MASOVNI MEDIJI I MASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJE IKOMUNIKACIJE I

MASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJEMASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJE

Međusobna povezanost sveta u jedinstvenom Međusobna povezanost sveta u jedinstvenom informacijskom poretkuinformacijskom poretku

Međunarodni karakter modernih komunikacija Međunarodni karakter modernih komunikacija (uticaj globalizacije i interneta)(uticaj globalizacije i interneta)

Značajne promene poslednjih decenija u Značajne promene poslednjih decenija u proizvodnji, distribuciji i korišćenju informacijaproizvodnji, distribuciji i korišćenju informacija

Sve izraženije međusobno preplitanje sredstava Sve izraženije međusobno preplitanje sredstava komunikacije (štampa, televizija, film)komunikacije (štampa, televizija, film)

Promene načina organizacije i delovanja Promene načina organizacije i delovanja sredstava komunikacije: čitanje novina sredstava komunikacije: čitanje novina onlineonline (na (na računaru ili mobilnim telefonima), satelitski TV računaru ili mobilnim telefonima), satelitski TV programiprogrami

Internet u središtu komunikacijske revolucije - Internet u središtu komunikacijske revolucije - (uskoro jedini posrednik u prenosu informacija, (uskoro jedini posrednik u prenosu informacija, zabave, reklamiranje i trgovine do publike)?zabave, reklamiranje i trgovine do publike)?

MASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJEMASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJE

Masovni mediji (masovne komunikacije, sredstva Masovni mediji (masovne komunikacije, sredstva masovnog opštenja)masovnog opštenja)

Vidovi masovnih medija: TV, novine, filmovi, Vidovi masovnih medija: TV, novine, filmovi, časopisi, radio, reklamni oglasi, video igre, CD...časopisi, radio, reklamni oglasi, video igre, CD...

Masovni karakter: dopiru do velikog broja ljudi Masovni karakter: dopiru do velikog broja ljudi (publike)(publike)

Samo delimično tačno poistovećivanje masovnih Samo delimično tačno poistovećivanje masovnih medija sa zabavom: masovne komunikacije utiču medija sa zabavom: masovne komunikacije utiču u velikoj meri na naše društvene aktivnostiu velikoj meri na naše društvene aktivnosti

Snažan uticaj novina ili televizije na naše obrasce Snažan uticaj novina ili televizije na naše obrasce mišljenja i javno mnenje u celinimišljenja i javno mnenje u celini

Masovni mediji kao instrumenti pristupa znanju u Masovni mediji kao instrumenti pristupa znanju u našim svakodnevnim aktivnostimanašim svakodnevnim aktivnostima

NOVINENOVINE

Poreklo modernih novina: pamfleti i leci iz 18. Poreklo modernih novina: pamfleti i leci iz 18. vekaveka

Dnevno izlaženje i povećanje čitalačke publike Dnevno izlaženje i povećanje čitalačke publike krajem 19. vekakrajem 19. veka

SAD postojbina jeftine dnevne štampeSAD postojbina jeftine dnevne štampe Prve uticajne dnevne novine: Prve uticajne dnevne novine: The New York Times The New York Times

i i The Times The Times (London)(London) Znatan politički uticajZnatan politički uticaj Smanjenje uticaja dnevnih novina pojavom radija, Smanjenje uticaja dnevnih novina pojavom radija,

filma i televizijefilma i televizije Uticaj Uticaj onlineonline izdanja na prodaju štampanih izdanja na prodaju štampanih

izdanjaizdanja

TELEVIZIJATELEVIZIJA

Uz internet, sve veći uticaj televizije kao Uz internet, sve veći uticaj televizije kao najvažniji događaj u razvoju medija poslednjih najvažniji događaj u razvoju medija poslednjih decenijadecenija

Uz postojeće trendove, deca će uskoro provoditi Uz postojeće trendove, deca će uskoro provoditi više vremena pred televizorom nego u bilo kojoj više vremena pred televizorom nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti (izuzev spavanja)drugoj aktivnosti (izuzev spavanja)

V. Britanija: televizor uključen između pet i šest V. Britanija: televizor uključen između pet i šest sati dnevnosati dnevno

Stariji od četiri godine gledaju TV 24 časa Stariji od četiri godine gledaju TV 24 časa nedeljno u prosekunedeljno u proseku

Stariji više vremena provode uz televizor, žene Stariji više vremena provode uz televizor, žene više nego muškarciviše nego muškarci

DRŽAVNA TELEVIZIJADRŽAVNA TELEVIZIJA

Neposredno upravljanje televizijskim kućama od Neposredno upravljanje televizijskim kućama od strane države u većini zemaljastrane države u većini zemalja

BBC u državnom vlasništvu (finansiranje putem BBC u državnom vlasništvu (finansiranje putem pretplate od strane domaćinstava koja imaju pretplate od strane domaćinstava koja imaju televizor)televizor)

Učestalost i trajanje reklamnih poruka regulisani Učestalost i trajanje reklamnih poruka regulisani zakonom: do 6 minuta u jednom satu programazakonom: do 6 minuta u jednom satu programa

SAD: tri vodeće komercijalne mreže  ABC, CBS i SAD: tri vodeće komercijalne mreže  ABC, CBS i NBC (“velika trojka” ili NBC (“velika trojka” ili The Big ThreeThe Big Three))

Danas se često dodaje i FOX (“velika četvorka”)Danas se često dodaje i FOX (“velika četvorka”) Reklame ograničene na 9,5 minuta u udarno Reklame ograničene na 9,5 minuta u udarno

vreme (vreme (Prime TimePrime Time) i 16 minuta van udarnog ) i 16 minuta van udarnog vremenavremena

Promene pod uticajem rasta učešća satelitskih i Promene pod uticajem rasta učešća satelitskih i kablovskih televizijakablovskih televizija

GLOBALNA TELEVIZIJAGLOBALNA TELEVIZIJA

Uticaj političkih i tehnoloških promena poslednjih Uticaj političkih i tehnoloških promena poslednjih decenija na globalizaciju TV programadecenija na globalizaciju TV programa

Pad socijalizma u Istočnoj Evropi i SSSR, Pad socijalizma u Istočnoj Evropi i SSSR, demokratizacija u Africi i Aziji – sve veći broj TV demokratizacija u Africi i Aziji – sve veći broj TV kanala – povećanja tražnja za novim TV kanala – povećanja tražnja za novim TV programimaprogramima

Slabija domaća produkcija i okretanje TV Slabija domaća produkcija i okretanje TV programima iz uvozaprogramima iz uvoza

Liberalizacija propisa o emitovanju TV programa – Liberalizacija propisa o emitovanju TV programa – prodor stranih medijskih kuća na ranije zatvorena prodor stranih medijskih kuća na ranije zatvorena tržištatržišta

Širenje satelitske i kablovske televizijeŠirenje satelitske i kablovske televizije Sve veći prodor TV programa izvan granica Sve veći prodor TV programa izvan granica

nacionalne državenacionalne države

UTICAJ TELEVIZIJEUTICAJ TELEVIZIJE

Brojna istraživanja karaktera i stepena uticaja Brojna istraživanja karaktera i stepena uticaja televizije na ljudetelevizije na ljude

Najviše istraživan uticaj TV programa na decu Najviše istraživan uticaj TV programa na decu (zbog sve dužeg vremena koje provode ispred (zbog sve dužeg vremena koje provode ispred televizora i perioda socijalizacije)televizora i perioda socijalizacije)

Najčešće proučavani uticaj televizije na stepen Najčešće proučavani uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u društvu i priroda televizijskih nasilja i kriminala u društvu i priroda televizijskih vestivesti

TELEVIZIJA I NASILJETELEVIZIJA I NASILJE

Najiscrpnija istraživanja Gerbnera i saradnika Najiscrpnija istraživanja Gerbnera i saradnika programa američkih televizija nakon 1967. godineprograma američkih televizija nakon 1967. godine

Klasifikovanje broja i učestalosti scena nasilja u Klasifikovanje broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama programarazličitim vrstama programa

Određenje nasilja u istraživanju: pretnja ili Određenje nasilja u istraživanju: pretnja ili upotreba fizičke sile koja za posledicu ima upotreba fizičke sile koja za posledicu ima povredu ili smrtpovredu ili smrt

Dramski programi “nasilnički”: 80% emisija Dramski programi “nasilnički”: 80% emisija sadržalo scene nasilja ili 7,5 scena nasilja po sadržalo scene nasilja ili 7,5 scena nasilja po jednom satu programajednom satu programa

Emisije za decu sa još češćim scenama nasilja ali Emisije za decu sa još češćim scenama nasilja ali uz ređe prikazivanje scena ubistavauz ređe prikazivanje scena ubistava

Crtani filmovi sa više nasilja od svih drugih vrsta Crtani filmovi sa više nasilja od svih drugih vrsta programaprograma

TELEVIZIJA I NASILJETELEVIZIJA I NASILJE

Da li prikazivanje nasilja utiče na ponašanje Da li prikazivanje nasilja utiče na ponašanje gledalaca?gledalaca?

Anderson: analiza studija između 1956. i 1976. o Anderson: analiza studija između 1956. i 1976. o uticaju televizije na sklonost dece agresijiuticaju televizije na sklonost dece agresiji

Blizu ¾ istraživanja smatra da veza postoji, u Blizu ¾ istraživanja smatra da veza postoji, u 20% nejasni zaključci, u 3% stav da gledanje 20% nejasni zaključci, u 3% stav da gledanje nasilja smanjuje agresivnostnasilja smanjuje agresivnost

Velike razlike između studija u pogledu Velike razlike između studija u pogledu metodologije, jačine veze nasilja i gledanja metodologije, jačine veze nasilja i gledanja televizije i načina definisanja agresivnostitelevizije i načina definisanja agresivnosti

Česte teme pravde i osvete u krimi dramama i Česte teme pravde i osvete u krimi dramama i crtaćimacrtaćima

Mnogo češće kriminalci odgovaraju pred zakonom Mnogo češće kriminalci odgovaraju pred zakonom u kriminalističkim dramama nego u stvarnom u kriminalističkim dramama nego u stvarnom životuživotu

TELEVIZIJA I NASILJETELEVIZIJA I NASILJE

Zaključak: nasilje na televiziji ne mora dovesti do Zaključak: nasilje na televiziji ne mora dovesti do sličnih obrazaca ponašanja gledalaca – moguć sličnih obrazaca ponašanja gledalaca – moguć veći uticaj moralnih pouka emisijaveći uticaj moralnih pouka emisija

Hodž i Trip: reakcija dece na gledanje programa Hodž i Trip: reakcija dece na gledanje programa pre tumačenje ili “čitanje” onoga šta vide nego pre tumačenje ili “čitanje” onoga šta vide nego puko registrovanje sadržajapuko registrovanje sadržaja

Zanemarena složenost mentalnih procesa kod Zanemarena složenost mentalnih procesa kod dece u istraživanjimadece u istraživanjima

Gledanje TV nije intelektualna aktivnost nižeg Gledanje TV nije intelektualna aktivnost nižeg nivoa nego “čitanje” i povezivanje sa drugim nivoa nego “čitanje” i povezivanje sa drugim sistemima značenjasistemima značenja

I mala deca znaju da je nasilje na TV samo I mala deca znaju da je nasilje na TV samo “kobajagi”“kobajagi”

Ne određuje viđeno nasilje ponašanje nego Ne određuje viđeno nasilje ponašanje nego ukupan pogled na svet unutar kojeg se ono ukupan pogled na svet unutar kojeg se ono prikazuje i “čita”prikazuje i “čita”

TELEVIZIJA I ŽANRTELEVIZIJA I ŽANR

Prikazivanje različitih emisija u televizijskom Prikazivanje različitih emisija u televizijskom programuprogramu

Važnost pojma žanra za analizu strukture TV Važnost pojma žanra za analizu strukture TV programa (kategorizacija programa)programa (kategorizacija programa)

Pravila žanra: “sapunice” u kućnom ambijentu, Pravila žanra: “sapunice” u kućnom ambijentu, vestern filmovi – SAD krajem 19. veka, “sitkomi”vestern filmovi – SAD krajem 19. veka, “sitkomi”

Određena očekivanja od žanra – npr. detektivske Određena očekivanja od žanra – npr. detektivske serije i filmovi (napetost, misterioznost, serije i filmovi (napetost, misterioznost, nepredvidivost)nepredvidivost)

““SAPUNICE”SAPUNICE”

Najpopularnije tv emisije – niskobudžetske serije Najpopularnije tv emisije – niskobudžetske serije koje prikazuju način života srednje klasekoje prikazuju način života srednje klase

Neprekidno odvijanje (nužno redovno praćenje)Neprekidno odvijanje (nužno redovno praćenje) Različita objašnjenja popularnosti “sapunica”: Različita objašnjenja popularnosti “sapunica”:

način da se pobegne iz realnosti nezanimljivog i način da se pobegne iz realnosti nezanimljivog i monotonog načina života (naročito za žene)?monotonog načina života (naročito za žene)?

No, i sami likovi u serijama imaju brojne probleme No, i sami likovi u serijama imaju brojne probleme u životuu životu

Izvesnije objašnjenje: “sapunice” prikazuju Izvesnije objašnjenje: “sapunice” prikazuju univerzalna svojstva ličnog i emocionalnog života univerzalna svojstva ličnog i emocionalnog života (dileme svakog od nas)(dileme svakog od nas)

Podsticanje gledalaca na kreativnije razmišljanje Podsticanje gledalaca na kreativnije razmišljanje o sopstvenom životuo sopstvenom životu

RANE TEORIJE O MEDIJIMARANE TEORIJE O MEDIJIMA

Komunikacija: prenos informacija od jednog Komunikacija: prenos informacija od jednog pojedinca do drugog ili od jedne grupe do druge, pojedinca do drugog ili od jedne grupe do druge, bilo govorom ili putem masovnih medijabilo govorom ili putem masovnih medija

Prvi uticajni teoretičari medija: kanadski autori Prvi uticajni teoretičari medija: kanadski autori Harold Inis i Maršal MekluanHarold Inis i Maršal Mekluan

Inis: snažan uticaj medija na organizaciju društvaInis: snažan uticaj medija na organizaciju društva Mekluan: “medij je poruka” (priroda medija više Mekluan: “medij je poruka” (priroda medija više

utiče na društvo nego poruke ili sadržaji u utiče na društvo nego poruke ili sadržaji u medijima)medijima)

Primer razlike televizije i knjige (štampanih Primer razlike televizije i knjige (štampanih medija)medija)

Nastajanje globalnog sela zahvaljujući Nastajanje globalnog sela zahvaljujući elektronskim medijima (ljudi iz celog sveta elektronskim medijima (ljudi iz celog sveta gledaju događaje na vestima i zajednički gledaju događaje na vestima i zajednički učestvuju u njima)učestvuju u njima)

JIRGEN HABERMAS: JAVNA SFERAJIRGEN HABERMAS: JAVNA SFERA

Pripadnost frankfurtskoj školi: inspiracija u Pripadnost frankfurtskoj školi: inspiracija u Marksovim idejama i radovima ali uz nužno Marksovim idejama i radovima ali uz nužno osavremenjavanje (zapostavljen uticaj kulture osavremenjavanje (zapostavljen uticaj kulture kod Marksa)kod Marksa)

Frankfurtska škola: izučavanje “industrije kulture” Frankfurtska škola: izučavanje “industrije kulture” ili zabave (film, TV, popularna muzika, radio, ili zabave (film, TV, popularna muzika, radio, dnevna i nedeljna štampa)dnevna i nedeljna štampa)

Uticaj širenja industrije kulture na smanjenje Uticaj širenja industrije kulture na smanjenje sposobnosti pojedinaca da kritički i nezavisno sposobnosti pojedinaca da kritički i nezavisno razmišljajurazmišljaju

Habermas: proučavanje razvoja medija od ranog Habermas: proučavanje razvoja medija od ranog 18. veka do danas (pojava i propast “javne 18. veka do danas (pojava i propast “javne sfere”)sfere”)

Javna sfera: arena u kojoj se odvija javna Javna sfera: arena u kojoj se odvija javna rasprava i stvaraju mišljenja o pitanjima od rasprava i stvaraju mišljenja o pitanjima od opšteg značajaopšteg značaja

JIRGEN HABERMAS: JAVNA SFERAJIRGEN HABERMAS: JAVNA SFERA

Pojavljivanje javne sfere u salonima i kafanama Pojavljivanje javne sfere u salonima i kafanama Londona, Pariza i drugih evropskih gradovaLondona, Pariza i drugih evropskih gradova

Rasprave o društvenim pitanjima – inspiracija Rasprave o društvenim pitanjima – inspiracija često leci i novinečesto leci i novine

Ključna mesta za rani razvoj demokratije – Ključna mesta za rani razvoj demokratije – mogućnost rešavanja političkih problema javnim mogućnost rešavanja političkih problema javnim diskusijamadiskusijama

Danas: gušenje demokratske rasprave širenjem Danas: gušenje demokratske rasprave širenjem industrije kulture – javna sfera kao obična varkaindustrije kulture – javna sfera kao obična varka

Politički procesi ograničeni na parlament i medije, Politički procesi ograničeni na parlament i medije, prevaga komercijalnih nad javnim interesima u prevaga komercijalnih nad javnim interesima u društvudruštvu

Stvaranje javnog mnenja ne na osnovu racionalne Stvaranje javnog mnenja ne na osnovu racionalne rasprave nego na osnovu manipulacije i kontrole rasprave nego na osnovu manipulacije i kontrole – kao kod reklamiranja– kao kod reklamiranja

BODRIJAR: SVET HIPERREALNOSTIBODRIJAR: SVET HIPERREALNOSTI

Postmodernista Žan Bodrijar: među najuticajnijim Postmodernista Žan Bodrijar: među najuticajnijim teoretičarima medija danasteoretičarima medija danas

Pod uticajem ideja Inisa i MekluanaPod uticajem ideja Inisa i Mekluana Potpuno drugačije i dublje delovanje modernih Potpuno drugačije i dublje delovanje modernih

masovnih medija nego bilo koje druge tehnologijemasovnih medija nego bilo koje druge tehnologije Masovni mediji (pogotovo elektronski poput Masovni mediji (pogotovo elektronski poput

televizije) menjaju i samu prirodu naših životatelevizije) menjaju i samu prirodu naših života Televizija ne samo da predstavlja, prikazuje svet Televizija ne samo da predstavlja, prikazuje svet

nego i sve više određuje kakav je svet u kojem nego i sve više određuje kakav je svet u kojem živimoživimo

Primer suđenja O Džej Simpsonu 1994-1995. Primer suđenja O Džej Simpsonu 1994-1995. godine u SADgodine u SAD

Suđenje kao primer onog što Bodrijar naziva Suđenje kao primer onog što Bodrijar naziva hiperrealnosthiperrealnost

BODRIJAR: SVET HIPERREALNOSTIBODRIJAR: SVET HIPERREALNOSTI

Više ne postoji “realnost” (samo suđenje tj. Više ne postoji “realnost” (samo suđenje tj. događaji u sudnici) nego TV prenosi kao nova događaji u sudnici) nego TV prenosi kao nova realnost za milione ljudi širom svetarealnost za milione ljudi širom sveta

““Rat u Zalivu se ne može desiti” i “Rat u Zalivu se Rat u Zalivu se ne može desiti” i “Rat u Zalivu se nije desio”nije desio”

Tipičan rat za doba medija, televizijski spektaklTipičan rat za doba medija, televizijski spektakl Stvaranje nove realnosti u vreme sveprisutnosti Stvaranje nove realnosti u vreme sveprisutnosti

medijamedija Hiperrealnost – preplitanje ponašanja ljudi i Hiperrealnost – preplitanje ponašanja ljudi i

medijskih slika i prizoramedijskih slika i prizora Svet hipperrealnosti sačinjen od simulakruma – Svet hipperrealnosti sačinjen od simulakruma –

slika koje svoje značenje dobijaju isključivo od slika koje svoje značenje dobijaju isključivo od drugih slika i nemaju uporište u spoljašnjoj drugih slika i nemaju uporište u spoljašnjoj realnostirealnosti

Primer pojavljivanja političara na TV i uspeha na Primer pojavljivanja političara na TV i uspeha na izborimaizborima

DŽON TOMPSON: MEDIJI I DŽON TOMPSON: MEDIJI I MODERNO DRUŠTVOMODERNO DRUŠTVO

Uticaj nekih ideja Habermasa na Džona Uticaj nekih ideja Habermasa na Džona TompsonaTompsona

Analiza odnosa medija i razvoja industrijskih Analiza odnosa medija i razvoja industrijskih društavadruštava

Stav o odlučujućoj ulozi medija u razvoju Stav o odlučujućoj ulozi medija u razvoju modernih institucijamodernih institucija

Zapostavljen značaj medija za moderno društvo u Zapostavljen značaj medija za moderno društvo u delima klasika sociologijedelima klasika sociologije

Kritika ideja Habermasa, Frankfurtske škole i Kritika ideja Habermasa, Frankfurtske škole i BodrijaraBodrijara

Previše negativan odnos Frankfurtske škole Previše negativan odnos Frankfurtske škole prema industriji kulture prema industriji kulture

Prema Tompsonu, savremeni mediji nam ne Prema Tompsonu, savremeni mediji nam ne uskraćuju mogućnost kritičkog promišljanja i uskraćuju mogućnost kritičkog promišljanja i nismo samo pasivni primaoci medijske poruke nismo samo pasivni primaoci medijske poruke (kao što ističe Habermas)(kao što ističe Habermas)

DŽON TOMPSON: MEDIJI I DŽON TOMPSON: MEDIJI I MODERNO DRUŠTVOMODERNO DRUŠTVO

Tri tipa interakcija prema Tompsonu:Tri tipa interakcija prema Tompsonu:1.1. Interakcija licem u lice: znaci koje koriste Interakcija licem u lice: znaci koje koriste

pojedinci da bi shvatili šta drugi govorepojedinci da bi shvatili šta drugi govore2.2. Posredovana interakcija: upotreba medijske Posredovana interakcija: upotreba medijske

tehnologije i prostiranje u vremenu i prostoru – tehnologije i prostiranje u vremenu i prostoru – neposredna interakcija pojedinaca ali van neposredna interakcija pojedinaca ali van konteksta svakodnevnih interakcija licem u licekonteksta svakodnevnih interakcija licem u lice

3.3. Posredovana kvazi interakcija: vrsta društvenih Posredovana kvazi interakcija: vrsta društvenih odnosa koju stvaraju mediji – prostiranje kroz odnosa koju stvaraju mediji – prostiranje kroz prostor i vreme ali bez neposredne komunikacije prostor i vreme ali bez neposredne komunikacije pojedinacapojedinaca

Posredovana kvazi interakcija monološka po Posredovana kvazi interakcija monološka po karakterukarakteru

Primer TV programa kao jednosmernog oblika Primer TV programa kao jednosmernog oblika komunikacijekomunikacije

DŽON TOMPSON: MEDIJI I DŽON TOMPSON: MEDIJI I MODERNO DRUŠTVOMODERNO DRUŠTVO

Bodrijar: treći tip interakcije dominira nad prvim i Bodrijar: treći tip interakcije dominira nad prvim i drugimdrugim

Tompson: sve tri vrste interakcije se prepliću u Tompson: sve tri vrste interakcije se prepliću u našim životimanašim životima

Promena ravnoteže između javne i privatne sfere Promena ravnoteže između javne i privatne sfere u našim životima pod uticajem masovnih medijau našim životima pod uticajem masovnih medija

Suprotno Habermasu, stav Tompsona da javnoj Suprotno Habermasu, stav Tompsona da javnoj sferi danas pripada mnogo više stvari nego pre sferi danas pripada mnogo više stvari nego pre (što izaziva rasprave i nesuglasice)(što izaziva rasprave i nesuglasice)

IDEOLOGIJA I MEDIJIIDEOLOGIJA I MEDIJI

Povezanost medija i ideologije u društvuPovezanost medija i ideologije u društvu Ideologija: uticaj ideja na verovanja i ponašanja Ideologija: uticaj ideja na verovanja i ponašanja

ljudiljudi Pojam ideologije: francuski pisac Destit Detrasi Pojam ideologije: francuski pisac Destit Detrasi

krajem 18. veka – “nauka o idejama”krajem 18. veka – “nauka o idejama” Marks: ideologija kao lažna, iskrivljena svestMarks: ideologija kao lažna, iskrivljena svest Moćne grupe kontrolišu vladajuće ideje koje služe Moćne grupe kontrolišu vladajuće ideje koje služe

za opravdanje njihovog položajaza opravdanje njihovog položaja Ideološki karakter religije: učenje siromašnih da Ideološki karakter religije: učenje siromašnih da

budu zadovoljni onim što imajubudu zadovoljni onim što imaju Zadatak istraživača društva: razotkrivanje Zadatak istraživača društva: razotkrivanje

ideologije kako bi manje moćni shvatili svoj ideologije kako bi manje moćni shvatili svoj društveni položaj i delovali u pravcu njegovog društveni položaj i delovali u pravcu njegovog poboljšanjapoboljšanja

IDEOLOGIJA I MEDIJIIDEOLOGIJA I MEDIJI

Tompson: Detrasijevo shvatanje ideologije Tompson: Detrasijevo shvatanje ideologije neutralno, Marksovo kritičkoneutralno, Marksovo kritičko

Zagovaranje kritičkog pojma ideologije: povezuje Zagovaranje kritičkog pojma ideologije: povezuje ideologiju sa moći i interesima vladajućih grupaideologiju sa moći i interesima vladajućih grupa

Širenje dometa ideologije u savremenim Širenje dometa ideologije u savremenim društvima od strane masovnih medijadruštvima od strane masovnih medija

Dosezanje ideologije do masovne publike na Dosezanje ideologije do masovne publike na osnovima “kvazi interakcije” (publika ne može osnovima “kvazi interakcije” (publika ne može neposredno da odgovori na poruku)neposredno da odgovori na poruku)