25. decembar 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 25. DECEMBAR 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

BROJ 50 CENA 30 DIN.

Naredni broj â~anskog glasa izlazi 9. januara 2015.

Wegova svetost patrijarh srpski Irinej

DOK BUDEMO ÛVALIONO [TO JE NA[EBI]EMO NAROD 3

Branko Kuki}VITEZ POZIVA 9

Stari â~ak na slici Dragana ]irkovi}a„NOSTALGIJA”, SLIKA KOJAPRIÂ... 19

Bend "Krug"DOBRI STE, MOMCI! 25

KUD iz ParmencaSRPSKO KOLOU FRANKFURTU 27

â~anski studenti bra}a Jelesijevi} o utiscimaiz AmerikeISKUSTVO JE NAJBOQALEKCIJA 33

Najpoznatiji makedonski kuvar VlatkoOgnenovskiSAMO "SEQANKE" NE KUVAJU 22

Jo{ jedan literarni poduhvat profesoraQubomira Radivojevi}a [ajeJEDINO ]E DOBROTASPASITI SVET 21

Predsednik SNS AleksandarVu~i}POZIVGRA\ANIMA DAPODR@E REFORME

35

"Nova Srbija" konvencijamazavr{ila predizbornu kam-pawu ZASLU@ILIPOVEREWEDRAGAÊVACA

34

Sneàna Bogosavqevi}Bo{kovi}, ~lan Glavnog odbo-ra SPS-aPOQOPRIVREDAVELIKA [ANSASRBIJE

34

Bo{ko Obradovi}, PokretDveriOTVORENO PISMODRAGAÊVCIMA

38

IZBORI U LUÂNIMA

„Grand kafa”

svim na{im

~itaocima pok-

lawa KALENDAR

za 2015. godinu

SRE]NINOVOGODI[WI

I BO@I]NIPRAZNICI

2 ^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINEMARKETING

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI IRINEJ, NAKON DODELE PRIZNAWA U Â^KU

3INTERVJU

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Registarski broj: BD 82596/2007

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradNedeqnoISSN 0350-9613COBISS.SR - ID 15955970

Va{a Svetosti, kako ste do~ekali vest da ste dobitnikDecembarske nagrade u svom zavi~aju?

- Moram da kaèm, iznenadio sam se. Ja sam do sada dva,tri puta pozivan, mislio sam o gradu â~ku, japratim preko {tampe sve {to se de{ava u â~-ku i radujem se svakom dobru i uspehu â~ka,kao {to malo te èqe idu na drugu stranu kadane{to nije dobro. Nadam se da vi{e ima dobranego onog drugoga, no takav je ìvot. Dakle, ni-sam to o~ekivao, neosporno zna~ajno, to je mojponos, to zna~i da moj grad, narod ovog krajazna da pripadam ovoj sredini, ovom podnebqu,narodu, tradiciji, i na{im divnim obi~ajimai ja se time ponosim, a i â~ak ima ~ime da seponosi. Ne znam kol’ko su dana{wi â~anisvesni koliko zna~i prisustvo Ov~arsko-ka-blarskih manastira. Qudi koji posete mana-stire osete kako oni vr{e vrlo veliki uticajna svoje posetioce, one pozitivne, moralne uti-caje. I na mene su, u svoje doba u~inili taj uti-caj, tako da sam se ja vrlo rano, bar u svojoj pod-svesti, opredelio za ovaj put koji sam daqe iza-brao. U svakom slu~aju, hvala Gradu i gradona-~elniku, i svima onima koji su se setili mojeli~nosti. To mnogo zna~i, bi}e to moj novi po-nos Gradom â~kom i ovim krajem.

Na{ narod se sve vi{e vra}a svojoj tradici-ji i veri u ovim te{kim vremenima...

- Pa, hvala Bogu, na{ narod se polako vra}a crkvi, ono{to je posebna radost, na{a omladina se uglavnom orijen-ti{e crkvi, ima naravno, jo{ uvek onih koji druga~ije mi-sle, i to je wihovo pravo, to je stvar wihove slobode. Ali,pre neki dan smo imali sastanak sa direktorima osnovnihi sredwih {kola, i tada smo dobili informaciju da600.000 u~enika i wihovih roditeqa zahtevaju da se vero-nauka odràva u {kolama, to je veliki broj, a to je ipakznak da se na{ narod vra}a svojoj tradiciji, vra}a se svo-

jim vrednostima koje su ga u~inile narodom, vrednostimakoje su mu davale snagu da prebrodi ono {to je doìvqa-vao, razne Scile i Haribde, i blagodare}i ba{ toj tradi-ciji i predawu, porodici i porodi~nim obi~ajima, mismo nadìveli sve mogu}e te{ko}e, nadamo se da }emo i sa-da{we, koje nisu male. Na{ poloàj u svetu, na{a istori-

ja, mada mnogi èle da to stave na stranu, ipak, te vredno-sti ostaju vrednosti. Ja ~esto volim da kaèm, dukat kojipadne u blato i u pra{inu, jeste u pra{ini, ali uvek je du-kat i ima svoju vrednost. Prema tome, na{a etika, na{iobi~aji, tradicija, na{a vera, istorija je ta, koja nam jedala te vrednosti, na wima smo mi zidali i li~nu i narod-nu kulturu, i hvala Bogu, imamo ~ime da se ponosimo, i toje na kraju krajeva, ono po ~emu }e nas svet i danas i sutraceniti. Imamo ~ime da se pohvalimo, ono {to mi imamo usvojoj istoriji i kulturi je zaista za na{e hvaqewe pred

svetom. Mo`da svet to ignori{e u jednom trenutku, ali,~iwenice su ~iwenice, istina je istina.

Va{a Svetosti, danas kada se srpski narod ponovo nala-zi na raskrsnici interesa istoka i zapada, {ta savetujetesvom narodu, kako da razmi{qa, u kom pravcu da se kre}e?

- Mi, pre svega moramo da budemo svoji, da gledamo u se-be, u na{u otaxbinu, u ono {to je na{e, u na{u blagoslo-venu zemqu, da se malo vratimo tim na{im vrednostima, ida budemo mnogo agilniji u radu i u trudu, bez obzira konam pruà i daje. I da na{ ìvot ne zavisi od nekog. Onzavisi od nas. Mi, pre svega, moramo na najboqi na~in daiskoristimo ono {to nam je Bog dao. Dao nam je bogatu iblagoslovenu zemqu, da tu zemqu obra|ujemo, a na{i pre-ci, ja to dobro znam, na{ doma}in seqak kada je imao hle-ba za sebe i hranu za stoku, on je time sve probleme re{a-vao. Mi to imamo i to treba da iskoristimo. A onda, si-gurno, ne da kle~imo pred ma kim, nego da ~ekamo da nasmnogi o~ekuju i èle da budemo sa wima, a ne da molimo ikle~imo da budemo u wihovoj blizini, u wihovoj zajedni-ci.

Aktuelni ekumenizam, ujediwewe hri{}anstva, propa-gira jedinstvo i qubav u svetu. Koliko taj ekumenizam mo-è uni{titi autenti~ne vrednosti Pravoslavqa i Sveto-savqa?

- Ekumenizam ne sme da uni{ti vrednosti Pravoslavqa.Pravoslavqe je dar Boìji svakome ~oveku i mi ne smemoPravoslavqe uzeti i staviti ga pod svoj pazuh, da to budesamo na{e. Mi smo kao Pravoslavna crkva pozvani da satom istinom upoznamo sve ostale qude. Tragedija hri-{}anstva je {to je svojevremno do{lo do podele na isto~-nu i zapadnu crkvu, a posledice toga su ogromne i danas.Kada bi bilo jedinstva i zajednice, mnogo {to {ta ne bibilo, nego bi bili jedinstveni, zato na{a crkva èli kon-takt, èli ekumenizam sa svima, ima dobre i voqe, da imkaè, da ih upozna i da im iznesemo za{to smo za jednuistinu koju ispovedamo i da pozovemo i drugu stranu i pi-

tamo {ta oni imaju protiv te istine, i da ujednom hri{}anskom i jevan|eqskom razgovo-ru i dijalogu, do|emo do istine koju nam jeBog otkrio.

Kako tuma~ite apokalipti~na upozorewakoja neprekidno stiù preko medija sa zapada,o kraju sveta, o mogu}im katastrofama, vanze-maqcima koji ugroàvaju planetu, o svaka-kvom zlu koje se kontinuirano najavquje?

- To vi{e {ire sekta{i, i zapadni i na{i.O danu tome i ~asu, niko ne zna. Prema tome,treba jo{ mnogo vremena da pro|e po Otkro-vewu, da se re~ Jevan|elska prenese {iromsveta. Jo{ ima naroda koji nisu ~uli re~ Je-van|elsku, a potom, na kraju krajeva, sve {topo~ne, to ima svoj kraj. Kao {to i mi imamosvoj po~etak i svoj kraj. Ali, za mene je kao ~o-veka, kada zavr{im svoj ìvot, za mene je tokraj sveta, i mi treba vi{e da brinemo o svo-me ìvotu, o svome kraju, da nas na|e kao qu-de, kao hri{}ane, a ne da mislimo o onome{to je Boìja misao i Boìje delo.

Kako ste doìveli mlade u â~ku koji ra-do neguju tradiciju? Koliko o~uvawe simbola

nacije doprinosi o~uvawu na{eg identiteta?- Da, kad bi se na{a omladina bavila i sportom i dru-

gim zajedni~kim zanimawima u sferi kulture i tradicije,ne bi bilo mnogo toga me|u mladima. Neophodno je i po-trebno da mladi qudi utro{e vreme u ne{to korisno, je-dan socijalni na~in ìvota i rada, to je neophodno. Dokbudemo ~uvali jezik, }irilicu i ono {to je na{e, bi}emonarod, kad to izgubimo, onda }emo biti neki drugi narod.

Zorica Le{ovi}

Stanojevi}

DOK BUDEMO ÛVALI ONO [TOJE NA[E BI]EMO NAROD

Dobitnik Decembarske nagrade Grada â~ka,Wegova Svetost Patrijarh srpski Irinej, ro|enje 1930. godine u selu Vidova kod â~ka, podnoKablara, pod svetovnim imenom Miroslav Ga-vrilovi}. Osnovnu {kolu zavr{io je u rodnomselu, Gimnaziju u â~ku, Bogosloviju u Prizrenui Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamona{iose u manastiru Rakovica 1959, a tada{wi pa-trijarh srpski German ga je rukopoloìo u ~injero|akona i jeromonaha, u oktobru iste godine.Bio je profesor Prizrenske Bogoslovije, a post-diplomske studije zavr{io je u Atini, posle ~e-ga je bio upravnik Mona{ke {kole u Ostrogu, apotom i rektor Prizrenske Bogoslovije. Za vi-karnog episkopa moravi~kog i vikara patrijar-ha Germana izabran je maja 1974. Episkop ni{kipostaje 1975. nakon zasedawa Svetog arhijerej-skog sabora SPC. Odlukom Izbornog saboraSPC, 22. januara 2010. godine izabran je za Pa-trijarha srpskog i dan kasnije ustoli~en u Pe}-koj patrijar{iji. Brojne su zasluge Patrijarhasrpskog Irineja za razvoj Pravoslavqa u zemqii rasejawu, i trud na podizawu novih i obnovipostoje}ih hramova SPC. Veoma je blizak naro-du i sve {to radi i sam kaè, radi za svoj na-rod i wegovo ime. I kada otvoreno govori ostradawu srpskog naroda, poziva na pomirewe,zajedni~ki ìvot i toleranciju i isti~e da jeuloga Srpskog Patrijarha da sa svojim narodomdeli dobro i zlo i bude wegov duhovni vo|a. SaWegovim Preosve{tenstvom razgovarali smonakon sve~ane dodele Decembarske nagrade, ko-ju mu je rodni grad dodelio za brojne zasluge.

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 5DRU[TVO

Pre nego {to jepredloèna odlukao dodatnoj finan-

sijskoj podr{ci porodicisa decom, koju je utvrdiloGradsko ve}e, na sedniciod 23. decembra, trebalo jeorganizovati “{irokustru~nu raspravu” i u re-{avawe ove problematikeukqu~iti stru~wake raz-li~itih profila, kako biovaj vaàn akt bio {tokvalitetniji. Bez obzirana taj “propust” i brzinukojom je doneta, odlukapredstavqa dobar pravniokvir i temeq, koji }e, uzavisnosti od iskustava za-paènih tokom prakti~neprimene, i pre svega, odfinansijskih mogu}nostibuxeta u narednoj godini,“u hodu” biti dogra|ivan.Ovu konstataciju ve}ina~lanova Gradskog ve}a iz-rekla je nakon {to je na-~elnica Gradske uprave zadru{tvene delatnosti Na-de`da Vuksanovi} podrob-no objasnila predlog odlu-ke, zasnovane na Zakonu ofinansijskoj podr{ci po-

rodici i Zakonu o komu-nalnim delatnostima:

- Razlog za dono{eweove odluke kojom su, ina~e,utvr|ena dodatna prava ive}i obim od onih utvr|e-nih zakonom, i povoqnijiuslovi za wihovo ostavri-vawe, je podsticaj ra|awana teritoriji Grada â~-

ka, posebno podsticaj ra|a-wa tre}eg i svakog nared-nog deteta i poboq{aweuslova za zadovoqeweosnovnih potreba dece -objasnila je Vuksanovi}kai navela nova prava finan-sijske podr{ke koju poro-dice mogu ostvariti. Re~ jeo regresirawu dela tro-

{kova boravka dece u vrti-}ima, ~iji osniva~ nisugradske pred{kolske usta-nove, ve} druga pravna ifizi~ka lica, novogodi-{woj ~estitki za dete kojeje prvo ro|eno u Novoj go-dini i subvencionisawutro{kova komunalnihusluga porodicama sa troje

i vi{e dece. Osim toga, od-lukom je predvi|eno i damajke koje rode troje, ~e-tvoro i vi{e dece imajupravo na poseban mese~niroditeqski dodatak, a po-rodice sa decom sa poseb-nim potrebama pravo nasubvencije tro{kova komu-nalnih usluga. Ukolikoova odluka zaìvi, Grad }eiz buxeta ubudu}e regresi-rati i tro{kove ishraneu~enika osnovnih {kola u{kolskoj kuhiwi.

Po{to je podsetila dasu neka prava porodica sadecom do sada ure|ivanaaktima niè pravne snage(jednokratna nov~ana po-mo} za novoro|eno dete,

novogodi{wa ~estitka zaprvo dete ro|eno u Novojgodini, regresirawe tro-{kova boravka u vrti}ima,letovawa u Ulciwu i pre-voza u~enika sredwih {ko-la), Vuksanovi}ka je nagla-sila da je za nova prava uoblasti dodatne finansij-ske podr{ke porodicama ugradskom buxetu predvi|e-no 127.813.000 dinara. Ra-~unaju}i ta i sredstva neo-phodna za ostvarivaweprava koja su porodice ideca ostvarili u ovoj iprethodnim godinama, zaovaj vid finansijske podr-{ke bi}e izdvojeno skoro20 odsto buxeta, konstato-vala je na~elnica Vuksano-vi}, uverena da se postupnomogu uvoditi nova i pro-{irivati postoje}a prava,a sve u skladu sa realnimizvorima prihoda u grad-skom buxetu.

Na sednici u utorakusvojeni su predlozi nad-le`nih komisija o izve-{tajima korisnika buxet-skih sredstava (sportskihorganizacija i klubova,udruèwa i medija) i done-ta odluka da sa pozicijestalna buxetska rezervapreduze}ima JKP “Mora-vac” i “Unipromet” budeispal}eno 1,2 miliona di-nara, odnosno 414.000 di-nara za sanaciju {tete odpoplava i klizi{ta u Gor-woj Trep~i.

M. N.

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG ODLUKE O DODATNOJ FINANSIJSKOJ PODR[CI PORODICAMA SA DECOM

VE]I OBIM PRAVA NEGO[TO JE ZAKON PREDVIDEO

Pro{le sedmice je odràna Skup{tina Udruèwaratnih vojnih invalida i porodica poginulihboraca grada â~ak, kojoj su prisustvovala 34

~lana. Jednoglasnom odlukom usvojeni su program rada ifinansijski plan Udruèwa za 2015. godinu. Potom jepredsednik Udruèwa Nikola Davidovi}, ~lanovimapredstavio Nacrt Zakona o pravima boraca, ratnih in-valida, civilnih invalida rata i ~lanova wihovih po-rodica, koji se moè videti na sajtu Ministarstva, kao ina sajtu Udruèwa . Davidovi} je podsetio ~lanove na ak-tivnosti Udruèwa, te{ku materijalnu situaciju, nedo-statk finansijskih sredstava, {to uti~e i na oteàno re-alizovawe programa, naglasiv{i da ima pojedinaca ifirmi koje im pomaù.

N. R.

ODR@ANA SKUP[TINA UDRU@EWA RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA

POGINULIH BORACA GRADA Â^KA

USVOJENI PROGRAM RADA

I FINANSIJSKI PLAN

Zahvaquju}i velikoj pomo}i i angaòvawu Gradskogve}a Samostalnog sindikata â~ka i gradskog ruko-vodstva, radnici Fabrike hartije su pro{le sedmi-

ce, posle tri godine i osam meseci dobili prve plate, od-nosno po devet “minimalaca”. Sredstva za isplatu delazaostalih zarada za 264 radnika, koji su radili do mo-menta kada je, zbog prezaduènosti i blokade ra~una,firma prestala da radi, obezbe|ena su iz Republi~kogfonda solidarnosti, kaè biv{i predsednik Samostal-nog sindikata FH Milo{ Tripkovi}:

- Ispla}eno nam je po devet “minimalaca”, na osnovusatnice od 115 dinara, tako da su radnici u proseku pri-mili po oko 170.000 dinara. Novac smo dobili posle trigodine, osam meseci i sedam dana, a u me|uvremenu nekaprimawa su imali samo pojedinci koji su bili na birou.Posle ove isplate, fabrika nam duguje jo{ tri “minimal-ca”, koja bismo trebalo da dobijemo posle prodaje fabri-ke i jo{ 20 zarada, za koje imamo izvr{nu presudu suda.Po{to ona nije ispo{tovana, mora}emo da se àlimo vi-{em sudu i ukoliko i on spor ne re{i u na{u korist, à-li}emo se Sudu u Strazburu - najavio je Tripkovi}.

On podse}a da je fabrika zbog dugovawa od oko 15 mi-liona evra, blokade ra~una i iskqu~ewa struje, prestalada radi 24. aprila 2011. godine i da je u julu pro{le go-dine Privredni sud nad wom pokrenu ste~ajni postupak.Osim toga, radnici potraùju i sredstva za penzijsko izdravstveno osigurawe, jer im sta` nije “povezan” od2007. godine, odnosno za proteklih sedam godina, dopri-nosi za PIO upla}eni su samo za devet meseci staà. Ia-ko su se u proteklom periodu pojedini i doma}i i straniinvestitori interesovali za kupovinu ovog, nekada uspe-

{nog ~a~anskog kolektiva, prodaja jo{ uvek nije ogla{e-na:

“Prodaju ko~i Zakon o restituciji, jer advokat biv{egvlasnika, zbog protesta svih advokata u Srbiji, nije do-{ao na posledwe ro~i{te. Zemqa na kojoj su podignutiobjekti fabrike ne moè biti vra}ena vlasniku, ve} onmoè biti obe{te}en finansijski, ili mu ponu|eno dru-go zemqi{te. Prema na{im saznawima, jo{ uvek ima za-interesovanih kupaca, mada }e se namere najozbiqnijihpartnera znati tek kada prodaja bude ogla{ena”, obja-{wava biv{i prvi ~ovek Samostalnog sindikata, nagla-{avaju}i da je za proteklih skoro ~etiri godine, imovi-na fabrike koliko - toliko sa~uvana i da je za pokretawekotlarnice i dve novije ma{ine za proizvodwu papirapotrebno najvi{e dva meseca.

Ogla{avawe prodaje Fabrike hartije odlaè samoprotest advokata, potvr|uje i zamenik gradona~elnikaRadenko Lukovi}:

- Radnicima je ispla}eno po devet minimalnih zarada,na osnovu Zakona o ste~aju, koga je Privredni sud nadovom firmom pokrenuo pro{le godine. O~ekujemo da, ~imprestane protest advokata, bude zakazano novo ro~i{tesa podnosiocima zahteva za povra}aj imovine na kojoj supodignuti objekti i pogoni ovog preduze}a. Nesporno jeda }e wihov zahtev na ro~i{tu biti odbijen, jer im imo-vina ne moè biti vra}ena u naturi, tako da }e biti upu-}eni da svoja prava, odnosno naknadu ostvaruju od Repu-blike - obja{wava Lukovi}, uveren da }e biti zaintere-sovanih kupaca, spremnih da obnove fabriku, izmireobaveze prema poveriocima i pokrenu proizvodwu.

M. N.

RADNICI FABRIKE HARTIJE POSLE TRI GODINE I OSAM MESECI DOBILIPLATE - PO DEVET „MINIMALACA”

PRODAJA JO[ NEIZVESNA, ZBOG PROTESTA ADVOKATA

Na 105. i 106. sed-nici Gradskogve}a razmatranisu programi i

planovi poslovawa ~a~an-skih javnih i komunalnih,kao i regionalnih preduze-}a “Rzav” i “Duboko”. Iakosu wihovi buxeti za nared-nu godinu u skladu sa pre-porukama Vlade Srbijeskromniji i {tedqiviji,ne}e biti udara na xep gra-|ana.

Buxet Javnog preduze}a“Gradac” za 2015. iznosi}e542 miliona dinara. Novi-na u wihovom programutrebalo bi da bude i dodat-nih 50 miliona koje }epreduze}e dobiti od repu-blike za ure|ewe UliceDragoslava Boji}a u Qubi-}u. Ulica }e biti sre|iva-na povodom obeleàvawadva veka od Boja na Qubi-}u.

- S obzirom na to da sunas ove godine zadesile po-plave, buxet nam je mali.Ostvari}emo minimum, azahtevi su ve}i od milijar-du dinara, 960 miliona zagradske i 240 miliona zaseoske mesne zajednice.Stara}emo se da bar reali-zujemo kapitalne investi-cije, da zapo~nemo izgrad-wu Ulice 10. Nadamo se inovcu od dràve za ure|eweUlice Dragoslava Boji}a.Ukoliko ga ne bude, mora-}emo da je koliko-tolikosredimo - re~i su direkto-ra JP Gradac Neboj{e Jo-vanovi}a.

On je napomenuo i dagra|ani “Gradcu” dugujuvi{e od 500 miliona dina-ra. Dugovawa pojedinihprivrednih subjekata su za-starela, po{to su u me|u-vremenu zatvorili firmeili radwe.

- Pojedini gra|ani nisuznali da su obavezni dapla}aju naknadu za kori-{}ewe i ure|ewe gra|evin-skog zemqi{ta. Planiramoda pospe{imo prinudnunaplatu, a angaòvali smoi sudske izvr{iteqe. Iakoove godine nismo ostvari-li o~ekivane prihode, pri-menili smo drugi metod.Pribavili smo odre|enuimovinu u vlasni{tvo gra-da i nadam se da }emo usko-ro mo}i i da je prijavimo

bilansno prema apropija-ciji - naveo je Jovanovi}.

Gradona~elnik â~kaVojislav Ili} podsetio jeda u â~ku jo{ uvek ima 25hiqada nelegalizovanihobjekata. Ponovnim pokre-tawem procesa legalizaci-je i sklapawem reprogramasa pravnim i fizi~kim li-cima, mogla bi da buduobezbe|ena sredstva za iz-gradwu infrastrukture.Ili} je napomenuo i da bipre proslave velikog jubi-leja, trebalo da budu uklo-wene barake pored benzin-ske stanice “Helion” u Qu-bi}u.

ENERGENTI SKUPQI,CENE ISTE

Gradski ve}nici usvoji-li su i program poslovawaJavnog komunalnog predu-ze}a “â~ak”. Kako im jepredstavqeno na 105. sed-

nici, preduze}e za grejaweje u 2014. pozitivno poslo-valo, a takav trend bi}e na-stavqen i u narednoj godi-ni.

- Iako postoje realniuslovi zbog poskupqewagasa, ne}emo pove}avati ce-ne grejawa. Imali smo u vi-du te{ku finansijsku situ-aciju na{ih gra|ana. Ipak,imamo problema, kada jere~ o naplati. Po~eli su darade sudski izvr{iteqi io~ekujemo da }e procenatnaplate biti ve}i - napo-menula je Zorica Obu}ina,direktor sektora ekonom-skog poslovawa JKP â-~ak.

STO STANOVA NA KEJUMilan Dra{ki}, direk-

tor Gradske stambene agen-cije, ~ije je poslovawe ta-ko|e razmatrano na sedni-ci Gradskog ve}a, kaokqu~ne teme predstavio jeizgradwu 100 stanova naQubi} keju. Taj poduhvatfinansira}e Evropska raz-vojna banka.

- Za neprofitnu prodajuizdvoji}emo 70, a za zakup30 stambenih jedinica.Druga va`na stavka u na-{em planu su 24 stana naObreù. Wihova izgradwabila je pri kraju za Dangrada 2013. godine. Za{tojo{ uvek nisu dodeqeni,odgovor se krije u Uredbi okorisnicima, koju VladaSrbije jo{ uvek nije usvoji-

la. Ona bi omogu}ila grad-skim organima da formi-raju komisiju za dodelu tihstanova - objasnio je Dra-{ki}.

Kao ostala preduze}a,Agencija se suo~ava sa pro-blemima naplate svojihusluga, po{to pojedinistanari u Ko{utwaku neizmiruju obaveze na vreme.

- Hvala redovnim plati-{ama, a kada je re~ o ovimdrugim, moèmo da se dogo-vorimo o reprogramu dugai sporazumno re{imo pro-bleme - podse}a Dra{ki}.

“ZRA^KU” FALE DE-FEKTOLOZI, RZAV OBNAVQA “OZONLINIJU”

Prema re~ima AngelineMari~i}, direktorke Usta-nove za dnevni boravak de-ce, mladih i odraslih sasmetwama u razvoju “Zra-~ak”, nedostaju im dva de-fektologa i lift da bi do-bili licencu. Nadaju se da}e lift uspeti da dobiju izdonacija.

Javno preduze}e “Rzav”uspelo je u 2014. da prevazi-|e dve poplave. Osim pro-izvodwe kvalitetne vode, unarednom periodu ne}e mo-}i da zanemare ni obnovutehnolo{kog sistema. U2015. godini trebalo biosavremeniti liniju zaproizvodwu ozona. Kako jemetoda proizvodwe iz va-zduha odavno zastarela, uplanu je ugradwa linije zaproizvodwu ozona iz kise-onika. Rzav je ove godineprimenio mere Vlade Sr-bije i ostao bez dva radni-ka, a proces smawewa zapo-slenih bi}e nastavqen.

- Ipak, to su radnici izproizvodwe. Trenutno ima-mo 69 zapsolenih, dok }e ih2015. biti za dvoje mawe.Na{e potrebe su ve}e, ali“Rzav” nikada nije sklapaoradne ugovore o delu - po-tvrdio je Qubo Lazovi},

direktor JKP Rzav. On jenapomenuo i da cena vodenije promewena od novem-bra 2011. godine. Kao nemi-novna opomena nadle`ni-ma, stalno se javqa izgrad-wa brane Svra~kovo. Zapo-~ela je 2012. i jo{ uvek suaktuelni pripremni rado-vi.

- Izgra|eni su pristup-ni put i dalekovod za dovodstruje na gradili{te. Glav-ni radovi jo{ nisu po~eli,sredstva za ovaj poduhvat sudosta skromna. Planiramoi da 2015. nastavimo pri-premne radove, kako biglavni zapo~eli 2016. Po-{to smo u finansijskom{kripcu, ne znam da li }e-mo branu izgraditi nared-nih 30 godina - pribojavase Lazovi}.

Regionalna preduze}a,“Rzav” i “Duboko”, suo~a-vaju se i sa dodatnim pro-blemima, po{to imaju vi-{e ve}ih i mawih osniva-~a. Wihov rad uglavnom za-visi od ve}ih gradova, â~-ka i Uìca. Plan nadle-`nih u preduze}u “Duboko”je da naredne godine budepro{ireno telo deponije.U toku je izrada projektakoja ko{ta 170 hiqada evrai finansira je {vedska or-ganizacija SIDA.

- Prioritet nam je kupo-vina zemqi{ta za pro{i-rewe deponije. â~ak }esvoj deo obezbediti, bi}e idrugih investicija, ali re-alno suo~i}emo se sa nedo-statkom novca. Ipak, cenena{ih usluga }e ostati ne-promewene - nagove{tavadirektor JKP “Duboko”Nedeqko Milosavqevi}.

DECEMBAR, MESEC

ZAOSTALIHDUGOVAWA

JKP “Komunalac” jedi-no je javno preduze}e u â~-ku koje neredovnim plati-{ama nije zara~unavalo ka-mate na dug. Takav na~inposlovawa bi}e promewenod 10. februara 2015.

- Molim korisnike daredovno izmiruju svoje oba-veze. Decembar smo progla-sili mesecom pla}awa zao-stalih dugova, a Nadzorniodbor “Komunalca” odlu-~io je da od 10. februaraneredovnim plati{ama bu-de obra~unavana kamata.Cene ne}emo mewati i po-ku{a}emo da iz sopstvenihrezervi nabavimo nova vo-zila i pove}amo broj izvr-{ilaca da bismo poboq{a-li usluge. Kada je re~ obroju zaposlenih, imamoneravnoteù izme|u tako-zvanih proizvodnih i ad-ministrativnih poslova.Poku{a}emo da i u tom seg-mentu izvr{imo raspodelui taj proces bi trebalo dabude gotov do polovine na-redne godine - najavio jedirektor Qubomir Siko-ra.

On obe}ava i da }e “Ko-munalac” i daqe nastojatida poboq{a svoje usluge.Podse}a gra|ane na va-`nost primarne selekcije,odnosno razvrstavawe ot-pada. Ove godine korisni-cima je podeqeno vi{e cr-nih kesa, a vo|eno je ra~unai da ugostiteqski objektiodvajaju staklenu ambala-ù.

Na 105. i 106. sednicive}nici su prihvatiliprograme poslovawa “Par-king servisa” i “Gradskogzelenila”. Z. J.

6 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINEPOLITIKA

JAVNA PREDUZE]A POZITIVNO POSLOVALA

Gradona~elnik â~ka Vojisalv Ili} zadovoqanje pozitivnim poslovawem ovda{wih javnih i regi-onalnih preduze}a i naro~ito najavama da }e takobiti i 2015. godine.

- Postignut je veliki napredak dobrim radomgradskog i rukovodstva javnih preduze}a. [to je naj-va`nije, cene komunalnih usluga ne}e biti promewe-ne. Prihvatili smo preporuke Republi~ke Vlade dane poskupqujemo usluge da bi gra|ani mogli da is-plate svoje obaveze blagovremeno i nadoknade zao-stale dugovawa. Molim â~ane da redovno pla}ajukomunalne usluge da one ne bi poskupele - napomenuoje Ili}.

IMA NAPRETKA

NE]E POSKUPQAVATIKOMUNALNE USLUGE

7MARKETING^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE


marketing 032/342-276

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 9INTERVJU

- U proteklim vremeni-ma, ovde su mnogi stva-raoci bili `rtve poslakojim su se bavili. -Trudim se da se ovih(...) standarda pridrà-vam koliko je to mogu}eu jednom naopakom si-stemu vrednosti u komese najgorima daje najbo-qe, ili ga oni samiotimaju - kaè Kuki}.

Priznawe „Vitez poziva“ za-sluìli ste za zna~ajan stvara-la~ki opus u kome niste, kako senavodi u obrazloèwu ìrija„izneverili logiku svog poziva“.Kako se ose}ate u ulozi „viteza“danas, kada se mnoge titule ipriznawa falsifikuju i kupuju?

- Mislim da re~ „vitez“ ovdeu Srbiji ba{ ne prili~i, alipriznawe koje sam dobio dodeli-li su mi obrazovani, ugledni idosledni qudi, koji se u ovim de-cenijama pometwe, ludila, glu-posti i java{luka nisu kompro-mitovali. Uprkos ~iwenici daje ovde najve}a nagrada da ne do-bije{ nagradu, jer se svakog danadodeli po nekoliko, ja nisamodoleo da ovo priznawe ne pri-mim od ovih uglednih qudi, alii zbog onih koju su ovu nagradudobili pre mene, qudi koji pri-padaju vrhu ovog dru{tva.

Koliko je te{ko danas u ze-mqi Srbiji biti po{ten premasebi i dosledan onome {to ra-di{, a opstati?

- U svakom slu~aju, treba bitidosledan i u poslu i u odnosima.Budu}i da je danas Srbija dru-{tvo vrdalama, kai{ara, opse-nara i laòva, doslednost je ono{to bi moglo biti temeq da se unekom budu}em vremenu, poduslovom da ovde sve te ludostipro|u, izgradi neko koliko-to-liko pristojno dru{tvo, koje }ese zasnivati na moralu, odgovor-nosti i viziji. Dodu{e, ja sum-wam da }e se to uskoro dogoditi,ali }e do drasti~nih promena u

jednom trenutku do}i, jer dràvai dru{tvo tonu sve dubqe u be-smisao.

Izme|u onoga {to se ho}e, ne-}e, sme ili moè, Vi ste odabraliput kojim se mora i}i, i bili steautonomni u svojim izborima. Dali je bilo prepreka na tom putu,pretwi, pritisaka, dnevno-poli-ti~kih packi ili sugestija uonome {to radite?

- Pretwi i pritisaka u bu-kvalnom i direktnom smislu ni-je bilo, ali pritisci se vr{e ina druge, perfidnije na~ine. Re-cimo, da nikada ne dobijete do-voqno novca za ono {to je kul-turnoj javnosti jasno da je vred-no. U vezi sa „Gradcem“, nave{}uvam jedan drasti~an primer. î-wenica je (prema pres-klipinzi-ma) da kada se u medijima (ne ra-~unaju}i lokalne) govori o kul-turi â~ka deset puta, sedam pu-ta se govori o „Gradcu“. Uprkostome, posledwih decenija nije-dan predsednik op{tine (izuzi-maju}i Velimira Ili}a, kogapoznajem iz vremena onda{weopozicije) nije bio barem rado-znao da se zapita, ko je taj ~ovekkoji radi posao o kome se tolikopozitivno govori u kulturnojjavnosti. Barem da vidi kako iz-gleda taj B. K. A „Gradac“ 40 go-dina {aqe svetlu i pozitivnusliku o ovom gradu. Da se prostouvere, da li ovaj ~ovek zaista po-stoji ili je re~ o nekakvoj izmi-{qotini ili privi|ewu? Kadavas pozove predsednik dràve (nesada{wi), a ne pozove vas pred-sednik op{tine grada u kome ra-dite i ìvite, izgleda o~igled-no da ne{to nije u redu sa pred-sednikom dràve. Da li ste ~ulida se to bilo gde dogodilo? Topokazuje da su oni apsolutno ne-zainteresovani za vrednostiovog grada. Pa kada ih ne intere-suje jedna od ~iwenica srpskekulture, {ta }e onda da u~ine zamlade qude koji se bave kultu-rom?

Da li ste se nekad pokolebaliu ovom poslu, s obzirom na to daìvimo u estradnom, komercija-lizovanom dru{tvu, u kome jepredstava o vrhunskim dometimakulture zapravo puka zabava?

- Nisam se pokolebao. Alibih sebi posle 40 godina mogaoda postavim jedno pitawe: Da lisam bio zadovoqan uslovima ukojima sam radio? Nisam. Jedinosam bio zadovoqan svojim sarad-nicima i ~itaocima kwiga kojesmo objavili. Svi ostali su,uglavnom, bili marginalci kojisu nam smetali. I svi su biliprolazni. Ni{ta u ovom na{emposlu nije bilo kao u normalnomsvetu u kome se drì do kulturesvoga naroda i do onih koji sebave vrhunskom kulturom. U pro-teklim vremenima, ovde su mnogistvaraoci bili `rtve posla ko-jim su se bavili. A priznawe ko-je sam dobio jeste gest mawine.

Ali, u istoriji ovog naroda ma-wina je uvek bila na meti nerazu-mevawa i podsmevawa. Ali, nezaboravite: stara proro{tva ividoviti qudi su govorili da }emawina spasiti svet.

Uspostavqawe odre|enihstandarda u profesiji, zbog ~egaste tako|e nagra|eni, je dugotra-jan proces. Na koje „stubove“ seoslawaju ti standardi, {ta ~iniVa{u profesionalnu i qudskuskalu vrednosti?

-U svakom poslu osnovni stan-dardi su imati ideju i viziju{ta èlite da postignete. To jebroj jedan. Zatim, morate da an-gaùjete najboqe qude iz obla-sti kojom se bavite. I ne smete da~inite ustupke i da imate li~neinterese. To kultura ne trpi. Ta-ko|e je va`no da va{ rad prihva-taju mladi qudi, jer su oni kona-~an ciq svakog posla ove vrste,budu}i da mladi qudi stvaraju i{ire nove ideje. Trudim se da seovih standarda pridràvam ko-liko je to mogu}e u jednom naopa-kom sistemu vrednosti u kome senajgorima daje najboqe, ili gaoni sami otimaju.

Evidentno je da je i stvarala-{tvo, kao i ~itavo dru{tvo u du-hovnoj, moralnoj i svakoj drugojkrizi. Gde su na{i intelektual-ci, smeju li sebi da dozvole }uta-we, konformizam i besmisao?

- Intelektualci su u dru-{tvima u rasulu sumwiva i kvar-qiva roba. To potvr|uje o~i-gledna i drasti~na razlika i po-dela me|u wima. S jedne strane,postoje intelektualci visokogmorala (a moral je za intelektu-alca najva`nija odlika), koji ra-de i govore sa pozicija odrica-wa i potrebe da pomognu napret-ku dru{tva i dràve. Oni su ne-potkupqivi i ne prezaju od kri-tike, iskreno i otvoreno govoreo svome narodu i vlasti. Oni do-prinose napretku, oni su “in-spekcija i lekari” dru{tva. Sdruge strane, imate „intelektu-alce“ koje su proglasile i posta-vile razne klike. Oni su takore-}i samoprogla{eni, u smislu„sam svoj majstor“. Oni su {teto-~ine dru{tva, sluge svake vla-sti, uzimaju, a ne daju. I nikadase nije dogodilo da su oni na du-è staze bili pobednici – oni supropadali zajedno sa onim kli-kama, ali su iza sebe ostavqalipusto{. A obogatiti pusto{ jedug, teàk, ili uzaludan posao.Zbog toga smo me|u najgorima inajzaostalijima, dok se napredansvet pruà u daqinu. Ne postojitrik pomo}u koga se taj naprednisvet moè dosti}i, osim da gasravni neka katastrofa. Ali on-da }e sve izgubiti smisao. Dakle,pitawe intelektualaca u Srbijije, pre svega moralno, pa tek ondaintelektualno pitawe.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

BRANKO KUKI], DOBITNIK PRIZNAWA “VITEZ POZIVA” @IRIJA “LIGE EKSPERATA”

Me|u dobitnicima go-di{we nagrade “Vi-tez poziva”, koju tra-

dicionalno na Svetski danqudskih prava, 10. decembra,dodequje nevladina organiza-cija “Liga eksperata” - LEKS,na{ao se i Branko Kuki}, ~a~anski kwièvnik, pesnik, esejista, urednik i pokreta~ etabliranog~asopisa za kulturu i umetnost “Gradac”, koji ima evropsku reputaciju. Pored wega, isto prizna-we poneli su i novinarka i televizijski voditeq Oqa Be}kovi} i profesor Filozofskog fakul-teta u Beogradu dr Sreten Vujovi}. @iri koji je izabrao ovogodi{we dobitnike ~inili su: êdo-mir ûpi}, Vida Ogwenovi}, Ratko Boòvi}, Vladimir Goati, Vlastimir Mateji}, Vesna Raki}-Vodineli} i Jelisaveta Vasili}. Nagrada “Vitez poziva” se svake godine dodequje za zna~ajanstvarala~ki opus ostvaren u profesiji, saglasnost profesionalnog znawa i savesti, moralni in-tegritet i ~asno delovawe i pona{awe, onima koji nisu izneverili logiku svog poziva, a ~ine jemedaqa sa Aleksandrijskim svetionikom - rad profesora Miroquba Stamenkovi}a, poveqa inov~ani iznos. Me|u dosada{wim nosiocima ovog priznawa su Predrag Koraksi} Koraks, Du{anMakavejev, Dragoqub Mi}unovi}, Goran Markovi}, Tibor Varadi, Zagorka Golubovi}, Neboj{aPopov, Filip David, Danica Vu~eni}, Sowa Liht, Rodoqub [abi}, Srbijanka Turajli}.

IZME\U NEMOGU]EG I NEMOGU]EG

PO[TOVANI,Obratili smo vam se na samom po~etku na{eg protesta, zamo-

lili za razumevawe i obrazloìli svoje motive. I onda, kao isada, ciqevi su nam identi~ni:

@ELIMO SVE NAJBOQE NA[OJ DECI!Ustali smo da bismo se suprotstavili daqem saka}ewu obra-

zovnog sistema, u kome niko nije sre}an, ni u~iteqi, ni roditewi,ni sami u~enici. Pobunili smo se sa porukom Vladi RepublikeSrbije da vi{e ulaè u obrazovawe i vaspitawe na{e dece i da nataj na~in prestane sa promocijom bahatosti, gluposti, primi-tivizma, bede… Ovo se ne moè formulisati kao {trajka~kizahtev, ali predstavqa o~iglednu slabost na{eg savremenogdru{tva.

POKU[AVAMO DA SPREÎMO SISTEMSKU KORUP-CIJU!

Zahtevali smo u~e{}e u grupi koja }e raditi na izmenama i dop-unama krovnog zakona u obrazovawu. Poku{avamo, iz sve snage, daspre~imo bujawe sistemske korupcije koja se neguje nakaradnimpravnim propisima. Trudimo se da popravimo poloàj prosvetnihradnika, jer samo dostojanstvena i osoba sa integritetom zasluùjeda obrazuje, vaspitava i predstavqa uzor na{oj deci.

OTKLAWAMO NEPRAVDU!Nakon pet nedeqa trajawa na{eg {trajka, Vlada Republike

Srbije i ministar prosvete i daqe testiraju na{u istrajnost idoslednost (koje se nalaze u osnovi na{e delatnosti). Nepravda jegodinama ~iwena prosvetnim radnicima, jedino se oko toga svislaù. Odbijawe Vlade da pre umawivawa zarada izvr{iuravnoteèwe svih davawa iz budèta, prosvetni radnicidoìvqavaju kao uvredu, potcewivawe i sipawe soli na otvorenerane.

HVALA VAM!Hvala roditeqima na{ih u~enika, medijima i najve}em delu

javnosti na strpqewu i podr{ci koju smo ose}ali sve vreme.Molimo vas da u tome istrajete! Jo{ jednom podse}amo da smo isami roditeqi i u~ini}emo sve da zbog na{eg nesporazuma saVladom, ne bude o{te}eno ni jedno dete u Srbiji.

PROSVETNI RADNICI SRBIJE

SAOP[TEWE UNIJE SINDIKATAPROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 11OBRAZOVAWE

Kakve kulturne sadràje donose dana{wi uslovi ì-vota?

- Iako dru{tvene i kulturne promene mogu imati i po-zitivan karakter, moderno doba obeleàvaju dekadencijakulture i ki~. Kulturni sadràji su sve lo{ijeg kvalite-ta, to su blede i neuspele kopije umetnosti kojima nedo-staje etiketa vrednosti. Oblikovana i prezentovana takoda najve}i deo populacije misli da je „razume“, pseudo-umetnost postaje sve popularnija i sve dostupnija. Takopostaje navika i potreba. Poseban doprinos u tome imajumediji masovnog komunicirawa koji, promovi{u}i iplasiraju}i nekulturu, stimuli{u kulturnu dezorijenta-ciju i ubrzavaju proces duhovnog siroma{ewa.

Zbog ~ega mladi uglavnom vole popularnu muziku?- @ivotne prilike u na{oj zemqi su takve da ve}ina

nas nije u mogu}nosti da zadovoqi osnovne qudske potre-be, zbog ~ega zadovoqewu kulturnih potreba pristupamopovr{no. S obzirom na to, nije ni ~udo {to smo potrebuza lepim i vrednim (u svim sferama ìvota), zamenilikonzumirawem ki~ proizvoda. Oni su dostupni, a aktuel-nim ih odràva ciq da impresioniraju, da ostave jak uti-sak. Jak, ali bezvredan. Svesni toga ili ne, davno usvoje-ni standardi vrednosti, moralnosti i pristojnosti sesistematski uru{avaju. Muzi~ki ukus, kao {to pokazuju iistraìvawa, je u potpunosti orijentisan ka popularnojmuzici. Treba imati u vidu da tome najvi{e doprinosemasovni mediji, jer izlaze u susret heterogenim i ambiva-lentnim muzi~kim èqama i populari{u laku zabavu idokolicu. U pore|ewu sa porodicom i {kolom, masovnimediji su u prednosti, jer propagiraju muziku koja izra-àva bunt, ali i probleme dana{we omladine i svako-dnevna emocionalna stawa i primitivizam qudi. U tomese prepoznajemo i zbog toga to i volimo.

Kada bi trebalo zapo~eti sa navikavawem dece da slu-{aju umetni~ku muziku?

- Nerazumevawe i neprihvatawe umetni~ke muzike, teneizgra|en odnos prema ovom muzi~kom ànru najo~i-glednije i najdoslednije pokazuje populacija mladih,sredwo{kolci i studenti. Ocewuje se da tome doprinosenerazvijeni estetski ukus, nedostatak smisla za umetni~-ke vrednosti, ali i neselektivno izlagawe medijskim,kvazi-muzi~kim sadràjima u periodu ranog detiwstva.S obzirom na to, upoznavawe dece sa muzi~kim izrazom,formirawe muzi~ko-estetskih kriterijuma i razvijawesposobnosti vaqanog prosu|ivawa vrednosti muzike tre-ba zapo~eti jo{ u ranom detiwstvu. Su{tina estetskogprocewivawa uop{te, pa i muzike, je utvr|ivawe lepogkao univerzalnog svojstva i kvaliteta umetni~kog dela.Pod pretpostavkom da razlikujemo “lepo” od “ru`nog”,moèmo razlikovati i vredno od bezvrednog, dobro od lo-{eg, moralno od nemoralnog i umetnost od pseudo-umet-nosti. U osnovi vrednovawa uspe{nosti muzi~kog delanalaze se sposobnosti uo~avawa i doìvqavawa estet-skih vrednosti.

Koliko prijateqi, odnosno vr{waci imaju uticaj naformirawe muzi~kog ukusa kod dece?

- Kao i sa medijima, porodica i {kola stoje u neravno-

pravnom odnosu i sa vr{wa~kim grupama koje propagira-ju odre|enu vrstu muzike koja je deo wihovog identiteta.Polaskom u {kolu, deca provode sve vi{e vremena izvanku}e i izvan kontrole porodice. U ovom periodu velikiuticaj na dete imaju wegovi vr{waci. Iako u tom uzrastumuzi~ke preferencije nisu kriterijum prema kome bi seformirale vr{wa~ke grupe, potrebno je voditi ra~una ipravovremeno uo~iti u kakvom se dru{tvu dete kre}e ikakav je uticaj vr{waka. To moè biti vaàn pokazateqpona{awa i muzi~kih izbora kasnije, u periodu adole-scencije. Iako se ~ine bezopasnim, uticaji vr{awaka nastil obla~ewa i modelovawe frizure mogu biti prekret-

nica u kasnijoj orijentaciji muzi~kih preferencija. Zbogtoga je zadatak roditeqa i {kole da pa`qivo promatra-ju promene pona{awa, interesovawa i stavova u vezi saprosu|ivawem i ukusima dece, da im pomognu da odaberuprijateqe uz koje }e najefikasnije razvijati interesova-wa i stavove najbliskije onima koje i sami èle da pod-staknu kod svojih mali{ana.

Kako porodica moè uticati na muzi~ki ukus deteta?- Sa uzrastom dece i vaspitni faktori se pro{iruju,

ali ukoliko je kulturni ìvot porodice dovoqno bogati intenzivan, uticaj negativnih ~inilaca (masovnih me-dija i vr{waka, potencijalno) }e biti mawe zna~ajan.Zbog toga treba ista}i da je kvalitet muzi~kog ukusa deceu najve}oj meri povezan sa muzi~kim iskustvima koja sti-~u u porodici i sa na~inom na koji u~iteq, u nastavi mu-zi~ke kulture, nastoji da animira i odu{evi svoje u~eni-ke lepotom umetni~ke muzike. Redovno pose}ivawe konce-rata umetni~ke muzike, de~jih festivala i lutkarskihpredstava ima va`nu ulogu u negovawu qubavi i intere-sovawa za muziku. Svaki odlazak treba da bude posebandoìvqaj koji }e dete pamtiti i na osnovu ~ega }e se raz-

viti navika redovnog pra}ewa kulturnih aktivnosti imuzi~kih doga|aja u sredini u kojoj ìvi.

Koliko je zna~ajna saradwa roditeqa i {kole u muzi~-kom vaspitawu dece?

- Formirawe muzi~kog ukusa dece je zajedni~ka odgo-vornost roditeqa i {kole. Toga treba da budu svesni ijedni i drugi i da prema toj ~iwenici orijenti{u svojavaspitna nastojawa. Uspe{nost saradwe odre|ena je kva-litetom komunikacije, ali i spremno{}u roditeqa iu~iteqa da usklade pristupe pred detetom, da me|usobnoujedna~e zahteve i o~ekivawa. Roditeqima treba pomo}ida razumeju i prihvate vaspitne ciqeve i stru~ne i peda-go{ke pristupe realizaciji pojedina~nih zadataka, ali ida unaprede svoja kulturno-umetni~ka znawa i da po po-trebi koriguju svoj muzi~ki ukus. U~iteqima su potrebnapotpunija znawa o aktivnostima dece u slobodno vreme,informacije o wihovim interesovawima i pona{awu uporodi~noj sredini, ispoqavawu specifi~nih sposobno-sti i crta li~nosti, ali i upoznavawe socio-ekonomskihi kulturno-obrazovnih prilika u kojima se dete razvija.

Budu}i da su mediji mnogo uticali na obezvre|ivawemuzike, koliko je dru{tvo spremno da mewa sisteme vred-nosti u muzi~koj kulturi?

- Zna~aj porodice i {kole u vaspitawu i obrazovawudece nikada nije dovo|en u pitawe, a ipak, wihov uticajnikada nije bio tako zanemaren kao danas. Porast utica-ja sredstava masovnih medija odraàva se u promenama si-stema vrednosti, pona{awu i interesovawima dece. Ume-sto da budu u funkciji promovisawa muzi~ke kulture iumetni~kih vrednosti masovni mediji su muziku, na o~i-gled svih, obezvredili. Muzika bez vrednosti nije muzikai ne sme biti vaspitno sredstvo. Iako je utvr|en, ve} ne-koliko puta, negativan kontekst povezanosti vrednosnihciqeva i muzi~kog ukusa jo{ uvek nije dovoqno zabrinuoone koji treba da odre|uju i ure|uju kulturnu politiku una{em dru{tvu.

Sti~e se utisak da qudi, posebno mladi, nisu dovoqnosvesni prave vrednosti muzike. Da li umetni~ka muzikamoè biti sredstvo vaspitawa?

- Citira}u Martina Lutera, koji je kazao: “Bogatstvamuzike su tako izvanredna i tako vredna, da mi nedostajure~i svaki put kada poku{avam da je opi{em ili diskutu-jem o woj... In summa, posle Boìje re~i, plemenita muzi~-ka umetnost je najve}e blago na svetu. Ona kontroli{e na-{e misli, um, srce i duh. Muzika je disciplina, ali i go-spodarica reda i lepih navika, ona ~ini qude blaìma ine`nijima, moralnijima i razumnijima.

Nela Radi~evi}

â~anka Katarina Stanojevi}, diplomirani muzi~ki pedagog,o faktorima formirawa muzi~kog ukusa kod dece

MUZIKA, GOSPODARICALEPIH NAVIKA

@ivot u 21. veku je u stalnim promena-ma, politi~kim, dru{tvenim i ekonom-skim. Dana{wi uslovi ìvota promovi-{u nove poglede na stvarnost, normepona{awa, odre|uju uslove vaspitawai individualnog razvoja svakog poje-dinca, uspostavqaju novi sistem moral-nih i duhovnih vrednosti. U okvirimasvega {to je novo i nestabilno, mewa sei odnos dru{tva i pojedinca premakulturnim vrednostima. Mewa se nivointeresovawa za kulturne sadràje isposobnost prepoznavawa pravih vred-nosti. Kao posledica toga mewaju se ikulturni ukus i navike. Naàlost, ovimpromenama se najlak{e prilago|avajumladi, upravo oni od ~ijih vrednosnihorijentacija zavisi budu}nost dru{tva.O promenama kulturnih vrednosti, aposebno o formirawu muzi~kog ukusakod dece, u intervjuu za “â~anskiglas” govori Katarina Stanojevi}, di-plomirani muzi~ki pedagog.

12 ^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINEPRAVOSLAVQE

13MARKETING



ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 19KULTURA

Pri~u o gradu i qudima koji su obe-leìli jedno vreme, na koje mnogidanas upu}uju nostalgi~ne poglede

unazad, zableìo je Qubi{a ]irkovi},mla|i sin prvog ~a~anskog akademskog sli-kara Dragana ]irkovi}a, i koristio je kaonarativ u svom dokumentarnom filmu “No-stalgija”, nazvanom po ~uvenoj slici wego-vog oca. Kakva su se}awa reìsera Puri{e\or|evi}a, na bliskog prijateqa Dragana]irkovi}a i kako on vidi i doìvqavawegovo slikarstvo posle mnogo godina,prenosimo iz ovog filmskog svedo~ewa oautenti~nom ambijentuâ~ka iz tridesetih go-dina i urbanim legenda-ma varo{i na Moraviiz pro{log veka, bajko-vito ovekove~enim naslici “Nostalgija”. KAKO JE BIO LEPNA[ TRG…

- Imali smo obi~ajda se nalazimo uve~e is-pred gvo`|arske radwe.Tu je bio on, Dragan]irkovi}, tu je bilaklupa, tu su bile lepesestre Stojkovi}. Is-pred nas, bio je trg, okotrga tri kafane, berber-nica, kroja~ki saloni…Velika pozornica ì-vota na kojoj se u prvimah nije prime}ivaloni{ta naro~ito… U ho-telu “Rusija” Migula jeigrao bilijar. Ispredposlasti~arnice “Zdra-vqak”, Mi{ [uster jeuvek jeo dobo{ tortu,onda sladoled, i sve toza dva dinara. Na veli-kom trgu seqaci su nu-dili pet jaja za dinar.Ispred “Beogra~i}a” kafane mirisali su|evap~i}i. Deset za tri dinara. Malo da-qe, miris muzike se ~uo. To je Zarija Buzu-rovi} ispred “Kasine” otvarao ve~erwiprogram sa Uvertirom od Ofenbaha. Nakorzo su stizale ~a~anske gospo|ice, a me|uwima, najlep{a je bila Zora Ljesni}. Kaoda ùri u boj, glavnom ulicom na kowu ju-rio je kapetan Panta u pratwi seiza, dastigne na ve~eru u hotel “Kren”, koji je uono vreme drào Milan Vujovi}. Doktor,gospodin Mladenovi}, pro{ao bi sa svo-jom ènom, ostavqaju}i iza sebe parfem“francuskog jezika”. Potom bi znao da odeu Dubrovnik, odakle bi se obavezno javiorazglednicom svom prijatequ ]irketu. Ukupleraju kod lepe Stane, jo{ nije bilosvetla. â~anski plemi}i bi}e tamo kad sevaro{ uspava. Na prvi pogled, ni{ta se nedoga|a. Grad je ìveo svojim ulicama iparkovima, Zapadnom Moravom. Malo je koonda zavirivao dubqe u pore grada, jer is-pod letwih ve~eri, zima i prole}a, u graduje bilo romana, ali nije bilo pisaca. Sre-}om, bio je Dragan ]irkovi}. Imao je lepu,grguravu kosu, visok rast, lep korak, zbogjednog sportskog skoka sa }uprije u Mora-vu, ostao je sa manom, nije mogao da ~uje.Znali smo da je zavr{io Umetni~ku akade-miju u Beogradu, da je slikar i da smo mu se~udili za{to toliko luta ulicama â~ka.Zar je to za slikawe, te stare ulice, ti sta-ri qudi? Za nas je to bilo neobi~no, za{totra}i vreme? I mnogo godina kasnije shva-tio sam gledaju}i wegove slike, da je Dra-

gan sa~uvao za nas to vreme. Zaustavio ga usvoj svojoj lepoti. To doba koje se vi{e ni-kada ne}e vratiti. Tek sada gledaju}i Dra-ganove slike vidim kako je bio lep na{ trg.Kako je {teta {to je uni{ten svaki trag ta-mo gde je stajao hotel “Rusija”, i kako jeDragan imao pravo kada je bilijar izneo naulicu, jer smo pre rata sawali da i mi jed-nom zaigramo karambol… Slika se zove“Nostalgija”. Da smo bili malo vi{e no-stalgi~ni prvih poratnih dana, jo{ bi sta-jala stara ~ar{ija i trg, i na trgu gvo`|ar-ska radwa i ispred radwe klupa na kojoj

nas je do~ekivao Dragan, u~e}i nas prvimslovima lepe umetnosti. Nema vi{e starogtrga ni Dragana. Znam da nam se ne}e javi-ti ve~eras, ali ko veruje poverova}e, sigu-ran sam, da nas wegovo oko vreba iza ovihslika, mo`da i iz same slike – govorio jeMladomir Puri{a \or|evi}, jo{ jedna le-genda ~a~anske kulture.MESEÎNA IZNAD BILIJARSKOG STOLA NA STAROM TRGU

Na ~udesnoj slici Dragana ]irkovi}a“Nostalgija”, koja pored univerzalnih li-kovnih vrednosti, dramatur{ki donosiporuku onog doba, predstavqen je centarpredratnog â~ka sa kaldrmisanim trgomi Ulicom kraqa Aleksandra. Pri~u o akte-

rima ove scene i legendama vezanim za wi-hove karaktere i dru{tvenu ulogu u rodnomgradu, pri~a Qubi{a ]irkovi}.

-U no}i ispuwenoj mese~inom, na Korzoje iznesen bilijarski sto oko koga se okupi-lo probrano dru{tvo. Sa takom, u napetojpozi, tren pred udarac, @iko Avgust, zna-lac karambola i tango majstor sa zabava uhotelu “Kasina”. Iza wega, sa violinom ibankom zataknutom za gudalo Baxo Ciga-nin, izvija tonove na ìci “E”. Obaveznikibiceri, kao Mi{ Zlati}, ili mali Pu-ri{a, koji, ako ne na javi, ono bar u snovi-

|ewu Dragana]irkovi}a, ko-na~no uspeva dado|e do svoje par-tije bilijara. Dragan Patak sa strane pikafudbal i sawari o Prvoj ligi, dok Tikaloslika svoju sliku… U pozadini Leka Obu-}ina mahawem pozdravqa damu koju mi nevidimo, ali koja mu sigurno odgovara napozdrav iz dubine prostorije sa crvenomsvetiqkom, {to je siguran znak da je slo-bodna, a Leka se mo`da, tek koji tren rani-je dovezao, kako kaè pesnik, kuplerovimfijakerom iz Ivawi~kog sokaka. Ostavioje ko~ija{a na dnu ulice da ga ~eka, jer no}je tek po~ela… Kapetan Panta iz sedla savisine, kao nezainteresovano posmatra

ovaj ba{ibozluk, ali ipak zateè uzde iusporava belca, ne bi li u laganom hodupropratio naredni udarac. Visoko nad wi-ma, za svoj gro{ vozi na razapetoj ìci bi-cikl neki êh, ili je to mo`da Qubi{aPatak, predmet divqewa i uzdaha, zbog svo-je mu{kosti, devojaka, mladih udovica iraspu{tenica iz Moravskog sokaka. Niko-la Terzi} okre}e kurblu na svom taksiju.Elegantnom mu{teriji sa cilindrom naglavi nigde se ne ùri. Na uglu ispod mer-devina, sa svojim mislima i jeli~kim vi-nom, neznanac. On, kao da nije, ali ipak je-ste, bar kao statista u ovoj pri~i.

Nad svima, ja{u}i na Mesecu, nagiwe iz~a{e, ali i budno motri Mile Mojsilovi}i skupqa pri~e za hroniku male varo{i.Akteri su tu. Slikar ih je postavio kaoglumce na pozori{noj sceni, razmi{qaju-}i o prostoru, dubini… Tu su i potrebnirekviziti ove neobi~ne predstave. Stolicasa vinom, merdevine naslowene na zid hote-la “Rusija” i kao protivteà, na desnoj

strani scene, kulisa sa satom na ]elovi}adu}anu i visoki krov hotela “Kren”. Narikvandu omiqena slikarova tema, Ov~ari Kablar. Na sve to, kao svetlost reflekto-ra, spu{ta se magi~an snop mese~ine. Oso-be koje naokolo statiraju bave}i se scen-skim zadacima, svojim prisustvom daju so-~an kolorit kompletnom dramskom prizo-ru, proìmaju}i ga poetikom i fantasti-kom.

To je posledwi pozdrav slikara rodnomgradu.

Z. L. S.

STARI ÂÂK NA SLICI DRAGANA ]IRKOVI]A, U SE]AWU PURI[E \OR\EVI]A

„NOSTALGIJA”, SLIKA KOJA PRIÂ

Sa sinovima u ateqeu

Trg â~ka sa parkom, uqe na platnu

„Nostalgija“

21DRU[TVOÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

JO[ JEDAN LITERARNI PODUHVAT PROFESORA MATEMATIKE QUBOMIRA RADIVOJEVI]A [AJE

PRIRU^NIK ZA IZVOZ U RUSIJU HAXI SLOBODANA STOJIÊVI]A

Uvreme kada na{ na-rod grca u ekonom-

skim, politi~kim i soci-jalnim problemima, HaxiSlobodan Stoji~evi} obja-vqivawe ove kwige doì-vqava kao patriotski ~inpar excellence. Posve}uje jesvom narodu, “kroz svojuporodicu”, svojim duhov-nicima, kao i lekarima ko-ji su mu pre nekoliko godi-na pomogli da savladaozbiqne zdravstvene pro-bleme.

Po profesiji nije eko-nomista (studirao je pra-va), a iskustva i saznawa izoblasti trgovine priku-pio je bave}i se izvoznimposlovima, konsaltingomi prevo|ewem, kao i poha-|aju}i obuke za me|unorod-nu trgovinu u Rusiji iIzraelu, gde je svojevreme-no boravio i radio.

Slobodan sada sa poro-dicom ìvi u Beogradu, zaRusiju ga veè poreklo su-pruge Irine, dok je vezu sa

â~kom uspostavio prekomajke Du{ice Popovi}Stoji~evi}, koja poti~e izna{eg grada.

“Priru~nik za izvoz uRusiju”, ~iji su izdava~i“Draslar partner” i “Geo-politika” iz Beograda, po-javila se, kako uo~avaju re-cenzenti, u pravo vreme ipredstavqa izuzetno dobari pragmati~an priru~nik.

- U svom izlagawu autorje bio neuobi~ajeno profe-sionalno otvoren iiskren. Ko ume da se u~i natu|im gre{kama, bi}e ustartu u prednosti u ostva-rivawu svojih izvozni~kihpoduhvata - smatra Brani-slav Gruji}, jedan od recen-zenata.

Isti~u}i da je kwiganamewena onima “koji pri-

znaju da ne znaju ba{ sve”, atakvih kod nas Srba nemana pretek, Stoji~evi} napo~etku “Priru~nika”ukazuje na prednosti kojepruà ugovor o bescarin-skoj trgovini sa Rusijom,ali odmah potom nagla{a-va da bescarinski tretmansam po sebi ne garantujeuspe{nu trgovinsku razme-nu. Osnovne uzroke nedo-voqnog izvoza na{ih pred-uze}a u Rusiju, ~ije je trì-{te sve zahtevnije i za kojese bore izvoznici sa svihkontinenata, on sagledavau malim i nefleksibilnimkapacitetima srpske pro-izvodwe, nedostatku dobroobu~enog kadra i izbegava-wu na{ih privrednika daulaù sredstva u poslovekoji predstavqaju pripre-

mu za izvoz, jer nisu sigur-ni da }e brzo povratitinovac. U ove radwe spadaju,pored ostalih, istraìva-we trì{ta, pribavqawesertifikata o poreklu,prevo|ewe sajta na ruski iizrada propagandnog mate-rijala na ovom jeziku.

U narednim poglavqimaautor kwige “podu~ava”po~etnike u izvoznim po-slovima kako da defini{ukapacitete i urade kalku-laciju cena, na koji na~inda ispitaju trì{te i pro-na|u partnere, uspostavekontakt i vode pregovore.Od naro~ite koristi za po-tencijalnog izvoznika je-ste deo “Priru~nika” kojigovori o tehnici izvoza uRusiju, pruàju}i ~itaoci-ma prakti~ne savete koji seodnose na izvozno - uvoznudokumentaciju, dizajn i pa-

kovawe proizvoda, tran-sport robe i naplatu. U za-vr{nici kwige, bave}i seveoma va`nim pitawem“kako dràva moè da po-mogne izvozu u Rusiju”,Stoji~evi} formuli{eosam predloga, me|u kojimasu osnivawe Vladine kan-celarije za izvoz u Rusiju iuvo|ewe “redovnih zbir-nih transportnih linija”.

Kwiga Slobodana Sto-ji~evi}a obiluje podaci-ma, ali i primerima iz do-bre i lo{e prakse, a pisacposeduje redak dar da svojasaznawa izlaè na zani-mqiv na~in i tako zadrìpa`wu ~italaca, ~ak ionih koji se nikada nisubavili izvozom u Rusijuniti im je namera da to ~i-ne. Poseban kvalitet ovekwige jeste {to nam ona,otvoreno ali ne i grubo,predo~ava da na{ uspeh naruskom trì{tu ne zavisiod prijateqskih veza srp-skog i ruskog naroda krozistoriju, ve} prevashodnood na{e sposobnosti da seoslobodimo starih navika,razumemo uslove savreme-nog poslovawa i, naoruà-ni kvalitetnim proizvo-dima i znawima iz oblastimenaxmenta i marketinga,izborimo za mesto na tr-ì{tu velike Rusije.

E.V.

“Druìo sam se sa li~no-stima iz raznih slojeva dru-{tva i imao sre}u da u wi-ma vidim dobrotu du{e,iskrenost i plemenitost.Prijateqstvo treba negova-ti kao {to se i cve}e neguje.Samo ~asni qudi mogu biti~asni prijateqi. Qudstvo}e biti spaseno kada buderazumelo da je svaki dobar~ovek ustvari jedan svaki-da{wi heroj”, ~itamo na sa-mom po~etku kwige koju jeQubomir Radivojevi} [ajaposvetio prijateqima, odkojih su mnogi bili wegoviu~enici, u ~a~anskoj Gimna-ziji.

Me|u biv{im u~enicima- prijateqima potpisnicaovih redova je odmah prona-{la i sebe, jer joj je profe-sor [aja, kome je matemati-

ka bila uà specijalnost,sedamdesetih godina pro-{log veka predavao nacrtnugeometriju. Sa izraènimdarom za nastavni~ki po-ziv, mladim duhom i istan-~anim smislom za humor,bez problema je zadobijaosimpatije u~enika. Volelisu ga, ali i cenili. [ajanije trenirao strogo}u, ni-je “cedio” i “terao mak nakonac”, ali je umeo da pre-nese znawe, a svoje li~no iprofesionalno dostojan-stvo ~uvao je kao o~i u gla-vi. Polazilo mu je za rukomda spoji ono {to za ve}inuprosvetara ostaje nespoji-vo, blagost i autoritet, ida se prema |acima odnosisa qubavqu i po{tovawemistovremeno.

Qubav prema literatu-ri, naro~ito poeziji, kojaga je pratila od mladih da-na, prerasla je u zrelim go-dinama u potrebu da se isam oku{a u kwièvnim vo-dama. Kako su godine prola-zile, sve ~e{}e bi poèleoda ostavi zapise o nestalomvremenu, li~nostima i do-

ga|ajima koji su obeleìliwegov ìvot. Tako je i na-stala [ajina prva kwiga,“Garson je imao du{u”, u ko-joj je objavio se}awa na svo-je detiwstvo, obele`nomratnim traumama, i “pri~eiz obi~nog ìvota” vezaneza kasnije periode, potkre-pquju}i ih fotografijamaiz porodi~nog albuma. Po-sle izlaska iz {tampe, 2012.godine, organizovane su dvepromocije, jedna nezvani~-na, na @elovom stadionu([aja je u mladosti igraoko{arku u @elu), a druga,zvani~na i veoma pose}ena,u Umetni~koj galeriji “Na-de`da Petrovi}”. Kwiga jei na druge na~ine doprla dobrojnih [ajinih prijateqai poznanika, oìvela se}a-wa na zajedni~ki provedenovreme u nekada{wem â~ku,uzburkala emocije i inspi-risali ih da piscu, usme-nim ili pisanim putem, sa-op{te {ta su doìveli.

Utiske ~italaca i napi-se u {tampi [aja objavqujeu svojoj drugoj kwizi. U wojse na{lo mesta i za brojne

posvete - neke je on ispisi-vao poklawaju}i prijate-qima svoju kwigu, a nekeoni, kada su wemu darivalisvoja ili dela drugih auto-ra. Ova “prepiska” je za [a-ju, koji se zbog bolesti sla-bo kre}e, posledwih godinapredstavqala dragocenivid komunikacije, ni~imiznu|ene, osim ose}awimaqubavi i odanosti kojaoplemewuju ìvot svakog~oveka i ~ini ga podno-{qivijim. Zanimqivostikwige umnogome doprinose[ajine nove pri~e i aneg-dote, koje plene neposredno-{}u, toplinom i duhovito-{}u.

Kao koautora “Dobrotedu{e” Qubomir Radivoje-vi}navodi suprugu Radmi-lu, {to nam daje za pravo daovu kwigu smatramo zajed-ni~kim delom dvoje ~esti-tih i skromnih qudi koji suimali sre}u da se susretnu,sagrade porodi~no gnezdo,dobiju decu i unuke, i zajed-no, u qubavi i prijateq-stvu, provedu vi{e od polaveka. Emilija. Vi{wi}.

Polaze}i od ~iwenica da Srbija vi{e od de-set godina ima ugovor o bescarinskoj trgovinisa Rusijom i da je ova pogodnost kori{}ena uveoma malom obimu, Haxi Slobodan Stoji~e-vi} se, u kwizi “Priru~nik za izvoz u Rusiju”,hvata u ko{tac sa mnogim predrasudama na-{ih privrednika, prepoznaje osnovne proble-me nedovoqnog izvoza i, {to je najva`nije,“iscrtava” putokaze koji olak{avaju nastupna ruskom trì{tu.

„U svojoj poslovnoj praksi nisam prona{ao sli~-nu kwigu i nisam na jednom mestu na{ao sve potreb-ne i korisne informacije, sa konkretnim primeri-ma iz prakse. Poslovni qudi koji nikada nisu radi-li na ruskom trì{tu dobili su priru~nik o na~i-nu poslovawa, na~inu vo|ewa poslovnih razgovora,nastupu i osnovnim karakteristikama tog trì{ta.Poslovni qudi koji su ve} radili na ruskom trì-{tu, koriste}i ovaj priru~nik, mogu da isprave gre-{ke u svom nastupu i poslovawu, u~e}i na primeri-ma uspe{nih.”

IZ RECENZIJE EKONOMISTEBRANKA DRAGA[A

KWIGA KOJA SE POJAVILA U PRAVO VREME

JEDINO ]E DOBROTA SPASITI SVET- uveren je autorkwige “Dobrota du-{e” koju je posve-tio prijateqima ibiv{im u~enicimasa kojima je ostao uvezi

22 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINEREPORTA@A

Kao i svi vrhunski kuvari, ni-je kao mali sawao da }e to bi-ti, ve} je to postao peru}i su-

dove u restoranima u Sijeni. Iakopoti~e iz porodice bankara, nijehteo da nastavi tu tradiciju, ve} ga jezanimalo slikarstvo, pa je avanturi-sti~ki oti{ao u Firencu i tamoupisao studije. Da bi se izdràvao, upresti`nom restoranu u Sijeni jeprao sudove. Kako kaè, tada su mu serazvili centralni receptori i shva-tio je da o ukusima treba mnogo dau~i, jer ih mnogo ima. Dve godine jekuvawe u~io kod master {efova Du}aLorencinija i Luke ]eretanija, vr-hunskih toskanskih kuvara.

- Toskanska kuhiwa je vrlo siro-ma{na, ali je danas postala famoznai italijanska kuhiwa apsolutno do-minira u celom svetu. Istraìvawasu pokazala da je mediteranska, ita-lijanska kuhiwa jedna od najzdravi-jih. Francuzi su “otpali” zbog te{kehrane - kaè Vlatko.

NAJBOQE MESO U SRBIJINakon {to je postao ekspert za to-

skansku kuhiwu, kako kaè, wegov ra-doznali duh strelca, vukao ga je daqe,da traga za novim ukusima. Kuvao je uPragu, Parizu, Wujorku, Portoriku,Meksiku, Bermudskim ostrvima, Ku-bi, Laosu, Kamboxi, Tajlandu, CrnojGori, Kosovu, Makedoniji i sada uSrbiji, u ̂ a~ku. Ekspert je za toskan-ski region, to mu je prva qubav, a na-kon toga odu{evila ga je tajlandskakuhiwa. Po wegovom mi{qewu naj-boqe makedonsko jelo je pin|ur, asrpsko kajmak. Proputovao je skoroceo svet, a tvrdi da je Srbija svetskilider za meso i da nigde boqe nijejeo.

Poznati kuvar kaè da je u zapad-

nim zemqama ve} izgubqen kult zdra-ve ishrane u globalu (zadrào se je-dino u Italiji i [paniji). Nakonsvih wegovih putovawa, zakqu~io jeda na Balkanu imamo najboqu hranu,najboqe povr}e, najboqe meso...

- Jedna nacionalna kuhiwa se kre-ira od onoga {to raste oko nas. Po-trebno je samo malo fantazije. Mismo se na Balkanu odvikli od nacio-nalne kuhiwe, amerikanizovali smoishranu, jedemo puno hamburgera, ke-~apa, majoneza... - pri~a Vlatko. Bioje gost kuvar Crne Gore, sada Srbije,a ima èqu da obi|e sve zemqe biv{eSFRJ i na neki na~in “patentira”balkansku kuhiwu.

- Ako se dobro organizujemo, mo-èmo da patentiramo na{u balkan-sku kuhiwu, da se okrenemo tradici-onalnim vrednostima i vratimo nana{e trpeze sve {to je prirodno izdravo. Jedna zelena salata u [vaj-carskoj ko{ta 7,8 evra. Mi ne cenimona{ zeleni pijac. Kqu~na zdrava is-hrana je razno povr}e, aromati~netravke, samo treba znati kuvati - ka-è Ognenovski.

“ZELENI[“ NE TREBA DA BUDE

SAMO DEKORACIJAU Makedonije Vlatko Ognenovski

je vo|a kampawe o zdravoj ishrani,tokom koje je snimqeno 15 emisija naovu temu.

- Kod mladih je gojaznost jedan odglavnih uzro~nika mnogih ozbiqnihbolesti, pa je na{a dràva re{ila dasprovedemo kampawu, a mene su zbogiskustva odabrali da je vodim - kaèVlatko i tvrdi da je moderni na~inishrane koji nam se name}e potpunopogre{an:

- Kod nas na Balkanu, odnos na-mirnica u tawiru za obrok je 95 po-sto mesa i “àlosna” zelena salata nakraju tawira, kao dekoracija. To jepogre{no. Svaki obrok treba da sa-drì ugqene hidrate, proteine iz po-vr}a i iz mesa. Tako|e, neophodno jeeliminisati gazirana pi}a i {e}er.

Tokom kampawe, makedonski XejmiLi Oliver govori o tri najbitnijestavke u procesu ishrane:

- Prva je pravilna nabavka. Akokupimo GMO meso, xabe je dobro ku-vawe. Zatim, glavni akcenat nakondobre nabavke je pravilni na~inpripreme i tre}e je ta~na satnica uishrani. To je kqu~ svetskih istra-ìvawa za zdravu ishranu. Nije bit-no ta~no u koliko }ete sati jesti, alije bitno da to svaki dan bude u istovreme, {to svakome od nas odre|ujeritam ìvota. Tri obroka i ni{taizme|u je savr{en recept za mr{a-vqewe.

Kako pri~a, prema posledwimsvetskim istraìvawima zakqu~enoje da je najnezdravija ona hrana koja jeprèna na uqu. Upravo iz tog razlo-ga Ognenovski promovi{e i prèweu tavama od prirodnog materijala,bez kori{}ewa bilo kakvog uqa.

Na pitawe da li je zdrava ishranai skupa, Vlatko nam iznosi svoju ra-~unicu:

- Zdrava kuhiwa je mnogo jeftini-ja, samo nam treba fantazije i krea-cije. Ako 100 grama ~okolade kod vasko{ta jedan evro, kilo je 10 evra, a zataj novac moète kupiti nekolikokesa povr}a i vo}a.

On kaè da po{tuje ku}e u kojimase kuva i dodaje da je neophodno da na-pustimo postmodernisti~ki stav “Jasam gospo|a, ne kuvam i jedem u resto-ranima”. Sve najbogatije xetseterskeporodice se hrane kod ku}e, tvrdiVlatko i zakqu~uje da nije ta~no da“seqanke” kuvaju, ve} “seqanke” nekuvaju! Kuvawe je kultura ìvota, ka-è on. I. M.

NAJPOZNATIJI MAKEDONSKI KUVAR, SVETSKOG GLASA, VLATKO OGNENOVSKI BORAVIO U Â^KU

SAMO „SEQANKE” NE KUVAJU

Zahvaquju}i poseti i ume}u Vlat-ka Ognenovskog, kafe klub Velvet jeu svoj meni uvrstio neke od najzani-mqivijih italijanskih obroka. Uponudi je nekoliko vrsta novihpredjela, novih pasta, sa pravqenomtesteninom, ne kupovnom, dve vrstebifteka, dva nova obroka sa sviw-skim mesom i nekoliko novih kola-~a. Kako najavquje Ivan Gli{ovi},vlasnik Velveta, trudi}e se da nasvakih nekoliko meseci “dovodi no-vu kuhiwu” u ovaj kafe klub.

NOV MENI U VELVETU

Vlatko Ognenovski kaè da jeprimetio da kod nas moè da sekupi razna riba i da {aran nijeskup:

- Ko zna dobro da marinira{arana, moè da napravi odli~-nu salatu sa su{enim paradaji-zom i zelenom salatom. On napo-miwe da ne moramo sa trpeze daizbacimo ~varke, ve} samo dasmawimo wihovu koli~inu, a na-kon wih najedemo se kiselog ku-pusa, koji je vitaminska bomba,kaè on.

KAKO „PREGURATI” PRAZNI^NU TRPEZU

Kako ga zovu u svojoj domovini, makedon-ski Xejmi Li Oliver, Vlatko Ognenovskiboravio je nedavno u â~ku, kao gost kafekluba Velvet, gde je wihove kuvare obu~a-vao kako da naprave neka od najpoznatijihitalijanskih jela.Vlatko Ognenovski je glavni kuvar u resto-ranu “Orov lad” u Skopqu, kuva za make-donskog predsednika i premijera, predajeGastronomiju na Fakultetu za turizam iugostiteqstvo, a trenutno u Makedoniji vo-di kampawu o zdravoj ishrani

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko{etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

POKLON KWIGE

SVAKO PONEKAD PO-

@ELI DA BUDE NEKO DRU-

GI, ALI [TA AKO DOBIJE

PRILIKU ZA TO?

Albert Vajs je jo{ od de-tiwstva imao prilike da pro-meni svoj identitet. Nakon{to je 1942. godine pod okri-qem uàsnog rata ostao bezroditeqa i brata Elijaha, ne-ko vreme je proveo u ku}iFolksdoj~era koji ga nazivajuHans i nude mu da zameni wi-hovog nestalog sina i tako sespasi od sigurnog pogroma. Albert se tada ipak odlu~ujeda sa~uva svoj identitet i pobegne iz nema~ke porodicekoja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferenciji o Dru-gom svetskom ratu na kojima u~estvuje, Vajs lutaju}i no}uwujor{kim ulicama nailazi na „Ku}u se}awa i zaborava“.U jednoj od prostorija ovog neobi~nog zdawa pohraweno jenepregledno istorijsko pam}ewe. Albert u jednom ekranumoè da kao na filmu vidi scene stradawa svojih rodite-qa i Elijahovog nestanka za koji se ose}a krivim, jer jemla|i brat bio poveren wemu na ~uvawe. Ogromni bol ko-ji je osetio ja~e no ikad moè da nestane ako on u slede}ojprostoriji ove ~udesne ku}e izbri{e sopstveno pam}eweili, ~ak, i{~ezne poput svog ro|aka, ~uvenog iluzionisteHudinija (Erika Vajsa). Ho}e li Albert iskoristiti po-sledwu {ansu da promeni svoj identitet u skladu sa re~i-ma jednog svog prijateqa i sunarodnika „Pam}ewe je stra-{nije od svakog zaborava“ ili }e odlu~iti da ostane to{to jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?

Pisana u prepoznatqivom stilu uglednog autora, Ku}ase}awa i zaborava je jedan od najautenti~nijih romana no-vije srpske kwièvnosti.

Od autora bestseler

serijala o Hariju Huleu

stiè nam nov uzbudqiv

roman o korupciji.

Soni Lofthus je neo-bi~no harizmati~an i sa-mozadovoqan mladi}. Uzatvoru je skoro pola ì-vota. Tu je omiqen jer sezatvorenicima ~ini daon ume da ih razre{i gre-hova. Njima nije va`no{to je Soni teàk hero-inski zavisnik niti im je ~udno to {to uvek uspeva da na-bavi obilne zalihe droge. Svejedno im je i to {to mo`dasluì kaznu za tu|e zlo~ine. Soni je postao zavisnik ka-da se wegov otac ubio zbog optu`bi korumpiranog poli-cajca, a sada se ~ini da je on sam u centru korumpiranogsistema zatvorskih ~uvara, policije, advokata, sve{te-nika. Iz nekog razloga svi oni èle da Soni bude sve vre-me ura|en i pod kqu~em. Kada do Sonija ipak stigneistina o smrti wegovog oca, on uspeva da sprovede bri-qantno zami{qen beg iz zatvora. ^vrsto re{en da seosveti svima koji su ga ~itavu deceniju dràli sklowe-nog, on po~iwe svoj lov… Ali pravo pitawe je da li }eprvo wega uloviti jer ga traè i policija i mafija.

Ju Nesbe je najpopularniji evropski savremeni pisactrilera, dobitnik je brojnih nagrada, kriti~ari ga hva-le da je pro{irio ànrovske okvire modernog krimina-listi~kog romana i isti~u wegove kwièvne kvalitete.Njegove kwige izdaju se u preko ~etrdeset zemaqa.

Sin je zaseban roman, ne pripada serijalu o HarijuHuleu.

Filip DavidKU]A SE]AWA I ZABORAVA

Ju NesbeSIN

Vlatko Ognenovski

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 25MLADI

Iako smo uglavnom okruèni mu-zi~kim neukusom, a mediji nas“bombarduju” {undom i ki~em, pe-

to~lani sastav “Krug” ~ine tinejxeri kojise i u dana{wim okolnostima ipak boreza “kvalitetnu” muziku. U ovom bendu, ka-ko isti~u na{i sagovornici, su svi rav-nopravni ~lanovi, gimnazijalci tre}e go-dine - Aleksa Nikoli} (gitara), DavidNovkovi} (vokal), Borivoje Popovi}(bas), Stefan A{anin (gitara) i Uro{Nedeqkovi} (bubaw), u~enik Ekonomske{kole.

Bend je osnovan u aprilu i ve} je imaonekoliko zapaènih nastupa, a posebno nahumanitarnom koncertu u Gimnaziji i rokkoncertu ~a~anskih bendova u “Sutjesci”,pod nazivom “Summer Gig”, koji su, krajemavgusta, organizovali Aleksa Nikoli} iTamara Jovanovi}.

- Na po~etku je bio najve}i problem dase dogovorimo {ta }emo svirati, jer svapetorica slu{amo razli~ite “pravce” ro-kenrola. Ja, na primer, najvi{e volim“tvr|i” zvuk. Me|utim, to je preraslo una{ najve}i kvalitet, jer svako od nasunosi ne{to novo i stvaramo neki noviànr. Kada je re~ o svirkama, â~ak je po-stao aktivniji, a mi èlimo da mladi, po-red ki~a, imaju priliku da ~uju i pravu,dobru muziku. Naàlost, ona je danas mar-ginalizovana. Muzika je pro{la kroz raz-

ne faze, a danas je uglavnom miksuju nakompjuterima. Qudi stvaraju muziku iz-kqu~ivo zbog zarade. Na{ bend izvodikvalitetnu, rokenrol muziku, jer sviramoiz qubavi. Uglavnom sviramo obrade, aliimamo i nekoliko autorskih pesama. Na-pisao sam i jednu pesmu o tome koliko jenekvalitet zastupqen i koliko ga medijiplasiraju, ali, naàlost, to narod èlida ~uje i vidi - kaè gitarista Stefan

A{anin, koji od malena ima afinitetaprema muzici, i isti~e da svakodnevno ve-`ba kako bi svirao sve boqe i boqe.

Aleksa Nikoli}, tako|e gitarista, do-daje da su i ostali mladi gradski bendoviodli~ni, ali da se bave samo jednim àn-rom, {to je, kako kaè, “donekle dobro,ali boqe je biti svestran”. Pored “Kru-ga”, u Gimnaziji su aktivna jo{ ~etiribenda: “Zbedem”, “Jurka”, “Voajer” i “Ran-

dom”. Svi su oni drugari me|u kojima ne-ma rivaliteta, niti konkurencije, ~ak jed-ni drugima, kada je potrebno, pozajmqujuopremu i, naravno, èle uspeh, isti~u na-{i sagovornici.

Zahvaquju}i ujaku koji svira gitaru,Aleksa je zavoleo ovaj instrument i zavr-{io osnovnu muzi~ku {kolu. Slu{a svevrste muzike, elektro, xez..., nagla{ava davoli sve {to je dobro.

- Stefan je napisao nekoliko pesama.

Jedna od wih, “Wen tata ima pu{ku”, naJutjubu je imala oko 5.000 pregleda. Posta-la je hit me|u na{im vr{wacima. To je pe-sma koju }emo obraditi i za koju }emo, po-~etkom naredne godine, uraditi spot.Osim na Jutjubu, najpopularnijoj dru{tve-noj mreì, spot }emo plasirati i na lo-kalnim radio i TV stanicama - najavqujeAleksa Nikoli}.

Bubwar Uro{ Nedeqkovi}, àli {to u

â~ku “uglavnom prolazi komercijalnamuzika” i u procentima obja{wava da“Krug” 40 odsto svira za publiku, a 60 od-sto ono {to vole ~lanovi benda.

- Prvo sam slu{ao “Ribqu ôrbu”, adanas svu “kvalitetnu” muziku. Od malenasam èleo da sviram neki instrument. I jasam, kao i svi, hteo da sviram gitaru, aliupoznao sam ~oveka koji drì ~asove bub-weva. Zahvaquju}i wemu zainteresovaosam se za bubweve i nisam se pokajao - pri-~a Uro{ Nedeqkovi}.

Ovi mladi entuzijasti, puni vedrine iìvotne radosti, probe redovno odràva-ju kod Uro{a u ku}i, a najva`nije je da ihkom{ije rado slu{aju i hvale.

- êsto nam govore: “Dobri ste, mom-ci!” Svi nas podràvaju i niko nas do sa-da nije kritikovao zbog glasne muzike -kaù na{i nasmejani sagovornici.

N. R.

DOBRI STE, MOMCI!BEND “KRUG”, PRIMER TINEJXERIMA

Kulturno umetni~-ko dru{tvo “Mili-sav Petrovi}” izParmenca nedavnoje uprili~ilo kul-turno umetni~kiprogram u Fran-furtu, na pozivtamo{weg srpskogKUD-a “ORO”. Ve}i-na mladih, koji su~lanovi KUD “Mi-lisav Petrovi}”prvi put su pre{ligranicu Srbije

Na poziv KUD“ORO” ~ija jepredsednica ro-

dom iz Srbije, â~ani suproveli dva dana u Frank-furtu i bili sme{teni udomovima porodica, od ko-jih je neko ~lan KUD“ORO”. Kulturno umetni~-ki program su izveli u sa-li “Salbautitus”, u kojojsu, prema re~ima ~lanova~a~anskog KUD-a, bila po-puwena sva mesta, a poredSrba, me|u publikom je bioi veliki broj nema~kihgra|ana. Parmewani su iz-

veli igre iz Ma~ve, Zapad-nog Pomoravqa i [umadi-je, a u programu su im sepridruìli muzi~ki orke-star Milana Pajovi}a iMilete Te{i}a sa vokal-nim solistima Mi}om iNemawom Kujunxi}em.

NIGDE GRAFITA!Kulturno umetni~ko

dru{tvo iz Parmenca ~ineiskqu~ivo mladi ~lanovi,gorwe starosne granice do26 godina. Kao i Dru{tvu,i mnogima od wih ovo jebio prvi odlazak u ino-stranstvo. Pri~aju da serazlika vidi ~im se pre|esrpska granica, ve} po sa-mim putevima. Frankfur-

tom su odu{evqeni, kao ina{im qudima, koji su imbili doma}ini. Imali suprilike da vide mnogefranfurtske znamenito-sti, ogromne zgrade koje senalaze po ~itavom gradu.Taj narod ìvi ìvot bezbriga, pri~aju nam brat isestra Dragan i JovanaMilo{evi}, koji su ~lano-vi KUD-a “Milisav Pet-rovi}”. Kaù da je sve savr-{eno organizovano. Odu-{evqeni su i na~inomobrazovawa, koje tamo, ka-ko pri~aju, podrazumeva idva dana radne prakse, kojaje sredwo{kolcima pla}e-na. Naàlost, ali potpunorazumqivo, i wih dvoje bi, kaù, voleli da ìve u Ne-

ma~koj.- Dovoqno je pogledati

ih, nasmejani su, veseli, ne-maju razloga za brigu. Nig-de nisam video nijedan gra-fit, eto koliko vode ra~u-na o svom gradu - pri~aDragan. Jovana kaè da suporodice u kojima su bilisme{teni, bile veoma go-stoqubive, ~ak su od nekihdoma}ina dobijali i xepa-rac, a ve}ina wih je predpovratak ku}i dobila po-klone za se}awe na divanvikend koji su proveli uovom gradu.

ZAHVALNI ZA POMO]NAKON POPLAVA

U ime Grada â~ka uFranfurt je i{ao i po-mo}nik gradona~elnikaMilan Bojovi}, {ef stru~-nog {taba operativnog ti-ma za odbranu od poplavakako bi zahvalio na{oj di-jaspori i Generalnom kon-zulatu Srbije u Franfurtuna velikoj pomo}i koju su

poslali â~anima za vremepoplava. Oni su bili me|uprvim donatorima, koji suposlali dva kamiona huma-nitarne pomo}i. Na nekina~in, â~ani su kultur-nim programom koji su ta-mo izveli, èleli svimawima da zahvale. U Konzu-latu je uprili~en prijem zana{e sugra|ane, gde se raz-govaralo o bratimqewuâ~ka i grada Sarbrikeniz pokrajine Hesen, kakobi se me|u ovim gradovimauspostavila saradwa.Predsednik KUD-a “Mili-

sav Petrovi}” MiloqubPetrovi} pozvao je KUD“ORO” da bude na{ gost zavreme Sabora truba~a u Gu-~i, a kao znak zahvalnostipoklonio je ~uturu, na ko-joj su izgravirana imenasrpskog i nema~kog KUD-a.

Kako kaè MiloqubPetrovi}, zanimqivo je dasu o kulturno umetni~komprogramu koji su â~aniizveli u Franfurtu, tridana uzastopno pisale“Frankfurtske vesti”, naj-~itanije novine u dijaspo-ri. I. M.

27REPORTA@AÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

SARADWA KULTURNO UMETNI^KIH DRU[TAVA IZ PARMENCA I FRANKFURTA

SRPSKO KOLO U FRANKFURTU

Gradska uprava za urbanizam Grada â~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceniuticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tavazainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZADAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI

UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnos-ti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i to:

Re{ewe broj 501-300/14-IV-2-01 od 22. 12. 2014. godine po zahtevu investitora"Telenor" d.o.o. iz Beograda, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja naìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "â~ak 16",na stambenom objektu u ulici Vladike Nikolaja Velimirovi}a br. 68, izgra|enom nak.p. br. 6229/1 K.O. â~ak, u â~ku. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena jeobaveza investitora da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa meramaza{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite ìvotne sredinesastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvot-nu sredinu i daju se na uvid kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pre-gleda objekta.

Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu jekona~no u upravnom postupku.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewemtu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovogobave{tewa.

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi} dipl. ing. arh.

Po{to je bez-bednost svihu~esnika usaobra}aju, a

naro~ito dece, primarniciq Saveta, i u 2015. godi-ni bi}e poja~ana edukacijanajmla|ih, postavqene za-{titne ograde i sigurno-sne kamere u svim {kolamai vrti}ima. Grad je pri-hvatio inicijativu Agen-cije za bezbednost saobra-}aja i u â~ku je odavno za-ìvelo saobra}ajno obra-

zovawe i obuka u~enika ni-ìh razreda i pred{kola-ca. Skoro sve {kole ipred{kolske ustanove ima-ju osnovne uslove za rad,saobra}ajne poligone i ka-binete.

- Nau~na istraìvawapokazuju da se nova znawanajboqe usvajaju u detiw-stvu. Po{to smo mi pre-ventivu izdvojili kao pri-oritet, èlimo da vaspita-vamo nove generacije koje}e vrlo brzo na ulicama i

ostalim prometnim sao-bra}ajnicama pokazati za-vidan nivo saobra}ajnekulture. Vodi}emo ra~unada ih obrazujemo i prven-stveno za{titimo. Da bi-smo pove}ali bezbednostu~enika i dece, bi}e posta-vqen video nadzor u {ko-lama i pred{kolskim usta-novama koje ih sada nemaju.Tako }e deca biti za{ti}e-na 24 sata. Policijskauprava ima}e stalnu kon-trolu nad tim objektima -

podse}a predsednik grad-skog Saveta za bezbednostsaobra}aja i gradona~el-nik â~ka Vojislav Ili}.Ve}ina gradskih i seoskih{kola ima sigurnosneograde, koje deci onemogu-}avaju da odmah iz dvori-{ta izlete na ulicu, a u na-rednoj godini dobi}e ih iustanove u ~ijoj neposred-noj blizini ih za sada ne-ma.

- Kada je re~ o boqoj za-{titi dece, namera nam je ida pored {kola i obdani-{ta saobra}ajna policijapoja~a kontrolu. Oni suvrlo prisutni po~etkom{kolske godine i najboqasu opomena voza~ima i

ostalim u~esnicima da neodstupaju od saobra}ajnihpravila. Planiramo i dapored obrazovnih i pred-{kolskih ustanova deù-raju i komunalni policaj-ci - najavquje Ili}.

Da bi gradski Savet zabezbednost saobra}aja biouvek korak bliè preven-ciji, uskoro bi trebalo dabude izra|ena i stru~nastudija. Ona }e, kako kaèIli}, biti pa`qivo ra|e-na i utemeqena na nau~nimosnovama.

- U programu Saveta zabezbednost saobra}aja u2015. godinu predvi|eno jeda tri i po miliona dina-ra bude opredeqeno za na-u~no-istraìva~ki rad. Okojim ta~no poduhvatima jere~, bi}e poznato ako grad-ski ve}nici i odborniciusvoje ovaj program. Grad-ska skup{tina bi trebaloda usvoji i lokalnu Stra-tegiju bezbednosti saobra-}aja. Ipak, lokalna Stra-tegija mora biti u skladusa nacionalnom. Nacrtinacionalne strategije suzavr{eni, ali je jo{ uvek

nisu izglasali narodniposlanici - naveo je DejanVasovi}, sekretar ~a~an-skog Saveta za bezbednostsaobra}aja.

Gradski Savet za bez-bednost saobra}aja otvo-ren je i za sugestije gra|a-na.

- Uradi}emo sve {to bu-demo mogli da smawimobroj saobra}ajnih nezgoda,povre|ivawa i stradawa.Neodgovornih voza~a i pe-{aka }e uvek biti. Na wihmoèmo da uti~emo stal-nim obrazovawem, ali isankcijama. Uskoro bi iUlica \or|a Toma{evi}atrebalo da budu postavqe-ni video nadzori. Nadamose da }e i savremeni tehno-lo{ki sistemi doprinetibezbednijoj vo`wi. Ostajenam i da apelujemo na sveu~esnike u saobra}aju dabudu pa`qivi, da savesno iodgovorno vode ra~una osaobra}ajnim pravilima isa~uvaju qudske ìvote -poru~uje predsednik grad-skog Saveta za bezbednostsaobra}aja.

Z. J.

28 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINESAOBRA]AJ

AKTIVNOSTI GRADSKOG SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

AKCIJA MINISTRSTVA GRA\EVINE, SAOBRA]AJA I INFRASTRUKTURE

SAOP[TEWE POLICIJSKEUPRAVE ÂÂK

Pripadnici Policijske uprave u â~ku identifiko-vali su i po naredbi vi{eg javnog tuìoca, saslu-

{ali I. O. (1977) iz Preqine zbog postojawa osnovanesumwe da je izvr{ila krivi~no delo ubistvo deteta priporo|aju. Protiv osumwi~ene }e biti podneta krivi~naprijava u redovnom postupku.

USrbiji oko 70 odstovoza~a i putnika

koristi sigurnosne pojase-ve na predwim, a svega ~e-tiri procenta na zadwimsedi{tima. Prema ovimstatisti~kim podacima,nalazimo se na samom dnulestvice, kada je re~ o upo-trebi osnovnih sistema za-{tite u vozilima.

U razvijenim zemqamataj procenat je mnogo vi-{i. U Nema~koj, [vedskoji Francuskoj sigurnosnepojaseve na predwim sedi-{tima vezuje 98 odsto put-nika.

Sigurnosni pojasevi suosnovni element za{titevoza~a i putnika od povre-|ivawa u saobra}ajnim ne-

zgodama. Vazdu{ni jastukje dodatni sistem sigurno-sti i daje o~ekivane efektesamo kada su voza~i i put-nici pravilno vezani si-gurnosnim pojasevima.

- Da bismo sa~uvali ì-vote gra|ana Srbije, poseb-no mladih, na inicijativupremijera Srbije Aleksan-dra Vu~i}a i ministarkesaobra}aja Zorane Mihaj-lovi}, pokrenuta je akcija“Veì pojas”. Istraìva-wa pokazuju da pravilnomupotrebom sigurnosnih po-jaseva rizik od smrtnihpovreda je do 50, a na zad-wim ~ak do 75 odsto mawi -podse}aju inicijatori ak-cije.

Voza~i koji pravilnokoriste osnovni elementza{tite doprine}e ve}ojbezbednosti i smawiti ri-zik povre|ivawa i strada-

wa u saobra}ajnim nezgoda-ma. po{to retko ko u Srbi-ji koristi sigurnosne po-jaseve na zadwem sedi{tu,nije na odmet opomenuti

putnike da u slu~aju nezgo-de, ukoliko nisu adekvatnovezani, mogu ugroziti i tu-|e ìvote.

SASLU[ANA OSUMWIÊNAZA UBISTVO BEBE

Pravilna upotrebasigurnosnih pojase-va na predwim se-di{tima smawujerizik od povredado 50, a na zadwimi do 75 odsto

„VE@I POJAS”

PREVENCIJA U SREDI[TUPA@WE

Dejan Vasovi}

Vojislav Ili}

32 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

KUDA ZA DOÊK


Ove godine }e 31. decembra â~ane zabavqati trenutnojedan od najpopularnijih bendova, na{ kom{ija iz

Uìca Dejan Petrovi} i wegov BIG Bend. Ovi izuzetnimuzi~ari sviraju {irok repertoar, od narodne muzike dorokenrola, od zabavne i xeza do srpskog kola.- O~ekujemo da }e koncert biti dobro pose}en, s obzirom

na to kolika je popularnost Dejana Petrovi}a i wegovogbenda me|u i starijom i mla|om populacijom. Program }estandardno po~eti nakon 22 sata i traja}e do 1 sat iza po-no}i. Za na{e sugra|ane bi}e prire|en i vatromet - rekaoje Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika. Za{to je izbor “pao” ba{ na Petrovi}a obja{wava direk-tor Doma kulture Dragoslav Jerotijevi}:- Kada smo doneli odluku da }emo organizovati do~ek

Nove godine na Gradskom trgu, po~eli smo da istraùjemotrì{te. Slobodnih bendova, koje ima smisla pozvati ikoji bi privukli {to vi{e publike, odnosno kriti~numasu qudi, od 5.000 pa na vi{e, bilo je desetak. Svi su sejavili na konkurs i uglavnom su svi bili skupqi od Deja-na Petrovi}a. S obzirom na to da su on i wegov bend uusponu, imaju u posledwe vreme veliki broj zapaènihkoncerata, odlu~ili smo se za wih.

- Sa sve organizacijom, obezbe|ewem, binom, ozvu~ewem,honorarom i PDV-om, do~ek }e ko{tati oko 1,5 miliondinara - rekao je Da~i} i apelovao na sugra|ane, naro~i-to mla|e, da se suzdrè od kori{}ewa pirotehni~kihsredstava..

KLUB PADRONEZa do~ek Nove godinemuzika uìvo i neogra-ni~eno pi}e. Cena karteje 25 evra. Rezervacijena telefon 065/568-66511. i 2. januar - nastupaNeboj{a Rackovi}

GRADSKA BA[TADo~ek Nove godine pro-vedite uz bend “KUMO-VI 032”. Cena karte je3.500 dinara (ALL IN-CLUSIVE). Za rezerva-cije - 032/377000

PARIZ BARDo~ek Nove godine uzDJ Andreja [uluburi-}a i truba~e. Cena karteje 20 evra (ALL INCLU-SIVE). Tel: 064/514-3007

KAFE BAZADo~ek nove godine saorkestrom “Imam jednuèqu”. Cena ulaznice20 evra, u cenu ukqu~enave~era i aperitiv.Za reprizu 1. januara,cena 10 evra. Tel: 310-410

KAFE KLUB VELVET- Sreda 31. 12 - HAPPY

NEW YEAR PARTY uzbend “Vesele 80te”. Cenakarte 400, na dan do~eka600 dinara. Po~etak u21 sat.- êtvrtak 1. 1. - Bend

“Lezz go”, cena karte300 dinara. (23 ~asa).- Petak 2. 1. - “Ku}na

muzika” u 23 sata. Cenakarte 250 dinara.

HOTEL LIVADEZa do~ek Nove godinegoste }e zabavqati“Ekskluziv” bend. Cenakarte, u koju je ura~una-ta ve~era i neograni~e-no pi}e iz doma}eg asor-timana, je 35 evra.

KAFANA CAR LAZARZa do~ek Nove godineulaz je slobodan, ali jeobavezna rezervacija natelefon 222-392. Svira“Mina” bend.

NA GRADSKOM TRGU DEJANPETROVI] I BIG BEND

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 33REPORTA@A

îm je ugledao {kolsku dru-garicu, Dejan je po~eo da pe-va: “Dane i dane, no}i i no-

}i/ lice mi tvoje mira ne da...” Ipre nego {to ona sklopi o~i, zabli-sta na prve zvuke omiqene pesme.Nije posve}ena ba{ woj, ali se se-tio. Pevao joj je jednom “Tajnu” kod“Po{te”. Zate~e ga i pre neki dan ina Trgu, gde â~ani ~e{}e ~uju ivide uli~nog svira~a. Nego, nema gasvaki dan. Uveseqava povremenoDejan Miliki} prolaznike, a akoima sre}e, ostave oni i neki dinar.

- Pevam i u okolnim gradovima.Iskoristim priliku da iza|em nana{ Trg i zabavim malo qude. Vi-dim, prija im. Kada nemam posla saorkestrom, skoknem i do okolnihgradova. Nije neka zarada, ali nije

ni dosadno. Naprotiv - pri~a De-jan.

Kako ga â~ani doìvqavaju?Uglavnom dobro, ne ìve u metro-poli, ali polako prihvataju utica-je velikih gradova.

- Meni su uli~ni svira~i super!Ko }e jo{ da vam otpeva pesmu za 20,30, pa i 200 dinara ne bi bilo mno-go. Nema ~itavog ansambla, ali do-voqna je gitara - re~e èna i osta-vi 20 dinara.

- Posmatrao sam, kada wega ~uju,qudi doìve neverovatne tran-sformacije. Samo odjednom ta za-brinuta i smrknuta lica postajupristupa~nija i ne`nija. Meni jeon prava razonoda. Grad nije ne{toposebno ukra{en, nema prazni~neatmosfere. Kad ga ~ujem, ozarim se

i ja. Nedo Bog da sam neki baksuz dau sebi vi~em: “Umukniii” - na{a-lio se prolaznik koji mu je ostavio50 dinara.

Jednom je Dejan ~itavih pola sa-ta pevao”Zlatni konci, litwe zore/do{li u wene dvore...” Ostavio muje prolaznik 100 dinara i traìoda mu peva “Cesaricu” sve dok je u“Po{ti”.

- Naravno da moè! Cilega ì-vota ja san tija samo wu... - pevao jejo{ desetak minuta. Nije ni va`no{to je Dejan nekada zabavqao gosteelitnih hotela i restorona u biv-{oj Jugoslaviji. Posla }e biti, aneka se i narod malo oraspoloì.Kad je ìvot bez muzike, “k’a cvi}ebez vode”.

Z. J.

GDE TO JO[ IMA?

PESMA ZA 20 DINARA

Ve} duì period Srbiju napu{taju mladi obrazova-ni qudi u potrazi za boqim ìvotom, poslom, alii izazovima. Svoje impresije o leto{wem boravku

u Americi, kulturi i qudima, kvalitetu ìvota i mogu}-nostima koje pruà ova velika zemqa pri~aju nam dvamlada â~anina, êdomir (25) i Pavle Jelesijevi} (22).êdo je apsolvent Pravnog fakulteta, a Pavle, studenttre}e godine elektrotehnike na Visokoj tehi~koj {kolistrukovnih studija u â~ku. U SAD su boravili od junado oktobra, a oti{li su preko programa razmene studena-ta, ,,Work and travell’’, koji sa dugogodi{wim i uspe{nimiskustvom realizuje agencija “Prestige” iz Beograda, zbog~ega je na najboqem glasu od svih agencija te vrste, kaùna{i sagovornici.

- Aran`man, avionska karta, tro{kovi vizirawa suko{tali oko 2.500 ameri~kih dolara po osobi, zna~i, ve}u startu smo toliko u minusu, {alu na stranu - pri~a mla-|i Pavle.PRVI UTISCI O SVEMU SU “BUM”

- Prvi kontakt s ameri~kom civilizacijom mi je biovrlo neobi~an. Sleteli smo u Boston i odmah “bum”, naputevima bezbroj novih automobila ogromnih kubikaà,na ku}ama, koje su uglavnom napravqene od drveta pono-sno istaknute ameri~ke zastave. Zgrade sjajne od stakla ivrtoglavo visoke. Usledio je put, od nekih 100 miqa, uklimatizovanom autobusu sabeì~nim internetom, {to jeza na{e uslove “pojam”. Sti-gli smo u gradi} Ogunquit udràvi Mejn, u kome ìvi2.000 du{a, ali tokom sezone,koja traje od maja do kraja sep-tembra, kroz wega pro|e vi{eod milion turista. Zna~i, do-ìveli smo i turisti~ki bum.U gradi}u u kom smo ìvelinema no}nih klubova i disko-teka, a kafi}i i restorani se,ina~e, zatvaraju najkasnije do23 sata. Idila, uìvawe i zamlade, i za malo starije. Dr-àva Mejn je poznata kao naj-~istija dràva u Americi.Svuda su {ume i zelenilo,na{ gradi} Ogunquit je na sa-moj obali mora, a mi stanuje-mo na 150 metara od plaè iradimo. Minimalna satnicaovde je 8,5 $ (dolara), s tim {to se preko 40 sati rada ne-deqno ra~una kao prekovremeni rad i mnoì koeficijen-tom 1,5. A tek bak{i{ na sve to, koji iznosi 15 do 20 pro-cenata od ukupnog ra~una, takav je zakon ovde i to se

striktno po{tuje. To se odnosi i na plate,koje se ispla}uju nedeqno i redovne su, ni-kad ne kasne - pri~a odu{evqeno Pavle, is-ti~u}i da im je na tom studentskom poslu bi-lo lepo, svako je radio svoj deo posla i nikoih nije poùrivao, jer “takvi su qudi, takvaje kultura”.RAJ ZA STUDENTE

êdomir i Pavle radili su u ~uvenom restoranu mor-ske hrane ,,Orvid”, u kome se prete`no sluè skupi jasto-zi, po kojima je dràva Mejn nadaleko poznata. Kaù dasu qudi kod kojih su bili uposleni prema wima bili za-

ista fini i uga|ali su im na sve na~ine, a Pavle obja-{wava i za{to.

- Mi, Evropqani vaìmo za malo vrednije radnike odAmerikanaca, koji od ro|ewa imaju sve “servirano natacnici” do 18. godine. Tad im roditeqi obi~no daju od-re{ene ruke, da se odsele iz ku}e, da traè posao i osamo-stale se. Za na{e uslove, zvu~i malo surovo, ali je istini-to. Koliko god mi gledali ameri~ke fimove, to ipak ni-je istina. Realnost je da ameri~ka deca mnogo ranije po-~iwu da rade i da se osamostaquju nego mi Evropqani.Sami kupuju auto, pla}aju ra~une, kupuju benzin, telefon,ode}u itd. Ovde svako ima auto ogromnih kubikaà, {toi nije za~u|uju}e, jer litar benzina ko{ta 90 srpskih di-nara, a primawa su neuporedivo ve}a, pa samim tim i kva-litet ìvota. I ode}a je mnogo jeftinija i kvalitetnija,{to pravdam ~iwenicom da je ameri~ko trì{te mnogofleksibilnije i liberalnije nego evropsko, “autlet cen-tri” su raj za nas studente, za male pare moète kupitibrendiranu ode}u najpoznatijih svetskih dizajnera, uzpoznate popuste od 20 do ~ak 70 odsto - govori Pavle oonome {to u wegovim godinama interesuje svakog mladog~oveka.U AMERICI JE ORGANSKA HRANA LUKSUZ,MI JE IMAMO NA SVAKOM ]O[KU

êdomir i Pavle tvrde da je “ameri~ka kultura na ni-vou” i to potkrepquju ~iwenicama.

- Gde god zatraìli pomo}, od prodavnice,banke do trafike, uvek }ete dobiti osmeh iqubazan odgovor od sagovornika. Posetilismo Boston, bili smo na vrhu ,,Prudential to-wer”, posetili smo Univerzitet Harvard, gdesmo osetili specifi~nu atmosferu me|u budu-}im najve}im svetskim umovima, i videli ta-kozvani ,,Marginal way’’ u Ogunquit-u, gde susnimqeni mnogi filmovi u holivudskoj pro-dukciji... Cene u marketima su vrlo sli~ne ce-nama u Srbiji, s tim {to je, recimo piletina,daleko jeftinija, dok je vo}e malo skupqe uAmerici, s tim {to su organski proizvodi(ìtarice, vo}e, povr}e) mnogo skupi, ~ak i zaameri~ke uslove, jer ve}ina Amerikanaca jede

genetski modifikovanu hranu, a organska hrana bez pe-sticida je u Americi luksuz. U Srbiji organske hrane,hvala Bogu, jo{ uvek ima na svakom }o{ku po normalnimcenama. Posetili smo i Wujork, tu ~uvenu “Veliku jabu-ku”. Lepo je upoznati nove qude, ste}i kontakte i poznan-stva, kupovati stvari po niskim cenama, osamostaliti se,videti nove predele, pro{iriti vidike i naravno, duhov-no se uzdi}i, jer iskustvo je najboqa lekcija - kaè mladiâ~anin.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

ÂÂNSKI STUDENETI BRA]A JELESIJEVI] O UTISCIMA IZ AMERIKE

êdomir i Pavle ispred statueXona Harvarda, osniva~a istoimenog Univerziteta

Pavle na ~uvenom ,,Prudential tower” na 50.spratu, do koga se stiè superbrzim lif-tom za 10 sekundi, vidi se panorama celogBostona, udaqen je 50 metara od linije ko-ja ozna~ava kraj Bostonskog maratona

Ro{tiq sa kolegama iz Amerike

ISKUSTVO JE NAJBOQA LEKCIJA

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 35LUÂNI

Normativi u oblasti zdravstva naputu Srbije prema Evropi su jakostrogi i zbog toga je neophodno da

se broj nemedicinskih radnika smawi zadeset odsto, izjavio je dràvni sekretarMinistarstva zdravqa Berislav Veki} usredu, 17. decembra, prilikom posete lu-~anskom i gu~kom Domu zdravqa. Kako jeobjasnio, u zdravstvenoj mreì RepublikeSrbije trenutno radi 25 odsto nemedicin-skih radnika.

Uslovi rada u draga~evskim domovimazdravqa su dobri, ocenio je prof. dr Ve-ki} prilikom obilaska ustanova, dodaju-}i da su pacijenti zadovoqni uslugama ko-je im pruàju, ali da konkretno lu~anskojOp{tini nedostaje ginekolog (uskoro sejedna doktorka vra}a sa specijalizacije,pa }e dva ginekologa pokrivati Gu~u i Lu-~ane).

“U stacionaru u Gu~i postoje dobriuslovi za palijativno i gerontolo{ko

zbriwavawe najstarijih ìteqa Draga~e-va i razmi{qamo da ovaj prostor dodatnoosposobimo i plasiramo na trì{te, {tobi omogu}ilo dodatna finansijska sred-stva Domu zdravqa i lokalnoj samoupra-vi”, rekao je dràvni sekretar. On je do-dao da Ministarstvo zdravqa ima zadatakda u narednoj godini reformi{e primar-nu zdravstvenu za{titu. U tom smeru,formirane su komisije, koje jo{ uvek ana-liziraju potrebe za zdravstvenim kadrom.

Tako|e, Veki} je podsetio da su pre dva me-seca posao dobila 304 zdravstvena radni-ka, a odobreno je i upo{qavawe 343 leka-ra i 333 medicinske sestre.

“Orjentisani smo na pove}awe brojazdravstvenih radnika u sistemu zdravstve-ne za{tite i to }e biti blizu 1.000 novihradnih mesta do kraja godine”, istakao jeVeki}, najavquju}i, tako|e, i ponovnouvo|ewe savetovali{ta za dijabet.

V. S.

Na izuzetno pose}enimpredizbornim skupovi-ma, organizovanim 21.

decembra u Lu~anima i Gu~i,predsednik Srpske naprednestranke Aleksandar Vu~i} je re-kao da }e Draga~evo za dve godinebiti boqe mesto za ìvot i da suizbori u op{tini Lu~ani izu-zetno va`ni kako za gra|ane ovogkraja, tako i za rad Vlade Repu-blike Srbije. Lider napredwakaje istakao da }e Srbija nastavitida napreduje na svom evropskomputu i da }e sa~uvati tradicio-nalno prijateqstvo sa Rusijom.Podsetio je da je Srbija jedinazemqa u Evropi koja nije uvelasankcije Rusiji i dodao da nestrahuje od rada, reformi, ve} sa-mo od me|unarodne politike iproblema koji postoje u odnosi-ma velikih sila.

- Vlada Srbije je preduzela te-{ke mere, kako bi Srbiju “izvu-kla iz blata”. Doneo sam odluku uaprilu da krenem sa merama kojesu najboqe za Srbiju, ma kolikobile te{ke za gra|ane za nared-nih godinu ili dve. @eleo sam dauvedemo prave reforme. Moj sanje da me gra|ani Srbije po{tujukao [redera u Nema~koj, koji jenajzaslu`niji {to je ta zemqaprosperirala. Ciq je da napra-vimo ure|enu i ozbiqnu dràvu,koja }e biti po{tovana u svetu -naglasio je Vu~i}, dodaju}i da jeMe|unarodni monetarni fondocenio da su ove mere izuzetnote{ke, ali ako Srbija na tom pu-tu izdrì, 2016. godine ima}edeficit ispod ~etiri odsto, abi}e smawen i javni dug. Premare~ima Vu~i}a, pomaci se ve}ostvaruju. U decembru 2013. go-dine Srbija je imala rast od 2,4odsto i 19 milijardi naplatuPDV-a, a sada ta naplata iznosi23 milijarde dinara. Ipak, da biefekti sprovedenih reformi po-stali vidqivi, Vlada mora dapravi dugoro~ne planove, poputKine.

Govore}i o ravnomernom raz-voju ~itave Srbije, lider napred-waka se obratio povereniku OOSNS Slobodanu Jolovi}u i po-savetovao ga da ubudu}e posvetiistu pa`wu i Lu~anima i Gu~i.Obra}aju}i se penzionerima, onje naglasio da je Vlada bila pri-nu|ena da preduzme mere {tedwe,zbog budu}nosti Srbije. On je na-veo da svi u dràvi moraju da me-

waju svoje navike, kako pojedin-ci, tako i preduze}a. Svi morajuda rade vi{e i ozbiqnije i da po-{tuju obaveze prema dràvi, ka-ko bi ona adekvatno mogla da sestara o svim sferama ìvota. Re-kao je da preduze}a treba da izmi-ruju svoje obaveze, a ukoliko ima-ju probleme - dràva je tu da impomogne.

Vu~i} je najavio da }e lu~an-sko preduze}e “Milan Blagojevi}- Namenska”, koje, ina~e, predsta-vqa stoèr namenske industrijeSrbije, dobiti zna~ajnu finan-sijsku podr{ku, kako bi funkci-onisalo na zdravom principu.

Vu~i} je ocenio da druge ze-mqe ve} uo~avaju i cene smeo po-tez Vlade Republike Srbije nauvo|ewu vrlo nepopularnih re-formi. Konstatovao je da nijeslu~ajnost {to je kineski premi-jer do{ao u na{u zemqu i da je usvemu tome presudni uticaj odi-grala “hrabrost Srbije da mewasebe”.

- Zemqe regiona vide da Srbi-ja postaje ja~a, iako neki to neèle. Mi polako podièmo eko-nomiju, osnaùjemo je, a oni koji

nam najvi{e zameraju za nekoli-ko godina ne}e mo}i da nas prate,jer nisu imali snage da sprovedureforme - zakqu~io je lider na-predwaka.

Obra}aju}i se okupqenim gra-|anima u Gu~i, lider Srpske na-

predne stranke Aleksandar Vu-~i} je istakao da }e Srbija nasta-viti da napreduje na svom evrop-skom putu i da }e sa~uvati tradi-cionalno prijateqstvo sa Ru-skom Federacijom.

Vu~i} je podvukao da je Srbijana evropskom putu, od kojeg ne}eodustati, da ima promewen odnosprema Briselu time {to ne molini za {ta, ve} traì da joj se odo-bri sve ono {to joj pripada pre-ma zaslugama. Tako|e je istakaoda je o~uvawe prijateqstva sa Ru-sijom u interesu zemqe, jer Srbi-ja jedina u Evropi ima trì{teod milijardu qudi, zbog koga idolaze investitori.

Izborna lista “AleksandarVu~i} - Srpska napredna stran-ka” okupqa najboqe kadrove uDraga~evu (ekonomiste, inèwe-re, pravnike, lekare, agronome,poqoprivrednike...) i u potpu-

nosti odgovara strukturi sta-novni{tva u op{tini Lu~ani,rekao je Slobodan Jolovi}, isti-~u}i da su mnogi od kandidata zaodbornike bili sastavni deo ti-ma koji je u~estvovao u realiza-ciji najzna~ajnijih projekata na

tom podru~ju. Jolovi} je pozvaoprisutne gra|ane da 28. decembraiza|u na birali{ta i svoje pove-rewe ukaù izbornoj listi Srp-ske napredne stranke.

Izbornu listu SNS na pred-izbornim skupovima u Lu~animai Gu~i podràli su i Milan Kr-kobabi}, predsednik PUPS-a, iAleksandar Vulin, predsednikPokreta socijalista.

Predsednik PUPS-a Krkoba-bi} je rekao da su mere Vlade te-{ke i ozbiqne, ali da }e ih pen-zioneri podràti. To je okarak-terisao kao minimalnu dozu pa-triotizma, kako bi se uhvatiovoz za napredak. Buxet }e se opo-raviti i ova `rtva ne}e biti be-smislena, ocenio je Krkobabi}.

Lider Pokreta socijalistaAleksandar Vulin poru~io je daje Srbija ve} izabrala na rani-jim izborima da èli da bude bo-

qa i pravednija. On je podvukaoda ova sada{wa vlada ne}e pro-davati budu}nost dece, da je u{lau te{ke reforme, ali i da ne {te-di na socijalnim davawima.

V. S.

DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA ZDRAVQA BERISLAV VEKI] POSETIO LUÂNE

REFORMOM PRIMARNOG ZDRAVSTVA DO UNAPRE\EWA USLUGA

PREDSEDNIK SNS ALEKSANDAR VUÎ] POSETIO LUÂNE I GUÛ

POZIV GRA\ANIMA DA PODR@E REFORME

36 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINELUÂNI

Uutorak, 23. decem-bra, u Gu~i i Lu~a-nima su odràne za-

vr{ne izborne konvencijeizborne liste pod rednimbrojem 4, za predstoje}e lo-kalne izbore u Lu~anima,NOVA SRBIJA – VELI-MIR ILI].

Na skupu u Gu~i, pri-sutnima su se obratilipotpredsednici Nove Sr-bije i narodni poslanici uSkup{tini Republike Sr-bije, Velimir Stanojevi},Dragan Jovanovi} i Du-bravka Filipovski, pred-sednik omladine NS i sa-vetnik predsednika op-{tine Vo`dovac Vuk Mir-~eti}, kao i odborni~kikandidati, predsednicaOO NS u Draga~evu dr Zo-rica Kova~evi} i prvi naizbornoj listi Rade Dra-mli}. Svi govornici su is-takli u svojim nastupimada Nova Srbija na lokal-nim izborima u Lu~animaide pod svojim krsnim ime-nom i prezimenom, ne za-klawaju}i se iza autorite-ta beogradskih politi~a-ra, te da su rezultati i is-puwena predizborna obe-}awa u prethodnom perio-

du gra|anima najboqi vidgarancije da daju}i glasNovoj Srbiji, zapravo gla-saju za sebe i sigurnu bu-du}nost svojih porodica.

U prepunoj sali Domakulture u Lu~anima, odr-àna je jo{ jedna zavr{nakonvencija Nove Srbije.Pored govornika koji sunastupali u Gu~i, velikombroju prisutnih gra|ana,~lanova, pristalica i sim-patizera stranke obratiose i predsednik stranke iministar u Vladi Republi-

ke Srbije, resorno zaduènza vanredne situacije, Ve-limir Ili}. Pozdravqenovacijama, Ili} je Draga-~evcima rekao da je 28. de-cembar prilika “da gra|a-ni Draga~eva uzmu sudbinuu svoje ruke i glas poverenajboqima, a to su odbor-ni~ki kandidati NS, na~ijoj listi nema politi~-kih prevrta~a i qudi kojimewaju strana~ke dresove uzavisnosti od li~nih inte-resa”. Ili} je prisutnepodsetio na realizaciju

svih onih infrastruktur-nih projekata koje su repu-bli~ka ministarstva na~ijem se ~elu nalazio uprethodnom periodu ostva-rila na podru~ju Draga~e-va, za koje je on li~no, kakoje istakao, izuzetno emo-tivno vezan. Ili} je, tako-|e, kazao da je najve}i pred-izborni adut NS to {to suodborni~ki kandidatistranke ~estiti qudi i do-ma}ini, prepoznati u svo-jim sredinama kao osobekoje rade u op{tem intere-su i za dobrobit svoje za-jednice. On je ponovio ra-

nije izre~ene stavove “daNS ne èli nikakve sukobesa SNS i premijerom Vu-~i}em, ali da je za ~lanstvoi bira~ko telo NS vi{enego neprihvatqiv prvikandidat na listi SNSSlobodan Jolovi}, koji jepoznat kao li~nost za ~ijeime se vezuju mnoge nega-tivne odrednice u Draga-~evu”, te da zbog toga gra-|ani na predstoje}im lo-kalnim izborima u Lu~a-nima treba da svojim gla-sovima masovno podrè iz-bornu listu pod rednimbrojem 4, NOVA SRBIJA –VELIMIR ILI] i da nataj na~in odborni~kimkandidatima ove strankeukaù priliku da u nared-nom skup{tinskom sazivuu~estvuju u izvr{noj vla-sti.

Za umetni~ko-zabavniprogram na zavr{nim kon-vencijama bio je zaduèntruba~ki orkestar Gvozde-na Rosi}a, koji je i odbor-ni~ki kandidat Nove Sr-bije na nedeqnim izbori-ma.

Ministarka poqo-privrede i za{ti-te ìvotne sredi-

ne i ~lan Glavnog odboraSocijalisti~ke partije Sr-bije prof. dr Sneàna Bo-gosavqevi} Bo{kovi} po-setila je u nedeù, 21. de-cembra, op{tinu Lu~ani.Poqoprivrednike Gora~i-}a i Kotraè uputila je unovine koje ih o~ekuju napoqu dràvnih subvencijau narednoj godini, posebnoisti~u}i da je agrar velikarazvojna {ansa Srbije.

Kako je navela min-istarka, postoje}e stawe upoqoprivredi je rezultatjedne dugogodi{we izuzet-no slabe brige o ovoj per-spektivnoj grani. Uz eko-nomsku krizu, Srbiju su za-desile i elementarne nepo-gode, koje su nanele ogromne{tete poqoprivredi. Upr-kos merama koje se sprovodeu Srbiji, Ministarstvopoqoprivrede je dobilopodr{ku da sredstva koja jeu{tedelo usmeri na ispla-tu neizmirenih subvencijaza ovu godinu. A kada se go-vori o podsticajima u po-qoprivredi, izmene zakonasu minimalne i ne}e i}i na{tetu malih poqoprivred-nih proizvo|a~a u central-nom, isto~nom i ju`nom de-lu Srbije.

- Ako smo bili prinu|e-ni da pravimo u{tede, ja

sam se zalagala da one iduna u{trb velikih, a ne ma-lih proizvo}a~a. Za velikeposednike nudimo drugemere za unapre|ewe proiz-vodwe, kao {to su povoqnikrediti i kori{}ewe sred-stava iz pretpristupnihfondova Evropske unije. Zamale proizvo|a~e, kojiimaju posede do 20 hektara,sve ostaje isto i mere{tedwe oni ne}e osetiti.Uve{}emo i dve dodatnemere u sto~arskoj proiz-vodwi, jer je interes drà-ve da imamo vi{e ìvoti-wa i uve}amo proizvodwumesa i mleka, jer se od tihproizvoda ostvaruje pro-fit - rekla je Sneàna Bo-gosavqevi} Bo{kovi}.

Govore}i o ostalim no-vinama koje se u oblasti

agrara o~ekuju u narednojgodini, ministarka poqo-privrede je istakla da po-qoprivrednik vi{e ne}ebiti prinu|en da zbog ne-dostatka sredstava za setvustavqa ku}u pod hipoteku,kako bi dobio kredit, ve}}e mu biti omogu}eno daotplatu duga garantuje bu-du}im rodom.

- Od slede}e godine, za-hvaquju}i tek usvojenomZakonu o predètvenom fi-nansirawu, seqaci }e mo-}i da koriste useve kaobankarsku garanciju za no-vac koji }e dobiti pre è-tve. Potencijalni kredi-tori su komercijalne ban-ke i prera|iva~i, a poqo-privrednici }e kredit, udogovoru sa poveriocima,vra}ati u novcu ili robi -rekla je Bogosavqevi} Bo-{kovi}. Draga~evski po-qoprivrednici su se naj-vi{e interesovali za sub-vencije u oblasti sto~ar-stva, jer wihov kraj imaidealne uslove za uzgojstoke. Ipak, sto~arskefarme, koje su uspele da op-stanu, kako su naveli, te-{ko mogu da funkcioni{ubez ozbiqnije podr{ke dr-àve. Izneli su i odre|enepredloge na koji na~in dr-àva moè da pospe{i sto-~arsku proizvodwu u dra-ga~evskim selima.

V. S.

SNE@ANA BOGOSAVQEVI] BO[KOVI]

AGRAR VELIKA [ANSA

NOVA SRBIJA ODR@ALA ZAVR[NE KONVENCIJE U GUÎ I LUÂNIMA

ZASLU@ILI POVEREWE DRAGAÊVACA

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 37LUÂNI

Kako stoji u saop{tewu za javnost kojeje stiglo u redakciju “Glasa”, op{ti-na Lu~ani se nalazi u sna`noj soci-

jalnoj i demografskoj krizi. Samo u perioduod 2002. do 2014. godine izgubila je vi{e od5.000, tj. oko 20 odsto stanovnika, i oko 1.500doma}instava (smawewe od 18 odsto). Zbogovako alarmantnih statisti~kih pokazate-qa, moramo se svi zajedno duboko zamislitinad poraznim trendovima koji su prisutni,kao i o godinama koje su pred nama.

Sa jedne strane, ovi negativni trendoviprisutni su i u mnogim drugim delovima Re-publike Srbije, i rezultat su brojnih poli-ti~kih i ekonomskih lomova koji su Srbijuzadesili u prethodne dve i po decenije (sank-cije, ratovi, bombardovawe, lo{e privati-zacije…), ali su sa druge strane i rezultatindolentnosti lokalnih politi~kih elita uop{tini Lu~ani, wihovog ~iwewa ili ne-~iwewa, koje je uzrokovalo daqe produbqi-vawe ovako negativnih pojava u na{oj malojsredini.

Predloène mere u oblasti socijalne ipopulacione politike obuhvataju: aktivnobuxetsko podsticawe ra|awa (jednokratnanov~ana pomo} za prvoro|eno dete u iznosuod 50.000, za drugoro|eno dete u iznosu od70.000, za tre}ero|eno i svako naredno dete uiznosu od 90.000 dinara), besplatan sme{tajsvakog tre}eg i svakog narednog deteta iz po-rodice u vrti}ima, sufinansirawe ishrane{kolske dece u |a~kim kuhiwama (kako se de-ca ne bi hranila po kioscima brze hrane),pruàwe podr{ke kupovini uxbenika za de-cu {kolskog uzrasta iz socijalno ugroènihporodica, zatim uvo|ewu poludnevnog bo-ravka dece uzrasta od dve do pet godina u ve-}im naseqenim mestima na seoskom podru~jui pro{irivawu, adaptaciji i rekonstrukci-ji kapaciteta objekata za boravak dece Pred-{kolske ustanove u Lu~anima i Gu~i, kao iotvarawu savetovali{ta za roditeqstvo.Me|u predloènim merama se nalaze i slede-}e: definisawe konkretnih programa za br-è i lak{e zapo{qavawe mladih, posebnomladih èna (kroz Lokalni akcioni plan za

zapo{qavawe i saradwu sa Nacionalnomslu`bom za zapo{qavawe (iz lokalnog buxe-ta obezbediti 50 odsto sredstava), poja~anukontrolu od strane inspekcijskih slu`bi dabi se poslodavcima onemogu}ilo da sprovo-de prikrivenu diskriminaciju èna koje è-le da ra|aju decu u neposrednoj budu}nosti imajki sa malom decom.

V. S.

Kako stoji u saop-{tewu koje je sti-glo u redakciju na-

{eg lista, Grupa gra|ana“Jedan tim” je jedina listana predstoje}im izborimakoja nema podr{ku nekogpoliti~kog centra. Na iz-bore izlaze samostalno,bez i~ije pomo}i. Tro{ko-ve kampawe pokrivaju izsopstvenih sredstava, a sveaktivnosti sprovode akti-visti, koji su stanovniciop{tine Lu~ani. Gra|ani-ma nude svoja imena i pre-zimena, ali i vrlo jasanprogram.

“Iz svog programa po-sebno izdvajamo deo koji seodnosi na potro{wu bu-xetskog novca. Smatramoda je upravqawe novcemsvih gra|ana u prethodnimgodinama vr{eno na vrlolo{ i neodgovoran na~in.Te{ko se ulazilo u trag ve-likim koli~inama novca isvedoci smo da ~ak ni mi-

nistri nisu mogli da do-biju odgovore na pitawa otro{ewu namenski oprede-qenog novca (za ure|ewekorita reke Belice, sani-rawe {tete od grada, iz-gradwu sportske hale u Lu-~anima...). Ovako katastro-falno vo|ewe javnih fi-nansija je dovelo do ogrom-nih {teta, koje su pogodileveliki broj gra|ana na{eop{tine. U svakoj ioleure|enoj dràvi zbog ova-kvog delovawa krivci bibili vrlo o{tro sankcio-nisani. Me|utim, kod nasosobe koje su u~estvovale upomenutim de{avawima idaqe juri{aju ka op{tin-skoj kasi, a da apsurd budejo{ ve}i imaju i punu po-dr{ku ministara, pa ~ak ipremijera Vlade Srbije.

Mi gra|anima nudimone{to novo. Potro{wasvakog dinara }e biti jav-na. Ukoliko mi dobijemopoverewe gra|ana, plani-

ramo da na kraju svakogkvartala javno objavimopotro{wu buxetskih sred-stava putem oglasnih ta-bli i interneta. Gra|anibi dobili preciznu in-formaciju za koje potrebese tro{i wihov novac.Ukoliko zaìvi ovaj na{predlog, svrstali bismo seu vrlo mali broj op{tinau Srbiji koje su usvojileovaj princip rada. Sma-tramo da je ovo jedan odnajboqih na~ina za spre-~avawe korupcije, koja je idaqe u porastu i koja izje-da na{e dru{tvo. Na ovajna~in obave{tavamo iostale u~esnike na pred-stoje}im izborima da okoovog na{eg stava ne}e bitipregovora. Dakle ukolikomi budemo participiraliu vlasti posle izbora PO-TRO[WA SVAKOG DI-NARA ]E BITI JAVNA”,stoji u saop{tewu GG “Je-dan tim”. V. S.

“Bez obzira na to da li }e SPS biti navlasti, ili }e biti opozicija u Lu~anima,su{tinski zadatak ove partije je da radi zagra|ane, kaè narodni poslanik @arkoObradovi}. Gra|ani Lu~ana bi trebalo do-bro da razmisle kome }e dati svoj glas napredstoje}im lokalnim izborima”, izjavioje prof. dr @arko Obradovi}, narodni po-slanik SPS-a u Skup{tini Srbije, prili-kom posete Gu~i.

“Najva`nija je budu}nost Lu~ana i ce-log kraja. Za razliku od drugih, mi imamoskromnu kampawu, a na{a najve}a snaga suqudi koji nas predstavqaju, odnosno wiho-vo ime i prezime. îwenica je da su oni po-znati po svom radu, onome {to su do sadau~inili”, naveo je Obradovi}.

Obradovi} je istakao da je koalicijaSPS - JS dobra, doma}inska, pravedna, so-cijalno utemeqena, i da ona svoj programstavqa na raspolagawe ìteqima Lu~ana,a oni }e, kako je rekao, znati to da prepo-znaju. Tako|e, naglasio je da se velika ne-zaposlenost moè re{iti samo aktivnim ikvalitetnim rukovodstvom, jer “nijedan

investitor ne}e do}i nikome na noge i re-}i da otvara radna mesta”.

“Program zapo{qavawa treba obrazlo-ìti potencijalnim investitorima, jeroni èle profit. Na{ ciq je zapo{qava-we i moramo imati dobre projekte. Da li}e to biti male farme, otvarawe nekog po-gona poznate firme, zanatske radioniceili ne{to ~etvrto - bitno je ponuditi.Obilaze}i Srbiju video sam da ima mnogomalih op{tina, a Lu~ani ipak nisu takva,jer imaju Gu~u, po kojoj su poznati u svetu.I zato je va`no da se izaberu kompetentniqudi, koji }e mo}i sa ulaga~ima da razgo-varaju o tome {ta ovoj op{tini treba”, na-veo je Obradovi}.

Na pitawe novinara da li je mogu}e po-krenuti Industrijski kombinat u Gu~i,Obradovi} je rekao da je sudbina preduze}akoja su bila vlasni{tvo Miroslava Bogi-}evi}a neizvesna, imaju}i u vidu wihovuprezaduènost, ali i da dràva mora u~i-niti sve kako bi, ukoliko postoji {ansa,po~ela da rade.

V. S.

IZBORNA LISTA “DVERI, POQOPRIVREDNICI IOMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE

- MILAN PAREZANOVI]”

PROGRAM SOCIJALNE IPORODI^NE POLITIKE

NARODNI POSLANIK @ARKO OBRADOVI] OCENIO U GUÎDA JE KOALICIJA SPS - JS DOMA]INSKA I PRAVEDNA

DO NOVIH RADNIH MESTADOBRIM PROJEKTIMA

SAOP[TEWE GRUPE GRA\ANA „JEDAN TIM”

POTRO[WA SVAKOG DINARA BI]E JAVNA

Ministar omladine isporta Vawa Udovi-~i} istakao je tokom

boravka u Lu~anima da }e VladaRepublike Srbije sve u~initida osposobi sportske kapacite-te, kako bi se mladim qudimaobezbedili uslovi za kvalitet-niji ìvot. Ipak, kako je naveo,ne moè se govoriti o sportskojinfrastrukturi, ukoliko se neobezbedi boqa ekonomska sigur-nost Srbije.

“Voleo bih da na{i mladi ne gledaju|a~ke kwiìce i indekse kao paso{e zaizlazak iz Srbije, ve} je neophodno da imobezbedimo uslove da u woj ostanu. Jedanod na~ina je {irewe sportske infra-strukture i renovirawe postoje}e”, rekaoje ministar omladine i sporta, podse}aju-}i da je Ministarstvo omladine i sportaove godine u 10 op{tina Srbije izgradilotrim staze, a strategijom je predvi|eno dasportska infrastruktura bude dostupnasvim gra|anima.

Udovi~i} je ocenio da gra|ane Srbijeo~ekuje te{ka naredna godina i dodao da}e Ministarstvo graditi nove i adapti-rati stare terene, koji }e ko{tati mawe, aimati velike efekte. Naveo je da su istra-ìvawa pokazala da svaka trim ili bici-klisti~ka staza daju mnogo ve}e efekte,nego zatvoreni tereni.

^lan privremenog organa Op{tineLu~ani Milivoje Dolovi} je rekao da }eovda{wa lokalna samopuprava u~initisve da zavr{i zapo~ete projekte iz obla-sti sporta.

Udovi~i} je potvrdio da Ministar-stvo omladine i sporta ima nominalnosmawen buxet za 5,6 odsto za 2015. godinui da }e pratiti strategiju {tedwe, kakobi nove generacije imale boqu budu}nost.

On je rekao da nisu smawena davawa za na-cionalna priznawa i stipendije, ali }ebiti umawena sredstva za projekte omla-dinskih organizacija i profesionalnisport, pa je transformacija ili profesi-onalizacija sporta budu}nost srpskihklubova. Udovi~i} je, tako|e, podsetio dau Srbiji ima 11.600 registrovanih klubo-va, a to je ogroman broj za Srbiju. Najavioda }e u januaru naredne godine biti for-mirana radna grupa koju }e ~initi pred-stavnici ministarstava privrede, finan-sija, omladine i sporta, kako bi u~estvo-vali u izradi modela privatizacije, pri~emu }e se voditi ra~una o integritetu sa-mih klubova.

Udovi~i} je ocenio da je odluka o pri-jemu Kosova u punopravno ~lanstvo Me|u-narodnog olimpijskog komiteta (MOK)veoma te{ka za Srbiju i predstavqa di-rektno me{awe politike u sport, uprkostome {to na{a zemqa teì apsolutnoj de-politizaciji i nezavisnosti ove oblastiod svih spoqnih uticaja.

Nakon posete Lu~anima, Udovi~i} je uGu~i prisustvovao zavr{nici me|unarod-nog turnira u de~jem fudbalu, “Kupu Mi-qana Miqani}a”, i pobednicima uru~iotrofeje.

V. S.

MINISTAR OMLADINE I SPORTA VAWA UDOVIÎ] U LUÂNIMA

DA SPORT BUDE DOSTUPAN SVIMA!

RAVNOGORCI PODR@ALI LISTU “DVERI“

Na nastupaju}im lokalnim izborima u op-{tini Lu~ani, Ravnogorski pokret daje punupodr{ku izbornoj listi, pod rednim brojem3, DVERI, POQOPRIVREDNICI IOMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE- MILAN PAREZANOVI].

“Kao ravnogorci, monarhisti i antikomu-nisti u ovoj listi vidimo kona~nu smenu po-liti~kih generacija koje 70 godina vladajuSrbijom i Draga~evom. Podràvamo ove mla-de, nove i nekompromitovane qude u politi-ci, za razliku od onih koji su pro{li put odotimawa narodne imovine, preko SK i SPSdo SNS.

U ovim mladim qudima vidimo one kojetradicionalna, monarhisti~ka, ravnogorskai doma}inska Srbija odavno ~eka. Oni verujuu Boga i srpstvo, drè do tradicionalnih iporodi~nih vrednosti, stavili su u nazivusvoje liste akcenat na selo, poqoprivredu iomladinu, {to i jeste budu}nost Op{tine.Sada vi{e niko ko je ravnogorskog opredeqe-wa ne moè da kaè da nema za koga da glasa.Ovi mladi qudi zasluùju na{u punu podr-{ku. Do{lo je vreme da neke nove generacijedo|u na ~elo Srbije i Draga~eva, a da se sklo-ne oni koji su vladali decenijama i ho}e jo{.Wihovo vreme je pro{lo i to }e se videti 28.decembra. Zato pozivamo sve draga~evske rav-nogorce i druge bira~e da svoje poverewe da-ju ovoj izbornoj listi, pod rednim brojem 3,DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLA-DINA ZA SPAS NA[E OP[TINE - MI-LAN PAREZANOVI]”, re~eno je u saop{te-wu koje je stiglo iz Op{tinskog odbora Rav-nogorskog pokreta u â~ku.

Po{tovani stanov-nici op{tineLu~ani i Draga-

~eva, Obra}am Vam se ne samo

kao draga~evski zet, kom{i-ja iz â~ka i ~lan Stare-{instva politi~kog pokre-ta Dveri zaduèn za delova-we Pokreta u zapadnoj Srbi-ji, ve} – pre svega - kao po-{tovalac bogate istorijedraga~evskog kraja i ogrom-nog doprinosa koji su brojniugledni Draga~evci dalisrpskom narodu i dràvi.

Smatram da }emo se svilako sloìti da su lokalniizbori u op{tini Lu~ani28. decembra od sudbonosnogzna~aja za budu}nost Draga-~eva. Ako se na ovim izbori-ma ne promene oni koji su dosada vladali op{tinom Lu-~ani, za ~etiri godine moèbiti kasno. Za prethodnih 10godina op{tina Lu~ani jeizgubila 5.000 stanovnika ispala me|u male op{tine is-pod 20.000 stanovnika, izgu-bqeno je svako drugo radnomesto i svakodnevno se nekoodseqava iz Draga~eva. Po-stavqa se pitawe: ko je za tokriv i kako da ovu propastzaustavimo? Kako je mogu}epoverovati onima koji dosada nisu ostvarili svojapredizborna obe}awa – da }eih u budu}nosti ostvariti?

Za propast Draga~eva sudirektno krivi pojedinci iz

stranaka vlasti, koji se evoiznova kandiduju na izbori-ma i ho}e vlast ponovo. Jedi-ni na~in da ih zaustavimojesu upravo izbori 28. decem-bra.

U javnosti do sada uop-{te nije prime}eno da na lo-kalne izbore u op{tini Lu-~ani ne izlazi niti jedna po-liti~ka stranka opozicije -izuzev Pokreta Dveri. Naovim izborima ne}e u~estvo-vati Pajti}eva DS, Tadi}evSDS, kao ni DSS, SRS,LDP i URS. Sve druge poli-ti~ke stranke koje u~estvujuna izborima su stranke vla-sti. Dveri }e tako na lokal-nim izborima u op{tiniLu~ani braniti boje opozi-cije u Srbiji. Zato pozivamobira~e svih drugih opozici-onih politi~kih stranakada podrè izbornu listu pod

rednim brojem 3, jer }e od-bornici Dveri zastupati iwihove interese u budu}em

sazivu skup{tine op{tineLu~ani. Koristimo se pri-likom da se unapred zahvali-mo ~lanovima i pristalica-ma drugih opozicionih po-liti~kih stranaka koji suve} najavili da }e podràtina{u izbornu listu pod red-nim brojem 3: DVERI, PO-QOPRIVREDNICI IOMLADINA ZA SPASNA[E OP[TINE – MI-LAN PAREZANOVI].

Ono {to je poseban kva-litet ove izborne liste jesteda su u wenom nazivu, me|uwenim kandidatima za od-bornike i u wenom prediz-bornom programu posebno -pored Dveri - istaknuti po-qoprivrednici i omladina.Ovo su dve izuzetno va`nesocijalne grupe u na{emdru{tvu koje se ovako istak-nute po prvi put organizova-no politi~ki pojavquju. Ta-ko draga~evski poqopri-vrednici i omladina kona~-no dobijaju svoje politi~kezastupnike i predstavnike ubudu}em sazivu skup{tineop{tine Lu~ani.

Tre}a bitna razlika iz-me|u na{e i svih drugih iz-bornih listi je da su jedinoDveri istakle nosioca iz-borne liste iz Draga~eva.Ostale politi~ke stranke suse sakrile iza svojih lideraVu~i}a, Da~i}a i Ili}a, ine smeju da iza|u sa svojimkandidatima za predsednikaop{tine. Na{a lista podrednim brojem 3 kandidujediplomiranog ekonomistuMilana Parezanovi}a zapredsednika op{tine Lu~a-ni, dok predsednici ove op-{tine sigurno ne}e biti niVu~i}, ni Da~i}, ni Veli-mir Ili}, koji }e zaboravi-

ti Draga~evo ~im pro|epredizborna kampawa.

Ono {to je posebno ka-rakteristi~no jeste da upr-kos velikoj i skupoj prediz-bornoj kampawi, kao i kom-pletnoj Vladi Srbije koja sepreselila na privremenipredizborni rad u Draga~e-vu, od izbornih listi vlastinismo ~uli niti jednu kon-kretnu ideju za spas op{tineLu~ani. Kako zaustaviti od-umirawe stanovni{tva, ka-ko pokrenuti lokalnu pri-vredu i nova radna mesta, ka-ko pomo}i draga~evskom se-qaku – toga nema u prediz-bornom nastupu stranakavlasti. Dobili smo samoprazne republi~ke pri~e,ve} vi|ena la`na predizbor-na obe-} a w a ,novogo-d i { w eruèweu l i c al i d e r -s k i mplakati-ma itransparentima, pozivawatelefonom i upadawa po ku-}ama pla}enih strana~kihaktivista sa strane, kao idirektne pretwe gra|animada }e izgubiti posao ili daga nikada ne}e ni dobiti akone glasaju za vladaju}e stran-ke.

Za razliku od wih izbor-na lista DVERI, POQO-PRIVREDNICI IOMLADINA ZA SPASNA[E OP[TINE – MI-LAN PAREZANOVI] iza-{la je pred bira~e bez veli-kih i la`nih obe}awa, alisa konkretnim i realnim re-{ewima za nagomilane pro-bleme. Kroz namenske op-{tinske slu`be za privredu,poqoprivredu, dijasporu,porodicu i mlade podrà}e-mo tih pet stubova opstankaop{tine Lu~ani: privred-nika, seqaka, povratnika izrasejawa, ra|awe i omladi-nu. Ve}e subvencije iz op-{tinskog buxeta za poqo-privredu, pokretawe noveindustrijske zone izme|u Lu-~ana i Gu~e, poziv Draga~ev-cima van Draga~eva da sevrate i uloè u svoj rodnikraj, ve}a izdvajawa za svakonovoro|eno dete i Kancela-rija za mlade – sigurno do-nose èqeni boqitak u op-{tini Lu~ani.

Li~no smatram da je Dra-ga~evu potrebna kultura iturizam i mimo Sabora tru-ba~a, a da ovoj kulturnoj ma-nifestaciji treba vratitidu{u i tradiciju, jer se ume-sto porodi~nog sabora koji

promovi{e narodno stvara-la{tvo pretvorio u karne-val nekulture i nepristojno-sti.

Po{tovani Draga~evci, Potomci slobodara iz

Gora~i}ke bune i heroja izotaxbinskih ratova,

U prilici ste da 28. De-cembra napravite najva`ni-ju investiciju koju Draga~e-vo moè da dobije u ovome~asu. Investirajte u svojudecu i unuke, u izuzetne kan-didate za odbornike sa iz-borne liste pod rednim bro-jem 3. U pitawu su mladi, ne-kompromitovani, visokoo-brazovani porodi~ni qudi,koji nikada nisu bili navlasti, koji su se vratili daìve u Draga~evo, tu zasno-

v a l isvoje po-r o d i c ei odva-ìli seh r a b r oda stanun a s u -prot op-{ t o j

propasti i nemilosrdnimdraga~evskim vladarima.Oni su diplomirani ekono-misti, dokazani op{tinskislu`benici, najve}i poqo-privredni proizvo|a~i,stru~waci iz razli~itihoblasti, na ~elu sa MilanomParezanovi}em, najtalento-vanijim mladim politi~a-rom iz Draga~eva, koji moèpostati dostojni nasledniklegendarnog narodnog tri-buna Ranka Tajsi}a. Jednomre~ju – oni su pravi, wih stesve vreme o~ekivali kada stegovorili da su svi isti i danema za koga da se glasa. Sa-da kona~no imate za koga daglasate!

Samo od Vas zavisi da li}e od 28. decembra zapo~etispas op{tine Lu~ani i izDraga~eva krenuti novo ra-~unawe politi~kog vremenau Srbiji: po~etak pada SNSi po~etak uspona PokretaDveri.

Verujem u Va{ slobodar-ski duh, moralnu nepotku-pqivost i gra|ansku hra-brost. Verujem da ne}etepristati na ucene i priti-ske. Verujem da }ete dati{ansu novoj politi~koj ge-neraciji, omogu}iti smenupoliti~kih elita i tako na-praviti najboqu investici-ju za svoju budu}nost.

Veruju}i u ìvot op{ti-ne Lu~ani i ostaju}i uvekspreman da Vam pomognem utoj borbi,

U ime Pokreta Dveri,

Bo{ko Obradovi}


BO[KO OBRADOVI]:

OTVORENO PISMODRAGAÊVCIMAPRED LOKALNE IZBORE

Milan Parezanovi}

Bo{ko Obradovi}

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 41

Tokom 2014. godine odr-àne su brojne smotre naj-boqih rakija {irom Sr-bije, na kojima su ~a~anskiproizvo|a~i na{eg tradi-cionalnog pi}a potvrdilineverovatan napredak ukvalitetu svojih {qivo-vih prepe~enica. Ipak, vo-de}i me|u wima i ovoga pu-ta bio je Stanimir CaneMini}, iz Dowe Trep~e,koji je samo u ovoj godini

osvojio na desetine pobed-ni~kih pehara na brojnimsmotrama najboqih rakija.Neke od wih su imale i me-|unarodni karakter. Uzi-maju}i u obzir da u svimna{im doma}instvimauveliko teku pripreme zapredstoje}e novogodi{wei boì}ne praznike, a znase da nema pravog slavqabez dobre doma}e “mu~eni-ce”, odlu~ili smo da odovog, osvedo~eno najuspe-{nijeg proizvo|a~a na{enacionalne kapqice, za-traìmo da nam otkrijerecepturu po kojoj proiz-vodi vo}ne rakije. S obzi-rom na to da nije pristaoda nam u potpunosti ot-krije tajnu svoga ume}a,pitali smo koliko je zado-voqan ovogodi{wim na-stupima na brojnim raki-jadama i da li se i sada ra-duje priznawima, kao ionih prvih godina, kada jepo~eo da ih osvaja.

- Ako govorimo o tak-mi~ewu, ova godina je bilaizuzetno dobra za mene. Umaju sam osvojio sva triprva mesta u Novom Sadu, au junu ponovio isti takavuspeh i u Kwaèvcu, gdesam dostigao do tada neza-beleènu ocenu 19,43 i po~etvrti put nadvisio sop-

stvene rezultate. Na smo-tri u Ose~ini, moje rakijeod {qive, duwe i kajsijedonele su mi prve tri na-grade. Iz Topole sam do-neo, tako|e, tri medaqe,koje su predstavqale krunusvih mojih ovogodi{wihnastupa na me|unarodnimsmotrama najboqih rakija.Radujem se priznawima, jerona najboqe potvr|uju dasam postigao odgovaraju}i

kvalitet rakija - kaè Ca-ne Mini}, analiziraju}isvoje rezultate u 2014. go-dini, ne skrivaju}i ~iwe-nicu da mu mnogo radostidonosi svako novo takmi-~ewe, jer mu godi da kvali-tet svojih rakija odmeri usve ja~oj konkurenciji.

Stanimir Mini} jegra|evinac u penziji. Pro-izvodwom rakije je po~eoda se bavi iz hobija, osam-desetih godina pro{log

veka. Kako je vreme odmi-calo, postajao je sve prepo-znatqiviji po rakijamaodli~nog kvaliteta. Ipak,za ozbiqnije bavqeweovim vidom proizvodwe,presudna je bila 2005. go-dina, kada je prvi put od-lu~io da svoju prepe~eni-cu “stavi na crtu” drugimai u~estvuje na takmi~ewu.Od tada, pa sve do danas,uzorci wegovih rakija sumu donosili brojne nagra-de na me|unarodnim, regi-

onalnim i lokalnim mani-festacijama. “Mini}evaku}a rakije” ima ~ime da sepohvali kada u wu svrategosti iz zemqe i sveta, jersu wene police na~i~kanebrojnim medaqama, pobed-ni~kim peharima i pri-

znawima. Ovoj sjajnoj ko-lekciji, koja za Mini}apredstavqa istinsku po-tvrdu kvaliteta vo}nihrakija, pridruìo je iogromno pobedni~ko bure,koje je osvojio na nedavnoodrànom takmi~ewu u Ba-qevcu na Ibru. Na pitawe,da li su police postalepretesne za sva osvojenapriznawa, Cane nam je ve-dro odgovorio da se nadada }e jednoga dana poredpostoje}eg podruma pi}abiti izgra|en i dopunskiprostor, kako se ne bi de-silo da nove zalihe rakije,a i svoja priznawa nemagde da stavi. Poznato je dasvaka rakija, da bi biladobra, mora da odstoji, aburad zahtevaju prostor.

Unuk mu je, kako kaè, ta-ko|e gra|evinac, pa iz-gradwa objekta ne}e pred-stavqati veliki problem.A ako je verovati onoj sta-roj narodnoj poslovici“da iver ne pada daleko odklade”, Stanimir se nada

da i wegov unuk u sebi kri-je veliki dar za proizvod-wu rakije, pa }e, i on kaddo|e vreme, krenuti dedi-nim stopama.

Mini} smatra da ovona{e tradicionalno pi}eima izvanredan kvalitet ida je davno trebalo da po-stane brend Srbije, {to bidonelo dobru zaradu i dr-àvi i proizvo|a~ima,ali, na àlost, to se nijedesilo.

- Sve su rakije dobre,ali se kod nas u Srbiji{qivova prepe~enica sma-tra vrhunskom. Ni jedanviski na svetu ne moè dajoj pri|e, ukoliko ima vi-soki kvalitet. Ukoliko~ovek ima dobru destile-riju i ako gaji qubav za

ovakav posao - uspeh nika-da ne izostaje. Od proiz-vodwe rakija nikada se neumaram i za mene svaka no-va sezona predstavqa veli-ki izazov. Uvek poku{avamda pomerim granice i zbogtoga neprekidno radim na

kvalitetu rakija. To |e bi-ti moj glavni zadatak i unarednoj godini - zakqu-~io je Mini} svoju zani-mqivu pri~u o svojoj stra-sti koja ga tera da proiz-vodi sve boqe i boqe raki-je. Ipak, na kraju je odlu-~io da velikim zaqubqe-nicima u na{e tradicio-nalno pi}e uputi porukuda prilikom konzumirawaovog pi}a primene wegovrecept, koji je dobar zazdravqe i raspoloèwe, dane piju mawe od jedne, a nivi{e od tri ~a{ice raki-je. Ukoliko voze, kako save-tuje, ne bi trebalo da po-piju ni kap alkohola.

V. S.

STANIMIR MINI], POZNATI PROIZVO\A^ RAKIJE IZ DOWE TREPÊ, GOVORI O PLANOVIMA ZA NAREDNU GODINU

OBARAWE OSTVARENIH REKORDA I DAQE IZAZOV

Prvak jugoisto~nog Balkana

Prvak Novosadskog sajma od 2005-2014

[ampion kvaliteta Topola 2014.

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 43OGLASI

DE@URNI STOMATOLOGdeùrni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetikeâ~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA, KOM-BIJA, KAMIONA IAUTOBUSA. NABAVKA,PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN JESEWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH IHAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

POTREBANDIPLOMIRANIFARMACEUT ZA RADU APOTECI U GUÎ.POZVATI OD 11 DO 16ÂSOVA.TELEFON: 011/34-34-867

PRODAJEM LIVADUOD 1.5 HA NA PUTUZA PRIJEVOR, 6 KMOD Â^KA ( STRUJA,VODA, ASFALT ).HITNO! TEL. 063/ 898-4-913

PRODAJEM PLACOD 4.5 ARI NADOBROJ LOKACIJIU QUBI]U, UL. 1300KAPLARA. ULAZ SAPUTA. MOGU]I SVIPRIKQU^CI. CENA12.000 E. TEL. 032/5813-869, 064/ 124-8-370

PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotraè. Tel. 064/ 11-88-485

PRODAJEM pekaruGOREWE, polovna uodli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45

Sportska relaksmasaà

064/27-23-470032/357-887

IZDAJEM konforanname{ten stan od 35 m2 ,sa TA pe} u uèm centruBeograda. Tel. 064/ 936-8-174

PRODAJEM MAN-GULICE ZA KLAWE.TEL. 063/ 419-983PRODAJEM hektar zemqe na

Grobnicama, tri kilometra od centraGorweg milanovca060/330-904-0IZDAJEM stan u Beogradu064/56-96-242

POVOQNO! Profesionalno vr{im servisi instalaciju operativnog sistema po èqina va{em laptop ili desktop ra~unaru,instalaciju neophodnih drajvera i progra-ma. î{}ewe od virusa i antivirusza{tita. Optimizaciju sistema - ubrzavawerada Windows-a. Tel. 064/614-28-93IZDAJEM dvosoban nename{ten stan uâ~ku, blizu hotela " Morava", povoqno.Tel. 064/ 22-99-952, 032/ 332-043

MALI OGLASI

IZDAJEM JED-NOIPOSOBAN STANPREKO PUTARESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

Na osnovu odluke Nadzornog odbora br. 4/22 od 28. 11. 2014. godine, JKP"Vodovod" â~ak, ul. Kraqa Petra I br. 8. ogla{ava,

PRODAJU PUTEM JAVNOG NADMETAWA

slede}ih osnovnih sredstava - putni~kih vozila i to:

- Marke: Zastava; Model: 101 skala; â 028-]Z; God. proizvodwe 2005; u voznomstawu - po~etna cena : 60.000,00 dinara

- Marke: Zastava: Model: Koral IN 1.1. EKONOMIK; â 024-HU; god.proizvod-we 2007; u voznom stawu - po~etna cena: 70.000.00 dinara

- Marke: Zastava; Model: Koral 1.1; Â 024-HX; god.proizvodwe 2005; u voznomstawu - po~etna cena : 60.000, 00 dinara

- Marke : Zastava; Model: Jugo tempo 1.1 CL; Â 012-ZL; god.proizvodwe 2003; uvoznom stawu - po~etna cena : 50.000, 00 dinara

- Marke: Zastava; Model: Jugo Koral 1.1; Â 012-UZ; God. proizvodwe 2003; uvoznom stawu -po~etna cena: 50.000,00 dinara

Javno nadmetawe }e se odràti u utorak, dana 30. 12. 2014. godine u 09.00 ~asovau direkciji JKP " Vodovod" â~ak, u ul. Kraqa Petra I br. 8 u â~ku.

Za javno nadmetawe potrebno je u~e{}e najmawe tri aktivna u~esnika.Razgledawe sredstva moè se vr{iti 29. 12. 2014. G. od 07.00 do 15.00 ~asova u

Slu`bi za izgradwu i odràvawe u Beqini, a sve informacije se mogu dobiti uradno vreme na telefone: 032/ 5561-571 i 032/ 5562-524.

Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja pre odràvawa javnog nad-metawa poloè kauciju u iznosu od 20% od po~etne cene osnovnog sredstva.

Sredstvo se prodaje po principu vi|eno - kupqeno bez prava na naknadnu rekla-maciju, a pripadaju}i porez i ostale tro{kove pla}a kupac.

Obaveza kupca je da u roku od tri dana od dana odràvawa javnog nadmetawaizvr{i uplatu cene postignute na javnom nadmetawu na ra~un JKP " Vodovod"â~ak, kao i da u istom roku zakqu~i ugovor o kupovini sredstva i preuzmekupqeno sredstvo.

D i r e k t o r ,

Zoran Pantovi}, dipl. ing. gra|.

Zanatska zadruga „Univerzal“ â~ak izdaje 3 slobodnekancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2, 20 m2 i95m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem.

Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova rad-nim danima.

Kontakt telefoni: 032/344 - 997; 063/106-42-80

GARSOWERE16m2, vp, 12000 eura , CentarU ponudi jo{ 10 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara30m2, 3, lift, 23000 eura, VinaraU ponudi jo{ 19 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej43m2 , 4, lift, 32000 eura,AvladìnicaU ponudi jo{ 18 jednoiposobna

stanaDVOSOBNI STANOVI54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar61m2, 3, 36600 eura, Centar64m2, 1, 38000 eura, Vinara57m2, 1, 35000 eura, Avenija44m2, vp, 25000 eura, CentarU ponudi jo{ 58 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar68m2, 1, 40000 eura, Centar

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67m2 , 2, 27000 eura, Avladìnica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stano-vaTROSOBNI STANOVI78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura,[iri centar75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri cen-tar84m2, 2, 42000 eura, Avenija75m2, 4, 48750 eura, CentarU ponudi jo{ 47 trosobna stanaÊTVOROSOBNI STANOVI73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri cen-tar120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej71m2, 8, lift, 37000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stano-vaKU]E45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190STANOVI

P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji,14.000 EP-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 EP-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 EP-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000 EP-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 EP-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka,62.000 EP-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 EP-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 EP-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 EP-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni deoku}e, 22.000 EP-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 EP-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 EP-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 EP-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 EP-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 EP-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 EP-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 EP-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 EP-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E

IMAWA

P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 EP-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 EP-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 EP-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 EP-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nihobjekata, 28.000 EP-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 EP-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E

BEOGRAD

P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosobanstan, 27.000 EP-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk,170.000 E

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: [email protected]


Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih ì~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 47GORWI MILANOVAC

Na~elnica Op{tinskeuprave Gorica Petrovi}odràla je pojedina~ne

sastanke sa svim zaposlenima uOU, po odeqewima, najpre na te-mu dopisa Ministarstva dràv-ne uprave i lokalne samouprave oracionalizaciji javnih uprava u2015. godini. Kako je nazna~eno udopisu, do juna naredne godine,tro{kovi za plate zaposlenimamoraju biti umaweni za pet od-sto, u smislu racionalizacijeradnih mesta - kroz odlazak upenziju ili po osnovu ukidawanepotrebnih radnih mesta iliotpremina. S obzirom na to dagorwomilanova~ka Op{tinskauprava od 2009. godine po{tujeZakon o odre|ivawu maksimalnogbroja zaposlenih, te od tada nijebilo prijema novih radnika, ve}je wihov broj umawen (za 30 rad-nika), u 2015. ne}e biti otpu{ta-wa, rekla je na~elnica GoricaPetrovi}. Ipak, kako je dodala,i u narednoj godini velika pa-`wa nadle`nih u lokalnoj samo-upravi bi}e usmerena na poo-{travawe discipline i dodatnopoboq{awe nivoa pruàwa

usluga, kako bi se sa~uvao ugledop{tine Gorwi Milanovac, do-stojanstvo zaposlenih i ispo-{tovali poreski obveznici iprivrednici, ~ija sredstva i ~i-ne op{tinski buxet.

Na~elnica je iskoristilapriliku da informi{e zaposle-ne da je op{tina Gorwi Milano-vac u toku 2014. godine imala 12

kontrola. Zahvalila je svimaonima koji su slali kontrole, jersu zaposleni u Op{tinskoj upra-vi upravo zahvaquju}i wima bo-qe i ~e{}e rezimirali svoje re-zultate u radu, a koliko su onibili dobri najjasnije govori iz-ve{taj dràvnog revizora, u ko-me je op{tina Gorwi Milanovac, zajedno sa Para}inom, izdvojena

kao pozitivan primer raspolaga-wa buxetom, sa neznatnim nepra-vilnostima, u grupi od 27 lokal-nih uprava u Srbiji, u kojima suobavqene kontrole.

Pored gra|evinskih inspek-cija, upravne kontrole, kontroleMinistarstva odbrane, dràvnerevizorske instutucije i drugih,gorwomilanova~ku Op{tinu jekontrolisala i kriminalisti~-ka policija (u vezi Programa po-mo}i u obnovi poru{enih objeka-ta u elementarnim nepogodama).Elementarne nepogode su pogodi-le i op{tine Lu~ani, Ivawicu,grad â~ak i druge, ali je kon-trola vr{ena samo u gorwomila-nova~koj Op{tini i to bez pri-medbi - rekla je na~elnica Pe-trovi}.

I pored brojnih kontrola,zbog kojih su op{tinskke slu`beimale uve}an obim posla, Op-{tina je paraleno radila i narealizaciji investicija i proje-kata, koji su obeleìli 2014 go-dinu . Zapo~eta je rekonstrukcijaDoma kulture,

kao i radovi na Brdu mira,parternom ure|ewu Doma zdra-

vqa, gasifikaciji Druge osnovne{kole... Me|u zna~ajnim projek-tima se nalaze i gradwa {kole uselu Semedra`, rekonstrukcijaop{tinske zgrade u Ulici Tiho-mira Matijevi}a i adaptacija irekonstrukcija oba gorwomila-nova~ka muzeja. Popisana je bla-govremeno sva {teta koja je na-stala usled elementarnih nepogo-da i pruèna je pomo} ugroènomstanovni{tvu prema usvojenomop{tinskom programu. Zapo~etesu i projektanske aktivnosti uodmarali{tu u Buqaricama imnoge druge aktivnosti.

Ova godina je za gorwomila-nova~ku Op{tinsku upravu bilate{ka, ali svi zaposleni u wojgeneralno mogu biti zadovoqniostvarenim rezultatima, zakqu-~ila je na~elnica, ujedno napo-miwu}i da }e naredna 2015. godi-na radno i profesionalno bitijo{ zahtevnija i da od zaposlenihi svih saradnika o~ekuje maksi-malno zalagawe i odgovornost uradu, jer od wih zavisi i pojedi-na~na i op{ta ocena uspeha OU.

U okviru tre}egovogodi{weg kon-kursa, koji je ras-pisala op{tinaGorwi Milanovackao podr{ku agra-ru, za 30 gorwomi-lanova~kih poqo-privrednika obez-be|ena su podsti-cajna bespovratnasredstva za nabav-ku opreme i podi-zawe zasada, uukupnom iznosu od1.501.715 dinara.Predsednik op{ti-ne Gorwi Milano-vac Milisav Mir-kovi} potpisao jepo~etkom ove sed-mice ugovore sapoqoprivrednici-ma o raspodelibespovratnih pod-sticajnih sredsta-va.

Prema izve{tajuKomisije za raspi-sivawe javnog kon-

kursa za dodelu bespovrat-nih sredstava, a na osnovuPrograma podr{ke rural-noj politici, sredstva suodobrena za 30 poqopri-vrednika, koji su ispuwa-vali sve uslove, a me|u wi-ma je bio najva`niji da po-qoprivrednici imaju pre-

bivali{te i privre|uju nateritoriji op{tine Gor-wi Milanovac. Za 18 po-qoprivrednika odobrenasu sredstva za nabavku novemehanizacije i opreme,osmoro wih je novac dobi-lo za nabavku opreme za na-vodwavawe, a ~etiri po-qoprivredna proizvo|a~a

}e bespovratna sredstavakoristiti za zasnivaweproizvodnih zasada vo}a.

Ina~e, u ovogodi{wemop{tinskom buxetu za po-dr{ku agrarnoj politiciizdvojeno je 20 milionadinara, od ~ega je za raspo-delu bespovratnih podsti-cajanih sredstva poqopri-

vrednicima usmereno13.950.000 dinara.

Prvim ovogodi{wimkonkursom za 79 poqopri-vrednika podeqeno je ~eti-ri miliona dinara. Podrugom konkursu za 44 po-qoprivredana proizvo|a-~a izdvojeno je 1.970.000dinara.

Predsednik op{tineMilisav Mirkovi} je na-javio poqoprivrednimproizvo|a~ima da su i ubuxetu za 2015. godinu pla-nirana sredstva namewe-wena agraru. On je nagla-sio da je veoma va`no is-planirati i izdvojitisredstva za agrarni buxet

u svakoj godini, kako bipoqoprivredni proizvo-|a~i stekli naviku daplanski obnavqaju poqo-privrednu opremu i meha-nizaciju i postignu u{te-du sopstvenih sredstava uvidu u~e{}a, kroz sticaweprava na bespovratnu fi-nansijsku pomo} Op{tine.

NAÊLNICA OP[TINSKE UPRAVE ODR@ALA SASTANAK SA ZAPOSLENIMA

POJAÂNA KONTROLA RADA I U NAREDNOJ GODINI

PODSTICAJNE MERE LOKALNE SAMOUPRAVE

ZA 30 POQOPRIVREDNIKA MILION I PO DINARA

48 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINEIVAWICA

Uciqu re{avawa stambenih pitawaizbeglih i raseqenih lica Repu-bli~ki Komesarijat za izbeglice i

migracije raspisao je javni poziv za dode-lu monta`nih ku}a. Poziv traje do 29. ja-nuara naredne godine.

- Izbeglice koje poseduju sopstveniplac za gradwu na teritoriji op{tineIvawica i pripadaju kategoriji ugroè-nih izbeglih lica iz perioda od 1991. do1995. godine, mogu se prijaviti za programdodele monta`nih ku}a. Ostali uslovi suda su podneli zahtev ili dobili drà-vqanstvo Republike Srbije, a ìve u ko-lektivnom centru, u privatnom sme{tajuili imaju stanarsko pravo bez trajnog re-{ewa u zemqi porekla ili Srbiji - obja-{wava op{tinski poverenik za izbegliceMilan Ivkovi}. Sve informacije i obra-sci mogu se preuzeti kod poverenika za iz-beglice i migracije op{tine Ivawica naadresi Venijamina Marinkovi}a 1, kance-larija broj 5.

Do 1996. godine na podru~ju ivawi~keop{tine bilo je 726 izbeglih i prognanihlica, a postojala su tri kolektivna cen-tra. U me|uvremenu kolektivni centri su

zatvoreni, a izbeglice su napustile Iva-wicu. U ovom trenutku ostalo je {est po-rodica koje su, kako kaè Ivkovi}, u pri-vatnom sme{taju.

Dodela monta`nih ku}a je jedan od ~e-tiri programa re{avawa stambenih pita-wa kojim je u Srbiji obuhva}eno 17.000 po-rodica. Pored toga predvi|ena je izgrad-wa stanova, kupovina seoskih doma}in-stava i dodela gra|evinskog materijala, asve se finansira iz fondova EU.

Uokviru redovnih programskih ak-tivnosti, Op{tinski odbor Crve-nog krsta Ivawice podelio je 300

prehrambenih i higijenskih paketa za so-cijalno ugroèno stanovni{tvo na seo-skom i gradskom podru~ju. Ovu, sada ve}tradicionalnu akciju koju humanitarcisprovode u zimskom periodu, finansiraVlada Republike Srbije. Po re~ima sekre-tara Op{tinskog odbora Crvenog krstaIvawice, Ankice Mojsilovi}, ove godinevolonteri su imali ne{to lak{i posao,jer su im vremenske prilike i{le na ruku.Ina~e, paketi se isporu~uju na udaqenom

i veoma nepristupa~nom terenu.- Uvek, pred zimu, CK Ivawica iz sop-

stvenih sredstava za na{e najugroènijesugra|ane i one najstarije, koji ìve uudaqenim seoskim podru~jima, pripremiizvesnu koli~inu paketa, u zavisnosti odfinansijskih mogu}nosti. Ta lica poseti-mo pre nego {to }e nam vremenski uslovioteàti i onako teàk dolazak. Poredovih 300 prehrambenih i higijenskih pa-keta, Crveni krst Srbije }e do kraja de-cembra podeliti jo{ oko 100 paketa, naba-vqenih iz sopstvenih sredstava - obja-{wava Mojsilovi}eva.

Crveni krst Ivawi-ca pripremi}e no-vogodi{we pake-

ti}e za oko 150 mali{anakorisnika wegovih usluga.Iako se odazvalo dosta do-natora, prema re~ima se-

kretara ove organizacijeAnkice Mojsilovi}, o~e-kuje se da se u akciju ukqu-~i jo{ humanih qudi, kakobi na taj na~in upotpuniliprazni~nu atmosferu i uovim porodicama:

- Uspeli smo da dobije-mo nekoliko artikala zapaketi}e. O~ekujemo da seodazove jo{ donatora, pa}e se paketi}i podelitipre Nove godine. Na teri-toriji Devi}a, Koritnika,Dai}a i Pridvorice je ve}podeqeno vi{e od dvadesetpaketi}a. Veliku pomo}pri realizaciji ovih ak-tivnosti nam pruàju mla-di sa invaliditetom, kojisu trenutno angaòvani naradu u Crvenom krstu uokviru projekta Mi smosa Vama - rekla je Mojsi-lovi}eva.

Za decu iz grada i decusa invaliditetom, dodelapaketi}a }e se odràti nacentralnoj manifestaciji,najverovatnije u kafeu “DeGol”, a termin }e naknadnobiti objavqen.

Sednica Skup{tineop{tine Ivawica,19. po redu, zakazana

je za ponedeqak, 29. decem-bar. Predlog odluke o bu-xetu op{tine za narednugodinu bi}e centralna te-ma ovog zasedawa. Odbor-

nici }e, pored ostalog,razmotriti Predlog o iz-menama i dopunama odlukeo lokalnim komunalnimtaksama, programe poslo-vawa javnih preduze}a „Di-rekcija za izgradwu“, „Ko-munalno“, „Ivawi~ki ra-

dio“ i „Duboko“ Uìce zanarednu godinu, kao ipredlog odluke o student-skim i u~eni~kim stipen-dijama. Po~etak sednice jeu 11 ~asova uz direktanprenos na „Ivawi~kom ra-diju“.

Ove godine ne}e biti Zimskih ~aro-lija , a samim tim ni klizali{tana trgu ispred Doma kulture.

Predsednica SO Ivawica Bosiqka Oco-koqi} je rekla da ovaj program nije plani-ran zbog mera {tedwe na svim nivoima.

“Zimske ~arolije” su odràvane pret-hodne dve godine i trajale su tokom zim-skog raspusta, obuhvataju}i brojne aktiv-nosti kao {to su Novogodi{wi va{ar,de~ije predstave, dodelu paketi}a, foto,likovni i literarni konkurs.

Dom kulture je organizo-vao promociju kwigadvadesetpetogodi{we

Ivawi~anke Marijane De{i},Plavo sunce iz 2012. i Zapi-

si sa oblaka , koju je autorkanapisala ove godine. O kwiga-ma je govorio profesor Mili-voje Trnavac.

Marijana je ro|ena u Uìcu1989. godine, a ìvi u Ivawicigde je zavr{ila osnovnu {kolu.Sredwu {kolu zavr{ila je uUìcu i studirala je prava. Oddetiwstva je veliki qubiteqkwièvnosti i pi{e eseje i po-eziju.

DOMOVI ZA IZBEGLA LICA

MONTA@NE KU]E NA POKLON

CRVENI KRST PRIPREMA PAKETI]E

ZA SRE]U MALI[ANA

PROMOCIJA KWIGA MARIJANE DE[I]

JO[ STOTINU PAKETA ZA NAJUDAQENIJE SEQANE

PODEQENI PAKETI ZASOCIJALNO UGRO@ENE

NE]E BITI KLIZALI[TA

LOKALNI PARLAMENTZASEDA U PONEDEQAK

ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 49IVAWICA

Najboqe u~eni~kopreduze}e na Sajmuomladinskih pred-

uze}a je Junior vision Ari-qe. Orion Ivawica iKeramikus Lu~ani imaju

najboqu poslovnu ideju,dok su najboqi nastup nasajmu imali Eko lajfAriqe, Tik Poèga iLot lorijen Uìce. U~e-

stvovalo je 13 preduze}aformiranih tokom reali-zacije projekta Mladi apreduzimqivi . Mladipreduzetnici predstavilisu svoje poslovne ideje,proizvode i usluge. Na{tandovima su preovlada-vali unikatni, uglavnomru~no izra|eni proizvodi,kao {to su miri{qave sve-}e, {alovi, obeleìva~i zakwige i ~okoladni proiz-vodi.

- Kompanija Junior vi-sion se bavi izradom eko-lo{kih platnenih torbi-ca, setova za {ivewe, nosa-~a za puwa~e. Proizvod na-{e kompanije ima jasnu vi-ziju u na~inu distribucijei ciqnim grupama kojimasu proizvodi nameweni.

Ciq nam je da ostvarimokoleraciju izme|u proiz-voda i usluge - objasnio jeAleksandar Pavlovi}.

U~eni~ku kompanijuGimnazije iz Ivawicepredstavqalo je virtuelnopreduze}e “Orion”.

- Do{li smo na ideju dapravimo obeleìva~e zakwige i razdvaja~e za stra-nice. Napravili smo sa-radwu sa nekim stolarskimradwama, a obeleìva~esmo pravili i dizajniralisami. Mislim da nam jeproizvod veoma uspe{an,

po{to se qudima svi|a -isti~e predstavnik Orio-na Jovan Mili}evi}.

U~esnici projekta, ina-~e sredwo{kolci, do sadasu pro{li obuku izradeposlovnih planova, marke-tinga, organizacije i pre-zentacije, rekao je pred-stavnik organizatora“Force” iz Poège Miro-slav Tamburi}:

- Ideja nam je bila dakada obi|emo {kole, na|e-mo grupe u~enika uz sarad-wu sa profesorima i da po-ku{amo da stvorimo vir-

tuelna preduze}a, u kojima}e u~enici kroz proces odrazvoja ideje pa do imple-

mentacije, pro}i kratakput kako preduze}e funkci-oni{e. Bitno je imati ide-ju sa neophodnim koracimakako bi to preduze}e pro-funkcionisalo. Oni neme-ju obavezu da prave predu-ze}e, to je te{ko traìti,jer se radi o deci iz sred-wih {kola. Ideja je da onisa ovim preduze}ima u|u u~aroban svet preduzetni-{tva i da mo`da razmi-{qaju o tome da nakon za-vr{etka sredwe {kole, pai fakulteta, nije jediniput ka zapo{qavawu stra-na~ka pripadnost ili veza,nego mo`da ideja pokreta-

wa sopstvenog biznisa.Sajam je organizovalo

Udruèwe gra|ana “Forumcivilne akcije FORCA”,Poèga u partnerstvu salokalnom Kancelarijom zamlade. Suorganizator je iivawi~ki Centar za radnoangaòvawe. Projekat sesprovodi u pet gradova,Ivawici, Ariqu, Lu~ani-ma, Uìcu i Poègi, u sa-radwi sa pet sredwih {ko-la. Ciq projekta je da mla-dima omogu}i potrebnaznawa za pokretawe sop-stvenog biznisa i razvojpreduzetni~kog duha krozformirawe omladinskihpreduze}a.

Doskora{wi potpredsednik Udru-èwa penzionera u Ivawici Mi-lojica Gojkovi}, jednoglasno je

izabran za predsednika ove organizacije.Tom prilikom izabran je i potpredsed-nik Udruèwa Tomislav Parezanovi}.Predlozi za predsednika i potpredsedni-ka doneti su u svih 19 mesnih odbora, ko-

liko ih ima u op{tini. Gojkovi} je bioprethodna dva mandata na mestu potpred-sednika Udruèwa, a mesto predsednikanasledio je od Velimira Lukovi}a. Gojko-vi} je napomenuo da }e i u budu}em perio-du Udruèwe nastaviti svoje redovne ak-tivnosti.

Izvor: IVAWI^KI RADIO

ORGANIZOVAN SAJAM OMLADINSKIH PREDUZE]A

IDEJE ZA POKRETAWE SOPSTVENE PROIZVODWE

NOVI PREDSEDNIK UDRU@EWA PENZIONERA

Na j u s p e { n i j isportista â~kaMarko Danilo-

vi} (21) biciklizmu je stoposto posve}en. Zavr{io jeMedicinsku {kolu, farma-ceutski smer, a od 2009. go-dine orijentisan je samo natrke i plasmane. Vozi za ~a-~anski Borac i stalni je~lan srpske reprezentacije.

- Voleo bih da vozim zaneki inostrani klub, ali zasada mi je najboqe u Borcu. USrbiji trenutno nema boqih

klubova - kaè Marko. U2014. osvojio je dràvno pr-venstvo, odràno u â~ku,Kup Srbije, a pobedio je i uvo`wi na hronometar u kon-kurenciji takmi~ara do 23godine. Trenutno, Marko seoporavqa od povreda koje jenedavno zadobio u Dubaiju,gde je nastupao sa reprezen-tacijom. Povredio je levuruku, nogu i rebra.

- êkam da se malo opora-vim i da se posvetim prole}-noj sezoni i na{em velikom

ciqu, plasmanu na Olimpi-jadu u Rio de @eneiro 2016.godine. Ostaje nam da priku-pimo dovoqno bodova i da sepremimo za put preko Atlan-tika. Nadam se da ne}e bitiproblema, jer biciklisti izSrbije su ~etiri purta uza-stopno u~estvovali naOlimpijskim igrama - opti-mista je Marko. Mo`da }eba{ ta Olipijada u Braziluda izbaci biciklizam u vrh

sportskih disciplina. Zasada Srbi ne mare mnogo, ade{avalo se da profesional-nim voza~ima kradu bici-kle. Ba{ to se desilo i Mar-ku, pa je kasnije morao da na-bavqa novu opremu.

Osim Marka, sportskinovinari â~ka nagradilisu i trenera BK Borac Pre-draga Proki}a. Najuspe{ni-ji trener vodi i najboqiklub u gradu u 2014. Z. J.

Ko{arka{i Borca za-vr{ili su pobedom

jesewi deo prvenstva. U 11.kolu Ko{arka{ke lige Sr-bije savladali su Jagodinu80:65 (20/13, 16/14, 20/11,24/27). Najefikasniji u do-ma}em timu, po broju postig-nutih poena, i ovoga puta jebio \or|e Mi}i} (24). Kod

Jagodinaca istakao se IvanDem~e{en koji je ubacio 14ko{eva.

- O~ekivao sam da ovuutakmicu odigramo sa vi{eenergije i àra, po uzoru napolufinale Kupa Srbije isusret sa FMP-om. Iakosmo imali ozbiqne pripre-me i pristup utakmici, samo

u pojedinim periodima igresmo bili na svom nivou.Imali smo solidan u~inakza tri poena, ali nam je i da-qe izvo|ewe slobodnih uda-raca katastrofalno - proko-mentarisao je trener BorcaRa{ko Boji}.

Posle 11 odigranih kolaBorac je na devetom mestu sa15 bodova. Isti broj bodovaimaju Sloga i Smederevo.

- Tokom sezone ~etiri pu-ta smo promenili tim. Jedanje zapo~eo prvenstvo, druginastavio sa Mi}i}em, po-vredio se Stevovi}, a zavr-{avamo jesewe takmi~ewe sa

Kqajevi}em. Sve te okolno-sti odrazile su se i na rezul-tat. Da smo u prvom deluimali bar jednu, dve pobedevi{e, sve bi bilo druga~ije.Gubili smo utakmice protivekipa koje smo u prethodnojsezoni dobijali - kaè Bo-ji}.

Pobedni~ka serija u po-sledwem jesewem kolu i po-lufinalu Kupa Srbije osta-vila je pozitivan efekat ina ekipu.

- Po~eli smo dobro daigramo i da podièmo for-mu u posledwim utakmicama.Polako su svi igra~i po~eli

da se ukqu~uju u igru, a Jago-dinu smo zasluèno pobedi-li - smatra najboqi poenterBorca \or|e Mi}i}.

U nastavku sezone, 10. ja-nuara, â~ani }e prvi duelimati u Ni{u protiv Kon-stantina. Z. J.

53SPORTÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKO DANILOVI], NAJUSPE[NIJI SPORTISTA U 2014.

KK BORAC

@ELE IZGUBIO U BAJINOJ BA[TI

JUNIORSKA I KADETSKA LIGA

ODBOJKA

Pro{le sedmice zavr-{en je desetodnevni

De~ji fudbalski festival“Trofej Gu~a 2014”, na komesu se takmi~ili petli}i ipioniri iz Srbije i okol-nih zemaqa. U konkurencijipionira prvo mesto je pri-palo Dravogradu iz Slove-nije i beogradskom Partiza-nu, drugi je bio OFK Beo-grad, a tre}i Pazar juniors.Najboqi igra~ je Jovan Ko-kir, Partizan, strelac Bo-jan Boji}, OFK Beograd, agolman Anèj Vetrih, Dra-vograd. Nagradu za fer plej“Mijailo Kosti}” pripalaje slovena~kom klubu.

Partizan je bio prvi u

konkurenciji petli}a, Zla-tar iz Nove Varo{i drugi,dok je tre}e mesto pripalo~a~anskom Kinderu i OFKPoèga. Nagrada za najbo-qeg igra~a dodeqena je Fi-lipu Stevanovi}u, Parti-zan, za za golmana wegovomsaigra~u Lazaru Slavkovi-}u. Najstrelac u konkuren-ciji petli}a je Nikola Xo-kovi}, FK Zlatar.

Ekipi Zlatara pripala jei nagrada za fer plej “Mija-ilo Kosti}”.

Osim glavnog, odigran jei Silver kup. U konkurenci-ji de~aka ro|enih 2000. prvaje bila Sloga iz Poège, ugeneraciji 2002. godi{ta

Zlatar Nova Varo{, a kod je-danaestogodi{waka OFKPoèga, koja je bila prva i ukonkrenciji 2004. godi{ta.Kru{evac je bio najboqi ukategoriji dece ro|ene 2001.Gau~osi i Mladost radostiz â~ka istakli su se u ge-neracijama ro|enim 2006. i2005. godine.

Pehare i medaqe pobed-

nicima je uru~io ministarsporta Vawa Udovi~i}. Tur-nir su posetili i brojnifudbalski radnici, a osimigre, odràne su likovne iedukativne radionice.

- Op{ta ocena je da je tur-nir postao festival de~jih~arolija - kaù organizato-ri.

Z. J.

Odbojka{ki klub Libero Â organizovao je 21. decem-bra tradicionalni novogodi{wi turnir u Osnovnoj

{koli “Preqina”. U~estvovalo je 20 klubova iz Srbije iKosova. Najboqi rezultat postigla je ekipa Lazarevac 2,drugo mesto zauzeo je Kragij 1, a tre}e Forma 1. Doma}ini subili peti, dok je ~a~anska Sloboda S turnir zavr{ila nasedmom mestu.

êtvrti novogodi{wi odbojka{ki turnir pomogli sugrad â~ak i brojni sponzori. U ime gradskog rukovodstvazvani~ni po~etak takmi~ewa ozna~io je gradona~elnik Voji-slav Ili}. Predsednik OK Libero Â Radovan Zo}evi} na-javio je da bi peti turnir mogao da bude i internacionalni,s obzirom na to da je iz godine u godinu sve ve}i broj u~esni-ka.

Nagrada za ènsku Odbojka{ku ekipu Libero Â stiglaje od Udruèwa sportskih novinara â~ka. PredsednikAleksandar Stefanovi} uru~io im je priznawe za najuspe-{niji ènski klub u gradu u 2014. godini. Z. J.

FESTIVAL DE^JIHÂROLIJA

LIBERO ORGANIZOVAONOVOGODI[WI TURNIR

GUÂ PONOVO UGOSTILA NAJMLA\E FUDBALERE

U12. kolu Druge mu{ke lige Zapad sastale su se kom{i-je â~ak 94 i Morava iz Zabla}a. Iako nisu domini-

rali u igri svih 40 minuta, na kraju su slavili Zabla}anci,75:68.

- Bilo je napeto i neizvesno do samog kraja. Nismo ba{dobro otvorili utakmicu, {to nama nije svojstveno. Ipak,dobili smo ih. Nadam se da }emo nastaviti da igramo u po-bedni~kom ritmu i ostvarimo ciq, vrh tabele i prelazak uvi{i rang takmi~ewa - izjavio je kapiten Morave Dejan Sa-vi}evi}.

- Odigrali smo kvalitetnu i uzbudqivu utakmicu. Podr-àla nas je i publika, {to je dalo posebnu dra` ~itavoj at-mosferi. Na kraju su pobedili kvalitet i iskustvo. Nama jeu drugom poluvremenu nedostajala timska igra, a pred krajsmo ostali i bez tri kqu~na igra~a zbog pet li~nih gre{a-ka - komentar je trenera â~ka Zorana Krivokapi}a.

U narednom kolu â~ak 94 gostuje u Uìcu, a Morava do-~ekuje Mionicu. Utakmica Morava - Mionica bi}e odigra-na u subotu, 27. decembra, u Osnovnoj {koli “Vladislav Pet-kovi} Dis” u Zabla}u. Po~etak je u 17 ~asova.

Prema trenutnom stawu na tabeli, Morava je tre}a sa 19,dok je â~ak 94 deveti sa 14 bodova.

ODIGRAN KOM[IJSKI DERBI

MORAVA BOQAOD Â^KA 94

Ko{arka{i @elezni~ara poraèni su u 12. koluPrve mu{ke lige Zapad od Studenta u Bajinoj Ba-

{ti, 93:91. Na ovu utakmicu gosti su uloìli àlbu zbogigra~a doma}eg tima koji nije imao pravo da se pojavi naterenu. Utakmicu 13. kola @elezni~ar igra u Prehrambe-no-ugostiteqskoj {koli, 28. decembra, protiv Radni~kog1950 iz Kragujevca. Po~etak je u 18 ~asova.

NOVA [ANSASA RADNI^KIM

Ikadeti Borca okon~ali su prvi deo prvenstva tri-jumfalno. U devetom kolu kod ku}e su savladali Cr-

venu zvezdu, 77:76. Izbili su na ~etvrto mesto na tabeli sa 14bodova. Naredno kolo â~ani }e igrati 24. januara u Kragu-jevcu, protiv ekipe Kragujevac 96.

Mladost nije uspela da pobedi Partizan u Beogradu. Sla-vili su doma}ini rezultatom 75:63. Mladost je sedma na ta-beli Kadetske lige, grupa B, a ve} ovog vikenda do~ekuje ni-{ki Nibak.

Juniori Borca ne izlaze iz pobedni~ke serije. U posled-wem kolu slavili su u Zemunu protiv istoimene ekipe, 72:73.Na{i juniori su na ~vrstoj drugoj poziciji, odmah iza prvo-plasiranog Partizana. Posle zimske pauze, Borac prvu utak-micu igra kod ku}e protiv Mladosti iz Smederevske Palan-ke.

KADETI PONOVODOBILI ZVEZDU

POBEDOM OKONÂLI POLUSEZONUBorac: Dumi} 6, Mitro-vi} 4, Mati} 11, Kneèvi}10, ârapi}, Tresa~ 12, Po-povi} 4, Cvetkovi} 3, Kqa-jevi} 6, Mi}i} 24.

Jagodina: Dedijer, \oko-vi} 11, Simi} 4, Ili}, Mar-kovi} 9, Radulovi}, Mirko-vi} 12, Tijani} 8, Ni{avi}7, Dem{e~en 14, Kova~evi}.

RIO NIJEDALEKO

Seniorska ekipa BK Borac

54 ÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINEOGLASI

AGENCIJA STANSTANOVI

P-32 (20) m2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, CENA 18.000 EP-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.SPRAT, CENA 19.000 EP-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT,TA, CENA 25.000 EP-34 M2, AVENIJA 2, 3.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE., CENA 21.000 EP-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT,CG, TERASA, CENA 32.000 EP-38 M2, QUBI] KEJ,PRIZEMQE, CG, CENA21.000 EP-39 M2, QUBI] KEJ, 5.SPRAT, CG, SA NOVIMNAME[TAJEM, CENA 26.000EP-40 M2, CENTAR,PRIZEMQE, POGODAN ZAPOSLOVNI PROSTOR,CENA 26.000 EP-42 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, TA, TERASA,CENA 25.000 EP-49 M2, NOVIJI, QUBI]KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA32.000 EP-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, LIFT, CG, CENA29.000 EP-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-53 M2, AVENIJA 1, 2.SPRAT, LIFT, CG, CENA

35.000 EP-58 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 27.000 EP-60 M2, NOV, BALKANSKA,4. SPRAT, CG, CENA 35.000 EP-60 M2, ALVAXINICA, 4.SPRAT, ZGRADA FASADNECIGLE, CG, TERASA, CENA38.000 EP-63 M2, HOTEL MORAVA,NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT,POGODAN ZA POSLOVNIPROSTOR, TERASA, CENA47.000 EP-71 M2, ALVAXINICA, 1.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE, CENA 45.000 EP-73 M2, ÊTVOROSOBAN, 1.SPRAT, CG, LIFT, DVETERASE, KOD O[ “FILIPFILIPOVI]”, CENA 56.000EP-76 M2, NOV, HOTELMORAVA, 2. SPRAT, CG,TERASA, CENA 50.000 EP-78 M2, K.V. POPOVI]A,6.SPRAT, CG, LIFT,TERASA, CENA 46.000 EP-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.SPRAT, CG, TERASA, LIFT,CENA 45.000 EP-107 M2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, DVE TERASE,KOMPLET RENOVIRAN,CENA 95.000 EP-115 M2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, DVE TERASE,JUGOISTO^NO ORIJENTI-SAN. CENA DOGOVOR

BEOGRAD-VRAÂR, NOVAGARSOWERA, 1. SPRAT, UL.GOSPODAR VUÎ]A,ODMAH USEQIVA, CENA35.000 E

CRVENI KRST- NOV,TROSOBAN STAN, 1. SPRAT,CG, TERASA, ODMAH USE-QIV, CENA 90.000 E

KU]EP-80 M2, PLAC 1 A, CEN-TAR, CENA 40.000 EP-45 M2, PLAC 12 ARI,TRBU[ANI, CENA 12.000 EP-60 M2, PLAC 4 ARA,ALVAXINICA, CENA 50.000EP-102 M2, PLAC 5.90 ARI,KOD HOTEL MORAVE. CENA70.000 E ILI ZAMENA ZADVA STANA

LOKALIP-18 M2, QUBI] KEJ, CENA16.000 EP-135 M2, RAKOVA, CENA10.000 EP-169 M2, VIQU[A, PLAC10 A, CENA 7000 EP-75 M2 + 120 M2, PLAC 3ARA, OBILI]EVA, CENA30.000 E

www.stannekretnine.rs

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

ÂÂKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 EP-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 EP-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 EP-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 EP-26 m2, v.p., Kej, 17.500 EP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E

JEDNOSOBNIP-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 EP-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 EP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 EP-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 EP-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 EP-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 EP-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 EP-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 EP-36 m2, v.p, centar, 22.500 EP-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E +PDV

DVOSOBNI

P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 EP-47 m2, v.p, Kej, 26.000 EP-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 EP-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 EP-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 EP-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 EP-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 EP-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 EP-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 EP-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 EP-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 EP-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 EP-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 EP-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E

TROSOBNI

P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 EP-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 EP-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 EP-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDVP-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 EP-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 EP-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 EP-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 EP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E

KU]E

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 EP-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 EP-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 EP-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 EP-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 EP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000EP-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 EP-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 EP-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 EP-45 m2, Prvomajska, 22.000 EP-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 EP-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 EP-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 EP-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 EP-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 EP-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E

PLACEVI

Plac u Preqini na magistralnom putupovr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od1200e/m2, izuzetan za poslovni prostorPlac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, poceni od 10.000 E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat,cena: 15 000 euraP=30 m2, Avenija, nova, CG,cena: 21 000 euraP=34 m2, Avenija, fasadnacigla, CG, cena: 21 000 euraP=46 m2, Nemawina, CG, cena:23 000 euraP=38 m2-nov, kod O[ MilicePavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000euraP=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat,cena: 25 000 euraP=49 m2, [iri centar, noviji,CG, cena: 30 000 euraP=48 m2, strogi centar, 1.sprat,cena: 29 000 euraP=66 m2, Gradsko {etali{te,2.sprat, cena: 40 000 euraP=57 m2, Qubi} kej, CG, cena:27 000 euraP=54 m2, Avenija 1, 5.sprat,cena: 34 000 euraP=66 m2, Kalu|erice, prizemqe,cena: 39 000 euraP=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 euraP=69 m2, Qubi} kej, prizemqe,cena: 40 000 euraP=74 m2, Avenija, fasadnacigla, cena: 35 000 euraP=69 m2, Nemawina, odli~an,CGP=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG,70 000 euraP=60 m2, Alvadìnica, fasadnacigla, renoviran, cena: 34 000eura

KU]E:

P=150 m2 + 12 ari placa,Zabla}e, cena: 15 000 euraP=70 m2 + 3,5 ara placa,Omladinska, cena: 28 000 euraP=70 m2 + 4 ara placa, Qubi},cena: 31 000 euraP=150 m2 + 10 ari placa,Trnava, cena: 40 000 eura2 ku}e u [irem centru na 5 ariplaca, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, HotelMorava, cena: 75 000 eura

032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)[email protected]

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E

060/349-8490â~ak, Skadarska 20(bojadìjsko soka~e)

STANOVI

GARSOWERA , KOD BORÊVE HALE, 3.SPRAT, TA, CENA 15.500 E

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, VINARA, 23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP,CG, KEJ, 29.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2,1. SPRAT, LIFT, ODLIÂN,SIN\ELI]EVA, 42.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT,CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVI-RAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT,TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGICENTAR, NOVIJI, 45.000 E

TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT,AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT,NOV, H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CEN-TAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG,KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2.SPRAT, CG, ODLIÂN, CENTAR,65.000 E

STAN 84 M2, CENTAR, KU@EÈVA, 3.SPRAT, 46.000 E

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E

GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARIPLACA, 36.000 E

KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000E, POGODNO ZA LOKAL ISTANOVAWE

LOKAL

NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA

55SPORTÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

Gde je sloga, tu je ipobeda. Receptmnogo, mnogo, sta-

riji od „novog“ rukovod-stva FSG-â~ka, a fudbal-ska porodica pod stalnimutiskom da im niko ne radiiza le|a, u nameri da ih„obori“, ve} je odigralaveliku ulogu i pruìlazna~ajan doprinos u afir-maciji fudbala na na{improstorima.

Nenad Stankovi}, pred-sednik saveza uz najblièsaradnike, Generalnog se-kretara Milo{a Teofilo-vi}a, savetnika Vidoja Jo-vanovi}a, Komisije i ~la-nove Izvr{nog odbora po-ku{ali su da urade, na sre-}u i sprovedu u delo zada-tak koji se sastoji iz vi{esegmenata. Odluke svih or-gana saveza trebalo je spro-vesti u delo, organizovatirad fudbalske institucije,pruìti inicijative i

ideje, od kojih zavisi uspe-{an rad saveza.

-Trudim se da svoj posaoobavqam najboqe {to mo-gu, a drugi su tu da taj rad(pr)ocene. Mislim da suIzvr{ni odbor, sudijska itrenerska organizacija,ba{ svi organi saveza sa-stavqeni su od „tima kojidobro igra“. Ja se tu pona-{am kao trener, a kad timigra dobro nema razlogabilo {ta mewati, ali ko-

rigovati u pozitivnompravcu, svakako.

Pomo}, saveti i sarad-wa sa klubovima mo`da sui Va{i najva`niji zadaci.Kako to u praksi izgleda?

-Fudbal je profesija itako ga morate shvatiti,bilo da ste volonter iliprofesionalac. Jedni od-laze, drugi dolaze, to je sa-svim normalno i prirod-no, ali uvek moramo ostatiprijateqi i saradnici bez

obzira na povremene sa-stanke i rastanke.

Uvek tvrdite da nemarazloga za protekcije iforsirawa?

-Naravno. Takva fud-balska „vlast“ je kratkogveka. Stalo mi je da pomog-nem svim klubovima, alinema mogu}nosti da se touradi za kratak vremenskiperiod. Procenili smonajteè situacije, pomogliklubovima u sportskojopremi, rekvizitima i do-nacijama. Siguran sam da}emo biti jo{ aktivniji unarednoj 2015. godini upr-

kos, te{kim vremenima pofudbal.

Od saradnika traìtemaksimalnu odgovornost?

-Po prirodi stvari am-bicije svakog sportskogradnika su visoke. Bez di-scipline i maksimalne od-govornosti nema uspeha ubilo kom delokrugu rada.Neke pojave u na{em fud-balu, dovode me do o~aja.Ne volim fudbalske radni-ke sa parolom „lako }emo“,ve} one koje u svom radu vi-de jedino napredak. Ako sene{to lo{e pojavi u fud-balskoj organizaciji, to se

odmah manifestuje na klu-bove, a tako ne{to ne}emodozvoliti. Fudbaleriigraju, zbog wih svi dola-ze na stadione, a na savezui klubovima je zadatak dastvore kult pravih sport-skih radnika, sudija, tre-nera... Uspeli smo, ali smojo{ uvek daleko od èqe-nog ciqa, moderne i po vi-sokom standardima orga-nizovane sportske institu-cije-poruka je predsednikaFudbalskog saveza gradaâ~ka Nenada Stankovi}a.

SLO@NAFUDBALSKAPORODICA


1. 1. 2015. godine navr{ava se [EST MESECIod smrti na{eg ve~no voqenog i nikada zaboravqenog brata

STEFANA STANKOVI]A - PEPAVreme koje prolazi ne moè izbrisati na{u qubav, uspomene i se}awe.Osta}e{ ve~no da ìvi{ u na{im ìvotima.

Sestre SARA i ISIDORA, tetka MARIJANA i te~o DU[KO

20268

1. 1. 2015. godine navr{ava se prete{kih[EST MESECI od smrti na{eg unuka

Nema tih suza koje te mogu oplakati,niti re~i koje te mogu oàliti.

TVOJI: baba JELICA i deda MILI]

20267


STEFANA STANKOVI]A

ÎTUQEÊTVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE 57

8. JANUAR 2007 - 8. JANUAR 2015.NAVR[AVA SE OSAM GODINA OD SMRTI NA[EG DEDE

MIQKA ÂKAREVI]ANOSE TE U SRCU I ÛVAJU OD ZABORAVA

TVOJI UNUCI:SLOBODAN, VLADIMIR, BRATISLAV i PREDRAG

ÎTUQE

JEREMIJA(JE[O)

KRSTI]1937 - 2005.

Dana, 25. 12. 2014. godine navr{ava se ÊTRDESETDANA od smrti na{e drage supruge, majke i nane

STANOJLEMILO[EVI]

iz Prislonice

Na{ dragi

Ve} godinu dana nisi sa nama,ali si ostao i daqe u na{im srcima i mislima.Tvoja li~nost i dobrota koja te je krasila, osta}e unama kao neprolazno se}awe.Hvala ti za sve.Po~ivaj u miru.

TVOJI: supruga DESA, sin SRETEN sa porodicomi }erka QUBA sa porodicom

20262

MILOJEJOVANOVI]

POSLEDWI POZDRAVDRAGOM BRATU

\OR\UVASOJEVI]U

Dana, 5. januara 2015. godine navr{ava seTRI GODINE od prerane smrti na{e drage

k}erke i sestre

Tri godine nisi sa nama, ali si u na{im mislima.Puno nam nedostaje{.

TVOJI: majka ZORA, sestra LENAi sestri} NEMAWA

20254

MILKENOVIÎ]

ÊTRDESETODNEVNI POMEN

Mnogo je qubavi i dobroteoti{lo sa tobom, ali smo sre}ni

{to smo te imali takvog.Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmernaqubav ja~a od vremena i zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: supruga QIQANAi }erke DANIJELA i DU[ICA

20258

MILANALEKSANDRI]

iz Mr~ajevaca1952 - 2014.

Dana, 5. januara 2015. godine navr{ava se TRIGODINE od smrti na{e voqene supruge i majke

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju weninajmiliji:

suprug VLADAN i sin IVAN20255

MILKENOVIÎ]

30. 12. 2014. godine navr{ava se PET GODINA ododlaska na{eg dragog oca, supruga i dede

VELIMIRAVEQA

PANTOVI]A

POSLEDWI POZDRAV NA[EM

KOLEKTIV JEZI^KE [KOLE „BLACKBIRD”20252

\OKU

SE]AWE

JELA LAZOVI]31. 12. 2012 - 31. 12. 2014.


28. 12. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

MIODRAGA KOVAÊVI]A

TU@NO SE]AWEna na{eg brata, oca i ujaka

MILANA JOVANOVI]Aiz Dowe Gorevnice

28. 12. 1998 - 28. 12. 2014.

Wegov lik, plemenitost i dobrota zauvek ostaju sa nama.S' qubavqu

PORODICA20250

U jednom uglu na{ih ìvota vlada praznina i tama.Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama.

TVOJI NAJMILIJI20251

Mnogo je lepih uspomena da teve~no pamtimo, da o tebi saponosom pri~amo i da te nikadane zaboravimo.

Suprug MILO[, sinovi BRANKO i BOGOSAV,}erka MILENA, snahe DRAGANA i SVETLANA,

unuci IGOR, NENAD, MILO[, STEFAN, unukaIVANA i praunuci

20264

Dana, 2. 1. 2015. godine navr{ava se 10 godina od kakonisi sa nama.Uspomenu na Tebe ~uvaju

}erka MIRJANA, zet SLOBODANi unuci JOVAN i NIKOLA

upl.

POSLEDWI POZDRAV

od brata RADOVANA sa porodicom20247

ZORAN SRETENOVI]

OD VLADA, PETRA I DULA SA PORODICAMA

ûvamo ga od zaborava i uvek se se}amo sa po{tovawemi qubavqu.

TVOJI NAJMILIJI:supruga RADMILA, }erka GORDANA, sinovi

MILIVOJE i SLOBODAN sa porodicama20253

Voqeni brate Milane, 28. decembra navr{ava se 16godina od kako si prerano oti{ao a u na{im srcimasi ostavio preveliku bol i tugu. Brate, u na{im srci-ma ìvi tvoj blagi osmeh, dobrota i qubav.MILANE, BRATSKA QUBAV IMENOM SE TVO-JIM ZOVE.

Duboko oàlo{}ene: sestre MICA, ZORAi DANA, sin MILORAD, sestri}i MILISAV,

ZORAN, DRAGAN i IVAN, sestri~ine LELA,NECA i TATJANA i tvoja MIRJANA

20256

ÎTUQE

DRAGICAKLISARI]

Dana, 2. 1. 2015.navr{ava se DVE

GODINE od smrti na{emajke

RADOSIJEMARTA]

SE]AWE4. 1. 2005 - 4. 1. 2015.

Deset godina nije sa nama na{ dragi

RATKO IGWOVI]

Dana, 6. januara 2015. navr{ava seDVE GODINE od smrti na{e majke

MILENE ILI]iz Trbu{ana

7. 2. 1935 - 6. 1. 2013.

Dana, 29. 12. 2014. godine navr{ava se[EST MESECI tuge i bola

BOJANU BRKOVI]UKad u najlep{em cvetu be{e u ìvotu punom sjaja, ote nam ga ta smrt kleta iz na{ega zagrqaja.To wegovo mlado doba, àli}emo sve do groba.

Majka TAMARA, otac @EQKO, brat SR\AN,deda LEKO, baba DRAGICA i prababa LELA

20249

30. 12. 2014. navr{ava se 10 godina od kako nije sanama na{a voqena

Uspomenu na wenu plemenitost i dobrotu ~uva}e odzaboravaTVOJI NAJMILIJI: brat STOJAN, snaha NACA

i bratanac NENAD sa porodicom20266

RADMILARADA

TODOROVI]

TU@NO SE]AWE29. 12. 2005 - 29. 12. 2014.

VLADE BRKOVI]Vreme koje prolazi ne umawuje se}awe i drage uspomene,na tvoju mladost, dobrotu i mio lik.Sa nama si uvek, u na{im mislima i srcima.


OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276


Dana, 8. 1. 2015. godine navr{ava se14 godina od smrti na{eg dragog i

voqenog supruga, oca i dede

DRAGANAKRSMANOVI]A

POSLEDWI POZDRAV

ZORAN SRETENOVI]

28. 12. 1991 - 28. 12. 2014.

ZORAN VUJINOVI]iz Mr{inaca

Tvoj lik vreme ne moè izbrisati, zaborav ne postoji.Sestre NADA i VERA sa porodicama

20242

Bratu, deveru, stricu i dedi od brataSTANKA sa suprugom DANOM,}erkom JASMINKOM i unukama

20248

Zauvek }e{ ostati u na{immislima, se}awima ipri~ama.

Wegovi najmiliji: supruga BELA,sinovi NE[O i MLA\O sa porodicama.

RADOJKOMILO[EVI]

iz Parmenca

Dana 30. decembra 2014.godine navr{ava se

DVE GODINE od kako nije sa nama

na{ dragi

Zauvek u na{im srcima i mislima.

Supruga DU[ANKA, sinovi ZORANi ALEKSANDAR, snahe VERICA i IVANA, unuci

LAZAR, LEONTINA, NIKOLINA i NEMAWA20265

Uspomenu na wu sa ponosom i qubavqu ~uvaju }erkeRAZA i CECA sa porodicama

20260

Vreme prolazi, ali ti }e{ ve~noìveti u na{im srcima.

Tvoja supruga, deca, snaje i unu~ad20257

28. 12. 2014. godinenavr{i}e se tri tu`negodine od kako si nasnapustila.

Zauvek }emo se se}atitvoje dobrote, plemeni-tosti i tvog milog lika.

TVOJA PORODICA20261

Istina je bolna, tugabeskrajna, re~i malo, abola mnogo, da bi reklimajko koliko namnedostaje{.

TVOJA DECA: GINA,STANICA i VEQO

sa porodicama

ÎTUQE

IN MEMORIAM27. 12. 2001 - 27. 12. 2014.

SLAVKOPETROVI]

U nedequ, 28. decembra 2014. godine navr{ava se 11 GODI-NA od kako smo izgubili jedinog sina, brata i ujaka

2. januara 2015. godine bi}e 67 ro|endan mom sinu

DRAGOQUBUZLATI]U

29. 12. 2014. navr{ava se [EST MESECI od kadanije sa nama

BOJANBRKOVI]

MILUNANTONIJEVI]

KREKO8. 1. 1995 - 8. 1. 2015.

25. 12. je 40 dana odkada nije sa nama

SE]AWE6. 6. 2007 - 25. 12. 2014.

POSLEDWI POZDRAVVOQENOM

\OKU

SE]AWE25. 12. 1993 - 25. 12. 2014.

MIQKOGOJKOVI]

SE]AWE25. 12. 2004 - 25. 12. 2014

PETAR\OKOVI]

Dana, 30. 12. 2014. godine navr{ava se PET GODINAod smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i tasta

GRUJICETRIPKOVI]A

iz Qubi}a

SE]AWE30. 12. 2001 - 30. 12. 2014.

Navr{ava se TRINAEST GODINA od smrti na{emile }erke i sestre

VEREVUÎ]EVI]

POSLEDWI POZDRAV KUMU

KRCU

1. 1. 1994 - 1. 1. 2015.

Draga na{a liko,uvek }e{ nam nedostajati.Pamti}emo qubav, toplinu i

razumevawe koje si uvek imala za nas.TVOJI NAJMILIJI

20218

ROSA SAVI]iz Mili}evaca

POSLEDWI POZDRAV

Uspomenu na wu ~uvaju: suprug MILIJAN, sin VITO,

}erka GORICA, sestra VERA, unuci SR\ANi IVAN, unuka DANIJELA, zet i snaja

20232

MARGITA MARARISTOVI]

1943 - 2014.iz Preqine

28. 12. 1995. godine ugasila se na{azvezda... Od tada 19 godina tuge, 19godina bola, 19 godina suza za tobom,Gorane.

Tvoja mama BOSA, sestra GORDANA i sestri}GORAN

GORAN SPASOJEVI]


Svakoga dana si u mislima sa nama.TVOJI NAJMILIJI: supruga RADOJKA,

}erke GORDANA i QIQANA, unuci ALEKSAi MILICA i zet NEBOJ[A

20230

Neizle~ivi bol u du{i traja}e do dana kada }u sepridruìti tebi.

Majka MILICA i brat RAJKO20233

STEFANOVI] DRAGAN, SLAVICA, \UR\A,ALEKSANDAR, IVANA i DESPOT

20234

od RODITEQA, BRATA, SNAJE i BRATANCA20225

Pro|e 21 godina i neki od nas odrasto{e, drugiostari{e, po uzoru na tvoj lik, tvoje re~i i tvoja dela,kojih se, kako vreme prolazi sve vi{e se}amo i ponosi-mo.

Supruga DOBRILA, }erke MILKAi NADA sa porodicama

20226

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje dolazi nije umaw-ilo qubav prema tebi.Sa po{tovawem te pomiwemo i u srcu nosimo.

Tvoja supruga STANICA, sinovi BRANKOi MIROSLAV, k}erka MIQKA, snahe,

unuci i praunuci20228

U ti{ini i beskrajnom miruna{a te qubav prati,a koliko je tuge i bola zatobom,niko ne moè znati.Na grobu buket ruà,tu`nim mirisom miri{ei podse}a na sre}u i radost,koja se ne}e vratiti vi{e.

ZAUVEK TVOJI: baba GORICA,tetka MARINA i te~o MILAN

Pro{lo je 20 godina od kako nisi sa nama, ali }e{biti zauvek u na{im srcima.


MARKOVI]Puno suza je palo od kad je va{e srce stalo.Va{im odlaskom ostala je velika praznina.Veliko vam hvala .

Sin ZORAN, }erka DRAGANA sa porodicama

MILAN NADA

I ovaj ro|endan bez slavqa i slavqenika.Od svega {to je bilo lepo ostala su samo se}awa nalepe dane, ostala je velika praznina.Volim te do groba.

Majka DANICA20220

Vreme koje prolazi ne umawujetugu i bol za tobom, niti moèpopuniti prazninu koju si namostavio.Ponosni smo na tvoje kratko ali

~asno ìvqewe, tvoju dobrotu, ~estitost i plemenitost.Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji

otac RISTO, majka MILICA, sestra OLGICA,sestri~ine JELENA i MARIJA i zet BOBAN

20217

ZORANAKAPLANOVI]A

iz Kowevi}a

Zauvek si u na{im srcima i mislima, jer zaborav nepostoji za one koji se vole.

Supruga MACA sa decomupl.

ÎTUQE

DALIBOR BIJELI]1976 - 2014.

VESNA GWATOVI]ro|. Bijeli}1966 - 2014.

Ne moè se na{a tuga za vama le~iti vremenom, u srcu na{em va{e mesto stoji,nema suza koje vas mogu oplakati, niti re~i koje vas mogu oàliti.

Va{a majka DRAGIWA, sin i sestri} PERICA, }erka i sestri~ina DU[KA.Zahvaqujemo rodbini, kom{ijama, prijateqima i radnim kolegama koji su nam

pomogli u ovom te{kom bolu, pruìli re~i utehe i saose}awa.

Godi{wi pomen }e se odràti 27. 12. u 12:30 ~asova na Gradskom grobqu u â~ku

Dragi roditeqi

POSLEDWI POZDRAV

ZORANSRETENOVI]

Dana, 30. 12. 2014. navr{ava se ÊTRDESET DANAod smrti na{e majke

MILENEPAVLOVI]

iz Prislonice1947 - 2014

Dana, 6. 1. 2015. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{eg

SRE]KALEPOSAVI]A

DESETOGODI[WI POMEN

QUBI[ARADOVANOVI]

28. 12. 2004 - 28. 12. 2014.

29. 12. 2013 - 29. 12. 2014.

DRAGI[AIVANOVI]

Dana, 8. 1. 2015. godine navr{ava se DESETGODINA od smrti na{eg oca, supruga i dede

MILOJKAKUR]UBI]A

iz â~ka


SE]AWE28. 12. 1988 - 28. 12. 2014.

26 godina je pro{lo.Uvek u na{em se}awu.Supruga JELENA, sinovi SLOBODAN

i BRATISLAV sa porodicama20236

@IVORAD @IKOAVRAMOVI]

SE]AWE25. 12. 2001 - 25. 12. 2014.

S' qubavqu i po{tovawemTVOJI NAJMILIJI: VESNA, NADA i IVA

20239

SRETEN VRAWEVAC

28. 12. 1991 - 28. 12. 2014.

Godine prolaze, a uspomenu na tvoj dragi lik ~uvajuotac MILAN i brat DRAGAN sa porodicom

20241

ZORAN VUJINOVI]iz Mr{inaca

SE]AWE

GLAVOWI]Vole vas najmiliji: GLAVOWI]I,

MARINKOVI]I I VERBI]I

Vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu i se}awe natebe.Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

RADE i DAJANA20214

STANISLAVNIKOLI]

31. 12. 2009 - 31. 12. 2014.

[ESTOMESE^NI POMEN NA[OJ

Odrà}e se dana, 27. 12. 2014. u 11 ~asova na Gradskomgrobqu u â~ku.

Zauvek u na{im se}awima: PREDISLAV,SLOBODAN i JELENA sa porodicama

20215

MILANKIANDRI]

MILICA25. 12. 2005 - 25. 12. 2014.

QIQANA5. 1. 2008 - 5. 1. 2015.

Majko na{a mila, odlaskom svo-jim odnela si du{u na{ih du{a.Ponosni dok postojimo, pro-tkani tvojom qubavqu ~uva}emo

te od zaborava neizmerno sre}ni {to si bila na{amajka, na{a baka i supruga.Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmernaqubav.

Tvoje }erke MIRJANA i GORICA, unuci SA[Ai MILO[, suprug MLA\O i zet QUBI[A

20240

Nedostaje{ puno i zauvek }e{ biti u na{im srcima.IVA i VESNA

20238

Sve ove godine ìvi{ una{em se}awu i ìve}e{ve~no.

Uspomenu na tebe s' qubavqu~uvaju tvoje }erke QIQANAi VESNA i supruga VUJANA

Bratu, ujku i {uraku:NAKE, XIMI, VEQO i JECA

20246

U na{im srcima osta}e{ ve~no voqen, u na{im mis-lima nikada ne zaboravqen.S' ponosom }emo te pamtiti i spomiwati...

Porodice LEPOSAVI] i TRESAÊVI]20244

Uvek si mi govorio moramobiti hrabri, izdràti, aliovog puta si me izneverio.

Tvoje srce nije moglo vi{e da izdrì bol za na{imVladom, kod kojeg si oti{ao.Neka Vas an|eli ~uvaju.

Supruga VERA sa decom20240

JOVIÎ]I posle godinu dana bol i suze ne prestaju.U ti{ini ve~nog doma po~ivajte u miru.Godi{wi pomen }emo obaviti 27. 12. 2014. godine u 11:30 ~asova na â~anskom

grobqu. MILAN i MIRA sa porodicama

DU[ANKA27. 12. 2013 - 27. 12. 2014

NENAD19. 1. 2014 - 19. 1. 2015.

GODI[WIPOMEN

ÎTUQE

Dana, 21. 12. 2014. godinepreminuo je na{

ZORAN SRETENOVI]ro|en 1958. u â~ku

Dana, 3. januara 2015. godine navr{ava se[EST MESECI od smrti na{e drage

MIROSAVE DIMITRIJEVI]

POSLEDWI POZDRAVDRAGOM PRIJATEQU

\OLU

6. 1. 2004 - 6. 1. 2015.

Po dobroti }emo te pamtiti, s' pono-som pomiwati , od zaborava ~uvati iuvek voleti.

Supruga DA[INKA i sin PREVISLAVsa porodicom

20243

VOJKO RADULOVI]iz Rakove

VLADIMIR STANI[I]28. 12. 2013 - 28. 12. 2014.

DARKO JELU[I]1. 1. 1999 - 1. 1. 2015.

Sve re~i ovoga sveta su nedovoqne da napi{u ono {to ose}amo, a ~itava ve~nostmala da ublaì bol u na{im srcima.

TVOJI NAJDRA@I: TATA, MAMA i BRAT20219

OGLASI I ÎTUQEPRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U

PETAK


Dana, 27. 12. 2014. navr{ava se 20GODINA od smrti moga sina

DRAGANA NAKI]A

Neka te u ti{ini ve~nog mira pratimoja qubav ja~a od vremena i zaborava.

Majka STOJANA20208

Neka ti je ve~na slava i hvala.Oàlo{}ena porodica SRETENOVI]

20245

184 dana - tugujem, pla~em, dozivam... tuguju}ii{~ekujem i zurim u daqinu u nadi da }e{ isplovitiu belim oblacima i pohrliti mi u zagrqaj daute{i{ svoju k}er, al' nadawa behu samo neostvarenisnovi.Mnogo mi nedostaje{, al' ne samo meni, ve} i tvomsuprugu Lepoju.Uspomenu na tebe i tvoj plemenit lik ve~no ~uvaju usrcu tvoji

suprug LEPOJE i }erka ROSA

OD DRUGARA IZ KAFEA „IPSILON” - KULA:NE[O, JOCO, POP, MOCO, UQO, \UR\E,DI[O, [EF, VULE, [ULE, BANE, CICO,

BRUDA, FRANCUZ, USTA[A, DUKA, MILANÊ,[PANAC, PIRO, DULE, [ULE, MIKSER, \OLE,

SMIQANI], KOKA, HILI, NIXO, SIMO,VUJO, DROBWAK, DRAKÊ, STAMENKO,

DRAGO I DEJAN SAMAR

Se}awe na Tebe Vlade,

Godina je pro{la tu`na i bolna, dani puni suza i pri~e o tebi, o tvojoj dobroti.Bio si skroman, poseban i voqen. @iveo si za sitne male radosti, radovao si se

obi~nim stvarima, davao si puno, a traìo malo.@alimo za tvojom mlado{}u, za tvojim nedosawanim snovima, a bilo ih je puno.Nikada te ne}emo zaboraviti, ti ìvi{ sa nama i u na{im srcima.

Neute{na majka RADA i sestra NATA[A sa porodicom20221

ÎTUQE

TU@NO SE]AWE28. 12. 1984 - 28. 12. 2014.

SPASOJE RAJÊVI]

U subotu, 27. 12. 2014. navr{ava se GODINU DANAod smrti na{eg dragog

Uspomenu na wega ~uvaju supruga QUBICA,}erka NATALIJA, sin VLADIMIR

i unuke JELENA i QIQANA sa porodicom.21206

PETRA S.BRKOVI]A

1935 - 2013.iz Vrani}a

Dana, 31. 12. 2014. godine navr{ava se DVE GODINEod smrti na{eg dragog supruga i oca

Uvek sa nama, u na{im srcima, voqen i nezaboravqen.Supruga CANA i k}erka ANA

21205

NOVICENOVIÎ]A

28. 12. 2003 - 28. 12. 2014.

GINA NIKI]

SE]AWE29. 12. 1989 - 29. 12. 2014.

ZORANTANASKOVI]

TANE

26. decembra 2014. godine, navr{avaju seÊTIRI GODINEod smrti na{e drage

DRAGOSLAVE DRAGEMITROVI]

iz Qubi}a

Svetlim i izuzetnim tragom koji je ostao iza we, na{a Draga se upisala u ve~nukwigu Nezaborava.

Se}a}emo se uvek s ponosom i po{tovawem.

WENI NAJMILIJI - PORODICE: MITROVI],MILIVOJEVI], SPASOJEVI] i PIJANOVI]

20210

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276


28. 12. 2014. godine navr{ava seDESET GODINA od kako je oti{ao

od nas

Tvoga lika i tvoje dobrote uvek }emose rado se}ati.

]erka MILISAVKA, sin RADE, snaha MIRA,unuk DRAGAN i unuka JELENA

20213

BORIVOJE VASOVI]

Godine prolaze a uspomenu na tebe ~uvaju, suprugaMILOSAVA, }erke MILENA i GORDANA

20209

Dvadeset pet godina pro|e, kao da je ju~e bilo.Vreme ne ublaàva bol za tobom.Sa ponosom i tugom ~uvamo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: majka MILENA,otac DRAGAN, supruga SLAVICA, sin DRAGAN,

}erka MIMA sa porodicom i brat QUBOsa porodicom

Ve~no }e ìveti se}awa na tvoju sna`nu li~nost, lep-otu, plemenitost i qubav, koje si nam velikodu{nopoklawala.Neizmerno hvala za sve, hvala {to si na{a majka.

QUBICA, DRAGICA i CICA21207

25. decembar 2014.

Documents

Transcript of 25. decembar 2014.