SADRŽAJ

1. Uvod ............................................................................................................................................. 2

2. Opis problema .............................................................................................................................. 4

1.1. Procesi...................................................................................................................................4

3. Svrha izrade projekta ................................................................................................................... 7

1.2. Funkcionalni zahtevi:............................................................................................................7

4. Dijagram tokova podataka ........................................................................................................... 8

5. UML Activity Diagram ............................................................................................................. 11

6. Dijagram klasa ........................................................................................................................... 12

7. Zaključak .................................................................................................................................... 13

8. Literatura .................................................................................................................................... 14

1. UVOD

Internacionalna federacija za obradu podataka (International Federation for Information Processing - IFIP) definiše informacioni sistem na sljedeći način:

"Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, pohranjuje, čuva, obrađuje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo, tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti, uključujući poslovodstvo, klijente, zaposlene i ostale. Informacioni sistem aktivni je društveni sistem koji se može, ali i ne mora, koristiti informacionom tehnologijom.”

Informacioni sistem organizacije se može definisati i kao skup ljudi i tehničkih sredstava koji po određenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na korištenje podataka i informacija. Takođe, informacioni sistem se može definisati i na sljedeće načine:

"Informacioni sistem je odredjeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva." (Thierauf R.)"Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji." (Niederberger A.)

Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa:

"Informacioni sistem predstavlja sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave."

Informacioni sistem djelujući u okviru neke organizacije, omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruzenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan.

"Informacioni sistem podržan informacionom tehnolgijom je informacioni sistem koji uključuje korištenje računarske tehnologije."

Na osnovu navedenog, bitno je uočiti sljedeće:

Pojam informacionog sistema znatno je širi u odnosi na računar i računarsku obradu podataka. To znači da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovane i nekompjuterizovani dio informacione djelatnosti, što upućuje na zaključak da informacioni sistem postoji i onda kada nema računarske podrške.

Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruženjem i

Informacioni sistem obuhvata sve informacione djelatnosti što znači da se ne može poistovjetiti sa jednom, pojedinačnom od tih djelatnosti.

Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da:

1. Bude razumljiv svim korisnicima;2. Jednostavan u prezentovanju informacija;3. Pouzdan i4. Da omogućava iskazivanje obrađenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima.1

1 http://www.znanje.org/knjige/computer/access/access_01/POJAM%20INFORMACIONOG%20SISTEMA.htm

2. OPIS PROBLEMA

Program je realizovan u razvojnom okruženju Microsoft-ovog Word-a 2007 (Compatibility Mode with Word 2003), dok je sam postupak projektovanja informacionog sistema realizovan u Microsoft Visio. Program je napravljen tako da se njegova instalacija može sprovesti na svakom računaru koji je opremljen Windows9x, Me, 2000 i Xp operativnim sistemom kao i odgovarajućim Microsoft Office-om (preporučuje se verzija 2003 i novija).

Informacioni sistem kladionice predstavlja program čija je namjena da se olakša obavljanje poslovnih aktivnosti u jednom ovakvom sistemu. Svrha izrade ovog projekta je da nam, sa aspekta tokova podataka, na najjednostavniji način opiše funkcionisanje poslovanja jedne kladionice, kao i da nas što više približi ovom sistemu i njegovoj primjeni u realnom okruženju.

Na samom početku opisa problema treba istaći da ovaj program ne obuhvata proces obrade finansija i to s ciljem da se što više pojednostavi informacioni sistem, kako bi se što bolje objasnilo njegovo funkcionisanje. Naravno, uvijek postoji mogućnost nadogradnje sistema. Primjetićete da ovaj program ne može u potpunosti funkcionisati u realnom okruženju, što je posledica izostavljanja procesa obrade finansija i, eventualno, nekih propusta koji se tiču ekonomskog rješenja problema.

1.1. PROCESI

Ovaj program razmatra četiri glavna procesa:

1. Proces određivanja kvota na događaje2. Proces obrade članstva3. Proces uplate tiketa4. Proces isplate tiketa

Ovi procesi, kao i njihovi podprocesi, prikazani su i objašnjeni grafičkim prikazima, tzv. dijagramima tokova podataka, koji će u nastavku biti detaljno proučeni i objašnjeni.

Ovim je objašnjena suština poslovanja jedne kladionice, komunikacije između komintenata i centralnog objekta, zaposlenih i sl. Drugim riječima, objašnjen je redosled pristizanja uplatnih listića (tiketa), kao i obrada informacija za svaki.

1. Proces određivanja kvota na događaje Kvote se prave tako što kvoteri određuju kvotu za favorita, a dalje se po kvota šemi upisuju sve ostale kvote za taj događaj (postoji više kvota šema, to su u suštini odnosi X naprema favoritu, i golovi, pa se različite kvota šeme koriste za različite lige). Kvoteri kvotu na favorita određuju matematički, na zakonu velikih brojeva.

2. Proces obrade članstva obuhvata procese Upis novih članova i Brisanje članova.

- U procesu Upis novih članova korisnik dostavlja lične podatke, te mu se dodeljuje članska karta I broj I vrši se njegov upis u evidenciju novih članova.

- U procesu Brisanje članova, član sam donosi odluku o brisanju iz evidencije. Pre brisanja se proverava status njegove kartice, tj.da li postoji neki novčani iznos na toj kartici, koji mu se na njegov zahtev na licu mesta isplaćuje.

Bitno je naglasiti da komunikacija između člana, izdavača kartice I finansijske službe nije diraktna, nego se ceo process odvija preko bukmejkera.

Čemu služi klupska kartica?Za klađenje, storniranje tiketa i dobijanja benefita kluba. Klađenje putem kartice kao i kupovina liste putem kartice omogućuje igraču da učestvuje u klubskom takmičenju, da iskoristi mogućnost zarade i povraćaja novca na promašen par,da očekuje buduće benefite kluba…

3. Proces uplate tiketa je sasvim jednostavan mehanizam, koji se zasniva na izdavanju i plaćanju tiketa. Kladioničar za određivanje ishoda pojedinih događaja pravi kombinacije koje predaje bukmejkeru koji mu na osnovu toga izdaje tiket. Nakon izdavanja tiketa kladioničar plaća iznos koji je odredio ili koji je unapred određen. Napominjem da nema osvrta na način plaćanja računa (gotovinski ili žiralno). U realnom okruženju se najčešće vrši gotovinsko plaćanje, mada u poslednje vrijeme postoji praksa plaćanja karticom ili članskom karticom u nekim objektima.

Kladioničari se mogu kladiti na dogadjaje (meceve, utakmice) koje je kvoter objavio u listi dogadjaja za kladjenje. Kladioničari popunjavaju tikete za pogadjanje sportskih rezultata, na kojima ce naznaciti sve elemente potrebne za ucestvovanje u kladjenju. Na tiketu stoje sledece informacije:• broj tiketa• dan (skraceno), datum i vreme uplate• broj (sifra) uplatnog mesta • kontrolni broj tiketa • vrsta (tip) tiketa (fix, sistem) • tip (ili tipovi) igara na koje se ucesnik zeli kladiti (za svaki dogadjaj) • kvota koju je priredjivac propisao za svaki tip igre, za svaki mec • broj kombinacija na tiketu • iznos uplate • koeficijent • minimalni dobitak • maksimalni dobitak • fix - potrebno je pogoditi ishod svakog meca na tiketu• sistem - nije potrebno pogoditi sve ishode (ucesnik pre uplate oznacava koliko najvise meceva moze da promasi) • koeficijent - dobija se mnozenjem kvota za svaki dogadjaj, pa zatim deljenjem sa brojem kombinacija

Po uplati tiketa kladioničar ceka da svi mecevi budu zavrseni i po objavljivanju rezultata od strane kvotera, ako ima dobitni tiket, kladioničar ostvaruje pravo da naplati dobitak.

4. Proces isplate tiketa: je takođe jednostavan mehanizam koji se sastoji od toga da kladioničar donese dobitni tiket bukmejkeru, koji u bazi podataka proverava serijski broj i pin kod tiketa, te na osnovu toga donosi odluku o isplati tiketa.

Kod naplate eventualnog dobitka, priznavace se samo tiket overen od strane Bukmejkera, koji pri tom nema nikakvih dopisivanja ili prepravljanja.

3. SVRHA IZRADE PROJEKTA

Svrha izrade ovog projekta je da nam na najjednostavniji način opiše funkcionisanje poslovanja informacionog sistema kladionice, kao i da nas što više približi ovom sistemu i njegovoj primjeni u realnom okruženju.

Navedeni procesi imaju svoje doprinose čija je međusobna razmena podataka i njihovo djelovanje objašnjena grafičkim dijagramima.

1.2. FUNKCIONALNI ZAHTEVI:

Cilj. Da se u određenom vremenskom periodu izvrši određen broj uplata.

Učestvovanje u poslovnim procesima. Razvoj marketinga, poslovni razvoj, internet razvoj.

Učesnici. Sistem administrator, bukmejker, kladioničar.

Preduslov. Informacije o članovima moraju biti registrovane.

Glavni tok. Prilikom uplate tiketa, kladioničar pristaje na pravila igre propisane Statutom. Dobija tiket sa osnovnim informacijama događaja na koje/koji je tipovao

4. DIJAGRAM TOKOVA PODATAKA

Dijagram toka podataka, kao grafičko sredstvo strukture sistem analize, korišćen je za sagledavanje i prikazivanje složenih procesa i logičkog toka podataka kladionice:

Osnovni pojmovi tokova podataka su:

tok podataka,

proces,

skladište podataka i

izvorište podataka.

Tok podataka predstavlja skup podataka koji se kreće kroz sistem. To može da bude jedan podatak, dokument, skup podataka ili neki neformalizovan zapis. U zavisnosti od toga da li podaci ulaze u proces ili iz njega izlaze, mogu biti: ulazni i izlazni. U dijagramu se grafički predstavljaju kao linije sa strelicom u pravcu kretanja podataka, a uz liniju može biti napisan i naziv toka podataka koji opisuje podatke u toku.

Proces predstavlja transformaciju jednog ili više ulaznih tokova podataka u jedan ili više izlaznih. U dijagramu se grafički predstavlja kao krug ili elipsa, sa imenom u sredini koje obično opisuje obradu u procesu i obavezno sa svojim rednim brojem koji kao prefiks sadrži redni broj svog nadređenog procesa. Esencijalni procesi su procesi koji nisu povezani tokovima podataka, već podacima iz skladišta podataka. Podprocesi nekog procesa su oni procesi koji kada se izvršavaju sekvencijalno, alternativno ili repetativno, transformišu sve ulazne tokove podataka procesa u izlazne.

Skladište podataka predstavlja nosač podataka, gde se podaci arhiviraju i čuvaju. To može biti datoteka, kartoteka, dokument, biblioteka. U dijagramu se grafički predstavlja kao dve paralelne linije između kojih ime nosača podataka. Ime nosača podataka obično opisuje podatke koje sadrži.

Izvorište podataka/odredište podataka predstavlja sredstvo za predstavljanje elemenata iz okruženja sistema, sa kojima je sistem povezan tokovima podataka. Predstavlja izvor, korisnika podataka ili i jedno i drugo. U dijagramu se grafički predstavlja kao praugaonik sa imenom interfejsa u sebi. Interfejsi zahtevaju detaljan opis jer on nije toliko važan za dijagram toka podataka.

Postupkom dekompozicije jedan sistem se opisuje hijerarhijom DTP-a. Dijagram na najvišem nivou hijerarhije naziva se dijagramom konteksta, i on zapravo predstavlja celokupan IS. On sadrži mali broj procesa visokog apstraktnog nivoa kao i njihovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove).

IS Kladionice

Administrator

BookMaker

Odredjivanje kvotana dogadjaje

Uplata

Isplata

Uclanjenje

Pregled dogadjaja(bilten)

Pregled poslovanja

Validacija isplate«uses»

Kladionicar

«uses»

«uses»

«uses»«uses»

«uses»

«uses»

«uses»

«uses»

Slika 1: Use Case Dijagram Kladionice

Sistem administrator: Radi na razvoju novih funkcija od definisanja i analize korisničkog zahteva, preko dizajna i arhitekture pa do implementacije i testiranja, optimizacija sistema, datawarehouse…

On je takođe i osoba – stručnjak iz oblasti matematike i statistike koja na osnovu svojih analiza određuje kvote na određene događaje na koje kladioničar želi da tipuje.

Sledeći od zadataka je da vrši validaciju isplate dobitnih tiketa, kao i da vrši periodični pregled poslovanja kladionice.

Bukmejker: osoba koja prima opklade i vrši isplate. Takođe, vrši i upis novih članova.

Kladioničar: osoba koja se kladi na određene događaje, predviđajući njihov ishod u svoju korist.. Kladioničar može da se pojavljuje u dva slučaja – kao član kladionice, ostvarujući pri tome određene benefite (nagradne igre, povrat novca pod određenim uslovima, određeni bonusi na isplatu i sl.), i kao treće lice, pri tom ne ostvarujući beneficije, nego ima samo prava propisana Statutom kladionice.

Informacioni sistem kladionice koriste:

1. jedan proces (1. INFORMACIONI SISTEM KLADIONICE),

2. tri spoljašnja objekta (2.ADMINISTRATOR, 3.BUKMEJKER, 4.KLADIONIČAR),

3. tokove podataka (između ova tri spoljašnja objekta i procesa).

Dijagram slučajeva korišćenja (use case diagram) prikazuje skup slučajeva korišćenja, aktera (specijalne vrste klasa) i njihovih relacija. Use case dijagram se koristi za modeliranje funkcionalnosti i specifikaciju sistema.

5. UML ACTIVITY DIAGRAM

Iz prethodno navedenog primjera izdvajamo jedan proces, proces određivanja kvota na događaje (Slika 2), koji ćemo detaljnije obraditi:

Odredjivanje kvote

Uporedjivanje na internetu Azuriranje Kvote

Odobrenje kvote

Slika 2: UML Activity Diagram kladionice

Prilikom određivanja kvote, Administrator koristi matematičke i statističke metode. Nakon određivanja kvote za dati događaj, on je upoređuje na internetu sa kvotama drugih kladionica, pri tome ih izjednačavajući ili povećavajući u odnosu na kvote drugih kladionica, u zavisnosti od politike kladionice.

Tek nakon ažuriranja, administrator vrši odobrenje kvote i njeno postavljanje na bilten (u ponudu).

6. DIJAGRAM KLASA

Dijagram klasa (class diagram) prikazuje logičku strukturu apstrakcija (skup klasa, interfejsa, kolaboracija i njihovih relacija),

Statickim modelom sistema se opisuju entiteti sistema. Entiteti i veze izmedu njih predstavljeni su klasama i vezama izmedu klasa prikazanih na dijagramu klasa.

Na dijagramu je prikazamo šest klasa i veza izmedu njih. Klase koje su prikazane na Slici 3. su: Događaj, TiketStavka, Tiket, Uplata, Isplata, Kladioničar.

+id+dan+broj+kBroj+vrsta+dogadjaj+tipIgre+kvota+brojKombinacija+uplata+koeficijent +minDobitak+maxDobitak

Tiket-id+sifra+datumVazenja+status+kvota

Dogadjaj

-id+broj+datum+iznos

Uplata

-id+broj+datum+iznos

Isplata

-id+ime+prezime-status+datRodjenja+lk+brClk+datumIzdavanjaClk

Kladionicar

-id+sifra+datumUplate

TiketStavka

«extends»

Slika 3: Dijagram klasa

Dijagram objekata (object diagram)prikazuje logičku strukturu instanci (skup objekata (instanci klasa) i njihovih veza).

Dijagram komponenata (component diagram)prikazuje fizičku organizaciju i zavisnosti između skupa komponenata.

Dijagram raspoređivanja (deployment diagram) prikazuje konfiguraciju čvorova obrade i komponenata koje žive na njima

Dijagram paketa (package diagram) prikazuje statičku strukturu grupisanja elemenata modela u pakete.

Dijagram složene strukture (composite structure diagram) prikazuje hijerarhijsko razlaganje složene klase (objekta) na delove.

7. ZAKLJUČAK

Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija.

Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i djelovanjima, održavanje kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i unaprijeđivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Za primjer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesovale svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeđivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacije.

Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili načine ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas čine vitalni ekonomski resurs.2

Informacioni sistem djelujući u okviru neke organizacije, omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruženjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan.

2http://sr.wikipedia.org/sr-el

8. LITERATURA

1. http://www.znanje.org/knjige/computer/access/access_01/POJAM %20INFORMACIONOG%20SISTEMA.htm

2. http://sr.wikipedia.org/sr-el

3. “Elektronske poslovne komunikacije, prof. dr Rade Stankić, Beograd 2007.god.“