5. Masovni Mediji i Komunikacije

8/18/2019 5. Masovni Mediji i Komunikacije

1/16

Masovni mediji i komunikacijesoc

Doc. dr Violeta Zubanov

THE DAILY NEWSwww.dailynews.com

THE WORLD’S F VOURITE NEWSP PER

Since 1879

https://www.youtube.com/watch?v=wOGkRSaK_QU

http://www.youtube.com/watch?v=wOGkRSaK_QUhttp://www.youtube.com/watch?v=wOGkRSaK_QUhttp://www.youtube.com/watch?v=wOGkRSaK_QUhttp://www.youtube.com/watch?v=wOGkRSaK_QU


2/16

Uvod

• Međusobno povezan svet jedinstvenim informacijskim poretkom i međunarodni karaktermodernih komunikacija; globalizacija i moćinterneta;

• Informacija kao jedna od vodećih društvenih,kulturnih i poslovnih sila, čija se proizvodnja,distribucija i upotreba značajno promenila uposlednjih nekoliko decenija;

• Transformacija svih poznatih medija zahvaljujućinapretku tehnologije i širenju interneta koji imatendenciju da postane jedini posrednik u prenosuinformacija, zabave i u trgovini.


3/16

Masovni mediji• Masovni mediji obuhvataju različite forme (radio,

televizija, film, muzika i štampani mediji, CD-i,reklame, video-igre i dr.), a masovnost seogleda u tome što dopiru do izuzetno velikog

broja ljudi (publika). Medijska kultura poDaglasu Kelneru predstavlja tehno kulturu kaošto su radio, televizija, film, muzika i štampanimediji.

• Sinonimi – masovne komunikacije , sredstvamasovnog opštenja .

• Nisu vezani samo za zabavu, već značajno utičuna kreiranje javnog mnenja (oblikovanje

mišljenja i ponašanja savremenika).


4/16

Novine

• Vode poreklo od letaka i pamfletaštampanih u 18. veku, a dnevni karakter imasovnost su stekle krajem 19. veka;

• New York Times i Times postaju primeri zaugled;

• Njihov uticaj se smanjuje pojavom radija,filma i televizije, a od početka 80-ih godina20. veka broj ljudi koji čitaju dnevne novine

je u stalnom opadanju!

• Vesti onlajn sve više utiču na tiraž novina;


5/16

Televizija

• Pojava televizije (a kasnije i interneta)predstavlja najvažniji događaj u razvojumedija u poslednjih pola veka.

• Prosečno vreme provedeno ispredtelevizora je između 5 i 6h dnevno! • BBC, ABC, CBS, NBC – vodeće svetske tv

organizacije;• Satelitska i kablovska televizija i stvaranje

televizijskih kanala za globalno gledanje ;


6/16


7/16

Neki rezultati istraživanja (2008.)

Istraživači sa univerziteta Yale, Nacionalnog instituta zazdravlje i Medicinskog centra California Pacific analiziralisu rezultate 173 istraživanja iz oblasti uticaja medija nazdravlje i zaključili da izloženost televiziji, filmovima,muzici, internetu i drugim medijima dugoročno negativno

uti če na zdravlje dece i adolescenata.88% od 24 studije koje su proučavale povezanost medijai pojave pušenja kod mladih, našlo je statistički značajnu vezu, dok je povezanost korišćenja droga i izloženosti medijima potvrdilo 75% od 8 studija.

Prema rezultatima ove studije, prosečno američko deteprovede 45 sati nedeljno uz medije, 17 sa roditeljima, a30 u školi.Istraživači su roditeljima i nastavnicima preporučili daograniče izloženost dece medijima, da osigurajuprograme primerene uzrastu deteta, i da podstaknu decuda više vremena provode u igri napolju (2008).


8/16

Istraživanja Univerziteta u Haifi su pokazala da se povećavaopasnost od razvoja poremećaja u ishrani kao što su anoreksija ibulimija kod tinejdžerki koje su previše vezane za društvenu mrežuFacebook .Profesori Jael Lecer, Rut Kac i Zohar Spivak sa Fakulteta za socijalnupomoć i zdravstvene nauke ispitivali su dva faktora koja imaju vezesa poremećajima ishrane na uzorku od 248 djevojčicaadolescentkinja starosti od 12 do 18 godina: izloženost medijima ilično osposobljenost. Devojčice su ispitivane o gledanju televizijskogprograma i navikama da čitaju magazine i koriste internet.

Istraživači su pronašli da postoji direktna veza između vremena kojedevojčice posvećuju Facebooku i broja poremećaja u ishrani inagovestili da stalna vezanost za Facebook promoviše jednostranofokusiranje na izgled, navike i ponašanje. Izloženost modi i muzici preko interneta pokazala je isti trend ali netako jaku vezu kao kod korišćenja Facebook a.

U slučaju da su roditelji bili svesni šta njihove ćerke vide i rade nainternetu i razgovaraju o tome sa njima, o sadržaju i brojuposvećenih sati, opasnosti od razvoja poremeća ja je bila manja.

https://www.youtube.com/watch?v=GgUE4BeWM-g

http://www.youtube.com/watch?v=GgUE4BeWM-ghttp://www.youtube.com/watch?v=GgUE4BeWM-ghttp://www.youtube.com/watch?v=GgUE4BeWM-ghttp://www.youtube.com/watch?v=GgUE4BeWM-g


9/16

Teorije o medijima•

Maršal Mekluan – medij kao poruka – prirodamedija unutar društva utiče na njegovustrukturu više nego sama poruka ili njensadržaj; elektronski medji stvaraju globalno

selo ;• Jirgen Habermas – postojanje javne sfere ;

publika je samo pasivan primalac poruka;

•

Žan Bodrijar – snažan uticaj modernihmasovnih medija; ne samo prikazivanje nego idefinisanje sveta u kome živimo; hiperrealnost -u kojoj se prepliću ponašanje ljudi i medijske

slike, bez istinskog uporišta u realnosti.


10/16

Teorije o medijima

• Džon Tompson – savremeni mediji ipak nisu tolikonegativni, već nam omogućavaju pristup ranijenedostupnim informacijama; u svojoj medijskoj

teoriji Tompson razlikuje tri tipa interakcije: – Interakcija licem-u-lice ; – Posredovana interakcija – medijske tehnologije, prostire

se u vremenu i prostoru;

– Posredovana kvazi interakcija – društveni odnosi kojekreiraju mediji, monološkog je tipa, pojedinci se nepovezuju direktno.

• Masovni mediji omogućavaju širenje ideoloških sadržaja,

a publika, po Tompsonu nije u stanju da direktnoodgovori zbog kvazi interakcije .


11/16

Nove tehnologije

• Upotreba novih tehnologija u komunikacijamautiče na promene u svim oblastima poslovanja;Uzroci: stalni napredak kompjuterskihperformansi uz smanjenje troškova; digitalizacijapodataka; razvoj satelitskih komunikacija ioptičkih vlakana.

• Nikolas Negroponte – Biti digitalan (1995) –

digitalizacija kao uzrok razvoja interaktivnihmedija; kontinuirani porast korisnika interneta;

• mobilni telefoni – 4. generacija i bežičniinternet; ali stalna dostupnost i ukidanje

privatnosti.


12/16

Internet

• Počeci – Pentagon 1969. a šira primena u periodu hladnograta i 1989. nakon pada Berlinskog zida;

• Primena - vojska i univerziteti, a krajem 90-ih godina 20.veka sve više kućnih računara, pa se i broj privatnih

korisnika uvećava; upotreba i u poslovne svrhe; porast brojaprovajdera i dostupnost različitih usluga;

• 1992. - World Wide Web (www) – mogućnost „skidanja”različitih dokumenata, e-trgovina...

• Uticaj interneta – proširivanje mreže socijalnih veza međuljudima, ali i društvena izolacija i „atomizacija”, sve manje „kvalitetnog vremena” i ređi kontakti među ljudima.


13/16

Globalni mediji

• veliki broj umreženih medijskih organizacija iporast uzajamne povezanosti;

• informacija kao orijentir u socijalnom životu;

• medijska podrška u stvaranju jedinstvenogsvetskog sistema;

• protok i raspoloživost informacija;


14/16

• Dejvid Held (1999) – razlozi za uspostavljanjenovog medijskog poretka :

– Povećana koncentracija vlasništva – nekolikomedijskih magnata;

– Prelazak na privatnu svojinu; – Transnacionalna struktura kompanija;

– Diversifikacija medijskih proizvoda; – Merdžovanje u medijskim kućama.


15/16

Još?

• Pojava medijskih superkompanija ;• Medijski imperijalizam – uspostavljanje

kulturne imperije, dominacija nad manjerazvijenim zemljama;

• Kontrola nad vestima – mogućnost medijskemanipulacije ;

• Globalni mediji i širenje demokratije; • Regulacija medija – mogućnost iskazivanja

različitih stavova, ali i potreba za

postavljanjem ograničenja.


16/16

Za kraj

• Pojava novog, međusobno povezanogsveta, umreženog informacijskim

superautoputem ;• Decentralizacija i afirmisanje različitosti i

građanskih prava i sloboda;

• Nije i ne smatra se da će nestati knjigei ostali „stariji” mediji.

https://www.youtube.com/watch?v=ImaH51F4HBw

5. Masovni Mediji i Komunikacije

Documents

Transcript of 5. Masovni Mediji i Komunikacije