Republika e Kosovës

Republika Kosovo – Republic of Kosovo Qeveria – Vlada – Governmen

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE EVROPSKOG PARTNERSTVA ZA 2011

Mart 2011 Priština

Republika e Kosovës Republika Kosovo

Qeveria – Vlada – Governmen

SPISAK SKRAĆENICA I AKRONIMA

(Napomena prevodioca: Afirmisane i međunarodno poznate skraćenice nisu prevedene)

Srpski Albanski Značenje KUC AAC Kosovska uprava za civilnu avijaciju IR AB Interna revizija ARR ABGJ Agencija ra rodnu ravnopravnost PROM ADR Prevoz i rad sa opasnim materijama EPMP AENV Evropski propis o malim preduzećima KPZ AKB Kosovska poslovna zajednica NAZLP AKMDhP Nacionalna agencija za zaštitu ličnih podataka KAPK AKK Kosovska agencija za borbu protiv korupcije KKA AKK Kosovska katastarska agencija KOA AKI Kosovska obaveštajna agencija KAI AKP Kosovska agencija za imovinu KAPriv AKPriv Kosovska agencija za privatizaciju KASt AKS Kosovska agencija za standardizaciju APIK APIK Agencija za promovisanje investicija na Kosovo AJN APP Agencija za javnu nabavku APRK ARBK Agencija za privredne registre Kosova ARC ARC Američki savet za izbeglice (American Refugee Council) RTŢ ARH Regulatorno telo za ţeleznice RTT ART Regulatorno telo za telekomunikacije PUK ATK Poreska uprava Kosova AHV AUV Agencija za ispravnost hrane i veterinu SB BB Svetska banka EU BE Evropska unija KBK BKK Konsolidovani budţet Kosova BDP BPV Bruto domaći proizvod IOE BRE Izvori obnovljive energije CBK BQK Centralna banka Kosova CEEPUS CEEPUS Program studentske razmene na univerzitetskim studijama za

Centralnu Evropu (Central European Exchange Program for University Studies)

CWFTA CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u Juhoistočnoj Evropi CIECA CIECA Međunarodna komisija za testiranje vozača (International

Commission for Driver Testing)

CITA CITA Međunarodna komisija za inspekciju motornih vozila

(International Motor Vehicle Inspection Committee) KDA DAK Kosovska direkcija za akreditaciju OUJS DASHC Odeljenje za upravljanje javnom sluţbom DPrKr DHEK Direkcija za privredni kriminal DFID DFID Sluţba za međunarodni razvoj Velike britanije (UK Department for

International Development)

ORJSEI DMRAPIE Odeljenje za upravljanje reformom javne sluţbe i evropsku integraciju

KC DK Kosovska carina DPSP DPSA Dijalog u procesu stabilizacije i pridruţivanja EBRD EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for

Reconstruction and Development) ECAA ECAA Zajednički evropski vazdušni prostor (European Common Aviation

Area) EMS EMS Srpski operator prenosa ENTSO-E ENTSO-E (European Network of Transmission System Operators for Electricity) ZSK ESK Zavod za statistiku Kosova EULEX EULEX Misija Evropske unije za vladavinu zakona FADN FADN Mreţa podataka računovodstva poljoprivrednih gazdinstava

(Farm Accountancy Data Network) SKS FGJK Savez kosovskih sudija MMF FMN Međunarodni monetarni fond KSB FSK Kosovske snage bezbednosti KŢ HK Kosovske ţeleznice IAF IAF Međunarodni forum za akreditacije (International Accreditation Forum)

IFC IFC Međunarodne finansijske korporacije SIK IGJK Sudski institut Kosova KIJU IKAP Kosovski institut za javnu upravu ILAC ILAC Međunarodna organizacija za akreditaciju laboratorija

ILEP ILEP Početni program za pravno obrazovanje (Initial Legal Education Program)

IPA IPA Instrument za pred-pristupnu pomoć IGP IPN Institut za građevinske proizvode IRU IRU Međunarodna unija drumskihprevoznika SOP SOP Srednjoročni okvir potrošnje EK KE Evropska komisija KEK KEK Kosovska energetska korporacija EPMP KENV Evropska povelja o malim preduzećima KESH KESH Energetska korporacija Albanije MKRJU KNRAP Međuministarska komisija za reformu javne uprave SSK KGJK Sudski savet Kosova KKK KKK Kosovska komisija za konkurenciju ONPK KKK Okvir nastavnog plana i programa na Kosovu KOSPT KOSTT Kosovski operator sistema prenosa i trţišta električne energije

KPAT (KAoS Policy Admin Tool) NSTK KPGJP Nezavisna sudska i tuţilačka komisija TSK KPK Tuţilački savet Kosova NKM KPM Nezavisna komisija za medije NKRM KPMM Nezavisna komisija za rudarstvo i minerale CKNL KQPZH Centralna komisija za nestala lica CIK KQZ Centralna izborna komisija RKJN KRPP Regulatorna komsija za javnu nabavku ZIR LAB Zakon o internoj reviziji ZRR LBGJ Zakon o rodnoj ravnopravnosti ZFLS LFPL Zakon o finansiranju lokalne samouprave

ZUOJF LMFPP Zakon o upravljanju i odgovornosti u javnim finansijama ZLS LVQL Zakon o lokalnoj samoupravi ZJN LPP Zakon o javnim nabavkama LPIS LPIS Sistem za utvrđivanje zemljišnih parcela (Land Parcel identification

system) MLU MAPL Ministarstvo za lokalnu upravu MONT MASHT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije MJU MAP Ministarstvo za javnu upravu MPŠSR MBPZHR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i seoskog razvoja MPr MD Ministarstvo pravde MEI MEI Ministarstvo za evropsku integraciju MEF MEF Ministarstvo ekonomije i finansija MER MEM Ministarstvo energetike i rudarstva FUK MFK Finansijsko upravljanje i kontrola IUG MIK Integrisano upravljanje ggranicom MZP MKK Ministarstvo za zajednice i povratak MKOS MKRS Ministarstvo kulture, omladine i sporta MOPP MMPH Ministarstvo okoline i prostornog planiranja MUP MPB Ministarstvo unutrašnjih poslova MSP MPJ Ministarstvo spoljnih poslova MRSS MPMS Ministarstvo rada i socijalnog staranja MZ MSH Ministarstvo zdravlja MTI MTI Ministarstvo trgovine i industrije MTPT MTPT Ministarstvo transporta, pošte i telekomunikacija JLJP NJDNJK Jedinica za ljudska prava i JFI NJIF Jedinica za finansijske istrage JP NP Javno preduzeće MSPr NVM Mala i srednja preduzeća AKK OAK Advokatska komora Kosova SCO OBD Svetska carinska organizacija APK OEA Američka privredna komora OECD OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for

Economic Co-operation and Development) PKK OEK Privredna komora Kosova NVO OJQ Nevladina organizacija UN OKB Organizacija Ujedinjenih nacija TPJN OSHP Telo za prigovore u javnim nabavkama PK PK Policija Kosova KPRR PKBGJ Kosovski program rodne ravnopravnosti KPEE PKEE Kosovski plan električne energije JPP PPP Javno privatno partnerstvo DT PSH Drţavno tuţilaštvo CFI QIF Centar za finansijske istrage PSP PSA Proces stabilizacije i pridruţivanja STRK PSRK Specijalno tuţilaštvo Republike Kosovo PTK PTK Pošta i telekomunikacije Kosova APEP PVPE Akcioni plan za evropsko partnerstvo

PRAE RAE Projekat za Rome, Aškalije i Egipćane RJU RAP Reforma javne uprave ReSPA ReSPA Regionalna škola za javnu upravu SRS RCC Savet za regionalnu saradnju RTK RTK Radio televizija Kosova RPZ RUO Referentna ponuda za razdvajanje (Reference Unbundling Offer) SEETO SEETO Opservatorija za transport u Jugoistočnoj Evropi SIDA SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj SKE SKE Sekretarijat Energetske zajednice SAUP SMIL Sistem automatizovanog upravljanja predmetima UORRK SHKQAK Udruţenje ovlašćenih računovođa i revizora Kosova KPSK SHKK Kazneno popravna sluţba Kosova PSB SSP Program za studije bezbednosti (Security Studies Program) TAIEX TAIEX Tehnička pomoć i razmena informacija (Technical Assistance and

Information Exchange) IOIR TEIP Izvršni organ Inspekcije rada UEZ TKE Ugovor o energetskoj zajednici PZad ToR Projektni zadatak (Term of References ) OE TOT Obuka za edukatore (Training of trainers) PFK TPK Penzioni fond Kosova TLJ TQNJ Trgovina ljudima AU UA Administrativno uputstvo UP UP Univerzitet u Prištini USAID USAID Agencija Sjedinjenih Drţava za međunarodni razvoj KGR ZAP Kancelarija generalnog revizora OKZP ZKKK Opštinska kancelarija za zajednice i povratak u opštini KP ZKM Kabinet premijera KVEK ZNKE Kancelarija za vezu Evropske komisije KDU ZQM Kancelarija za dobru upravu VKNL KQPZH Vladina komisija za nestala lica RTE ZRE Regulatorno telo za energetiku RTVO ZRRUM Regulatorno telo za vodu i otpadne materije

1. UVOD ............................................................................................................................ 7

1.1. ODNOSI REPUBLIKE KOSOVO SA EVROPSKOM UNIJOM .......................................... 7

2. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE PREPORUKA IZ EVROPSKOG PARTNERSTVA – PRIBLIŽAVANJE KOSOVA EVROPSKOJ UNIJI .................... 9

3. SPROVOĐENJE APEP ZA 2010. GODINU I REŠAVANJE IZAZOVA SADRŽANIH U IZVEŠTAJU O OSTVARENOM NAPRETKU ........................................................... 12

3.1. POLITIČKI KRITERIJUMI ........................................................................................................ 12

3.1.1 DEMOKRATIJA I VLADAVINA PRAVA ........................................................................... 12 a. Institucije ..................................................................................................................................................... 12 b. Javna uprava ................................................................................................................................................ 12 c. Pravosudni sistem ....................................................................................................................................... 13 d. Politike borbe protiv korupcije ............................................................................................................... 14

3.1.2 LJUDSKA PRAVA I ZAŠTITA MANJINA .......................................................................... 15

3.1.3 PITANJA REGIONALNIH I MEĐUNARODNIH OBAVEZA ........................................ 16

3.3. EVROPSKI STANDARDI .......................................................................................................... 20

3.3.1. UNUTRAŠNJE TRŢIŠTE ........................................................................................................ 20 a. Slobodno kretanje robe ............................................................................................................................. 20 b. Slobodno kretanje kapitala ...................................................................................................................... 21 c. Carine i porezi ............................................................................................................................................. 21 d. Konkurencija ............................................................................................................................................... 22 e. Javna nabavka ............................................................................................................................................. 22 f. Prava po osnovu intelektualne svojine ................................................................................................... 23 g. Zapošljavanje i socijalne politke ............................................................................................................. 24 h. Obrazovanje i istraţivanja ........................................................................................................................ 25

3.3.2 SEKTORSKE POLITIKE .......................................................................................................... 27 a. Industrija i mala i srednja preduzeća (MSPr) ....................................................................................... 27 b. Poljoprivreda i ribarstvo ........................................................................................................................... 27 c. Ţivotna sredina ............................................................................................................................................ 29 d. Politika transporta ...................................................................................................................................... 30 e. Energija ......................................................................................................................................................... 31 f. Informaciono društvo i mediji .................................................................................................................. 33 g. Finansijska kontrola .................................................................................................................................. 34 h. Statistika ...................................................................................................................................................... 35 a. Vize, granice, azil i migracije .............................................................................................................. 35 b. Pranje novca ........................................................................................................................................... 36 c. Droge ....................................................................................................................................................... 37 d. Policija ..................................................................................................................................................... 37 e. Borba protiv kriminala i protiv organizovanog kriminala ............................................................ 38 f. Zaštita ličnih podataka ......................................................................................................................... 39

4. MATRICA AKTIVNOSTI AKCIONOG PLANA ZA EVROPSKO PARTNERSTVO ZA 2011. GODINU ............................................................................................................... 39

1. UVOD 1.1. ODNOSI REPUBLIKE KOSOVO SA EVROPSKOM UNIJOM Kosovo, kao i druge zemlje na zapadnom Balkanu, deo je procesa evropske integracije proglašenog na Samitu u Zagrebu od 2000. godine, kad je započelo i Proces stabilizacije i

pridruţivanja (PSP) za zapadni Balkan. Ovaj proces ima za cilj stabilizaciju i brţu tranziciju na trţišnu privredu, promovisanje regionalne saradnje i perspektivu integracije u EU. Taj proces je dalje konkretizovan na Samitu u Solunu (juna 2003, godine) na kojem je uključeno i Kosovo u okvir Procesa stabilizacije i pridruţivanja, dok je posebno za Kosovo ova perspektiva dalje konkretizovana peko Saopštenja EK o „Evropskoj budućnosti Kosova“ od 20. Aprila 2005. godine, kojim je iskazana posvećenost Evropske unije prema Kosovu. Da bi se sproveo u ţivot Proces stabilizacije i pridruţivanja na zapadnom Balkanu, uljučujući i Kosovo, juna 2004. godine Evropska komisija usvojila je Evropsko partnerstvo za Kosovo, kao prvi instrument koji je utvrđivao glavne kratkoročne i srednjoročne prioritete koje je trebalo da rešavaju kosovske institucije u cilju ostvarenja evropske perspektive. U cilju sprovođenja tih prioriteta, Vlada Kosova u januaru je usvojila prvi Akcioni plan za sprovođenje evropskog

partnerstva. Počev od te godine, taj glavni strateški dokument Republike Kosovo o integraciji u EU se revidira svake godine a sprovođenje prioriteta sadrţanih u njemu je glavna osnova za put Kosova ka Evropskoj uniji. Počev od marta 2003. do oktobra 2009. godine, glavni instrument za politički dijalog između kosovske vlade i Evropske komisije u okviru Procesa stabilizacije i pridruţivanja bio je Mehanizm za proces stabilizacije i pridruţivanja”. Novembra 2009. godine, na osnovu Saopštenja EK upućenog Savetu i Evropskom parlamentu pod naslovom „Kosovo –

ispunjavanje evropske perspektive“ taj proces unapređen je pokretanjem Dijaloga u procesu stabilizacije i pridruţivanja (DPSP), u okviru kojeg je za godinu dana bila odrţana jedna plenarna sednica, osam sektorskim sastanaka (odnosno sastanaka pod-komisija)1, kao i dva „horizontalna sastanka“: Dijalog sa građanskim društvom i sastanak Zajedničkog odbora za praćenje (koji sluţi za praćenje pomići dobijene od EU). Pored toga, Saopštenje je između ostalog otvorilo vrata za početak dijalog o liberalizaciji viznog reţima, potpisivanje trgovinskog sporazuma između Kosova i EU, proširenje samostalnih trgovinskih mera i unapređenje u oblasti prekogranične saradnje. S druge strane, u svojim nastojanjima da pomogne Kosovu u ispunjenju evropske perspektive, Evropska unija obezbedila je znatnu finansijsku pomoć, pre svega za izgradnju institucija u cilju jačanja njihovih kapaciteta za pribliţavanje pravnim propisima EU, komunitarnom pravu, i za sprovođenje evropskih standarda, ali i sa ciljem da pomogne društveno ekonomski razvoj i unapređenje regionalne integracije. EU je najveći donatori Kosovu, koji je izdvojio više resursa po glavi stanovnika Kosova nego bilo koja druga zemlja na svetu.

1 1) Pravda, sloboda i bezbednost, 2) Inovacije, informaciono društvo, socijalna politika i obrazovanje, 3) Trgovina, industrija, carine

i porezi, 4) Unutrašnje trţište, konkurencija i zaštita zdravlja i potrošača, 5) Poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo, ispravnost hrane, 6) Transport, ţivotna sredina i regionalni razvoj, 7) Privreda i finansije, statistika

Tabela 1: Iznosi finansijske pomoći EU date Kosovu (izdvojene i planirane, za period od 2007. – 2012. godine, u milionima evra)

Izvor: Zvanična internet prezentacija Evropske komisije2

Kosovo je potvrdilo svoju posvećenost procesu evropske integracije putem daljeg unapređenja institucionalnog okvira, u čemu je bilo najvaţnije formiranje Ministarstva za evropske integracije. U tom smislu, Vlada Kosova ovlastila je Kancelarije za evropske integracije u resornim institucijama za evropske integracije putem njihovog pogizanja na nivo odeljenja, a pored toga omogućila je dalji rad struktura za evropske integracije, sa posebnim naglaskom na Radne grupe i Radnu komisiju za evropske integracije. Zatim, Vlada Kosova postigla je uspešnu organizaciju aktivnosti u okviru Dijaloga u procesu stabilizacije i pridruţivanja i praćenje izvršenja preporuka proisteklih iz tog dijaloga. Takođe, koordinacija rada između Skupštine i vlade Kosova na polju evropske integracije ostvarila je veliki napredak u toku 2010. godine.

Sa aspekta sprovođenja APEP za 2011. godinu, u oblasti političkih kriterijuma između onog što je najvaţnije pomenuti sigurno je napredak koji je iskazan u sferi pravosudnog sistema, sa posebnim naglaskom na završetak imenovanja i ponovljenog imenovanja sudija i javnih tuţilaca, kao i na usvajanje osnovnih zakonskih akata za glavne institucije u pravosudnom sistemu (videti stranu 14). Takođe je ostvaren dalji napredak na poboljšanju zakonskog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije, sa posebnim osvrtom na usvajanje Zakona o finansiranju političkih partija i Zakona o sukobu interesa i na osnivanje Agencije za upravljanje konfiskovanom i imovinom stavljenom u sudski sekvestar (videti stranu 15). Značajan napredak ostvaren je i u procesu decentralizacije kroz formiranje i početak rada 4 nove opštine. U oblasti regionalne saradnje, uprkos brojnim izazovima i problemima, Kosovo nastavlja sa svojim učešćem u regionalnim inivijativama za saradnju, i u toku ove godine Kosovo je preuzelo predsedavanje Sporazumom CEFTA. Na polju ekonomskih kriterijuma, vlada Kosova nastavila je da odrţava makroekonomsku stabilnost pomoći stabilnih fiskalnih politika, daljeg napretka na jačanju trţišne ekonomije i dugoročne odrţivosti javnih finansija, uključujući reviziju SOP i usvajanje relevantnih zakona u skladu sa preporukama MMF. Regulatorna tela takođe su nastavila da daju svoje doprinose u stvaranju preduslova za konkurentno trţište putem jačanja regulatornih mehanizama i izgradnje ljudskog kapitala.

2 http://ec.europa.eu/enlargement/potential-candidates/kosovo/financial-assistance/index_en.htm

Komponenta 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Pomoć za fazu tranzicije i za izgradnju institucija

68,3 184,7 106,1 66,1 66,9 68,2

Prekogranična saradnja

0 0 0 1,2 1,8 1,8

UKUPNO 68,3 184,7 106,1 67,3 68,7 70,0

Na polju evropskih standarda, uključujući ovde i sektorske politike, Kosovo je nastavilo sa daljim pribliţavanjem EU preko nastavljenog usklađivanja politika i zakonskog okvira sa standardima EU. Na ovom polju veoma je vaţno da naglasimo da je Kosovo pokazalo značajan napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, sa fokusom na ispunjenju kriterijuma u okviru procesa liberalizacije viznog reţima sa EU. Završeni su zakonski okvir i institucionalne reforme koji su ranije predviđeni u oblasti viza, granica, azila i migracija, uključujući zakonski, politički kao i institucionalni okvir u oblasti readmisije i reintegracije lica vraćenih u readmisiji, što je prioritetno pitanje u tom sektoru. Pored toga, iskazan je napredak u poboljšanju zakonskog okvira i ostvarenju institucionalnih reformi u oblasti policije i u cilju borbe protiv svih vrsta kriminala, kao i napora na očuvanju zaštite ličnih podataka. Međutim, Kosovo se i dalje suočava sa brojnim izazovima u napred pomenutim poljima i ovaj Plan predviđa konkretne napore za njihovo rešavanje. U tom pravcu, prioriteti Vlade Kosova za predstojeći period obuhvataju sledeće: 1) jačanje reforme javne uprave, 2) jačanje borbe protiv korupcije, 3) borbu protiv organizovanog kriminala i pranja novcca, 4) uspešno i delotvorno upravljanje drţavnim novcem – unapređenje sistema javne nabavke, jačanje mehanizama za ubiranje budţetskih prihoda, efikasna budţetska potrošnja, 5) jačanje reforme pravosuđa 6) sprovođenje Strategije liberalizaciju viznog reţima, 7) pregovore za sklapanje trgovinskog sporazuma sa EU i izradu zakonskih propisa i politika unutrašnjeg trţišta i konkurencije u skladu sa komunitarnim pravom (acquis), 8) odrţavanje dobrosusedskih odnosa i konstruktivno učešće na regionalnim sastancima, 9) Infrastruktura - energija i transport, 10) razvoj poljoprivrednog sektora 2. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE PREPORUKA IZ EVROPSKOG PARTNERSTVA – PRIBLIŢAVANJE KOSOVA EVROPSKOJ UNIJI Na isti način na koji evropske integracije ostaju glavni prioritet Kosova, Akcioni plan za evropsko partnerstvo je glavni srednjoročni dokument za planiranje kosovske vlade, čiji je cilj da pristupi rešavanju izazova i sprovođenju glavnih srednjoročnih prioriteta iz Evropskog partnerstva za 2008. godinu.3 Dalji napredak zemlje meriće se prema sprovođenju njenih glavnih prioriteta, kratkoročnih i srednjeročnih, u sklopu Evropskog partnerstva, kroz godišnje izveštaje o ostvarenom napretku koje priprema Evropska komisija. U ovom kontekstu, APEP treba da se koristi za planiranje ukupnih aktivnosti Vlade u vezi svog političkog plana rada i svojih prioriteta, plana Vlade i Skupštine za donošenje novih zakona, potrebe za zapošljavanjem, institucionalnom izgradnjom i obukom svog osoblja, kao i za potrebna ulaganja.

3 Prioriteti iz Evropskog partnerstva dele se na kratkoročne prioritete (1-2 godine) i srednjoročne prioritete (3-4 godine). Kratkoročni

prioriteti – opisuju aktivnosti koje treba sprovesti u odnosu na kratkoročne prioritete u svakoj oblasti, dok srednjoročni prioriteti – opisuju aktivnosti koje treba sprovesti u odnosu na srednjoročne prioritete u svakoj oblasti.

.

Isto tako, APEP treba da se koristi za internu komunikaciju unutar Vlade u cilju usaglašavanja njenih ciljeva, aktivnosti i rokova; za komunikaciju između Vlade i poslovne zajednice i društvenih partnera, kao nehanizam za informisanje i obaveštavanje o promenama do kojih će doći a koje imaju uticaja na njih; za komunikaciju sa građanskim društvom, što će biti osnova za izgradnju partnerstva sa njim; i za komunikaciju sa širom javnošću tako da građani budu u svakom trenutku obavešteni o radu Vlade u procesu evropske integracije. Plani prati strukturu Evropskog partnerstva za Kosovo za 2008. godinu i ujedno je u skladu sa Kopenhagenškim i Madridskim kriterijumima, koji sadrţe tri glavna poglavlja: političke

kriterijume, ekonomske kriterijume i evropske standarde. U svakom od tih poglavlja, u zavisnosti od napretka ostvarenog u datim oblastima i u zavisnosti od potreba za poboljšanjem situacije u njima u budućnosti, predviđene su aktivnosti koje treba da obezbede i unaprede strateške politike i zakone, odnosno da vrše dalje usaglašavanje domaćeg zakonskog okvira sa komunitarnim pravom, da pišu i usvajaju nove zakonske propise i aktivnosti koji su potrebni radi fokusa na sprovođenje vaţećih zakona. Dalje su predviđene aktivnosti koje imaju za cilj institucionalne reforme putem reorganizovanja postojećih institucija ili putem osnivanja novih institucija. I u tom pravcu predviđene su aktivnosti na jačanju ljudskih resursa, što imaju za cilj stvaranje mogućnosti za sprovođenje vaţećih politika i zakona. Takođe, aktivnosti predviđene u sklopu APEP tiču se i kapitalnih investicija čija je realizacija planirana za skoriju budućnost. APEP za 2011. godinu ima ukupno 400 aktivnosti, od čega je 60 u oblasti političkih kriterijuma, 50 je u oblasti ekonomskih kriterijuma a 290 se odnose na evropske standarde. Da bi APEP bio merljiviji i praktičniji dokument, ove godine utvrđeni su još i pokazatelji merenja na nivou aktivnosti. Pošto je reč o novom elementu u ovom Planu, koji je veoma vaţan za merenje sprovođenja APEP, kao prvi korak u tom pravcu, ove godine utvrđeni su samo ulazni pokazatelji (input) tj. (aktivnosti i budţet) i izlazni pokazatelji (output), da bi se ubuduće nastavilo sa utvrđivanjem pokazatelja za prioritet, odnosno pokazatelja rezultata (outcome) i pokazatelja dejstva (impact). Vredi napomenuti da je u izradi APEP za 2011. godinu iskazan veliki napredak u obračunu ukupnih troškova za svaku aktivnost i njihovo povezivanje sa nacionalnim budţetom. Totalan kosto APEP-a 2011 je procenjena oko 1,284,092,652.57 €, od kojih će se oko 919,389,065.81 € obezbediti iz nacionalnog budţeta, 82,977,585.09 € od strane donacija, dok će iznos od 281,726,001.67 € ostati nepokriven.

S obzirom na prioritetnu vaţnost Akcionog plana Evropskog partnerstva, kao glavnog dokumenta cele vlade za evropske integracije, prilikom revidiranja tog Plana uzeti su u obzir prioriteti Vlade i njen program rada, Srednjoročni okvir potrošnje, razne sektorske strategije, preporuke sadrţane u Izveštaju o ostvarenom napretku koji je uradila Evropska komisija i preporuke iz Dijaloga u procesu stabilizacije i pridruţivanja. Što se tiče preporuka i izazova koje je utvrdila Evropska komisija, APEP za 2011. godinu uzeo je u obzir i radi na rešavanju svih izazova iz Izveštaja o ostvarenom napretku za 2010. godinu i preporuka datih na svim sektorskim sastancima i na plenarnom zasedanju DPSP. U cilju praćenja i odgovarajućeg rešavanja predmetnih preporuka, u toku 2011. godine, nakon što bude usvojila zaključke sa svakog budućeg sastanka DPSP, Vlada Kosova će bez odlaganja da preduzima konkretne mere na njihovom rešavanju i uključiće ih u sistem praćenja realizacije APEP.

Radi očuvanja povezanosti u rešavanju prioriteta koji proizilaze iz raznih dokumenata Evropske unije za Kosovo, u toku svog revidiranja APEP, Vlada Kosova predvidela je aktivnosti koje

uzimaju u obzir sve prioritete proistekle iz procesa evropske integracije. U toku postupka revidiranja, primećeno je da je do sada sproveden jedan broj prioriteta ili njihovih delova, tako da se sada mogu smatrati zastarelim prioritetima. Kao rezultat toga, u određenim oblastima predviđene su aktivnosti koje nemaju neposredne veze sa prioritetima iz Evropskog partnerstva, ali je reč o aktivnostima koje rade na rešavanju određenih izazova koji su utvrđeni u Izveštaju ostvarenom napretku ili u Dijalogu u procesu stabilizacije i pridruţivanja kao veoma vaţnih instrumenata za pribliţavanje Kosova Evropskoj uniji. Sa tog aspekta, mogu se takođe naći prioriteti koji nisu predviđeni za sve aktivnosti zbog toga što su ti prioriteti već realizovani ili zato što je sada njihov ukupni okvir prioriteta koji proizilazi iz procesa evropske integracije od manjeg značaja. Sa tog aspekta veoma je vaţno naglasiti potrebu da se osveţe prioriteti Evropskog partnerstva u svrhu očuvanja povezanosti prioriteta EU za Kosovo i kao rezultat toga, radi doslednije povezanosti Kosova u njihovom sprovođenju.

Što se tiče praćenja sprovođenja Akcionog plana za evropsko partnerstvo, Ministarstvo za evropske integracije je u toku 2010. godine pokrenulo je i pustilo u rad elektronski sistem za praćenje i izveštavanje o APEP. U toku 2010. godine, ovaj sistem korišćen je za dobijanje kvartalnih izveštaja od svake institucije koja je bila zaduţena da sprovodi konkretne aktivnosti iz okvira APEP za 2010. godinu. Isti sistem biće korišćen i u 2011. godini za praćenje sprovođenja APEP a biće korišćen i za praćenje sprovođenja preporuka koji proističu iz Dijaloga u procesu stabilizacije i pridruţivanja. U tom smislu, vaţno je još naglasiti ulogu radnih grupa za evropske integracije, koje su uprkos velikim teškoćama uspele da odigraju vaţnu ulogu sa aspekta praćenja, revidiranja i usvajanja ovog Plana. Ne samo to, Ministarstvo za evropske integracije je uz blisku saradnju sa Zajedničkim (tvining) projektom Evropske komisije, počelo da radi funkcionalnu reviziju tih grupa. U funkciji povećanja uspešnosti rada i poboljšanja njihovog učinka, napisano je operativno uputstvo za te radne grupe i odrţane su obuke potrebne za primenu Uputstva, za sve strane uključene u rad tih radnih grupa. Zatim, vrlo brzo biće urađeno suštinsko usklađivanje tih grupa u strukturu sastanaka DPSP u cilju povećanja delotvornosti u radu i doprinosa tih radnih grupa u procesu sprovođenja prioriteta Evropske unije za Kosovo.

3. SPROVOĐENJE APEP ZA 2010. GODINU I REŠAVANJE IZAZOVA SADRŢANIH U IZVEŠTAJU O OSTVARENOM NAPRETKU 3.1. POLITIČKI KRITERIJUMI 3.1.1 DEMOKRATIJA I VLADAVINA PRAVA a. Institucije Jačanje osnovnih institucija u cilju obezbeđenja demokratije i vladavine prava ostaje prioritet svih institucija Republike Kosovo i u 2010. godini. Tako je Skupština iskazala napredak u razvoju svojih kapaciteta kad je usvojila nov Poslovnik o radu, Zakon o duţnostima i odgovornostima poslanika, dok je Predsedništvo Skupštine usvojilo Poslovnik o organizaciji i odgovornostima stručne sluţbe Skupštine Kosova, zatim time što je zapošljeno dodatno osoblje za rad skupštinskih odbora a takođe i jačanjem saradnje između tih odbora. Pored toga, primećen je viši stepen komunikacije i saradnje sa građanskim društvom i izvršnom vlasti u zemlji, naročito na polju evropske integracije. Ocena koju deli i Evropska komisija je da je Skupština u toku 2010. godine uspela da u svoj rad uključi vaţne elemente iz evropske agende za Kosovo, naročito usvajanjem Akcionog plana evropske integracije, ali i stavljanjem u teţište svog rada proceduru na usvajanju politika i zakona od posebnog interesa za plan evropske integracije.

S druge strane, u toku 2010. godine iskazan je napredak i u jačanju izvršne vlasti zemlje, pri čemu se vaţnim razvojem događaja smatra formiranje Ministarstva za evropske integracije od kojeg se očekuje da poveća stepen koordinacije rada između institucija na polju evropske agende, kao i formiranje Kancelarije za strateško planiranje, od koje se takođe očekuje da poveća nivo koordinacije u radu kreatora politika na nivou vlade. Kao što je konstatovano u pozitivnoj oceni Evropske komisije, ostvaren je napredak na polju decentralizacije preko formiranja novih opština, čime je obezbeđen najviši stepen integracije manjinskih zajednica. Uz sav postignut napredak, u ovom sektoru ostaju dalji izazovi, naročito u pogledu daljeg jačanja administrativnih kapaciteta Skupštine ali i Vlade, posebno kad je reč o daljem uključivanju agende za evropske integracije. Poseban izazov u tome ostaje jačanje kapaciteta obeju institucija za dovođenje nacionalnih zakonskih propisa u vezu sa komunitarnim pravom.

Što se tiče rada na rešavanju tih izazova, planirano je preduzimanje mera na poboljšanju nadzora rada izvršne vlasti od strane Skupštine, na jačanju administrativnih kapaciteta Skupštine kao i vlade, između ostalog, u pravcu poboljšanja usaglašavanja nacionalnih propisa sa komunitarnim pravom, kao i preduzimanje mera za izraţeniju koordinciju kreiranja politika u zemlji (za više detalja videti PE 15-18). b. Javna uprava U toku 2010. godine, reforma javne uprave i dalje je bila jedan od glavnih prioriteta Vlade Kosova. Značajan stepen napretka iskazan je u dovršavanju zakonskog okvira za obezbeđenje uspešne i moderne javne uprave, usvajanjem Zakona o drţavnoj sluţbi i Zakona o platama javnih sluţbenika. Ovaj zakonski okvir dodatno je poboljšan usvajanjem zakona koji uređuju upravni spor i drţavnu upravu.

Pored toga, kao dopuna okvira politike za ovu oblast usvojena je revidirana Strategija za reformu javne uprave za period 2010.-2013. godine, u kojoj su sadrţane planirane mere koje treba preduzeti u smislu upravljanja politikama, izrade zakona i propisa koji uređuju etičnost i transparentnost, komunikaciju sa građanima, budţetsko planiranje, izvršenje budţeta, kontrolu i internu reviziju, javne nabavke, organizaciju javne uprave, racionalizaciju elektronskih upravnih postupaka i elektrosnku vladu.

Zatim, izvršene su funkcionalne revizije institucija na horizontalnom i vertikalnom planu da bi se izbeglo dupliranje i nejasnoće u raspodeli zadaaka i odgovornosti. Kao rezultat preporuka dobijenih tom revizijom, Ministarstvo za javnu upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo transporta, pošte i telekomunikacija i Kosovski institut za javnu upravu napisali su i usvojili strateške razvojne planove koji su sada u daljoj realizaciji. Pošto reformisanje javne uprave i njena modernizacija uključuju veći broj zainteresovanih strana, u toku 2010. godine u izvesnoj meri osnaţeni su kapaciteti Odeljenja za upravljanje reformom javne uprave i za evropske integracije pri MJU. Očekuje se da će takav potez da ojača stopu međuresorne koordinacije rada u pravcu sprovođenja tih reformi.

Mada je bio preduzet čitav niz mera, u ovom sektoru i dalje ima izazova, posebno kad je reč o sprovođenju novih zakona o drţavnoj sluţbi, unapređenju sistema upravljanja ljudskim resursima, sprovođenju revidirane Strategije za reformu javne uprave za period 2010.-2013. godine kao i kad je reč o obavljanju funkcionalne revizije.

U cilju rešavanja tih preostalih izazova, sadašnji Plan predviđa preduzimanje daljih pravnih mera i izgradnju kapaciteta kako u smislu sprovođenja zakonskog okvira koji uređuje rad javne sluţbe i poboljšanje upravljanja ljudskim resursima, tako i u pogledu sprovođenja revidirane Strategije za reformu javne uprave za period 2010-2013. godine i rezultata funkcionalne revizije za sve institucije (za više detalja pogledajte PE 19-22). c. Pravosudni sistem Sistem delotvornog i nezavisnog pravosuđa jedan je od glavnih uslova na putu ka obezbeđivanju vladavine zakona. Kosovo je pokazalo znatan napredak u reformi svog pravosudnog sistema u toku 2010. godine usvajanjem zakonskog okvira za sudove i tuţilaštva kao i za mehanizme upravljanja kao što su Sudski savet Kosova i Tuţilački savet Kosova. Ne samo to, izvršeno je imenovanje i reimenovanje sudija i javnih tuţilaca na nivou zemlje, čime je obezbeđen viši nivo nezavisnosti, nepristrasnosti i uspešnosti u radu sudova. U međuvremenu, formiran je i Tuţilački savet Kosova koji upravlja javnim tuţilaštvima, vrši izbor javnih tuţilaca i izvršenje eventualnih disciplinskih mera prema javnim tuţiocima. Pored toga, povećan je stepen saradnje između tuţilaštava i agencija zaduţenih za sprovođenje zakona, dok se očekuje da će povećanje plata i sigurnosti radnog mesta za sudije i javne tuţioce da utiče na dalje jačanje kapaciteta i motivacije u kosovskom pravosuđu. Osim toga, iskazan je napredak na poboljšanju međunarodne sudske saradnje potpisivanjem međunarodnih sporazuma o saradnji sa različitim drţavama u ovoj oblasti.

Uz sav ostvaren napredak, ostaje i dalje nemali broj izazova u ovom sektoru, među kojima su obezbeđenje sprovođenja usvojenih zakona, razvojno planiranje u sklopu reformi pravosuđa, jačanje kapaciteta za upravljanje u ovom sektoru i povećanje uspešnosti u smanjenju broja zaostalih i nerešenih predmeta. U cilju rešavanja svih ovih izazova, ovaj Akcioni plan predviđa da se preduzmu odgovarajuće mere u dopunjavanju zakonskog okvira usvajanjem Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, njihovo sprovođenje u sudovima i javnim tuţilaštvima putem njihovog prestrukturiranja, prenošenje funkcije izbora sa NSTK na SSK i TSK, kao i dalje jačanje kapaciteta u tim institucijama. Ovaj plan predviđa još i poboljšanje međunarodne pravne saradnje kroz unapređenje relevantnih zakona, kao i poboljšanje saradnje između različitih nadleţnih institucija i poboljšanje infrastrukture za sudove i javna tuţilaštva (za više detalja pogledajte PE 23-27). d. Politike borbe protiv korupcije I u toku 2010. godine, borba protiv korupcije bila je na spisku prioriteta Vlade Kosova i drugih institucija. Tako je u tom periodu unapređen zakonski okvir koji uređuje ovu oblast usvajanjem Zakona o finansiranju političkih partija, Zakona o sukobu interesa i Zakona o formiranju Agencije za borbu protiv korupcije. Pored toga unapređen je i politički okvir usvajanjem Akcionog plana za borbu protiv korupcije. U tom periodu davane su izjave o imovini visokih javnih funkcionera a njihove izjave objavljene su na zvaničnoj internet prezentaciji Agencije. Pored toga, unapređen je i institucionalni okvir za borbu protiv korupcije time što je osnovana Agencija za upravljanje konfiskovanom i imovinom stavljenom u sudski sekvestar, a formirane su još i Operativna grupa za borbu protiv korupcije pri Specijalnom tuţilaštvu i Direkcija za privredni kriminal i borbu protiv korupcije pri Policiji Kosova. Pored toga, primećeno je poboljšanje saradnje između različitih institucija u borbi protiv korupcije, naročito između agencija zaduţenih za sprovođenje zakona. Agencije za sprovođenje zakona preduzimale su mere na suzbijanju i borbi protiv korupcije i unutar svojih organizacija, što je dovelo do pokretanja jednog broja istraga koje su u nekoliko slučajeva dovele do suspendovanja.

Ipak, u ovom sektoru preostaje jedan broj izazova, kako u pogledu daljeg unapređenja zakonskih propisa, povećanje nivoa institucionalnih kapaciteta i međuresorne saradnje, tako i u pogledu promovisanja sketorskih politika na suzbijanju i borbi protiv korupcije. Da bi se odgovorilo na sve te izazove, ovaj Akcioni plan predviđa unapređenje zakonskog okvira putem revidiranja i usvajanja zakona koji uređuju materiju sukoba interesa, finansiranja političkih partija, zaštite dojavljivača i odgovornosti pravnih lica. Pored toga, ovaj Plan predviđa i mere na polju dopune političkog okvira putem dovođenja u funkciju sektorskog pristupa u suzbijanju i borbi protiv korupcije i povećanja upoznatosti sa negativnim stranama ove pojave putem stvaranja mehanizma za praćenje slučajeva korupcije. U skladu sa time, Plan sadrţi i mere koje treba preduzeti u smislu povećanja stepena međuresorne saradnje u borbi protiv korupcije (za više detalja pogledati PE 34, 111-112).

3.1.2 LJUDSKA PRAVA I ZAŠTITA MANJINA U toku 2010. godine, različite institucije pokazale su veći stepen angaţovanja na polju poštovanja ljudskih prava. Samim tim je dodatno unapređen zakonski okvir u ovom sektoru usvajanjem zakonskih propisa koji uređuju oblast besplatne pravne pomoći, izvršenje krivičnih sankcija, pristupa sluţbenim dokumentima, borbe protiv nasilja u porodici, prava na štrajk, kao i Zakonik o maloletničkoj delikvenciji.

Osim toga, došlo je do poboljšanja institucionalnog okvira otvaranjem jedne kancelarije za besplatnu pravnu pomoć u severnom delu Mitrovice i još pet drugih kancelarija za pruţanje besplatne pravne pomoći. S druge strane, kad je reč o slobodi izraţavanja, popunjen je Upravni odbor RTK, dok je u toku nastavljenog poboljšanja slobode veroispovesti izvršeno prenošenje odgovornosti za pruţanje usluga obezbeđenja objekata verske kulturne baštine sa KFOR-a na Policiju Kosova. Pored toga, unapređen je i institucionalni okvir za poštovanje imovinskih prava popunom članstva u Nadzornom odboru Kosovske agencije za imovinu. S druge strane, kad je reč o infrastrukturi poboljšani su uslovi za zatvorenike i doneta je odluka da se izgradi jedan objekat za Psihijatrijski institut u cilju rešavanja pitanja prava osoba sa ograničenim mentalnim sposobnostima. Napredak je iskazan i u smislu povećanja upoznatosti o poštovanju ljudskih prava i sloboda, putem organizovanja kampanja za upoznavanje javnosti o mogućnosti dobijanja besplatne pravne pomoći i putem sprovođenja Zakona protiv diskriminacije. Takođe je uočen napredak i na polju međuresorne saradnje, naročito između Komisije za besplatnu pravnu pomoć i Advokatske komore Kosova, Ministarstva pravde i sudova u oblasti praćenja izvršenja presuda nad maloletnim licima, kao i saradnje između Kosovske agencije za imovinu i Policije u pogledu izvršenja naloga za iseljenje (u oblasti imovinskih prava).

Uprkos svim ovim naporima, u ovom sektoru preostaje jedan broj izazova na kojima treba raditi, naročito onih koji se tiču pristupa pravosuđu za ţrtve krivičnih dela, uslova ţivota u zatvorima, pristupa i uvida u zvanične dokumente, pronalaţenja načina finansiranja rada RTK, sprovođenja zakonskog i političkog okvira građanskih sloboda kao i poštovanja imovinskih prava. Takođe ostaje da se reši jedan veliki broj izazova u pogledu sprovođenja zakonskih propisa koji uređuju radne odnose i soijalnu pomoć.

U cilju rešavanja većeg broja preostalih izazova u ovom sektoru, sadašnji Plan predviđa preduzimanje jednog broja mera, naročito kroz unapređenje zakonskog okvira ljudskih prava i pripreme za usvajanje zakona koji uređuju funkcionisanje mehanizama ljudskih prava, zakona koji uređuju pitanja nestalih lica, odrţivo finansiranje rada RTK, rodnu jednakost i verske slobode. Pored toga, ovaj Plan predviđa bolje sprovođenje političkog okvira u oblasti ljudskih prava preduzimanjem mera koje se odnose na sprovođenje Strategije za ljudska prava, Strategije za lica sa ograničenim sposobnostima i Strategije za prava deteta.

Dalje je predviđeno poboljšanje rada institucionalnih mehanizama u ovoj oblasti kroz uspostavljanje i početak rada jedinica za ljudska prava kako na centralnom tako i na opštinskom nivou, puštanje u rad mehanizama za postupanje shodno preporukama zaštitnika građana kao i preduzimanje drugih mera koja utiču na jačanje institucionalnih kapaciteta u pogledu

poštovanja rodne jednakosti, poštovanja prava deteta i izvršenje mera socijalne pomoći. Imajući u vidu vaţnost učešća većeg broja institucija i građana u naporima na unapređenju poštovanja ljudskih prava, ovaj Plan predviđa mere na povećanju upoznatosti sa tim pitanjima, naročito u oblasti koju uređuju zakoni o borbi protiv diskriminacije, o rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv nasilja u porodici (za više detalja pogledati PE 36-43 i 116-118). Zaštita i poštovanje prava manjina 2010. godina pokazala je napredak u jačanju institucionalnih kapaciteta u Ministarstvu za povratak i zajednice, dok je uspešan tok procesa decentralizacije stvorio bolje i odgovarajuće uslove za povratak. Ne samo vlada već i drugi partneri visoko su ocenili pad broja slučajeva međuetničkih incidenata. Unapređenje zaštite kulturne baštine poboljšano je pored ostalog unapređenjem institucionalnog okvira i osnivanjem Odeljenja za kulturnu baštinu pri MKOS i početkom rada Saveta za kulturnu baštinu. S druge strane, poboljšan je pristup nevećinskih zajednica usvajanjem nastavnog plana i programa na romskom jeziku. U toku godine vratilo se 1.600 pripadnika manjinskih zajednica, dok su povratnicima koji nemaju zemlju podeljene parcele zemlje, a uvedene su i besplatne autobuske linije za nevećinske zajednice. Dobrodošla novina je usvajanje Operacionog plana za kampove Česmin lug i Osterode, u kojima je iskazan napredak u preseljavanju porodica iz tih kampova. Uprkos svim uloţenim naporima, i dalje ostaje jedan broj izazova koje treba rešavati na zaštiti kulturne baštine i u pogledu boljeg usklađivanja rada nadleţnih institucija koje su zaduţene za pitanja zajednica, ali i u oblasti upotrebe jezika. Problemi su dodatno pogoršani nepovoljnom ekonomskom situacijom, koja posebno pogađa pripadnike zajednica RAE, a preostaju i izazovi za njihovu integraciju u okviru procesa dobrovoljnog ili prinudnog povratka. Dodatni izazovi u tome su konsolidacija strateškog okcira za regulaciju neformalnih naselja. U cilju rešavanja nekih od navedenih izazova, ovaj Akcioni plan predviđa mere koje treba preduzeti na povećanju broja pripadnika nevećinskih zajednica na svim institucionalnim nivoima, poboljšanje njihovog pristupa obrazovanju i zdravstvenim uslugama. Takođe su predviđene mere za bolju zaštitu kulturne baštine i upotrebe jezika. Ne samo to, planirane su i dodatne mere za regulaciju neformalnih naselja i za sprovođenje zakonskog okvira i strateškog okvira za dobrovoljni povratak (za više detalja pogledati PE 44-47). 3.1.3 PITANJA REGIONALNIH I MEĐUNARODNIH OBAVEZA Napredak iskazan u okviru regionalne saradnje sastoji se uglavnom od učešća Kosova u regionalnim inicijativama za saradnju, kao što su Savet za regionalnu saradnju i susreti na visokom nivou EU i zemalja zapadnog Balkana. Pored toga, Kosovo je i dalje uključeno u sve obaveze koje proističu iz Sporazuma o energetskoj zajednici, Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi (CEFTA), Sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA) i Opservatorije za transport u Jugoistočnoj Evropi (SEETO).

Dalje, pored ozbiljnih izazova unutar CEFTA, rotirajućeg predsedavanja koje pripada Kosovu ove godine, izazovi preostaju i kod punog uključenja u Savet za regionalnu saradnju (RSS) i Regionalnu školu za javnu upravu (ReSPA): mada nastavlja da bude uključeno u njihove aktivnosti, prepreke političke prirode (zbog nepriznavanja od strane jednog malog broja susednih drţava) i dalje ozbiljno ometaju Kosovo da ravnopravno učestvuje i koristi prednosti učešća u RSS, dok je uz okončanje prelaska ReSPA u instituciju u regionalnom vlasništvu, Kosovo je moralo da pronađe neko alternativno i ad hok rešenje, a da nije moglo da postane članica ove inicijative sa punim pravima. Takođe je nastavljeno učešće, u ulozi posmatrača, u Sporazumu o ulaganju u Jugoistočnu Evropu, koji je osmišljen za poboljšanje investicione atmosfere za podsticaj ulaganja privatnog sektora u regionu. Za rešavanje izazova u ovoj oblasti, ovaj Plan predviđa naročito aktivnosti koje se odnose na dopunu strateškog okvira za regionalnu saradnju i mere za uspostavljanje zakonskog, strateškog i institucionalnog okvira, koji će da obuhvati glavne sektorske oblasti koje su od vaţnosti za regionalnu saradnju: trgovinu, energiju, civilnu avijaciju, prekograničnu saradnju i javnu upravu (za više detalja pogledati PE 48-49).

3.2 EKONOMSKI KRITERIJUMI U funkciji jačanja trţišne privrede, za vladu je odrţavanje makroekonomske stabilnosti bio prioritet i u toku 2010. godine. U tu svrhu, valda je usvojila Revidirani srednjoročni okvir potrošnje za period 2011.-2013. godine i potpisala je svoj prvi međunarodni sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom u cilju očuvanja fiskalne stabilnosti.

Nadleţne institucije bile su angaţovane na odrţavanju stabilne fiskalne politike i dugoročne odrţivosti javnih finansija, čime su obuhvaćeni i usvajanje primarnih i sekundarnih zakonskih propisa i paket revidiranih zakona, kao deo ispunjenja preliminarnih aktivnosti za zaključivanje programa sa MMF4. Ministarstvo ekonomije i finansija nastavlja da odrţava redovne konsultacije i odnose u okviru Mehanizma fiskalnog nadzora sa Evropskom Komisijom, što je mehanizam koji analizira i razmatra sve politike koje vrše fiskalni uticaj. Nastavljen je proces privatizacije kao doprinos jačanju mehanizma za unapređenje upravljanja i finansijske odrţivosti JP. U tom kontekstu je izvršena odluka o reimenovanju 120 komisija za likvidaciju društvenih preduzeća tako da su komisije za likvidaciju počele sa pripremom za likvidaciju preduzeća i prodaju imovine. U cilju jačanja konkurentnosti na trţištu i promovisanja povoljnog okruţenja za poslovanje, nastavljen je rad na jačanju imovinskih prava. U toku prethodne godine izvršeno je 173 odluka svih vidova izvršenja (ponovno stupanje u posed, upravljanje, zatvaranje na zahtev stranke) i izvršeno je 426 slučaja prinudnog iseljenja iz stambene imovine.5 Regulatorna tela su zatim iskazala napredak u pogledu povećanja i proširenja ljudskog kapitala kroz organizovanje obuka i profesionalnog usavršavanja. Ostvaren je napredak u jačanju regulatornih mehanizama u funkciji trţišta i konkurentnosti što je obuhvatalo i potpisivanje ugovora o javno privatnom partnerstvu za operatora Aerodroma Priština. U oblasti obrazovanja, nastavljen je proces akreditacije i izdavanja licenci institucijama visokog obrazovanja i izvršena je klasifikacija njihovog stepena u skladu sa evropskim okvirnom za kvalifikacije. Pored napretka postignutog na jačanju trţišne privrede i očuvanju makroekonomske stabilnosti i ograničenog dejstva svetske finansijske krize na Kosovu, kao izazov ostaje jačanje veza između prioritetnih politika, strukturnih reformi i javne potrošnje. Pored toga, smanjenje spoljnjeg debalansa i nezaposlenosti ostaje kao veoma sloţen izazov koji je povezan sa povećanjem konkurentnosti i daljim usavršavanjem ljudskih resursa. Dalji razvoj zakonskog okvira i sprovođenje zakona ostaje kao izazov, naročito na polju imovinskih prava i ugovora, koji je od uticaja na poboljšanje poslovnog okruţenja. U okviru sektorske strukture i strukture preduzeća, izazovi se sastoje u promeni te strukture koja se u velikoj meri sastoji od malih preduzeća, kao i u smanjenju sive ekonomije. U cilju rešavanja tih izazova, Akcioni plan sadrţi niz aktivnosti predviđenih za 2011. godinu. Ovaj Plan ima za cilj da radi na postizanju stabilnosti javnih finansija i fiskalnih politika, poboljšanju vladavine i povećanju uspešnosti JP. Pored toga, Plan obuhvata nastavak procesa privatizacije pri čemu se posebna paţnja poklanja jačanju vladavine i smanjenju pomoći koja se

4 Uključujući ovde Zakon o upravljanju javnim finansijama i Zakon o Centralnoj banci

5 152 fizičkih iseljenja sa imovine, 41 iseljenja zbog povratka imovine, 111 iseljenja zbog neplaćanja stanarine, i 274 iseljenja je poništeno jer je stanarina bila plaćenja pre roka za izvršenje iseljenja

daje javnom sektoru. Deo postizanja tog cilja predstavlja privatizacija PTK i Kosovske kompanije za distribuciju i isporuku električne energije, što je obuhvaćeno Akcionim planom za 2011. godinu. U funkciji poboljšanja poslovnog okruţenja i povećanja konkurentnosti, Plan uključuje rešavanje izazova za jačanje imovinskih prava, politike za stvaranje funkcionalnog trţišta rada i povećanje kvaliteta i kvantiteta ljudskih resursa, kao i poboljšanje izvoznih kapaciteta (za više detalja pogledati PE 50-54 i 120-124).

3.3. EVROPSKI STANDARDI 3.3.1. UNUTRAŠNJE TRŢIŠTE a. Slobodno kretanje robe U kontekstu kvalitetne infrastrukture postignut uspeh ogleda se u izvršenom proširenju zakonskog okvira u oblasti metrologije i standardizacije6 koji je nastavljen sprovođenjem Strategije za razvoj metrološke infrastrukture. U toku 2010. godine Kosovska direkcija za akreditaciju (KDA) postala je članica dveju organizacija, jedne regionalne i druge međunarodne (IAF i ILAC) i dobila je status punopravne članice zaključivši ugovor sa Evropskom korporacijom za akreditaciju. Dalje, osnovane su 4 nove laboratorije i formirano je 17 novih tehničkih komisija, i povećan je broj standarda.7 Što se tiče nadzora nad trţištem, u toku 2010. godine unapređen je zakonski okvir usvajanjem Zakona o trţišnoj inspekciji a posebna paţnja posvećena je sprovođenju Programa zaštite potrošača za period 2010.-2014. godine. Uprkos brojnim dostignućima, kvalitativna infrastruktura suočena je sa mnogim izazovima. Glavni izazov pred Odeljenjem za metrologiju i dalje je članstvo u evropskim i međunarodnim metrološkim organizacijama8. U isto vreme, tj. konkretnije, potrebno je da se u budućnosti radi na razvoju industrijske metrologije. Oblast standardizacije i dalje je pod znakom pitanja zbog nemogućnosti članstva Kosova u UN. Da bi proširila svoje aktivnosti, Direkcija za akreditaciju treba da poveća broj organa za ocenu usaglašenosti. Što se tiče trţišne inspekcije, izazovi u narednom periodu i dalje su sprovođenje novog Zakona o trţišnoj inspekciji sa pratećim podzakonskim aktima za datu oblast, kao i potreba za usvajanje Strategije za trţišni nadzor. U međuvremenu, kad je reč o nadzoru nad trţištem nastavljen je rad na pravilnoj primeni Programa zaštite potrošača za period 2010.-2014. godine. U oblasti trgovine, kao glavni izazov i dalje ostaje nepriznavanje kosovskih carinskih pečata od strane drţava Srbije i Bosne. Za realizaciju tih izazova, sadašnji plan (APEP za 2011. godinu) predvideo je u pogledu kvalitativne infrastrukture rad na usvajanju sekundarnih zakonskih propisa i puštanje u rad Centralne metrološke laboratorije za Kosovo. Nastavlja se takođe i sa sprovođenjem Zakona o standardizaciji a radi se na usvajanju strategije za standardizaciju. Direkcija za akreditaciju nastaviće sa akreditacijom novih laboratorija i u isto vreme očekuje se potpisivanje novih memoranduma o razumevanju sa drţavama u regionu. Na polju građevinarstva, očekuje se nastavak primene Zakona o građevinskim proizvodima i jačanje profesionalnih kapaciteta za tehnička pravila koja se tiču građevinskog materijala.

Osim navedenog, ovaj Plan predviđa usvajanje međusektorske strategije za trţišnu inspekciju i dopunjavanje sekundarnih zakonskih propisa u oblasti trţišnog nadzora, kao i dalji nastavak sprovođenja Programa zaštite potrošača za period 2010.-2014. godine. Predviđeno je da se rad i na unapređenju unutrašnje organizacione strukture za datu oblast, zasnivajući se na najboljoj praksi drţava u regionu i drţava članica EU. U oblsti trgovine, pored navedenog, osim što će se maksimalno angaţovati u predsedavanju CEFTA, Vlada Kosova takođe planira da radi na uklanjanju necarinskih barijera i carinskih prepreka, a osim toga usmeriće se i na praćenje

6 Zakon o metrologiji 2010/03-L-203 i Administrativno uputstvo za rad Agencije o standardizaciji 02/10 dt. 09. 02.2010. 7 Usvojeno je 2594 standarda koji su sada kosovski standardi. 8 OIML, WELMEC, EUROMET

sprovođenja uslova koji proizilaze iz tog sporazuma. (Za više detalja pogledati Prioritete 48, 55, 126 i 127). b. Slobodno kretanje kapitala U toku 2010. godine potvrđeno je da postoji liberalni reţim u odnosu na kretanje kapitala. Veliki napredak zabeleţen je u većem obimu neposrednih stranih investicija u odnosu na 2009. godinu, što je godina kad je nastupila globalna kriza. Osim toga, značajan napredak postignut je u sistemu platnog prometa. U tom smislu, Upravni odbor Centralne banke usvojio je Nacionalnu strategiju platnog prometa koji se zasniva na realizaciji sistema obračuna u realnom vremenu po bruto principu (RTGS). U to je uključena i ocena postojećih sistema platnog prometa.

Napredak u znatnijem obimu ostvaren je po stupanju na snagu Zakona o centralnoj banci, dok će ukupni zakonski okvir da bude upotpunjen usvajanjem i stupanjem na snagu: Zakona o bankama, Zakona o transakcijama u platnom prometu, Zakona o osiguranju, Nacrta zakona o obaveznom osiguranju vozila i odgovornosti prema trećim licima, Zakona o opštem osiguranju i Zakona o penzionom fondu Kosova.

Preduzet je značajan broj mera na primeni osnovnih načela Bazelskog komiteta za regulisanje rada banaka i efikasan nadzor nad njihovim radom. Urađen je nacrt regulatornog okcira za banke u kojem su sadrţani novi i najsavremeniji standardi iz direktiva EU o izdavanju licenci za rad, regulisanju rada i nadzoru nad radom banaka. U cilju rešavanja svih tih preostalih izazova, sadašnji Plan za evropsko partnerstvo predviđa dalje preduzimanje niza mera. CBK pedviđa osnivanje jedinice za hartije od vrednosti, finansijski nadzor u skladu sa Bazelom II i Solvencom II kao i razvoj međubankarskog sistema za pruţanje efikasnih bankarskih usluga klijentima. (Za više detalja pogledati Prioritet 56) c. Carine i porezi Carina Kosova u toku 2010. godine nastavila je sa pozitivnim trendom u ubiranju prihoda, gde je iskazala rast od 10.3% u odnosu na 2009. godinu. Isto tako je i Poreska uprava Kosova u toku 2010. godine nastavila sa pozitivnim trendom u ubiranju prihoda, gde je iskazala rast od 7% u poređenju sa 2009. godinom. Time su Carina Kosova i Poreska uprava Kosova uspele da povećaju svoju efikasnost u ubiranju prihoda. U okviru poreskih politika, PUK je u toku 2010. godine nastavila sa izdavanjem fiskalnih brojeva za fizička i pravna lica kao i sa nabavkom i ugradnjom fiskalnih kasa u preduzećima, čime je uticaja na trend povećanja prihoda po osnovu poreza i na smanjenje slučajeva utaje poreza. Osim toga, u cilju dopunnjavanja zakonskog okvira za te dve institucije radi se na usvajanju primarnih i sekundarnih zakionskih propisa, što će da omogući profesionalno usavršavanje i prestrukturiranje ovih dveju institucija. Na tom jačanju kapaciteta angaţovani su i obučeni za rad dodatni sluţbenici, što je uticalo na jačanje mehanizama za ubiranje budţetskih prihoda i

bolju koordinaciju politika u borbi protiv organizovanog kriminala kao i na razvoj planova za naplatu dugovanja.

Mada je bio preduzet ceo niz vaţnih mera, izazov koji i dalje ostaje pred ovim institucijama je sprovođenje zakona. Specifične oblasti koje zahtevaju paţnju su borba protiv švercovanja i falsifikovanja robe, a takođe je potrebno uloţiti dodatne napore da bi se obezbedila efikasna primena zakona, uplata poreskih daţbina i smanjenje neformalne privrede. Mada je zabeleţen napredak u saradnji sa drugim drţavama u ovoj oblasti putem potpisivanja sporazuma o saradnji, i u budućem vremenu ostaje kao izazov nepriznavanje carinskih pečata od strane Srbije i Bosne i Hercegovine, što u velikoj meri oteţava efikasnost u radu Carine i Poreske uprave. Za rešavanje preostalih izazova, sadašnji Plan predviđa dalje korake na jačanju primarnih i sekundarnih zakonskih propisa, kako u oblasti carinskih tako i u oblasti poreskih daţbina, koje će imati uticaja na uspešnije sprovođenje politika i strategija za te institucije. Sa tog aspekta posebna paţnja i ove godine biće posvećena stvaranju uslova za povećanje kapaciteta ljudskih resursa i saradnji sa drugim zemljama, posebno u oblasti carine. Međutim, u oblasti poreskih obaveza između ostalog posebna paţnja obratiće se na stvaranju uslova za sklapanje međunarodnih sporazuma sa drugim zemljama o ukidanju dvostranog oporezivanja, što će dovesti do povećanja investicija.

U cilju povećanja nivoa kvaliteta pruţanja usluga i poboljšanja obrade podataka u Carini ali i u Poreskoj upravi Kosova, biće dat prioritet uvođenju i unapređenju informacione tehnologije. I ove godine PUK nastaviće sa izdavanjem fiskalnih brojeva i puštanjem u rad fiskalnih kasa u cilju izbegavanja utaje poreza i borbe protiv neformalne ekonomije, što je kao poseban prioritet uvršteno u rad Vlade Kosova za ovu godinu (za više detalja pogledati PE 57, 59, 128) d. Konkurencija Kosovska komisija za konkurenciju (KKK) upotpunila je zakonski okvir izmenama i dopunama Zakona o konkurenciji i nastavila je sa istraţivanjem slučajeva kršenja lojalne konkurencije. Pored toga, KKK je sklopila sporazum o saradnji sa zemljama u regionu i postala je članica Međunarodne mreţe za konkurenciju. Ova sfera i dalje se suočava sa izazovima u pogledu nedovoljnog broja osoblja da sprovodi istrage u okviru tri glavna stuba konkurentnosti: karteli, korišćenje dominantnog poloţaja i skoncentrisanost na trţištu. KKK planira da u toku 2011. godine napiše i usvoji svoje podzakonske propise i da nastavi sa istraţivanjem slučajeva u kojima postoji sumnja o anti-konkurentnim radnjama. (za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu Prioriteta 55). e. Javna nabavka Napredak iskazan na polju javnih nabavki sastoji se u usvajanju novog Zakona o javnoj nabavci. Zakon je obezbedio vaţne promene, između ostalog, skraćenje svih rokova u nabavci i smanjenje broja procedura u nabavci sa sedam na šest. Dalje, Zakon o javnoj nabavci je

pojednostavljen, dok su neke od duţnosti Agencije za javnu nabavku i MEF prenešene na Regulatornu komsiju za javnu nabavku (RKJN). U skladu sa ovim Zakonom utvrđene su obaveze i odnosi između cenralnih institucija za javnu nabavku na Kosovu, kao što su: Regulatorna komsija za javnu nabavku (RKJN), Agencija za javnu nabavku (AJN) i Telo za prigovore u javnim nabavkama (TPJN). Dodatni uspeh kji je ostvarila RKJN je kompletiranje i objavljivanje Okvirnih smernica za sklapanje ugovora o javnoj nabavci, koji je stupio na snagu 01.05.2010. godine. Mada je bio preduzet niz vaţnih mera, preostali izazovi u ovom sektoru su unapređenje zakonskog okvira u oblasti koncesija, zato što se postojeće rešenje razlikuje od rešenja iz komunitarnog prava, unapređenje i dopuna sekundarnih propisa, kao i jačanje poloţaja sluţbenika za javne nabavke. Za rešavanje tih preostalih izazova, ovaj Plan predviđa preduzimanje serije daljih mera. RKJN predviđa iniciranje izrade podzakonskih propisa a zatim i njihovo usvajanje shodno postojećoj zakonskoj proceduri kao i iniciranje i ugrađivanje u zakon takvih zakonskih odredbi koje obezbeđuju nezavisnost u radu sluţbenika za javne nabavke. Agencija za javne nabavke planirala je da sprovede centralizovan postupak da bi utvrdila zajedničke potrebe za snbdevanjem i uslugama na centralnom i na opštinskom nivou, i da uspostavi pomoćne elektronske sisteme za pregled aktivnosti u AJN.

TPJN je obezbedio jačanje ljudskih resursa u cilju povećanja efikasnosti u nadzornim aktivnostima u oblasti javne nabavke i za razmatranje i postupanje po prigovorima ekonomskih operatora i naručilaca na rad AJN i RKJN. (Za više detalja pogledati aktivnosti kod Prioriteta 61 i 129). f. Prava po osnovu intelektualne svojine Iako je u ovoj oblasti bio ostvaren napredak, on je bio prilično ograničen i uglavnom je zavisio od ljudskih resursa, jer su institucije zaduţene za pravno uređenje i unapređenje imale očigledno nedovoljno ljudskih resursa. Kancelarija za industrijsku imovinu pri MTI povećala je svoje tehničke kapacitete zapošljavanjem novih radnika i ujedno je izvršila profesionalno usavršavanje svog osoblja organizovanjem jednog broja obuka i studijskih putovanja za osoblje onih institucija koje su uključene u funkcionisanje ove oblasti9. Pored navedenog, u toku 2010. godine osnovana je Kancelarija za autorska i srodna prava u sastavu Ministarstva kulture, omladine i sporta, u koju su raspoređeni iskusni sluţbenici zarad osnivanja Kancelarije i jačanja njenih operacionalnih kapaciteta, i u cilju podrške autorima u utvrđivanju sistema kolektivnog upravljanja autorskim i srodnim pravima. U toku te godine, usvojena je Strategija za intelektualnu imovinu za period 2010-2014. godine i Akcioni plan za sprovođenje strategije, u cilju koordinacije međuresornih aktivnosti u oblasti zaštite i poštovanja intelektualne svojine u saglasnosti sa vaţećim međunarodnim standardima i standardima EU. Pored toga, i nekoliko drugih institucija koje su uključene u te procese10 pojačale su svoje aktivnosti u domenu ove oblasti, čime je stepen zaštite i poštovanja prava iz intelektualne svojine primetno povećan. U

9 ZPII, MKRS, PK, DK, MP itd. 10 Sudovi, DK.

međuvremenu, na polju međunarodne saradnje u ovoj oblasti potpisan je sporazum sa kancelarijama za industrijsku svojinu Republike Hrvatske i Republike Makedonije.

Intelektualna svojina, uključujući industrijsku svojinu i autorska i njima sropdna prava, uprkos iskazanom napretku u nekoliko oblasti, treba i dalje da se razvijaju i uređuju, naročito u oblastima koje obuhvataju institucije zaduţenje za njihovu zaštitu. Zakonska infrastruktura11 koja pravno uređuje ovu oblast teba da se dopuni, jer se pored zakona koji su već na snazi očekuje da budu usvojeni i novi zakoni i da deo vaţećih zakona bude izmenjen i dopunjen. Drugi vaţan izazov je popunjavanje broja zaposlenih u osoblju nadleţnih institucija odnosno institucija sa podeljenom nadleţnošću, u kojima uprkos obimnijeg prijema novih i uglavnom tehničkih radnika, postoji vidna potreba za zapošljavanjem stručnog osoblja za razne specifične predmete u sklopu ove oblasti, i za profesionalnim usavršavanjem postojećeg osoblja. Ne samo to, suočavanje sa velikim brojem zahteva za zaštitu predmeta industrijske svojine i za primenu zaštite predviđene vaţećim zakonima i dalje je izazov za sve uključene. Da bi se odgovorilo na utvrđene izazove u ovoj oblasti, ovaj Plan predviđa unapređenje zakonskog okvira12, kako bi se nastavilo sa daljim uređivanjem ove oblasti i efikasnijom zaštitom autora odnosno vlasnika tih prava, i u cilju pribliţavanja pravnim propisima EU. Pored toga, predviđeno je da se usvoje međunarodne klasifikacije13 koje jačaju imovinska prava po osnovu intelektualne svojine, gde će se još organizovati razne obuke, odrţati seminari i radionice u cilju informisanja javnosti o vaţnosti i vrednostima intelektualne svojine, a taj cilj dobiće podršku i putem kampanja u medijima. U tom smislu, predviđeno je i osnivanje i početak rada Nacionanog saveta za intelektualnu svojinu, koji će vidno da unapredi ovu oblast i da utiče na povećanje međuresorne saradnje između raznih nadleţnih institucija; pored toga, ostvariće se potpisivanje memoranduma između institucija zaduţenih za administriranje i sprovođenje prava na pedmetima intelektualne svojine (za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu Prioriteta 130). g. Zapošljavanje i socijalne politke Ministarstvo rada i socijalnog staranja (MRSS), u toku 2010. godine nastavilo je da radi na rešavanju izazova koje predstavlja zapošljavanje. Usvajanje Zakona o radu, Zakona o štrajku i sporazuma o razumevanju za prenošenje nadleţnosti sa lokalnog nivoa uređuju zakonsku osnovu u oblasti rada i socijalnog staranja. U 2010. godini, fokus je uglavnom bio na jačanju kapaciteta i kvaliteta javnih i socijalnih sluţbi i zapošljavanja. Iskazana je napredak na unapređenju i puštanju u rad baze podataka za centralizaciju informativnog sistema zapošljavanja uključujući prečišćavanje registra lica koja traţe posao. Pored toga, uz podršku Evropske komisije MRSS je nastavilo da pruţa usluge zaštite zlostavljane dece. Takođe je unapređen okvir podzakosnkih akata usvajanjem dva administrativna uputstva za pruţanje usluga u zajednici ili u porodici za stara lica i lica sa posebnim potrebama. Zatim, u kontekstu ponovnog obnavljanja međudrţavnih sporazuma o socijalnom i invalidskom osiguranju, MRSS je uspelo da preko rane grupe osnovanu u tu svrhu

11 U 2010. godini usvojen je i Zakon o topografiji i integrisanim kolima 12 Zakon o geografskim pokazateljima, Zakon o zaštitnom znaku, Zakon o patentu i Zakon industrijskom dizajnu 13 Klasifikatori iz: Nice, Beča i Lokarna

odrţi prve sastanke sa relevantnim zemljama da bi definisali pitanja vezana za socijalno osiguranje.

S druge strane, u toku 2010. godine primećen je napredak posle usvajanja razvojnog programa za odrţivo zapošljavanje u cilju povećanja stope zaposlenosti organizovanjem javnih radova. Strategija za zapošljavanje za period 2010-2012. godine, Zakon o stručnom osposobljavanju i zapošljavanju lica sa ograničenim sposobnostima, registracija nezaposlenih lica i posredovanje u zapošljavanju imali su pozitivno dejstvo na trţište rada. Posle usvajanja Zakona o štrajku poboljšan je socijalni dijalog. Mada je bio ograničen, napredak je ostvaren sa aspekta usklađivanja sa evropskim standardima u oblasti zdravstva i zaštite na radu. Uz sav ostvaren napredak, preostali izazovi u sektoru zapošljavanja obuhvataju revidiranje nacrta Bele knjige o socijalnoj politici i stvaranje neke finansijske formule za finansiranje socijalnih i porodičnih usluga. Da bi se sprovodili relevantni zakoni, ostaju izazovi u vidu jačanja kapaciteta inspekcije rada, uključujući i inspekciju rada u novim opštinama. Na polju jednakih prilika i jednakosti prava na rad, potrebno je dalje poboljšanje u sprovođenju zakona. Zastupljenost ţena u procesu odlučivanja i dalje predstavlja izazov, gde postoji potreba da se ostvari napredak u oblasti sveobuhvatne socijalne politike i nediskriminacije. Socijalna zaštita uvek predstavlja izazov kad nema Zakona o socijalnom osiguranju. Sve u svemu, jačanje administrativnih kapaciteta i unapređenje odgovarajućeg zakonskog okvira i dalje su među glavnim izazovima. Politike zapošljavanje zahtevaju veću posvećenost i angaţovanje na strani vlade.

Da bi se odgovorilo na izazove u sektoru zapošljavanja i socijalnih pitanja, APEP predviđa mere koje treba preduzeti u narednoj godini. Unapređenje zakonskog i političkog okvira na polju socijalne zaštite i zapošljavanje ostaje jedan od prioriteta. Isto to su i podizanje stepena pruţanja usluga i institucionalnih kapaciteta u oblasti pruţanja usluga. Dalje, glavni ciljevi za ovu godinu za Vladu Republike Kosovo u oblasti zdravstva su podizanje institucionalnih kapaciteta u oblasti pruţanja zdravstvenih usluga i unapređenje zakonskog i političkog okvira u oblasti pruţanja zdravstvenih usluga.

Obaveze koje proističu iz APEP za 2011. godinu na polju zapošljavanja i socijalnih pitanja biće povezane sa pisanjem podzakonskih akata kojima će se omogućiti primena i postići sprovođenje usvojenih zakona. (Za više detalja pogledati prioritetete PE br. 63-66) h. Obrazovanje i istraţivanja U 2010. godini obrazovanje je bilo jedan od glavnih prioriteta valde, u cilju kvalitetnog, jednakog i što obuhvatnijeg obrazovanja za sve. U 2010. godini MONT je nastavio sa stvaranjem odgovarajuće školske infrastrukture. Nastavljene su reforme u obrazovanju putem revidiranja kosovskog nastavnog plana i programa, koji je prošao kroz proces javne rasprave u opštinama. Kosovo je izradilo i usvojilo svoj prvi nastavni plan i program za jezik, kulturu i istoriju Roma za osnovnu školu. Primarni i

sekundarni zakonski propisi pojačani su usvajanjem zakona i strateških dokumenata.14 Naučni i istraţivački rad postali su prioritet za MONT koji je izradio Nacionalni naučni program i izdvojio poseban fond za nauku u iznosu od 1 milion evra. Pored toga, osnovana je Nacionalna uprava za kvalifikacije i počeo je sa radom Savet za obrazovanje i stručno osposobljavanje.

Uprkos postignutom napretku u toku 2010. godine, i dalje su prisutni izazovi sa kojima se suočavaju obrazovanje i istraţivanje. Iako je kapitalnim investicijama u toku 2010. godine bila posvećena posebna paţnja, Izveštaj o ostvarenom napretku za 2010. godinu prikazao je kao izazov nastavu koja se obavlja u više smena u toku dana. Savet za obrazovanje i stručno osposobljavanje počeo je sa radom ali mu nedostaju potrebni kapaciteti da bi ovaj Savet postao u potpunosti funkcionalan. Obuka nastavnog kadra u skladu sa novim nastavnim planom i programom koji je izrađen 2010. godine još je jedan od izazova koji je kao takav prikazan u Izveštaju o ostvarenom napretku. I pored toga što je osnovana Nacionalna uprava za kvalifikacije, nema dovoljno ljudskih resursa na opštinskom nivou. Isto tako u oblasti nauke treba povećati istraţivačke kapacitete na univerzitetima i na istraţivačkim institutima.

Akcioni plan za evropsko partnerstvo za 2011. godinu bavi se glavnim izazovima sa kojima je suočen sektor obrazovanja. I u 2011. godini nastaviće se izgradnja infrastrukture, čime će se rešavati problemi višekratnih dnevnih smena u nastavi po školama. Zatim će se nastaviti sa organizovanjem obuka za nastavni kadar da bi se time odgovorilo na nedostatak kapaciteta Saveta za obrazovanje i stručno osposobljavanje. Isto tako će se nastaviti sa jačanjem zakonskog okvira pisanjem i donošenjem novih administrativnih uputstava. Planirano je takođe i za 2011. godinu da se poveća broj korisnika raznih programa za visoko obrazovanje i različitih naučnih projekata preko programa CEEPUS, TEMPUS, ERASMUS. U cilju poboljšanja kvaliteta nastave, predviđeno je još i osnivanje Agencije za nastavni plan i program, standarde i ocenjivanje. (Za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu prioriteta 67-71, 132 i 135)

14

Ovde je obuhvaćen i Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju, Strateški plan za obrazovanje na Kosovu za period 2011-2016. godine, Nacionalni program istraţivanja, Strateški plan za uključenost dece sa posebnim potrebama u preduniverzitetsko obrazovanje za period 2010-2015. godine, Individualni plan obrazovanja, itd.

3.3.2 SEKTORSKE POLITIKE a. Industrija i mala i srednja preduzeća (MSPr) Sa ciljem da poboljša poslovno okruţenje, usvojen je Zakon o privrednim društvima koji je omogućio registraciju privrednog društva preko interneta. Osim toga, puštena su u rad dva poslovna parka i u toku su pripreme za početak rada i drugih poslovnih parkova. Nastavljeno je sa sprovođenjem Interne strategije za industriju za period 2009-2013. godine. Kosovska agencija za promovisanje investicija uspela je da poveća svoje ljudske resurse. Napravljena je i baza podataka sa ciljem da utvrdi imovinu koja moţe da se ponudi za strane investicije. Za MSPr još uvek ne postoji neka srednjoročna strategija, zbog čega je predviđeno da ista bude izrađena u toku 2011. godine i povezana sa drugim strategijama u ovoj oblasti. Pored toga, u toku ove godine biće napravljeni i kompletirani poslovni parkovi. Od posebne vaţnosti je plan za formiranje baze podataka za poslovanje preko interneta. Jedan od poslova na kojem je industrija radila u prethodnoj godini a koji tek treba da bude završen ove godine je formiranje baze podataka o industrijskim preduzećima, završetak laboratorije za poboljšanje kvaliteta proizvoda, izrada plana i programa obuke menadţera na temu poboljšanja kvaliteta proizvoda i sprovođenje u praksi uredbe o ovlašćenju rada Tela za ocenu usaglašenosti. Isto tako, za ubuduće je planiran rad na rešavanju pitanja koji proističu iz procene koju su obavili OECD i Svetska banka radi stvaranja preduslova za povoljnije investiciono okruţenje. Uprkos uloţenim naporima, pisanje Strategije za poboljšanje investicija na Kosovu za period 2010-2013. godine i Strategije za promovisanje izvoza sa Kosova ostalo je nezavršeno. APIK je predvidela pisanje dokumenata koji će zatim biti predstavljeni kao preporuke upućene Vladi Kosova za pruţanje pomoći u stvaranju povoljnije investicione klime. Što se tiče registracije poslovnih subjekata, radi se na poboljšanju zakonske infrastrukture što će da omogući skraćenje vremena koje treba uloţiti i smanjenje koraka koje treba obaviti za registraciju poslovnog subjekta. Da bi se olakšao postupak registracije novih privrednih subjekata na Kosovu, u 8 opština su osnovani centri za njihovu registraciju tipa „jedinstvenog šaltera“. Što se tiče realizacije tog projekta biće obezbeđen odgovarajući sistem IT. (Za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu Prioriteta 55, 72 i 125). b. Poljoprivreda i ribarstvo Poljoprivreda je vaţan sektor za ekonomski razvoj na Kosovu koji generiše značajan obim proizvodnje i radnih mesta. U toku 2010. godine MPŠSR je dovršilo zakonski okvir primarnih propisa usvajanjem triju osnovnih zakona; to su kosovski Zakon o šumama, Zakon o navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta i Zakon o stočnom fondu. Posle toga bio je upotpunjen i podzakonski okvir za primenu Zakona o poljoprivredi i seoskom razvoju, usvajanjem 10 administrativnih uputstava15. U skladu sa Nacrtom zakona o izmeni i dopuni Zakona o šumama potpisan je memorandum o razumevanju za decentralizaciju nadleţnosti na polju zaštite i izdavanje licenci za šume u 37 opština.

15

AU o osnivanju Jedinice za plaćanje; AU o merama i kriterijumima za podršku poljoprivredi i seoskom razvoju; AU o direktnim plaćanjima; AU o zaštiti šuma: AU o osnivanju, odgovornostima, funkcionisanju i organizaciji APK; AU o načinima i procedurama za prodaju šumskog drveta; AU o proceduri za izdavanje dozvole za seču drveća, itd.

Rast produktivnosti u sektoru poljoprivrede postignut je pomoću upravljanja vodnim resursima namenjenim za poljoprivredu i ulaganja u celokupni sistem vodosnabdevanja (na primarnom i sekundarnom nivou) kao i na nivou pojedinačnih gazdinstava. Došlo je do unapređenja preprade i plasmana poljoprivrednih proizvoda, uz promovisanje proizvoda visoke vrednosti koji zadovoljavaju međunarodne standarde u pogledu higijene, ispravnosti i kvaliteta hrane namenjene potrošačima. Isto tako, poboljšano je upravljanje prirodnim resursima putem pošumljavanja šumskih predela i poljoprivrednog zemljišta koje poljoprivredne proizvode male vrednosti, i postojećih šumskih parcela. Pored toga, uspešno je sproveden Plan za poljoprivredu i seoski razvoj za period 2007-2013. godine i realizovani su planovi pomoći putem neposrednih isplata odnosno subvencija poljoprivrednim proizvođačima u sektoru stočarstva i hortikulture, i povećani su kapaciteti poljoprivrednih proizvođača za primenu sredstava zaštite bilja i upotrebu hemijskih preparata. Takođe je napravljen registar vinograda za ukupni vinogradarski region na Kosovu. Uprkos ostvarenom napretku u oblasti šumarstva, ipak postoje određene teškoće u sprovođenju novog Zakona o šumama naročito u pogledu primene kaznenih mera, koje takođe zavise i od efikasnosti rada organa policije, sudstva i tuţilaštva. Izazovi u sektoru poljoprivrede i šumarstva ostali su u kontekstu zaštite poljoprivrednog i šumskog zemljišta od promene njihove namene u suprotnosti sa vaţećim zakonskim odredbama, i u kontekstu eksploatacije kamenoloma i vađenja peska takođe u suprotnosti sa vaţećim zakonima, pošto se to događa zato što nema neophodne koordinacije u radu centralnih odnosno lokalnih institucija i sudova. Glavni cilj u ovoj oblasti biće upotpunjavanje zakonskog okvira primarnih propisa i pribliţavanje postojećih zakonskih propisa odredbama komunitarnog prava, kao i dopuna podzakonskog okvira u skladu sa propisima EU za oblasti proizvodnje bilja, seoskog razvoja i promovisanja poljoprivrednih proizvoda. Pored toga, biće izrađene politike za odrţive zemljišne reforme usvajanjem strategije za regulaciju zemljišta, stvaranje informacionog sistema za kontaminirano zemljište, pojednostavljenog informacionog sistema i stvaranje zakonske infrastrukture za odrţivu zemljišnu reformu. Dalje se planira stvaranje registra poljoprivrednih gazdinstava koji će da omogući podelu grantova i subvencija stvarnim vlasnicima imovine. Ovaj Plan takođe predviđa i jačanje kapaciteta informacione tehnologije za zemljišne parcele (LPIS) i za modele prostornog planiranja (GIS, pilot projekt). Isto tako biće izvršen popis parcela, procena, praćenje i stvaranje baze podataka za kontaminirano zemljište na Kosovu. U sprovođenju procesa decentralizacije nadleţnosti za gazdovanje šumama, vršiće se gazdovanje šumama i šumskim zemljištem preko izrade i stupanja na snagu institucionalnog i regulatornog okvira podrške, nezavisno od pitanja vlasništva, koji će da bude zasnovan na načelima zaštite i suzbijanja nelegalne seče, biološkog očuvanja i odrţivog ekološkog razvoja. To će se postići usvajanjem novog Zakona o šumama i pratećih podzakonskih propisa. Biće nastavljeno pošumljavanje iskrčenih šumskih površina i preduzimaće se mere na prevenciji i suzbijanju uništavanja šumskih površina usled nelegalne seče, i eksploatacije kamenoloma i vađenja rečnog peska bez kriterijuma. Posebna vaţnost biće data izradi razvojnog programa za lovstvo i izradi strategije za razvoj ekoturizma na Kosovu. U kontekstu promovisanja domaćih proizvoda i najbolje poljoprivredne prakse i upoznavanja javnosti sa vaţnošću zaštite šuma, predviđena je obuka za poljoprivredne proizvođače i

prodavce hemijskih preparata namenjena upoznavanju sa primenom i upotrebom tih preparata. (Za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu prioriteta PE br. 136, 138 i 139) Ispravnost hrane i veterina U oblasti ispravnosti hrane, u toku 2010. godine uspešno su razjašnjene nadleţnosti koje pripadaju centralnim institucijama i one koje pripadaju lokalnim, tako što su nadleţni organi u ovoj oblasti16 potpisali Memorandum o saradnji koji se odnosi na transfer opštinskih inspekcija (veterinarske, fitosanitarne i sanitarne) u sastav KAVH. Pored toga, Vlada Republike Kosovo unapredila je zakonski okvir za početak rada KAVH usvajanjem tri uredbe17. Pored toga, KAVH je organizovala informativnu kampanju za štampane i elektronske medije među kojima su bili i mediji manjina, u cilju upoznavanja građanstva sa aţuriranim podacima o stanju u pogledu stočnog fonda i o preregistraciji poljoprivrednih gazdinstava u sistem Inter Trace. Što se tiče identifikacije, registracije i kontrole kretanja stoke (malih preţivara) izvršeno je aţuriranje stanja za više poljoprivrednih gazdinstava, dok se za 2011. godinu planira da se obezbedi novi operativni sistem koji će da utvrdi registraciju stoke putem sistema GIS. Pored toga, uspešno je puštena u rad Laboratorija za prehrambene proizvode što je imalo pozitivan uticaj sa aspekta ispravnosti hrane. Na osnovu Izveštaja Evropske komisije o ostvarenom napretku za 2010. godinu ostali su izazovi koji tek treba da se rešavaju u budućnosti. Glavni izazovi sa kojima se suočava ova oblast su početak funkcionisanja infrastrukture za informativnu tehnologiju, transfer opštinskih inspekcija u sastav KAVH, nekontrolisano klanje stoke i krijumčarenje mesa, nedostatak objekata za reciklaţu ţivotinjskih ostataka i transponovanje odredaba iz paketa o higijenskoj ispravnosti hrane. Da bi se odgovorilo na izazove u pogledu ispravnosti hrane, KAVH je predvidela više aktivnosti u cilju poboljšanja situacije u ovom sektoru. Aktivnosti na polju ispravnosti hrane u sklopu APEP za 2011. godinu obuhvataju izradu i usvajanje podzakonskih akata za aditive u hrani, graničnu i dubinsku kontrolu ispravnosti hrane biljnog porekla. Dalje, Plan pedviđa registraciju, evidenciju i obeleţavanje stoke na teritoriji Kosova i aţuriranje pdataka u centralnoj bazi podataka. Osim toga, predviđeno je transponovanje odredaba iz paketa o higijenskoj ispravnosti hrane i jačanje i dalje unapređenje rada poljoprivredno prehrambenih preduzeća. (Za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu Prioriteta br. 74, 75 i 137) c. Ţivotna sredina Sektor zaštite ţivotne sredine nastavlja da dopunjava zakonsku osnovu na kojoj funkcioniše, pri čemu je ostvario znatan napredak u oblasti horizontalnih zakonskih propisa. Usvajanje zakona kao što su: Zakon o delovanju na ţivotnu sredine; Zakon o strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu; Zakon o zaštiti od zagađenja vazduha i primeni mera za praćenje ispuštanja gasova iz mobilnih izvora, i usvajanje Zakona o zaštiti prirode; Zakon o sprečavanju i integrisanoj kontroli zagađenosti, omogućavaju dalje pribliţavanje nacionalnih zakona odredbama iz poglavlja o

16

KP, MPŠSR, KAHV, MZ i MLU 17 Uredba o organizovanju Agencije za ispravnost hrane i veterinu, Uredba o osnivanju Upravnog odbora i Uredba o organizovanju i delokrugu rada naučnog saveta KAHV.

ţivotnoj sredini u komunitarnom pravu. Takođe, iskazan je napredak i u jačanju institucija osnivanjem Savetodavnog odbora za zaštitu ţivotne sredine, koji ima zadatak da daje savete Skupštini Kosova i MOPP u pitanjima koji se odnose na ţivotnu sredinu. U sklopu postupka revidiranja i unapređenja podzakonskih propisa u oblasti ţivotne sredine i prostornog planiranja, iskazan je napredak u vidu usvajanja jednog broja administrativnih uputstava18. Štaviše, intenzivirana je dalja komunikacija i saradnja sa građanskim društvom. Oko 20% projekata predviđenih u Akcionom planu u domenu ţivotne sredine ostvareno je uz učešće građanskog društva. Realizacija regionanog projekta „Zeleni paket“ pokazuje napredak kroz poboljšanu saradnju sa građanskim društvom i nadleţnim institucijama za rešavanje dugoročnih izazova u oblasti obrazovanja u sektoru zaštite ţivotne sredine. Osim navedenog, u toku 2010. godine iskazan je napredak i u jačanju ljudskih resursa popunjavanjem 20 radnih mesta i pruţanjem profesionalne obuke za odgovorno osoblje.

I pored sveg ostvarenog napretka, sektor ţivotne sredine suočava se sa izazovima, naročito kad je reč o primeni i sprovođenju zakonskih propisa koji uređuju oblast ţivotne sredine, koji su i dalje problematični. Potrebno je uloţiti još napora za uspostavljanje efikasne administrativne i institucionalne infrastrukture i za poboljšanje kanala za koordinaciju rada između institucija zaduţenih za pitanja ţivotne sredine na svim nivoima i sa građanskim društvom. Pored toga, jedan od izazova koji ima sektor ţivotne sredine da bi se bavio rešavanjem problema zaštite ţivotne sredine je jačanje njegovih ljudskih resursa. Takođe, stepen fakturisanja i naplate za usluge vodosnabdevanja i odnošenja otpada i dalje ostaje kao izazov za čije je rešavanje potrebno angaţovanje više nadleţnih institucija. U nastojanjima da se rešavaju ti izazove, ovaj Plan predviđa preduzimanje mera za unapređenje zakonskog okvira u oblasti ţivotne sredine, pisanje politika i strategija u skladu sa nacionalnim prioritetima i evropskim standardima uz jačanje ljudskih resursa. Plan se bavi i jačanjem inspekcije u cilju postizanja konkretnih rezultata putem sprovođenja zakona. Kao rezultat toga, od ovog Plana očekuje se jačanje uloge institucija nadleţnih za bolje sprovođenje zakona koji uređuju ţivotnu sredinu putem bliţe institucionalne saradnje na rešavanju izazova koji postoje u sektoru ţivotne sredine i pribliţavanju odredbama sadrţanim u komunitarnom pravu.(Za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu Prioriteta br. 53, 78, 79, 140, 141 i 142) d. Politika transporta Jedan od najvaţnijih prioriteta za kosovsku vladu i dalje je sektor transporta, naročito drumski transport. U toku prethodne godine u oblasti drumskog prevoza započet je i sada se realizuje prema utvrđenoj dinamici, jedan od najvaţnijih nacionalnih projekata R7, sa idejom da se pridruţi regionalnoj mreţi puteva. Osim toga, radi se i na poboljšanju ukupne drumske infrastrukture i odrţavanju postojeće. U svetlu napora na unapređenju bezbednosti na putevima napisan je višegodišnji plan i organizovanje su javne kampanje namenjene upoznavanju vozača i

18

Administrativno uputstvo za upravljanje biorazgradivim otpadom; Administrativno uputstvo o uslovima za dozvole za posebne

vrste operacija i postrojenja; Administrativno uputstvo o kriterijumima za određivanje tačaka za praćenje kvaliteta vazduha, brojua i učestalosti merenja, klasifikaciji zagađivača koji se prate, metodologiji rada, formi i vremenu podnošenja izveštaja o podacima; Administrativno uputstvo o sadrţini ugovora o stanovanju uz plaćanje neprofitne stanarine; Administrativno uputstvo o sadrţini bonusa za stanovanje; Administrativno uputstvo o polaganju stručnog ispita za dobijanje licence za rad u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, itd.

učenika sa problematikom bezbednosti na putevima, a pored toga završen je proces izdavanja obnovljenih licenci za rad ispitivačima u ovoj oblasti. Kad je reč o međunarodnoj saradnji u prevozu putnika i robe, MTPT je zaključilo međunarodne sporazume sa Turskom i Belgijom. U sferi železničkog transporta iskazani su pozitivni finansijski rezultati, što je rezultat rasta obima trgovinske razmene zbog povećanog izvoza nikla sa Kosova, iz Feronikla, kao i rezultat strogog urpavljanja troškovima i unapređenja u teretnom saobraćaju. Poboljšan je institucionalni okvir osnivanjem Upravnog odbora RTŢ i imenovanjem direktora RTŢ. I u oblasti vazdušnog saobraćaja ostvaren je primetan napredak što se naročito ogleda u tome što je KUC preduzela korake na realizaciji prve faze Prelaznog sporazuma u okviru Zajedničkog evropskog vazdušnog prostora (ECAA). Uspešno je usklađen veliki deo nacionalnih zakona u oblasti upravljanja vazdušnim saobraćajem sa propisima EU u istoj oblasti. U kontekstu opštih ciljeva vlade za privatizaciju javnih preduzeća vredi pomenuti da je izdata koncesija na 20 godina za Međunarodni aerodrom Priština kao javno privatno partnerstvo. Dalje, kao rezultat liberalne politike Vlade Kosova za ulazak avio prevoznika na trţište usluga vazdušnog prevoza u periodu od januara do decembra 2010. godine, promet putnika na Međunarodnom aerodromu Priština porastao je za 9,5 % u poređenju sa istim periodom iz prethodne godine.

Osim pozitivnih tokova ostvarenih u sektoru transporta u toku 2010. godine, jasno je da se izazovi koji leţe pred Vladom Kosova sastoje u pronalaţenju alternativnih finansijskih izvora za nastavak izgradnje autoputa R7 koji neće uticati na smanjenje ivesticija u drugim oblastima ekonomskog razvoja, uključujući odrţavanje postojeće putne mreţe. Trebalo bi da se ubrzaju koraci na osnivanju regulatornih tela na način koji će da ubrza tempo sprovođenja standarda EU od strane Kosova. Ne samo to, posebnu paţnju treba posvetiti izradi strategije i politika transporta i preduzimanju konkretnih koraka na poboljšanju bezbednosti u drumskom saobraćaju. Vazdušni saobraćaj na Kosovu i dalje je suočen sa potrebom da jača institucionalne kapacitete i da privuče veći broj profesionalaca za regulisanje vazdušnog saobraćaja u cilju sprovođenja standarda za civilnu avijaciju u skladu sa zahtevima ECAA. Pored toga, kosovska ţeleznica i dalje je suočena sa potrebom da pojača svoje profesionalne i tehničke kapacitete i da poveća samostalnost svog poslovodstva. U odnosu na napred rečeno, ovaj Plan predviđa konkretne aktivnosti na rešavanju svih pomenutih izazova. Vlada Kosova nastaviće sa realizacijom Projekta R719 i sa ukupnim poboljšanjem i odrţavanjem drumske infrastrukture. U sklopu regionalne saradnje na polju prevoza putnika i robe planira se zaključivanje sporazuma sa Albanijom i Crnom Gorom i drugih bilateralnih sporazuma sa drţavama iz regiona i šire. Kad je reč o poboljšanju uprave u Ţeleznici Kosova, ovaj Plan predviđa usvajanje jednog opšteg zakona u skladu sa direktivama EU i završetak procesa podele kosovske ţeleznice na INFRAKOS (infrastruktura) i TRAINKOS (rad sa vozovima). Osim toga, usvajanjem Zakona o drţavnoj pomoći biće omogućen početak sprovođenja prve faze Prelaznog sporazuma u okviru Zajedničkog evropskog vazdušnog prostora (ECAA). (Za više detalja pogledati aktivnosti u sklopu prioriteta iz PE br. 49, 53, 81-84, 86, 89 i 143-145) e. Energija

19

U toku 2011. godine očekuje se završetak radova na deonicama 1-3 (od Vrbnice do Suve Reke u duţini od 34 km)

Za što bolji razvoj sektora energetike, Vlada Kosova nastavlja da upotpunjava zakonske propise i strategiju za period 2009-2018. godine koje je usvojila Skupština a u kojima su definisani razvojni projekti u ovom sektoru. Ta strategija i zakoni imaju za cilj razvoj ovog sektora, što je obaveza koja uvek nastoji da bude usaglašena sa komunitarnim pravom EU, odnosno sa kriterijumima koji proizilaze iz Sporazuma o energetskoj zajednici (UEZ). Prema tome, takva sinergija dovela je do usvajanja niza zakona, kao što su zakoni o energiji, o regulatornom telu za energiju, o električnoj energiji, o rudnicima i mineralima, Zakon o centralnom grejanju i Zakon o prirodnom gasu. Dalje popunjavanje zakonskog okvira vrši se uz usaglašavanje zakona sa određenim direktivama EU, tako da se dovrši Mapa puta za izvršenje zahteva iz direktiva koje se odnose na kajnje korisnike i usluge snabdevanja električnom energijom20, na energetsku odrţivost zgrada21 i na obeleţavanje električne opreme22. Osim navedenog, Vlada Kosova nastavlja svoju opredeljenost rešavanju jednog od najvećih izazova: redovnog i neprekidnog snabdevanja električnom energijom, posle čega slede segmenti kao što su fakturisanje i naplate utrošene električne energije. Kad je reč o naplati, u poređenju sa 2009. godinom, u prethodnoj godini došlo je do porasta u snabdevanju (u MW) električne energije sa porastom od 5,3%, obračunu (u MW) utrošene električne energije za 9,87% ili 2,07 % u evrima, u naplati za 10,96% kao i do rasta broja transakcija za 24,78%.

U svakom slučaju, uprkos stalnom radu i kontinuiranim naporima, nezadovoljavajući stepen naplate utrošene električne energije (i tarife bez povratka troškova) kao i gubici u prenosu električne energije, tehnički i komercijalni, pretvaraju Kosovsku energetsku korporaciju (KEK) u jedan od najvećih tereta kako za ovaj sektor tako i za budţet Republike Kosovo. Pored toga, moţe da se dogodi da potraţnja za električnom energijom poraste neočekivano i neodrţivo, a da kao posledica toga dođe do smanjenja u snabdevanju električnom energijom. Da bi se ta pitanja eliminisala u nekoj skorijoj budućnosti, Vlada Kosova radi na izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, odnosno na izgradnji termocentrale Novo Kosovo i hidrocentrale Ţur, što je sada u fazi dodele koncesije, a imaće kapacitete koji ne samo što će biti dovoljni za domaće trţište već će preostati i za regionalno trţište. Ali uprkos dostignućima, Vlada Kosova u međuvremenu je preduzela korake i mere u vezi raspoloţive energije, što su mere koje će da posluţe sada i ubuduće za štednju električne energije i energetsku efikasnost. Takvi koraci preduzeti su u svim oblastima i na sve načine, kao što su upoznavanje javnosti sa ovim pitanjem ali i preduzimanje fizičkih mera.

Osim napred navedenih izazova, trajni izazov za Kosovo i naročito za Operatora sistema, trţišta i prenosne sisteme je direktno ometanje koje vrši srpski Operator penosnih sistema (EMS). Tačnije, taj Operator utiče da kosovski Operator ne bude primljen u Evropsku asocijaciju i regionalne mehanizme, predstavljajući kosovsku imovinu za prenosne sisteme kao svoju i na taj način, nezakonito, ostvarujući korist od tranzita električne energije kroz prenosnu mreţu na Kosovu i od alokacije kosovskih kapaciteta za interkonekcije. Iz tog razloga i pozivajući se na pravila o rešavanju sporova u okviru UEZ, KOSPT je podneo tuţbu protiv Republike Srbije zbog kršenja Sporazuma o energetskoj zajednici. Sekretarijat UEZ uručio je Republici Srbiji otvoreno pismo u kojem je izraţen stav da je Republika Srbija prekršila odredbe Sporazuma. Preostaje da

20 Direktiva 2006/32/EC 21 Direktiva 2002/91/EC 22 Direktiva 92/75/EEC

se UEZ dalje angaţuje na rešavanju ovog nesporazuma. Prema tome, dok traje ova diskriminacija, naknade i gubici po tom osnovu prevaljuju se na potrošače.

Kao što se zna Kosovo je članica UEZ i posvećeno je ispunjavanju svih obaveza koje proističu iz UEZ, putem usaglašavanja svih svojih obaveza sa zahtevima iz tog Sporazuma, što je prikazano u Strategiji za energiju Republike Kosovo za period 2009-2018 godine. Kao deo procesa evropske integracije, Akcioni plan za Evropsko partnerstvo (APEP) usaglašen je sa tim obavezama i sa strateškim ciljevima Vlade Kosova. Ti strateški ciljevi su: (i) obezbeđenje redovnog snabdevanja električnom energijom, (ii) integracija na regionalno trţište, (ii) blagovremena instalacija novih kapaciteta odnosno efikasno postupanje sa energijom koja je na raspolaganju. Da bismo ostvarili navedene ciljeve, odlučeno je da se preduzme niz merljivih aktivnosti koje će da prikaţu opredeljenost nadleţnih institucija u obezbeđenju proizvodnje električne energije; povećanje fakturisanja i naplate za utrošenu električnu energiju; razvoj infrastrukture i zakonskih propisa za postojeće kapacitete i izgradnju novih kapaciteta u budućnosti; razvoj trţišta energije; uspostavljanje, proširenje i razvoj prenosnih kapaciteta na svim nivoima (za više informacija pogledati prioritete 87, 88, 146 i 147). f. Informaciono društvo i mediji Što se tiče postignutog napretka u sektoru telekomunikacije, odnosno u oblasti primarnih zakonskih propisa, u toku prethodne godine usvojen je Zakon o suzbijanju i borbi protiv kompjuterskog kriminala i Zakon o zaštiti ličnih podataka koji utvrđuju prava, odgovornosti, načela i mere u vezi zaštite ličnih podataka. Pozitivni koraci koje je ostvarilo RTT u toku 2010. godine uključuju donošenje odluke o osnivanju tačke internet razmene (Internet Exchange Point - IXP), kao i naloga da se uvedu dodatni uslovi za izdavanje licenci i ovlašćenja za rad pruţaocima internetskih usluga. Izveštaj o ostvarenom napretku za Kosovo za 2010. godinu ocenjuje da je došlo do znatnog napretka u audiovizuelnim i medijskim politikama, uglavnom usled poboljšanja finansijskih i administrativnih kapaciteta Nezavisne komisije za medije (NKM). Pored toga, NKM je završila postupak ponovnog izdavanja licenci za rad emitera ispunjavajući zakonsku obavezu čime će se ujedno omogućiti proširenje zone pokrivenosti za subjekte emitovanja, odnosno proširenje publike. Rad Nezavisnog udruţenja elektronskih medija Kosova, koje obuhvata sve elektronske medije, kako Albanaca tako i kosovskih Srba, ocenjen je kao primer konstruktivne saradnje među zajednicama.

Zbog nedostatka ljudskih resursa i stručnjaka i usled finansijskih ograničenja, RTT se suočava sa znatnim ograničenjima u pripremi i sprovođenju zakonskih propisa što ga onemogućava da izvršava svoje zadatke u potpunosti u svojstvu nezavisnog regulatornog tela. U međuvremenu, suspendovanje plaćanja takse za RTK od strane gledališta učinilo je da javni servis nije u stanju da izdvoji 5% od tih uplata u Fond za podršku medijima manjina, više-etničkim medijima i drugim specijalizovanim medijima kao što je propisano zakonom.

Ipak, očekuje se da će biti preduzeti vaţni koraci na rešavanju izazova koji preostaju u sektoru infromacionog društva i medija u toku 2011. godine. U oblasti primarnih zakonskih propisa, očekuje se usvajanje Zakona o elektronskim komunikacijama i izmena i dopuna Zakona o NKM,

a kad je reč o razjašnjenju kaznenih odredbi za klevetu, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Kosova biće razrešene postojeće zakonske nedoslednosti koje su uočene između Zakona o kleveti i Krivičnog zakonika.

U cilju povećanja profesionalnih kapaciteta u RTT, očekuje se zapošljavanje novih radnika čime će se pojačati operativna nezavisnost ovog regulatornog tela. S druge strane očekuje se da će usvajanje Zakona o RTK da ojača nezavisnost javnog servisa i da konačno razreši njegovu finansijsku odrţivost. Dok je u toku privatizacija javnih preduzeća od nacionalnog interesa, počeo je proces privatizacije PTK i očekuje se da će biti završen u toku 2011. godine. (Za više detalja pogledati aktivnosti pod prioritetima iz PE br. 37, 89 i 148).

g. Finansijska kontrola U toku 2010. godine, Vlada Kosova nastavila je sa jačanjem institucionalnih i pravnih mehanizama za jačanje finansijske kontrole. U oblasti interne kontrole javnih finansija (IKJF) radi se na dopuni podzakonskih propisa za podršku sprovođenja Zakona o internoj reviziji. Takođe, u pogledu osmišljavanja politika, usvojen je jedan broj procedura koje omogućavaju bolju kontrolu FUK na osnovu decentralizacije odgovornosti u upravljanju finansijama u budţetskim organizacijama. U okviru interne revizije obavljena je obuka za 54 interna revizora u sklopu programa TIAPS (Program za obuku i međunarodno sertifikovanje intrernih revizora) koje sprovodi CIPFA iz Velike Britanije i CEF iz Slovenije, a finansira EU. Takođe je organizovana obuka za razvoj tehničkih veština i sposobnosti izveštavanja internih revizora, za preostale revizore. U kontekstu spoljne revizije, domaće institucije usvojile su nove operacionalne alate sa ciljem da uspostave bolji dijalog sa revizorskim organima. U toku revizorske 2010/2011. godine, Kancelarija generalnog revizora (KGR) obavila je 90 revizija, što u poređenju sa revizorskom 2009/2010. godinom pokazuje rast od 57%. Poboljšano je izvršenje izveštaja i preporuka datih budţetskim organizacijama prilikom spoljne revizije, delimično zahvaljujući boljoj saradnji sa Skupštinskim odborom za nadzor upravljanja javnim finansijama i saradnji sa Kancelarijom generalnog revizora.

Uprkos tome što je preduzet veći broj mera, kao izazov za ovaj sektor ostaje razvoj sistema za upravljanje i kontrolu javnih finansija, uz jačanje svesti o njenim politikama za IKJF i početak poboljšanja kvaliteta interne revizije kao korisnog savetodavnog sredstva za upravljanje. Pozivajući se na Izvetšaj o ostvarenom napretku za 2010. godinu, razvoj spoljne revizije je na pravom putu, ali kao razlog za brigu i dalje ostaje finansijska nezavisnost Kancelarije generalnog revizora.

U cilju rešavanja tih preostalih izazova, sadašnji Plan predviđa dalje korake na unapređenju i usaglašavanju zakonskih i podzakonskih akata, kako u oblasti interne revizije javnih finansija tako i u oblasti njihove spoljne revizije. Ne samo to, biće preduzeti napori na izradi i primeni načela decentralizovane odgovornosti u upravljanju i funkcionalnosti nezavisne interne revizije u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom u EU. I u oblasti interne revizije, kao izazovi ostaju jačanje kapaciteta za vršenje interne revizije putem obuke instruktora za nastavak programa sertifikacije, organizovanje obuke za drugi deo internih revizora u sklopu Programa za obuku i izdavanje međunarodnih sertifikata, organizovanje pilot revizija kao i

priprema „Godišnjeg izveštaja o radu sistema interne revizije u javnom sektoru za 2010. godinu“ koji će da bude prosleđen Vladi, Skupštini Kosova i Kancelariji generalnog revizora.

Osim navedenog, za povećanje spoljnih investicija i za poboljšanje upravljanja imovinom, posebna paţnja u toku 2011. godine posvetiće se stvaranju boljih mogućnosti za javno privatna partnerstva uz obezbeđenje kompatibilnosti sa zakonskim okvirom EU kojim se uređuju koncesije.

Plan za ovu godinu predviđa jačanje operativnih kapaciteta kao i finansijsku i operativnu nezavisnost KGR, putem jačanja administrativnih i ljudskih kapaciteta, kao i jačanjem zakona i mogućnosti za saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama. (za više detalja pogledati PE br. 83, 92, 149 i 150) h. Statistika Primećen je veliki stepen napretka na upotpunjavanju zakonskog okvira posle usvajanja Zakona o popisu stanovništva, porodičnih domaćinstava i stanova. Tim zakonom propisan je način organizovanja i sprovođenja popisa stanovništva, porodičnih domaćinstava i stanova na kosovu. U vezi sa popisom stanovništva, porodičnih domaćinstava i stanova osnovane su sve profesionalne i tehničke grupe kao i interni i međunarodni stručnjaci za podršku Međunarodnoj posmatračkoj misiji i Eurostat-u za realizaciju Plana popisa stanovništva. U oblasti statističke infrastrukture takođe je ostvaren veliki napredak, time što je poboljšana saradnja sa proizvođačima i određenim korisnicima statističkih podataka, a u isto vreme potpisan je i memorandum o razumevanju sa Ministarstvom poljoprivrede. Centralna banka počela je sa objavljivanjem platnog bilansa na kvartalnom nivou, čime su date na uvid potpunije informacije i ujedno je obezbeđeno bolje praćenje platnog prometa na Kosovu. Što se tiče makroekonomskih statističkih podataka učinjen je vidan napredak koji je omogućio aţuriranje indeksa potrošačkih cena. Uprkos tome što je bila preduzeta čitava serija mera, kao izazovi u ovom sektoru i dalje ostaju unapređenje ljudskih i finansijskih resursa u ZSK, jačanje ljudskih resursa u odeljenju za IT, veći stepen napretka u klasifikaciji i evidenciji. Pored toga, carinski organi treba da poboljšaju u znatnoj meri kvalitet podataka o spoljnoj trgovini. Kao odgovor na sve preostale izazove, sadašnji Plan za Evropsko partnerstvo predviđa preduzimanje niza daljih mera. ZSK predviđa jačanje poslovne i makroekonomske statistike, primenu NACE Rev. 2 i standardizaciju statističkih podataka u skladu sa zahtevima Eurostata. (Za više detalja pogledati aktivnosti pod prioritetom 94). 3.3.3. PRAVDA, SLOBODA I BEZBEDNOST a. Vize, granice, azil i migracije23

23 Potpun pregled zakonskog i institucionalnog okvira u sektoru pravde, slobode i bezbednosti dat je u Akcionom planu za 2009. godinu za sprovođenje Evropskog partnerstva za Kosovo, str. 122 – 129

Stupanjem na snagu ključnih zakona i jednog broja podzakonskih akata, dovršen je i unapređen zakonski okvir i okvir podzakonskih propisa za primenu zakona u ovoj oblasti. Što se tiče izrade političkog i institucionalnog okvira, usvajanjem Strategije i Akcionog plana za reintegraciju lica vraćenih readmisijom taj okvir je dovršen, dok su u kontekstu reformisanja interne strukture MUP i PK razjašnjene i tačno podeljene odgovornosti između tih dveju institucija. Dalje, posle usvajanja plana razvoja MUP, sad je već uspostavljena solidna osnova za institucionalni razvoj, s jedne strane, i za izradu, sprovođenje i praćenje politika u ovoj oblasti, s druge strane. Međutim, potrebno je da se nastavi dalje pribliţavanje zakonskih propisa komunitarnom pravu, naročito u kontekstu rešavanja vladinih prioriteta na ispunjenju kriterijuma za početak dijaloga o liberalizaciji viznog reţima. Time je obuhvaćeno usaglašavanje propisa za primenu sa revidiranim zakonskim okvirom i prikazivanje potreba za upotpunjavanjem političkog okvira i njegovo sprovođenje pomoću odnosnih zakonskih propisa. Kad je reč o političkom okviru, odsustvo viznog reţima, odsustvo pune odgovornosti za kontrolu granica od strane domaćih organa vlasti i sistema adresa, ali i izazovi koji se odnose na nadleţnost zemlje za donošenje strateških odluka, reformu institucija i razvoj institucionalnih kapaciteta, i sprovođenje u punoj usaglašenosti sa evropskim standardima, ostaju neka od prioritetnih pitanja koja tek treba da budu rešavana. Na osnovu iznetog nivoa razvoja i u svrhu odgovora na navedene i druge izazove, u narednom periodu vlast će da nastavi sa usaglašavanjem zakonskog okvira i okvira pratećih propisa sa komunitarnim pravom i evropskim standardima. Mere na ovom nivou biće usmerene na pitanje granica, bezbednost dokumenata i sprovođenje vizne politike, s tim što će o svim ovim pitanjima da bude doneta odluka u toku ove godine. I na nivou upotpunjavanja političkog okvira i institucionalnog razvoja obavezne su strateške intervencije. One su potrebne da bi se odgovorilo na navedene izazove ali i zbog povećanja obima nadleţnosti koje se prenose na domaće organe vlasti, kao i zbog potrebe za unapređenjem saradnje sa organima iz susednih zemalja. U ovom kontekstu, APEP za 2011. godinu predviđa strateške intervencije na nivou političkih dokumenata i operativnih planova. Pored toga, odgovarajuće mere takođe imaju za cilj jačanje institucionalnih kapaciteta putem kapitalnih investicija, dodatnog zapošljavanja (uključujući interna raspoređivanja) i obuka, dajući prioritet readmisiji i reintegraciji lica iz readmisije, kao i pitanjima u vezi granice i bezbednosti dokumenata (za više detalja pogledati tabelu aktivnosti, prioriteti 95 – 98 i 152) b. Pranje novca Kad je reč o suzbijanju i borbi protiv pranja novca, do sada je usvojen relevantan zakonski okvir, dok je u toku prenos odgovornosti za izradu odluka sa EULEX na buduće jedinice za finansijske istrage (JFI), u skladu sa zaključenim relevantnim memorandumom, iz kojeg je proisteklo odgovarajuće uputstvo koje predviđa završetak celog procesa u toku ove godine. Pored toga, počela je sa radom Agencija za upravljanje konfiskovanom i imovinom stavljenom u sudski sekvestar. Na nivou sprovođenja, PK je pokazala znatan napredak u istragama ove vrste kriminala. Pored istraţnih operacija, u saradnji sa nadleţnom Operativnom grupom pri Specijalnom tuţilaštvu i sa EULEX-om, takođe je ostvaren uspeh u razvoju institucionalnih kapaciteta i unapređenju saradnje između institucija. U tom kontekstu, posle centralizacije odgovornosti sa regionalnog nivoa u sastav svoje nove Direkcije za borbu protiv organizovanog

kriminala i korupcije, i posle povećanja broja osoblja, PK je uz pomoć EULEX i EK uradila i sprovela Strategiju za rad policije zasnovan na obaveštajnim podacima (ILP). Uprkos tim dostignućima, dve nadleţne izvršne institucije još uvek nisu počele sa radom, dok su kapaciteti postojećih institucija prilično ograničeni, naročito kad se radi o krivičnom gonjenju. Osim toga, ima problema u vezi međunarodne saradnje, dok u pogledu sprovođenja još uvek ne postoji neki svobuhvatni sistem za praćenje bankarskih transakcija fizičkih i pravnih, privatnih i javnih subjekata (uključujući i NVO), koje bi bilo od presudnog značaja naročito za suzbijanje i istrage za ovu vrstu kriminala. Da bi se odgovorilo na te izazove, APEP za 2011. godinu predviđa niz strateških intervencija koje odraţavaju prioritete koje su nacionalne vlasti dodelile dovršavanju i daljem unapređenju zakonskog, regulatornog i političkog okvira. Osim toga, uz povećanje broja sudija i javnih tuţilaca postalo je moguće da se sudije usredsrede na specijalizaciju za izvestan broj predmeta u ovoj oblasti. S druge strane, kad je reč o izvršnoj vlasti, nadleţne sluţbe za sprovođenje zakona predvidele su povećanje svojih institucionalnih kapaciteta putem zapošljavanja novih radnika i njihovog obučavanja, i unapređenjem potrebne tehnološke infrastrukture, što su mere od kojih se očekuje da primetno doprinesu unapređenju u procesima planiranja, sprovođenja i praćenja sprovođenja odnosnih zakona i politika (za više detalja pogledati tabelu aktivnosti, prioritet 99) c. Droge Kad je reč o borbi protiv narkotika, posle institucionalnih reformi, odnosno centralizacije odgovornosti sa regionalnog na centralni nivo, i posle jačanja institucionalnih kapaciteta za sprovođenje istrage, policija je pokazala značajne rezultate kroz svoje operacije protiv trgovine ovom vrstom supstanci. S druge strane, što se tiče postupka u borbi protiv trgovine drogama, počela je saradnja sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga. Slično kao u borbi protiv pranja novca i u ovoj oblasti preostaju izazovi na čijem rešavanju treba raditi, sa prioritetima koji se daju aspektima istrage, međunarodne saradnje, krivičnog gonjenja i statističkim izveštajima, što nam pokazuje da i dalje postoji nizak stepen sprovođenja strateških politika koje su do sada donete. I u ovoj oblasti APEP za 2011. godinu predviđa strateške intervencije na unapređenju zakonskog okvira i daljem razvoju institucionalnih kapaciteta za borbu protiv droga, gde će u centru paţnje da bude borba protiv trgovine drogama, pomoću zapošljavanja i obuke novih radnika kao i pomoću unapređenja potrebne tehnološke infrastrukture, i unapređenja agencija zaduţenih za sprovođenje zakona i pravosudnih institucija (za više detalja pogledati tabelu aktivnosti, prioritet 99). d. Policija U toku 2010. godine, iskazan je napredak kod dovršavanja zakonskog okvira za policiju, usvajanjem jednog broja administrativnih uputstava čije je donošenje predviđeno u Zakonu o policiji. Zatim je dodatno unapređen i strateški okvir za policiju usvajanjem Strateškog razvojnog plana za period 2010-2015. godine. Pored toga, pohvaljen je doprinos policije u pisanju strategija koje pokrivaju oblast suzbijanja krivičnih dela, rad komunalne policije i rad policije koji se upravlja i rukovodi dobijenim obaveštajnim podacima, kao i strategija koje

pokrivaju prikupljanje ručnog naoruţanja. Takođe su poboljšani interni kapaciteti usvajanjem nove strukture PK. Policija je preuzela nadzor nad bezbednošću nekoliko objekata kulturne baštine kao i kontrolu nad granicom sa Albanijom. S druge strane, poboljšan je protok informacija unutar PK kroz osnivanje centralizovanih regionalnih jedinica. Isto tako, poboljšana je saradnja sa stranim policijskim sluţbama potpisivanjem jednog broja međunarodnih sporazuma sa više zemalja.

Uprkos ukupnom ostvarenom napretku, preostao je jedan broj izazova, naročito kad je reč o daljem poboljšanju kapaciteta PK za borbu protiv organizovanog kriminala zasnovanog na koceptu „rada policije na osnovu obaveštajnih podataka“ i za igranje aktivnije uloge u borbi protiv kriminala. Isto tako, preostaje jedan broj izazova u sastavu internih administrativnih kapaciteta, kao i za upravljanje izazovnim procesom prestrukturiranja. Dodatni problem za PK i dalje su političke okolnosti koje onemogućavaju neposrednu saradnju sa međunarodnim agenijama bez oslanjanja na EULEX.

Da bi se odgovorilo na predočene izazove, ovaj Akcioni plan predviđa korake u pravcu članstva Policije Kosova u Interpolu, zatim korake na unapređenju borbe protiv organizovanog kriminala putem jačanja kapaciteta PK za policijski rad zasnovan na obaveštajnim podacima, kao i korake koji će da omoguće bolju komunikaciju unutar PK, kroz povezivanje različitih baza podataka. Takođe, Plan predviđa izvestan broj daljih mera koje će da pomognu PK u rešavanju preostalih izazova (za više detalja pogledati tabelu aktivnosti, prioriteti 101 – 102, i 154).

e. Borba protiv kriminala i protiv organizovanog kriminala I u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala Kosovo nastavlja da se suočava sa izazovima. Postignut napredak uglavnom se odnosi na dalji razvoj zakonskog okvira i političkog okvira i na jačanje ljudskih resursa u agencijama za sprovođenje zakona i pravosudnim institucijama. S druge strane, njihovo sprovođenje i dalje je izazov, što je između ostalog posledica jednog većeg broja izazova i strukturnih problema sa kojima su suočene nadleţne institucije. Među najvaţnijim od njih nalaze se nedostatak regulatornog okvira, politika i potrebne tehnološke infrastrukture, odnosno jednom rečju nedostatak sveobuhvatnog sistema za podršku istragama, koji bi obezbedio zaštitu svedoka i dojvaljivača ali i istragu koja bi se vodila uspešno i u skladu sa standardima ljudskih prava koji su na snazi. Time su takođe obuhvaćeni i ozbiljni izazovi koji se odnose na institucionalne kapacitete, međuresornu i međunarodnu saradnju, dok drugi izazovi imaju veze sa krivičnim gonjenjem osumnjičenih lica i postupak prema ţrtvama krivičnih dela. Ovaj Akcioni plan predviđa niz strateških intervencija koje imaju za cilj rešavanje tih izazova. Te intervencije u središtu paţnje imaju unapređenje političkog okvira i institucionalnih kapaciteta za sprovođenje zakonskog i političkog okvira i za periodično praćenje i ocenjivanje njihovog sprovođenja, sa prioritetom stavljenim na suzbijanje, istragu i krivično gonjenje. Oni utiču na sve kategorije borbe protiv organizovanog kriminala i na sve aspekte njegovog suzbijanja, istrage i krivičnog gonjenja: zakonski i institucionalni okvir, upoznavanje javnosti, rad policije zasnovan na obaveštajnim podacima, sudske aspekte istrage, javnu bezbednost i bezbednost u zajednici, međunarodnu saradnju, kao i na aspekte infrastrukture i tehnike (za više detalja pogledati tabelu aktivnosti, prioritete 103 – 107, i 153 – 155).

f. Zaštita ličnih podataka U toku 2010. godine iskazan je napredak na unapređenju zakonskog okvira za zaštitu ličnih podataka usvajanjem relevantnih zakona. Isto tako, uloţeni su napori na osnivanju Nacionalne agencije za zaštitu ličnih podataka koju je na predlog Vlade osnovala Skupština za visoke funkcionere ove institucije. Izazov za poboljšanje stanja u kojem se nalazi zaštita ličnih podataka na Kosovu, i dalje je to što nije osnovana NAZLP, kao i što nema opšte analize relevantnih zakona da bi se pre svega omogućilo revidiranje u cilju usaglašavanja Zakona o zaštiti ličnih podataka. Isto tako, kao problem ostaje nizak nivo upoznatosti građana sa njihovim pravima u vezi sa zaštitom ličnih podataka. Pomoću ovog Akcionog plana, radi se na rešavanju tih izazova pomoću mera za osnivanje i početak rada NAZLP, mera za analizu i eventualno revidiranje zakonskih propisa da bi se usaglasili sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka, i pomoću mera za dalje upoznavanje građana o njihovim pravima na zaštitu njihovih ličnih podataka (za više detalja pogledati tabelu aktivnosti, prioriteti 108 i 157). 4. MATRICA AKTIVNOSTI AKCIONOG PLANA ZA EVROPSKO PARTNERSTVO ZA 2011. GODINU