UVOD

Nakon pogledanog filma “Trgovina ljudima”, argumentovano se potvrđuje alarmantnost adekvatne reakcije povodom ovakvog fenomena, kakonadleznih institucija tako i javnog mnjenja, koje nije u potpunosti svesno situacije koje ovakvo zlo može da proizvede. Lakomislenost, želja za osiguranom egzistencijom i nekim lakšim i boljim životom u nekim tzv.obećanim zemljama, dovodi do ulaska u krug trgovaca ljudima, gde i sami postaju žrtve ovakvog vida ljudske eksploatacije. Muškarci su najčešće žrtve zbog prisilnog rada, žene zbog prostitucije, a deca zbog prosjačenja i prodaje roditeljima bez dece. Uporedo sa tehnološkim napretkom sveta, “napreduju” i najmračnije ideje pojedinih ljudi za što brži i veći materijalni dobitak bez obzira na katastrofalne posledice.

1

1. POJAM

“Trgovina ljudima predstavlja vrbovanje, prevoz, transfer, pružanje utočišta i prihvat osoba pomoću pretnje, upotrebe sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, zloupotrebe vlasti ili položaja bespomoćnosti ili davanje ili primanje plaćanja ili sredstava da bi se postigla privola osobe koja ima kontrolu nad drugom osobom, u svrhu izrabljivanja.” 1Trgovina ljudima je definitivno “biznis budućnosti”, koji polako i sigurno stavlja u drugi plan trgovinu narkoticima i ostalim nelegalnim poslovima. Zašto je to tako, proizilazi iz činjenice da kokain, heroin, i druge vrste narkotika nakon prodaje se gube i mogu se prodati samo jednom. Čovek, žena ili dete su u ovakvom “biznisu” sirovina koja se više puta upotrebljava i eksploatiše kroz razne načine (prostitucija, prosjačenje, trgovina organima….). Nekoliko hiljada žena i dece stižu u Zapadnu Evropu kao žrtve trgovine ljudima iz slabo razvijenih zemalja sa Istoka Starog kontinenta (Moldavija, Ukrajina,…). Procenjuje se da je godišnja dobit od eksploatacije žena kroz prostituciju veća od 12 milijardi dolara. Žrtve preživljavaju teško psiho-fizičko nasilje koje može trajati godinama.

2. UZROCI1 www.pu-ka.mup.hr/trgovanje_ ljudima .html

2

Stid, strah, krivica, odbacivanje od strane porodice i prijatelja, stereotipi, predrasude, osudjivanja okoline su samo neki od problema sa kojima se suočavaju žrtve i koji njihovu surovu realnost čine još težom i nepodnošljivijom. Pored ovih uzroka, bitno je pomenuti:

Siromaštvo

-Jedan od presudnih momenata da ljudi uđu u krug trgovine ljudima kroz razne vidove eksploatacije. Najčešće se javlja u zemljama Istočne Evrope (Srbija, Bosna, Moldavija, Ukrajina….), kao i u ostalim zemljama sveta koje su još uvek u tranziciji, gde “srednji i viši sloj društva” postaje sve bogatiji, dok broj socijalnih slučajeva enormno raste. Takvi ljudi su, najčešće, žrtve ovog fenomena, jer u ogromnoj želji za izlaskom iz bede, i težnje ka nekom stabilnom životu, dolaze do ljudi koji su direktni učesnici ovakvih krivičnih dela.

Nezaposlenost

- Veliku ulogu u nezaposlenosti ljudi igra tranzicija, mada se ovaj problem javlja i u razvijenijim zemljama sveta. Problem nezaposlenosti pokušava da se reši otvaranjem evropskog tržišta za sve građane Evrope. Međutim, činjenica je da, prilikom zaposlenja, tržište određene zemlje uvek favorizuje svoje državljane (što je potpuno normalno), čime građani nerazvijenih zemalja imaju male šanse za proboj na tržište rada npr. Španije. U ovoj zemlji ima najmanje zaposlenih stranaca u Evropi. Analitičari zapažaju da je otvaranje novih radnih mesta u Evropi i dalje preskupo, komplikovano, rizično, zato su kompanije i dalje skeptične, pa ne zapošljavaju nove radnike.2

Migracioni činioci

2 dr Bjelajac Ž., Moderno ropstvo, Beograd 2008, str. 17

3

- Glavni uzroci migracija su nejednakost između država u ekonomskoj i socijalnoj moći. Zbog lakšeg dobijanja papira, da bi se boravilo u određenoj zemlji, i lakšeg zaposlenja, namere da sklope brak i dr. često završavaju kao žtrve trgovine ljudima.

Pored ovih, bitni uzroci su i organizovani kriminal, nejednakost polova, militarizacija regiona (Kosovo, Bosna ’90-’95,..), korupcija,…..

PROCES TRGOVINE LJUDIMA

Sam proces trgovine ljudima počinje vrbovanjem potencijalnih žrtava. Najčešće se to postiže slanjem mail-ova putem interneta, postavljanjem raznih privlačnih poslovnih ponuda za rad u inostranstvu, organizovanjem modnih revija od strane, navodno, uglednih agencija, “startovanjem” u raznim noćnim klubovima, diskotekama, i tako dalje. Profil potencijalne žrtve nije precizno određen, mada su najčešće žrtve mahom žene i devojke između 15 i 25 godina starosti. Njima prilaze mlađi muškarci koji izgledaju kao sofisticirani, uspešni poslovni ljudi, koji žrtvama govore baš ono što žele da čuju: obećavaju bolji posao, bolju egzistenciju, postizanje velike zarade uz minimalan rad,… Nakon prihvatanja ponude, potencijalne žrtve odlaze na mesto odredišta sa velikim ushićenjem, a dolaze sa otrežnjenjem, koje im prezentuje surovu realnost: da je postala žrtva. Od tog momenta nastaje njihov životni sunovrat, i spoznaja onih stvari za koje su mislili da se njima nikada neće dogoditi. Postaju robovi svojih tlačitelja, i najčešće završavaju kao prostitutke u raznim noćnim klubovima po Evropi i svetu, ili kao “ljudska sirovina” za prodaju organa. Naravno, svako suprotstavljanje svojim “šefovima” završava maltretiranjem, pretnjama, i uništavanjem svake pomisli da je beg moguć. Žrtve mogu, kao i svaka druga roba, biti preprodavane nekoliko puta raznim bordelima ili bandama u različitim gradovima ili državama, ili pak ostati u okvirima jednog lanca i biti upućivane na nova seksualna tržišta.3 Pored žena, u zadnjih nekoliko godina u porastu je vrbovanje muškaraca i dece. Muškarci završavaju kao radnici bez ikakve naknade u raznim zemljama sveta, ili služe kao roba za trgovinu organima (za 1 vitalan organ se može dobiti i do 300.000€). Deca, trgovcima ljudima, služe za prosjačenje, trgovinu organima, i bez ikakvog ustručavanja ih koriste za seksualnu eksploataciju, čime razni bolesni umovi

3 dr Bjelajac Ž., Moderno ropstvo, Beograd 2008, str. 46

4

zadovoljavaju svoje seksualne potrebe. Opravdanje “klijenata”: manja je mogućnost polne zaraze u odnosima sa decom….

Žrtve trgovine ljudima su najčešće neobrazovani ljudi koji nepoznaju jezike. Sa druge strane, trgovci ljudima su najčešće obrazovani ljudi koji svoj posao shvataju na ozbiljan i profesionalan način, i da bi održali red i disciplinu na željenom nivou, ne ustručavaju se da primenjuju ekstremne oblike nasilja.

Ni Srbiju nije zaobišlo moderno ropstvo. Nakon dugih godina pominjanja naše zemlje kao zemlje tranzita i odredišta, Srbija zadnjih godina postaje zemlja porekla žrtava trgovine ljudima.

Na sreću, u našoj zemlji human trafficking polako prestaje da bude tabu tema. Sve više se govori o ovom fenomenu, i donose se razne zakonske regulative kako bi se ova pojava u znatnoj meri smanjila (Krivični zakonik RS članovi 388,389,390). Republika Srbija je izradom strategije i njenim usvajanjem kao i svojim dosadašnjim inicijativama i aktivnostima pokazala punu spremnost i političku volju da se pridruži svetskim naporima u borbi protiv ovog oblika organizovanog kriminala i višeslojnog, kompleksnog i dinamičnog društvenog fenomena, sa znatnim štetnim i dugoročnim posledicama, kako za pojedince - žrtve trgovine ljudima, tako i za društva u kojima se ovaj oblik savremenog ropstva i drastičnog kršenja ljudskih prava događa.

ZAKLJUČAK

5

Trgovina ljudima predstavlja najgrublje kršenje svih mogućih ljudskih prava, naročito prava na život. Neverovatno je da se u 21 veku suočavamo sa problemima za koje smo mislili da su odavno prevaziđeni, i koji karakterišu najprimitivniji oblik ljudskog razmišljanja. Sama pomisao da postoje ljudi čija je sloboda ograničena, čija su osnovna ljudska prava marginalizovana, i čije su sudbine u rukama drugih, teraju čoveka na razmišljanje da li je stvarno ljudski svet napredovao? Po pitanju tehnoloških otkrića, očigledno da jeste. Po pitanju sticanja materijalnih sredstava, možda i previše, jer ogromna većina svetske populacije, kao jedan od načina, prihvata makijavelizam. Da bi se ovaj globalni problem sveo na minimum, potrebno je raditi na podizanju svesti javnosti o problemu, obezbedjivanju kvalitetnih informacija, direktno raditi sa mladim ljudima, ukazivati na moguće opasnosti i potencijalna rešenja - učiniti problem što vidljivijim. Kvalitetna, dobra i pravovremena informacija je najbolja prevencija. S druge strane, potrebno je razvijati programe reintegracije, a to podrazumeva učiniti sve da se olakša povratak žrtava u društvo i "normalan život". Obezbedjivanje medicinske, pravne i psihološke pomoći samo je početak ovog procesa. Ono čemu treba težiti jeste da se žrtve aktivno uključe u društveni život, osnažene, edukovane i sposobne da upravljaju svojom sudbinom.

6