252-kapital-22.03.2011

BIZNISMENITE BARAAT:

Da se ukine dava~kata za zadolìtelni nafteni rezervi� STRANA 11

2.548

2.558

2.568

2.578

2.588

2.598

2.608

2.618

2.628

15.3 17.3 19.3 21.3

MBI 10

INDEKS NA MAKEDONSKA BERZA (21.03)

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari... ~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

vtornik

vto

rni

k-22

. ma

rt.

2011

| br

oj 2

52 |

godi

na 1

| ce

na 2

0 de

n. |

tel.

3 2

98 1

10 |

fa

ks. 3

298

111

NA ZATVORAWE, PONEDELNIK,21.03.2011, 13.00~.

MBI 10 0,19%MBID 0,73%OMB 0,27%

EVRO/DENAR 61,50DOLAR/DENAR 43,52 EVRO/DOLAR 1,41

NAFTA BRENT 115,91EURORIBOR 1,93%

KOJ ]E PROFITIRA OD NOVIOT GRAD VO GEVGELIJA

DR@AVNOTO ZEMJI[TE VO GEVGELIJA SE PRODAVA DESETPATI POEVTINO OD PRIVATNOTO!?� STRANA 4

MINISTERSTVOTO ZA TRANSPORT NE KA@UVA [TO PREPORAÂA KONSULTANTITE

KAKO ]E SE PRODADE MAKEDONSKA PO[TA AKO TRUPA VRABOTENI I TRO[I PARI ZA REKLAMI?� STRANA 9

0,

00

� STRANA 12-13

VOVEDNIKALEKSANDRA SPASEVSKA

“STROGO DOVERLIVO”� STRANA 2

64

KOLUMNAD-R RUBIN ZARESKI

ZDRAVSTVENA KONF(T)UZIJA�

� STRANA 14

000

44

Hotelite gi zgolemi-ja rezervaciite, godinava o~ekuvaat pove}e turisti� STRANA 10

WWW.KAPITAL.MK POÊTOK30 MART 2011

1

"KAPITAL" DOSIELIBIJA, VOJNA, NAFTA, PARI

�� S STRANA 12-13

VOVEDNIKDALEKSANDRASPASEVSKA

“STROGO DOVERLIV� STRANA 2

D R RUBIN ZA

ZDRAVSTVENKONF(T)UZI

� STRANA 14ZO[TO GADAFI GO SVRTE SVETOT PROTIV SEBE?!

� STRANA 2-3

MAND INTERNACIONAL KUPI U[TE EDNA DR@AVNA PARCELA

KAKO KO[ARKAROT PECE NAUMOVSKI JA [IRI GRADE@NATA IMPERIJA?!OTKAKO MINATATA GODINA FIRMATA NA KO[ARKAROT PECE NAUMOVSKI KUPI DVE PARCELI NA KEJOT NA VARDAR VO NASELBATA AERODROM, NA KOI VE]E PO^NA DA SE GRADI AKVAPARK, VO PETOKOT MAND INTERNACIONAL, KAKO EDINSTVEN UÊSNIK NA JAVNOTO NADDAVAWE, JA KUPI I SOSEDNATA PARCELA, NA KOJA ]E GRADI SPORTSKI CENTAR.

ZORAN TALERJas sum nevin, Skopje me mesti!� STRANA 10

Navigator2 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIKQup~o Zikov

ZAMENICI NA GLAVNIOT UREDNIKSpasijka Jovanova, Verica Jordanova, Biqana Zdravkovska Stoj~evska

POMO[NICI NA GLAVNIOT UREDNIKIgor Petrovski, Maja Bajalska Georgievska, Aleksandra Spasevska

GRAFI^KI I IT DIREKTORNikolaj Toma{evski

GRAFI^KI PRELOM I WEB ADMINISTRACIJANade Toma{evska, Igor Toma{evski

FOTOGRAFIJAAleksandar Ivanovski

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010telefon: ++ 389 3 298 110 Фaks: 3 298 111e-mail: [email protected]

Pe~ati: Grafi~ki Centar SkopjeSpored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i moàt da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot.Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

Evra potro{ilo Ministerstvoto za lokalna samouprava vo 2009 godina za nabavka i

isporaka na ~etiri u~ebnici na makedonski jazik bez dogovor za regulirawe na avtorski prava, {to ostavalo mo`nost dopolnitelno da se pla}a za istite knigi, pi{uva vo posledniot izve{taj na Dràvniot zavod za revizija. Revizorite ot-krile i nezakonsko tro{ewe na buxetski pari vo Ministerstvoto, na ~ie ~elo i toga{ i sega stoi ministerot Musa Xaferi. Revizijata otkrila deka se pla}alo so fakturi bez pokritie ili so falsi-fikuvani fakturi. Ministerstvoto platilo i 3.800 evra za ugostitelski uslugi samo vo eden lokal i dopolnitelni 12.700 evra vo drugi ugostitelski objekti, za koi nema opis za kogo se plateni i po koj povod. Revizorskiot izve{taj otkriva deka vo Ministerstvoto bile potro{eni 11.500 evra, so fakturi bez nikakvo pokritie, samo za gorivo i masla za slu`benite vozila.

36.000ALEKSANDRA SPASEVSKA

[email protected] SPASEVSKA

spap sevska@ka@ pitp al.com.mk

Eden zainteresiran kupuva~ na javna lici-tacija na koja sam so sebe naddava normalno e da postigne cena koja e daleku pod pazarnata. Ama toa ne e prob-lem za Ministerstvoto za transport, koe vo posledno vreme vaka pro-dava atraktivni dràvni parceli za izgradba na hoteli, trgovski cen-tri, stanbeni kompleksi, sportsko-rekreativni centri. Iako akcijata za proda`bata na grade`noto zemji{te vo sopstvenost na dràvata, koja po~na pred dve godini, treba{e da bide transparentna, so elek-tronsko naddavawe i da obezbedi pove-}e pari vo buxetot, vo posledno vreme se ~ini deka e samo alatka so koja dràvnoto zemji{te po bagatelni ceni go ku-puvaat edni isti firmi. Toa n$ tera da pra{ame dali ovie firmi se slu~ajni ili, pak, se odnapred izbrani po merak na vlasta.Otkako minatata go-dina Vladata odlu~i dràvnoto zemji{te nameneto za hoteli, trgov-ski centri i benzinski stanici da go prodava po po~etna cena od edno evro za metar kvadraten, ve}e ne se znae redot koj, {to i kade kupuva. Na parcelite, za koi spored pazarnata logika bi trebalo da ima na-jmnogu zainteresirani, vo posledno vreme se javuva samo po eden zainteresiran kupuva~. [to e u{te pointeresno, vakvata praktika na nikoj ne mu e ~udna, nitu

netransparentna.Na nikoj ne mu e ~udno koga odedna{ }e slu{ne deka vo centarot na Skopje, na plo{tadot Makedonija nekoj kupil zemji{te po cena koja ne e ni blisku do pazarnata i }e gradi hotel. U{te pomalku ~udno e koga }e slu{neme deka nikoj ne bil zainteresir-an za ovaa parcela i se javila samo edna kompanija, koja otkako licitirala, vo slu~ajov sama so sebe, so edno na-ddavawe kupila dràvno zemji{te za sme{na suma. Na Vladata ne & e netransparentno nitu koga eden dràven funk-cioner }e kupi dràvno zemji{te na koe }e gradi hotel, nitu, pak, koga eden ist investitor si kupuva nekolku dràvni parceli edna do druga i za niv nikoj ne e zainteresiran. Namesto da dovede red, za da bide u{te polesno i pobrzo da gi prodade parcelite, Ministerstvo-to za transport i vrski minatata godina ja smeni uredbata za proda`ba na zemji{te na licitacija. Ministerstvoto utvrdilo deka nikoj ne se javu-val na licitaciite, pa ovozmoì da licitira i samo eden kupuva~ i da si go kupi zemji{teto za najmalku 1,1 evro za metar kvadraten. So ova se otvori u{te pogolema mo`nost za zloupotrebi. Pa, kako }e doznae nekoj deka ima licitacija za proda`ba na atraktivno zemji{te koga toa ne se reklamira. Gra|anite se “naviknaa” za site aktivnosti na Vladata da se informiraat preku skapi reklami. Nema koj ne znae i ne e in-formiran za vladinite kampawi za treto dete, za visoko obrazovanie, Makedonija ve~na, kam-pawata protiv abortusot. Koga gi nema, kako ni{to

“STROGO DOVERLIVO”

VTORNIK 22 MART 2011PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

da ne se slu~uva. Slu{ame {to rabotat Elektrani na Make-donija, sega }e slu{ame i za toa {to raboti Makedonska po{ta, ama ne koga dràvata prodava atraktivno zemji{te za bez pari. Ne ni treba da slu{neme. Toa e celta.Zatoa se prazni zbo-rovite na ministerot Mile Janakieski deka odlu~il zemji{teto da se prodade i so eden kupec na naddavaweto za da privle~e investicii, a posebno stranski. Nitu privle~e, nitu }e privle~e. Ama zatoa sobra eden kup “somnitelni lica” na javnite naddavawa, koi sega se gazdi na zemji{teto. E pa, ministre, ako namesto za reklami za transparentnoto rabotewe na Min-isterstvoto, koi vo najudarnite termini se prikaùvaat na nacionalnata televiz-ija, go reklamirate dràvnoto zemji{te, }e se javat i pove}e zainteresirani inves-titori.

So poslednoto dràvno zemji{te, koe minatata ne-dela kako edinstven kupuva~ go dobi firmata Mand in-ternacional, ko{arkarot Pece Naumovski si oformi parcela od vkupno 33.553 metri kvadratni, na koja za nekolku godini treba da izgradi ogromen sportski kompleks. Otkako minatata godina firmata na Nau-movski kupi dve parceli na kejot na Vardar vo nasel-bata Aerodrom, na koi ve}e po~na da se gradi akvapark, vo petokot Mand interna-cional ja kupi i sosednata parcela, na koja }e gradi sportski centar. Zemji{teto

se prostira na povr{ina od 11.408 metri kvadratni, a Naumovski go kupi za 2.000 denari za metar kvad-raten. Naumovski treba da plati samo 370.000 evra za dràvnata parcela.Zemji{teto kade {to sega se gradi akvaparkot Nau-movski lani go kupi vo javnoto naddavawe na koe ja pobedi firmata na negoviot tatko, Mihajlo Naumovski. Dvete parceli, so vkupna povr{ina od 32.145 metri kvadratni, Mand interna-cional, firmata ~ija os-novna dejnost e trgovija na golemo i proizvodi so tutun, gi kupi po cena od 2.000 denari za metar kvadraten, so po~etnata cena od 1.900 denari, odnosno za okolu eden milion evra.Dali slu~ajno pri javnoto naddavawe za ovie dràvni parceli nema drugi zain-teresirani kupuva~i?! U{te pove}e {to na krajot od mi-natata godina op{tina Aero-drom odlu~ila da go smeni detalniot urbanisti~ki plan so cel na zemji{teto

da dozvoli izgradba na sportsko-rekreativen centar namesto sala za hokej.

I POKRAJ SIVE OVIE OKOLNOSTI, NAUMOVSKI TVRDI DEKA NEMA NI[TO SPORNO VO TOA [TO JA KUPIL SOSEDNATA PAR-CELA NA MESTOTO KADE [TO VE]E GO GRADI AKVAPARKOT.

“Toa be{e javna licitacija na zemji{te, kade {to jas se javiv kako edinstven zainteresiran i ja kupiv parcelata. Ako nekoj misli deka sum ja kupil evtino i deka bilo dogovoreno, neka se prijavi i neka ja kupi, neka investira ili ako saka, moè da bide partner vo investicijata”, izjavi Naumovski za “Kapital”.Toj objasnuva deka parce-lata ja kupil za da se kom-pletira prostorot, bidej}i, kako {to pojasnuva, na toj na~in investicijata vo akvaparkot }e bide celosna. Naumovski ne saka{e da kaè za kolkava investicija

SALEKSANDRA SPASEVSKA

[email protected]

MAND INTERNACIONAL KUPI U[TE EDNA DR@AE

KAKO KO[ARKMOVSKI JA [IMPERIJA?!Otkako minatata godina firmata na ko{arkarot Pece Naumovski kupi dve parceli na kejot na Vardar vo naselbata Aerodrom, na koi ve}e po~na da se gradi akvapark, vo petokot Mand internacional, kako edinstven u~esnik na javnoto naddavawe, ja kupi i sosednata parcela, na koja }e gradi sportski centar. Ko{arkarot dosega kupi nekolku dràvni parceli po mnogu poniska cena od pazarnata, so {to sozdava grade`na imperija na koja moè da mu pozavidat mnogu poiskusni biznismeni vo ovaa oblast. Kako ko{arkarot Naumovski go gradi biznisot?

Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje, ul.Veqko Vlahovi} br 11, (delovna zgrada na Tehnometal Vardar AD, 2 kat) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; PRETSEDATEL NA ODBOROT NA SODRU@NICI: Qup~o ZikovIZVR[EN DIREKTOR: Gordana Mihajlovska

OFFICE MANAGER I FINANSII: Aleksandra Nikolova: ++389 2 2551 441/ lok:[email protected]

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL:Sawa Savovska: ++ 389 2 551441 /lok: [email protected]

REKLAMAAleksandra Stojmenova: ++389 2 2551441/ lok:[email protected]; [email protected]

OGLASIDijana Gulakova: ++389 2 2551441/ lok: [email protected]

SPECIJALNI PRILOZI:Jasmina Savovska Tro{anovski: ++389 2 2551 441/ lok: 102, [email protected]

JAVNA LICITACIJA USPE[NA I SO EDEN UÊSNIKMinatata godina Ministerstvoto za transport i vrski ja izmeni uredbata, so {to dozvoli javnata licitacija da bide uspe{na i dokolku se prijavi samo eden u~esnik. Ova prakti~ki bi zna~elo deka prijaveniot samo treba da ponudi cena povisoka od edno evro, makar i za eden evrocent. Ekspertite toga{ komentiraa deka vakvata zakonska mo`nost ostava golem prostor za zloupotrebi, osobeno vo vreme koga dràvnoto zemji{te se prodava po po~etna cena od samo edno evro za kvadrat, a se prodavaat atraktivni lokacii vo glavniot grad. Ministerot Janakieski odlukata ja pravda{e kako merka za pottiknuvawe na investiciite, odnosno da ne propadne naddavaweto dokolku se javi samo eden zainteresiran investitor..

Navigator 3�NE IM BE[E DENOTLIDERI POBEDNIK

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

��

�

@ivotnoto osiguruvawe, kako sektor koj ima na-jgolem potencijal za razvoj, dobiva nova konkurencija na osiguritelniot pazar. So investicija od tri mil-ioni evra osiguritelna-ta kompanija Viner lajf i oficijalno po~nuva da nudi osiguritelni polisi za osiguruvawe na ìvot. So toa pazarot na ìvotno osiguruvawe, vo koj dosega rabotea samo dve kompanii, dobiva konkurencija koja se o~ekuva da ja razdviì ce-lata industrija. Viner lajf podgotvila specijalni paketi za osiguruvawe na ìvot, prilagodeni na uslovite i standardot na gra|anite, so cel da ja zgolemat nivnata bezbednost i da ja osigu-raat idninata na nivnite semejstva.Vlezot na nov stranski

Vo prilog na Taler ne mu odi nitu izjavata so koja vinovnikot za vakvata “igra” go bara direktno vo Skopje. Vo situacija koga toj e bukvalno faten na delo kako se soglasuva da primi mito vakviot izgo-vor na Taler ne samo {to ne drì, tuku gi doveduva vo pra{awe negovite tvrdewa deka e nevin i deka ne napravil ni{to nezakonski. Frlaweto prav vo o~i ne e ni{to drugo osven opasna odbrana, koja na krajot verojatno }e mu se vrati kako bumerang.

Slovene~kiot evropratenik i izvestuva~ za Makedoni-ja, Zoran Taler, doìvea vistinsko fijasko vo svo-jata kariera kako odli~en evropratenik i vistinski prijatel na Makedonija vo Evropskiot parlament. Toa {to si podnese ostavka so cel da se obezbedi fer i pravi~na istraga ne moè da go “ispere” od skan-dalot. Samoto toa {to toj iako “navodno” znael deka stanuva zbor za mestenka, a slu~ajot ne go prijavil vo policija, go dovede vo pra{awe svojot li~en i politi~ki integritet. Vakviot poteg na evropar-lamentarecot ne samo {to go ~ini udobna fotelja vo Evropskiot parlament, tuku moè celosno da ja frli vo senka i negovata politi~ka kariera.

@

GUBITNIK

S

MISLA NA DENOT

JIR@I BUZEK

Evropskiot parlament go potrese korupciska afera

vo koja se vme{ani direktno trojca pratenici, {to frli damka vrz raboteweto na ovaa institucija

MILE JANAKIESKI

Mu stana navika atrak-tivni parceli zemji{te

da gi prodava na “javno naddavawe”, na koe se pri-javuva samo eden naddava~, koj stanuva i kupuva~

FATEN NA DELO

INVESTICIJA ZA RAZVOJ NA OSIGURI-TELNIOT PAZAR

ZORAN NARA[ANOV

ZORAN TALER

brend se o~ekuva da donese novi znaewa i iskustvo od mati~nata kompanija Vienna Insurance Group. Iako statistikata pokaùva rapiden porast na segmen-tot ìvotno osiguruvawe, sepak, se procenuva deka samo okolu 2% od gra|anite go osigurale svojot ìvot. Porastot na ovoj segment vo idnina se o~ekuva da pridonese za namaluvawe na kamatnite stapki na kreditite, a od Viner lajf najavuvaat deka naskoro polisata za ivotno osigu-ruvawe }e moè da se ko-risti i kako obezbeduvawe za zemawe kredit.

AVNA PARCELA

EFEKTIVNOTO LIDERSTVO E DA SE STAVAT PRI-ORITETITE VO PREDEN PLAN. EFIKASNOTO UPRAVUVAWE E DISCIPLINA KOJA SE NOSI VO SEBE.

STEFAN KOVEJAMERIKANSKI AVTOR

NENAD \OKOVIЌ

Pobedata na teni-skiot turnir vo

Indijan Vels e 22-ra po red pobeda na srpskiot teniser, so {to sobori u{te eden rekord

GVIDO VESTERVELE

Germanija igra mnogu pametno - ja poddrà

voenata akcija vrz Libija logisti~ki i tehni~ki, no ne dozvoli germanski vojnici da u~estvuvaat vo napadite

�

�

So toa pazarot osiguruvawe, vorabotea samo dvdobiva konkureno~ekuva da ja ralata industrija.podgotvila speciza osiguruvaweprilagodeni na standardot na grcel da ja zgolembezbednost i draat idninata semejstva.Vlezot na nov

GUBIGUBIFATEN ENNA DELO

�

KAROT PECE NAU-IRI GRADE@NATA

ZOOORARARARANNNN TTATATALLER

ZORAAANNNN NANANANANARARARARARA[[[A[ANOV

stanuva zbor, nitu, pak, na koj na~in i od koi izvori }e ja finansira izgrad-bata na kompleksot. Samo informira{e deka poradi sloènosta na zafatot i na ureduvaweto na zemji{teto }e im bidat potrebni mnogu pove}e pari od prvi~no planiranite.“Dosega za popolnuvawe na zemji{teto kade {to }e se gradi akvaparkot imame investirano pove}e od eden milion evra. Dup-kata mora{e da se popolni so kvalitetna zemja za da moè da se izgradi objek-tot spored standardite, so ogled na toa {to parcelata e na kejot na Vardar. Ne

bi sakal zasega vo javnosta da izleguvam so brojka za vkupna investicija, bidej}i toa se delovni planovi na kompanijata”, objasnuva Naumovski.No, so nego se povrzuvaat i nekolku grade`ni aferi. Naumovski e sopstvenik na nekolku atraktivni parceli na Vodno, od koi dve kupi vo 2002 godina, a edna kako na zasluèn gra|anin mu ja podari Vladata. Prvata afera be{e koga firmata na Naumovski go kupi zemji{teto vo 2002 godina za samo 25 evra po metar kvadraten, dodeka pazarnata cena na parcelite na Vodno be{e od 200 do 400 evra. Toj na ovoj prostor, nep-osredno do porane{niot hotel Panorama, najavuva{e deka }e izgradi golem ko{arkarski trening-cen-tar, nare~en Petarlend, no namesto toa, so negoviot partner, Zoran Azmanov, napravija rezidencijalni objekti vo koi prodavaat stanovi po cena od 1.538 evra za kvadrat. Na drugata parcela, pak, ve-dna{ do stanbenata zgrada, Naumovski planira da izgra-di hotel. Na ovaa lokacija prvi~no bila predvidena izgradba na semejna ku}a vo visina od osum metri, a vo 2008 godina planot bil staven na javna anketa i

marki~kata na ku}ata bila prenameneta vo hotel visok 11 metri. Skandal izbi i so zemji{teto vo Debar Maalo, koe mu go prodala porane{nata gradona~alni~ka na Cen-tar, Violeta Alarova, vo 2002 godina iako na nego postoel vremen objekt koj bil sopstvenost na privatni lica. Zemji{teto dràvata go prodavala na firmata CDM Komin-Du{an, zad koja stojat Mihajlo i Petar-Pece Naumovski, za 535.000 den-ari, a starite sopstvenici ne moèle da go otkupat od op{tinata zatoa {to ve}e bilo prodadeno bez nivno znaewe. Po sudskiot spor zemji{teto go dobi firmata na Naumovski i na nego e predvidena izgradba na zgrada.Petar Naumovski be{e i pratenik od 2002 do 2006 godina od redovite na VMRO-DPMNE, a vo celiot mandat samo ~etiri pati se pojavi vo Sobranieto.

VO POSLEDNITE NEKOLKU MESECI MINISTERSTVOTO ZA TRANSPORT PRODADE NEKOLKU ATRAKTIVNI DR@AVNI PARCELI NA JAVNA LICITACIJA NA KOI SE JAVI SAMO EDNA KOMPANIJA.

Samo vo poslednite nekolku nedeli, osven zemji{teto vo

Aerodrom na Pece Nau-movski, be{e prodadeno i dràvno zemji{te na nekolku drugi atraktivni lokacii. Pred dve ne-deli dràvna parcela vo Aerodrom kupi i semejst-voto na Zlatko Kalenikov, pretsedatelot na Sojuzot na stopanski komori i sopstvenik na avtoku}ata Kadis. Toj na kejot na Vardar, vedna{ do salata MZT, kade {to Naumovski go gradi akvaparkot, }e gradi bazen. Zemji{teto go kupi firmata T-Reks Stojna i drugi, koja e vo sopstvenost na negovite roditeli. I ovaa kom-panija be{e edinstvena zainteresirana na javnoto naddavawe i parcelata od 23.624 metri kvadratni ja kupi za 2.200 denari za metar kvadraten, odnosno vkupno plati okolu 850.000

evra. Pred dve nedeli dve atrak-tivni parceli na plo{tadot Makedonija Ministerstvoto za transport & prodade na gr~kata kompanija Demko prajm propertis na gr~kiot milijarder Dimitris Kon-dominas. Na licitacijata za parcelite na koi treba da se izgradi Oficerskiot dom i hotel firmata na Kondominas be{e edinstven ponuduva~ i stana sopstvenik na 6.300 kvadrati zemji{te po cena od 6.100 denari za metar kvadraten, odnosno za okolu 630.000 evra.Kako edna od najkontro-verznite dràvni parceli koi gi prodade Minsiter-stvoto za transport be{e zemji{teto pod Kale za izgradba na hotel, koe go kupi Marjan Jovanov, toga{ direktor na Direkcijata za nafteni rezervi. Iako od Ministerstvoto smetaa deka proda`bata na zemji{teto bila transparentna, Jovanov, sepak, si dade ostavka od funkcijata.Inaku, Jovanov na licitaci-ja, na koja u~estvuvaa pove}e ponuduva~i za parcelata za hotel, za koja po~etna cena od kvadrat iznesuva{e edno evro, ponudi najmnogu, odnosno 2.500 denari i za 8.745 kvadrati plati 358.400 evra.

PECE NAUMOVSKIKO[ARKAR I BIZNISMEN“Toa be{e javna licit-acija na zemji{te, kade {to jas se javiv kako edinstven zainteresiran i ja kupiv parcelata. Ako nekoj misli deka sum ja kupil evtino i deka bilo dogovoreno, neka se prijavi i neka ja kupi, neka investira ili ako saka, moè da bide partner vo inves-ticijata.”

bi sakal zasega vo javnosta da izleguvam so brojka za k j b j

marpre11PECE

Navigator4 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

KOJ }E PROFITIRA OD NOVIOT GRAD VO GEVGELIJA

Dràvata go ras-prodava najatrak-tivnoto zemji{te v o G e v g e l i j a za cena deset-pati poniska od

pazarnata. Izvori od op-{tinata velat deka par-celite locirani vo neposred-na blizina na grani~niot premin Bogorodica, koi se vo sopstvenost na dràvata, se rasprodavaat za po~etna cena od 15 evra po metar kvadraten, dodeka cenata na privatnoto zemji{te se dviì od 40 do 90 evra. “Neodamna, za 90 evra po metar kvadraten se prodade edna od privatnite parceli za izgradba na benzinska pumpa. Dràvnoto zemji{te, na koe naj~esto se gradat hoteli, se prodava za 1.000 denari za metar kvadraten”, objasnuva na{iot izvor.Nema na java dali ova zemji{e moè da se pro-dava duri i za edno evro za metar kvadraten, cena koja ja utvrdi dràvata za nekoi tipovi zemji{te koe saka da go privatizira po brza postapka.“Zasega ne e prodadena parcela za tolku niska

DR@AVNOTO ZEMJI[TE VO GEVGELIJA SE PRODAVA DESETPATI POEVTINO OD PRIVATNOTO!?

Parcelite locirani vo neposredna blizina na grani~niot premin Bogorodica, koi se vo sopstvenost na dràvata, se rasprodavaat za 15 evra po metar kvadraten, a cenata na privatnoto zemji{te se dviì od 40 do 90 evra, velat izvori od op{tinata

��

VIKTORIJA [email protected] 40-90

evra ~ini metar kvad-raten privatno zemji{te

vo novonajaveniot turisti~ki grad vo

Gevgelija

1.000denari po kvadrat

e po~etnata cena na dràvna parcela namen-eta za izgradba na trgov-

ski centar

cena”, velat neoficijalno od op{tinata. Od Ministerstvoto za trans-port i vrski ne kaùvaat po koja cena dràvata go pro-dava zemji{teto vo Gevgelija, na koe, kako {to objavi “Kapital”, za dve godini }e nikne nov turisti~ki grad. Ne dobivme odgovor nitu kolkav procent od vkupno 120 hektari zemji{te vo ovoj del & pripa|a na dràvata.Ottamu izvestija samo deka javnoto naddavawe za par-cela nameneta za izgradba na trgovski centar vo noviot turisti~ki grad v~era ne se odràlo. Velat, nemalo

zainteresirani kupuva~i za atraktivnata lokacija, ~ija po~etna cena e 1.000 denari po metar kvadraten.Kako {to objavi “Kapital”, za atraktivnite parceli vo Gevgelija ve}e se interesir-aat Amerikanci, Rusi, Grci i Avstrijci. Vo noviot turisti~ki grad predvideno e da niknat deluks hoteli vredni po

nekolku desetici milioni evra, brendirani trgov-ski centri, visokobuxetni sportski objekti, tereni za javawe, moto-kros pateki, spa-centri i novi pati{ta. Okolu 37% od vkupnata povr{ina, spored detal-niot urbanisti~ki plan, se predvideni samo za izgradba na hoteli.Od Institutot za urbanizam,

soobra}aj i ekologija Inpuma od Skopje, koj e izveduva~ na proektot, velat deka celokupnata investicija vo noviot grad }e se meri vo stotici milioni evra. Spored niv, ovoj proekt }e predizvika golemo ekonomsko razdviùvawe vo Gevgelija.Gradona~alnikot na Gevgeli-ja, Ivan Frangov, potencira deka ova }e otvori mo`nost

za mnogu novi vrabotuvawa ako se zeme predvid deka eden hotelsko-kazinski kom-pleks vrabotuva i do 500 lu|e. Pokraj ova, veli, naskoro planiraat da go razvijat i bawskiot turizam, poradi {to na postojnive hoteli i kazina im ponudile da ja pro{irat svojata dejnost na novite prostori.

Navigator 5

PREGLED VESTI�


3 FAKTI ZA...

8% OD KOMPANIITE VO SVETOT SE MENAXIRANI OD @ENI

OD @ENSKATA POPULACI-JA NA GLOBALNO NIVO VO 2009 GODINA MENAX-IRALE SO FIRMI24%

20% OD @ENITE VO SVETOT VO 2011 GODINA UPRAVUVALE SO KOMPANII, POKA@A ISTRA@UVAWETO NA GRANT TORNTON

K O M E R C I J A L E N O G L A SFITI: DA SE NAMALI AKCIZATA ZA PONISKA INFLACIJATA

Koordinirana fiskalna i monetarna politika e glaven preduslov za da se odrì cenovnata stabilnost vo zemjata i da se odbijat inflaciskite {okovi odnadvor,

ocenuva proofesorot od Ekonomskiot fakultet, akademik Taki Fiti. Spored nego, inflacijata, koja doa|a kako eksteren {ok poradi porastot na cenite na naftata predizvikan od nemirite vo severnoafrikanskite zemji, godinava }e bide glaven predizvik vo ekonomijata. “Vladata moè da spre~i pogolemo rasplamtuvawe na inflacijata glavno preku koordinacija na fiskalnata i monetarnata politika, no toa }e ja ~ini ekonomi-jata. Ako se odlu~ime za monetarni restrikcii toa }ese odrazi negativno vrz realniot sektor, bidej}i }eseknat kreditite za investicii. Namaluvaweto na buxetskite tro{ewa isto taka moè da dade rezultat, no malku e verojatno deka ovaa Vlada, osobeno sega, pred izbori, }ego napravi toa. Zategnuvaweto na fiskalnata politika isto taka }e ima negativni vlijanija vrz biznis-sektorot. Koi bilo restrikcii negativno se odrazuvaat vrz raboteweto na kompaniite. No, ako mora toa da se napravi, toga{ e opravdano, bidej}i zgolemuvaweto na inflacijata moè da go zabavi dolgoro~niot ekonomski razvoj na zemjata. Sega treba da se sledi sostojbata i dokolku dojde do nekontroliran rast na cenite, osobeno na naftata, }e mora da se intervenira preku namaluvawe na akcizata i so kratkoro~ni intervencii od stokovite rezervi”, izjavi Fiti na promocijata na negovata posledna kniga posvetena na Kejnzijanskata ekonomska filozofija. Toj, kako poddrùva~ na Kejnzijanskata teorija, veli deka makedonskata Vlada vo ekot na krizata odbra tokmu takov model na ekonomska politika, preku zgolemeni tro{ewa od buxetot da gi ublaì posledicite od globalnata kriza i da vlijae pozitivno vrz porastot na BDP. Me|utoa, glaven problem, spored nego, e strukturata na buxetskite rashodi, bidej}i najgolem del od parite se tro{at za tekovni potrebi, a ne za razvojni proekti. Toj sugerira zgolemuvawe na javnite in-vesticii od buxetot, no vo izgradba na pati{ta i elezni~ki prugi, vo energetski objekti i gasovodi, vo u~ili{ta i stanbeni kompleksi.

�UPRAVNATA ZGRADA NA @ITO LUKS POVTORNO NA PRODA@BA

Pekarnicata Vegera ja nudi na proda`ba porane{nata administrativna zgrada na @ito Luks vo Kapi{tec. Jovan Janakievski, sopstvenik na Vegera, veli

deka vo vreme na kriza voop{to ne e isplatlivo da se odrùva objekt od 4.100 metri kvadratni. Vo javnosta ve}e se {pekulira so odredeni imiwa koi se zainteresirani za zgradata. “Ne se vistiniti {pekulaciite deka odredeni javni li~nosti se zainteresirani da ja kupat administrativnata zgrada. No, to~no e deka ova se lo{i vremiwa i deka ja prodavam zgradata. Ne sakam da diskutiram za visinata na cenata po koja ja nudam na proda`ba, bidej}i koga ja kupiv od @i-to Luks informacijata za cenata ne be{e javna. Pravime dobar poteg {to vo vreme na kriza ja prodavame. Zasega te{ko ni odi proda`bata, bidej}i se raboti za ogromen objekt. Ne e isplatliv za odrùvawe, iako vo nego imame kiraxii”, veli Jovan Janakieski. Vegera od 20 dekemvri 2008 godina stopanisuva so de-lovniot objekt. Sopstvenikot na Vegera toga{ tvrde{e deka ja kupuva zgradata za da obezbedi podobri uslovi za rabota. Vo zgradata e smesten celiot proizvodstven proces i administracijata na pekarnicata. Spored objav-enite informacii, i toga{ pri~inata poradi koja @ito Luks ja prodade administrativnata zgrada vo Kapi{tec be{e globalnata kriza.

FIRMITE IMAAT U[TE PET NEDELI ZA DA GI A@URIRAAT PODATOCITE VO BANKITE

Kompaniite i gra|anite do krajot na april godinava treba da gi aùriraat podatocite vo bankite vo koi ve}e imaat smetki, apelira Zdruènieto za

bankarstvo pri Stopanskata komora na Makedonija. Tie {to nema da go storat toa po ovoj period nema da moàt da uplatat nitu pari vo banka ako nemaat popolneto aplikacija so podatoci. Kompaniite do ovoj period mora da ja popolnat aplikacijata za identifikuvawe i aùrirawe na podatocite i da ja priloàt vo banka zaedno so potvrda za tekovnata sostojba ne postara od {est meseci, izdadena od Centralniot registar na Makedonija. Iako krajniot rok za aùrirawe na poda-tocite e do po~etokot na maj 2012 godina, bankarite ja zabrzaa rabotata.“Moravme da postavime vakov uslov bidej}i iako obvr-skata za aùrirawe se primenuva re~isi edna godina, do fevruari 2011 godina samo 17% od klientite gi popolnija i aùriraa podatocite. Slu`benicite im gi davaat na kompaniite aplikaciite za aùrirawe na podatocite koga tie doa|aat tekovno da zavr{at nekoja rabota vo banka. No, retki se tie {to se vra}aat so popolneta aplikacija”, velat vo Zdruènieto na bankari.Na gra|anite im e potrebna samo li~na karta ili paso{ za da gi aùraaat svoite podatoci vo bankata. Obvrskata za aùrirawe proizleze od poslednite izmeni na Zakonot za spre~uvawe na perewe pari i finansirawe na terorizam, koi stapija na sila vo maj 2010 godina.

PROCENKI...IRENA KIKERKOVA �profesor na Ekonomski fakultet

PROMENA NA DEVIZNI-OT KURS ]E JA AMOR-TIZIRA INFLACIJATA

romena na devizniot kurs na denarot od fiksen vo fluktuira~ki }e gi amor-tizira {okovite od porastot na cenite, ocenuva profesor-kata od Ekonom-skiot fakultet, Irena Kikerkova.

Spored nea, intervenciite od stok-ovite rezervi moè da se pravat s$ dodeka ne se stopat deviznite rezervi i zatoa sugerira namesto za odrùvawe na fiksen kurs na denarot, deviznite rezervi da se upotrebat za nabavka na strate{ki va`ni stoki kako nafta, p~enica, kakao, {e}er, ~ii ceni vrtoglavo rastat na svetskite berzi.

P

�

Politika / Pari / Dràva6

PREGLED VESTI�


NIKOLA KQUSEV POSTHUMNO ODLIKUVAN SO ORDEN 8 SEPTEMVRI

Pretsedatelot \orge Ivanov posthumno mu dodeli orden 8 Septemvri na akademik Nikola Kqusev, premier na prvata demokratski izbrana Vlada

na nezavisna Republika Makedonija od 1991 do 1992 godina.Ordenot mu e dodelen za pridonesot vo trasiraweto na patot na samostojnata makedonska dràva, real-iziraj}i ja voljata na makedonskite gra|ani nep-osredno izrazena na referendumot za nezavisnost na 8 septemvri. Dodeluvaweto na ordenot se sovpa|a so odbeleùvaweto 20 godini od izborot na prvata ekspertska vlada na RM.“Toa za {to Nikola Kqusev go posveti svojot ìvot ve}e 20 godini e realnost. No, na{iot pat ne zasta-nuva tuka. Toa {to go zapo~naa Nikola Kqusev i plejadata negovi sovremenici mora da bide dostojno prodolèno. Na na{ite gra|ani mora da im obez-bedime prosperitet i napredok”, istakna pretsedate-lot Ivanov. Visokoto odlikuvawe go primi sinot, Qudmil Kqusev, koj istakna del od golemiot anga`man na ne-goviot tatko kako minister za odbrana i za negovite zalo`bi na ekonomski plan.

REFORMATA VO JAVNATA ADMINIS-TRACIJA JA POMINA KOMISISKATA RASPRAVA VO SOBRANIETO

Na komisiska rasprava, bez prisustvo na opozicijata bea prifatlivi i moèa da pomi-nat vo ponatamo{na postapka vo Sobranieto

predlog-zakonite za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za dràvni slu`benici, na javnite slu`benici, na Zakonot za op{ta upravna postapka, na Zakonot za upravna inspekcija, site po skratena postapka. Za ~lenovite na Komisijata prifatliv e i predlogot za osnovawe dràvna komisija za odlu~uvawe vo upravna postapka i postapka od raboten odnos vo vtor stepen. Kako {to obrazloì zamenik-ministerot za Pravda, Ibrahim Ibraimi, formirawe na vakva dràvna komisija od strana na Sobranieto e novina vo pravniot sistem. Komisijata za politi~ki sistem i odnosi me|u zaednicite gi prifati i izmenite na Zakonot za popis na naselenieto, doma}instvata i stanovite, predloèni od pratenicite Silvana Boneva i Tahir Hani, vo koi se bara popisot da se odrì od 1 do 15 oktomvri 2011 godina. Celta e, pojasni prateni~kata Boneva, predvremenite parlamentarni izbori da nemaat nikakvo vlijanie i popisot da se odrì vo porelaksirana atmosfera.

POTVRDEN KU]NIOT PRITVOR ZA DVAJCA OBVINETI VO SLUÂJOT "METASTAZA”

Krivi~niot sovet na Oddelenieto za organiziran kriminal i korupcija pri Osnovniot sud Skopje 1, Skopje go potvrdi ku}niot pritvor za dvajca

obvineti vo slu~ajot "Metastaza”. Krivi~niot sovet postapuva{e po àlbata na Osnovnoto javno ob-vinitelstvo i go potvrdi re{enieto na istra`niot sudija so koe na licata Q.S od Skopje i A.A od Skopje im ja ukina merkata pritvor i im opredeli merka ku}en pritvor.Obvinetite vo slu~ajot "Metastaza" se tovarat za primawe potkup od nekolku stotina evra za posredu-vawe vo dobivawe la`ni potvrdi za invalidski penzii.

[TO ]E ZNA I PREKROJUVAWETO NA [ESTKATA?

ALBANEC PLUS VO PARLAMENTOT!

Dodeka premierot Nikola Gruevski i negovata VMRO–DPMNE rela- �tiviziraat deka revidiraweto na {estata izborna edinica vklu~uva samo 200 do 300 glasa~i, od Dràvnata izborna komisija velat deka se raboti za 30 pati pogolem broj. I pove}e od dovolen za eden prateni~ki mandat! DUI mu pora~uva da si ja proveri matematikata!

KATERINA [email protected]

Edinstveniot dogovor koj proizleze od posled-nata liderska sredba, deka na {estata iz-

borna edinica itno & treba revidirawe za{to broi pove}e glasa~i od zakonski dozvolenoto, predizvika novo nesoglasuvawe vo vladi-nata koalicija. Vladeja~kite partii imaat razli~na matematika – kolku glasa~i sega }e treba da bidat pre-frleni od {estka vo druga edinica. Od VMRO–DPMNE uporno tvrdat deka toa bilo edno od barawata na liderot na Nova Demokratija, Imer Selmani, koe go prifatile vo nasoka na dobliùvawe do izbori, iako bilo apsolutno neva`no.“Se raboti za brojka od nekoi 200 do 300 glasa~i koi treba da preminat vo nekoja druga izborna ednica, no nivniot broj e premal za tie da moàt da vlijaat na izborite. Toa e su{tinata na ova barawe. Ete do kade gi dovedoa uslovite SDSM i Nova Demokratija, nesu{tinski barawa so koi se trudat da izbegaat od izbori”, velat vo VMRO–DPMNE.No, tvrdewata na vladeja~kata partija pa|aat vo voda. Baraweto ne samo {to e su{tinsko, tuku }e povle~e i su{tinska izmena, oti se raboti za minimum 7.000 glasa~I, {to zna~i deka moè da se dobie plus prateni~ka fotelja na koja }e sedne Albanec, za{to nekoja al-banska op{tina }e pripadne na izborna edinica vo koja mnozinstvoto ne se Albanci. Koalicioniot partner DUI tvrdi deka VMRO–DPMNE se zbunile vo presmetkite. 7.000, a ne nekolku stotici gra|ani se vo pra{awe, velat od partijata na Ahmeti. “Go informiravme Minis-

terstvoto za pravda deka na{ite lu|e detektirale deka vo {estata izborna edinica ima pogolem broj glasa~i od dozvolenoto. Sega ottamu treba da odlu~at kako i koga }e se vr{i revidiraweto na granicite na edinicata, osobeno otkako i liderite v~era postignaa kon-senzus za ova. Na{ite prvi~ni podatoci, koi ne se oficijalni, se deka od vk-upno 327.000.429 glasa~i, 1,8% se vi{ok, i otsta-puvaat od zakon-skata norma za +/- 5%. To~na brojka nemame. Toa treba da se utvrdi ako se zemat site rel-evantni poda-toci od Zavodot z a s ta t i s t i ka . Me|utoa, vo nikoj slu~aj ne se raboti za mala brojka”, veli Subhi Jakupi, pot-

pretsedatel na Dràvnata izborna komisija za “Kapi-tal”. Zasega nema najavi kako }ese izvede prekrojuvawe-to. Jasno e deka }e se prefrlaat

op{tini ili del od op{tini vo pettata izborna edinica, vo ki~evskiot kraj, no od partiite najavuvaat javni

raspravi pred da bide povle~en ovoj poteg.

327.000.429 glasa~i ima {estata izborna edinica

SELMANI I VAKA NEZADOVOLEN – BARA TROJCA ALBANCI PLUS!Od partijata na Imer Selmani, Nova Demokratija, velat deka na liderskata sredba so navodnoto ispolnuvawe na baraweto samo im se zama~kale o~ite. Tie velat deka ova so {estata edinica ne smee da se smeta kako nivno barawe, zo{to toa si e i taka propi{ano so Ustav, deka +/- 5 % e ramkata vo koja treba da se dviì brojot na glasa~i.“Nie barame toa da se simne na +/- 3%, so {to bi stanalo zbor za 30.000 glasa~i i ne za eden, tuku za tri prateni~ki mandati”, veli Arijanit Hoxa, portparolot na N.D.

7.000-9.000 glasa~i minimum se vi{ok i }e se preraspredelat vo druga

PREGLED VESTI�

Politika / Pari / Dràva 7KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

OSTAVKA SI PODNESE I VTORIOT “PODMITEN” PRATENIK, [TRASERU{te istiot den koga be{e objaven skan-dalot "ke{ za zakoni" vedna{ si podnese ostavka avstriskiot evroparlamentarec Ernst [traser, koj isto taka tvrdi deka ne e vinoven i odnapred znael za vak-vata igra na novinarite. Se o~ekuva i romanskiot evroparlamentarec Adrian Severin, isto taka obvinet vo skandalot, da si podnese ostavka. Site se tovarat za zemawe mito od 100.000 evra za da vlijaat na odredeni zakoni vo interes na la`na lobisti~ka ku}a.

PO^NA JAVNATA RASPRAVA VO HAG

Pred Me|unarodniot sud na pravdata vo Hag v~era po~na javnata rasprava po tu`bata na Repub-lika Makedonija protiv Republika Grcija zaradi

kr{ewe na Vremenata spogodba potpi{ana me|u dvete zemji od 1995 godina. So svoite argumenti v~era i denes nastapuva makedonskata strana, a na 24 i 25 mart kontraargumentite }e gi soop{tat gr~kite zastap-nici. Na 28 mart, pak, timot {to }e ja pretstavuva Makedoni-ja }e ima mo`nost da odgovori usno na odbranata na Grcija, a javnata rasprava }e bide zaokruèna na 30 mart so zavr{niot zbor na gr~kata strana. Republika Makedonija }e ja zastapuva ministerot za nadvore{ni raboti, Antonio Milo{oski, a kozastapnik e makedonskiot ambasador vo Kralstvoto Holandija, Nikola Dimitrov. Vo timot {to }e ja zastapuva Make-donija pred Me|unarodniot sud se i ~etvorica profe-sori po pravo od London, Va{ington, Brisel i Sor-bona, kako i dvajca nivni kolegi od Pravniot fakultet od Skopje.

GLASAWETO ZA PRETSEDATEL NA DIK POVTORNO ODLO@ENO

Pretsedatelot na Sobranieto, Trajko Veqanovski, v~era povtorno gi odloì glasawata za izbor na pretsedatel na Dràvnata izborna komisija

(DIK) i za ustavniot amandman 32, so koj se predviduva ekstradicija na gra|ani vo i nadvor od dràvata. Odloùvaweto sleduva{e otkako ne be{e obezbedeno dvotretinsko mnozinstvo, kolku {to e potrebno za iz-glasuvawe na istite.Iako ovojpat pratenicite od DUI se pojavija vo So-branieto, vo salata ima{e pomalku od 80 pratenici, pa Veqanovski najavi deka za ovie dve to~ki }e zakaè dopolnitelen termin. Ustavniot amandman i izborot na pretsedatel na DIK treba da se izglasaat so 81 glas, odnosno dvot-retinsko mnozinstvo.Neoficijalno, izborot na pretsedatel na DIK se prolongira po-radi sredbite na partiskite lideri. Nova liderska sredba e zakaàna ve}e za utre.

PANGALOS: GR^KIOT SOSED MO@E SLOBODNO DA GO KORISTI IMETO MAKEDONIJA

Problemot so imeto e katastrofa od samiot po~etok i na gr~kiot sosed mora da mu se dozvoli da se narekuva kako {to saka. Ovaa svoevremeno mu

go rekol gr~kiot vicepremier, Teodoros Pangalos, na ambasadorot na SAD vo Grcija, objavi Vikiliks.Spored doverlivata diplomatska prepiska, Panga-los sredbata so amerikanskiot ambasador vo Grcija, Daniel Spekhard, ja imal vo fevruari 2008 godina. Vo izve{tajot do Stejt departmentot, koj Spekhard potoa go ispratil od Atina, bilo navedeno oti Pangalos rekol deka na Grcija }e & bide ~est ako Skopje saka da go ko-risti terminot Makedonija kako ime za svojata dràva, kako i deka }e moè toa slobodno da go pravi. Gr~kiot politi~ar go opi{al kako apsurden stravot na negovata zemja deka Makedonija ima teritorijalni pretenzii. Potoa ja obvinil gr~kata politi~ka desnica, za koja rekol deka stravot ja drì u{te od gra|anskata vojna vo Grcija i s$ u{te e zagrièna deka komunistite }e vlezat vo Grcija preku slovenskite zemji.

PO DVE GODINI RABOTA - ]E SE DOBIVA RE[ENIE!

Vrabotenite vo osnovnite i srednite u~ili{ta, vo gradinkite i vo kulturata }e moàt da dobijat trajno vrabotuvawe po dve godini rabota na opre-

deleno vreme. So ova se skratuva vremeto na ~ekawe za transformacija na rabotniot odnos, koe dosega be{e pet godini, a zakonskata ramka na odlukata koja bila donesena na iten sostanok so SONK e obezbedena so predloènite izmeni na Zakonot za rabotni odnosi. Vakvata beneficija }e vaì za ostanatite dejnosti vo javniot i privaten sekor samo vo slu~aite koga }e se javi potreba za odredeno rabotno mesto.O~ekuvawata se deka brojot na vraboteni vo u~ili{tata, gradinkite i kulturata koi }e bidat opfateni so merkata e golem i }e bide dopolnitelno soop{ten .Od 2008 godina, koga be{e potpi{ana poslednata spogodba na resornite ministerstva so SONK, status na trajno vrabotuvawe dobile nad 4.000 lica koi prethod-no imale dogovor na opredeleno vreme

definiraj}i go so niv poimot moderen patriotizam. I dodeka za prvata vlada site imaat samo pofalni zborovi, za vladite potoa ocenkite ne se najsjajni.Porane{niot minister Jane Miqovski veli deka za raz-lika od devedesettite godini, koga ministrite od razli~i politi~ki prominiencii po mnogu diskusii i kavgi sekoga{ imale zaedni~ki stav za toa kade treba da odi Makedonija, sega{nive ne moàt da poglednat podaleku od li~nite i partiskite interesi:“Politi~kite sili vo Make-donija denes ne se vo sos-tojba da se dogovorat za strate{kite interesi. A toa im uspeva na drugite vladi vo sosedstvoto, vo Slovenija, Hrvatska, kade {to i pokraj problemite ne dozvoluvaat kavgi okolu strate{kite interesi. Dràvata mora da pokaè deka moè da gi pre-poznae i odbere vistinskite

celi za koi }e nema poli-tizirawe i razdor", izjavi Miqovski za "Kapital". Porane{niot premier Vlado Bu~kovski, koj kako najgolema zasluga na negovoto vladeewe go naveduva dobivaweto kandidatski status za vlez vo Evropskata unija, smeta deka aktuelnata Vlada na-jmnogu potfrlila tokmu na planot na evrointegraciite vo situacija koga moèla i morala da poentira.“Namesto da gi sobere plodovite od prethodno napravenoto vo evroat-lantskiot integrativen pro-ces, ovaa Vlada n$ vrati pove}e ~ekori nazad. Od tie pri~ini, Makedonija s$ u{te ne uspeva da ja ostvari strate{kata cel zacrtana od prvata vlada na nezavisna Makedonija. Site dosega{ni vladi os-tavija beleg soo~uvaj}i se so predizvicite na svoeto vreme, so toa {to na vla-data na Qub~o Georgievski

& se slu~i konfliktot vo 2001 godina. No, Vladata na Nikola Gruevski }e bide zapametena kako sinonim za neuspeh", izjavi Bu~kovski za "Kapital". Aktuelnite ministri ne bea raspoloèni za ocenki za nivnata rabota i rabotata na nivnite prethodnici.Prvata vlada vo nezavisna Makedonija, Sobranieto ja izglasa na 20 mart 1991 godina. Po svojot kara-kter be{e ekspertska, a nejzin premier be{e Niko-la Kqusev. Soglasno De-klaracijata za suverenost na Socijalisti~ka Republika Makedonija, osnovna cel na prvata vlada {to proizleze od politi~kiot pluralizam be{e konstituirawe na Re-publika Makedonija kako nezavisna dràva. Poradi me|upartiskite konflikti, ovaa vlada ima{e kratok rok i ve}e na 17 avgust 1992 godina & be{e izglasana nedoverba.

20 GODINI OD PRVATA NEZAVISNA VLADA

GRUEVSKI: PRVATA VLADA GO POSTAVI TEMELOT NA MODERNIOT PATRIOTIZAM!

Evropratenikot i iz-vestuva~ za Make-donija, Zoran Taler, si podnese ostavka vo Evropskiot parlament

otkako britanskiot magazin “Sandej tajms” objavi steno-grami od razgovor na nivni novinari so nego vo koj Taler prifa}a mito.Taler skandalozno, vo obid da se “ispere” od situaci-jata, vinata za celiot skan-dal ja prefrli na Skopje, izrazuvaj}i somne` deka vlasta vo Makedonija saka-la samo da go ocrni. Vo igrata i vo telefonskiot razgovor so “maskiranite” novinari vlegol za{to sakal da istraì koj stoi zad “mes-tenkata”. Novinarite gi oceni kako neprofesionalni oti se koristele so nezakonski trikovi tajno da go snimaat razgovorot i da go diskred-itiraat pratenikot.Toj veli deka e celosno uveren oti aferata vle~e koreni od Skopje, kade {to u{te vo noemvri minatata godina sakale da go dis-kreditiraat so toa {to go vovlekle vo korupciskiot skandal povrzan so aferata "Nade`" na liderot na SDSM, Branko Crvenkovski. Vo istata reakcija toj dodade deka samostojno rabotel na istragata i ne go pre~ekoril pragot na zakonitosta, bidej}i ponudeniot iznos nikoga{ ne go zel.0"Ne napraviv ni{to nel-egalno, ne prifativ mito i ne postoi nikakva faktura za toa", izjavi Taler

Evropratenikot i izvestuva~ za Makedonija, Taler, faten vo te{kiot �korupciski skandal vreden 100.000 evra, obvinuva deka aferata mu e zgotvena od Makedonija, ~ija vlast samo sakala da go diskreditira

ZORAN TALER SI PODNESE OSTAVKA

JAS SUM NEVIN, SKOPJE ME MESTI!

GABRIELA [email protected]

MAKSIM [email protected]

Epopeite na moderniot patriotizam nema da zgasnat i }e prodolìme da go ispolnuvame

amanetot {to ni go ostavi prvata nezavisna vlada na Republika Makedonija, pora~a premierot Nikola Gruevski vo svoeto obra}awe do ~lenovite na prvata vlada vo nezavisna Makedonija po povod 20-godi{ninata od nejzinoto formirawe. Gradeweto na nezavisnosta i dràvnosta kako herojst-vo samo po sebe, promo-viraweto na demokratijata, gradeweto na politi~kiot sistem, implementacijata na samostoen ekonomski sistem, sozdavaweto sop-stvena policija i armija, razvojot na obrazovanieto i na kulturata, premierot gi poso~i kako najgolemi dostreli na prvata Vlada,

Taler po pres–konferenci-jata ne ostavi prostor za pra{awa. Nema odgovor zo{to, dokolku znael deka stanuva zbor za igra, vakviot obid za potkup ne go prijavil vo policija.

EVROPARLAMENTOT PRE@IVUVA SILNA KRIZA!

Vo Evropskiot parlament ne stivnuvaat obvinuva-wata na adresa na pod-mitlivite pratenici. Zoran Taler, Adrian Severin i Ernst [traser napravija Evropskiot parlament da ja doìvuva najgolemata kriza vo poslednite 53 godini, velat nivnite kolegi.Martin [ulc, {efot na prateni~kata grupa na so-cijalistite vo Evropskiot parlament, gi opi{a ob-vinuvawata kako “ekstremno seriozni”. Zgrozen od ce-liot nastan i sumite koi se vrtele, [ulc potvrduva deka ako se potvrdat obvinuva-wata }e bidat prezemeni

site neophodni merki.Pret hodno i {efot na prateni~kata grupa na Evrop-skata narodna partija, Jozef Daul, na negovata stranica na Fejsbuk gi povika Taler i Severin da si podnesat os-tavka, bidej}i tretiot prate-nik od obvinetite, [traser, koj e ~len na ovaa partija, ve}e si podnese ostavka. Toj potencira{e deka gra|anite na EU mora da imaat do-verba vo svoite pratenici i zatoa sekoja nemoralna i neeti~ka dejnost ne moè da bide tolerirana.@estoki kritiki upatija i ostanatite evropratenici. Britanskiot evroparla-mentarec ârls Tanok re~e deka ako e vistina deka se dogovorile da mu platat za podnesuvawe aman-dmani toga{ toa e seriozno prekr{uvawe na zakonot. So sli~en stav i slovene~kiot ev-roparlamentarec Alojz Peterle.

"Po toa {to go ~itam, se ~ini deka celiot ovoj skandal ne e nevina rabota i ne e samo prikazna. Imam vle~atok deka mom~iwata navistina ja zagrizale mamkata", re~e Peterle. Toj dodade deka e zagrièn za celata situacija i celosno razbira zo{to negoviot avstriski kolega ve}e si podnel ostavka. "Ne smeeme da dozvolime vo zakonodavniot dom nekoj da ni pla}a pari samo poradi toa {to ima nekakov interes. Ova ne e kompatibilno so

na{a ta mi si j a {to ja imame vo EP", re~e Peterle.

8 Politika / Pari / DràvaPREGLED VESTI


�

Otkako v~era po tretpat se odloì ve{ta~eweto za slu~ajot “Pajaìna”

ad-

MARIJA [email protected]

\ONUL: MAKEDONIJA NE E LENKA NA NATO PORADI IZMISLEN PROBLEM

Makedonija denes, kako i pred 2,5 godini, potvrdi deka gi ima ispolneto site uslovi za ~lenstvo vo NATO alijansata, no poradi izmislen prob-

lem toa s$ u{te & e onevozmoèno, istakna ministerot za nacionalna odbrana na Turcija, Venxi \onul, koj e doma}in na ministerot za odbrana na Makedonija, Zoran Kowanovski. Dvajcata ministri razgovarale za mo`nosta za sorabotka vo voenata industrija."Od 1994 godina do denes pove}e od 600 pripadnici na ARM stru~no se {koluvaat vo Turcija, koja e prva zemja koja ja po~na sorabotkata za trening i obuka na make-donskite oficeri. Ovaa prijatelska zemja na Makedonija & ima dadeno pove}e od 16 milioni dolari za ARM vo materijalni sredstva", istakna Kowanovski po sredbata.Dvajcata ministri konstatiraa deka Makedonija i Turci-ja se zemji me|u koi nema nikakvi problemi i izrazija nade` deka Makedonija vo brzo vreme }e stane ~lenka na NATO alijansata, vo koja Turcija e od 1952 godina. Kowanovski vo Ankara }e ima sredba i so koman-dantot na vooruènite sili na Turcija, general I{ik Ko{aner, na koja }e bide razgovarano za prodlabo~uvawe na sorabotkata me|u dvete armii.

OPREMA ZA TONSKO SNIMAWE NA ROÎ[TATA ZA 80 SUDNICI

Vo 80 sudnici vo 30 sudovi niz Makedoni-ja do krajot na maj

}e bide vgradena oprema za tonsko snimawe na ro~i{tata vo format na tonski zapis.Ministerot za Pravda, Mihajlo Manevski, so Koordinativnoto telo za elektron-sko snimawe na ro~i{tata, pretstavnici na USAID i pretsedatelite na sudovite na rabotna sredba razgov-araa za po~nuvaweto na rabotite za elektronsko opre-muvawe na sudovite.Celta na proektot, spored Manevski, e uspe{na imple-mentacija na Zakonot za parni~na postapka, koj }e po~ne da se primenuva od 9 septemvri, so {to }e se obezbedi efikasnost i ekonomi~nost na postapkata, za{tita na pravata i interesite i mnogu pobrz pristap do pravdata.Instaliraweto }e po~ne od slednata nedela, po {to }e bidat educirani 450 lica vraboteni vo sudovite koi }e rabotat so opremata.

GRAD SKOPJE PO^NA SO DOSTAVUVAWE NA RE[ENIJA ZA DANOK NA IMOT

Grad Skopje po~na so dostavuvawe na re{enija za danok na imot za 2011 godina. Dostavuvaweto }e ja vr{i AD Makedonski po{ti, a za dano~nite ob-

vrznici za op{tina Karpo{ re{enijata }e gi dostavuva op{tinata.Dano~nite obvrznici, kako {to soop{ti Grad Skopje, bez uplatnici, odnosno so priloùvawe na re{enieto za danok na imot }e moàt da uplatat na {alterite vo delovnite banki. Tie {to nema da dobijat re{enie za danok na imot treba da se javat vo Grad Skopje za da podignat kopija od re{enieto. Dokolku gra|anite imaat potreba od proverka na po-datocite moàt da se javat vo soodvetnata op{tina i vo Gradot Skopje. Soglasno Zakonot za danoci, spored soop{tenieto, so re{enija za danok na imot opfateni se 155.057 dano~ni obvrznici, fizi~ki i pravni lica.

ODBRANATA NA VELIJA RAMKOVSKI TVRDI

OBVINENIETO E IZGOTVE-NO PRED VE[TA EWETO!?

Sudot u{te pred pove}e od eden mesec informira{e deka pred- �metot e praten na ve{ta~ewe. Materijalnoto i finansisko-to proveruvawe na zaplenetata dokumentacija od firmite na Pero Nakov bb e po~nato, no kako {to informiraat od Biroto, ve{ta~eweto s$ u{te se nao|a vo po~etna faza.

vokatite na firmite na Velija Ramkovski obvinija deka dràvata raboti nezakonski. Tie tvrdat deka tim od Javnoto bvinitelstvo tri dena sostano~el vo Ohrid i tamu ve}e go napi{ale obvinenieto. Sega samo se ~ekale rezultatite od ve{ta~eweto koi, spored tvrdewata na advokatite, istra`niot sudija treba da gi objavi denes. Tie se zakanuvaat deka poradi pravnata i fakti~ka spre~enost da rabotat vo fer

uslovi seriozno razmis-luvaat da ja otkaàt odbranata za da ne & dadat legitimitet na vaka

vodenata postapka, se veli vo

soop{tenieto na odbra-nata. Toa {to soo~uvaweto na nivnite klienti so ve{tacite e odloèno tokmu na barawe na odbranata, advokatite go objasnuvaat so nemaweto uslovi, odnosno lice koe }e vodi zapisnik na ve{ta~eweto. "Frapantno zvu~e{e i soznanieto deka vo sama-ta naredba izdadena od sudijata na ve{tite lica e daden kraen rok istoto da se zavr{i denes, pa ostanuva nejasno dokolku obvinetite pobaraat uvid vo dokazite poedine~no, imaj}i ja predvid niv-nata obemnost, kako e mo`no da se zavr{i ve{ta~eweto voop{to za eden den. Najvero-jatno se insistira da se sozdade alibi na sudot deka voop{to se vr{elo ve{ta~ewe i deka obvinetite se zapoz-naeni so dokazite i deka moèle na ve{tite lica da im dadat prigovori i zabele{ki vo delot na obvinenijata koi se odnesuvaat na niv", se evli vo soop{tenieto na advokatite.Inaku, Sudot u{te pred pove}e od eden mesec informira{e deka predmetot e praten na ve{ta~ewe. Materijal-noto i finansiskoto proveruvawe na zaple-netata dokumentacija od firmite na Pero Nakov bb e po~nato, no kako {to in-formiraat od Biroto, ve{ta~eweto s$ u{te se nao|a vo po~etna faza.UJP: KONTROLATA SE VR[I ZA SEKOJ SUBJEKT POSEBNO

Upravata za javni pri-hodi informira deka vo tekot na izminatite dve sedmici, po prethodno dobieno odobrenie od istra`niot sudija i zapazuvaj}i ja celokup-nata zakonska procedura, dano~nite inspektori se obidele da dostavat akti na UJP do upravitelite na obvrznicite koi mo-mentalno se nao|aat vo pritvor. No, i vo dvata obidi upravitelite odbija da gi primat aktite na UJP. Ottamu velat deka na Pero Nakov bb se vr{at dano~ni kontroli za seko-ja firma poedine~no i apeliraat A1 televizija, kako dano~en obvrznik, da ne se identifikuva so kontrolite i da se prepoznava vo dadenite izjavi za nekoi od drug-ite firmi. UJP potencira deka kontrolite se vr{at vo razli~ni subjekti so razli~ni sopstvenici. Vo me|uvreme, smetkite na mediumite na Ramkovski, koi sega se glavniot ka-men na sopnuvawe vo dogovorite na vlasta i opozicijata za izbori, s$ u{te se blokirani. Krivi~niot Sovet na Osnovniot Sud gi odbi àlbite na advokatskiot tim, so {to smetkite na mediumite nema mo`nost da se deblokiraat.Site informacii koi denovive se pu{taat vo javnosta, od odeweto na A1 vo ste~aj, preku nejzi-na eventualna proda`ba, duri do imiwa na mo`ni kupuva~I, se samo {peku-lacii. Oficijalna informacija nema nitu od dràvnite organi, nitu od medium-ite.

Blokiranite smetki na mediumite na Velija Ramkovski stanaa predmet na pazar i me|upartiski dogovor na premierot Nikola Gruevski i liderot na SDSM, Branko Crvenkovski.

9Kompanii / Pazari / FinansiiPREGLED VESTI


�

REKORDEN BROJ IZLO@UVA I NA MEBEL 2011

Deneska po~nuva Me|unarodniot saem za mebel, na koj se najaveni rekorden broj izloùva~i, 140 direktni doma{ni i 14 stranski izloùva~i od

Turcija, Grcija, Srbija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Italija i za prvpat od Kosovo. ]e bidat pretstaveni pove}e od 600 indirektni izloùva~i, a i godinava ima grupno u~estvo na 10 kompanii od Tur-cija. Godina{nata manifestacija, kako {to objasnuva organizatorot, ja obeleùva za 20% zgolemeno u~estvo na doma{ni proizvoditeli na mebel. Na dene{noto otvorawe na saemot }e bidat proglaseni dobitnicite na konkursot namenet za mladi dizajneri, studenti i arhitekti pod naslov "Dizajnirawe na ele-ment za sedewe". Godina{en dobitnik vo kategorijata profesionalci e Nikola Atanasovski, a vo kategorijata studenti dobitnik na prvata nagrada e Marija Cvetk-ovska.I godinava na MEBEL 2011 godina }e bidat dodeleni tradicionalno nagradite za najdobri proizvoditeli i trgovci na mebel. Vo organizacija na Skopski saem i Klasterot na drvna industrija }e se odrì seminar koj e proekt na EU, pod naslov "Evropskata bezbednost i zdravje na rabota vo industrijata za mebel i prerabotka na drvo”.

SLOBODEN SOFTVER VO KOMUNIKACIJATA ME\U DR@AVATA I GRA\ANITE

Sledej}i gi preporakite od Evropskata unija (EU) za upotreba na otvoreni formati na softver, elektronskata komunikacija me|u dràvnite

organi i gra|anite treba da bide vozmo`na i so up-otreba na sloboden softver. “Gra|anite i kompaniite treba da imaat izbor vo koristeweto na softverot i po svoja èlba da moàt da koristat sloboden softver pri komunikacija so dràvnite organi”, veli Novica Nakov od neprofitnata organizacija Slo-boden softver Makedonija. Na v~era{nata javna debata organizirana od ovaa neprofitna organizacija be{e prezentirana Nacio-nalnata politika za sloboden softver, napravena vo sorabotka so fondacijata Metamorfozis i Minister-stvoto za informati~ko op{testvo i administracija. Ovoj dokument, koj se zalaga za pogolema upotreba na sloboden softver vo dràvnite institucii, obrazo-vanieto i vo po{irokata javnost, }e bide dostaven na razgleduvawe do Vladata na Republika Make-donija. Slobodniot softver poteknuva od idejata za slobodna razmena na znaewe i idei koja tradicio-nalno se nao|a vo nau~nite poliwa. Kako i mis-lite, softverot ne e predmet i moè slobodno da se razmnoùva i {iri, velat od Sloboden softver Makedonija.

VLADATA NE KA@UVA [TO PREPORA AA KONSULTANTITE

KAKO ]E SE PRODAVA PO[TA AKO TRUPA VRABOTENI I TRO[I PARI ZA REKLAMI?

Makedonska po{ta ili v o o p { t o nema da na-jde kupuva~ ili ako us-

pee da se prodade, toa }e mora da bide mnogu poniska cena od real-nata. Vaka konsultantite stru~ni za spojuvawe i prezemawe kompanii gi komentiraat {ansite za proda`ba na ova javno pretprijatie otkako vo nego predizborno Vladata otvori oglas za 264 novi rabotni mesta. "Voobi~aeno, koga se odi na proda`ba na odredena kompanija ovoj tip ak-tivnosti, kako {to se vrabotuvawata, se zam-rznuvaat, zatoa {to e jas-no deka koga }e dojde nov sopstvenik toj }e treba da pravi prestrukturirawe na firmata. Eden racio-nal en menaxmen t se obiduva da ne povlekuva novi vrabotuvawa pred proda`ba. O~igledno e deka vo slu~ajot namerata bila tokmu druga", veli Verica Haxivasileva-Markovska, partner vo konsultantskata kompanija AAG.Spored nea, princip koj pokaùva deka novite vrabotuvawa ne se pra-vat vo moment koga edna kompanija se podgotvuva za proda`ba e potpi{uvaweto odredeni dogovori deka vo kompanijata nema da se pravi ni{to {to bi ja promenilo nejzinata sos-tojba pred da se prodade, {to obi~no se prakti-

kuva vo ponaprednite fazi od procesot na proda`ba. Haxivasileva-Markovska smeta deka vo slu~ajov so novite vrabotuvawa me-naxmentot na Makedonska po{ta se obiduva da se napravi steknata pozicija. Zatoa {to vo vakvi situacii vo tekot na pregovorite obi~no se bara od novite sopstvenici da prifatat da nema otpu{tawa vo slednite pet godini. "So vakviot poteg pretpri-jatieto ili nema da moè da se prodade ili ako voop{to najde kupuva~, }e mora da se prodade po poniska cena. Novite vrabotuvawa zna~at zgolemeni tro{oci, a drugo pra{awe e dali ima potreba od niv", veli Haxivasileva-Markovska.Pretprijatieto Makedonska po{ta pred da go raspi{e vladiniot oglas za novi 264 vrabotuvawa minatiot mesec ima{e 2.200 vraboteni. Ova zna~i deka so novite vrabotuvawa pretprijati-eto }e go zgolemi brojot na vraboteni za 12%, {to e zna~ajno zgolemuvawe na vkupnite tro{oci.Direktorot na Makedonska po{ta, Ejup Rustemi, mina-tata godina objavi deka vo 2009 godina pretprijatieto ostvarilo dobivka od 611 iljadi evra kako rezultat na zgolemeniot obem na uslugi i krateweto na tro{ocite, ot-kako nekolku godini kniè{e zagubi. Od Makedonski po{ti v~era ni odgovorija deka vo momentov ne se vo mo`nost da ni prezentiraat pove}e detali od finansiskiot izve{taj i da odgovorat na na{ite pra{awa vo vrska so proda`bata. I internet-stranicata na Makedonski po{ti v~era ne be{e vo funkcija.

STUDIJATA GOTOVA, SE SPREMA NOVA REKLAMNA KAMPAWA

Od Ministerstvoto za trans-port i vrski informiraat deka konsultantskata studi-ja na KMPG, koja treba da go pokaè modelot na privatizacija, e zavr{ena i pristignata kaj niv. No, ne kaùvaat koj model za privatizacija go sugeriraat konsultantite."Zavr{niot izve{taj so studijata za utvrduvawe i izbor na najpovolen model i obem na delumna priva-tizacija na Makedonska po{ta se pristignati vo Ministerstvoto za transport i vrski i istite se prateni do relevantnite institucii so cel dobivawe na sood-vetnite mislewa. Otkako }e bidat dobieni mislewata od relevantnite institucii, zavr{niot izve{taj i studi-jata }e bidat predmet na razgleduvawe na Vladata i otkako istite }e bidat usvoenim javnosta }e bide blagovremeno informirana", se veli vo odgovorot od Ministerstvoto.Spored prvi~nata ideja na Ministerstvoto, proda`bata

na Make don s ka po{ ta treba{e da se odviva vo dve fazi. Privatizacijata da opfati proda`ba na mal-cinskiot del akcii na Make-donska po{ta. Vo prvata faza da se prodadat 20% od akciite. Vo vtorata faza od delumnata privatizacija da se prodade ostanatiot del do 49% od akciite, dodeka mnoz-inskiot del od 51% da ostane vo sopstvenost na Vladata. Inaku, interes za vleguvawe vo Makedonska po{ta pred nekolku godini projavija germanskata i slovene~kata po{tenska kompanija, kako i Kanadski po{ti, koja edna{ ve}e se obide da ja prezeme Makedonska po{ta, no ne uspea.Vo me|uvreme, Makedon-ski po{ti ob javi deka }e pravi javna nabavka za nova reklamna kampawa, odnosno za osmisluvawe, produkcija i realizacija na marketing-aktivnosti. Ponu-dite od marketing-agenciite }e gi prima vo slednite tri meseci. Od rakovodstvoto na Makedonski po{ti v~era ne dobivme odgovor koja }e bide namenata na novite reklami.

MAJA BAJALSKA-GEORGIEVSKA

[email protected]

Kompanii / Pazari / Finansii10 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

BERZANSKI INFORMACII

2.545

2.565

2.585

2.605

2.625

2.645

15/03/11 16/03/11 17/03/11 18/03/11 19/03/11 20/03/11 21/03/11

MBI 10

2.755

2.765

2.775

2.785

2.795

2.805

15/03/11 16/03/11 17/03/11 18/03/11 19/03/11 20/03/11 21/03/11

MBID

116,50

116,70

116,90

117,10

117,30

117,50

15/03/11 16/03/11 17/03/11 18/03/11 19/03/11 20/03/11 21/03/11

OMB

ПОКАЗАТЕЛИ ЗА КОМПАНИИ - ЕЛЕМЕНТИ НА ИНДЕКСОТ МБИ10 21.03.2011

ALK (2010) * 1.431.353 4.364,74 400,40 10,90 0,95

BESK (2010) * 54.562 7.500,00 567,72 13,21 0,22

GRNT (2010) * 3.071.377 583,38 92,61 6,30 0,54

KMB (2010) 2.279.067 3.844,81 628,36 6,12 1,09

MPT (2010) * 112.382 27.206,67 / / 0,80

REPL (2010) * 25.920 40.256,00 2.996,49 13,43 0,84

SBT (2010) * 389.779 3.233,88 39,99 80,86 0,76

STIL (2010) * 14.622.943 200,33 0,47 430,80 2,52

TPLF (2010) * 450.000 3.694,51 73,84 50,04 1,04

ZPKO (2010) * 271.602 2.231,00 / / 0,35

P/BВкупно

издадени акции Просечна ценаНето добивка

по акција P/EХВ

ПРОМЕТ ПО ПАЗАРНИ СЕГМЕНТИ 21.03.2011

Промет во ЕВРА

Број на трансакции

% на промена

обврзници 23.153 10 -79,94

обични акции 224.407 104 315,80

Вкупно Официјален пазар 247.560 114 46,17

обични акции 45.307 45 115,62

Вкупно Редовен пазар 45.307 45 115,62

21.03.2011

Име на компанијатаПросечна

цена (МКД)%

Износ (МКД)

Тутунски комбинат Прилеп 150,00 42,86 22.200

Стоби Велес 600 -61,29 48.000Арцелормиттал Скопје (ЦРМ) 130 -6,47 37.570

КЈУБИ Македонија Скопје 524,00 -2,96 15.720

ТТК Банка АД Скопје 850,00 -2,30 86.700

Име на компанијатаПросечна

цена (МКД)%

Износ (МКД)

Комерцијална банка Скопје 3844,81 -0,13 9.154.490

Алкалоид Скопје 4364,74 0,60 1.562.577

Македонски Телеком Скопје 549,89 -0,02 1.464.910

Тутунска банка Скопје 3601,11 2,10 713.020

Топлификација Скопје 3694,51 -0,04 672.400

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПОРАСТ

21.03.2011АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПРОМЕТ

21.03.2011АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПАД

Име на компанијата

Просечна цена (МКД)

%Износ (МКД)

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД

Отворен инвестициски фондНето-имот на

фонд (ден.) 1М 3М 6М YTD 1YПодатоците се однесуваат за

ILIRIKA JIE 30.238.304,78 -3,92% 1,34% 8,17% -0,72% -2,37% 20.03.2011

ILIRIKA GRP 47.752.051,59 -6,85% -6,78% -1,66% -8,29% 0,17% 20.03.2011

Иново Статус Акции 15.318.111,81 -4,27% 4,66% 3,55% 5,22% -8,18% 18.03.2011

KD Brik 36.298.782,15 -2,77% -2,50% 0,68% -4,05% 5,16% 20.03.2011

KD Nova EU 28.057.985,08 -3,85% 2,26% 6,35% 2,68% 0,67% 20.03.2011

КБ Публикум балансиран 30.508.025,34 -3,17% 1,77% 3,70% 1,22% -2,31% 18.03.2011

21.03.2011

(Podatocite vo tabelite i graficite gi obezbeduva Makedonskata berza za hartii od vrednost. Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, ponedelnik - 21.03.2011)

Zgolemeniot broj predrezervacii na turisti i novite na-javi na turisti~kite agencii za stranski gosti gi nateraa

ohridskite hotelieri da veruvaat deka godinava }e im bide mnogu pouspe{na kako turisti~ka sezona vo odnos na lani. “Spored dosega{nite najavi, godinava treba da imame odli~na turisti~ka sezona. Izminative dva meseci ve}e se ostvareni podobri re-zultati vo odnos na istiot period lani. Raste brojot i na rezervaciite. Godinava o~ekuvame povtorno da imame turisti od Amerika, Fran-cija, Hrvatska, a za prvpat vo na{iot hotel se najaveni gosti i od Grcija. Od Srbija, kako i lani, i godinava ne o~ekuvame pove}e turisti. Pretpostavuvam deka viznata liberalizacija vlijae{e tur-istite od Srbija na odmor da odat vo drugi turisti~ki mesta”, veli Trajanka \or-gievska, pomo{nik-menaxer vo hotelot Belvedere.Taa veli deka godinava ima pove}e najavi na grupni turisti~ki aran`mani, a brojot na individualnite tur-isti e ne{to poslab. Pad ima i kaj kongresniot turizam. “Doa|aat grupi, no za razlika

HOTELITE GI ZGOLEMIJA REZERVACIITE, GODINAVA OÊKUVAAT POVE]E TURISTI

Zgolemeniot broj predrezervacii na turisti i novite najavi na turisti~kite agencii za stranski gosti gi nateraa ohridskite hotelieri da veruvaat deka godinava }e im bide mnogu pouspe{na kako turisti~ka sezona vo odnos na lani

METODI [email protected]

KAKVA TURISTI^KA SEZONA OÊKUVA OHRID? MAKEDONSKA BERZA

Trgovskata nedela na Makedonskata berza po~na so promet od

18 milioni denari, od koj 9,1 milioni bea ostvareni so akcijata na Komerci-jalna banka. Vo presret na utre{noto godi{no akcioner-sko sobranie na bankata, v~era od Komercijalna banka bea istrguvani 2.381 akcija po prose~na cena od 3.844,81 denari za akcija. Od bankata najavuvaat deka na godi{noto akcionersko sobranie }e se odlu~uva i za raspredelba na dividenda od 200 denari za akcija.Na Berzata se istrguvaa i 358 akcii od farmacevtskata kompanija Alkaloid, vredni 1,5 milioni denari, {to e daleku pomal promet vo odnos na prometot so akci-jata na Komercijalna banka. Raspredelba na dividenda od 150 denari za akcija, koja e za okolu 10% pogolema od minatogodi{nata, najavuvaat i od Alkaloid. Na redovniot pazar na akcii, pak, bea istrguvani 2.664 akcii na Makedonski Telekom po prose~na cena od 549,89 denari za akcija, so {to se ostvari promet od 1,4 milioni denari.

Identi~en promet ostvarija i obvrznicite. Najgolem interes ima{e za obvrzni-cata od tretata emisija na obvrznici za denacional-izacija, koja ostvari promet od eden milion denari.Vo odnos na makedonskite berzanski indeksi, osnovniot indeks MBI-10 v~era po-rasna za 0,19% na vrednost od 2.616,50 indeksni poeni, dodeka, pak, akciskiot in-deks MBID padna za 0,73% na 2.766,43 indeksni poeni. Indeksot na obvrznici OMB prviot den od berzanskata nedela go zavr{i so rast od 0,27% na 117,15 indeksni poeni.Od vkupno 30 hartii od vrednost koi se istrguvaa v~era, kaj 15 ima{e pad na cenata, dodeka, pak, kaj 12 ima{e porast na cenata. Najmnogu padna akcijata na Stobi od Veles i toa za 61,29%. So najgolem rast, pak, trguvaweto go zavr{i akci-jata na Tutunski kombinat od Prilep, koja v~era porasna za duri 42,86%. Cenite na akciite na An-gropromet-Tikve{anka od Kavadarci, Karaorman od Skopje i Skopski Pazar ne pretrpea promeni.

POLOVINA PROMET SO AKCIJATA NA KO-MERCIJALNA BANKA

od porano tie se sostaveni od pomal broj gosti, {to, pretpostavuvam, se dolì na ograni~enite buxeti so koi raspolagaat instituciite”, komentira \orgievska.Spored Joco Nikolovski, me-naxer vo hotelot Milenium palas, kongresniot turizam ne moè da se razvie i zatoa {to instituciite i kompaniite, koi glavno se koncentrirani vo Skopje, od finansiski pri~ini orga-niziraat konferencii i drugi nastani vo skopskite hoteli. Sepak, toj o~ekuva porast na obi~ni turisti.“Cenite ostanuvaat isti, a mo`ni se i odredeni namalu-vawa. Najgolem broj turisti o~ekuvame od stranstvo, pred s$ od Evropskata unija. Ima najavi za turisti od Avstrija, Germanija, Slovenija, Holan-

dija i Finska. Bea najaveni i gosti od Japonija, no mnogu e te{ko da procenam kako }e ispadne nivnoto doa|awe ako se zeme predvid katastro-falniot zemjotres”, veli Nikolovski.Toj za ovaa godina o~ekuva no}evawata vo nivniot ho-tel da porasnat za 20% do 25%. Minatata godina imalo pad na prihodite i na no}evawata od 10% do 30% vo odnos na 2009 godina.Del od hotelite se porezervi-rani i velat deka e rano za da davaat konkretni procenki za pretstojnata turisti~ka sezona.“Se nadevam deka ovaa sezona }e bide podobra od lani, osobeno vo tekot na juli i avgust, no za toa kakov }e bide efektot najdobro e da se zboruva koga }e zavr{i

sezonata”, veli Pere Ku-tanoski, menaxer na hotelot Granit.Toj priznava deka godinava e razli~na od minatata bidej}i ima najavi i o~ekuvawa, a lani go nemalo ni toa.Vnimatelni vo procenkite se i od hotelot Ineks Gorica, iako i vo ovoj hotel ima pove}e najavi za turisti od turoperatorite so koi sorabotuvaat.“Bi trebalo da imame podo-bra turisti~ka sezona od lani, osobeno dokolku se realiziraat najavite i dogov-orite {to gi imame sklu~eno so turoperatorite. Sepak, te{ko e da se oceni kakva }e bide sezonata. Vo na{iot hotel o~ekuvame da bidat rezervirani site sobi”, veli Aneta Bar, generalen menaxer na hotel Ineks Gorica.

MBID E SOSTAVEN OD 15 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII �KOTIRANI NA PAZAROT NA JAVNO POSEDUVANI DRU[TVA

MBI 10 E SOSTAVEN OD 10 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI �NA OFICIJALNIOT PAZAR NA MAKEDONSKA BERZA

OMB E SOSTAVEN OD NAJLIKVIDNITE OBVRZNICI �KOTIRANI NA MAKEDONSKA BERZA

17.03.2010 11

Kompanii / Pazari / Finansii 11KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

KATERINA [email protected]

Рочности преку ноќ 1 нед. 1 мес. 3 мес.

Благајнички записи 4,00% СКИБОР 2,51% 3,42% 4,23% 5,11%

Ломбарден кредит 5,50% МКДОНИА 2,20%

Извор: НБРМ

КУРСНА ЛИСТА Банка

Среден курс 3м 6м 12м 24м 36м

во денари Стопанска 4,60% 5,50% 6,10% 8,10% 8,30%

ЕМУ евро 61,5075 Комерцијална 4,80% 5,50% 6,50% 8,60% 9,00%

САД долар 43,5297 НЛБ Тутунска 4,50% 5,50% 6,00% 8,20% 8,40%

В.Британија фунта 70,3908

Швајцарија франк 48,2109

Канада долар 44,2691 EUR USD GBP CHF

Австралија долар 43,1935 61,6 44,3 70,2 48,4Извор: НБРМ

ДЕВИЗЕН КУРС ВО МЕНУВАЧНИЦИ

МЕЃУБАНКАРСКИ КАМАТНИ СТАПКИ

Држава Валута

РочностКАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИ БАНКИ

ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБ

Vrtoglaviot rast na cenata na crnoto zlato na svetskite berzi Vladata da go ublaì so ukinu-vawe na dava~kata

za zadolìtelna rezerva na nafta i naftenite derivati. Ova go baraat ~lenkite na Stopanskata komora. Alarm-iraat deka ako prodolì sega{niot trend do krajot na godinata samo industriskite kapaciteti i zemjodelstvo-to }e se soo~at so rast na tro{ocite za nafteni derivati od najmalku 15 milioni evra ili za okolu 20% sporedeno so tro{ocite od minatata godina. Analizite na Stopan-skata komora pokaùvaat deka na godi{no nivo industrijata pla}a 830.000 evra samo za zadolìtelnite rezervi za mazut, dizel i ekstralesno maslo. Kaj zemjodelstvoto, pak, ovoj tro{ok e procenet na 80.000 evra. Sozdavaweto zadolìtelni rezervi na nafta industrijata i zemjodel-stvoto ja ~ini 1,13 milioni evra. Ukinuvaweto na dava~kata za zadolìtelni rezervi na nafta e realno, ocenuvaat od Komorata. Velat deka vo uslovi na ote`nata naplata i nelikvidnost na kompaniite Vladata treba interventno da im pomogne na kompaniite vo presret na rapidniot rast na cenata na gorivata. “Dokolku poslednite ceni na gorivata ostanat isti cela godina, {to e nelogi~no, bidej}i Regulatornata komisija za energetika ja korigira cenata na gorivata sekoi dve nedeli, toga{ tro{ocite na industriskite stopanski kapaciteti i zemjodelskiot sektor na godi{no nivo }e

DA SE UKINE DAVA KATA ZA ZADOL@ITELNI NAFTENI REZERVI

PORADI SKAPITE GORIVA, BIZNISMENITE BARAAT

Dràvata iscicuva okolu 830.000 evra od industrijata i 80.000 od zemjodelstvoto za polnewe na zadolìtelnite nafteni rezervi. Rastot na cenite na naftenite derivati godinava }e ja ~ini industrijata najmalku 20% pove}e od lani

bidat pogolemi za 15 milioni evra vo sporedba so cenite na krajot na dekemvri lani. Zatoa, smetame deka ovaa interventna dràvna merka }e bide od osobena pomo{ za industrijata i zemjodelstvoto“, veli Stojmirka Tasevska, sovetnik vo Upravniot odbor na Stopanskata komora.

KOJ KOLKU PLA]A?Samo industrijata na godi{no nivo tro{i okolu 81.000 toni mazut i 26.000 toni ekstral-esno maslo i dizel. Ako se trgne od pretpostavkata deka ovie ceni na naftenite de-rivati }e ostanat nepromeneti do krajot na godinata samo za nabavka na mazut tro{ocite na industriskite kapaciteti }e se zgolemat za duri 10 milioni evra ili 22,47% sporedeno so tro{ocite na kompaniite za 2010 godina. Spored presmetkite na SKM, tro{ocite na industrijata za ekstralesno maslo i za dizel-gorivo }e porasnat za 3,5 milioni evra ili za 13,6% sporedeno so lani. Zemjodel-skiot sector, pak, poskapiot dizel i mazut godinava }e gi ~ini najmalku u{te eden milion evra pove}e od lani, {to e za 21,7% sporedeno so minatogodi{nite tro{oci. Od po~etokot na godinava dosega mazutot poskape za duri 22,5%, ekstralesnoto maslo za re~isi 16% i dizelot za 13,7%.I kompaniite se re~isi ed-noglasni deka porastot na cenata na naftata i naf-tenite derivati zna~itelno }e im gi zgolemi tro{ocite vo proizvodstvoto. Najgolemi gubitnici od rastot na ce-nata na naftata se indus-trijata za ~elik i èlezo, grade`ni{tvoto, rudarstvoto, prehranbenata i drvnata industrija. Od Direkcijata za zadolìtelni rezervi na nafta i nafteni derivati se amnestiraat od

intervencija vo dava~kata za rezervite na nafta i velat deka takva odluka moè da donese samo Vladata. “Ako Vladata odlu~i da ja ukine, nie }e ja primen-ime odlukata. Ako se ukine ovaa dava~ka se doveduva vo pra{awe kako }e se finan-sira formiraweto na rezer-vite”, objasnuva za “Kapital” Jovan Siljanovski, direktor na Direkcijata za zadolìtelni rezervi na nafta i nafteni derivati.

NAFTATA ]E GI IZGORI MAKEDONSKITE IZVOZNICI

V~era barel nafta od tipot brend na Wujor{kata berza se prodava{e po 103 dolari za barel, a evropskata “brent” nafta na Me|unarodnata berza vo London dostigna 115,76 dolari za barel. Svetskite eksperti prognoziraat deka do krajot na godinata crnoto zlato moè da se prodava po fantasti~ni 180 dolari za barel.Ovie prognozi gi zagriùvaat i doma{nite investitori. Zgolemuvaweto na berzanskite ceni na energensite go poska-puvaat proizvodstvoto i ja namaluvaat konkurentnosta na makedonskite kompanii. “Zgolemuvaweto na cena-ta na naftata na svetskite berzi zna~itelno vlijae na na{eto rabotewe, bidej-}i tro{ocite za nafta

u~estvuvaat so okolu 10% vo cenata na finalniot proizvod. U{te polo{o e {to nemame alternativno gorivo za nafta-ta i ne sme vo mo`nost ni{to da smenime”, veli Nikolaj~o Nikolov, zamenik-generalen direktor na rudnikot za bakar Bu~im od Radovi{.Investitorite negoduvaat deka ako cenata na energen-site ja presmetaat vo cenata na krajnite proizvodi, toa za niv }e zna~i apsolutna nekonkurentnost.“Ne moète da o~ekuvate

zdrava ekonomija, investicii, rast ako dràvata ne nudi soodvetni i konkurentni us-lovi za nivna realizacija. Neophodni se investicii vo energetskata infrastruktura, vo novi kapaciteti za proiz-vodstvo. Bez konkurentni ceni na energijata ne moète da o~ekuvate da privle~ete in-vesticii, nema ekonomski rast i razvoj”, veli Konstantinos Daskalakis, generalen direk-tor na Feni Industri.

OD ALKALOID ZA 10,29% POGOLEMA DIVIDENDA PIVARA SKOPJE INVESTIRA 2,5 MILIONI EVRA VO ZA[TEDA NA VODA I ENERGIJAMenaxmentot na Alka-

loid planira da gi nagradi akcionerite

so 10,29% pogolema divi-denda od minatogodi{nata. Godinava farmacevtskata kompanija }e deli dividen-da vo iznos od 150 denari od akcija, a lani taa iznesuva{e 136 denari. Odlukata za isplata na pogolema dividenda treba da bide donesena na godi{noto akcionersko so-branie, koe e zakaàno za 18 april. Spored predlog-

odlukata za dividendniot kalendar na kompanijata, za posleden den na trgu-vawe so pravo na dividen-da e predviden 3 maj 2011 godina, a isplatata na dividendata e planirano da po~ne na 11 maj ovaa godina. Prvi~niot nerevidiran izve{taj na ovaa kompanija pokaùva deka Alkaloid minatata godina ja zavr{i so dobivka od 9,3 milioni evra i so rast od 10% na proda`bata vo sporedba so

2009 godina. Godinava, pak, glavna cel na Alkaloid e da ja zgolemi konsolidira-nata proda`ba za 10%. Duri 63,05% }e bide izvoz, a 36,95% }e se realizira na doma{niot pazar.

Pivara Skopje investira 2,5 milioni evra vo inovativna stanica za

biotretman na vodi, prva od vakov vid vo zemjava. Postrojkata treba da bide pu{tena vo rabota ovaa esen, a }e pridonese za za{teda na voda i energija.Od kompanijata informiraat deka vo tek se intenzivni grade`ni raboti, koi se o~ekuva da zavr{at proletva, po {to }e po~ne instaliraweto na opremata. Spored investi-

ciskiot plan, proektot treba da zavr{i do posledniot kvartal godinava.“Toa {to go ~ini ovoj proekt unikaten e faktot deka stanuva zbor za inovativen biolo{ki tretman na vodata koja os-tanuva za vreme na proiz-vodnite procesi, po {to }e moè povtorno da se koristi kako tehni~ka voda. Gasovite koi }e se osloboduvaat bidat iskoristeni za proizvodstvo na energija. Pridobivkite od ovoj inovativen i op{testveno

korisen proekt }e bidat pove}ekratni. Se zgolemuva celok-upnata energetska efikasnost na kompanijata. Ostanuvame konzistentni vo na{ite napori za za{tita na ìvotnata sre-dina”, objasnuva rakovoditelot na proektot, Kir~o Stojanov, menaxer za proizvodstvo vo Pivara Skopje. Ovaa investicija kompanijata ja realizira preku partnerski odnos so op{tina Gazi Baba i so Ministerstvoto za ivotna sredina.

Profesoro t od oblas -ta na dano~nata politika @ivko Atanasovski pora~uva deka dràvata ne treba da intervenira vo danocite i ak-cizata, no moè da razmisli da subvencionira odredeni sektori vo ekonomijata. “Vladata treba da vodi konzistentna politika koga se vo pra{awe danocite. Su{tinsko kaj ovie dava~ki e dali tie se proektirani na nivoto koe vaì vo Ev-

ropskata unija. Dràvata ako saka moè da interve-nira kaj izvoznite sektori, kade {to naftata e zna~aen tro{ok. Mislam deka treba da se intervenira tamu kade {to tro{ocite dolgoro~no }e predizvikaat inflacija”, objasnuva Atanasovski. Ministerot za finansii i vi-cepremier, Zoran Stavreski, e deciden. Vladata nema da se otkaè od akcizite, zna~ajna stavka vo buxetot.

POSKAPITE GORIVA ]E GO ÎNAT TRANSPORTOT 30 MILIONI EVRAPoskapite goriva gi zgolemija tro{ocite na transporterite za okolu 30 milioni evra za samo tri meseci. Poslednoto poskapuvawe na dizelot od 2,5 denari transporterite gi ~ini okolu 1.500 evra godi{no po edno vozilo, dodeka vkupniot paten soobra}aj go ~ini 6,3 milioni evra. Od Stopanskata komora najavuvaat aktuelizirawe na minatogodi{nata inicijativa za celosno ukinuvawe na carinata pri uvoz na gas.

naften derivatrast na ro{ocite vo industrijata

rast na ro{ocite vo zemjodelstvoto

mazut 10 milioni evra (+22.5%)

ekstra lesno gorivo i dizel 3.5 milioni evra ( 13.6%)

vkupno 15 milioni evraizvor: Analiza na Stopanska Komora na Makedonija

1 milion evra (+21.7%)

KOLKU ]E PORASNAT TRO[OCITE NA INDUSTRIJATA I ZEMJODELSTVOTO ZA NAFTENI DERIVATI, AKO DO KRAJOT NA GODINATA OSTANAT POSTOE^KITE CENI

Fokus12


POÎNA EDEN OD SINOVITE NA GADAFI?!Eden od sinovite na libiskiot lider Moamer Gadafi, Hamis, po~ina vo bolnica vo Tripoli kako posledica na zdobienite povredi, objavija v~era opoziciskite stranici vo Tripoli. Mediumite tvrdat deka Hamis bil povreden vo sabotata, ot-kako pilot na libiskite voenovozduhoplovni sili namerno go urnal svojot avion vo kompleksot Bab al Avizija vo Tripo-li, kade {to ìveat Gadafi i del od negovoto semejstvo.Hamis po~inal od izgorenici so koi se zdobil za vreme na napadot. Vladini libiski izvori ja demantiraat vesta za sm-rtta na {estiot sin na Gadafi, koj e na ~elo na 32 brigada.

MU NEMA KRAJ NA BOMBARDIRAWETO VO LIBIJA

ZO[TO GADAFI GO SVRTE SVETBORO MIRÊSKI

Dolgogodi{nite pri-jateli i sorabotnici na libiskiot pretse-datel Moamer Gadafi, liderite od zapadno-evropskite dràvi,

mu go svrtea grbot. Oficijalnoto obrazloènie e deka so voenata akcija vo Libija Zapadot saka da mu stavi kraj na zlostorni~koto prekr{uvawe na osnovnite ~ovek-ovi prava. Zapadot, vsu{nost, se obedini za da predizvika nova "politi~ka revolucija" vo arap-skiot svet. No, za mnogu eksperti e dis-kutabilno pra{aweto zo{to liderite na Francija, na Ve-lika Britanija i na SAD se so-glasija za otvorawe nov front? Dali e pra{awe na li~ni sueti, dokaùvawa, podignuvawe re-jtinzi vo predizbornite godini, osvojuvawe na libiskata nafta, testirawe nova voena oprema ili za me|unarodna borba za za{tita na ~ovekovi prava. Tie ja istaknu-vaat geostrate{kata pozicija na Libija na me|unarodnata scena poradi faktot {to taa e edna od najbogatite dràvi so nafta vo arapskiot svet. Libija e sedmi po golemina proizvoditel na nafta vo svetot. Taa proizveduva okolu 1,6 milioni bareli nafta na den, od koja 80% ja izvezuva vo Evropa. Toa ja dokaùva mo}ta na Gadafi, koj nesomneno vli-jae vrz kreiraweto na svetskite trendovi.Svojata pozicija Gadafi strate{ki i mnogu pametno vo izminatite godini ja zasili i preku Li-biskoto investicisko telo, preku koe poseduva akcii vo vrednost pogolema od 70 milijardi dolari vo nekolku svetski kompanii. U{te pointriganten e faktot {to vo noemvri minatata go-dina dene{nite napa|a~i bea prisutni na samitot EU-Afrika, kade {to gi dogovaraa merkite za zgolemena sorabotka so Libija vo brojni ekonomski sektori. Kako i da e, ekspertite po~naa da gi brojat parite koi dràvite gi tro{at za voeniot napad vrz Libija vo vreme koga site zakrep-nuvaat od ekonomskata kriza. Spored analizata na Rojters, samo za eden ~as, koga se ispukaa 120 preoktili “tamahovk", dràvite iz-vadija od "xeb" 120 milioni dola-ri. Ekspertite istaknuvaat deka s$ u{te e rano da se prog-

nozira kolku skapo }e go ~ini svetot ovaa akcija, no site se soglasni deka dokolku prodolì }e bide edna od najskapite voeni akcii na me|unarodnata zaednica samo poradi toa {to se slu~uva vo "pogre{no" vreme.

No, zatoa ve}e se pres- �metuva kolku pari }e “donira” sekoja dràva vo voenata interven-cija.

Spored anali-

zata na amerikanskata televiz-ija Si-bi-si, Kanada u~estvuva so {est voeni avioni "CF-18" i so voen personal pogolem od 140.000 vojnici. [panija ima is-prateno eden avion "boing 747", koj se nao|a vo voenata baza vo Italija, ~etiri voeni avioni koi ja nadletuvaat Libija i edna pod-mornica i avion za monitoring

na situacijata. Velika Britanija ima is-prateno "tornado" xetovi, proektili "tamahovk" i dve

KADE E AKCIONER GADAFI PREKU LIBISKIOTINVESTICISKI FOND?

ITALIJANaftena kompanija Eni �Avtomobilski gigant �FiatMe|unarodna banka �UnikreditoFinmekanina �Fudbalski klub Juventus �HOLANDIJAFortis banka �Velika Britanija-Bi- �znisot so nedvi`nostiGrupacija Pirson, �sopstvenik na vesnikot “Fajnen{al tajms”

[PANIJA6.000 hektari vo Ben- �havis, [panija

eksperti za ogromnite sumi koi }e gi potro{i. Iako ulogata na SAD vo Libija ostanuva limitirana, kako {to veti Obama, tro{ocite od akcijata }e pridonesat za zgolemu-vawe na i taka visokiot dràven dolg i na buxetskiot deficit. Ovaa odluka na Obama dopolnitelno }e gi zgolemi i tenziite me|u demokra-tite i republikancite za kone~noto usvojuvawe na buxetot."Vklu~uvaweto na SAD vo napadot na Libija se slu~uva vo mnogu nevoobi~aeno vreme, koga vo Kon-gresot se pregovara za buxetot, deficitot i za drugi problemi. I pokraj toa, na "krajot od denot" vakvata odluka na Obama pomina", revoltirano izjavi Ri~ard Lugar, republikanec i ~len na Komitetot za nadvore{ni odnosi na ameri-kanskiot Senat.Intervencijata vo Libija moè u{te podlaboko da gi vovle~e SAD vo nemirite na Sredniot Istok. Taa e treta intervencija na SAD vo muslimanska dràvi, po Irak i Avganistan. Ve}e pokrena golema debata me|u voeniot sekretar, Robert Gejts, dràvniot sekretar, Hilari Klinton i pretsedatelot, Barak Obama. Neodamna i Pentagon gi objavi planovite za namaluvawe na tro{ocite za odbrana vo na-rednite pet godini.Analiti~arite najmnogu se iznenade-ni od odnosot na Italija kon Libija, koja do v~era be{e eden od najbliskite sorabotnici so Vladata na Berluskoni. Italija e najgolem uvoznik na nafta od Libija vo Ev-ropa, a Libija e najgolem korisnik na delovi za pravewe oru`je od Italija. Spored italijanskiot vesnik "Koriere dela sera", koj citira izve{taj od Ministerstvoto za od-brana, vo 2010 godina proizvodite-lot na helikopteri Agusta vestlend (*AgustaWestland) potpi{al dogovor

Dolgogodi{nite prijateli i sorabotnici na libiskiot pretsedatel Moamer Gadafi, liderite od zapadnoevropskite dràvi, mu go svrtea grbot. Ofici-jalnoto obrazloènie e deka mora da mu stavat kraj na zlostorni~koto prekr{uvawe na osnovnite ~ovekovi prava vo Libija. Zapadot se obe-dini za da predizvika nova "politi~ka revolucija" vo arapskiot svet

��

BAN KI-MUN NAPADNAT OD PRIVRZANICITE NA GADAFIPoddrùva~ite na libiskiot lider, Moamer Gadafi, go napadnaa deneralniot sekretar na Obedinetite nacii (ON) pri negovata poseta vo Kairo, Egipet.Generalniot sekretar be{e napadnat pri izleguvaweto od sostanokot na Arapskata liga na plo{tadot Tahrir od demon-strantite koi se luti na Obedinetite nacii za voenata inter-vencija vrz Libija.Napadot dojde samo tri dena otkako ON ja usvoija rezoluci-jata za zabrana na sproveduvawe letovi nad Libija i otkako me|unarodnata zaednica istakna deka }e gi prezeme site neo-phodni merki za spravuvawe so krizata vo Tripoli.

voeni edinici vo Mediteranot. Od televizijata istaknuvaat deka samo za tri dena se potro{eni najmalku 62 milioni dolari samo za proek-tilite koi bea ispukani vo Libija. Vo odnos na gorivoto, od Si-bi-si prognoziraat deka za voen napad od eden ~as avionite tro{at u{te 44.000 dolari za gorivo.Odlukata na amerikanskiot pretse-datel, Barak Obama, da se priklu~i na voenata intervencija vo Libija gi zgolemi griìte na amerikanskite

TOP 10 PRIVATIZACISKI PLANOVICISKI PLANOVI

no.3KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK 13

TOT PROTIV SEBE?!

WUJORK ]E JA POLNI KASATA SO PRODA@BA NA UNIVERZI-TETOT SUNY

So pove}e od 400.000 redov-ni student, rasporedeni vo 64 kampusi, Dràvniot univerzitet na Wujork (SUNY) e najgolemiot

sistem od kolexi i univerziteti vo amerikanskata dràva Wujork. Vo obid da namali del od ogrom-niot dolg, Wujork razmisluva da prodade nekoi od obrazovnite institucii. Guvernerot Dejvid Paterson go prifati izve{tajot na dràvnata komisija, so koj se pottiknuva proda`ba na nekolku kampusi na Dràvniot univerzitet na Wujork. Spored magazinot "Tajm", so iznajmuvawe na domovite i ostanatite zgradi na privatni kompanii Wujork }e go namali fiskalniot dolg. Paterson go objavi planot za stapuvawe na sila na planot za privatizacija na del od dràvniot imot. So Aktot za zajaknuvawe i inovacii vo visokoto dràvno obrazovanie se otvori prostor za demontirawe na najgolemiot sistem na dràvni univerziteti vo SAD, pi{uva "Tajm". Aktot, za koj naskoro }e gla-saat zakonodavcite na Wujork, e poddràn i od administracijata na Dràvniot univerzitet na Wujork. Spored direktorot na Univerzitetot, Nensi Zimfer, Aktot nosi re{enija so nula tro{oci. So izmenite, univerzitetskata ad-ministracija o~ekuva Univerzite-tot da ima ogromno vlijanie vrz op{testvoto, so {to }e se otvorat brojni rabotni mesta, }e se gradat temelite na idnata ekonomija i }e se zajakne dràvnoto visoko obrazovanie. Se o~ekuva da se za{tedat milioni dolari od dano~nite obvrznici. So decenii, vo soglasnost so ba-rawata na konzervativcite da se namalat javnite uslugi, vladata na Wujork go namaluva{e pro-centot na operativnite tro{oci na Univerzitetot. Guvernerot Paterson e osobeno ve{t vo ova, a negoviot predloèn buxet za narednata godina povtorno }e ima katastrofalno vlijanie vrz sistemot na Dràvniot univerzitet na Wujork. Spored ekspertite, ako se usvoi ovoj buxet, prihodite na Univerzitetot }e se namalat za 562 milioni dolari vo narednite dve godini, ostavaj}i go so 85 milioni dolari pomalku vo odnos na dràvnite finansii pred 20 godini. No, ovoj akt prezema ogromen ~ekor napred, bidej}i so nego na administracijata na Univerzitetot & se doz-voluva da ja zgolemi par-ticipacijata na kampusite na kolku {to saka. Ova }emu ovozmoì na kampusot da ja nadomesti zagubata od dràvnite finansii so toa {to }e napla}a mnogu povi-soka participacija otkolku porano. Nakratko, tro{ocite za dràvnoto visoko obra-zovanie }e bidat prefrleni od dràvata na studentite i na nivnite roditeli. Aktot za inovacija i zajaknuvawe

sodrì i drugi stavki koi, navod-no, }e mu pomognat na wujor{kiot univerzitet da se spravi so na-malenite dràvni finansii. Na primer, mu ovozmoùva da vleze vo dràvno-privatni partnerstva bez re~isi nikakov nadzor.No, kako {to istaknuvaat ek-spertite, bidej}i minatite odo-breni potfati rezultiraa so pove}emilionski zagubi, nema pri~ina da pretpostavuvame deka sega{nite potfati bi bile pouspe{ni. Ponatamu, Aktot go ovlastuva Dràvniot univer-zitet na Wujork da gi deponira prihodite nadvor od dràvnata blagajna na SAD i gi ukinuva site odobrenija koi bea potrebni za sklu~uvawe dogovori za uslugi, {to otvora mo`nost za ogromna zloupotreba na fondovite. Aktot duri im dozvoluva na privatnite investitori da gradat na imotot na Univerzitetot za celi koi ne se povrzani so akademskata misija na univerzitetot. Ovoj tip dràvni/privatni partnerstva moè da se pokaè profitabilen za biznis-interesite, no nivnata korist za dràvniot univerzitet ostanuva diskutabilna.Pa, kakov }e bide efektot od ova zakonodavstvo vrz studentite? Za stotici studenti kolexot }e stane nedostapen. Vo momentov godi{nite dodiplomski studii na privatnite kolexi vo Wujork rabotat so opseg od 38.000 do 41.000 dolari. Na Dràvniot univerzitet na Wujork dodiplomcite pla}aat 4.970 dola-ri. Pove}eto od niv ne moàt da si dozvolat da ja zgolemat ratata za privatno {koluvawe, osobeno koga }e se zeme predvid deka treba da se platat dopolnitelni 14.000 dolari na privatnite ili javnite kolexi. Kolku semejstva moàt da si dozvolat da platat pove}e od 200.000 dolari za nivnite deca da gi pratat na kolex od ~etiri godini? I kolku potoa moè da si dozvolat nivnite deca da odat na fakultet ili stru~no u~ili{te?Vakviot plan se soo~i so ogromni kritiki kaj ekspertite. Spored niv, pokrivaweto na dràvniot dolg na Wujork moè da se kompenzira so izmena na dano~nata politika. prodolùva

�� So pove}e od 400.000 redovni student, raspo-redeni vo 64 kampusi, Dràvniot univerzitet na Wujork (SUNY) e najgolemiot vo dràvata Wujork. Vo obid da namali del od ogromniot dolg, Wujork razmisluva da prodade nekoi od obrazovnite institucii

120 milioni dolari dràvite iz-

vadija od "xeb" samo za eden ~as koga se ispukaa 120 proektili

“tamahovk"

so Libija vreden 70 milioni evra, a kompanijata Seleks sistemi in-tegrati (*Selex Sistemi Integrati) sku~ila dogovor za isporaka na pi{toli na libiskata armija vreden 13 milioni evra.

Glavniot lik vo napadite �vrz Libija e francuskiot pretsedatel, Nikola Sarkozi.

Dodeka Gadafi obvini deka kampa-wata na Sarkozi za pretsedatel-skite izbori ja finansiral tokmu toj, Francuzinot mu “odgovori” so vojna. Sarkozi i britanskiot premier, Dejvid Kameron, prvi se svrtea protiv Gadafi. Sepak, naj~udno e italijanskoto u~estvo vo napadot. Italija dozvoli da se koristat nejzinite aerodromi. A samo pred {est meseci na tretiot samit na Evropskata unija i Afrika vo Tripoli slikata be{e sosema poinakva - be{e olicetvorenie na “bratstvoto i edinstvoto”!Denes mnogu poinakva! Zapad-nite sili neprekinato ja bom-bardiraat Libija za da ja "uni{tat" protivvozdu{nata odbrana i da gi

62milioni dolari samo za tri

dena se potro{eni za proekti-lite {to bea ispukani vo Libija

44.000 dolari za gorivo na ~as tro{at avionite

za voen napad vo Libija

GADAFI U@IVA VO LUKSUZOT!

Pove}e od 40 godini vlast mu bea potrebni na libiskiot lider za da stekne ogromno bogatstvo. Gadafi poseduva golem broj luk-

suzni vili vo mnogu gradovi vo zemjata. Re~isi site imaat po desetici sobi, koi se opkruèni so prekrasni gradini. Edna od najpoznatite e vilata koja veli~enstveno se izdiga na periferijata od Al-Baida vo severoisto~niot del na Libija. So pogled na Sredozemnoto More, vilata ima 40 sobi, luksuzen bazen, a drvjata vo parkot se uvezeni od razni zemji. Gadafi poseduva vakvi ku}i i luksuzni vili vo nekolku dràvi. Spored mediumite, Gadafi stana centar na mo}ta, luksuzot, no i na voznemirenosta. Zatoa, vo re~isi site ku}i i vili izgradi bunkeri, pi{uva amerikanskiot vesnik "Wujork tajms"."Vo Al-Baida izgradi bunkeri {to moàt da izdràt i nuklearen napad. A i bunkerot e luk-suzen. Vo nego moè da se preìvee i nekolku meseci, duri i ako ku}ite nad nego se kompletno uni{teni", pi{uva vesnikot. Luksuzot na Gadafi se dolì na bogatstvoto na nafta vo zemjata. Spored podatocite od istraùvaweto na Agencijata za energetski in-formacii na SAD, vo 2009 godina proizvodstvoto

na surova nafta dostignalo 1,8 milioni bareli na den, za vo 2010 godina da se spu{ti na 1,6 milioni bareli. Organizacijata na izvoznici na nafta (OPEK) ja rangira Libija na sedmo mesto na listata so najgolemi proizvoditeli na nafta. Libija poseduva 4,4% od vkupnite nafteni rezervi vo OPEK. Naftenite surovini se privle~ni za mnogu zemji. Otkako bea ukinati ekonomskite sankcii vo 2006 godina, mnogu nafteni kompanii od Amerika i Evropa pobrzaa da investiraat pari vo Libija. Ekonomskiot rast na Libija vo golema mera zavisi od prerabotkata na surova nafta. Najgolem del od teritorijata e pokrien so pustinski pesok, taka {to osven naftata nema mnogu drugi opcii. Blagodarenie na naftenite surovini, Libija stana edna od najzna~ajnite zemji vo Afrika. Spored istraùvawe na Svetskata banka od 2009 godina, Libija vleze vo grupata "ekonomii so natprose~ni prihodi", bidej}i nejziniot bruto-doma{en prihod po itel iznesuva 12.020 dolari. Nivoto na bruto-doma{en proizvod po ìtel go nadminuva toa od razvienite ekonomii, kako Italija, Singapur, Ju`na Koreja, [panija i Nov Zeland.

GADAFI IMA AKCII OD FIAT DO SUHOIGadafi investira i vo drugi zemji. Semejstvoto Gadafi e sop-stvenik na golem broj strate{ki kompanii, me|u koi e i Li-biskiot investiciski fond (LIA), ~ija vrednost se procenuva na okolu 70 milijardi dolari. Spored "Dejli telegraf", ovaa kompanija e glavniot izvor na bogatstvoto na Gadafi i na negovoto semejstvo. LIA e gigant koj se griì za site prihodi vo sektorot na nafta i gas vo izminatite pet godini. Ottuka parite se vlevaat vo golem broj biznisi, kako {to se zemjodelstvoto, nedvi`nostite, infrastrukturata, naftata i gasot. Najgolemiot del od parite vleguvaat vo berzite i pazarite na obvrznici.Kompanijata e prisutna i vo nekoi evropski zemji, osobeno preku nejzinite biznis-partneri, kako Italija, Velika Britanija i SAD. LIA poseduva akcii vo golem broj italijanski kompanii, me|u koi se i naftenata kompanija Eni, avtomobilskiot gigant Fiat, me|unarodnata banka Unikredito i vo Finmekanina. Preku posredni~kata kompanija Lafiko, koja e kontrolirana od poda-nicite na Gadafi, toj kupi i 7,5% od akciite na italijanskiot fudbalski klub Juventus za 21 milioni dolari. Vo 2008 godina LIA kupi akcii vo Fortis, banka ~ii zdruèni sopstvenici se Holandija i Belgija. Vo Velika Britanija kompanijata poseduva{e imot vo vrednost od najmalku edna milijarda funti. Od taa suma okolu 300 milioni funti bea del od biznisot so nedvi`nosti vo London. Poseduva i 3,01% akcii vo grupacijata Pirson, koja e sopstvenik na vesnikot “Fajnen{al tajms”.Gadafi i negovoto semejstvo poseduvaat imot od 6.000 hektari vo Benhavis, [panija. Na taa povr{ina planirano e da se gradat 1.915 stanovi, teren za golf i centar za kongresi.

onevozmoàt libiskite avioni da patroliraat po neboto. Avi-onite na SAD, Velika Britanija, Francija i Kanada bombardiraat i pokraj tvrdeweto na Gadafi za prekin na ognot od libiska

strana. Amerikanskata vlast go proglasi prekinot za nevaè~ki i potenciraa deka so toa Gad-afi saka da ja izmanipulira me|unarodnata zaednica.

prodolùva na str. 19

Komentari / Analizi14 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

D-r RUBIN ZARESKIKonsultant za strate{ki menaxment i univerzitetski profesor

D-r RUBIN ZARESKIKonsultant za strate{ki menaxment i ui ui ui ui ui uuuuuuunivnivnivnivnivniverzerzerzerzerzerzrrrrr iteiteiteiteiteitetsktsktsktsktski pi pi pi pi profrofrofrofrofr fr fr fesoesoesoesoesorrrrrrrrrrrr

ZDRAVSTVENA KONF(T)UZIJA

Brojni reakcii i kon-fuzija predizvika mi-natonedelnata poseta na kosovskiot minister za zdravstvo, Agani

i sredbata koja ja ima{e so makedonskiot minister, Osmani. Toj na pres-konferencijata koja se odrà po sredbata pobara kosovskite pacienti da se leku-vaat vo zdravstvenite ustanovi vo Republika Makedonija po isti ceni kako i doma{nite pacienti. Vo davaweto na iz-javata be{e prili~no direkten, verojatno bidej}i prethodno dobil pozitiven signal od makedonskiot kolega. Pritoa, slu{navme samo eden argument, bi rekol nesoodveten, deka kosovskite gra|ani izminatata godina potro{ile 36 milioni evra pari za lekuvawe vo Makedonija. Otkako “perduvite od frlenata pernica se razle-taa” sleduvaa niza analizi. No, da odam so red. Prvo, ne znam zo{to ova ba-rawe na kosovskiot minister ja iznenadi javnosta. Prili~no laden ostana samo Osmani, koj verojatno ima razbirawe za idejata, no nema da dobie po{iroka soglasnost. Zatoa, kako vo dobrite stari vre-miwa formira{e komisija koja

realno treba da producira negativen stav. Za razlika od nego, op{tata zagriènost ja slu{navme od mnogu eksperti i pomalku upateni politi~ari. I kako {to obi~no biduva, se puka{e na site strani i so upotreba na sekakva artilerija. Dobro e {to se otvori ovaa tema za da doznaeme deka ba-raweto ima svoja osnova. Samo po nekolku dena razbravme deka na dràvniot univerzitet vo Tetovo, potenciram, na dràvniot, na koj predavaat i profesori od Kosovo i od Tirana (verojatno nema dovolno profesori od Makedonija!) stu-dentite od Kosovo i Albanija pla}aat isto kako i studentite od Makedonija. Sledej}i ja ovaa logika, zo{to ne bi bil ist tretmanot i za pacientite od ovie dràvi? Zo{to ne bi se izedna~ile pacientite so studentite? Denovite treba da o~ekuvame u{te nekolku “bi-seri” koi postojat vo dràvata, koja, kako {to nekoi miluvaat da kaàt, funkcionira kako “kosmodisk”. Definitivno se raboti za celosno nepoznavawe na pri-likite. Prvo, cenite vo privat-niot sektor se formiraat od pazarot i tuka Ministerstvoto

za zdravstvo nema nikakvo vlijanie. Za sopstvenite uslugi privatnite zdravstveni ustano-vi treba da razmislat dali }e pravat segmentacija na pacien-tite. Praktikata pokaùva deka vo site privatni ustanovi vo stranstvo doma{nite i stran-skite pacienti se izedna~eni. Dokolku kaj nas postojat odrede-ni razliki, za kratko vreme tie }e se izbalansiraat. Zna~i, ostanuva da se analiziraat cenite za zdravstvenite uslugi koi se opfateni so dogovorite so FZOM. Kaj ovie uslugi stran-skiot pacient treba da plati 100% od vrednosta, za razlika od doma{nite pacienti, koi go pla}aat samo delot na partici-pacijata, a ostatokot od 80% go pokriva FZOM. Pri~inata e ednostavna. Prilivite vo FZOM se formiraat od pridonesite od plati na vrabotenite vo Makedonija i od transferi od dràvniot buxet. Bidej}i i dvata izvori ne vklu~uvaat stranski izvori na sredstva, celosno e neprifatlivo FZOM da pokriva makar i del od uslugite za stranski pacienti. Toa bi mu do{lo isto kako da sakame da dobieme na loto so liv~eto od sosedot.Ne mi e jasno kako e dojdeno

do brojkata 36 milioni evra navedeni kako sredstva koi kosovskite pacienti godi{no gi pla}aat za zdravstveni uslugi vo makedonskoto zdravstvo? Znaeme deka najgolem del od pacientite se le~at vo privat-nite kardiohirur{ki kliniki vo Makedonija, po koi sledu-vaat dràvnata onkologija, nevrologi ja i mnogu malku ortopedija. Kosovskite paci-enti ednostavno nemaat golem izbor i to~no se fokusirani vo delovite od zdravstveniot sistem koi se specifi~ni i baraat golemi investicii vo kadar i oprema. Makedonija be{e vo ista sostojba pred osum godini. Toga{ nemavme akcelerator i kardiohirurgija, pa godi{no odlivot od zdravst-venata kasa na Makedonija za upatuvawe na pacienti vo stranstvo iznesuva{e pove-}e od 40 milioni evra. Vo me|uvreme se investira{e vo ovie dva segmenti i ottoga{ Makedonija kako dràva ima neto-priliv od stranstvo, no ostvaruva i za{teda poradi ponizok odliv na sredstva vo stranstvo. Sepak, i denes posto-jat specifi~ni intervencii koi gi nemame vo na{ata dràva, a FZOM pla}a milionski sumi

na stranski kliniki. Kone~no, mora da se potencira i pra{aweto za raspolo`livost na kapacitetite. Nezavisno dali stanuva zbor za PZU ili za JZU, vo segmentite od interes za stranskite osigurenici postoi mnogu mal sloboden kapacitet. Na onkologija se ~eka so meseci da se dojde do terapijata so akceleratorot. Redicite vo klinikite za kardiohirurgija se nekolkumese~ni. Vo ovie postoe~ki uslovi ima dve re-alni mo`ni opcii. Prvata op-cija e da se zgolemi kapacitetot preku dopolnitelna investicija i vo toj slu~aj moè da se gov-ori za t.n. zdravstven turizam. Posebno se dobredojdeni parite od stranskite pacienti koi moàt da se reinvestiraat vo idni doma{ni kapaciteti. Se razbira, i vo ovoj slu~aj osta-nuva potrebata od educirawe na kvaliteten kadar. Vtorata opcija e da se ovozmoì pri-oritetnost na doma{nite paci-enti i samo vo uslovi koga se zadovoleni doma{nite potrebi zdravstvenite ustanovi da se otvorat za prifa}awe na stran-ski pacienti. Vo sekoj slu~aj, koga pacientot go pla}a celiot iznos na uslugata cenite mora da se ednakvi za doma{nite

Prvata opcija e da se zgolemi kapacitetot preku dopolnitelna investicija i vo toj slu~aj moè da se govori za t.n. zdravstven turizam. Posebno se dobredojdeni parite od stranskite pacienti koi moàt da se reinvestiraat vo idni doma{ni kapaciteti. Se razbira, i vo ovoj slu~aj ostanuva potrebata od educirawe na kvaliteten kadar. Vtorata opcija e da se ovozmoì prioritetnost na doma{nite pacienti i samo vo us-lovi koga se zadovoleni doma{nite potrebi zdravstvenite ustanovi da se otvorat za prifa}awe na stranski pacienti

��

i za stranskite pacienti. Nepravedno e vo slu~aj na slobodni kapaciteti da se definiraat razli~ni ceni za pacienti koi ne se pokrieni so zdravstveno osiguruvawe. Ist e principot. Koga sakame da dobieme usluga vo PZU cenata koja ja pla}ame treba da e ista za site. Dokolku na ova misle{e ministerot Agani, toga{ ova e dobar argument za razmisluvawe. Koja bilo druga inicijativa za generalno izedna~uvawe na pacientite vo uslovi na nedovolno raspolo`liv kapacitet na zdravstvenot sistem e samo dobar obid. FZOM prv }e ja po~uvstvuva zagubata, a generalno nikoj nema da dobie. Vklu~itelno i kosovskite pacienti, koi }e go po~uvstvuvaat nemo}niot makedonski zdravstven sistem, vo koj teì{teto s$ pove}e se prefrla vo korist na privatnata inicijativa. Kaj nego cenite se ve}e ed-nakvi. 100%. Cinicite potenciraat deka e dobro {to barem nekoj go pre-poznava kvalitetot na na{iot zdravstven sistem.

KAKO DA GO OSVOITE KUPUVAÔT?

Vo dene{ni us-lovi na turbu-lenten pazar, koga konkurencijata s$ pozabrzano raste,

glaven fokus na re~isi sekoj menaxer e da se izdvoi od ostanatite i da ja pozicionira svo-jata ponuda kako edinst-vena. Unapreduvaweto na kupuva~koto iskustvo na klientite e vo centarot na sekoja kompanija i nemi-noven ~ekor za uspeh vo biznisot, me|utoa, sekoga{ e neizbe`no pra{aweto kako da go napravime toa? Kako uspe{no da gi lansirame i reklamirame svoite proizvodi, {to }e dovede do pogolem rast na obrtot preku maloproda`ba, kako da se pozicionirame kako prvi na pazarot i kako da gi osvoime srcata na kupuva~ite? I razbirlivo, koga se soo~uvame so problem od koj direktno zavisi rastot i razvojot, no ~esto i opstanokot na na{ata kompanija, nesporen e faktot deka seta na{a doverba }e ja doverime na eksperti, na vrvni konsultanti, na lu|e ~ie iskustvo ni govori deka moàt i znaat da ponudat prakti~ni re{enija koi se primenlivi i vo na{iot biznis.Tokmu na temata kako da gi osvoime kupuva~ite

za prvpat vo Make-donija doa|a eden od najgolemite avtoriteti za maloproda`ba i dis-tribucija, Majkl Kol, ~ovekot direktno odgovo-ren za rastot na najpozna-tiot trgovski centar na globalno nivo – Harods. Makedonskata biznis-elita }e ima mo`nost da gi doznae odgovorite na

mnogu pra{awa povrzani so maloproda`bata i dis-tributivniot proces i da doznae kako da se razvijat strategii za operativen menaxment, kone~no vo Skopje, na 25 mart.Na Forumot za maloproda`ba gospodin Kol so posetitelite }e spodeli {irok spek-tar na profitabilni

biznis-taktiki, {to i ne e iznenaduvawe ako se zeme predvid {irokiot obem na maloproda`ni operacii koi samiot gi menaxiral, vklu~uvaj}i operaciona-lizacija na merchandise standardite, unapredu-vawe na kupuva~koto iskustvo, menaxirawe na dostavuva~i i proiz-voditeli, marketirawe na luksuzni proizvodi i proizvodi za {iroka potro{uva~ka, razvoj na “sopstven” brend, no i pretstavuvawe na kompa-niskiot imix vo javnosta. Toj }e zboruva na aktu-elni temi koi go tangiraat dene{niot pazar, koi se od klu~na va`nost za site {to sakaat da razvijat strategii za operativen menaxment, da gi iznaj-dat svoite konkurentski prednosti, da izgradat politika na ceni i usluga i sekako, da go zgolemat profitot. Voedno, toj }e gi otkrie taktikite potrebni za uspeh vo proda`bata, no i vo biznisot voop{to.

ZA KOGO E NAMENET NASTANOT?

Za site menaxeri i vraboteni vo kompanii ~ii biznisi se temelat na maloproda`ba i dis-tribucija; za site retail menaxeri; za site menax-eri na proda`ni mesta; za site mer~endajzeri; za site menaxeri za market-

ing; izvr{ni direktori i sopstvenici na biznisi; za site {to se orientirani kon rast i rezultati. DOZNAJTE – Kako da se zgolemi obrtot so nad-minuvawe na o~ekuvawata na kupuva~ot preku proizvodite, uslugata i proda`niot prostor? Koi se najefikasnite teh-niki za maloproda`ba na proizvodi? Pozicionirawe i marke-tirawe na proizvodite i merchandising, proda`ba i promocija na private label proizvodi, menaxirawe na

proda`ni mesta i sinxiri za maloproda`ba, kako i strategii za pozicion-irawe na kupuva~ot vo centarot na vnimanieto i biznisot i kone~no – slu{nete go iskustvoto na Majkl Kol od prva raka!

Na 25 mart, vo Skopje!

Pove}e informacii na www.konferencii.com i 3112 048 i 078 502 602

Eden od najgolemite avtoriteti za maloproda`ba i distribucija, Majkl Kol, porane{en direktor na londonskiot trgovski centar Harods, na 25 mart vo Skopje }e go prenese svoeto bogato iskustvo vo maloproda`bata i distribucijata

��

VTOR RETAIL FORUM

MAJKL KOL (MICHAEL COLE) e eden od najdokaànite svets-ki avtoriteti vo maloproda`niot sektor, istoriski istaknat prakti~ar so fenom-enalni finansiski rezultati kako eden od ~elnicite na edinst-veniot trgovski centar Harods vo London. ôvekot koj kako kon-sultant stanal del od uspehot na u{te mnogu drugi maloproda`ni kompanii i nesomneno eden od najzabavnite i najnepovtorlivite govornici. Denes toj e i redoven i nikoga{ neodminat gov-ornik na najvlijatelnite svetski forumi i konfer-encii za maloproda`ba. G. Kol e istovremeno i nagraduvan i priznaen ekonomski reporter, rabotej}i za Bi-bi-si za 65 zemji. Negvite inteligentni biznis-taktiki vo Harods rezultirale so rast na kompanijata za neverojatni 300%!

MAJKL KOLporane{en direktor na Harod

K O M E R C I J A L E N O G L A SK O M E R C I J A L N A O B J A V A

K O M E R C I J A L E N O G L A S K O M E R C I J A L E N O G L A S

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIKBalkan / Biznis / Politika16

29podru`nici vo Hrvatska

prodava avstriska FolksbankBankarite i

analiti~arite vo Hrvatska o~ekuvaat vo sled-niot period da

se intenzivira restruk-turiraweto vo bankar-skiot sektor, da se slu~at novi kupoproda`bi, prezemawa i spojuvawa. Se o~ekuva sopstvenicite na nekoi banki osnovani so privaten kapital da se otkaàt od bankarstvoto i da go prenaso~at svojot kapital vo poisplatlivi vidovi investirawe. Kako glavna pri~ina za ova tie gi naveduvaat recesi-jata, strogite pravila na Hrvatskata narodna banka (HNB) za stapkata na adekvatnost na kapital, kako i propisite Bazel 2, a naskoro i Bazel 3, koi }e stapat na sila vo 2015 godina.Deka e mnogu verojatno da se ostvarat nivnite prognozi pokaùvaat i informaciite deka slova~kiot fond Slavia kapital po~nal razgov-ori za kupuvawe na edna pomala banka vo Hrvats-ka. Od Slavia kapital ne sakaat da kaàt za koja banka stanuva zbor, samo napomenuvaat deka potencijalnata akvizicija e vo ramkite na nivnoto regionalno {irewe. Ovoj slova~ki fond vo 2005 godina kupi 3,6% akcii od srpskata AIK banka, a vo 2007 godina 9,9% od make-donskata Invest banka.Deka se vo pregovori ili vo potraga za strate{ki partner dosega potvrdija i Kredo banka, A banka, Banka kovanica i Folks-bank Hrvatska. Avstriska-ta bankarska grupacija Folksbank vo dekemvri minatata godina ponudi na proda`ba 51% od

svoite akcii vo Isto~na Evropa, vklu~uvaj}i i 29 podru`nici vo Hrvatska. Se {pekulira{e deka za nivnoto kupuvawe e zain-teresirana ruskata Sber-bank, no tie gi demanti-raa vakvite navodi.

VO 2010 GODINA POVE]E BANKI RABOTELE SO ZAGUBA

I Hipo alpe adria banka ja razgleduva mo`nosta za proda`ba na svo-jata mati~na banka vo Koru{ka, Avstrija. Pogole-miot del od bankata, {to go nacionalizira{e Avstrija vo 2009 godina, otkako re~isi propadna poradi finansiskata kriza, treba da bide privatiziran do 2014 godina. êlnicite na Hipo s$ u{te ne donele kone~na odluka, no dokolku ja prodadat bankata vo Koru{ka, zaedno so nea bi trebalo vo paket da bidat prodadeni i podru`nicite vo Hrvats-ka, Slovenija, Srbija i Bosna i Hercegovina. Od Hipo istaknuvaat deka planiraat povlekuvawe od pazarot vo Makedonija, Ukraina i Bugarija, a }ego prodavaat i italijan-skiot oddel za lizing. Neoficijalno, Hipo ve}e pregovara so ~etiri golemi avstriski banki.“To~no e deka na hrvatskiot pazar duri 23 banki imaat paza-ren udel pomal od 1%, no nivniot konsolidiran pazaren udel iznesuva okolu 10%, {to ne e zane-marlivo, osobeno ako se zeme predvid deka pove-}eto od tie banki rabotat so golemi koncerni koi ~estopati se i sopstvenici na tie banki. Namaleniot srednoro~en potencijal na kreditnata aktivnost, rel-ativno visokiot tro{ok za rizik, osobeno vo pomalite banki, silnite

konkurentski pritisoci i malata profitabilnost se glavni motivatori za kon-solidacija na bankarskiot sektor. Raste~kite kapital-ni barawa, neizvesnosta poradi kone~nite rizici na bilansite (poradi ~estata golema izloènost na poedini sektori, seg-menti na rabotewe, pa i na klientite) i nepodgot-venosta na nekoi banki tehnolo{ki da se modern-iziraat samo }e go zabrza ovoj proces”, veli Fer{tl. Toj dodava deka vo korist na konsolidacija govori i faktot deka vo 2010 godina se zgolemil brojot na banki {to rabotele so zagubi. Od druga strana, se o~ekuva pomalite banki dolgoro~no da se specijaliziraat i da gi reorganiziraat tro{ocite na raboteweto, {to moè

da rezultira so prenos na del na raboteweto na relativno pogolemi banki.Avstriskata Erste grupa, edna od vode~kite banki vo Centralna i Isto~na Evropa, vo Hrvatska vleze vo 2000 godina kako Erste i {tajermerki{e banka, so spojuvawe na trite re-gionalni banki, Bjelovar-ska, Trgovska i âkove~ka banka, a vo 2003 godina pod svoja kapa ja zede i Rie~ka banka.Glavniot analiti~ar na Erste banka, Alen Kova~, predupreduva deka nepovolniot ambient vo stopanstvoto e dopol-nitelen tovar za malite banki. Isto taka, silnite konkurentski pritisoci na bankarskiot pazar i vo sledniot period }e vr{at pritisok vrz rabo-teweto na ovie banki,

osobeno ako ne uspeat da go dostignat potreb-noto nivo na efikasnost. Od Erste velat deka vo momentov nemaat planovi za akvizicija na nekoja druga banka na pazarot.

PRENASOÛVAWE NA KAPITALOT

Glavniot ekonomist na avstriskata Rajfajzen banka, prvata banka osnovana vo Hrvatska so stranski kapital, An-ton Star~evi}, e ubeden deka konsolidacijata na pazarot nema da gi zaobikoli bankite vo Hrvatska. Toj smeta deka sopstvenicite na pomalite banki }e se obidat da go prenaso~at svojot kapital vo poisplatlivi inves-ticii, odnosno deka }e se obidat da go prodadat svojot sopstveni~ki udel. Vo kratok rok izgledno

e prezemawe na banki ~ii sopstvenici ne se vo mo`nost ili ne sakaat da go zajaknat kapi-talot na bankata i da gi prenaso~uvaat sredstvata vo razvoj na tehnolo{ka poddr{ka namesto vo rast na plasmanot. Negovoto razmisluvawe go potvrduva i prokuristot na Splitska banka, vo sopstvenost na francuskata Sosiete èneral, Tomislav Krpan, koj ve}e podolgo vreme o~ekuva konsolidacija na doma{niot bankarski pazar.“Vo odnos na prethodniot period, zna~i, silniot rast na kreditnata ak-tivnost i niskiot rizik, dene{nite uslovi na rabotewe se zna~itelno promeneti. Denes bankite se soo~uvaat so visoki rizici na rabotewe, niska profitabilnost i slaba pobaruva~ka za krediti, odnosno duri i namalu-vawe na zadolènosta kaj gra|anite. Vo takvi uslovi, za o~ekuvawe e da raste pritisokot i da dojde do okrupnuvawe na pazarot”, tvrdi Krpan.Analiti~arite o~ekuvaat vo igrata za prezemawe pomali banki i navremeno fa}awe na dobra pozicija na hrvatskiot pazar, pred nejzinoto vleguvawe vo Evropskata unija, da se vklu~at i Zagrepska banka i Privredna banka Za-greb. I dvete se ~lenki na golemi italijanski ban-karski grupacii, Zagrep-ska e del od Unikredit grupa, dodeka Privredna e ~lenka na grupata In-tesa Sanpaolo.

Analiti~arite predviduvaat restrukturirawe na hrvatskiot bankarski sektor vo najbrzo vreme. Del od sopstvenicite na mali banki, za da ne propadnat, sakaat da se otkaàt od bankarstvoto i da go prenaso~at svojot kapital vo poisplatlivi investicii

��

MALITE BANKI VO HRVATSKA - CEL ZA SPOJUVAWE I PRODA@BA

KONSOLIDACIJA NA BANKARSKIOT SEKTOR

Izvozot na mebel vo Romanija porasna za 13,5% vo prvite

11 meseci od minatata godina i dostigna 1,08 milijardi evra, soop{ti romanskata Asocijacija na proizvoditeli na mebel. Vo me|uvreme, uvozot padna za 3,3% i iznesuva 289 milioni evra. Proizvodst-veniot kapacitet za mebel i delovi na mebel se

namali za 2,5% vo prvite 11 meseci od 2010 godina i iznesuva 1,65 milijardi evra.“Po golemiot pad vo 2009 godina, go pozdravuvame srame`livoto zajaknuvawe vo 2010 godina, zemaj}i gi predvid strogite merki {to gi vovede Vladata vo tekot na godinata. Pro-cenkite za 2011 godina se optimisti~ki, no vlijani-

eto na {tednite merki od 2010 godina bi moèlo da predizvika namaluvawe na ovogodi{nite ekonomski aktivnosti niz cela Ev-ropa, {to moè da vlijae i vrz izvozot na stoki. Sekako, pazarot na mebel }e prodolì da raste i ovaa godina", izjavi pretse-datelot na Asocijacijata na proizvoditeli na mebel vo Romanija, Aurika Sereni.

ZGOLEMEN IZVOZOT NA MEBEL VO ROMANIJA

EVROPSKI FONDOVI ZA ALBANIJA VO VISINA OD 50 MILIONI EVRA

Albanija }e dobie evropski fondovi vo visina od 50 milio-

ni evra za pottiknuvawe na biznisot vo zemjata.Sredstvata }e bidat odo-breni od Evropskata unija (EU) i }e se upotrebat za organizirawe konkursi za usvojuvawe na finan-siskiot resurs, koj e po linija na pretpristapniot mehanizam za poddr{ka,

so cel da bi-dat realizirani infrastrukturni proekti.Procedurite za vakvoto finansir-awe se po~nati. Ekspertite vo Tirana ja ocenuvaat kako mnogu va`na inicijati-vata na EU koja }eim dade mo`nost na pretpriema~ite vo Al-

banija da ko-ristat evropski fondovi za razvoj na biznisot vo zemjata.

ELENA JOVANOVSKA

Evropskite partneri ne se zadovolni od napre-dokot na srpskata Vlada

vo borbata so korupcijata i politi~koto svoevolie, od ispravuvaweto na gre{kite nastanati vo procesot na pravosudskite reformi i od postojanoto nastojuvawe na Srbija da igra paralelno na nekolku fronta, objavi srpskiot vesnik "Blic". Za-toa, se smeta deka davaweto

status kandidat do krajot na godinata bi bilo nezasluèno nagraduvawe na Srbija, se povikuva "Blic" na izvori od Brisel.“Evropskata unija e zateknata od vesta deka Bezbednosno-informativnata agencija u~estvuvala vo postapkata na izbor na obviniteli i ako se utvrdi deka zapisnikot od sed-nicata na Dràvniot sovet na obviniteli e validen, toga{

evropskata integracija na Srbija bi moèla seriozno da bide zagrozena”, veli izvorot. Istoto vaì i za dvojnite ak-cizi na gorivo so koi Vladata na Srbija ja zgolemi cenata na uvozniot benzin vo korist na doma{niot, od Naftenata industrija na Srbija (NIS).Vesnikot naveduva deka pred da & bide dodelen status kan-didat na Srbija mora da se re{at mnogu problemi.

EVROPA NE E ZADOVOLNA OD NAPREDOKOT NA SRBIJA

CRNA GORA STAVA RAMPA NA SRPSKITE PROIZVODI

Crnogorskiot minis-ter za zemjodelstvo, Tarzan Milo{evi},

izjavi deka i tie }e gi za{titat svoite proiz-voditeli poradi zabra-nata za izvoz na srpskata p~enica.“Ne sakame da doneseme kontramerki po povod od-lukata za zabrana na iz-voz na p~enica i bra{no, no srpskata Vlada ni

pokaà na koj na~in vodi smetka za svo-eto proizvodstvo. Nie naskoro }e ja preis-pitame na{ata poli-tika za za{tita na doma{noto proizvod-stvo, {to se odnesuva, pred s$, na proizvodst-voto na voda vo ambalaì, mleko i mle~ni proizvo-di”, izjavi Milo{evi}.Crna Gora godi{no uv-

ezuva okolu 100.000 toni p~enica i bra{no od Srbija, a minatata godina uveze 70.000 toni bra{no.

JA A

ana

jati- banija da ko-ristat evropski fondovi

Hipo planira povlekuvawe od Makedonija, Ukraina i Bugari- �ja, a }e go prodava i italijanskiot oddel za lizing.

Balkan / Biznis / Politika 17KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

VESNA [email protected]

Realizacijata na proektot Juèn potok, novi ruski investicii vo Sr-bija, proda`bata

na Telekom Srbija, izgrad-bata na nov stadion na Crvena Yvezda vo vrednost od 600 milioni evra i sekako, politikata kon Kosovo }e bidat temite za koi utre }e razgov-araat dràvniot vrv na Srbija so ruskiot pre-mier, Vladimir Putin. Ambasadorot na Rusija vo Belgrad, Aleksandar Konuzin, vo intervju za "Blic" veli deka pret-stojnite razgovori }e bi-dat dobra mo`nost da se razgledaat perspektivite za ponatamo{na sorabotka me|u dvete zemji, osobeno vo ekonomijata i energe-tikata.“Osobeno vnimanie }e bide posveteno na re-alizacijata na proektot Juèn potok, trgovsko-ekonomskite odnosi i investiciite”, izjavi Konuzin. Toj dodade deka najverojatno }e se razgo-vara i za realizacija na me|udràvniot dogo-vor potpi{an vo 2008 godina vo Moskva, so koj se opfateni proekti kako {to se modernizaci-jata na NIS, izgradbata na podzemen sklad na

gas vo Banatski dvor i drugi. Konuzin istakna deka edna od temite }e bide kosovskoto pra{awe i o~ekuva Putin da ja povtori poddr{kata za srpskiot stav.Ruskiot premier prvo }e odrì sostanok za politi~kite pra{awa so srpskiot pretsedatel, Bo-ris Tadi}, a potoa }ese sretne so srpskiot premier, Mirko Cvetkovi}, so kogo }e razgovara za ekonomskite pra{awa.Vo Sobranieto, Putin }ese sretne i so pretse-datelkata na Sobranieto, Slavica \uki}-Dejanovi} i

so pretsedatelite na par-lamentarnite grupi.Pretsedatelkata Dejanovi} oceni deka prestojot na Putin vo Sobranieto }e bide vrv na parlamentar-nata demokratija i pot-tiknuvawe na sorabotkata so ruskata Duma.Od Liberalno-demokratskata partija na Srbija (LDP) soop{tija deka ne dobile ofici-jalna pokana za sredba so ruskiot premier, no dokolku dojde do sostanok, stavovite na LDP }e bidat jasno precizirani kako i dosega.“]e gi iznesam pri~inite

poradi koi LDP insistira da stane ~lenka na NATO, }e po~nam otvoren razgovor za ekonomskite odnosi, pred s$ vo oblasta na energetikata, koi kone~no bi bile vo soglasnost so interesite na Srbija i Rusija, a ne kako dosega, kade {to preovladuvaa nivnite interesi”, izjavi pretsedatelot na LDP, êdomir Jovanovi}.I pokraj brojnite ofici-jalni najavi za visokata poseta, konkretnite pri~ini za doa|aweto na Putin vo Srbija ne se poznati, osven toa {to

o~igledno ekonomijata }e bide vo centarot na vnimanieto. Me|utoa, ne e isklu~ena nitu seriozna rasprava za odnosite na Srbija i NATO, so ogled na ruskata èlba za zacvrstuvawe na politi~koto, voenoto i ekonomskoto vlijanie vo Srbija nasproti proces-ite za modernizacija na srpskata vojska po NATO standardi.Iako neoficijalno se najavuva{e deka Vladimir

Putin }e go poseti hramot Sveti Sava i

}e odi na fudbalskiot natprevar me|u belgrad-ska Yvezda i Zenit od Sankt Peterburg, ruskiot premier }e ima samo oficijalni sostanoci koi }e zavr{at so ru~ek kaj Tadi}. Vo ruskata delegacija }e bidat najvisokite pret-stavnici od Gazprom, koi }e prisustvuvaat na natprevarot na mladite fudbalski timovi me|u Zvezda i Zenit, koj e vo sopstvenost na Gazprom.

Glavnite temi za koi ruskiot premier, Vladimir Putin, }e razgovara so srpskata Vlada }e bide realizacijata na proektot Juèn potok, proda`bata na Telekom Srbija i politikata kon Kosovo. Neoficijalno, Rusija saka da go zacvrsti politi~koto, voenoto i ekonomskoto vlijanie vo Srbija

��

EKONOMIJATA I ODNOSITE SO NATO TEMA NA DISKUSIJA

RUSKIOT PREMIER UTRE VO BELGRAD

Grcija }e investira pove}eod 20 milijardi evra voizgradba na kapaciteti za

obnovlivi i drugi energetski izvori do 2020 godina. Predvidenata cel se sodrì vo izve{tajot na novofor-miranata slu`ba za obnov-livi izvori pri gr~koto Ministerstvo za ìvotna sredina, energetika i kli-matski promeni.Vo dokumentot se naveduva

deka samo ovaa godina inves-ticiite povrzani so obnov-livite izvori }e iznesuvaat 1,35 milijardi evra, a se o~ekuva da bidat pu{teni vo upotreba stanici na so-larna energija so mo}nost od 200 megavati, veternici so mo}nost od 300 megavati i da se izgradat mreì za odrùvawe na obnovlivite izvori vo vrednost od 250 milioni evra.

Se predviduva kon krajot na godinava vkupnata mo}nost na site instalacii na obnovlivi energetski izvori da nadmine 220 megavati.

GRCIJA ]E INVESTIRA 20 MILIJARDI EVRA VO ENERGETSKI PROEKTI

BANKITE JA PRODAVAAT PIVOVARNA LA[KO?

Bankite sopstveni~ki naPivovarna La{ko po~-naa so podgotovki za pro-

da`ba na ovaa pivska gru-pacija, javuvaat slovene~kite mediumi. Portalot Dnevnik pi{uva deka vakvata odluka na bankite e nerazumna zatoa {to kako mnozinski sopst-venici na La{ko bankite ne sakaat da se soglasat na nejzina dokapitalizacija, kako najgolemi doveriteli ne sakaat da gi reprogramiraat

dolgovite, a sega planiraat da ja prodadat. Spored neoficijalnite in-formacii, najgolem interes za proda`ba na svojot udel, 2,68%, pokaùva Banka Koper, koja zaedno so Probanka (1,15%) gi nagovara i osta-natite banki sopstveni~ki da se vklu~at vo proda`niot proces. Portalot pi{uva deka i Nova Qubqanska banka, koja poseduva 23,89% od akci-ite, e zainteresirana da go

prodava svojot del. Bankite zaedno imaat 54% sopstvenost vo Pivovarna La{ko.Kako glavna pri~ina za izle-guvawe od sopstvenosta na pi-varnicata Dnevnik ja navedu-va dokapitalizacijata, na koja ne se soglasuvaat bankite, iako kako sopstveni~ki se najodgovorni za finansiskata stabilnost na kompanijata.Pivovarna La{ko ve}e gi stavi na proda`ba udelite vo Delo, Merkator i Fruktal.

PUTIN ]E SE VOZI VO SPECIJALNO VOZILO "ZIL-41052"Srpskiot minister za vnatre{ni raboti, Ivica Da~i}, soop{ti deka pri posetata na Putin }e bi-dat angaìrani pove}e od tri iljadi policajci.Putin na belgradskite ulici }e se vozi vo blind-irano vozilo. Voziloto vo koe se vozat ruskiot pretsedatel i premier ve}e edna nedela e vo Belgrad. Specijalnoto vozilo “zil-41052” go nad-minuva voziloto “zver” na amerikanskiot pretse-datel, Barak Obama. Stanuva zbor za vozilo koe ima blindirani stakla i visok stepen na za{tita,

ra~noizraboten za ruskiot dràven vrv koj moè da se

dviì so brzina do 195 kilometri na ~as. Av-

tomobilot ima sedum sedi{ta, teòk e

5.500 kilogra-mi, a moè da izdrì i pom-al nuklearen udar.

Ekonomijata vo centarot na vnimanieto na Putin �pri posetata na Belgrad

LDPda stane NATO, }eoren razgovor kite odnosi, o~igledno ekonomijata

Putin hramot S

}e odi na fud

ra~noizraboten za ruskidràven vrv koj moè

dviì so brzina dkilometri na ~as

tomobilot imasedi{t

5.500mi, izdral nudar

Svet / Biznis / Politika18 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Edna od najgolemite svetski osiguritelni ku}i, amerikanskata

AIG, objavi deka vo prviot kvartal od ovaa godina o~ekuva zaguba koja bi moèla da nadmine mili-jarda dolari.Sekako, najgolemiot del od zagubata }e bide povrzan so katastrofata vo Japoni-ja – razorniot zemjotres i u{te porazornoto cunami.AIG o~ekuva deka zagubata povrzana so sostojbata vo

Japonija }e iznesuva vk-upno 700 milioni dolari.A vkupnata zaguba re~isi sigurno }e se iska~i na edna milijarda dolari poradi drugite prirodni katastrofi – silnoto sne`no nevreme vo SAD i poplavata vo Avstralija. Da se potsetime, vo ekot na finansiskata kriza amerikanskite dano~ni ob-vrznici ja spasija AIG so rekordni 182,3 milijardi dolari.

AIG OÊKUVA ZAGUBA OD 700 MILIONI DOLARI PORADI KATASTROFATA VO JAPONIJA

Ste~ajniot upravnik koj go nadgleduva bank-rotot na brokerskiot

oddel na Leman Braders ja tuì Sitibank za pove}e od 1,3 milijardi dolari.Upravnikot Xejms Gidens podnese tu`ba so koja bara vra}awe na depozitot od edna milijarda dolari nameneti za devizni dogov-ori i pove}e od 300 milio-ni dolari vo depoziti koi Sitibank gi zamrzna otkako investiciskata banka pod-

nese barawe za za{tita od bankrot vo septemvri 2008 godina. Sitigrup vo sab-otata izjavi deka tu`bata e "neosnovana" i deka taa "èstoko }e gi brani svoite prava za vra}awe na zagu-bite". Bankata izjavi deka depozitot od edna milijarda dolari od brokerskiot sek-tor go barala za da gi pok-rie potencijalnite zagubi koi bi moèle da se slu~at pri dogovorite na Leman za devizna trgovija. Sitigrup

izjavi deka pretrpela zagu-bi od preku edna milijarda dolari za da gi re{i ovie dogovori.

STEÂJNIOT UPRAVNIK NA LEMAN BRADERS JA TU@I SITIBANK ZA 1,3 MILIJARDI DOLARI

Deneska na berzata vo Wujork naftata poskape na re~isi 103

dolari za barel, otkako libiskiot lider, Moamer Gadafi, za vreme na vto-rata no} na sojuzni~kite napadi vrz taa ~lenka na Organizacijata na zemji-izvozni~ki na nafta (OPEK) veti "dolga vojna”. Cenata na amerikanskata "lesna” nafta za terminska ispora-ka vo april na Wujor{kata stokova berza se zgolemi za

1,82 dolari na 102,89 dola-ri za barel, dodeka vo isto vreme evropskata "brent” nafta na Me|unarodnata berza na nafta vo London poskape za 1,83 dolari na 115,76 dolari za barel. Poradi sudirite izmina-tiot mesec re~isi celosno e zapreno proizvodstvoto na nafta vo Libija od okolu 1,6 milioni bareli na den. Investitorite se zagrièni deka me|unarodna intervencija bi moèla da

go prodolì toj sudir i da dovede do problemi na snabduvaweto so nafta od taa zemja podolgo otkolku {to se o~ekuva{e.

NAFTATA BLIZU 103 DOLARI ZA BAREL PORADI NAPADITE VO LIBIJA

Amerikanskata teleko-munikaciska grupaci-ja AT&T soop{ti deka

ja prezema filijalata na germanskiot gigant Doj~e telekom vo SAD, T-Mobile SAD, za suma od okolu 39 milijardi dolari, so {to }e stane najgolema kom-panija vo sektorot za mobilnata telefonija vo zemjata.So ova prezemawe, AT&T, koj sega e vtora po golemina mobilen opera-

tor vo SAD, }e go zgolemi brojot na svoite pretplat-nici za okolu 34 milioni, so {to }e go nadmine glavniot konkurent Veri-zon vajerles.Analiti~arite procenu-vaat deka toa najgolemo prezemawe vo amerikan-skiot sektor na mobilnata telefonija po 2004 godina bi moèlo da se najde pod lupa na dràvnite organi za za{tita na konkurentnosta, zatoa {to

se zdruùvaat vtoriot i ~etvrtiot po golemina mobilen operator vo SAD, so {to se namaluva iz-borot na potro{uva~ite.Interes za prezemawe na T-Mobile SAD od Doj~e telekom projavila i kompanijata Sprint, no spored izvori bliski do licata vklu~eni vo pregovorite, tie zavr{ile neuspe{no bidej}i ne bil postignat dogovor okolu cenata.

AT&T JA PREZEMA AMERIKANSKATA FILIJALA NA DOJÊ TELEKOM

“Kako posledica od katastrofata vo nuklearnata elektrana Fuku{ima, edna poraka ve}e e jasna. Aktuelnata pravna ramka za reakcija vo slu~aj na incidenti mora da bide pre-rabotena. Taa ja reflektira realnosta od 80-tite godini od minatiot vek, a ne od 21 vek.”

JUKIJO AMANOgeneralen direktor na Me|unarodnata agencija za atomska energija (MAAE)

� DVA, TRI ZBORA“Rezolucijata na Sovetot za bezbednost na Obe-dinetite nacii bez somnenie e pravosilna i {tetna. Taa dozvoluva s$ i potsetuva na sre-dovekovniot povik za krstonosen pohod. Fakti~ki dozvoluva upad vo suverena zemja."

VLADIMIR PUTINpremier na Rusija

“Brazil e zemja koja pokaùva deka demokrati-jata im nosi i sloboda i mo`nosti na svoite lu|e. Toa e zemja koja pokaùva kako povikot za promeni, koj po~na na ulicite, moè da preobrazi cel grad, da preobrazi cela dràva, da go preobrazi celiot svet.”

BARAK OBAMApretsedatel na SAD

Vo proizvodite koi poteknuvaat od farmite vo blizina na nuklearnata central Fuku{ima se pronajdeni radioaktivni jod i cezium. Nivnoto nivo e nekolku pati povisoko od dozvolenoto. Japonskata Vlada smiruva deka nema opasnost po zdravjeto na lu|eto?!

��

RADIJACIJATA OD JAPONIJA SE [IRI

Vo vodata od slavin-ite vo Tokio, kako i vo mlekoto i spana}ot od far-mite vo blizina

na nuklearnata centrala Fuku{ima se pronajdeni tragi od radioaktivni supstancii. Dodeka japon-skoto Ministerstvo za nauka smiruva deka ra-dioaktivniot jod i cezium zasega ne se na nivo {to bi pretstavuvalo opasnost po zdravjeto na lu|eto, panikata me|u Japoncite ne stivnuva. Osven vo Tokio, prisustvo na radioaktiven jod e otkrieno vo vodite vo prefekturite To~igi, Gunma, Saitama, îba i Nigata. Ceziumot e pronajden vo vodite vo To~igi i Gunma.“Vo proizvodite koi poteknuvaat od farmite vo blizina na nuklear-nata central Fuku{ima se pronajdeni radioaktivni jod i cezium. Nivnoto nivo e nekolku pati povisoko od dozvolenoto, no ne se opasni po zdravjeto na gra|anite”, izjavi portpa-rolot na japonskata Vlada, Jukio Edano, dodavaj}i deka novite merewa }e dadat novi informacii i dokolku ima potreba }e bide zapreno snabduvaweto od kontaminiranite podra~ja.Od druga strana, Me|una-rodnata agencija za atomska energija soop{ti deka radioaktivniot jod kratkoro~no moè da bide rizi~en po zdravjeto dokolku se vnese vo orga-nizmot, prvenstveno koga se raboti za deca.

Stravot vo nedelata do-polnitelno go podgrea i zastra{uva~kata izjava od tajvanskite oficijalni lica deka otkrile radijacija vo gravot uvezen od Japonija, iako stanuva zbor za nivo koe e premnogu nisko za da go zagrozi zdravjeto na lu|eto. Toa e prv slu~aj da se otkrijat tragi na radijacija vo produkti izvezeni od Japonija po krizata so Fuku{ima. Ova istovremeno e i prv signal deka stravot od radijacija vo svetot enormno e zgole-men poradi {to se o~ekuva drasti~no da porasne i pretpazlivosta kaj osta-natite zemji pri uvoz na proizvodi so poteklo od

Japonija. I SZO E ZAGRI@ENA

Svetskata zdravstvena organizacija (SZO) v~era objavi deka e seriozen problemot po otkrivaweto radioaktivnost vo hra-nata vo Japonija, otkako vo zemjotres be{e o{tetena nuklearnata centrala Dai~i vo prefekturata Fuku{ima. “Toa e mnogu poseriozno otkolku {to se smeta{e vo prvite denovi koga mis-levme deka toj problem }ese ograni~i na 20 do 30 kilometri od centralata”, izjavi Piter Kordingli, portparol na regionalnata kancelarija na SZO za zapaden Pacifik. Slu~aite na kontaminirano

mleko, ovo{je i voda ve}e predizvikuvaat zagriènost vo regionot i pokraj uveru-vawata na japonskata vlast deka nivoto na radioaktiv-nost ne e opasno. Japonska-ta Vlada zabrani proda`ba na mleko i spana} od najza-grozenata prefektura. Kor-dingli veli deka SZO ne raspolaga so dokazi deka kontaminiranata hrana stignala vo drugi dràvi. “Moè da se pretpostavi deka ne{to od taa hrana izleglo od toj region”, dodade Kordingli, no ne e mo`no da se doznae dali radioaktivnata hrana voop{to poteknuva od regionot okolu nuklearnata central Dai~i.

HRANATA I VODATA VO JAPONIJA SE OZRA ENI, PANIKATA VO SVETOT RASTE

VASE [email protected]

Nivoto na radioaktivnost vo Japonija do 400 milisiverti ( � mSv) na ~as, a dozata pogolema od 100 (mSv), spored medicinski podatoci, moè da dovede do zaboluvawe od rak.

Svet / Biznis / Politika 19KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

� SVET 0-24 �

...REFERENDUMEgip}anite odobrija ustavni promeni

Mnozinstvoto Egip}ani glasaa na referendum za ustavni promeni koi }e ovozmoàt predvremeni pretsedatelski i

parlamentarni izbori, pokaàa preliminarnite rezultati od glasaweto. Za promeni glasale 70% od gra|anite.

...SREDBIBugarskiot pretsedatel vo poseta na Hrvatska

Bugarskiot pretsedatel, Georgi Prvanov, v~era be{e vo ednodnevna oficijalna poseta na Hrvatska na pokana na

pretsedatelot Ivo Josipovi}. Prvanov istakna deka Bugarija }e prodolì da ja poddrùva Hrvatska na patot kon EU.

...PROTESTIOpozicijata vo Bahrein bara pomo{ od ON i SAD

Opozicijata vo Bahrein na kratki protesti vo prestolni-nata Manami bara{e od Obedinetite nacii i SAD da

interveniraat protiv represivnite merki na dràvata kon {iitskite demonstranti.

EU SO NOVI SANKCII PROTIV GADAFI I NEGOVITE SORABOTNICIEvropskata unija vo ponedelnikot se soglasi na novi ekonomski sankcii protiv reìmot na Moamer Gadafi, koi }e vlijaat vrz poedincite i vrz kompaniite, izjavija diplomatski izvori.Najgolem del od novite sankcii se odnesuvaat na 11 sorabotnici na Gadafi i na devet kompanii i se o~ekuva da stapat na sila nedelava. Iako imiwata na kompani-ite ne se spomenati od oficijalni izvori, stranskite mediumi potvrduvaat deka stanuva zbor za investiciski kompanii, fondacii, banki i drugi dràvni grupacii. Ovie restrikcii gi islu~uvaat kompaniite za proiz-vodstvo na nafta i gas. Ova e tret bran restriktivni merki na EU protiv Gadafi kako del od zgolemeniot pritisok vrz libiskiot lider so cel da se povle~e od vode~kata pozicija.“Narednata nedela vo Brisel }e se diskutira za ~etvrta serija sankcii”, veli eden od diplomatite.Pred edna nedela na sila stapija multimilijarderskite sankcii od EU, koi bea naso~eni kon pet dràvni kom-panii koi se pod kontrola na semejstvoto na Gadafi. Me|u niv be{e Libiskiot investiciski fond (LIA), koj pretstavuva institucija za investirawe na naftenite prihodi na Tripoli vo stranstvo i moèn izvor za finansirawe na reìmot.Sankcionirani bea Centralnata banka na Libija, Libi-jan Afrika investment portfolio, Libiskata stranska banka, Libiskiot bord za stanovi i infrastruktura i avstriskiot dràvjanin Mustafa Zarti, za kogo se veli deka e tesen sorabotnik na reìmot od Tripoli.Prvata serija sankcii od EU be{e zamrznuvawe na parite i zabrana za patuvawe na 26 lica koi se smetaat za odgovorni za nasilstvata vrz libiskite gra|ani. Tie go vklu~uvaat Gadafi i negovite deca, no i negovata sopruga Safija al-Barasi.

prodolùva od str. 13

Britanskiot minister za odbrana, Lijam Foks, potvrdi deka britanskata pod-mornica povtorno

ispukala "tomahavki" i vo nedelata ve~erta, kako vtor bran napad vrz Libija."Nie i na{ite partneri gi prodolùvame voenite op-eracii vo Libija samo kako poddr{ka na Rezolucijata na Sovetot za bezbednost na Obedinetite nacii od 1973 godina", potencira{e portparolot na britanskoto Miniterstvo. Voenata intervencija e na-jgolema od vakov karakter vo arapskiot svet od 2003 go-dina, koga se slu~i invazijata vrz Irak. Spored ekspertite, nedostigot od poddr{ka od drugite dràvi vo regionot }e ja ote`ni akcijata, a }e go dovede vo pra{awe i rezultatot.Portparolot na francuskata Vlada, Fransoa Baroin,

S$ u{te e rano da se definiraat to~nite sumi koi me|unarodnata zaednica }e gi potro{i za voenata akcija vo Libija. Spored analizata na amerikanskata televizija Si-bi-si, samo za tri dena se potro{eni okolu 62 milioni dolari za proektilite {to bea ispukani vo Libija

��

MU NEMA KRAJ NA BOMBARDIRAWETO VO LIBIJA

ZO[TO GADAFI GO SVRTE SVETOT PROTIV SEBE?!

istakna deka ne postojat poda-toci za ubieni civili za koi Francija e informirana.Belgija, Holandija, Danska, Norve{ka, [panija i Katar isto taka dadoa poddr{ka."Polkovnikot Gadafi napravi da se slu~i ova. Ne smeevme da dozvolime da prodolì napadot vrz civilite od privrzanicite na libiskata

vlast", izjavi britanskiot premier, Dejvid Kameron. Spored nego, napadot na Libija e opravdan, potreben i legalen.Kanadskiot premier, Stefan Harper, izjavi deka moèbi intervencijata na Zapadot }e bide dovolna za Gadafi da ja izgubi mo}ta i da go predade reìmot na narodot.

"Uvereni sme deka Gadafi go gubi kapacitetot za da ja sprovede negovata volja, t.e. strategija preku negovite voe-ni sili. Ednostavno, toj ne ja poseduva mo}ta koja e dovolna za da mu se sprotivstavi na Zapadot", istakna Harper.No, Gadafi “za~uden” od odnesuvaweto na Zapadot, ostanuva cvrsto na stavot

deka teroristi~kata grupa Al-kaeda e glaven inicijator na tenziite koi prerasnaa vo vojna.Vojnata eskalira vo pove}e od polovina gradovi vo Libija, a vojnicite baraat zasolni{te me|u civilite. Na surovosta & nema kraj. Od

po~etokot na borbata protiv diktatorot negovite privrza-nici ubija pove}e od 8.000 Libijci od buntovni~kite re-dovi. Za arapskata televizija Al Xezeira ovie informacii gi potvrdi portparolot na vostani~koto dvièwe, Abdel Hafiz Goga.

Feqton20 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

PRIKAZNI OD WALL STREET

2828NAJPOZNATITE SVETSKI MILIJARDERI KOI PO^NALE OD NULA:

PETAR [email protected]

URSULA BARNS

Ursula Barns e edna od najvlijatelnite èni vo svetot. Se nao|a na liderskata pozicija vo Kseroks, kade {to slu~ajno najde rabota kako postdiplomec. Te{ko deka nekoj {to ja poznava{e moè{e da zamisli takov hepiend, koj voobi~aeno ne gi sledi tie {to doa|aat od siroma{nite geta vo SAD

PRVATA AFROAMERIKAN-KA DIREKTOR NA GOLEMA SVETSKA KOMPANIJA

Koga Ursula Barns prvpat stapnala vo Kseroks ènite na direktorski pozicii bile

retkost, a Afroameri-kanki za direktorki bile nezamisliva rabota. No, ete, se slu~i nevozmo`noto. Vo juli 2009 godina Barns be{e postavena na pozici-jata generalen izvr{en direktor na korporacijata. Kako {to samata kaùva, vedna{ potoa po~nal da & yvoni mobilniot tele-fon, a od drugata strana na linijata bile poznati lica kako Xesi Xekson, Al [arpton i Mexik Xonson. Nemala poim od kade & go znaat brojot.“Ne go ni poznavam Mexik Xonson”, re~e taa.

A raka na srce, ima{e i za {to da se ~estita. Tie {to ja poznavaa nejzi-nata istorija {to po~nuva so siroma{noto lice na glavniot grad na svetot u{te pove}e se raduvaa za toa {to stana i prvata Afroamerikanka {to stana lider na kompanija {to e na spisokot “500 najgole-mi” spored “For~n”.Se razbira, ne slu~ajno denes Ursula se nao|a na listata so najvlijatelni èni vo svetot, kade {to, pak, “Forbs” ja rangiral na visokoto 14 mesto. Spored podatocite {to ne se objaveni, nejzinoto li~no bogatstvo dostignuva milijarda dolari dokolku se zemat predvid golemite plati i bonusi za koi Ursula ne ni sonuvala deka nekoga{ }e gi deli, ne samo za sebe, tuku i za drugi. Spored podatocite

na Komisijata za hartii od vrednost, vo 2008 godina nejzinata plata dostigna re~isi milion dolari, polovina milion za bonus i ~etiri milioni vo akcii.

MATEMATI^KIOT GENIJ Ursula Barns e rodena na 20 septemvri 1958 godina vo Wujork. Rastela na isto~nata strana od gradot, vo siroma{niot kvart so domovi za emigranti, zae-dno so nejzinata majka i dvete sestri. Mestoto bilo ozloglaseno poradi vi-sokiot stepen na kriminal {to se pojavil kako pos-ledica na siroma{tijata. U{te vo 1953 godina, koga gradskata vlast go pu{tila vo upotreba, polovina od zgradite bile demolirani. Postoi podatok deka Ur-sula imala samo trigodini koga grupa od pet tine-

jxeri go ubile nejziniot 76-godi{en sosed za tri dolari. “Ima{e mnogu evre-jski imigranti, nekolku [panci i Afroameri-kanci”, opi{uva Ursula vo edno intervju dadeno za “Wujork tajms” vo 2003 godina. Sepak, dopolnuva taa, “zaedni~ki imenitel i odlu~uva~ki faktor pret-stavuvala samo fizi~kata nadmo}”. Nejzinata ma-jka, isto taka emigrant so germansko poteklo, po neuspe{niot brak so nekoj Afroamerikanec morala sama da gi odgleda trite devoj~iwa vo takvi uslovi.Iako tatkoto ne bil del od semejstvoto, Barns imala mo`nost da se zapi{e vo privatno sredno u~ili{te otkako go napu{tila katoli~koto sredno u~ili{te, kade {to tro{ocite ne gi pla}

ale semejstvata. Vo toa vreme na nejzinata majka & trgnala rabotata so dnevnoto ~uvawe deca, a dobar bil i prihodot {to go dobivala od uslugi za doma}instvata, pokonk-retno perewe i peglawe obleka. Od katoli~koto u~ili{te Barns ne pameti mnogu, osven toa deka tamu zapoznala i steknala mnogu prijateli. Za vreme na {koluvaweto Barns se pokaàla kako as po matematika. Otkako do-bila diploma za inèner od Politehni~kiot institut vo Wujork prodolìla so magisterski studii na Uni-verzitetot Kolumbija. Vo tekot na postdiplom-skite studii, poto~no letoto 1980 godina, na Ur-sula & se otvorile portite na korporacijata Kseroks, kade {to bila pratena da ja prosledi letnata prakti-

ka. Vo isto vreme, izvorot za finansirawe na studi-ite presu{il, pa taa se na{la vo mnogu nezavidna situacija. Zabeleùvaj}i gi nejzinite kvaliteti, vo Kseroks re{ile da go isplatat ostanatiot del od nejzinite studii, a otkako magistrirala & dodelile rabota vo nivnite pros-torii, kade {to ostana pove}e od 30 godini. “Taa be{e enormno qubo-pitna”, se se}ava Vejland Hiks, direktorot koj go vodel sostanokot za nejzi-noto vrabotuvawe. “Saka{e da znae zo{to pravime nekoi raboti vo toa vreme i sekoga{ be{e podgotvena za novi raboti”.Vo Kseroks, Ursula po~nala so rabota na razli~ni inènerski pozicii vo delovnite divizii za razvoj na proizvodi i planirawe. Vo

BROKERITE NA VOL STRIT STANUVAAIndeksot na Dow

Jones minatata n e d e l a p a d na za 1,5%, dodeka S&P500 potona za

1,9%. Indeksot na NASDAQ e pomal za 2,6%. Ovoj pad na vode~kite indeksi, {to se slu~uva ve}e vtora nedela po red, vo golema mera e posledica od neizvesniot odgovor na pra{aweto dali Japonija }e ja spre~i potencijalnata nuklearna katastrofa koja se zakanuva po zemjotresot i cunamito, koi ja o{tetija nuklearnata centrala Fuku{ima.Vo me|uvreme, amerikanskite i site sojuzni~ki voeni sili interveniraa vo Libija. Ne-mirite na Bliskiot Istok i sudirite vo Libija pottiknu-vaat zna~itelna oscilacija na cenata na naftata, {to

i ne pridonesuva mnogu vo stabilizacijata na pazarot na kapital. “Vo posledno vreme berzata ja pottiknuvaat isklu~ivo vestite. Investitorite se nervozni i reagiraat na sekoj naslov {to }e go zabeleàt”, tvrdi Rendi Frederik, direk-tor vo Centarot za finan-siski istraùvawa [vab (Schwab). Spored nego, na berzata pove}e se trguva na osnova na emociite, otkolku na baza na faktite i fun-damentite. “Momentalno, pazarot e tolku nestabilen {to ne bi me iznenadile oscilaciite na S&P500 da se dviàt od 1% do 1,5%, vo eden ili drug pravec za samo nekolku ~asa trguvawe”, veli Frederik.I minatata nedela vode~kite indeksi zna~itelno oscil-

iraa. Taka, vo sredata S&P500 padna za 2%, so {to se izgubija site dobivki od po~etokot na godinava, za vo ~etvrtok toj da skokne pove}e od 1%. Indeksot na ~ika{kata berza na opcii, pak, minatata nedela skokna za duri 21%, {to pokaùva deka investitorite zasi-leno go osiguruvaat svoeto pari~no kese od padot na cenite na akciite. Spored mnogu investitori, nedelava {to ni pretstoi }e ponudi rast. No, edinst-veno }e raste “indeksot na stravot”. A toa zna~i deka }e pa|a S&P500, bidej}i tie dva indeksa se obratno-proporcionalni. “Te{ko e da se kaè kako }e se razviva situacijata vo Japonija ili koga }e se stabilizira situacijata na

Bliskiot Istok, pa poradi toa rastat rizicite od pad na cenite na akciite”, veli Leri Mekmilan, pretsedatel vo kompanijata Mekmilan analizi (McMilan Analysis).Ovaa nedela vnimatelno }e se sledat i dvièwata na pazarot so valuti, poradi toa {to minatava nedela za da go spre~at ponatamo{niot pad na jenot moraa da in-terveniraat centralnite

banki na G-7. Inaku, raz-likata me|u jenot i dolarot dostigna najgolema razlika vo istorijata. Iako vo petokot, vedna{ po intervencijata na najmo}nite centralni banki, cenata na dolarot zna~itelno skokna, do krajot na trguvaweto toj povtorno oslabe. Po-radi ova, kako {to velat analiti~arite, mo`no e nova intervencija na pazar

so valuti. Spored niv, mak-roekonomskite podatoci ve}e nekoe vreme se vo senka na vestite od Japonija i tie od Libija, a spored niv, taka }e ostane i nedelava. Duri i da se stabilizira situacijata, podatocite za proda`ba na novi i postoe~ki ku}i, nara~kite za trajni proizvodi, kako i ves-tite za BDP na SAD povtorno }e predizvikaat reakcii

Minatava nedela glavnite indeksi na Vol Strit zabeleàa pad. Edinstvenoto ne{to {to ovaa nedela }e zabeleì rast e “indeksot na stravot”. Spored ekspertite, vo ova “nervozno” vreme na berzata se trguva na baza na emocii. Dali za nekogo e vreme da go vidi lo{oto lice na Vol Strit, kako {to go vide Nina Godivala?

��

Feqton 21KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Po~ituvani ~itateli, naskoro nov feq-ton vo Kapital, “Najuspe{nite re-brendirawa vo kor-porativnata istori-ja”. Rebrendiraweto na kompaniskite celi i poraki e te{ko, a mnogu-mina koi se obidele doìveale neus-peh. Doznajte kako go napravile toa nekoi kompanii, koi so pretstavuvaweto pred javnosta vo novo svetlo u{te pove}e gi privlekle svoite potro{uva~i

Barns iskusno go napravi toa {to go napra-vi za Kseroks tokmu poradi nejzinata inteli-gencija i hrabrost za postavuvawe celi. Na toj na~in taa se iska~i po korporativnite skalila. Spored izjavata na eden konsul-tant za “Wujork tajms”, “duri i na 30 godini Barns bila mudar, nekonvencionalen misli-tel koj prifa}a novi idei, makar {to osta-natite postari direktori gi odbivale istite”

1987 godina taa preminala vo inènerskiot menax-ment, uspevaj}i na pove}e liderski mesta vo nekolku korporaciski timovi. Po ne{to pove}e od 10 godini taa se iska~i na povi-soka pozicija, stanuvaj}i zamenik-pretsedatel na kompanijata, za vo 2000 godina da stane zamenik-pretsedatel na Strate{kiot servis. Ka~uvaweto na

povisokite korporativni skalila prodolìlo i vo narednite godini. Za mnogumina toa pretstavuva rezultat na nejzinite afir-mativni akcii. “Faktot deka uspeav pobr-zo od drugite nema nikakva vrska so mojot pol i rasa. Toa e poradi moite per-formansi”, glase{e edna nejzina izjava od 1997 godina.

BARNS GO SPASUVA KSEROKS

Vo po~etokot na noviov vek, {to zna~i pred edna decenija, Kseroks se soo~i so finansiski te{kotii. Pokraj toa, neizostavno go sledea drami vo bordot, planini od dolgovi, akcii koi pa|aa, kako i {peku-lacii za korupcija otkako Komisijata za hartii od vrednost po~na da povi-

kuva na neregularnosti. Vo ova vreme En Mulkahi ja prezede funkcijata gener-alen izvr{en direktor, a Barns be{e promovi-rana kako prv pretseda-tel na kancelarijata za biznis-operacii, so {to stana prvata èna {to ja drì taa pozicija. Denes, kako generalen direk-tor, Barns e odgovorna za inènerskiot centar i pette oddelni divizii, koi zaedno so nejzinata grupa nosat 80% od profitot na Kseroks. Dodeka Mulkahi gi vkrstuva{e vraboten-ite i akcionerite, a gi rafinira{e i planovite za spas na kompanijata, Barns po~na so imple-

mentacija na planot za prestrukturirawe na kom-panijata. Za taa cel taa go angaìra{e nadvore{niot sorabotnik Flekstroniks interne{nal (Flextron-ics International) za da proizveduva golem del od nivnite proizvodi. Za seto toa vreme Ursula uspe{no pregovara{e so zdruènite rabotnici. Poradi toa, mnogumina od kompanijata

ja stavija na listata so potencijalni naslednici na Mulkahi.So prestrukturiraweto na Barns i finesite na Mulkahi, od kompanija vo propast Kseroks prerasna vo lider vo industrijata spored proda`bata. No, iako mnogumina veru-vaa deka Barns moè da stane naredniot gener-alen izvr{en direktor, golem del od ostanatite se dvoumea. Tie smetaa deka taa treba da nau~i da se izbori za balansot me|u mikromenaxiraweto i menaxmentot so fondovite, kako i toa deka treba da gi podobri svoite ve{tini za slu{awe, so {to bi stanala povidliva za

investitorite i drugite vo industrijata. “Sekoja sla-bost e takva {to taa moè da ja popravi”, dodade i Mulkahi za “Wujork tajms” vo 2003 godina.

SPOJ ME\U DIREKTO-RUVAWETO I DOMA-]INSTVOTO

Barns iskusno go napravi toa {to go napravi za Kseroks tokmu poradi nejzinata inteligencija i

hrabrost za postavuvawe celi. Na toj na~in taa se iska~i po korporativnite skalila. Spored izjavata na eden konsultant za “Wu-jork tajms”, “duri i na 30 godini Barns bila mudar, nekonvencionalen misli-tel koj prifa}a novi idei, makar {to ostanatite post-ari direktori gi odbivale istite”.Osven nejzinite dol`nosti vo korporacijata, Ursula be{e ~len na bordot vo Ro~ester biznis-unijata, Amerikan ekspres, Bos-tonskata nau~na korpo-racija i Univerzitetot vo Ro~ester. Taa be{e nepopustliva vo odnos na pra{aweto za slobod-nite vikendi, edinstvenoto vreme koe go imala za semejstvoto. No, ete, poradi golemata posvetenost duri i toga{ taa rabotela doma, otkako }e gi legnela decata ili pred tie da stanat od spiewe. Inaku, Barns e maèna so Lojd Bin, penzioniran nau~nik od Kseroks, so kogo se sretnala vo kompani-jata. Semejstvoto ìvee vo Ro~ester, Wujork, zaedno so sinot na Lojd, Malkom i zaedni~kata }erka, Melisa. Koga amerikanskite medi-umi ja pra{aa {to e toa {to ja iznenaduva od no-vata pozicija na direktor, Barns odgovori deka toa bilo ogromnoto vnimanie koga bila promovirana. No, postoe{e i vreme koga Ursula saka{e da zamine od kompanijata. “Ne be{e poradi parite”, veli taa. “Samo si go postavuvav pra{aweto – [to baram ovde? Kakvo e ova mesto?”.Koga svojata ideja za zaminuvawe im ja pret-stavila na svoite direk-tori bordot & rekol deka napu{taweto ja kompanija-ta drugite bi go prifatile kako znak deka rabotite ne moàt da se spasat. Toga{ ja postavija za zamenik-pretsedatel na dve biznis-grupi.

Vo naredniot broj na “Kapital” }e doznaete za milijarderot Karl Albreht, koj po~nuvaj}i od prodavnicata na negovata majka uspea da se iska~i me|u najbogatite lu|e vo svetot, so bogatstvo od 23,5 milijardi dolari

� Sekoga{ e tuka za vraboteniteSekoga{ e tuka za vrabotenite

� Vo istata godina i Obama stana Vo istata godina i Obama stana pretsedatelpretsedatel

DIREKTORKA SO ÔVE^KI LIK

Majkata na Ursula, koja po~inala pred da ja vidi svojata }erka na vrvot na Kseroks, insistirala nejzinite deca da

zavr{at kolex.“Mora da nau~i{ i mora da bide{ qubo-pitna. Napravi go najdobroto. Mora da se pogriì{ za rabotite {to gi kontrolira{. Nemoj da stane{ `rtva”, velela taa.So ovaa tema Ursula gi dopre ~uvstvata na vrabotenite koga be{e postavena na nejzinata visoka pozicija. Od toa {to taa go vospostavi kako korporativna praktika me|u niv se znae deka za sekoj problem barala li~en razgovor so vraboteniot, mu davala dovolno vreme za toj da se ispla~e, nasmee, razonodi, a po-toa go o~ekuvala povtorno na svoeto rabotno mesto. “Mora da dadete pove}e od toa {to go zemate od svetot”, veli Barns.

� Barns go spasi Kseroks od bankrotBarns go spasi Kseroks od bankrot

AT ZAVISNICI OD ANTIDEPRESIVI?!me|u investitorite. A se razbira, vo vakvi us-lovi retko koj bi pomislil da im bide vo koàta. Tokmu sega pred niv e pretstaveno lo{oto lice na Vol Strit, koe izobiluva so stresovi i go pravi poteòk opstanokot na ovoj dinami~en pazar. A za dobrite i lo{ite stra-ni na Vol Strit zboruva i edna analiti~arka od Kapi-tal markets (Capital Markets), oddelot na investiciskata banka Morgan Stenli, Nina Godivala, koja ovoj mesec ja objavi knigata “@ena na Vol Strit”. Vodena od opti-mizam i ambicii, Godivala ja po~nala svojata kariera tamu i nabrzo po~nala da zarabotuva pove}e pari ot-kolku {to nekoga{ moèla da zamisli. Sepak, pora-di prezafatenost nemala

mo`nost ni da gi potro{i. Stresot go prezel nejzniot ìvot i nabrzo po~nala da se pra{uva {to ima vsu{nost zad kulisite na Vol Strit. Spored nejzinata kniga, in-vestitorite, analiti~arite i brokerite treba da znaaat vo {to se vpu{taat koga stanuvaat del od Vol Strit. Eve eden kratok pregled na najva`nite to~ki: 1. Kaùvaweto navredlivi rasisti~ki vicevi e sekojdn-evie na Vol Strit; 2. Kompaniite na Vol Strit se vistinski vulkani za {pekulacii. Mnogu lesno nekoj moè da smisli tra~ za potoa drug da bide izbrkan od rabota; 3. Eden od analiti~arite na Morgan Stenli poziral gol za magazinot “Plejgaj”. Koga

se doznalo toa, go otpu{tile od rabota; 4. Eden od sorabotnicite na Godivala zabolel od silna vrtoglavica, mu se naru{ila orientacijata vo prostorot. Lekarot mu objasnil deka toa e od stresot na rabota. Po-radi toa, ~ovekov cel mesec ne bil na rabota, a kolegite qubomorno velele deka bilo “{teta, {to bolesta ne bila zarazna”;5. Analiti~arite obi~no dobivaat podaroci kako nagrada za dobro zavr{ena rabota. Koga }e gi dobi-jat, gi stavaat na vidlivo mesto, so cel da se znae koj ima “trofej”. Edna{, spored kaùvawata na Godivala, nekoj kolega ostanal bez site trofei, bidej}i nekoj “qubomornik” dodeka nikoj ne gledal, mu gi iskr{il

site podaroci; 6. Godivala brzo nau~ila kako treba da ja “igra ig-rata” i kompanijata ja ko-ristela vo taa mera vo koja kompanijata ja isko-ristuvala nea. Sepak, so

meseci gledala kako eden nejzin kolega se probiva vo biznis-svetot rabotej}i polovina od toa {to taa go pravela. Se pokaàlo deka tamu go vovele “vrskite” {to mu ovozmoùvale da dobie

podobri preporaki; 7. Mnogu od nejzinite kolegi koristat antidepresivi; 8. @enite ne se dobredojdeni na druèwa i team building so ma{kite kolegi.

� [to nosi raboteweto na Vol Strit vo vakvo burno vreme? [to nosi raboteweto na Vol Strit vo vakvo burno vreme?

FunBusiness22 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Po jadranskata liga vo ko{arka, kako i novoformiranite re-gionalni prvenstva vo rakomet i vaterpolo, sportsko obed-inuvawe na eks-jugoslovenskite dràvi sleduva i vo avtomo-

bilizmot. Na inicijativniot sostanok odràn vo Skopje, pretstavnicite na avtomobilskite federacii na Makedonija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska se dogovorija za formirawe zaedni~ko natprevaruvawe, koe }e se odrùva vo

ramkite na Centralnoevropskata zona (CEZ) na Internacionalnata avtomobilska federacija (FIA).“Ova zaedni~ko natprevaruvawe bi treba-lo da go olesni finansiskiot pritisok, koj od po~etokot na finansiskata kriza mnogu silno se po~uvstvuva vo ovoj sport. Avtotrkite definitivno mnogu polesno }e se organiziraat vo eden vakov format”, izjavi Pavle Donev, sportski direktor za ridski trki pri avtomobilisti~kata feder-acija na Makedonija (AFM).Imeto na ova prvenstvo s$ u{te ne e poznato, iako ve}e e dogovoreno stru~nata slu`ba na natprevaruvaweto da bide so sedi{te vo Zagreb. Iako be{e dogovoreno

da se odràt po dve trki vo sekoja zemja, odnosno po edna vo ridsko-brzinski nat-prevari i po edna na kru`ni pateki, vo na{ata zemja nema uslovi za odrùvawe na kru`ni trki. Nam ni preostanuva edinstveno organizacijata na ridsko-br-zinskata trka vo Kavadarci, koja godinava }e se odrì na 10 i 11 septemvri, po povod datumot na nezavisnosta na Repub-lika Makedonija. Sepak, ne e isklu~eno vo dràvava da ima u{te edna zna~ajna trka, bidej}i Crnogorcite svoite natprevari najverojatno }e gi odràt na patekata na Vodno vo blizina na Skopje.Za prv direktor na ligata se pretpostavu-va deka }e bide nazna~en Zrinko Gregurek,

aktuelen pretsedatel na hrvatskata fed-eracija, a voedno i delegat vo Sportskiot sovet na FIA.Kako i da e, ovaa sorabotka na pette zemji od na{iot region moè samo da pridonese za razvojot na avtosportot vo dràvava, koj vo poslednite godini se soo~uva so ogromni problemi.

AVTOMOBILISTI^KO OBEDINUVAWE NA REGIONOT

Ako pred desetina godini za bogati vaèle lu|eto (~esto i familiite) ~ie bogatstvo se presmetuvalo vo milioni, denes bogatstvoto na bogata{ite se meri vo milijardi.

Pove}eto od niv “preku no}” gi zarabotile milijardite, a naj~esto toa se mladi lu|e koi imale golema ambicija i talent vo ivotot i sigurno ne se nadevale deka }e stanat tolku bogati. Od 100 najbogati milijarderi na svetot, duri 20 imaat pomalku od 40 godini. Toa e dokaz deka za da se stekne ogromno bogatstvo ne se potrebni pove}e generacii, tuku dovolen e i eden ìvot. Najmlad me|u ovie 20 e Dastin Moskovic, koj e samo osum dena pomlad od osnova~ot na Fejsbuk, Mark Zakerberg. I dvajcata imaat samo 26 godini. Najstar vo najmladata grupa e osnova~ot na Gugl, Sergej Brin, koj ima 37 godini, a voedno e i najbogat na spisokot, so bogatstvo od

19,8 milijardi dolari.Spored rangiraweto i lu|eto koi se nao|aat na spisokot, se zaklu~uva deka moèbi ne-malo da ima tolku mladi milijarderi na svetot ako ne postoel Fejsbuk. Samo ako se poglednat prvite pet, trojca od niv imale klu~na uloga vo negovoto formirawe.

OD CIMERI KOI GO NAPU[TILE FAKULTETOT DO MILIJARDERI

Najmladiot milijarder na svetot e Dastin Moskovic, ~ie bogatstvo vo momentov e proceneto na 2,7 milijardi dolari. Toj e samo osum dena postar od Mark Zaker-berg (osnova~ot na Fejsbuk), a interesno e {to bile cimeri na Harvard i zaedno go napu{tile fakultetot i se preselile vo Kalifornija za celosno da & se pos-vetat na rabotata so socijalnite mreì. Moskovic bil prviot glaven slu`benik za tehnologija i potpretsedatel za inènering, kako i tretiot ~ovek na socijalnata mreà na Zakerberg. Vo 2008 godina odlu~il da se povle~e i samiot da si ja proba sre-

19,8 milijardi dolari.Spored rangiraweto i lu|eto koi se nao|aat na spisokot, se zaklu~uva deka moèbi ne-

FEJSBUK JA POMESTI GRA-NICATA NA ZARABOTKITE

NAJMLADITE MILIJARDERI NA SVETOT

EDINSTVENA AVTOTRKA NA EKS - JUGOSLIako be{e dogovoreno da se odràt po dve trki vo sekoja zemja, odnosno po edna vo ridsko-brzinski natprevari i po edna na kru`ni pateki, vo na{ata zemja nema uslovi za odrùvawe na kru`ni trki. Na nas edinstveno ni preostanuva organizacijata na ridsko-brzinskata trka vo Kavadarci, koja godinava }e se odrì na 10 i 11 septemvri

��

SR\AN IVANOVI][email protected] 10

avtotrki vo prvata sezona od region-alnata liga

}ata. Ja sozdal softverskata kompanija Asana, koja se grièla za podobra komunikacija i sorabotka me|u poedincite i malite i sredni pretprijatija. Vedna{ po nego na spisokot e Mark Zakerberg, so bogatstvo od 13,5 milijardi dolari. Za ne-goviot izum negira deka go po~nal so cel da & se pribliì na edna devojka. Fejsbuk za kratko se pro{iril na nivo na fakultetot, a denes e nezamenliv ne samo kaj privatniot, tuku i vo profesionalniot ìvot na pove}e od 500 milioni lu|e {irum svetot koi se priklu~eni na mreàta. Zakerberg gi izmeni i gi napravi poednostavni site dotoga{ poznati percepii za toa {to zna~i komunikacija. Negovata socijalna mreà ne e samo mesto za zabava kade {to prijatelite odrùvaat kontakti, tuku stana alatka vo raboteweto, mesto kade {to moè da se iskaè misleweto, najbrz medium za {irewe na nekoja informacija, najdobar promotor na kompanii, lu|e, organizacii, dvièwa, no i najlesno mesto za dogovorawe teroristi~ki napadi, ubistva, kra`bi, zagovori i sli~no.

Fejsbuk stana omilen i kaj teroristite i kaj kriminalcite, koi, pak, ne razmisluvaj}i deka bi moèle da bidat fateni, gi otkrivale svoite planovi. Blagodarenie na toa bile spre~eni mnogu planirani akcii, kako, na primer, vo Tunis, Egipet, Jemen, Libija i sli~no. Zatoa, Fejsbuk gi ima simpatiite i na amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama, koj izjavil deka e gord {to Fejsbuk e amerikanska inovacija. Po toa Zakerberg se na{ol na ve~era so amerikanskiot pretsedatel i tehnolo{kite gi-ganti kako Stib Xobs od Epl. Denes, devojkata poradi koja po~nala ovaa rabota, Kineskata Prisila en, ivee so Zakerberg i se o~ekuva naskoro nivnite profili da se promenat od “vo vrska” vo “vo brak”. So svoite 26 godini ima bogatstvo od 13,5 milijardi dolari, a negovoto “dete” po investiciite od golemite kompanii, kako Goldman Saks, porasna do 50 milijardi dolari.

PRINC VREDEN MILIJARDITretoto mesto mu pripa|a na germanskiot princ Albert von Turn Taksis. Iako na spisocite za

DASTIN MOSKOVIC – �So svoite 26 godini e najmladiot milijarder na svetot

SILVANA [email protected]

PRINCOT ALBERT VON TURN � Taksis nasledil dve milijardi dolari, a so niv mnogu zadolènija, no i pokraj toa ak-tivno se zanimava so trki so avtomobili

Na � EDUARDO SAVERIN, koosnova~ot na Fejsbuk, mu ostana dobroto ime i "samo" 5% od akciite na najgolemata socijalna mreà na svetot

FunBusiness 23KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Od pred dva dena tenisot ima nov heroj vo likot i deloto na Novak \okovi}. Srpskiot teniser ednopodrugo gi otstrani od tronot dosega{nite bogovi na beliot

sport, Roè Federer i Rafael Nadal, za os-vojuvawe na master-titulata vo Indijan Vels, Kalifornija. Nole, vo duhot na negovoto ve-}e legendarno otpozdravuvawe na publikata, e noviot teniski Supermen.Da, negovata nepobedlivost od startot na sezonata e nezabeleàna vo modernata era na ovoj sport. 18 pobedi po red vo 2011 godina i osvoeni tri golemi trofei, od koi i edna Gren-slem titula e dostignuvawe so koe ne moè da se pofali nitu eden teniser. Se razbira, na ovaa serija na \okovi} moè da se dodadat i trite pobedi vo De-jvis kupot, ostvareni vo dresot na srpskata reprezentacija, po {to negoviot pobedni~ki ód iznesuva 22 pobedi po red.Prvata valorizacija na uspehot e osvoju-vaweto na vtoroto mesto na rang-listata na koja go pretekna Roè Federer i go najavi “lovot” na s$ u{te vode~kiot Rafael Nadal. Satisfakcija, pokraj slavata, sekako e i faktot deka toj e ~ovekot so najgolema zarabotka godinava. Vo prvite tri meseci od godinava Novak zaraboti pove}e od 3,5 mil-ioni amerikanski dolari samo od nagradnite fondovi na turnirite {to gi osvoi. Doprva }e sleduvaat izve{taite za toa kolkavi se bonusite od negoviot oficijalen sponzor, Serxo Ta~ini.“Imav dobar turnir. Odli~no po~nav i vo finaloto, no na krajot izgubiv od eden od najdobrite”, so ovie zborovi Nadal mu ja ~estita{e pobeda na \okovi} po krajot na finalniot me~ vo Indijan Vels. To~no e deka Nole e eden od najdobrite teniseri vo momentov, no aktuelniot svetski reket broj eden vo edno prethodno intervju poso~i deka \okovi} mnogu brzo bi moèl da gi zaseni nego i Federer na svetskata scena, nominira-j}i se na toj na~in za vlez vo dru{tvoto na najgolemite vo istorijata.Kako i da e, ve~no nasmeaniot Nole e milenik na publikata bez razlika dali nastapuva vo rodniot Belgrad, dale~nata Kuala Lumpur, bliskoisto~niot Dubai ili kaliforniskiot

Indijan Vels. 23-godi{niot teniser e omileniot teniser i na Robert de Niro, Xej Leno i Bil Kozbi, koi iako mnogu povozrasni, se negovi golemi prijateli.Dve Gren-slem tituli, osum mastersi i u{te 21 trofej osvoeni na ATP turnirite se i pove}e od respektabilni brojki za nekoj {to e pet godini vo profesionalnite vodi. Sekako deka toa za ~etigodi{noto mom~e, koe vo problemati~nata 1991 godina za prv pat odraboti teniski trenig, }e zna~e{e ostvaruvawe na site sni{ta. Istoto bi go pomislil \okovi} i na osum godini, koga vo 1995 godina go proglasija za najgolem talent na ovie prostori po Monika Sele{. Moèbi s$ }e be{e popusto dokolku toj ne zamine{e vo Minhen, na akademijata na proslaveniot hrvatski trener Nikola Pili}, kade {to ja dobi glavnata “dresura” na svojot raso{en talent. Ovaa srpskohrvatska kombinacija, dokaàna kako uspe{na vo re~isi site sportovi, se pokaà i kako klu~na vo poslednoto izdanie od Dejvis kupot, vo koj Srbija dojde do istoriskiot triumf tokmu pod palkata na Pili}.Sekako deka Roè Federer e najuspe{niot teniser vo istorijata, a Rafael Nadal so najgolemi {ansi da dopre do goleminata na [vajcarecot. \okovi} barem zasega e

daleku od seto toa. Toj edinstveno moè da

se pofali deka vo dva dena ednopodrugo gi rasturi naj -dobrite teni-seri vo moder-nata era na ovoj

sport.

Od 100 najbogati lu|e na svetot, 20 imaat pomalku od 40 godini. Nekoi od niv gi nasledile milijar-dite, no toa {to napravi presvrt kaj starosnata granica na milijarderite e socijalnata mreà Fejsbuk na Mark Zakerberg, koj ima 26 godini i osum dena ne e na vrvot na ovoj spisok, koj go drì negoviot cimer Dastin Moskovic

��

K O M E R C I J A L E N O G L A S

K O M E R C I J A L E N O G L A S K O M E R C I J A L E N O G L A S

LOVENSKITE ZEMJI

milijarderi vlegol u{te na osum godini, po smrtta na tatko mu, oficijalno se rangira na niv koga napolnil 18 godini, odnosno koga go nasledil bogatstvoto na tatko mu, koe iznesuva okolu dve milijardi dolari. Vo bogatstvoto spa|a nedvièn imot, kompanija za tehnologija i umetnost, kako i 30 iljadi hektari {uma vo Germanija, {to e edna od najgolemite {umi vo Evropa. I pokraj protiveweto na opozicijata, princot Turn Taksis prodolùva so negovite planovi za izgradba na edna od najgolemite svetski farmi za proda`ba na elektri~na energija vo Bavarija. Turn Taksis porasnal vo Regensburg, srednoto u~ili{te go zavr{il vo Rim, a potoa prodolìl da se {koluva vo [kotska, kade {to ja dobiva titulata magister po ekonomija. Edna od omilenite raboti na princot se trkite so avtomobili. Vo 2007 godina go osvoil vtoroto mesto na germanskiot {ampionat.

MISTERIOZNIOT MILIJARDERêtvrtiot mlad milijarder e sinot na Den Dankan, 28-godi{niot Skot Dankan, koj go nasledi tatkovoto carstvo na gasovod proceneto na 3,1 milijardi dolari. Za negoviot ìvot se znae mnogu malku. Skot e edinstveniot milijarder vo koj nema profil na Fejsbuk, ne saka da se pojavuva vo javnosta i nikade na Internet ne moè da se najde negova fotografija. @ivee vo Hjuston, SAD i uspe{no go vodi biznisot na negoviot tatko.

SO ZASLUGI, NO BEZ FEJSBUKI pettata pozicija od ovaa lista e povrzana so Fejsbuk. @ivotot na Eduardo Saverin ne

bi bil toa {to e denes dokolku vo nego ne vlegol Fejsbuk. So 29 godini i bogatstvo od 1,6 milijardi dolari, Saverin gi zaokruùva prvite top pet najmladi bogata{i na svetot. Zakerberg mu e porane{en najdobar prijatel, so kogo go po~nale Fejsbuk na Univerzitetot Harvard. Saverin poseduval 30% od akciite na socijalnata mreà, no nivnite odnosi so tekot na vremeto se vlo{ile, pa Zakerberg go tuèl za navodno me{awe vo biznisot i insistirawe da gi zadrì akciite. Su-dot presudil vo korist na Zakerberg, a na Saverin mu ostanalo dobroto ime, koe go pi{uva vo istorijatot na Fejsbuk i “samo” 5% od akciite na ovaa mreà.

I JAPONSKIOT ZAKERBERG ME\U NAJBOGATITE

Ostanatite 15 lu|e koi se na spisokot zasluèno gi nosat tie epiteti. Me|u niv ima edna èna, 29-godi{nta Jang Huijan, nasledni~ka na najgolemiot biznis so imoti vo Kina, so bogatstvo od 4,1 milijardi dolari. Po nea se sinovite na po~inatiot premier na Liban, Rafik Hariri, koj ostavil ogromno bogatstvo (grade`ni{tvo, telekom i nedvi`nosti) i pet deca. Najmladiot sin, Fahd Hariri, ima 30 godini i nasledil bogatstvo od 1,5 milijardi dolari. Isto tolku dobil i Ajman Hariri, koj ima 32 godini. [on Parker ima 30 godini i 16 milijardi dolari. Toj e strategi~ar na Silikonskata Dolina i porane{en pretsedatel na Fejsbuk. 34-godi{niot Jo{ikazu Tanaka e japonskiot Mark Zakerberg, koj ja osnoval socijalnata mreà Gri. Negovoto bogatstvo od 2,2 mili-jardi dolari e daleku od toa na Zakerberg, no ne e za potcenuvawe.

Pet porane{ni republiki od sostavot na porane{na �SFRJ vo Skopje postignaa dogovor za formirawe zaedni~ko natprevaruvawe

d u d jedinstveno moè da

se pofali dekavo dva denaednopodrugo girasturi naj -dobrite teni-seri vo moder-nata era na ovoj

sport.

SR\AN IVANOVI][email protected]

FORMULA – NOVAK \OKOVI], TENISER

SUPERMEN

MARK ZAKERBERG – � Sakaj}i da & se pribliì na simpatijata, gi izmenil site percepcii na komunikacijata so sozdavaweto na Fejsbuk

NOLE � vo dva dena gi sov-lada i Roè Federer i Rafael Nadal

24 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIKRabota / Menaxment / Smetkovodstvo

SEKOJ DEN VO

OBJAVUVAJTE GI VA[ITE:

Oglasuvajte gi Va{ite soop{tenija po najpovolni uslovi!Odberete go najefektivniot na~in za komunicirawe so javnosta!Na{ata ~itatelska publika e na{a najgolema prednost. Tokmu taa ni go dava pravoto da veruvame deka oglasuvaweto vo Kapital e efektivno.

LICE ZA KONTAKT: DIJANA GULAKOVA tel. 02/ 2551 441 lok.105 e-mail: [email protected]

� OGLASI ZA VRABOTUVAWE� REVIZORSKI IZVE[TAI� SITE VIDOVI FINANSISKI IZVE[TAI� TENDERI� POVICI ZA SVIKUVAWE

AKCIONERSKI SOBRANIJA

� SEMINARI, OBUKI, SOVETUVAWA I KONFERENCII

� SITE OSTANATI SOOP[TENIJA KOI SAKATE DA GI KOMUNICIRATE SO JAVNOSTA

Izbor na aktuelni oglasi

Доколку сакате да станете дел од врвна институција, сте енергични, доверливи и одговорни, Ве покануваме да аплицирате.

Вашата Професионална Биографија доставете ја на e-mail: [email protected] , со назнака на апликацијата “за оглас за банкарски комерцијлист за личен третман”.

за вработување на

(1 ПОЗИЦИЈА)

објавува

за потребите на својот клиент

ОГЛАС

БАНКАРСКИ КОМЕРЦИЈАЛИСТ ЗА ЛИЧЕН ТРЕТМАН

Работни задачи и одговорности:

Промовирање, понуда и лична продажба на банкарски и финансиски услуги на правни и физички лица Воспоставување, посредување и уредување на контакти и деловни аранжманиУправување со целокупното портфолио на клиентитеУтврдување на бонитети и анализа на биланси на клиентите Справување на сложени рекламацииСледење на развојот на пазаротПодготовка на предлози за органите на одлучувањеУчество во проектни групи

Потребни квалификации:

Пожелно претходно работно искуствоПознавање на карактеристики на банкарски продуктиОдлични комуникациски (вербални и пишани) вештиниПознавање на Англиски јазикОдлично познавање на работа со компјутери

ЛИЦЕНЦИРАНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДУВАЊЕ ПРИ ВРАБОТУВАЊЕ

ОГЛАСОТ ТРАЕ 5 ДЕНА ОД ОБЈАВУВАЊЕТО

РЕНОМИРАНА БАНКА ВО МАКЕДОНИЈА

Доколку сакате да станете дел од врвна институција, сте енергични, доверливи и одговорни, Ве покануваме да аплицирате.

Вашата Професионална Биографија доставете ја на e-mail: [email protected] ,со назнака на апликацијата “за оглас за самостоен банкарски комерцијлист”.

за вработување на

(1 ПОЗИЦИЈА)

објавува

за потребите на својот клиент

ОГЛАС

САМОСТОЕН БАНКАРСКИ КОМЕРЦИЈАЛИСТ

Работни задачи и одговорности:

Воспоставување, посредување, негување и развој на контакти и деловни аранжмани со клиентите Промовирање, понуда и продажба на банкарски и финансиски услуги на клиенти Прием и извршување на налози и барања од клиентитеИстражување и следење на развојот на пазаротКонтрола на наменската употреба на средствата Наплата на достасани побарувањаАнализа на биланси на клиентите Предлагање на нови продукти Подготовка на предлози за органите на одлучувањеСправување на посложени рекламацииМенторство и пренос на знаења

Потребни квалификации:

Пожелно претходно работно искуствоПознавање на карактеристики на банкарски продуктиОдлични комуникациски (вербални и пишани) вештиниПознавање на Англиски јазикОдлично познавање на работа со компјутери

ЛИЦЕНЦИРАНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДУВАЊЕ ПРИ ВРАБОТУВАЊЕ

ОГЛАСОТ ТРАЕ 5 ДЕНА ОД ОБЈАВУВАЊЕТО

РЕНОМИРАНА БАНКА ВО МАКЕДОНИЈА

MENAXMENTIzvor: DnevnikObjaveno: 07.03. 2011DUKAT Makedonija, ~lenka na Dukat grupacijata i Laktalis objavuva oglas za KONTROLING MENAXER (m/`) so mesto na rabota vo Skopje. Potrebni kvalifikacii: - VSS ekonomska nasoka, - Minimum 3 godini rabotno iskustvo kako samos-toen kontrolor, - Napredno koristewe na kompjuter (Excel), - Odli~no poznavawe na angliski jazik, - Voza~ka dozvola B- kategorija, - Rabotno iskustvo vo me|unarodno opkuùvawe. Dokolku svojata idnina ja gledate vo na{ata kompanija, ispratete svoja biografija najdocna do 22.03.2011 godina na [email protected]

TURIZAMIzvor: DnevnikObjaveno: 11.03.2011INEX Turisti~ka agencija objavuva oglas za KOMERCIJALIST so VSS, aktivno poznavawe na angliski jazik (testirawe), odli~no poznavawe na MS Offi ce i Internet, bez rabotno iskustvo. Prijavite so kratka biografija i potrebnata dokumentacija da se dostavat vo pismena forma na adresa: INEKS, ul 11 Oktomvri br.5, Skopje ili na e-mail: [email protected] najdocna do 23.03.2011 godina

SMETKOVODSTVO I REVIZIJAIzvor: DnevnikObjaveno: 17.03.2011PUBLICIS, doo, Skopje objavuva oglas za FINANSISKI KONTROLOR. Uslovi: - Univerzitetska diploma po ekonomija (prednost smer finansii i smetkovodstvo), - Iskustvo na sli~no rabotno mesto po mo`nost vo me|unarodna kompanija, - Visok stepen na znaewe od oblasta na smetkovodstvo kako i iskustvo vo buxetirawe i podgotovka na finansiski izve{tai, - Poznavawe na MSS i IFRS, - Solidno poznavawe na angliski jazik i rabota so kompjuter, - Sposobnost za pribirawe i analizirawe na informacii, - Razvieni komu-nikaciski ve{tini, - Minimum 3 godini rabotno iskustvo na sli~no rabotno mesto, revizorsko iskustvo }e bide prednost. Nudime mesto vo dinami~na rabotna sredina so me|unarodni principi vo raboteweto. Dokolku ste zainteresirani da stanete del od na{iot tim, ve molime pratete ja va{ata biografija na: [email protected]. Samo kandidatite koi }e vlezat vo potesen krug na izborot }e bidat kontaktirani. Kraen rok za prijavuvawe: 31.03.2011

EKONOMISTIzvor: DnevnikObjaveno: 18.03.2011Prodolète da se razvivate so ProKredit Banka. ProKredit Banka vi nudi odli~na mo`nost za prakti~na rabota, skroena samo za vas. - Dokolku imate VSS od oblasta na ekonomijata ili ste apsolvent po ekonomija, - Dokolku imate èlba da go nadogradite i prodlabo~ite svoeto znaewe a voedno da steknete prakti~no iskustvo vo: promocija i proda`ba na bankarski proizvodi, izgotvuvawe i analiza na finansiski izve{tai i procesirawe na operacii vo platniot promet, - Dokolku ste komunikativna li~nost so silni interper-sonalni ve{tini, timski igra~, a voedno imate razvieno analiti~ki i matemati~ki sposobnosti kako i solidni poznavawa na osnovnite ekonomski principi i finansiski izve{tai. APLICIRAJTE! Va{ite dokumenti za aplicirawe treba jasno da pokaàt zo{to tokmu Vie odgovarate za ovaa praktikantska rabota. Voedno zadolìtelni treba da ispratite motivacisko pismo vo koe }e gi navedete Va{ite ambicii za aplicirawe, a koi }e bidat vo relacija so sodrìnata na me|unarodnata veb strana i veb stranata na na{ata banka, kako i standardizirana forma na CV koja moète da ja prevzemete od na{ata veb strana. Ve molime ispratete gi va{ite aplikacii popolnuvaj}i ja aplikaciskata forma na www.procreditbank.com.mk ne podocna od 24.03.2011 godina. Site ostanati na~ini na aplicirawe }e se smetaat za nevalidni.

SMETKOVODSTVO I REVIZIJAIzvor: Dnevnik, Objaveno: 18.03.2011 Investiciskiot fond SIF koj e vo sopstvenost na globalnata investiciska firma SEAF za potrebite na edna od kompani-ite vo svoeto protfolio objavuva oglas za FINANSISKI SMETKOVODITEL. Potrebni kvalifikacii:-Minimum 3 godini rabotno iskustvo vo oblasta na Finansii, -Poznavawe na aktuelni zakoni i propisi od domenot na rabotewe na firmata, -Poznavawe na me|unarodni smetkovodstveni standardi, -Znaewe na izrabotka na konsolidirani finan-siski izve{tai na firmata i me|unarodnite podru`nici.-VSS od oblasta na Finansii. Site zainteresirani kandidati treba da pratat po elektronska po{ta motivaciono pismo so biografija i slika na: [email protected] do 24.03.2011.

25KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK Obuki / Finansii i smetkovodstvo

Kursot e dizajniran za po~etnici – za zdobivawe na kvalifikacija i prekvalifikacija odnosno celosno osposobuvawe za rabota vo finansiskoto smetkovodstvo.Kursevite se nameneti za kandidati so SSS I VSS.Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal.Upisot e vo tek.Informacii sekoj raboten den od 09 – 20 ~asot.

Ruzveltova 6, 1000 SkopjeRuzveltova 6, 1000 Skopjetel/ faks 02/ 3213-409tel/ faks 02/ 3213-40902/ 3215-026 02/ 3215-026 e-mail : [email protected];e-mail : [email protected];[email protected]@t-home.mkwww.kds.com.mkwww.kds.com.mk

KURS ZA FINASISKO SMETKOVODSTVO

(72 ^ASA)

26 KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIKObuki / Menaxment / HR

ANITA MITREVSKAtel: 02 32 44 057faks: 02 32 44 [email protected]

KONTAKT:LENÊ ZIKOVAtel: 02 32 44 054 faks: 02 32 44 088 e-mail:[email protected]

Po {esnaesetgodi{no iskustvo za obuka na profilot sekretar KDS go nudi Kursot za Office Manager spored Programata koja gi sledi svetskite standardi, a voedno prilagodena na makedonskite delovni i drugi subjekti.

Kursot gi opfa}a slednite oblasti :Funkcija na sekretarot vo organizacijata; Koordinacija i organizacija na rabotata; Komunikaciski ve{tini; Rabotna i delovna etika; Osnovi na arhivskoto, administrativnoto i pravnoto rabotewe; Osnovi na komerircijalnoto i finansisko rabotewe; Delovna pismena komunikacija i kultura na govor; Delovna korespodencija na angliski jazik; Primena na informaciona tehnologija vo kancela-riskoto rabotewe; Protokol i bonton vo sekretarskata profesija.

Upisot e vo tek. INFORMACII SEKOJ RABOTEN DEN OD 09 – 20 ÂSOT.

Ruzveltova 6, 1000 Skopje Ruzveltova 6, 1000 Skopje tel/ faks 02/ 3213-409tel/ faks 02/ 3213-409

02/ 3215-026 02/ 3215-026 e-mail : e-mail : [email protected]; [email protected];

[email protected] [email protected] www.kds.com.mkwww.kds.com.mk

KURS ZA OFFICE MANAGER(96 ÂSA)

М6 Едукативниот Центарима чест да Ве покани набизнис семинар на тема:

“Потрошувачко однесување”со

Отилија ДорњеиЕксперт за истражување на однесувањето

на потрошувачите

на23 Март, 2011 г.

Kонтакти:

МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ КонсалтингВасил Стефановски 8/1, Скопје Тел/факс: +389 2 31 21 [email protected]

Kо

МАВаТелco

За нас:

МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ Консалтинг е уникатен вид на Македонска компанија, дел од МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ, која нуди консултантски услуги од областа на развој на бизниси (Долгорочна Стратегија, Маркетинг, Продажба и Извоз), како и обуки за јакнење и зголемување на мотивацијата на работните тимови. Основни насоки и принципи во нашето работење: Програма креирана токму според вашите потреби Уникатен и креативен пристап во имплементирањето на програмите Интерактивна методологија со максимална инволвираност на учесниците Обука во Пракса - Подршка и следење на тимовите при работењето Видлив резултат на краток и долг рок „Секогаш повеќе“ за нашите клиенти

Годишен Продажен Состанок

алоцирање на заедничките проблеми и дефинирање на идните предизвици (продажни цели)

работење (алоцирање на јаките и слаби страни на тимовите)





ПРОДАЖНА СТРАТЕГИЈА

АКЦИОНЕН ПЛАН 2011

Зголемување на продажбата со постоечките ресурси

продажната стратегија

на продажниот тим и подготовка на алатки за продажба)

стратегијата

РАЗВОЈ НА ТИМОВИ

Зголемување на ефикасноста на работните тимови

тимско работење

вештини

вештини

ПРОГРАМА ПРОЛЕТ 2011

...за активниот пролетен период преку програми специјално скроени според Вашите потреби

www.macedonia-consulting.com www.macedonia-export.com www.mamasfood.mk www.kupipodarok.com www.NamaliVnatresenDolg.com

Подгответе го тимот... Обука: Менаџирање на ЕУ проекти (EU Project Management)

Времетраење: 2 месеци/ 2 пати неделно х 2 часа (вкупно 32 часа)

Следен термин: 1 април 2011, 1 мај 2011

Обуката е наменета за млади луѓе со или без работно искуство кои имаат интерес за работа на европски проекти во непрофитниот,профитниот, или во јавниот сектор.

Обуката опфаќа:

• основи на проектен менаџмент, што е проект, што значи терминот проектен менаџмент, менаџирање со проекти наспротименаџирање на организации,

• фази во проектниот циклус, вовед во основните фази и компоненти на проектниот циклус,• анализи на потреби, проблеми, ризици, ефективност, cost-benefit, заинтересирани страни (stakeholders),• формулирање на цели и активности, inputs, outputs, outcomes, deliverables; дефинирање на анализа нa концептите на

effectiveness, efficiency, impact;• вовед во временско планирање• вовед во анализа на логиката на проектот (logical framework analysis)• менаџирање на тимови, менаџирање на време, менаџирање на трошоци, менаџирање на ризици, итн.• вовед во европските фондови и програми• Европскипрограми отворени за Македонија и регионот (IPA, FP7, TEMPUS, Europe for Citizens, Culture, CIP, IPARD, Cross-

Border Cooperation, итн.); тековно следење на можностите во рамките на ЕУ програмите, разлики помеѓу ЕУ и други прогами,разлики помеѓу различни европски програми, итн.

• подготвување нa проекти, идентификација и селектирање на партнери, договарање и преговарање на партнерства, основнинасоки за спроведување на проекти, менаџирање на односи со донатори, градење на односи со донатори, анализа надонаториски принципи и практики, итн.

• буџетирање, буџетско планирње, финансиско раководење со проекти• анализа на вистински, одобрени и спроведени ЕУ проекти, практична работа со ЕУ формати и инструменти кои се користат

во ЕУ проекти, итн.

Цена:

- цена за еден учесник е 4,000 ден (+ДДВ). Moжно е плаќање на рати. На крајот на обуката секој учесни добива сертификат.

Начин на пријавување:

Пријавете го вашето учество на телефоните:

02 3 23 229002 5 21 6080,

или електронски на [email protected]Директор на обуката е Др. Ристо Карајков. Др. Карајков има докторат по меѓународен развој од Универзитетот во Болоња, Италија.Неговите истражувачки соработки вклучуваат и престој при престижниот Center for Civil Society Studies на Johns Hopkins University, во САД,како и на UNU WIDER во Хелсинки. Др. Карајков има повеќе од 10-годишно искуство во НВО секторот во Македонија, регионот, ипошироко.

Забелешка: Пожелно е (но не неопходно) учесниците на обуките да имаат основни познавања на англиски јазик и работење со компјутер

Klub za Bliski Istok i MagrebSREDBA VO PRESRET NA POSETATA NA INVESTITORI OD KATAR VO REPUBLIKA MAKEDONIJA24.3.2011 godina, vo 10:00 ~asotStopanska komora na Makedonija, sala 3 na 3. kat

Dokolku imate investicionen proekt, sloboden investicionen kapacitet, barate investitor za green field investicija ili joint venture, postoi mo`nost Va{ite proekti da gi realizirate so investitori od Katar. Na 6 i 7 juni 2011 godina vo Skopje za vreme na oficijalnata poseta na Emirot na Katar na Republika Makedonija, makedonskite kompanii, so investicioni proekti, }e imaat mo`nost da se sretnat so katarski investitori – kompanii-~lenki na Trgovskata komora na Katar i Asocijacijata na biznis-meni na Katar. Dokolku ste zainteresirani za nastanot, potvrdete go Va{iot interes za u~estvo na podgotvitelnata sednica, na 24 mart 2011 godina. vo Stopanskata komora na Makedonija.

KONTAKT:QUBICA NURI,

TEL. (02) 3244045FAKS (02) 3244088

E-MAJL: [email protected]

Стрес и управување со стрес 25 Март Цел на обуката

Целта на обуката е стекнување вештини за справање со стрес и управување со стресни ситуации преку користење соодветни алатки и техники. По завршувањето на обуката учесниците ќе можат: да препознаат симптоми на стрес како и симптоми на прегорување кај себе и други; да ги идентификуваат причинителите за стрес; да употребат техники за избегнување и/или справање со стрес и стресни ситуации; да постават стратегии за справање со стрес како во работната средина така и на лично поле; и друго.

Опфат –теми

Што е притисок? Што е стрес? Хиерархија на вештини на управување со сопствениот живот. Поврзаност помеѓу изведба и ниво на стрес Клучни фактори во стресот Причинители на стрес Тип на личност Симптоми на стрес Когнитивни, Емоционални, физички, бихевиорални симптоми Што е прегореност? Симптоми на прегореност Начини за справање со стрес и стресни ситуации Стратегии за справање со стрес Организациски и персонални стратегии Совети за избегнување и справање со стрес

Методологија на работа

Обуката е од интерактивен карактер со практични и применливи вежби, како и употреба на визуелни помагала (ЛЦД проектор, лап-топ и/или компјутер, флип-чарт и друго)

Секој учесник ќе има можност на крајот од обуката практично да ги примени вештините и техниките совладани за време на обуката.

Материјали

Презентациска скрипта; прирачник; формулари како обрасци; и други дополнителни материјали кои ќе може да се користат во секојдневието. Материјалите ќе бидат доставени по е-пошта до секој од учесниците.

По завршување на обуката секој слушател добива Сертификат за учество.

За повеќе информации и пријавување на: Тел. 02 32-46-041 / 075 44-66-86 / 075 44-67-06 / 071 32-41-70 [email protected]; [email protected] www.esp.com.mk Адреса: ул. Железничка бр. 58, Скопје

27KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK Tenderi / Konferencii i saemi

Re{enie za va{ata finansiska idninaSekoj PonedelnikSinergija Plus

Potro{uva~ko odnesuvawe 23.03.2011 M6 Edukativen Centar

Proekten menaxment 23.03.2011Kosmo inovativen centar

Socijalnite mreì kako alatka za nao|awe rabota24.03.2011CS Global

Energetski efikasni sistemi24.03.11 Kosmo inovativen centar

Obuka za aplikacija na EU fondovi24.03.2011Clear View

Forum Kako da go osvoite kupuva~ot (Majkl Kol)25.03.2011Triple S Learning

Biznis delovno pregovarawe25-27.03.11 Delta centar

Analiza na finansiski izve{tai25.03.2011Triple S Learning

Stres i upravuvawe so stres25.03.11 ESP

Investicisko planirawe i menaxment26.03.2011Kosmo Inovativen Centar

Upravuvawe so konfliktni situacii26.03.2011 ESP

Trening za treneri 31.03.11 Clear View

Gerila Marketing na internet31.03 - 02.04.11Triple S Learning

Za pove}e informacii odete na www.no.net.mk

Vodi~ za neformalno obrazovanie - Aktuelni obuki

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Op{tina Kru{evoPREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Uslugi za privremeni vrabotuvawa za �potrebite na op{tina Kru{evoLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcure- �mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=1c9529df-3544-4aaa-8ea2-d16037ac2fd1&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ:JP Komunalna higiena SkopjePREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Obuka na menaxerski - tim-menaxersko �raboteweLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcure- �mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=5b105250-0904-4a19-988e-248965-fb18a1&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: JP Komunalna higiena SkopjePREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Obuka na menaxerski - tim - menaxersko �raboteweLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcure- �mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=5b105250-0904-4a19-988e-248965-fb18a1&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Grad SkopjePREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Revizija i konsultanski uslugi za proekti �

Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementInt- �egration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=f60150fa-cbc8-4d81-abfc-6848934-bb181&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika MakedonijaPREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

uslugi za prevoz na VIP delegacii i drugi �slu`beni delegacii za vreme na odrùvawe na razni manifestacii.Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementInt- �egration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=1e4d0913-6413-4e33-8823-4977f1bcd55f&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Direkcija za zadolìtelni rezervi na nafta i nafteni derivatiPREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Nabavka na nafteni derivati za zadolìtelnite �rezervi na Republika MakedonijaLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementInt- �egration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=bee0ccd0-29df-4f9f-89dc-2-f2a3f6c0981&Level=2

KAPITAL TENDERIOGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: AD MEPSOPREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Izrabotka na revizija na Dràvna �Urbanisti~ka Planska Dokumentacija za: Izved-ba na priklu~ok na TS 110/35/10 kV Petrovec (~etiri stolbni mesta) so vlez-izlez, so se~ewe na DV br.101/2, TS Skopje4-TS Veles.Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcure- �mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=605fe045-31a6-457e-bba7-d2292810384e&Level=2

МАКЕДОНСКАТА АСОЦИЈАЦИЈА ЗА ЧОВЕЧКИ РЕСУРСИ ОБЈАВУВА

К О Н К У Р С

ЗА НАЈДОБАР ЕСЕЈ од областа на ЧОВЕЧКИТЕ РЕСУРСИ на тема:

Конвергентност: преобразба на улогата на ЧОВЕЧКИТЕ РЕСУРСИ како катализатор

Почитувани професионалци од сферата на човечките ресурси !

� Остварете можност за ваша афирмација како професионалец;

� Освојте парична награда;

� Учествувајте на Европскиот натпревар за човечки ресурси 2011 како најдобар есеј од Македонија;

� Обезбедете си бесплатен транспорт, сместување и котизација на 25-тата Европска конференција за менаџирање на човечки ресурси во Истанбул, Турција, во организација на Европската асоцијација за човечки ресурси, од 28 до 30 септември 2011 г.

Напишете есеј...

Оние кои најкреативно и најоригинално ќе можат да ја опишат и објаснат визијата за тоа како стратегиите, целите и практиките за човечки ресурси и перформанси се спојуваат една со друга, на кој начин менаџментот на човечките ресурси се стреми да ги обедини активностите и процесите за менаџирање на човечки ресурси меѓу кои и организацискиот развој, менаџирањето на брендот, комуникацијата, психологијата, социологијата и некои други теми – области кои досега независно се развиваа едни од други.

...и придружете ни се

Рокот за испраќање на трудови е 1 мај 2011 година на:

� електронската адреса: [email protected];

� по пошта, на адреса: ул. Васил Ѓоргов бр.11, кат 1, Скопје, Република Македонија.

Победникот од Република Македонија ќе биде избран и свечено промовиран од страна на Асоцијацијата најдоцна до 25 мај 2011 год. (за повеќе информации постете ја веб-страницата на Македонската асоцијација за човечки ресурси http://www.mhra.mk )

Дали се заинтересирани професионалците од нашата земја?

Нам најмногу нè интересира за тоа како вие гледате на иднината!

Срдечен поздрав,

Македонска асоцијација за човечки ресурси


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Op{tina Kru{evoPREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKAPredmet na dogovorot za javna nabavka:

Uslugi za privremeni vrabotuvawa za �potrebite na op{tina Kru{evoLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcure- �mentIntegration/PublicAccess/Dossie/dosi-eRPP.aspx?EntityId=1c9529df-3544-4aaa-8ea2-d16037ac2fd1&Level=2


DOGOVOREN ORGANNaziv na dogovorniot organ: Op{tina ЧairPREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA

Urivawe na bespravno izgradeni i postaveni �objekti za koi e povedena postapkaLink: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementInt- �egration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP.aspx?EntityId=9eda8c0f-255d-41bd-b38d-6-a561aca2fbb&Level=2

TOP 100

ZA SITE INFORMACII JAVETE SE NA:TEL. 02 3298 110 LOK 102 LICE ZA KONTAKT: JASMINA SAVOVSKA TRO[ANOVSKIILI ISPRATETE E-MAIL NA: [email protected] KAPITAL MEDIA GROUP DOOP-FAH 503 1000 SKOPJETEL. 02 3298 110; FAKS. 02 298 111

ÎTAJTE VOSPECIJALNI PRILOZI

APRIL

MEBEL EDUKACIJA AVTOMOBILIZAMTOP 100 IZVOZNICI

Za site informacii i pra{awa okolu oglasuvaweto obratete se do mar-keting sektorot na e-mail: [email protected] tel: 02 3298 110lice za kontakt: Jasmina Savovska Tro{anovski

Vo edicijata TOP 100 IZVOZNICI }e bidat vklu~eni rangirawa na 100-te najgolemi izvozni kompanii vo Makedonija, kako i rangirawa spored nekolku drugi pokazateli:� Top 100 najgolemi izvoznici� Top 50 najizvezuvani proizvodi � Top 10 izvozni pazari � Top 10 neto izvozni industriiVo ramki na Edicijata }e bidat objaveni pove}e analizi kako: � Izvoznite aduti na Makedonija

vo 2011 godina� Izvozot i rekordniot rast na cenite

na energijata, hranata i surovinite� Analiza na izvozot na hrana i

zemjodelski proizvodi � Izvoz na softver od Makedonija� Izvozot na vino i pijaloci� Kako do uspe{na promocija

na makedonskiot izvoz?� Tajnata na usp{enite izvozni strategii

Vo tekot na izminatata 2010 godina ekonomskata kriza na najsurov na~in pokaà kolku svetskata ekonomija e globalna i deka pojavite koi

se slu~uvaat ne go zaobikoluvaat nikogo. No, pokaà i deka ekonomi-ite koi se izvozno orientirani mnogu pobrzo izlegoa i ja prebrodi-ja ekonomskata kriza. Tokmu zatoa izvozot stanuva povaèn od sekoga{. Politi~kite lideri od celiot svet ve}e i otvoreno vodat valutni vojni i sklu~uvaat neprirodni ekonom-ski sojuzi i dogovori so cel da go zgolemat izvozot na kompaniite. Kade e Makedonija vo ovaa vojna za izvozno osvojuvawe na svetot? Ova e vreme koga Makedonija kako dràva so site raspoloìvi kapaciteti mora otvoreno i organizirano da zastane zad izvoznicite i pogole-miot izvoz da go stavi vo funkcija na pogolemiot ekonomski rast i otvaraweto na novi rabotni mesta. Se drugo e beskorisno tro{ewe na pari i vreme.

1 APRIL, SPECIJALNA EDICIJA

TOP 100 IZVOZNICIKapital Media Group vo sorabotka so doma{ni analiti~ari i eksperti ja podgotvuva tretata godi{na edicija TOP 100 IZVOZNICI

e se dddooo mmmaaaarrrr--

dat izvozni

wa spored

pove}e

i

IZVOZNICI

252-kapital-22.03.2011

Documents

Transcript of 252-kapital-22.03.2011