3. Pedagogija i Druge Nauke a.T.

19.04.23 1Opšta pedagogija Odnos pedagogije i drugih nauka

Odnos pedagogije i drugih naukaOdnos pedagogije i drugih nauka Nijedna nauka koja se bavi čovekom ne može biti zatvoreni sistemNijedna nauka koja se bavi čovekom ne može biti zatvoreni sistem

Pedagogija kao Pedagogija kao društvena naukadruštvena nauka povezana je sa drugim naukama koje se bave povezana je sa drugim naukama koje se bave

proučavanjem prirode, ljudskog društva i čoveka, koje direktno ili indirektno proučavaju proučavanjem prirode, ljudskog društva i čoveka, koje direktno ili indirektno proučavaju

čoveka kao društveno biće ili koje se bave proučavanjem njegove telesne prirode i čoveka kao društveno biće ili koje se bave proučavanjem njegove telesne prirode i

psihičkog životapsihičkog života

Predmet pedagoške nauke jeste Predmet pedagoške nauke jeste vaspitanjevaspitanje, ali ona nije jedina koja se njime bavi, niti , ali ona nije jedina koja se njime bavi, niti

ona može proučavati vaspitanje bez proučavanja i srodnih problemaona može proučavati vaspitanje bez proučavanja i srodnih problema

Nauke i naučne discipline su povezane, međusobno uslovljene i podelu među njima Nauke i naučne discipline su povezane, međusobno uslovljene i podelu među njima

vršimo samo uslovno i iz teorijskih razlogavršimo samo uslovno i iz teorijskih razloga

Vaspitanje je veoma složen i promenjiv fenomen – neophodno je da se srodne nauke Vaspitanje je veoma složen i promenjiv fenomen – neophodno je da se srodne nauke

međusobno povezuju, potpomažu i nadopunjujumeđusobno povezuju, potpomažu i nadopunjuju

Često se govori o potrebi za Često se govori o potrebi za interdisciplinarnim istraživanjimainterdisciplinarnim istraživanjima (integrisani pristup (integrisani pristup

naučnih disciplina unutar pedagoške nauke) i naučnih disciplina unutar pedagoške nauke) i multidisciplinarnim istraživanjimamultidisciplinarnim istraživanjima

(usklađen istraživački rad tima stručnjaka iz različitih nauka)(usklađen istraživački rad tima stručnjaka iz različitih nauka)


Najneposrednija i Najneposrednija i

najočiglednija veza između najočiglednija veza između

pojedinih nauka ostvaruje se pojedinih nauka ostvaruje se

preko tzv. preko tzv. graničnih graničnih

naučnihnaučnih disciplina disciplina

(pedagoška psihologija, (pedagoška psihologija,

pedagoška pedagoška

sociologija, sociologija,

filozofija filozofija

vaspitanja, vaspitanja,

ekonomika obrazovanja, ekonomika obrazovanja,


statistika, statistika,


antropologija ...)antropologija ...)


Pedagogija i filozofija Filozofija teži da odgovori na Filozofija teži da odgovori na osnovna pitanja čovekove egzistencijeosnovna pitanja čovekove egzistencije: šta je čovek, : šta je čovek,

kakva je njegova priroda i suština, kakva je njegova misija i sudbina, šta je smisao kakva je njegova priroda i suština, kakva je njegova misija i sudbina, šta je smisao

njegovog života, rada i postojanja, šta je to društvo, ...njegovog života, rada i postojanja, šta je to društvo, ...

Sva ta pitanja su i u osnovi svake pedagoške koncepcije – filozofi koji su se bavili ovim Sva ta pitanja su i u osnovi svake pedagoške koncepcije – filozofi koji su se bavili ovim

pitanjima razvoja čoveka i društva obično su se istovremeno bavili i osnovnim pitanjima pitanjima razvoja čoveka i društva obično su se istovremeno bavili i osnovnim pitanjima

vaspitanja, a pre svega pitanjima određivanja smisla i cilja vaspitanjavaspitanja, a pre svega pitanjima određivanja smisla i cilja vaspitanja

U osnovi svake pedagogije neizbežno leži neka filozofska koncepcijaU osnovi svake pedagogije neizbežno leži neka filozofska koncepcija

Dobru ilustracije trajne povezanosti nalazimo i u istorijskom razvoju pedagogije (od Dobru ilustracije trajne povezanosti nalazimo i u istorijskom razvoju pedagogije (od

Sokrata, Platona, Aristotela, preko Rusoa, Loka, Kanta, Marksa, Djuja, do Rasela, Sokrata, Platona, Aristotela, preko Rusoa, Loka, Kanta, Marksa, Djuja, do Rasela,

Vajtheda, ...) Vajtheda, ...)

Pod direktnim ili indirektnim uticajem najpoznatijih filozofa konstituisane su i Pod direktnim ili indirektnim uticajem najpoznatijih filozofa konstituisane su i

pragmatistička pedagogija, egzistencijalistička pedagogija, marksistička pedagogija, ...pragmatistička pedagogija, egzistencijalistička pedagogija, marksistička pedagogija, ...


Dakle, njihova Dakle, njihova povezanost proističe iz same prirode vaspitanjapovezanost proističe iz same prirode vaspitanja, iz osnovnih pitanja , iz osnovnih pitanja

pred kojima se nalazi svaka pedagoška koncepcijapred kojima se nalazi svaka pedagoška koncepcija

Pedagogija i pedagozi su naročito zainteresovani za razvoj Pedagogija i pedagozi su naročito zainteresovani za razvoj filozofskih disciplinafilozofskih disciplina kao kao

što su što su etikaetika (moralno vaspitanje), (moralno vaspitanje), aksiologijaaksiologija (sistem vrednosti), (sistem vrednosti), logikalogika (koja pročava (koja pročava

oblike valjane, pravilne misli i metode naučnog saznanja), oblike valjane, pravilne misli i metode naučnog saznanja), gnoseologijagnoseologija (teorija (teorija

saznanja), saznanja), estetikaestetika i tako dalje. i tako dalje.

Filozofija nam pomaže da shvatimo karakter i cilj vaspitanja, odredimo njegovo mesto Filozofija nam pomaže da shvatimo karakter i cilj vaspitanja, odredimo njegovo mesto u društvu, neposredne zadatke i perspektive razvoja, kao i da se shvati da su u društvu, neposredne zadatke i perspektive razvoja, kao i da se shvati da su promene promene u društvu uslovljene, u društvu uslovljene, pored ostalogpored ostalog,, vaspitanjem vaspitanjem kao jednim od bitnih činilaca kao jednim od bitnih činilaca društvenog života.društvenog života.

EtikaEtika (nauka o moralu) – upoznaje nas sa time šta je moral, određuje njegovu suštinu (nauka o moralu) – upoznaje nas sa time šta je moral, određuje njegovu suštinu i daje moralni kodeks, ukazuje na moralne vrednosti i usmerava moralnu delatnost i daje moralni kodeks, ukazuje na moralne vrednosti i usmerava moralnu delatnost ljudi. Na ovaj način ona daje stabilnu osnovu teoriji moralnog vaspitanja koje je bitna ljudi. Na ovaj način ona daje stabilnu osnovu teoriji moralnog vaspitanja koje je bitna komponenta svestrano razvijene ličnosti i značajan zadatak pedagogije.komponenta svestrano razvijene ličnosti i značajan zadatak pedagogije.


LogikaLogika je veoma usko povezana sa nastavnim procesom. Nastavna građa koja je veoma usko povezana sa nastavnim procesom. Nastavna građa koja sadrži sistem činjenica i generalizacija o kretanju i razvoju objektivne stvarnosti sadrži sistem činjenica i generalizacija o kretanju i razvoju objektivne stvarnosti ima svoj logički sled. S obzirom da sistem nastavne građe izražava logiku kretanja ima svoj logički sled. S obzirom da sistem nastavne građe izražava logiku kretanja objektivne stvarnosti, mora i metodički način obrade nastavne građe biti usklađen objektivne stvarnosti, mora i metodički način obrade nastavne građe biti usklađen sa zakonima logike, što je bitan činilac u osposobljavanju vaspitanika da logički sa zakonima logike, što je bitan činilac u osposobljavanju vaspitanika da logički misle.misle.

♣♣ Pedagogija mora polaziti od osnovnih stavova logike u objašnjavanju procesa Pedagogija mora polaziti od osnovnih stavova logike u objašnjavanju procesa vaspitanja i obrazovanja kao društvene kategorije i kao sistema pojmova, sudova i vaspitanja i obrazovanja kao društvene kategorije i kao sistema pojmova, sudova i zaključaka koje treba usvojiti.zaključaka koje treba usvojiti.

EstetikaEstetika je naročito značajna za teoriju estetskog vaspitanja. Estetika istražuje je naročito značajna za teoriju estetskog vaspitanja. Estetika istražuje pojave lepog u prirodi, životu i delima umetnosti, idejni sadržaj i društvenu ulogu pojave lepog u prirodi, životu i delima umetnosti, idejni sadržaj i društvenu ulogu umetnosti, njen smisao u razvoju celovite ličnosti.umetnosti, njen smisao u razvoju celovite ličnosti.

♠♠ Uslovi za osposobljavanje učenika za posmatranje, doživljavanje, ocenjivanje i Uslovi za osposobljavanje učenika za posmatranje, doživljavanje, ocenjivanje i stvaranje lepog su široka pedagoška kultura pedagoga, filozofsko obrazovanje, stvaranje lepog su široka pedagoška kultura pedagoga, filozofsko obrazovanje, psihološka i estetička kultura, poznavanje učenika, pojedinih umetnosti i osnova psihološka i estetička kultura, poznavanje učenika, pojedinih umetnosti i osnova opšte estetike.opšte estetike.


Pedagogija i sociologija Sociologija prouSociologija prouččavaava op opššta ta zajednizajedniččkaka svojstva dru svojstva drušštvenih pojava tvenih pojava ii odnos odnosaa me međđu u

ovim pojavamaovim pojavama

Bavi se prouBavi se prouččavanjem zavanjem zakonitosti strukture, razvitka akonitosti strukture, razvitka ii funkcionisanja funkcionisanja pojedinih pojedinih

društvenodruštveno -- ekonomskih formacija kao i problema prelaza jednih formacija u ekonomskih formacija kao i problema prelaza jednih formacija u

drugedruge

U prouU prouččavanjuavanju i usmeravanju i usmeravanju teorije vaspitanja teorije vaspitanja pedagogija mora poštovati pedagogija mora poštovati

osnovneosnovne problem problemee do kojih je do do kojih je doššla sociologijala sociologija

Sociologija vaspitanjaSociologija vaspitanja - spona izme- spona izmeđđu sociologije i pedagogijeu sociologije i pedagogije

Vaspitanje je oduvek društveno uslovljenoVaspitanje je oduvek društveno uslovljeno i ostvaruje se u određenim i ostvaruje se u određenim

društvenim strukturama, kao što su porodica, škola, dečja organizacija i sl.društvenim strukturama, kao što su porodica, škola, dečja organizacija i sl.


Vaspitanje ima svoje sociološko značenje koje treba otkriti i upoznati, ako želimo Vaspitanje ima svoje sociološko značenje koje treba otkriti i upoznati, ako želimo

da pedagoške koncepcije odgovaraju aktuelnoj društvenoj stvarnosti i društvenim da pedagoške koncepcije odgovaraju aktuelnoj društvenoj stvarnosti i društvenim

potrebamapotrebama

Za pedagogiju su značajna sociološka proučavanja društvene strukture, društvenih Za pedagogiju su značajna sociološka proučavanja društvene strukture, društvenih

odnosa, socijalnih razlika, povezanosti i suprotstavljenosti pojedinih socijalnih odnosa, socijalnih razlika, povezanosti i suprotstavljenosti pojedinih socijalnih

grupa, a naročito istraživanja iz oblasti grupa, a naročito istraživanja iz oblasti socijalizacije ličnostisocijalizacije ličnosti. .

Društveno uređenje, socijalna struktura društva i pojedinih društvenih grupa (npr. Društveno uređenje, socijalna struktura društva i pojedinih društvenih grupa (npr.

porodice) polazna su osnova u proučavanju većine školskih i pedagoških pitanja. porodice) polazna su osnova u proučavanju većine školskih i pedagoških pitanja.

Saznate društvene zakonitosti pomažu i omogućuju proučavanje i objašnjavanje Saznate društvene zakonitosti pomažu i omogućuju proučavanje i objašnjavanje

pedagoških zakonitosti.pedagoških zakonitosti.


Pedagogija i psihologija

VVeoma bliskeeoma bliske, srodne i tradicionalno povezane, srodne i tradicionalno povezane nauke nauke – laici ih – laici ih ččesto i ne razlikujuesto i ne razlikuju

Psihologija je nauka oPsihologija je nauka o psihi psihiččkom kom žživotuivotu, fenomenim, fenomenimaa ii uslovima pod kojim uslovima pod kojimaa se se

razvija razvija ii manifestuje manifestuje

Bez poznavanja Bez poznavanja ččoveka (njegovog psihioveka (njegovog psihiččkog razvoja) ne mokog razvoja) ne možže biti uspeha u e biti uspeha u

vaspitnom procesuvaspitnom procesu

Psihološka saznanja su u osnovi svih shvatanja i koncepcija vaspitanjaPsihološka saznanja su u osnovi svih shvatanja i koncepcija vaspitanja

Na temeljima psiholoNa temeljima psihološškog poznavanja vaspitanika, usmerava se vaspitni proceskog poznavanja vaspitanika, usmerava se vaspitni proces


Psihologija detetaPsihologija deteta prou prouččava psihiava psihiččki razvitak u periodu detinjstvaki razvitak u periodu detinjstva, ,

psihologija mladostipsihologija mladosti obuhvata obuhvata ččitav mladalaitav mladalaččki razvitak, dok ki razvitak, dok

pedagoška psihologijapedagoška psihologija na osnovi prou na osnovi prouččavanja razvitka pojedinih psihiavanja razvitka pojedinih psihiččkih funkcijakih funkcija

prupružža a smernicesmernice za za delotvoran delotvoran, , pravilan pravilan i i uspešan uspešan vaspitn vaspitno-obrazovnio-obrazovni rad rad..

Na mnogim psihološkim školama i pravcima zasnivaju se i razvijaju mnoge Na mnogim psihološkim školama i pravcima zasnivaju se i razvijaju mnoge

koncepcije vaspitanja i pedagogije u proteklih stotinak godina (bihejvioristička, koncepcije vaspitanja i pedagogije u proteklih stotinak godina (bihejvioristička,

funkcionalna, psihoanalitička, dinamička,...)funkcionalna, psihoanalitička, dinamička,...)


Pedagogija i istorija Istorija kao uIstorija kao uččiteljica ljudskog društva pruiteljica ljudskog društva pružža dragocene podatke pedagogijia dragocene podatke pedagogiji

PomaPomažže razumevanju zakona razvoja ljudskog drue razumevanju zakona razvoja ljudskog drušštvatva, p, prourouččavaavanjunju dru drušštveno-tveno-

ekonomskekonomskih,ih, politi političčkkihih ii kulturn kulturnihih prilik prilika određene epohe, daje ia određene epohe, daje izvorzvore da se izvršie da se izvrši

rekonstrukcijrekonstrukcija kakvo je a kakvo je vaspitanjvaspitanje biloe bilo i da se izvuku za današnju praksu vaspitanja i da se izvuku za današnju praksu vaspitanja

korisni zakljukorisni zaključčci.ci.

Da bismo Da bismo sagledasagledali li razvoj pedago razvoj pedagošške teorije ke teorije ii prakse prakse u prošlosti moramo u prošlosti moramo polaziti od polaziti od

istorijskih fakata,istorijskih fakata, od druod drušštvenog, ekonomskog, kulturnog tvenog, ekonomskog, kulturnog i i politipolitiččkog razvitka kog razvitka ii prilika prilika..

Pedagogija pruPedagogija pružža podatke iz oblasti vaspitanja podatke iz oblasti vaspitanja kroz vekove koji mogu biti dragoceni i a kroz vekove koji mogu biti dragoceni i

istoriji za istoriji za svestransvestranijeije sagleda sagledavavanje razvoja drunje razvoja drušštva tva i njegovei njegove kulture kulture..


Pedagogija i književnost Književnost je veoma značajna za pedagogiju.Književnost je veoma značajna za pedagogiju.

Razvoju pedagoške misli u velikoj meri su pomogla književna dela u kojima se pored Razvoju pedagoške misli u velikoj meri su pomogla književna dela u kojima se pored

pedagoških ideja mogu naći i primeri vaspitno-obrazovne prakse koja je vredna i za pedagoških ideja mogu naći i primeri vaspitno-obrazovne prakse koja je vredna i za

današnji nastavni rad.današnji nastavni rad.

Književna dela se ne mogu mimoići kada se obrađuje ma koji ozbiljniji pedagoški Književna dela se ne mogu mimoići kada se obrađuje ma koji ozbiljniji pedagoški

problem.problem.

Od velikog značaja su dela Rusoa, Šekspira, Getea, Hemingveja, Balzaka, Foknera, Od velikog značaja su dela Rusoa, Šekspira, Getea, Hemingveja, Balzaka, Foknera,

Tolstoja, Makarenka, Dikensa, Moliera, ... U njihovim delima opisivani su porodična i Tolstoja, Makarenka, Dikensa, Moliera, ... U njihovim delima opisivani su porodična i

školska sredina, bavili su se psihologijom ličnosti, odnosima među ljudima, a u njima školska sredina, bavili su se psihologijom ličnosti, odnosima među ljudima, a u njima

se mogu pročitati i podaci korisni za sagledavanje psihologije vaspitača.se mogu pročitati i podaci korisni za sagledavanje psihologije vaspitača.

Pedagoške rasprave i pedagoška praksa inspirisali su mnoge da u svojim književnim Pedagoške rasprave i pedagoška praksa inspirisali su mnoge da u svojim književnim

delima obrade pedagoške probleme (Šekspir, Ruso, Tolstoj, Dostojevski, Gete, Hese, delima obrade pedagoške probleme (Šekspir, Ruso, Tolstoj, Dostojevski, Gete, Hese,

Makarenko, i drugi).Makarenko, i drugi).

3. Pedagogija i Druge Nauke a.T.

Documents

Transcript of 3. Pedagogija i Druge Nauke a.T.