6 Ogledalo Februar 2008

mediji saglasni su u oceni da su ovi

izbori bili najneizvesniji. Pratilo ih je

vi{e od 3.000 doma}ih i stanih posma-

tra~a. Ameri~ka televizijska mre`a Si-En-

En i britanski Bi-Bi-Si ocenili su da su

izbori imali referendumski duh i da je na

njima glavno pitanje bilo kojim }e putem

krenuti Srbija - nastaviti integracije u

Evropsku Uniju, ili se okrenuti Rusiji.

“Tadi} je jedan od najve}ih pristalica srp-

skih integracija u EU, dok bi eventualna

pobeda Nikoli}a dovela do prekida evrop-

skih integracija”, navodi Bi-Bi-Si.

Magazin “[pigel-Onlajn” naveo je da

Srbi nisu birali samo novog predsednika,

ve} da su glasali o budu}em kursu zeml-

je, pri ~emu “Tadi} zastupa proevropsku,

a Nikoli} prorusku politiku”. Agencije

Rojters, Aso{ijeted pres i Frans pres su

istakle da se ovi izbori smatraju referen-

dumom da li }e Srbija dalje raditi sa

Zapadom, uo~i gubitka pokrajine Kosovo.

IZJAVE NAKON

OBJAVLJENIH REZULTATA

Stari-novi predsednik Srbije Boris

Tadi} zahvalio je svima koji su mu pru`ili

podr{ku - predsedniku G17 plus, Mla|anu

Dinki}u, lideru vojvo|anskih Ma|ara,

I{tvanu Pastoru, lideru Sand`a~ke

demokratske partije, Rasimu Ljaji}u, kao i

svim gra|anima Srbije koji su glasali. “Sada

je potrebno da se koncentri{emo na rad. Ja

imam veliku snagu i volju da kona~no

postanemo ~lan EU, ali i da ispravimo

gre{ke iz pro{losti”, poru~io je Tadi}.

Kandidat SRS, Tomislav

Nikoli}, priznao je poraz i ~estitao

Tadi}u na pobedi. Zahvalio je bira~ima

koji su ga podr`ali jer su shvatili da su

Srbiji potrebne promene i obe}ao da ne}e

odustati od svoje politi~ke borbe. Nikoli}

je dodao da ne prestaje borba za Kosovo,

pozvav{i Rusiju da nastavi da podr`ava

Srbiju, a EU da prestane da je ucenjuje.

On je najavio da }e radikali biti velika

opozicija i vlasti i novom predsedniku,

ali da }e i dalje pomagati svakome ko

`eli da sa~uva dr`avni interes.

SVI NA[I PREDSEDNICI

Do sada predsednici Srbije bili

su: Slobodan Milo{evi} (1989-97), Milan

Milutinovi} (1997-2002) i aktuelni

predsednik Boris Tadi} od 2004. Zbog

raznih okolnosti nekoliko predsednika

Narodne skup{tine Srbije vr{ili su du`nosti

predsednika Srbije: Dragan Tomi} (1997),

Nata{a Mi}i} (2002-2004), Dragan

Mar}anin (2004), Vojislav Mihailovi}

(2004) i Predrag Markovi} (2004).

TADI] POBEDIO I U

DIJASPORI

Osim glasa~a u matici, pravo da

biraju predsednika Srbije imaju i na{i

sunarodnici u dijaspori. Glasalo se u 36

dr`ava na 65 punktova pravo da bira imao

je 37.171 dr`avljanin Srbije. Bira~i u SAD,

Kanadi, Velikoj Britaniji i Portugalu glasali

su dan ranije. Kao i na prethodnim izbori-

ma, glasala je i cela “biv{a Jugoslavija”. Za

razliku od svih ostalih dr`ava {irom sveta,

gde se glasa u srpskim ambasadama i gen-

eralnim konzulatima, samo u Crnoj Gori za

ovu priliku zakupljeno je pet prostorija, jer

Srbija tu jo{ nema ambasadu.

Tadi} je podr{ku da nastavi

obavljanje funkcije predsednika dobio na

gotovo svim bira~kim mestima u dijas-

pori. Zanimljivo je da je srpska dijaspora

jo{ u prvom krugu glasanja najvi{e glaso-

va dala Tadi}u, a zatim Nikoli}u. Tako je

bilo u ambasadama Srbije u Moskvi,

Pekingu, Briselu, Be~u, na izbornim mes-

tima u Francuskoj, Sloveniji, Bukure{tu,

Temi{varu, Bratislavi, Pragu, Var{avi i

Banjaluci. Nikoli} je najvi{e glasova

dobio na bira~kim mestima u Crnoj Gori.

Marijana Maljkovi}

NE[TO BOLJA IZLAZNOST

Na izborima u drugom izbornom

krugu za predsednika Srbije na ~etiri

izborna mesta u Americi glasalo je

ne{to vi{e bira~a, ali je odziv, u

odnosu na broj prijavljenih bira~a, i

dalje veoma mali. Na izbornom

mestu u Ambasadi

u Va{ingtonu od

258 prijavljenih

glasalo je 112 (u

prvom krugu na

izbore je iza{lo 92),

u Njujorku je od

401 prijavljenog

glasalo 135(u

prvom krugu

glasalo je 126), a u

^ikagu je od 545

prijavljenih glasalo

133 (u prvom

krugu 124). Na

glasa~kom mestu u

Los Andjelesu bilo je upisano 153

glasa~a.

U ^ikagu je za Borisa Tadi}a

glasalo 86, za Tomislava Nikoli}a

45, dva glasa~ka listi}a bila su

neva`e}a, izbori su protekli bez

problema, a osim predstavnika RIK

niko od predstavnika stranaka nije

pratio izbore.

A K T U E L N O

7OgledaloFebruar 2008

D A S E N E Z A M E R I M O

Vi{e nego ~esto mislim o velikim talentima ovog

na{eg zemaljskog roda. Pitam se da li su, ustvari, [ekspir,

Gete, Dostojevski, Anj{tajn, Mocart, Mikelan|elo i Tesla

uop{te hodali ovom zemljom ili su leteli iznad nje no{eni

an|eoskim krilima, no{eni umotvorstvom, sa genijem u

sebi, koga su hranili i sahranili i sa kojim su se borili do

kraja `ivota? Da li su genijalni ljudi bili ka`njeni preve-

likim darom koji su poneli svojim ro|enjem?

Knjiga koju sam zasigurno najvi{e puta pro~itao

u mom `ivotu je ba{ “Zlo~in i kazna. Da li vas mo`da

ova pri~a na ne{to podse}a?

Ovu pri~u ne}u po~eti slikama ha{kih osu|enika,

ve} davnim se}anjima na jednu jamu u kojoj `ivi ~ove~ija

ribica, a zove se Postoinska Jama, u Sloveniji, blizu aus-

trijske granice. Gledao sam u tu bledu, bezbojnu ribicu i

tada uop{te ona meni nije li~ila na ~oveka, niti na ne{to

~ove~ije. Ta `ivotinja je bila nalik na nekog

belog gu{tera sa pipcima. Mo`da ona

Slovencima li~i na ~oveka, ali meni nije ni

malo li~ila na Slovenca. Bacio sam dinar preko

ramena i pomislio `elju, zatim iza{ao iz hladne

jame. Imao sam {est godina, a jo{ uvek se

se}am {ta sam tada pomislio. Sme{no je to

danas, ali sam tada po`eleo da i mi kao i

Amerikamci i Rusi stignemo na mesec i

pobodemo zastavu. @elja mi se jo{ uvek nije

ostvarila u potpunosti, mada na neki na~in i

jeste, jer sam u me|uvremenu postao

Amerikanac. Pitate se sad {ta Slovenija ima

veze sa letom na mesec, pa i nema veze, malo

mi je `ao {to je danas Slovenija so~no

nagra|ena i izgra|ena kao prosperitetna zajed-

nica, za razliku od na{e zemlje i na{eg naroda,

koji je brutalno ka`njen i poni`en.

Kao de~ak sam zaista ~esto bio ka`njavan i

ispa{tao grehove mog bosonogog detinjstva, specijaliteti-

ma kao {to su: kolena na pasulju, zatim povla~enje za

zulufe, {i{anje frizurice preko ~ela do glave, zatim tanki

pruti}, pa presavijeni mu{ki kai{ preko le|a i ko`a koja

se nadima kao kvasac, crvena i nabubrela ko`a i rane ispod

nje. A naravno, daleko najgora od svih sprava za ka`nja-

vanje, crni, gumeni praher, u originalnoj funkciji kori{}en

za istresanje pra{ine iz tepiha. Taj eksponat je bio zaka~en

na zidu iznad kredenca, kojeg sam toliko `eleo da saseck-

am na komadi}e i bacim u Ni{avu. Me|utim taj gumeni

pendrek je na neki na~in zauzimao mesto ponosnog ~uvara

mog sre}nog detinjstva. Najvi{e batina sam izvla~io zbog

kra|a kom{ijskih ze~eva, ma~i}a, ilegalnog kupanja u

Ni{avi, zbog pra}ke, polupanih prozora, tu~a sa vr{njaci-

ma, a naro~ito zbog sakrivanja doma}ih zadataka. Taj pra-

her se uvijao oko mene kao `iva rana, {to je najgore otac

mi nije ni dozvoljavao da pla~em, odnosno kako on ka`e

da cmizdrim, jer je verovao da batine moram mu{ki da

izdr`im i otrpim, odnosno da podnesem svoju kaznu i svoj

bol bez suza.

Bilo je i dana kada ja i nisam ta~no znao zbog

~ega me mlate i isteruju pra{inu iz mog detinjeg tela, ali

bih ipak na pitanje – “ Dal zna{ za{to te bijem? “odgo-

varao da znam i klimnuo glavom. Ono {to sam stvarno

znao je da ako priznam krivicu, obi~no batine prestaju i

slu~aj se zavr{ava, a ako bih zaplakao pa jo{ i ne bih priz-

nao krivicu, porcija bi bila dupla. Posle batinanja bih

oti{ao u sobu da ~itam knjigu, preko koje bi kapale suze,

i danas su mi te mokre stranice pred o~ima i zvuk suze

koja pada na papir i utapa se u azbuku i }irili~na slova,

suze koje klize niz grlo, suze koje gutam, je~ao bih i ne

bih izlazio iz ku}e dok modre rane ne zarastu, dok mi

noge ne ozdrave. Danas mi roditeli ka`u bez gri`e savesti-

“Da te nismo toliko tukli i tako ka`njavali, ne bi ti danas

bio tako pametan ~ovek”.

Pitam se da li je samim ro|enjem pametan i

mudar ~ovek ka`njen, jednako kao i budala? ^ini mi se da

i super inteligencija kao i mentalna zaostalost izazivaju isti

efekat, ne{to kao `aljenje, kod svih onih koji ne razumeju

ni mnogo pametne, niti mnogo lude ljude. I na{ narod je

veliki rasadnik talenata. Staklena ba{ta mozgova, koji se

rasa|uju po ovoj na{oj planeti. Problem je u tome da svoju

pamet i prirodnu inteligenciju bar do sada u istoriji na{eg

naroda mi Srbi jo{ nismo upotrebili.

Sprave za mu~enje i ka`njavanje su pro{lost i

vi{e niko nikome ne zavr}e stege preko prstiju. Ostale su

iza nas na}e legende i pri~e kao {to je roman “Na Drini

}uprija” i poglavlje u pri~i o nabijanju `ivog coveka na

kolac, scena u knjizi koja je zauvek ostala zapam}ena i

nagra|ena Nobelovom nagradom za knji`evnost. Se}ate se

narodne pesme i starog Vujadina sa obadva sina, hej sinovi

moji sokolovi, vidite li tu bjelu kulu, tamo }e nas biti i

mu~iti, prebijati i ruke i noge i vaditi na{e o~i ~arne.

Nekad i ljubav ume da bude kazna, jer za tu bolest nema

leka i ko se od toga razboli te{ko se le~i. Ljubav je kao

utvara i prenosi se br`e nego grip. Kad samo pomislim

koliko sam puta bivao o{amu}en od te te{ke zaraze.

Ono {to me je stvarno navelo da uop{te

razmi{ljam i pi{em o zlo~inu i kazni je ne{to {to sam

do`veo pro{log leta voze}i porodicu s mora do Beograda.

Negde izme|u Bile}e i Gacka u Hercegovini se nalazi

Kori}ka jama, poznata po zlodelu iz drugog svetskog rata.

Zaustavio sam kola, zapalio sve}u u kapelici koja je pored

jame sazidana, prekrstio se i nagnuo preko ograde ne bih

li ugledao dno jame. Nisam ga video, ali sam osetio `ubor

du{a i hladno}u duboke, mra~ne rupe. Ta jama jo{ uvek

je~i. kao da jo{ traje opelo. Seo sam u kola i nastavio put

Srbije, razmi{ljaju}i o usta{kim zlo~incima i o tome da li

su ikad te ubice privedene pravdi i ratnom sudu, ili su im

komunisti progledali kroz prste? Stigao sam u Beograd, a

oko mene moderna Srbija, Srbija u kojoj se kona~no i

ponovo zidaju zgrade, banke i moderni putevi. Zemlja u

kojoj raste jedna sasvim druga~ija populacija i u kojoj sve

izgleda druga~ije. Umetnost, moda, automobili, vidim

mlade ljude okrenute biznisu i li~noj karijeri. Raduje me

da je krenulo i nekako iskreno `alim {to ja nisam deo tog

beogradskog kruga (dvojke), nekako kao da sam zakovan

ekserom ovde za neki ameri~ki zid ili trulu dasku, tako da

sam ka`njen i ostavljen da bespomo}no visim u bezvaz-

du{nom prostoru sa kacigom kosmonauta. U

tom Beogradu dopala mi se ideja grupe devo-

jaka na jednom strana~kom skupu. Sve devo-

jke su nosile majice na kojima je pisalo”

Tra`imo Mladi}a’’. Volim taj na{ dvosmisleni

jezik koji malo ko osim nas mo`e da razume.

^ini mi se da te devojke jo{ uvek nisu

prona{le Mladi}a, ali ima vremena, prona}i }e

ga. Jedino me brine {to mi ne mo`emo da

prona|emo Generala, a sat sve br`e otkucava.

Na kraju ipak nisam slu~ajno spomen-

uo Sloveniju kao primer. Koliko je ta ista

zemljica Slovenija evoluirala za dve decenije

to i sami znate, nekad je bilo tad, a sad je

sad. Ba{ su ove godine na{i prijatelji

Jevropljani postavili Sloveniju da predsedava

Jevropskom unijom, u godini kad }e Jevropa

proglasiti nezavisnost jedne na{e pokraine.

Lepo re~e jedan na{ pesnik, neposredno pred sarajevski

atentat:”Ah, Jevropa, kurva stara...” Ne zove li se to mo`da

kazna ili jo{ gore - uvreda, da o nama Slovenci ponovo

odlu~uju? Znam da je slede}a na kazneni~koj listi

Republika Srpska, pa onda sve po redu. Znam da kazne

ne}e prestati, niza}e se jedna za drugom, sve dok mi sami

ne isporu~imo svoje osumnji~ene, dok ih se ne otarasimo.

Pitam se onda za{to ih jedanput malo bolje ne potra`imo?

U ~ijim su to rukama policija, vojska i dr`avna bezbed-

nost? U na{im ili u rukama osumnji~enih?

Fjodor Dostojevski je svom glavnom junaku

posle svega dozvolio pokajanje i mirno mesto u bo`ijem

zagrljaju. Raskoljnjikov je ka`njen, zlo~in je ispa{tao i

isplatio svoj greh, na kraju ga je obuzela topla svetlost

kojoj se i sam predao i po{ao prema Bogu. Da li }e ta

svetlost kona~no obasjati na{u, mlekom polivenu zemlju

Srbiju? Pretpostavljam da ho}e, ali se mi, koji smo je

napustili i oti{li zauvek, u svoju kolevku ne}emo vi{e

vra}ati. Pa{}e svetlost nebeska i ~ista, vide}emo je kao

splet boja. Samo {to pre svega toga ipak postoji mali prob-

lem: najpre moramo da otvorimo o~ne kapke i protrljamo

o~i. One o~i koje gledaju unutar nas, u svetlost du{e i one

druge koje }e videti svetlost ispred nas, svetlost za kojom

se hoda i koja `ivi u nama.

ZLO^IN I KAZNA

Pi{e: Boban Ili}

8 Ogledalo

B I Z N I S

Februar 2008

9OgledaloFebruar 2008

P R I Z N A N J A N A G R A D E

Po~ast saradniku „Ogledala“

MARKO LOPU[INA U KNJIZI „WHO IS WHO“

Na zahtev ~italaca Kongresna biblioteka SAD u Va{ingtonu uvrstila poznatog srpskog publicistu i novinara u reprezentativno izdanje knjige „Ko je ko“

- Po{tovani gospodine

Lopu{ina, na zahtev ~italaca iz ^ikaga,

Milvokija, Njujorka i Va{ingtona doneli

smo odluku da vas uvrstimo u izdanje

knjige „Ko je ko u SAD i Kanadi“ za

2008. i 2009. godinu. Kongresna bib-

lioteka SAD u Va{ingtonu, koja raspo-

la`e va{im delima, smatra da ste vi

jedan od ~itanijih autora iz isto~ne

Evrope. I da ste sa 50 izdanja jedan od

najproduktivnijih pisaca. Zahvaljujemo

vam {to ste u{li u na{e dru{tvo ugled-

nih li~nost“.

Ovako glasi pismo

koje je beogradski novinar

Marko Lopu{ina i stari

saradnik „Ogledala“ dobio

pro{le nedelje iz Va{ingtona

od gospodina Krisa

D`espersena. On je direktor

izdanja „Who is who“ za

Ameriku i Kanadu, koje

svake dve godine izdaje

Kongresna biblioteka SAD.

U ovoj knjizi, koju

~itav svet koristi i ~esto citi-

ra, za Marka Lopu{inu se

ka`e da je novinar lista

„Nedeljni telegraf“ iz

Beograda, jedan od 10

najboljih srpskih `urnalista,

vlasnik ordena Vuk S.

Karad`i} za doprinos `urnal-

izmu i publicista sa

napisanih 50 knjiga o emigraciji,

delinkvenciji, tajnim slu`bama i terorizmu.

Posebno je napomenuto da je

Lopu{ina na

internet stanicama citiran najvi{e od svih

srpskih novinara, ~ak 43.000 puta. Uz to u

Americi su objavljene na engleskom tri

knjige Marka Lopu{ine – „CIA protiv

Jugoslavije“, „Lov na Milo{evi}a“ i

„Albanska mafija“.

- Prijatno sam iznena|en ~injeni-

com da mi je jedna od najve}ih bibliote-

ka na svetu dodelila ~ast da

budem uvr{}en u ovu eniklo-

pediju svetske elite. Jo{ mi je

prijatnije jer su me za ovu

po~ast predlo`ili ~itaoci, srpski

doseljenici, ali i Amerikanci i

Kana|ani, koji ~itaju moja dela.

U Americi objavljujem od 1995.

godine kada je moj agent Andre

Huzvai, poreklom iz Ma|arske,

po~eo da sara|uje sa

Kongresnom bibliotekom SAD i

univerzitetskim bibliotekama.

Mislim da sam ovim priznanjem

otvorio vrata i drugim srpskim

piscima i novinarima da u|u u

dru{tvo odabranih – ka`e Marko

Lopu{ina.

Uz knjigu, koju Lopu{ina ovih

dana treba da dobije, iz Va{ingtona

u Beograd je stigla i specijalna

pozla}ena plaketa „Who is who“ sa

imenom srpskog publiciste.

Du{an Ikovi}

Akcija Humanitarnog dru{tva

“Bo`ur” iz ^ikaga

DECI OD SRCA

Nedavno su aktivisti Humanitarnog dru{tva

“Bo`ur” iz ^ikaga u Gra~anici uru~ili prve stipendije

mali{anima sa Kosova, i tako veliku humanitarnu

akciju na pravi na~in uveli u zavr{nu fazu. Gojko

Savi}, koji je ulo`io veliki napor da prona|e decu

kojoj je pomo}

najneophodnija,

ali i da kontakti-

ra sponzore i

donatore, u

Gra~anici je

mali{anima

uru~io koverte i

najlep{e `elje

ljudi iz “Bo`ura”

i mnogobrojnih

darodavaca, a

dvadesetak

mali{ana je dobilo zra~ak nade i veru u bolji `ivot.

Akcija “Bo`ura” bi}e nastavljena,

a vi{e informacija na}i }ete na njihovom web

site: www.bozur.org.

10 Ogledalo

38 GODINA ISKUSTVA GARANTUJE VAM

KVALITET USLUGE I NAJPOVOLJNIJE CENE

Februar 2008

B I Z N I S