicu na levoj strani Mejlanskih aleja, pope se brzo na etvrti sprat mranim stepenicama, pa pridravajui se za ogradu stepenica jednom rukom, a utiavajui snano kucanje svoga srca drugom, zaustavi se pred jednim odkrinutim vratima kroz koja se mogla potpuno sagledati unutranjost jedne sobice.

To je bila sobica u kojoj je stanovao Dantesov otac.

Vest o dolasku Faraona ne bee jo doprla do starca, koji je ba tada, stojei na stolici, drhtavom rukom podupirao nekoliko dragoljuba pomeanih sa paviti koji su se puzali du ogradice na njegovom prozoru.

Odjednom on oseti kako ga neko obuhvati oko pasa, i jedan dobro poznati glas uzviknu iza njega:

Oe, dobri moj oe!

Starac uzviknu i okrete se; zatim, videi svog sina, baci mu se u naruje, sav uzdrhtao i potpuno bled.

ta ti je, oe? uzviknu mladi zabrinuto. Da nisi bolestan?

Ne, ne, dragi Edmonde, sine moj, dete moje, nisam; ali te nisam oekivao, te radost, uzrujanost to te vidim tako iznenada Ah, boe moj! ini mi se da u umreti!

E, pa priberi se, oe! To sam zaista ja! Svet kae da radost ne zadaje bol, i eto zato sam uao ovamo bez pripreme. Hajde, osmehni mi se umesto to me sad tako gleda unezverenih oiju. Ja sam se vratio, i sad emo biti sreni.

Ah, utoliko bolje, sine! nastavi starac. Ali, kako emo biti sreni? Znai da me vie nee ostavljati? Hajde, objasni mi svoju sreu!

Neka mi bog oprosti ree mladi to se radujem srei koja je zasnovana na alosti jedne porodice! Ali, sam bog zna da nikad ne bih poeleo takvu sreu. Ona je dola, i ja nemam snage da se zbog nje alostim: estiti kapetan Lekler je umro, oe, i verovatno da u uz pripomo gospodina Morela ja zauzeti njegovo mesto. Razume li sad, oe? Kapetan broda u dvadesetoj godini, sa sto zlatnika plate i udelom u zaradi! Zar to nije vie nego to je zaista mogao oekivati jedan siromaan mornar kao to sam ja?

Jeste, sine, jeste, zaista ree starac. To je srea.

Zato hou da prvim novcem to ga budem primio vi dobijete jednu kuicu sa batom u kojoj ete gajiti svoje dragoljube, paviti i orlove nokte Ali, ta ti je oe? Izgleda kao da ti je pozlilo?

Strpi se, strpi se, nee biti nita!

I kako ga je snaga izdavala, starac se zaturi unazad.

Hajde, hajde! ree mladi popijte malo vina, oe. To e vas

BU&CW

13

okrepiti. Gde drite vino?

Ne, hvala, nemoj traiti; nije mi potrebno ree starac, pokuavajui da zadri svog sina.

Treba, treba, oe, pokai mi gde je. I on otvori dva ili tri ormana.

Uzalud ree starac. Nema vie vina.

Kako to, nema vie vina! ree Dantes i poblede sad on. Gledao je as u upale i blede obraze stareve, a as u prazne ormane. Kako to, nema vie vina! Da li vam moda nije nedostajalo novaca, oe?

Nije mi nita nedostajalo, poto si ti sad ovde ree starac.

Pa ipak, promuca Dantes otirui znoj to mu je tekao sa ela ipak, ja sam vam bio ostavio dvesta franaka pre tri meseca kad sam poao na put.

Jeste, jeste, Edmonde, to je istina; ali si bio zaboravio pri polasku jedan mali dug naem susedu Kadrusu. On me je na to podsetio i rekao da e ako ja ne platim za tebe, otii da se naplati od gospodina Morela. I onda, razumee, bojei se da ti to ne nakodi

Pa?

Pa, eto, platio sam ja.

Ali, uzviknu Dantes ja sam dugovao Kadrusu sto i etrdeset franaka.

Jeste promuca starac.

I vi ste ih dali od onih dvesta franaka koje sam vam ja ostavio?

Starac klimnu glavom.

Znai da ste iveli tri meseca sa ezdeset franaka! proapta mladi.

Pa ti zna kako su male moje potrebe ree starac.

Oh, boe moj, boe moj, oprosti mi! uzviknu Edmond padajui na kolena pred tim dobrim ovekom.

ta to ini?

Oh, vi ste me ojadili!

Eh, ti si ovde i ree starac osmehujui se. Sad je sve zaboravljeno, jer je sad sve dobro.

Jeste, evo me ree mladi evo me, sa lepom budunou pred sobom i neto novaca. Evo, oe, ree on uzmi, uzmi i poalji da se odmah donese neto.

I on izrui na sto svoje depove, u kojima je bilo dvadesetak zlatnika, pet ili est talira od pet franaka i sitan novac.

Lice staroga Dantesa razvedri se.

ije je sve to? ree.

Pa, moje!.. Tvoje!.. Nae!.. Uzmi, kupi hrane, budi srean, a sutra e ih biti jo.

Polako, polako, ree starac osmehujui se. Ako dopusti, ja u se umereno koristiti tvojom kesom, jer bi svet pomislio, kad bi me video da kupujem mnogo stvari odjednom, da sam morao ekati na tvoj povratak pa da mogu kupovati.

BU&CW

14

ini kako hoe, ali pre svega uzmi jednu sluavku, oe. Ja neu da ti i dalje bude sam. Imam krijumarene kafe i odlinog duvana u jednoj maloj putnikoj torbi na dnu broda, i ti e to ve sutra dobiti. Ali, pst! Evo nekoga.

To je Kadrus, koji je svakako saznao za tvoj dolazak, pa sad verovatno dolazi da ti poeli dobrodolicu.

Eto, opet e usne govoriti jedno, dok e srce misliti drugo proapta Edmond. Ali, svejedno, to je sused koji nam je nekada uinio uslugu, pa neka je dobrodoao.

I zaista u trenutku kada je Edmond zavravao ovu reenicu apatom, u okviru ulaznih vrata pojavi se crna i bradata glava Kadrusa. Bio je to ovek od dvadeset i pet ili dvadeset i est godina; drao je u ruci komad tkanine, od koga se, poto je bio kroja, spremao da naini peeve kaputa.

A, vratio si se, Edmonde? ree on sa veoma jakim marseljskim naglaskom i irokim osmehom kojim je otkrivao zube bele kao slonovaa.

Kao to vidite, komija Kadruse, i spreman sam da vam uinim svaku uslugu odgovori Dantes, skrivajui nedovoljno svoju hladnou pod ovom ponudom uslunosti.

Hvala, hvala! Sreom, meni nije nita potrebno, ve su ponekad ak drugima potrebne moje usluge. (Dantes se tre). Ja to ne kaem zbog tebe, mladiu; ja sam ti pozajmio novaca, i ti si mi ga vratio; tako se radi meu dobrim susedima, i sad smo izravnati.

Nismo nikada izravnati sa onima koji su nas obavezali ree Dantes. Jer i kad im ne dugujemo vie novac, ipak im dugujemo zahvalnost.

Zato da govorimo o tome! to je bilo, bilo. Bolje da govorimo o tvome srenom povratku, mladiu. Eto, ja sam bio otiao tek onako na pristanite da dokupim kestenjaste ohe, kad sretoh prijatelja Danglara:

" Ti u Marselju?

" Eh, pa dabome odgovori mi on.

" A ja sam mislio da si u Smirni.

" Mogao bih biti i tamo, jer se ba sad otuda vraam.

" A Edmond, gde je taj momi?

" Pa kod svog oca, svakako" odgovori Danglar. I onda sam doao nastavi Kadrus da sa zadovoljstvom stegnem ruku jednom prijatelju!

Taj dobri Kadrus; ree starac on nas toliko voli.

Pa razume se da vas volim, i da vas jo i cenim, poto su poteni ljudi retki! Ali, izgleda da ti postaje bogata, mladiu! nastavi kroja bacajui iskosa pogled na pregrt zlata i srebra to Dantes bee stavio na sto.

Mladi zapazi blesak udnje koji sevnu u crnim oima njegovoga suseda.

Eh, boe moj! ree on nemarno. Taj novac nije moj. Ja sam izrazio ocu sumnju da li nije za vreme moga odsustva bio lien neega, a on da bi me uspokojio ispraznio je svoju kesu na sto. Hajde, oe, nastavi Dantes vratite taj novac u vau kesicu, osim ako sad naem susedu Kadrusu nije moda potreban, u kome sluaju mu stoji potpuno na raspoloenju.

BU&CW

15

Ne, mladiu, ree Kadrus meni nije nita potrebno, i, bogu hvala, zanat ishranjuje onoga koji radi. Zadri svoj novac, zadri ga, jer ga nikad nije suvie; ali sam ti ipak zahvalan na tvojoj ponudi kao da sam se njom koristio.

Ponudio sam od sveg srca ree Dantes.

Ja u to ne sumnjam. Dakle, sad si u najboljim odnosima sa gospodinom Morelom? Ti si umiljat mladi.

Gospodin Morel je uvek bio dobar prema meni odgovori Dantes.

U tom sluaju grei to si odbio da rua kod njega.

Kako odbio da rua? prihvati stari Dantes. Zar te je on bio pozvao na ruak?

Jeste, oe odgovori Edmond smeei se zbog uenja koje je izazvalo kod njegovog oca prevelika poast koja mu je ukazivana.

A zato si, sine, ti to odbio? zapita starac.

Da bih se to pre vratio k vama, oe, odgovori mladi. Hitao sam da vas to pre vidim.

To je svakako bilo neprijatno tome dobrom gospodinu Morelu nastavi Kadrus. A kad neko cilja da postane kapetan broda onda grei ako se protivi eljama svoga brodovlasnika.

Ja sam mu objasnio uzrok mom odbijanju, odgovori Dantes i on je to razumeo, nadam se.

Ah, znate, da bi neko postao kapetan broda, treba pomalo da ugaa svojim gospodarima.

Ja se nadam da u biti kapetan i bez toga odgovori Dantes.

Utoliko bolje, utoliko bolje! To e biti prijatno svima vaim starim prijateljima a ja znam nekoga onamo, iza tvrave Svetoga Nikole, ko se nee ljutiti zbog toga.

Mercedes? ree starac.

Jeste, oe, prihvati Dantes i sa vaim doputenjem, sad poto sam vas video, sada kad znam da ste zdravi i da imate sve to vam je potrebno zamoliu vas za odobrenje da odem u posetu u Katalan.

Idi, dete moje, ree stari Dantes i neka te bog blagoslovi kroz tvoju enu, kao to je mene blagoslovio kroz moga sina.

Njegova ena! ree Kadrus. Kako vi to hitate, ia Dantese! ini mi se da ona jo nije to.

Nije, ali po svemu izgleda odgovori Dantes da e to uskoro postati.

Svejedno, svejedno ree Kadrus. Dobro si uinio to si pohitao, mladiu.

A zato?

Zato to je Mercedes lepa devojka, a lepe devojke ne oskudevaju u udvaraima; ova naroito, jer je bar njih dvanaestak prate.

Zbilja? ree Edmond sa osmehom kroz koji je probijala izvesna zabrinutost.

BU&CW

16

O, da, odgovori Kadrus i to su sve dobre prilike za udadbu. Ali, zna, ti e postati kapetan broda, pa tebe ve nikako nee odbiti!

to znai prihvati Dantes sa osmehom koji je nedovoljno skrivao njegovu zabrinutost da kad ne bih bio kapetan

Eh, eh! ree Kadrus.

Neka, neka, ree mladi ja imam lepe miljenje nego vi o enama uopte, a o Mercedes posebno, ubeen sam da e mi ona ostati verna pa bio ja kapetan ili ne.

Utoliko bolje, utoliko bolje! ree Kadrus. Uvek je dobro kad neko namerava da se eni da ima poverenja. Ali svejedno; veruj mi, mladiu, ne treba vie da gubi vreme, nego pohitaj i objavi joj svoj dolazak i saopti joj svoje nade.

Evo, polazim ree Edmond.

On zagrli svoga oca, pozdravi Kadrusa glavom i izie.

Kadrus ostade jo malo; zatim, oprostivi se sa starim Dantesom, sie i otide da nae Danglara, koji ga je oekivao na uglu ulice Senak.

ta je, ree Danglar jesi li ga video?

Sad sam se ba rastao od njega ree Kadrus.

A da li ti je govorio neto o svojoj nadi da postane kapetan?

On o tome govori kao da je to ve gotovo.

Polako! ree Danglar. On se malo suvie uri, ini mi se.

Eh, pa izgleda da mu je to obeao gospodin Morel.

I on je sad veoma radostan?

ak je zbog toga i drzak. Ponudio mi je svoje usluge kao da je on nekakva velika linost; nudio mi je da mi pozajmi novac, kao da je neki bankar.

I vi ste to odbili?

Pa razume se; mada sam mogao to i da primim, poto sam mu ja stavio u ruku prve srebrnjake kojima je rukovao u svome ivotu. Ali sad gospodinu Dantesu nee vie niko biti potreban, jer e postati kapetan.

Eh, ree Danglar on to jo nije.

Bogami, bolje da to i ne postane, ree Kadrus jer inae nee ovek moi s njim ni da razgovara.

Pa, ako bismo mi hteli, ree Danglar on bi ostao ono to je, pa bi ak moda postao i neto manje nego to je sad.

ta ti to govori?

Nita, ja to govorim za sebe. A on je jo uvek zaljubljen u lepu Katalonku?

Zaljubljen do uiju. Otiao je k njoj. Ali, ili se ja jako varam, ili e on imati neprijatnosti na toj strani.

Objasni to to kae.

Eh, emu to?

Vanije je to nego to ti misli. Ti ne voli Dantesa zar ne?

BU&CW

17

Ja ne volim nadmene ljude.

E, pa onda mi kai ta zna o Katalonki!

Ne znam nita pouzdano. Samo, video sam neke pojave zbog kojih mislim, kao to sam ti rekao, da e budui kapetan imati neprijatnosti na putu ka Starim bolnicama.

A ta si video? Hajde, priaj.

E, pa eto, video sam da uvek kad Mercedes odlazi u varo, nju prati jedan snaan momak Katalonac, crnih oiju, rumena lica, veoma mrk i veoma vatren, i da ga ona naziva roakom.

Gle, zbilja! A misli li ti da joj se taj roak udvara?

Ja to pretpostavljam, jer koga vraga moe initi jedan momak od dvadeset godina sa jednom lepom devojkom od sedamnaest?

I ti kae da je Dantes otiao u Katalan?

Poao je ispred mene.

Ako bismo i mi poli na istu stranu, mogli bismo se zaustaviti kod Rezerve i tamo, uz au malgeskog vina, oekivati novosti.

A ko bi nam ih saoptio?

Mi bismo bili ha ulici, te bismo po Dantesovom licu videli ta se dogodilo.

Hajdemo ree Kadrus. Ali ti e platiti pie?

Razume se odgovori Danglar.

I obojica se uputie brzim korakom ka oznaenom mestu. Kad stigoe tamo, naruie da im se donese boca vina i dve ae.

ia-Pamfil ree da je video pre nepunih desetak minuta Dantesa kad je proao tuda.

Znajui pouzdano da je Dantes u Katalanu, oni sedoe ispod mladog lia platana i javora, u ijim je granama veselo jato ptica slavilo prve lepe prolene dane.

BU&CW

18

3. KATALAN

Na sto koraka od mesta gde su dva prijatelja, pogleda uprtih u daljinu i nauljenih uiju, iskapljivali penuavo malgesko vino, uzdizalo se pozadi jednog golog breuljka izgrizenog suncem i severcem selo Katalan.

Jednoga dana pola je iz panije jedna tajanstvena grupa naseljenika i pristala uz obalu rta na kome i danas ivi. Ona je dola iz nepoznatoga mesta i govorila je nepoznatim jezikom. Jedan od njenih stareina, koji je razumevao provansalski jezik, zatrai od optine grada Marselja da im pokloni taj goli i neplodni rt na koji oni behu, poput antikih mornara, izvukli na obalu svoje barke. Njegovoj molbi izioe u susret, i posle tri meseca, okolo dvanaest ili petnaest barki koje behu dovezle te morske ergare uzdizalo se jedno seoce.

To selo, sagraeno na udan i ivopisan nain, pola mavarsko pola panjolsko, jeste isto ono koje je danas nastanjeno potomcima tih ljudi i oni govore jezikom svojih otaca. I posle tri ili etiri stolea oni su jo uvek ostali verni tome malom rtu na koji su se sruili kao jato morskih ptica, ne meajui se ni u emu sa marseljskim stanovnitvom, sklapajui brakove izmeu sebe i sauvavi obiaje i nonju svoje postojbine, kao to su sauvali i njen govor.

Potrebno je da itaoci pou sa nama jedinom ulicom toga seoceta i da uu sa nama u jednu od onih kua kojima je sunce spolja dalo onu lepu boju uvelog lia to se vidi na svima zgradama toga kraja, a iznutra rapavu prevlaku bele boje, koja je jedini ukras panskih domova.

Jedna stasita devojka kose crne kao gar, oiju umilnih kao u gazele stajala je naslonjena leima na sobni zid i svojim tankim prstima antikog oblika gnjeila jedan struk nevinog vresa upkajui sa njega cvetie, iji su otpaci ve leali u gomili na podu. Osim toga, njene miice gole do lakata i njene preplanule ruke, koje su izgledale kao da su izmodelirane poput ruku Venere iz Arla, podrhtavale su od nekakvog grozniavog nestrpljenja i ona je lupkala u pod svojim vitkim i ispupenim stopalom, te se nazirao ist, ponosan i smeo oblik njene noge, utegnute u arapu od crvenog pamunog konca sa sivim i plavim uglastim arama.

Na tri koraka od nje, sedei na stolici koju je ljuljao naglim pokretima i nalaken na stari crvotoni sto, jedan visok mladi od dvadeset do dvadeset i dve godine posmatrao ju je sa licem na kome su se borile zabrinutost i srdba. Njegove oi su ispitivale, ali je vrst i prav pogled devojin gospodario njenim sagovornikom.

Pa eto, Mercedes, govorio je mladi uskoro e opet Duhovi, a to je trenutak za svadbu; odgovorite mi!

Ja sam vam ve sto puta odgovorila, Fernando, i vi mora da ste zbilja svoj sopstveni neprijatelj kad me i dalje pitate!

Pa lepo! Ponovite to opet, preklinjem vas, ponovite opet, da bih uspeo da u to poverujem. Recite mi po stoti put da odbijate moju ljubav, koju je vaa mati odobravala; ubedite me sasvim da se vi igrate mojom sreom, da moj ivot ili moja smrt za vas nita ne znae. Ah, boe moj, boe moj! Sanjati deset

BU&CW

19

godina da u postati va mu, Mercedes, pa izgubiti tu nadu koja je bila jedini cilj moga ivota!

Ja bar nisam nikad hrabrila tu vau nadu, Fernando, odgovori Mercedes. vi nemate da mi zamerite ni kakvu koketeriju prema vama. Uvek sam vam govorila: "Volim vas kao brata, ali ne traite nikada od mene neto drugo osim toga sestrinskog prijateljstva, jer moje srce pripada drugome." Zar vam nisam uvek tako govorila, Fernando?

Jeste, ja to znam dobro, Mercedes odgovori mladi. Jeste, vi ste mi uinili svirepu ast da budete iskreni. Ali, zar vi zaboravljate da meu Kataloncima vai sveti zakon da se ene i udaju meu sobom?

Varate se, Fernando, to nije zakon, to je samo obiaj; i verujte mi, bolje je da ne prizivate taj obiaj u svoju korist. Vas nisu uzeli prilikom regrutovanja, Fernande, i sloboda koju su vam ostavili samo je prosta trpeljivost; svakoga trenutka vas mogu pozvati pod zastavu. Kad postanete vojnik, ta biste inili sa mnom, sa jednom sirotom devojkom bez roditelja, jadnom, bez imanja, ija se jedina imovina sastoji od jedne kolibe u ruevinama, gde visi nekoliko pocepanih mrea, bedno nasledstvo to ga je moj otac ostavio mojoj majci, a moja majka meni? Pomislite, Fernando, da od pre godinu dana, otkako je ona umrla, ja ivim skoro od milostinje svojih sugraana! Ponekad se vi inite kao da sam vam ja od koristi, a to zato da biste imali prava da podelite sa mnom ribu koju ste ulovili, i ja to primam, Fernando zato to ste vi sin jednoga brata moga oca, zato to smo zajedno odrasli, a jo vie zato to bi vam, vie od svega, zadalo suvie bola ako bih vas odbila. Ali ja oseam dobro da riba koju ja nosim da prodam i da dobijem novac kojim kupujem konoplju da predem, ja oseam dobro, Fernando, da je to milostinja.

A ta mari, Mercedes, ako vi, mada sirota i usamljena, odgovarate mojim eljama vie nego erka najponositijeg brodovlasnika ili najbogatijeg bankara iz Marselja! ta treba ljudima kao to sam ja? estita ena i dobra domaica. Gde u ja nai bolju od vas i u jednom i u drugom pogledu?

Fernando, odgovori Mercedes vrtei glavom ena postaje rava domaica i ne moe da jemi da e ostati potena ena kad voli drugog oveka a ne svog mua. Zadovoljite se mojim prijateljstvom, jer, ponavljam vam, to je sve to vam mogu obeati, a ja obeavam samo ono to znam pouzdano da mogu dati.

Da razumem to ree Fernando. Vi podnosite strpljivo svoju bedu, ali se bojite da ja ne zapadnem u nju. E, vidite, Mercedes, kad biste me vi voleli, ja bih okuao sreu; vi biste mi doneli sreu, i ja bih postao bogat: ja mogu da proirim svoj ribarski posao; mogu da stupim za pomonika u neku trgovinu; mogu i sam da postanem trgovac!

Ne moete vi pokuati nita od svega toga, Fernando. Vi ste vojni obveznik, a to ste ostali u Katalanu, to je stoga to nije ratno stanje. Ostanite, dakle, ribar; ne bavite se snovima zbog kojih bi vam se stvarnost mogla uiniti jo stranijom, i zadovoljite se mojim prijateljstvom, poto vam ne mogu dati neto drugo.

Zbilja, Mercedes, vi ste u pravu. Ja u biti mornar; umesto odela naih otaca, koje vi prezirete, nosiu eir od lakovane koe, prugastu koulju i plavu bluzu sa kotvama na dugmadima. Zar ne treba da je neko tako obuen pa da vam se svia?

BU&CW

20

ta hoete time da kaete? zapita Mercedes bacajui jedan zapovedniki pogled. ta hoete time da kaete? Ne razumem vas.

Hou da kaem Mercedes, da ste tako strogi i tako svirepi prema meni samo stoga to oekujete nekog koji je tako obuen. Ali onaj koga vi oekujete moda je nestalan, a ako on to nije, onda je more nestalno za njega.

Fernando, uzviknu Mercedes mislila sam da ste dobri, ali sam se varala! Fernando, vi imate zlo srce, kad prizivate u pomo svojoj ljubomori gnev boji! E pa lepo, jeste, neu da krijem: ja oekujem i volim onoga na koga vi mislite, pa i ako se on ne vrati, umesto da se tuim na tu nestalnost koju vi spominjete, ja u rei da je on umro volei me.

Mladi Katalonac se tre besno.

Ja vas razumem, Fernando, vi ete kriviti njega to vas ja ne volim; vi ete ukrstiti svoj katalonski no sa njegovim bodeom! A ta e vam to koristiti? Da izgubite moje prijateljstvo ako budete pobeeni, ili da vidite kako se moje prijateljstvo pretvara u mrnju ako pobedite. Verujte mi, zapodevati svau sa nekim ovekom je rav nain da se dopadne eni koja voli tog oveka. Ne, Fernando, vi neete dopustiti da vas povuku vae zle misli. Kad ve ne moete da me imate za enu, zadovoljiete se da me imate za prijateljicu i sestru. A uostalom, dodade ona oiju zamagljenih i punih suza priekajte, priekajte, Fernando; vi ste sami kazali maloas da je more podmuklo, a ve je etiri meseca otkako je on otputovao; za ta etiri meseca ja sam izbrojala dosta bura na moru!

Fernando ostade neosetljiv; on ne pokua da utre suze koje su se kotrljale niz Mercedesine obraze; pa ipak, za svaku od tih suza on bi dao au svoje krvi; ali su te suze tekle za drugoga.

On ustade, proe kroz kolibu i vrati se, pa stade pred Mercedes, mrka pogleda i stisnutih pesnica.

Hajde, Mercedes, ree on odgovorite jo jedanput: jeste li se na to vrsto odluili?

Ja volim Edmonda Dantesa ree hladno devojka i niko drugi osim Edmonda nee biti moj mu.

I voleete ga uvek?

Dokle god budem iva.

Fernando obori glavu kao obeshrabren ovek, pusti jedan uzdah koji je liio na jeanje, zatim odjednom die glavu, pa stisnutih zuba i rairenih nozdrva ree:

Ali ako je on umro?

Ako je on umro umreu i ja.

Ali ako vas on zaboravi?

Mercedes! viknu jedan veseo glas izvan kue. Mercedes!

Ah! uzviknu devojka kliknuvi od radosti i poletevi puna ljubavi. Sad vidi da me nije zaboravio, poto se, eto, vraa!

I ona jurnu ka vratima, pa ih otvori i viknu:

Hodi, Edmonde! Evo me!

Fernando, bled i uzdrhtao, ustuknu kao to ini putnik kada ugleda

BU&CW

21

zmiju, pa naiavi na svoju stolicu, pade na nju.

Edmond i Mercedes bili su u zagrljaju. arko Marseljsko sunce koje je prodiralo kroz otvorena vrata zasulo ih je talasom svetlosti. Isprva oni nisu videli nita od onoga to ih okruuje. Neizmerna srea izdvajala ih je od ostalog sveta i oni su govorili samo onim isprekidanim reima koje izraavaju polete jedne tako usplamtele radosti da izgleda da su izrazi bola.

Odjednom Edmond spazi mrano lice Fernandovo, koje se u senci ocrtavalo bledo i zloslutno. Jednim pokretom, koga nije ni sam bio svestan, mladi Katalonac je drao ruku na nou zadenutom za pojas.

Ah, oprostite ree Dantes namrtivi se takoe. Nisam bio zapazio da nas je troje.

Zatim, okrenuvi se Mercedesi, zapita:

Ko je taj gospodin?

Gospodin e biti va najbolji prijatelj, Dantese, jer on je moj prijatelj, moj roak, moj brat. To je Fernando, a to e rei ovek koga posle vas, Edmonde, volim najvie na svetu. Zar ga ne poznajete?

Ah, da, poznajem ga ree Edmond.

I ne putajui Mercedes, iju je ruku drao stegnutu u svojoj, on prui srdanim pokretom svoju drugu ruku Kataloncu.

Ali Fernando, i ne pomiljajui da odgovori na taj prijateljski pokret, ostade nem i nepomian kao kip.

Tada Edmond pree ispitivakim pogledom sa Mercedes, uzbuene i uzdrhtale, na Fernanda, mranog i zlokobnog.

Taj jedan pogled otkri mu sve.

Ljutnja mu planu na licu.

Nisam znao da sam se toliko urio da doem k vama, Mercedes, da bih ovde naiao na jednog neprijatelja.

Neprijatelja! uzviknu Mercedes pogledavi gnevno u svoga roaka. Neprijatelja u mojoj kui, kae ti, Edmonde! Kad bih ja to verovala, uzela bih te pod ruku i otila u Marselj, ostavljajui ovu kuu da se vie nikad u nju ne vratim.

Fernandovo oko blesnu kao munja.

I kad bi tebe zadesila nesrea, moj Edmonde, nastavi ona sa istom neumoljivom hladnoom koja je pokazivala Fernandu da je ta devojka pronikla do dna njegove kobne misli ako bi se tebi dogodila nesrea, ja bih se popela na rt Morion i bacila na stene strmoglavce.

Fernando uasno poblede.

Ali ti si se prevario, Edmonde, nastavi ona ti nema ovde nikakvog neprijatelja; ovde je samo Fernando, moj brat, koji e ti stegnuti ruku kao odanom prijatelju. I pri ovim reima devojka okrete svoje odluno lice ka Kataloncu, koji kao opinjen tim pogledom prie polako Edmondu i prui mu ruku.

Njegova mrnja slina nemonom ali ipak besnom talasu, slomila se o mo koju je ta ena imala nad njim.

Ali tek poto je dodirnuo Edmondovu ruku, on oseti da je uinio sve to

BU&CW

22

je mogao uiniti, te jurnu iz kue.

Oh! uzviknu on trei kao pomaman i hvatajui se rukama za kosu. Oh, ko e me osloboditi ovoga oveka? Teko meni! Teko meni!

Hej, Katalone! Hej, Fernando! Kuda juri? ree jedan glas.

Mladi se naglo zaustavi, pogleda oko sebe i spazi Kadrusa kako sedi za stolom sa Danglarom pod svodom od zelena lia.

Hej! ree Kadrus zato nee da doe k nama? Zar ti se toliko uri da nema vremena da se pozdravi sa svojim prijateljima?

A naroito kad oni imaju pred sobom jo jednu skoro punu bocu dodade Danglar.

Fernando pogleda u ta dva oveka tupo i ne odgovori nita.

Izgleda sasvim pokunjen ree Danglar gurajui kolenom Kadrusa. Da se mi nismo prevarili, te da, suprotno naem predvianju, Dantes ne pobedi?

Eh, treba videti ree Kadrus.

Pa okrenuvi se mladiu, ree:

E, pa ta je, Katalone, jesi li se reio?

Fernando obrisa znoj koji mu se slivao sa ela i ue polako pod hladnjak, iji hlad kao da malo povrati mir njegovim ivcima, a sveina malo prijatnosti njegovom iserpenom telu.

Dobar dan! ree on. Vi ste me zvali, zar ne?

I on se srui vie nego to sede na jednu od stolica koje su bile oko stola.

Pozvao sam te zato to si trao kao mahnit i zato to sam se pobojao da ne ode i ne skoi u more ree smejui se Kadrus. ta, vraga! Kad neko ima prljatelja, to nije samo radi toga da bi mu ponudio au vina ve i zato da bi ga spreio da ne popije tri ili etiri litra vode.

Fernando pusti jedan uzdah koji je liio na jecaj i obori glavu na ake ukrtene na stolu.

E, sluaj! Hoe li da ti ja kaem, Fernando nastavi Kadrus, zapoinjui razgovor sa onom grubom naglou prostih ljudi koji zbog radoznalosti zaborave na svako lukavstvo. Sluaj, ti lii na postienog ljubavnika.

I on proprati ovu alu glasnim smehom.

Eh, odgovori Danglar momak skrojen kao to je ovaj ne treba da bude nesrean u ljubavi. Ti se to samo ali, Kadruse.

Ne, bogme prihvati ovaj. Bolje sluaj kako uzdie. Hajde, hajde, Fernando, ree Kadrus digni nos i odgovori nam, jer nije lepo ne odgovarati prijateljima koji nas pitaju za zdravlje.

Moje zdravlje je dobro ree Fernand steui pesnice, ali ne diui glavu.

Ah, vidi, Danglare, ree Kadrus namigujui okom na svog prijatelja evo u emu je stvar: Fernando, koga vidi ovde i koji je dobar i estit Katalonac, jedan od najboljih ribara u Marselju, zaljubljen je u jednu lepu devojku koja se zove Mercedes. Ali, na nesreu, izgleda da je ta lepa devojka zaljubljena u drugog kapetana Faraona. A kako je Faraon ba danas

BU&CW

23

uao u pristanite, onda valjda razume?

Ne, ja ne razumem ree Danglar.

Jadni Fernando mora biti da je dobio otkaz nastavi Kadrus.

Dobro, pa ta s tim? ree Fernando dignuvi glavu i pogledavi Kadrusa kao ovek koji trai nekoga na kome bi iskalio svoj gnev. Mercedes ne zavisi ni od koga, zar ne? I ona je slobodna da voli koga ona hoe.

Ah, ako ti tako uzima tu stvar, onda je to neto drugo! ree Kadrus. Ja sam verovao da si ti pravi Katalonac, a meni su priali da Katalonci ne doputaju da ih neki suparnik istisne. ak su mi govorili da je Fernando strahovit u svojoj osveti.

Fernando se osmehnu alostivo.

Zaljubljen ovek nije nikada strahovit ree on.

Jadni mladi! prihvati Danglar, pravei se da saaljeva mladia iz dubine due. ta e? On se nije nadao da e videti Dantesa kako se odjednom vraa. Mislio je da je moda mrtav, neveran, ko zna? Te su stvari utoliko bolnije ukoliko nas zadese iznenada.

A, bogme, u svakom sluaju, ree Kadrus, koji je pio dok je govorio i na koga je opojno malgesko vino poinjalo da dejstvuje u svakom sluaju Fernando nije jedini kome smeta srean dolazak Dantesa, zar ne, Danglare?

Nije, to si tano rekao, i ja bih skoro smeo da kaem da e mu to doneti nesreu.

Ali, svejedho, nastavi Kadrus nalivajui jednu au vina Fernandu i punei po osmi ili deseti put svoju, dok je Danglar jedva i srknuo iz svoje svejedno, on se ipak eni Mercedes, lepom Mercedes; on se barem vratio radi toga.

Za to vreme je Danglar obuhvatio pronicljivim pogledom mladia, na ije su srce Kadrusove rei padale kao rastopljeno olovo.

A kad e biti svadba? zapita on.

O, to jo nije svrena stvar! promrmlja Fernando.

Nije, ali e biti, ree Kadrus isto tako sigurno kao to e Danglar biti kapetan Faraona, zar ne, Danglare?

Danglar uzdrhta na ovaj neoekivani ubod, pa se okrete Kadrusu i poe sad da ispituje njegovo lice da bi video je li taj napad bio unapred smiljen; ali on zapazi samo zavist na tome licu ve skoro otupelom od pijanstva.

E, pa onda, ree on punei ae pijmo u zdravlje kapetana Dantesa, mua lepe Katalonke.

Kadrus prinese au ustima otromelom rukom i iskapi je odjednom. Fernand uze svoju au i razbi je o zemlju.

E, e, e! ree Kadrus ta ja to vidim onamo, na vrhu breuljka, u pravcu Katalana? Pogledaj, Fernando, ti ima bolji vid od mene. ini mi se da ja ve ne vidim jasno, jer, zna, vino je podlo: rekao bi ovek da su to dvoje zaljubljenih koji idu jedno pored drugoga drei se za ruku. Neka mi bog oprosti, ali oni i ne slute da ih mi vidimo i eno ih gde se ljube!

Danglar nije gubio iz vida nijedan znak duevnih muka Fernandovih, ije se lice naglo krivilo.

BU&CW

24

Poznajete li ih vi, gospodine Fernando? ree on.

Da odgovori ovaj potmulim glasom. To su gospodin Edmond i gospoica Mercedes.

A, vidi molim te, ree Kadrus a ja ih nisam poznao! Ej, Dantese! Ej, lepa devojko! Hodite ovamo i recite nam kad e biti svadba, jer ovaj gospodin Fernando je tako tvrdoglav da nee to da nam kae.

Hoe li utati! ree Danglar, inei se kao da zadrava Kadrusa, koji se sa pijanikom upornou naginjao izvan hladnjaka. Potrudi se da se dri uspravno, a ostavi zaljubljene neka se na miru vole. Evo, pogledaj gospodina Fernanda, pa se ugledaj na njega: on je razuman ovek.

Moda je Fernando, razdraen do vrhunca, podbadan od Danglara kao bik malim kopljima, hteo najzad da jurne, jer se ve bio digao i izgledalo je da prikuplja snagu kako bi skoio na svog suparnika. Ali Mercedes, nasmejana i prava, podie lepu glavu i zablista svojim bistrim pogledom. Tada se Fernando seti njezine pretnje da e umreti ako Edmond umre, te ponovo pade obeshrabren na svoju stolicu.

Danglar pogleda jedno za drugim ta dva oveka: jednoga zaglupelog od pijanstva, i drugoga savladanog ljubavlju.

Ja neu nita izvui od ova dva zvekana promrmlja on i sve mi se ini da se ja ovde nalazim izmeu jednog pijanice i jednog plaljivca, jer evo jednog zavidljivca koji se opija vinom, dok bi trebalo da se opija ui; a evo i jednog velikog glupaka kome su oteli devojku ispred nosa i koji se zadovoljava da plae i da se ali kao kakvo dete. A meutim, taj ima oi plamena kao oni panjolci, Sicilijanci i oni Klabrezi koji umeju tako dobro da se svete; taj ima pesnice kojima bi mogao da razmrska glavu volu isto tako sigurno kao mesarski malj. Zbilja, Edmondova sudbina e pobediti. On e se oeniti tom lepom devojkom, bie kapetan broda i rugae nam se. Osim ako (jedan bled osmeh ocrta se na Danglarovim usnama), osim ako se ja u to ne umeam dodade on.

Hej! vikao je i dalje Kadrus upola uspravljen i sa pesnicama na stolu. Hej, Edmonde, zar ti ne vidi svoje prijatelje, ili si moda ve postao suvie ohol da bi razgovarao s njima?

Ne, dragi moj Kadruse, odgovori Dantes ja nisam ohol ve sam srean, a srea zaslepljuje, mislim, jo vie nego gordost.

Hvala bogu! To je bar objanjenje. E, dobar dan, gospoo Dantes.

Mercedes mu ozbiljno otpozdravi.

To jo nije moje ime, ree ona a u mome zaviaju to, donosi nesreu, kau, kada se devojka naziva imenom svoga verenika pre nego to taj verenik postane njen mu. Zovite me dakle Mercedes, molim vas.

Treba oprostiti ovome dobrom susedu Kadrusu ree Dantes. On se vara samo za malo!

Znai, svadba e biti ubrzo, gospodine Dantese? ree Danglar pozdravljajui dvoje mladih.

to je mogue pre, gospodine Danglare; danas e se sve ugovoriti kod tate Dantesa, a sutra ili prekosutra, najkasnije, vereniki ruak ovde, kod Rezerve. Bie tu i prijatelji, nadam se, to znai da ste i vi pozvani, gospodine

BU&CW

25

Danglare; a to znai da si i ti pozvan, Kadruse.

A Fernando, ree Kadrus sa glupim osmehom na licu da li je i Fernando pozvan?

Brat moje ene je i moj brat ree Edmond i nama bi bilo veoma ao, Mercedes i meni, da vidimo kako se on nas kloni u takvom jednom trenutku.

Fernando otvori usta da odgovori, ali mu glas zamre u grlu, te ne mogade izgovoriti nijedne rei.

Danas zaruke, a sutra ili prekosutra veridba Vraga! Vama se mnogo uri, kapetane.

Danglare, nastavi Edmond osmehujui se ja u vam rei kao to je Mercedes maloas kazala Kadrusu: ne nazivajte me tim nazivom koji mi jo ne pripada, jer bi mi to moglo doneti nesreu.

Oprostite odgovori Danglar. Hteo sam samo rei da izgleda da se mnogo urite. ta, vraga! Pa mi imamo dosta vremena, jer Faraon nee poi ponovo na put pre tri meseca.

oveku se uvek uri da bude srean, gospodine Danglare, jer kad je neko patio dugo vremena, njemu je veoma teko da poveruje u sreu. Ali mene ne nagoni na to samo sebinost: potrebno je da odem u Pariz.

Ah, zbilja, u Pariz! I to je prvi put da idete u Pariz, Dantese?

Da.

Imate tamo kakva posla?

Ne radi sebe: imam da izvrim jednu poruku naeg jadnog kapetana Leklera. Vi razumete, Danglare, to je sveta dunost. Uostalom, ne brinite nita, trebae mi vremena samo koliko da odem i da se vratim.

Da, da, razumem ree sasvim glasno Danglar.

Zatim sasvim tiho:

U Pariz, jamano da preda na oznaenu adresu pismo koje mu je veliki maral dao! To pismo mi je izazvalo jednu misao, jednu odlinu misao! Ah! Dantese, dragi prikane, ti jo nisi zabeleen u registar Faraona pod brojem 1.

Zatim se okrete ka Edmondu, koji se ve udaljavao, i doviknu mu:

Srean put!

Hvala! odgovori Edmond, okreui glavu i propraajui taj pokret prijateljskim mahanjem ruke.

Zatim dvoje zaljubljenih nastavie put, mirni i radosni kao dvoje izabranih koji odlaze u raj.

BU&CW

26

4. ZAVERA

Danglar je pratio pogledom Edmonda i Mercedes sve dok dvoje zaljubljenih ne iezoe iza jednog ugla Tvrave svetog Nikole; potom okrenuvi se, ugleda Fernanda, koji se bee ponovo sruio bled i uzdrhtao na stolicu, dok je Kadrus natucao rei neke vinske pesme.

Aha, dragi gospodine, ree Danglar Fernandu evo jednog venanja koje mi se ini da nee usreiti svakoga?

Mene ono dovodi do oajanja ree Fernando.

Vi ste znai, voleli Mercedes?

Ja sam je oboavao!

Odavno?

Otkada se poznajemo, ja sam je uvek voleo.

I vi sad ovde upate kose umesto da potraite neki lek tome! ta, vraga! Ja nisam verovao da tako ine vai sunarodnici.

ta biste hteli da uinim? zapita Fernando.

A ta ja znam? Zar se to mene tie? Nisam ja, ini mi se, zaljubljen u gospoicu Mercedes, nego vi. Traite, kae jevanelje, i nai ete.

Ja sam ve bio pronaao.

A ta to?

Nameravao sam da ubijem noem toga oveka, ali mi je devojka kazala da e se ubiti ako se dogodi nesrea njenom vereniku.

Eh! To se samo tako kae, ali se ne ini tako.

Vi ne poznajete nimalo Mercedes, gospodine: kad je ona zapretila ona e to i uiniti.

Glupae! promrmlja Danglar. Neka se ona ubije ili ne ubije, ta ja marim, samo da Dantes ne postane kapetan broda.

A pre nego to bi Mercedes umrla, nastavi Fernando nepokolebljivo odlunim glasom ja bih i sam umro.

To se zove ljubav! ree Kadrus sve pijanijim glasom. To je ljubav, ili znai da se ja u to vie ne razumem!

Sluajte, ree Danglar vi mi izgledate dobar mladi i ja bih eleo, neka me vrag nosi, da vas izvuem iz nevolje; ali

Jeste, ree Kadrus da ujemo.

Dragi moj, nastavi Danglar ti si tri etvrtine pijan, dovri tu bocu, pa e biti potpuno. Pij i ne meaj se u ono to mi inimo. Za na posao potrebno je imati bistru glavu.

Ja pijan? ree Kadrus ta batali! Popio bih ja jo etiri od tih tvojih boca, koje nisu vee od boca kolonjske vode! ia-Pamfile, daj vina!

I da bi dokazao svoje tvrenje, Kadrus lupnu aom o sto.

ta vi ono rekoste, gospodine? nastavi Fernando, oekujui

BU&CW

27

nastavak prekinute reenice.

ta rekoh? Ne seam se vie. Ta pijanica Kadrus pobrkao mi je misli.

Samo ti priaj da sam ja pijanica. Utoliko gore za one koji se plae vina, jer to znai da oni imaju neku zlu pomisao, pa se boje da se zbog vina ne izreknu.

I Kadrus poe da peva dva poslednja stiha jedne pesme koja je tada bila mnogo u modi:

Svi opaki ljudi vode piju mnogo,

Kao dokaz potop sluiti bi mog'o.

Vi rekoste, gospodine, nastavi Fernando da biste me izvukli iz nevolje; ali, dodadoste

Jeste, ali, dodao sam da bih vas izvukao iz nevolje, dovoljno bi bilo da se Dantes ne oeni onom koju vi volite; a venanje moe sasvim lepo i ne biti a da Dantes pri tom ne umre.

Jedino bi ih smrt mogla rastaviti ree Fernando.

Vi mudrujete kao koljka, prijatelju, ree Kadrus a evo tu je Danglar, koji je lukav, prepreden, majstor, i on e vam dokazati da se varate. Dokai, Danglare. Ja sam odgovorio umesto tebe. Reci mu da nije potrebno da Dantes umre. Uostalom, bilo bi alosno da Dantes umre. To je dobar mladi i ja volim Dantesa. U tvoje zdravlje, Dantese.

Fernando se die nestrpljivo.

Ostavite ga neka kae ta misli prihvati Danglar, zadravajui mladia. A, uostalom, ma koliko da je pijan, on se ba mnogo ne vara. Odsutnost razjedinjuje isto koliko i smrt; a pretpostavite da izmeu Edmonda i Mercedes budu zidovi neke tamnice, oni e onda biti razdvojeni ni manje ni vie nego kao kad bi to bila nadgrobna ploa.

Jeste, ali se iz tamnice moe i izii ree Kadrus, koji se ostatkom razuma hvatao vrsto za razgovor. A kad neko izie iz tamnice i kad se taj neko zove Edmond Dantes, onda on hoe da se osveti.

ta mari! promrmlja Fernando.

Uostalom, nastavi Kadrus zato bi Dantesa bacili u tamnicu? On nije ni ukrao, ni ubio, ni izvrio zloin.

uti! ree Danglar.

Neu da utim ree Kadrus. Ja hou da mi se kae zato bi Dantesa bacili u tamnicu. Ja volim Dantesa. U tvoje zdravlje, Dantese.

I on iskapi jo jednu au vina.

Danglar je pratio u bezizraznim oima krojaevim napredovanje pijanstva, pa okrenuvi se Fernandu ree:

Pa, dakle, razumete li sad da nije potrebno da on bude ubijen?

Ne, svakako, ako bi, kao to ste vi maloas rekli, bilo naina da se Dantes uhapsi. Ali, imate li kakav nain?

Ako bi se bolje potrailo, ree Danglar mogao bi se nai. Ali koga vraga se ja meam u to? Zar se to mene tie?

Ja ne znam da li se to vas tie, ree Fernando hvatajui ga za miicu ali ja znam da vi imate neki lini razlog da mrzite Dantesa; jer onaj

BU&CW

28

koji i sam mrzi, ne vara se u oseanjima drugih.

Ja da imam razloga da mrzim Dantesa? Nikakvog, na asnu re! Ja sam vas video nesrenog i vaa nesrea me je zainteresovala, to je sve. Ali kad vi verujete da ja radim za svoj lini raun, onda zbogom, dragi prijatelju. Izvlaite se iz neprilike kako znate.

I sada se Danglar naini kao da hoe da ustane.

Nemojte, ree Fernando, zadravajui ga ostanite! Na kraju krajeva, malo me se tie da li vi mrzite Dantesa ili ga ne mrzite: ja ga mrzim, i to kaem otvoreno. Pronaite taj nain, a ja u ga izvesti, samo da ne bude, pritom prouzrokovana smrt, jer je Mercedes kazala da e se ona ubiti ako Dantes bude ubijen.

Kadrus, koji je bio oborio glavu na sto, podie glavu pa gledajui u Fernanda i Danglara sanjivim i beziraznim oima, ree:

Ubiti Dantesa! Ko ovde govori o ubijanju Dantesa? Ja neu da on bude ubijen, jer on je moj prijatelj. On je jutros ponudio da podeli svoj novac sa mnom, kao to sam ja podelio svoj novac s njim. Ja neu da Dantes bude ubijen.

A ko ti kae da e ga ubiti, glupae! odgovori Danglar. Ovo e biti samo jedna prosta ala. Pij u njegovo zdravlje, dodade on punei au Kadrusu a nas ostavi na miru.

Da, da, u Dantesovo zdravlje! ree Kadrus praznei svoju au. U njegovo zdravlje! eto!

Ali, nain nain? ree Fernando.

Zar ga jo niste pronali?

Ne, vi ste se primili tog zadatka.

Istina je nastavi Danglar da Francuzi imaju to preimustvo nad pancima to panci smiljaju, a Francuzi izmiljaju.

Onda ga izmislite ree Fernando nestrpljivo.

Kelner, ree Danglar dajte pero, mastilo i hartiju.

Pero, mastilo i hartiju! promrmlja Fernando.

Jeste, ja sam raunovoa: pero, mastilo i hartija su moj alat, a bez svoga alata ja ne umem nita da uinim.

Pero, mastilo i hartiju! viknu sad Fernando.

Ima to to elite onde na onom stolu ree kelner pokazujui na traene stvari.

Onda nam ih donesite.

Kelner uze hartiju, mastilo i pero, pa ih spusti na sto pod hladnjakom.

Kad ovek pomisli ree Kadrus obarajui svoju ruku na hartiju da se pomou ovoga moe ubiti ovek sigurnije nego kad bi ga neko ekao u zasedi u umi da ga ubije! Ja sam se uvek bojao pera, boce mastila i lista hartije vie nego maa ili pitolja.

Taj prikan nije jo toliko pijan koliko izgleda ree Danglar. Sipajte mu jo da pije, Fernando.

Fernando napuni Kadrusovu au, a ovaj, kao pravi pijanac, die ruku sa hartije i prinese je svojoj ai.

BU&CW

29

Katalonac je pratio pogledom taj pokret, dok Kadrus, skoro savladan tim novim napadom, spusti ili, bolje rei, ispusti au na sto.

Pa dakle? nastavi Katalonac videi da ostatak Kadrusova razuma poinje da iezava od te poslednje ae vina.

Pa dakle, ja rekoh, na primer, nastavi Danglar posle jednog putovanja kao to je ovo skoranje Dantesovo, pri kojemu je on pristajao u Napulju i na ostrvu Elbi, kad bi ga neko potkazao dravnom tuiocu kao bonapartistikog agenta

Ja u ga potkazati! ree brzo mladi.

Jeste, ali e od vas traiti da potpiete svoju dostavu, pa e vas suoiti sa onim koga ste potkazali: ja u vam dati podatke kojima ete potkrepiti svoju optubu, to je istina; ali Dantes ne moe veito ostati u tamnici: jednoga dana e iz nje izii, a onoga dana kad iz nje izie, teko onome ko ga je u nju oterao!

O, pa ja samo to i traim ree Fernando da on doe da me izazove!

Jeste, a Mercedes! Mercedes, koja e vas omrznuti ako, za nesreu, samo okrznete kou njenog milog Edmonda!

To je tano ree Fernando.

Ne, ne, nastavi Danglar ako bismo se odluili na tako neto, vidite, onda bi bilo mnogo bolje uzeti prosto ovo pero, evo ovako, zamoiti ga u mastilo pa napisati levom rukom da se ne bi poznao rukopis jednu dostavnicu ovako sastavljenu.

I Danglar, dodajui primer svojim navodima, napisa levom rukom i izvrnutim rukopisom, koji nije imao nikakve slinosti sa njegovim obinim rukopisom, ove redove, koje dodade Fernandu i koje Fernando proita poluglasno.

Gospodina kraljevskog dravnog tuioca izvetava jedan prijatelj prestola i crkve da je Edmond Dantes, potkapetan broda Faraon, koji je jutros stigao iz Smirne poto je prethodno pristajao u Napulju i u Porto-Feraju, dobio nalog od Mirata da preda jedno pismo uzurpatoru, a od uzurpatora jedno pismo za bonapartistiki odbor u Parizu.

Dokaz za njegovu krivicu dobie se ako se on uhapsi, jer e se nai to pismo bilo kod njega, bilo kod njegova oca, ili u njegovoj kabini na Faraonu.

Tako se to radi nastavi Danglar. Ovako e vaa osveta biti mudra, jer se ona nikako nee moi okrenuti protivu vas, i stvar e ii sama od sebe. Trebalo bi jo samo saviti ovo pismo, evo ovako, i napisati odozgo: Gospodinu kraljevskom dravnom tuiocu. Tim e se sve kazati.

I Danglar napisa adresu lako kao od ale.

Jeste, sve e biti kazano uzviknu Kadrus, koji je jednim poslednjim naporom razuma pratio itanje pisma i koji je nagonski shvatio kakvu sve nesreu moe da izazove takvo potkazivanje. Jeste, sve e biti kazano; samo, to bi bila krajnja podlost.

I on isprui ruku da uzme pismo.

I zato je ree Danglar izmiui pismo van domaaja njegove ruke zato je sve ovo to ja kaem i to inim ala. I meni bi prvom bilo veoma ao ako bi se neto dogodilo Dantesu, tome dobrom Dantesu! I zato, evo

BU&CW

30

On uze pismo, zguva ga u rukama i baci ga u jedan ugao hladnjaka.

Tako i treba ree Kadrus. Dantes je moj prijatelj i ja neu da se njemu ini zlo.

Eh, pa ko, vraga, i pomilja da mu uini neko zlo! To ne bismo uinili ni ja ni Fernando! ree Danglar ustajui i gledajui u mladia, koji je i dalje sedeo, no ije je oko iskosa piljilo u potkazivaku hartiju baenu u jedan ugao.

U tom sluaju nastavi Kadrus neka nam se donese jo vina, jer hou da pijem u zdravlje Edmonda i lepe Mercedes.

Ti si i inae pio ve suvie, pijanico, ree Danglar i ako tako produi, morae da prenoi ovde, jer se nee moi vie drati na nogama.

Zar ja, ree Kadrus, ustajui uurbano kao pijan ovek ja da ne mogu da se drim na nogama! Kladim se da u se popeti na zvonaru Akula, i to ne zaklativi se.

E, pa lepo, neka bude! ree Danglar. Primam opkladu, ali za sutra, a danas je vreme da se vratimo kui. Uhvati me pod ruku i poimo kui.

Da poemo, ree Kadrus ali mi za to nije potrebna tvoja ruka. A ti, Fernando? Hoe li i ti sa nama natrag u Marselj?

Neu, ree Fernando ja se vraam u Katalan.

Grei; bolje hajde s nama u Marselj, hajde!

Nemam ja ta da traim u Marselju, i neu onamo da idem.

Kako ti to ree? Nee, prikane! E, pa dobro, radi kako hoe! Svakom je sloboda da ini ta hoe! Hajdemo, Danglare, i pustimo gospodina da se vrati u Katalan, poto on tako hoe.

Danglar iskoristi taj trenutak Kadrusovog raspoloenja da bi ga odvukao u pravcu Marselja. Samo da bi ostavio krai i laki put Fernandu, on umesto da se vrati pored pristanita Nove obale, vrati se kroz Kapiju svetoga Viktora. Kadrus je iao s njim, povodei se i drei se za njegovu miicu.

Poto pree dvadesetak koraka, Danglar se okrete i vide Fernanda kako jurnu ka pismu, koje strpa u dep. Potom, istravi iz hladnjaka, mladi odmah zaokrete ka Pijonu.

ta je, to on to radi? ree Kadrus. On nas je slagao: rekao je da ide u Katalan, a ide u varo! Hej, Fernando! Prevario si se, mladiu!

To ti ne vidi jasno ree Danglar. On ide pravo putem ka Starim bolnicama.

Zbilja! ree Kadrus. E, ja bih se zakleo da je skrenuo desno. Zaista, vino je podlo.

Dobro je, dobro je promrmlja Danglar. ini mi se da je stvar dobro upuena i da je sad treba samo pustiti da ide svojim tokom.

BU&CW

31

5. VERIDBENI RUAK

Sutradan je bio lep dan. Sunce je izilo isto i sjajno, i prvi purpurno crveni zraci proarae svojim rubinima penuave vrhove talasa.

Ruak je bio prireen na prvom spratu one iste Rezerve sa ijim smo se hladnjakom ve upoznali. Bila je to velika dvorana koju je osvetljavalo pet ili est prozora, a iznad svakoga od njih (ko bi znao zato!) bilo je ispisano ime jedne od velikih varoi Francuske.

Ograda od drveta, od ega je i cela kua bila sagraena, pruala se du ovih prozora.

Iako je ruak bio zakazan tek za podne, ipak je iza ograde bilo jo od jedanaest asova puno nestrpljivih etaa. Bili su to povlaeni mornari sa Faraona i nekoliko vojnika, Dantesovih prijatelja. Svi su oni, da bi ukazali poast verenicima, izneli na svetlost dana svoja najlepa odela.

Meu buduim gostima kruio je glas da e vlasnici Faraona poastvovati svojim prisustvom veridbeni ruak svoga potkapetana; ali je to od njihove strane bila tako velika poast ukazana Dantesu da niko nije smeo u to da poveruje.

Meutim, Danglar, stigavi sa Kadrusom, potvrdi takoe tu vest. On se toga istog jutra video sa gospodinom Morelom lino i gospodin Morel mu je kazao da e doi na ruak u Rezervu.

I zaista, trenutak posle njih gospodin Morel ue takoe u sobu, a mornari sa Faraona pozdravie ga jednodunim oduevljenim pljeskom. Prisustvo brodovlasnikovo znailo je za njih potvrdu glasa koji je ve kruio da e Dantes biti naimenovan za kapetana broda; a kako je Dantes bio jako omiljen na brodu, to su ovi estiti ljudi zahvaljivali na taj nain brodovlasniku to je bar jedanput njegov izbor bio saglasan sa njihovim eljama. Tek to gospodin Morel ue, poslae svi slono Danglara i Kadrusa da poure ka vereniku. Njihov zadatak je bio da obaveste o dolasku te vane linosti ija je pojava izazvala tako ivo uzbuenje, i da mu kau da pohita.

Danglar i Kadrus pooe trei, ali ne behu preli ni sto koraka, kad ugledae naspram barutane malu grupu koja je dolazila.

Ova mala grupa sastojala se od etiri devojke prijateljice Mercedesine i Katalonke kao i ona; one su pratile verenicu koja je ila pod ruku sa Edmondom. Pored budue neveste koraao je ia Dantes, a za njima je iao Fernando sa zlobnim osmejkom.

Ni Mercedes ni Edmond nisu videli taj zlobni osmejak Fernandov. Ti jadni mladenci bili su tako sreni da su videli samo sebe i lepo vedro nebo koje ih je blagosiljalo.

Danglar i Kadrus izvrie svoj zadatak izaslanika. Zatim, poto se sa Edmondom vrlo snano i vrlo prijateljski rukovae, oni se rasporedie tako da Danglar poe sa Fernandom, a Kadrus pored ia Dantesa, koji je bio u sreditu opte panje.

Taj starac je bio obukao svoj lepi kaput od crne svile sa utisnutim

BU&CW

32

prugama, ukraen velikim elinim dugmetima. Njegove tanke ali snane noge epurile su se u divnim prskanim pamunim arapama koje su na milju daljine odavale englesku krijumarenu robu. Sa njegovog trorogog eira sputao se itav mlaz belih i plavih traka.

Najzad, on se oslanjao na drveni tap uvijen i pri vrhu povijen kao antiki pedum. Pomislilo bi se da je to jedan od onih kicoa koji su paradirali godine 1796. po vrtovima Luksemburga i Tiljerija, koji tek to su bili ponovo otvoreni.

Pored njega, kao to rekosmo, bio se privukao Kadrus, Kadrus koga je nada na dobar ruak naposletku pomirila sa oba Dantesa, Kadrus kome je u seanju ostala nejasna uspomena na ono to se dogodilo sino, kao to pri buenju ujutru naemo u svesti senku sna to smo ga usnuli te noi.

Danglar, pribliavajui se Fernandu, bee upravio na razoaranog ljubavnika jedan dubok pogled. Fernando, koraajui iza buduih supruga, potpuno zaboravljen od Mercedes, koja je u mladalakoj i divnoj ljubavnoj sebinosti videla samo svoga Edmonda; Fernando je bio bled, potom rumen u naglim nastupima, koji su iezavali da bi ustupili mesto sve veem bledilu. S vremena na vreme pogledao bi put Marselja, i tada bi sav uzdrhtao od nervozne i nehotine drhtavice. Izgledalo je da Fernando oekuje ili bar predvia neki veliki dogaaj.

Dantes je bio skromno obuen. Poto je pripadao trgovakoj floti, imao je na sebi kaput koji je bio neka sredina izmeu vojne uniforme i graanskog odela, a u tom odelu njegovo dobroudno lice, iju su vedrinu jo poveavale veselost i lepota njegove verenice, bilo je savreno lepo.

Mercedes je bila lepa kao jedna od onih Grkinja sa Kipra ili Keosa to imaju oi kao abonos i usne kao koral. Ona je ila slobodnim i lakim korakom kao to idu Arlezijanke i Andaluanke. Neka varoka devojka bi moda pokuala da sakrije svoju radost velom ili bar svojim gustim trepavicama, ali se Mercedes osmehivala i gledala pravo u sve one koji su je okruivali, a njen osmejak i pogled govorili su isto toliko otvoreno koliko bi govorile ove rei: Ako ste vi moji prijatelji radujte se zajedno sa mnom, jer sam istinski srena!

im verenici i njihova pratnja stigoe na mesto gde su ih oni iz Rezerve mogli videti, gospodin Morel sie i poe im u susret, a za njim mornari i vojnici sa kojima je bio ostao i kojima je ponovio obeanje ve dato Dantesu da e stupiti na mesto kapetana Leklera. Kad ga vide da dolazi, Edmond pusti ruku svoje verenice i provue je ispod miice gospodina Morela. Brodovlasnik i devojka dadoe tada primer penjui se prvi uz drvene stepenice koje su vodile u sobu gde je ruak bio spremljen, i koje su punih pet minuta kripale pod tekim koracima gostiju.

Oe, ree Mercedes zaustavljajui se kod sredine stola vi ete s moje strane, molim vas; a levo od mene sedee onaj koji mi je zamenjivao brata ree ona sa izvesnom blagou, koja prodre do dna Fernandova srca kao ubod noa.

Njegove usne pomodree, i pod mrkom koom njegovoga mukog lica moglo se jo jedanput videti kako se krv postepeno povlai da bi potekla ka srcu.

Za to vreme Dantes je uinio isto: sa svoje desne strane ponudio je

BU&CW

33

mesto gospodinu Morelu, a sa leve Danglaru; zatim je rukom dao znak da svaki sedne gde mu je volja.

Ve su oko stola obnosili arlske kobasice, koje su bile mrke i veoma mirisne; morske rakove sa sjajnom ljuturom, ruiaste koljke; morske jeeve, koji lie na kestenje obvijeno bodljikavom korom; koljke kamenjarke, koje pokuavaju oholo da zamene sladokuscima sa juga ostrige sa severa; najzad, sva ona fina predjela koja talasi valjaju po peskovitim obalama i koje zahvalni ribari oznaavaju zajednikim nazivom "morsko voe".

Lepa tiina! ree starac naslaujui se aom vina utog kao topaz, koje je ia Pamfil lino izneo pred Mercedes. Zar bi se pomislilo da ovde ima trideset osoba koje gore od elje da se smeju.

Eh, mu nije uvek veseo ree Kadrus.

Istina je ree Dantes da sam odvie srean u ovom trenutku da bih bio veseo. Ako tako mislite, susede, onda ste u pravu. Radost ponekad proizvodi udan utisak: ona titi kao bol.

Danglar pogleda u Fernanda, ija je osetljiva priroda primila i odraavala svako uzbuenje.

Kojeta! ree on. Valjda se ne plaite neega? ini mi se, naprotiv, da sve ide prema vaim eljama!

Pa to me ba i plai ree Dantes. ini mi se da oveku nije dato da tako olako stekne sreu! Srea je kao oni dvorci na zaaranim ostrvima ije kapije uvaju zmajevi. Mora se boriti da bi se osvojili, i ja zaista ne znam ime sam zasluio sreu da budem Mercedesin mu.

Mu, mu, ree Kadrus jo to nisi, kapetane. Pokuaj malo da izigrava mua, pa e videti ta e dobiti!

Mercedes porumene.

Fernando je bio na mukama na svojoj stolici, uzdrhtavao je na svaki um, i s vremena na vreme obrisao bi krupne grake znoja koje su mu izbijale po elu kao prve kapi plahovite kie.

Boe moj, ree Dantes vi, susede Kadruse, ne morate da me pobijate zbog takve sitnice. Mercedes jo nije moja ena, to je istina (On izvue svoj asovnik). Ali, kroz sat i po ona e to biti!

Svi uzviknue iznenaeno, izuzev ia Dantesa, iji iroki osmejak pokaza njegove lepe zube. Mercedes se osmehnu i nije se vie stidela. Fernando stee grevito drak svoga noa.

Kroz jedan sat! ree Danglar pobledevi i sam. A kako to?

Jeste, prijatelji, odgovori Dantes zahvaljujui kreditu gospodina Morela, oveka kome posle svoga oca dugujem najvie na svetu, sve tekoe su uklonjene. Mi smo platili da se ubrza objavljivanje veridbe, te nas u dva i po sata predsednik Marseljske optine oekuje u optinskoj zgradi. A kako je odzvonilo jedan sat i etvrt, mislim da se ne varam mnogo kad kaem da e se kroz jedan sat i trideset minuta Mercedes zvati gospoa Dantes.

Femando zatvori oi: vatreni oblak zaari mu one kapke; on se osloni o sto da ne bi klonuo, pa i pored svih svojih napora, ne mogade zadrati potmulo jeanje, koje se izgubi u larmi smeha i estitanja okupljenih gostiju.

To znai brzo raditi, zar ne? ree ia Dantes. Zar smatrate da se

BU&CW

34

to zove gubiti vreme? Prispeo jue ujutru, a oenjen danas u tri sata! Samo mornari mogu tako hitro da svravaju poslove.

A ostale formalnosti, primeti bojaljivo Danglar brani ugovor, dokumenta?

Brani ugovor, ree Dantes smejui se on je gotov: Mercedes nema nita, a ni ja isto tako! Sve to imamo bie zajedniko! Nije trebalo mnogo vremena da se to napie, a nee imati da se za to mnogo plati.

Ova ala izazva nove uzvike radosti i odobravanja.

Prema tome, ono to smo mi smatrali da je veridbeni ruak, ree Danglar to je stvarno svadbeni ruak.

Ne, ree Dantes vi neete nimalo biti na gubitku, ne brinite. Sutra ujutru odlazim u Pariz. etiri dana za odlazak, etiri za povratak, jedan dan da izvrim savesno nalog koji mi je dat, a prvog marta u opet biti ovde. Prema tome, drugoga marta bie pravi svadbeni ruak.

Ovaj izgled na jo jednu gozbu udvostrui veselost toliko da je ia Dantes, koji se u poetku ruka alio na tiinu, sada uzalud pokuavao da usred opteg razgovora odri govor za sreu buduih supruga.

Dantes pogodi misao svoga oca i odgovori na nju jednim osmejkom punim ljubavi. Mercedes poe da pogleda u zidni asovnik, pa klimnu glavom Edmondu.

Za stolom je vladala ona buna veselost i slobodno dranje koji se kod ljudi iz nieg stalea javljaju pri kraju obeda. Oni koji nisu bili zadovoljni svojim mestom, behu ustali i otili da potrae druge susede. Svi su poeli da govore u isti mah, i niko se nije brinuo da odgovori na ono to mu je sagovornik govorio, ve samo da iskae svoje sopstvene misli.

Bledilo Fernandovo bee skoro prelo na obraze Danglarove, a sam Fernando bio je van sebe od uzbuenja i liio je na ukletu duu u paklenom ognju. On meu prvima bee ustao sa svoga mesta i etao se uzdu i popreko po dvorani, pokuavajui da ne uje buku pesama i zveket aa.

Kadrus mu se priblii u trenutku kad i Danglar, koji mu bee priao u jednom uglu dvorane, a koga Fernando kao da je izbegavao.

Zaista, ree Kadrus, kome lepo ophoenje Dantesovo i naroito dobro vino ia-Pamfila behu oduzeli i poslednju mrnju koja se u njegovoj dui bee zaela usled neoekivane sree Dantesove zaista, Dantes je ljubak mladi; i kad ga vidim kako sedi pored svoje verenice, kaem u sebi da bi bila teta ako biste mu priredili onu runu alu to ste je jue snovali.

Pa zato si i video ree Danglar da od toga nita nije bilo. Ovaj jadni gospodin Fernando bio je toliko uzrujan da sam se isprva saalio na njega, ali poto se on pomirio sa sudbinom i pristao da bude dever na svadbi svoga suparnika, onda je sve u redu.

Kadrus pogleda Fernanda; ovaj je bio modar u licu.

To samoodricanje je utoliko vee nastavi Danglar to je devojka zaista lepa. Vraga! Srean je ugursuz taj moj budui kapetan. Voleo bih da se zovem Dantes makar samo dvanaest asova.

Hoemo li da poemo? zapita Mercedes ljupkim glasom. Evo ve otkucava dva sata, a nas oekuju u dva i etvrt.

BU&CW

35

Da, da, poimo! ree Dantes ustajui urno.

Poimo! ponovie jednoglasno svi gosti.

U istom trenutku Danglar, koji nije putao iz vida Fernanda dok je ovaj sedeo na ivici prozora, vide ga kako otvori unezverene oi, podie se nekakvim grevitim pokretom, pa zatim sede malaksalo na ogradu prozora.

Skoro istoga trenutka odjeknu nekakva potmula lupa na stepenicama; odjek tekih koraka i nejasan agor glasova izmeanih sa zveketom oruja nadjaae uzvike gostiju, ma koliko da su ovi bili buni, i privukoe optu panju, koja se ispolji istog trenutka tiinom punom brige.

Lupa koraka priblii se: tri udarca odjeknue na vratima; svako pogleda u svoga suseda zauenim licem.

U ime zakona! uzviknu jedan gromki glas, kome niko ne odgovori.

Odmah zatim vrata se otvorie i jedan policijski komesar, opasan zvaninom earpom, ue u dvoranu, a za njim etiri naoruana vojnika, koje je predvodio jedan kaplar.

Zabrinutost se pretvori u strah.

ta je to? zapita brodovlasnik prilazei komesaru, koga je poznavao. Uveren sam da je ovo neka pogreka.

Ako je pogreka, gospodine Morele, odgovori komesar verujte da e ta pogreka biti brzo popravljena. Meutim, ja imam pri sebi jedan nalog za hapenje, i mada sa aljenjem ispunjavam ovu dunost, ipak moram da je izvrim. Ko je od vas, gospodo, Edmond Dantes?

Svi se pogledi okretoe ka mladiu, koji, veoma uzbuen ali sauvavi svoje dostojanstvo, prie korak napred i ree:

Ja sam to, gospodine; ta hoete od mene?

Edmonde Dantese, nastavi komesar u ime zakona, ja vas hapsim!

Vi me hapsite! ree Edmond pobledevi malo. Ali zato me hapsite?

Ja to ne znam, gospodine, ali ete saznati prilikom prvog sasluanja.

Gospodin Morel uvide da se ne moe nita uiniti protivu neumitnosti stanja, jer jedan policijski komesar, opasan zvaninim pojasom, nije vie privatan ovek ve statua samoga zakona, hladna, gluva, nema.

Starac, naprotiv, jurnu ka oficiru, jer ima stvari koje srce jednoga oca ili majke nee nikad razumeti.

On je molio i preklinjao, ali suze i molbe ne pomogoe nita. Meutim, njegovo oajanje bilo je tako veliko da je komesar bio dirnut.

Gospodine, ree on umirite se. Moe biti da je va sin zanemario neku carinsku ili sanitetsku formalnost, te e vrlo verovatno, kad se od njega dobiju potrebna obavetenja, biti puten na slobodu.

A, tako dakle! ta ovo znai? zapita namrtenih obrva Kadrus Danglara, koji se pretvarao da je iznenaen.

Otkud ja to znam? ree Danglar. Ja kao i ti: vidim ta se dogaa, ne razumem nita, i zbunjen sam.

Kadrus potrai pogledom Fernanda, ali je on bio iezao. Cela sinona

BU&CW

36

scena izie mu tada pred oi u uasnoj jasnoi.

Reklo bi se da je ta katastrofa zderala veo to ga je sinono pijanstvo bilo stavilo izmeu njega i njegovog pamenja.

O, o! ree on rapavim glasom. Da nee ovo biti posledica one ale o kojoj ste jue govorili, Danglare? U tom sluaju, teko onome koji ju je nainio, jer je ona veoma kobna.

Kojeta! uzviknu Danglar. Ti dobro zna, naprotiv, da sam ja poderao ono pismo.

Ti ga nisi poderao, ree Kadrus nego si ga bacio u jedan ugao, i to je sve.

uti tu, ti nisi nita video, jer si bio pijan.

Gde je Fernando? zapita Kadrus.

Otkud ja to znam! odgovori Danglar. Verovatno je otiao svojim poslom. Ali umesto da se bavimo time, bolje da pruimo pomo ovim jadnim oaloenim osobama.

I zaista, za vreme ovoga razgovora Dantes se sa osmehom na licu rukovao sa svim svojim prijateljima i poao u haps govorei:

Ne brinite nita, ova pogreka e se objasniti i verovatno da neu ni otii do tamnice.

O, na svaki nain, ja bih za to jemio ree Danglar pribliavajui se toga trenutka, kao to rekosmo, glavnoj grupi.

Dantes sie niz stepenice, predvoen policijskim komesarom i okruen vojnicima. Jedna kola, ija su vrata bila irom otvorena, ekala su na izlasku iz kue, i on se pope u njih, a za njim uoe dva vojnika i komesar. Vrata se zatvorie, i kola pooe natrag putem ka Marselju.

Zbogom, Dantese! Zbogom, Edmonde! uzviknu Mercedes jurnuvi ka ogradi prozora.

Uhapenik u ovaj poslednji uzvik, koji je potekao kao jecaj iz ojaenog srca njegove verenice. On provue glavu kroz prozor na vratima, uzviknuvi: "Dovienja, Mercedes!" i ieze iza jednog ugla Tvrave svetog Nikole.

ekajte me ovde ree brodovlasnik. Uzeu prva kola na koja naiem, odjuriu u Marselj i doneu vam vesti.

Idite! uzviknue svi prisutni. Idite i vratite se brzo!

Posle ovoga dvostrukog odlaska, nastupi meu svima koji behu ostali trenutak uasnog zaprepaenja.

Starac i Mercedes ostadoe neko vreme usamljeni, svako u svom sopstvenom bolu; ali se naposletku njihovi pogledi sretoe. Oni osetie da su dve rtve pogoene istim udarcem, i bacie se u naruje jedno drugome.

Za to vreme Fernando se vrati, nasu sebi au vode i popi je, pa sede na jednu stolicu.

Sluaj je hteo da na oblinju stolicu padne Mercedes, otrgnuvi se iz naruja starevog.

Fernando jednim nesvesnim pokretom povue natrag svoju stolicu.

On je to uinio ree Danglaru Kadrus, koji nije isputao iz oiju Katalonca.

BU&CW

37

Ne verujem odgovori Danglar. On je bio suvie glup. U svakom sluaju, neka se taj udarac povrati na onoga koji ga je zadao.

Ti mi ne spominje onoga koji je to savetovao ree Kadrus.

Eh, boe moj, ree Danglar kad bi ovek bio odgovoran za sve to kae tek onako!

Dabome, kad ono to kae tek onako padne natrag i ubode nekoga.

Za to vreme grupe gostiju pretresale su to hapenje na sve mogue naine.

A vi, Danglare, ta vi mislite o ovom dogaaju? ree neko.

Ja ree Danglar mislim da je on moda doneo sa putovanja nekoliko denjia zabranjene robe.

Ali kad bi to bilo, vi biste to morali znati, Danglare, jer ste vi raunovoa na brodu.

Da, to je istina. Ali inovnik na brodu zna samo za one bale koje su mu prijavljene: ja znam da mi na brodu nosimo tovar pamuka, i to je sve; da smo to utovarili u Aleksandriji od gospodina Pastreta, a u Smirni od gospodina Paskala; ali ja dalje nita ne znam.

Oh, ja se sad seam proslovi tiho jadni otac hvatajui se za tu dasku spasenja da mi je jue rekao kako ima za mene jedan sanduk kafe i sanduk duvana.

Eto vidite, ree Danglar to je sve: za vreme naeg odsustva carinici su verovatno pregledali brod Faraon i svakako otkrili tajnu.

Mercedes nije nikako verovala u to; jer njen bol, uguivan do tog trenutka, izbi odjednbm u jecajima.

Hajde, hajde, treba imati nade! ree ia Dantes, ne znajui ni sam ta govori.

Nade! ponovi Danglar.

Nade pokua da promrmlja Fernando.

Ali ga je ova re guila; usne mu se pokretoe, ali nikakav zvuk ne izie iz njegovih usta.

Gospodo, uzviknu jedan od gostiju koji bee ostao da straari na ogradi prozora gospodo, jedna kola dolaze! Ah, to je gospodin Morel! Budite hrabri, budite hrabri! On nam svakako donosi dobre vesti.

Mercedes i stari otac potrae ka brodovlasniku, koga sretoe na vratima. Gospodin Morel bio je veoma bled.

Dakle? uzviknue oni jednoglasno.

Dakle, dragi prijatelji, odgovori brodovlasnik vrtei glavom stvar je ozbiljnija nego to smo mislili.

Oh, gospodine, uzviknu Mercedes on je nevin!

I ja tako mislim, odgovori gospodin Morel ali njega optuuju

A zbog ega? zapita stari Dantes.

Da je bonapartistiki agent.

Oni moji itaoci koji su iveli u doba kada se dogaa ova povest, setie se kako je uasna bila tada optuba koju je izrekao gospodih Morel.

BU&CW

38

Mercedes jauknu, a starac se srui na jednu stolicu.

A, promrmlja Kadrus vi ste me prevarili, Danglare, i ona ala je izvrena. Ali ja neu dopustiti da umru od bola ovaj starac i ova devojka, i ja u im sve rei.

uti, nesrenie, uzviknu Danglar zgrabivi Kadrusa za ruku ili neu odgovarati za ono to ti se dogodi. Ko ti kae da Dantes nije zaista kriv? Laa je pristala kod ostrva Elbe, on je tamo siao na kopno i ostao ceo jedan dan u Porto-Feraju. Ako bi se kod njega nalo neko pismo koje bi ga okrivljavalo, onda bi oni koji su mu pomagali bili smatrani za njegove sauesnike.

Kadrus, brzim nagonom sebinosti, shvati svu opravdanost ove tvrdnje. On pogleda Danglara oima otupelim od straha i bola, pa posle jednog koraka to ga bee uinio napred, on odstupi dva unazad.

Onda priekajmo promrmlja on.

Dabogme, priekajmo ree Danglar. Ako je nevin, pustie ga na slobodu; ali ako je kriv, onda je beskorisno natovariti na sebe krivicu zbog jednog zaverenika.

Onda poimo; ja ne mogu dalje ostati ovde.

Jeste, hajdemo ree Danglar, oaran to je naao druga za povlaenje. Hajdemo, i ostavimo ih da se iz toga izvuku kako znaju i umeju.

Oni pooe. Fernando, postavi opet devojin oslonac, uze Mercedes za ruku i odvede je natrag u Katalan. Dantesovi prijatelji tako isto otpratie u ulicu Mejlan skoro onesveenog starca.

Uskoro se ta vest, da je Dantes uhapen kao bonapartistiki agent, rairi po celoj varoi.

Zar biste vi to verovali, dragi Danglare? ree gospodin Morel sustiui svoga inovnika i Kadrusa, jer se i on urio da se vrati u varo da bi dobio kakvu neposrednu vest o Edmondu od zamenika glavnog dravnog tuioca, gospodina od Vilfora, koga je neto malo