8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

1/102

ONLINE MAGAZIN

NOVEMBAR 2014bestfood.rs #10

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

2/102

http://www.24kitchen.rs/http://www.24kitchen.rs/

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

3/102

http://www.24kitchen.rs/

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

4/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

5/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

6/102

MENU

BROJ 10 NOVEMBAR 2014

Sara La Fonten

Miroslav PavloviGLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK miroslav.pavlovic@bestfood.rs

Evo hladnog vremena, a nita ne greje tako dobro kao kuvanovino i pota od bundeve. O kuvanom vinu smo ve pisali, a uovom broju, nae drage blogerke bavile su se bundevom na ra-zne naine. Neke stvari se spremaju po receptu, nekad strogo dr-ei se spiska, nekad slobodnije. Ali uvek ima onih jela koje spre-mamo po sluhu. Potai su u mojoj kuhinji upravo iz te grupe.Ovog vikenda spremao sam pota od bundeve. Naravno, jelo udananje vreme kao da ne postoji ako ne osvane na drutvenimmreama. esto kao komentar na sliku dobijem kratko pitanjeRecept?, ali obino su to jela koja nastaju spontano, pa receptai nema. No, postoje razni recepti za ovu orbu, svaki drugaiji isvaki dobar na svoj nain. Ovog puta, moj metod podrazumevaoje kilogram bundeve, 5-6 srednjih argarepa, pola srednje glavicecelera, dva praziluka i jednu crvenu papriku (ova je bila i ljutka-sta). Sve krupno naseckano ubacite u posudu za peenje, koju steprethodno podmazali maslinovim uljem, pobiberite i posolite papeete nekih pola sata na 180 stepeni. Nakon toga sve prebaciteu erpu, nalijete vrelu vodu da ogrezne, dodate zaine (mleveni

kim je neizbean), i pustite da se kuva pola sata. Nakon toga udri-te tapnim mikserom dok se sve ne pretvori u ni pota, dodatesvei perun i prilagodite ukus. Posluite uz malo kisele pavlakei pospite seckanim perunom. Prijatno. :)

Italijanska kuhinja

Iz mukog ugla

Ameriko-nska inspiracija

Aceto Balsamico

Prvi put s ocem na rotiljanje

Cover story

Visiting

Man vs. Kitchen

10

28

66

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

7/102

OSNIVA I IZDAVA:Gdt PUBLISHING / GOODTIMES d.o.o.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Miroslav Pavlovi

miroslav.pavlovic@bestfood.rs

IZVRNI UREDNIK:Ivana Sandi

ivana.sandic@bestfood.rs

TEHNIKI UREDNIK:Marin Milosavljevi

marin.milosavljevic@bestfood.rs

REDAKCIJA:Ivana Sandi Jovana Dimitrijevi

Milica alija Danilo Obradovi Marina BogdanoviJovana Vujoevi Milan Nikoli Igor Karanov

Marin Milosavljevi Milo Marinkovi

FOTOGRAF:Marija Zindovi

MARKETING I PR: Gdt Groupmarketing@goodtimes.rs

LEKTURA I KOREKTURA:Miroslav Pavlovi

DIZAJN: Gdt DESIGNoce@goodtimes.rs

ADRESA REDAKCIJE:Kralja Uroa Prvog 8/25, Beograd

Sajt: www.bestfood.rsMejl: info@bestfood.rs

FB/BestFoodMagazin@BestFoodMagazin

Fotograje u magazinu

(ukoliko nije drugaije naznaeno):

Ingimage / FOX ICB / 24Kitchen

www.bestfood.rs

Teatralna trpeza

Gedeti bez kojih se ne moe

Mo Ritma

Psihologija ishrane

Za sezonu slavlja koja je pred nama

Svet korisnih merica

Food&Mind

Table Rules

Shopping

70

90

98

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

8/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

9/102

People

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

10/102

Sara LaFontenVRHUNSKAKUVARICA PUNAENERGIJE KOJA

VESELO VLADAKUHINJOM

10

CoverStory

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

11/102

11www.bestfood.rs Fo

to:

FOX

ICB

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

12/102

12

CoverStory

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

13/102

Emisija je snimljena u Sarinom domu uKrunuhaka delu Helsinkija. Svaka epizo-da ima svoju temu, koja je na neki nain

vezana za Sarin ivot. Sve je snimljeno saistom strau koju Sara ima prema hrani:

hrana mora da bude ukusna i da lepo iz-gleda. Sarina jela su razigrana, vizuelnoprivlana, sosticirana, ali su recepti laki za

ponavljanje. Svako moe da spremi Sarinupreukusnu hranu.

13www.bestfood.rs

Kuvar i pisac Sara La Fonten u svom domu spre-ma ukusnu i jednostavnu hranu. Moemo je pratiti

u istoimenoj emisiji na kanalu 24Kitchen, gde usvakoj epizodi sprema predjelo, glavno jelo i des-ert. Hrana obuhvata i svakodnevna jela, kao i onasveanija, ak i sirovu hranu i zdrave ejkove.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

14/102

14

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

15/102

15www.bestfood.rs Fo

to:

FOX

ICB

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

16/102

16

Sara La Fonten je roena u Americi (SantaBarbara), ali vei deo detinjstva provela je uFinskoj, kao dete iz meovitog braka (majkaFinkinja a otac Amerikanac francuskogporekla), to u Helsinkiju, to na porodinomimanju u junoj pokrajini Kirkonumi.

AMERIKO-FINSKAINSPIRACIJA

CoverStory

Karijeru je zapoela u tradicionalnoj poslastiarnici Sokerijelpuri Alenius u

Helsinkiju. Obrazovanje je nastavila u koli Culinary Institute of America uNjujorku, a istovremeno je radila u lokalnom restoranu. Kako sama kae,inspiraciju je dobila u tom kotlu gde se spajaju razliite kulture i kuhinje.

Svoj zabavni i eksperimentalni stil kuvanja nasledila je od bake poreklom izKarelije (geografsko-istorijska regija izmeu Belog mora i Finskog zaliva).U kuvanju je vodi strast ka modernizaciji nske hrane i preinaivanju tradi-cionalnih jela u savremene trendove.

Nakon kolovanja, vratila se u Finsku gde je zapoela sopstveni posao iubrzo su je primetili mediji. Pisala je lanke za mnogobrojne asopise inovine. U nekima je imala i kolumne, a pisanjem je pokrila Skandinaviju,Evropu i Jugoistonu Aziju. Pored toga, dri kurseve kuvanja, bavi se stili-zacijom hrane i razvojem proizvoda za razliite brendove.

Smatra da je kuvanje sa prijateljima najbolji nain da se stvore lepe uspo-mene i zato uvodi najsveije sastojke, arobne postavke trpeze i prazninielement koji od svakog jela napravi fetu.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

17/102

17www.bestfood.rs Fo

to:

FOX

ICB

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

18/102

18

Televizijsku karijeru zapoela je 2005. go-dine na nskom MTV3 kanalu, emisijomAvec Sara. Svaka od deset epizoda imala

je svoju temu, od brana do roendanskeurke, karaoke veeri i japanskih i indijskihsveanih veeri.

Nakon toga, 2008. godine, pojavila se kaogost u popularnoj UKTV emisiji MarketKitchen i kao glavni kuvar u emisiji PerfectDay, meunadornog lifestyle serijala koji je

prodat u 60 zemalja.

Ameriku televiziju obuhvatila je 2012. go-dine, gostujui u emisiji New ScandinavianCooking, a iste godine snimila je i emisijuza nsku televiziju sa drugaricom Meri-Tuli

Lindstrem, pod nazivom aran ja Meri-Tu-ulin Metropolit. Gledaoci su pratili kuvaricena kulinarskom putu po svetu, posetiviKejp Taun, Istanbul, Madrid, Manilu, NjuOrleans, Njujork, Singapur i Tel Aviv. Gos-tovala je rijaliti emsiji kanala Asian FoodChannel, zbog koje je putovala u HongKong, Maleziju, Singapur i Manilu.

Naredne godine snimila je i nove epizodeNew Scandinavian Cooking, a zapoela je i

svoju emsiju na kanalu 24Kitchen pod na-zivom Sara La Fountain. Ta emisija prodata

je u preko 35 zemalja sveta.

Ove godine snimila je dve emisije za Foxmreu, na engleskom i nskom jeziku.

Televizija

CoverStory

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

19/102

19www.bestfood.rs Fo

to:

FOX

ICB

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

20/102

20

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

21/102

21www.bestfood.rs Fo

to:

FOX

ICB

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

22/102

22

Sara se uspeno bavi i pisanjem, to doka-zuje osvajanje prestine nagrade Gour-mand World Cookbook Awards, 2006.godine u Maleziji, u kategoriji Best FirstCookbook. Njen prvi kuvar se zove laSara, a pored nagrade, prisustvovala jei sveanoj veeri koju je premijer orga-nizovao u svojoj rezidenciji.

Za svoju knjigu Passion for Food iz 2010.godine, ona sama kae: Moja knjiga se

kree kroz sva godinja doba, svaki mesecima svoje poglavlje, a u svakom od njihdeset razliitih recepata. Knjiga je dobilai nagradu za najbolje dizajnirani kuvar istegodine.

Tokom 2013. godine, objavila je i najnovijuknjigu o zdravoj ishrani, Healthy Kitchen.

Knjige

CoverStory

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

23/102

23www.bestfood.rs Fo

to:

FOX

ICB

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

24/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

25/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

26/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

27/102

Visiting

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

28/102

Italijanska

kuhinja

28

Visiting

Svaka boica ovog skoro magiogtamnog, barunasto svetlucavog,mirisnog i uravnoteeno slatkas-to kiselkastog eliksira (jer o elik-

siru je i re) u sebi sadri generaci-jama prenoeni marljivi rad, skoro

kaluersko strpljenje, panju, znanje,mudrost i iskustvo. I malo sujeverja

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

29/102

29www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

30/102

30

Visiting

A

c e t o B a l s a m i c o

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

31/102

SVAKA KAP OVOG BALSAMA UPROLOSTI SE RADILO O JEDNOJVRSTI LEKA ODIE VETROM KOJITALASA VINOGRADE NA BRDIMAOKO MODENE I U SEBI NOSI MIRISEHRASTOVOG, KESTENOVOG, TRE

NJINOG, KLEKINOG, DUDOVOG, JASENOVOG I BAGREMOVOG DRVETAOD KOJIH SU IZRAENA BURAD UKOJIMA ON GODINAMA I DECENIJAMA POLAKO SAZREVA UIVAJUCIU SAMOI, SENCI I TIINI..

Za razliku od obinog sireta kojese dobija polazei od alkohola AcetoBalsamico se dobija od soka od groz-a tipa Trebbiano ili Lambrusco. Tajmost se najmanje 24 sata kuva na ti-

hoj vatri u velikim kazanima na otvo-renom posle ega se ltrira, hladi isipa u burad (nikad vie od ) koja suprvobitno bila oprana koncentra-tom balsamica i rasporeena po ba-terijama od 5 ili 7 od najmanjeg donajveeg (nikada veeg od 100 lita-ra) od raznog drveta jer svaka vrsta

drveta daje posebnu karakteristikukrajnjem proizvodu: hrast pospeu-

je koncentraciju eera, kesten dajekiselost, trenja slast, kleka jainu iintenzitet mirisa, dud ih ini blaim...most se ostavi da miruje u buradimakoja nisu zatvorena epom nego la-nenom krpom koju dri kamen ili bilota teko. U pojedinim gazdinstvimase i danas veruje da bure mora da jezatvoreno kamenom koji se 24.06.

(San Giuseppe) uzima iz oblinje rekePanaro. Sa novom berbom dolazi inovi most koji se doliva a u jednomodreenom trenutku koji zavisi odmetoda i senzibiliteta svakog umet-nika (jer se o umetnosti radi) tenostkoja je u buradima poinje da sepretae iz veeg u manje. Iz najma-njeg bureta se izvadi koliina koja jespremna za upotrebu i specijalnompipetom se iz veeg bureta tenost

pretae u manje i tako sve do najve-eg bureta u koje se samo dolije novimost. I tako svake godine...jasno je daod protokola koji je jedinstven zavi-si ukus i kvalitet krajnjeg proizvoda.Samo po sebi ide da na ukus utiesorta groza, kvalitet mosta, kvalitetdrveta od koga su izraeni burii ali injhova veliina (ne treba da su preve-liki da bi drvo moglo da stigne da uti-e i do sredine tenosti koja je u nje-mu), temperatura prostora u kome

se ona dre (u ranijim seoskim gaz-dinstvima je taj prostor bio na tavanugde je leti jako toplo a zimi jako hlad-no (suprotno od podruma za vino)) inaravno...uvek prisutni i nezamenljivi,uvek jedinstveni ljudski faktor. Od350 kg groza se dobije manje-vie

15 litara proizvoda to samo po sebineto govori.A sada dolazi najlepe...Proizvod koji se zove Aceto balsa-mico ne postoji ili je korektnije kazatida Aceto balsamico nije ono to sepod tim imenom podrazumeva. Ili

jo bolje i jo korektnije...do pre ne-koliko decenija je kao ime postojalosamo Aceto balsamico ali je komer-cijalna eksploatacija imena kao i ek-

sponencijalno poveanje industrijskeproizvodnje dovelo do potrebe za za-titom ozbiljnih proizvoaca i pravogkvaliteta. Kao i obino, poteni radimora da se zatiti.Zakon priznaje dve vrste proizvoda:- Aceto Balsamico Tradizionale diModena DOP (denominazione diorigine protetta, denominacija o za-stienom poreklu po kojoj kvalitetproizvoda zavisi ne samo od naina

proizvodnje i protokola koji se pratinego je i iskljuivo vezan za teritoriju,odnosno takav je ba zato sto se pro-izvodi iskljuivo na toj odreenoj ge-ografskoj teritoriji) i Aceto BalsamicoTradizionale di Reggio Emilia DOP- Aceto Balsamico di Modena IGP(Indicazione geograca protetta, in-dikacija o zatienom geografskomporeklu koja garantuje da se odree-ni proizvod za koji postoji protokol oproizvodnji proizvodi na odreenoj

geografskoj teritoriji, radi se o garan-ciji porekla)Razlika je ogromna kao nebo i zemlja.Aceto balsamico tradizionale di Mo-dena DOP je proizeden iskljuivo odkuvanog mosta a aceto balsamico diModena IGP je proizveden od mea-

31www.bestfood.rs

Marina

Bogdanovi

marina.bogdanovic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

32/102

32

Visiting

vine kuvanog mosta i vinskog sireta uz mogunostdodatka karamela i koncentrata kuvanog mosta.Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP se pro-izvodi iskljuivo na teritoriji regiona Modena i od mo-sta vina proizvedenog iskljuivo na teritoriji regiona

Modena. Isto vai i za Aceto Balsamico Tradizionaledi Reggio Emilia DOP. Aceto balsamico di ModenaIGP se proizvodi na teritoriji regiona Modena i ReggioEmilia bez ikakvog naglaavanja o poreklu groza.Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP nemoe da bude mlai od 12 godina a mogue je da sena etiketi naglasi karakteristika extra vecchio ukoli-ko je proizvod odleao u buretu najmanje 25 godina.Na etiketi ne sme da stoji nikakvo navoenje godi-na. Aceto balsamico di Modena IGP ne sme da budemlai od 60 dana a na etiketi moe da pie anatoukoliko je odleao u buretu najmanje 3 godine.

Aceto balsamico tradizionale di Modena DOP se pro-daje iskljuivo u karakteristinoj okruglastoj staklenojaici sa pravougaonim dnom od 100ml i mora daima garantni peat kao i hartiju sa registracijskimbrojem. Aceto balsamico di Modena IGP se prodajeu pakovanjima od 250ml, 500 ml i 1000ml i asemogu da budu staklene ili uraene od keramike.75% proizvoda IGP se izvozi...Logino je da se upitamo ta sve ovo znai i ta izsvega ovoga moemo da zakljuimo.Aceto balsamico je u poslednjih desetak godina u

pravom smislu rei preplavio rafove samoposlugairom sveta (ni Italija nije iskljuena iz toga). ta sedogodilo? Beskrupolozni marketing koji je odluio dasve potroae sveta ubedi da je Aceto balsamico sampo sebi bolji od vinskog ili jabukovog sireta. ak ni unjegovoj otadbini, Modeni, niko se ne skandalizujeukoliko se salata zaini vinskim siretom jer se vinskosire oduvek koristilo! Poteno govorei, izmeu do-brog vinskog sireta i loeg balzamika nema sum-nje ta je bolje drati na stolu...jednostavnim reima,umovi marketinga su po svaku cenu hteli da pretvoreaceto balsamiko u proizvod za iroku potronju, zamase. Masikujui njegovo korienje i proizvodnjusam proizvod je postao vulgaran i izgubio je velikideo sopstvenih vrednosti a sam tim i kvaliteta. Uko-liko krenemo od praskozorja i od ideje koja je zane-marena, Balsamico nije nikada bio proizvod za sva-kodnevnu potrebu a to nije ni sada i ne moe svuda

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

33/102

33www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

34/102

da se koristi. Zove se Balsamicojer je njegova prava vrednost unjegovim mirisima a postao je ce-njen samo po njegovoj slasti to jepotpuno pogreno! Kada bi to bilanjegova najvea vrednost zatobi se ulagalo u taj ogoman i skuprad koji vodi ka njegovom laganomzrenju, prenjavanju i starenjuukoliko je cilj da dobijemo proizvodkoji je samo sladak i gust? Kao re-zultat cele perdne indoktrinacijepred oima svih nas je komercijalniuspeh koji zanju kremovi i glazu-re, proizvodi koji se baziraju naBalsamiku...ravnog ukusa, slatki

i prevashodno jeini! Nita dalje idijametralno razliito od proizvodaopisanog na poetku. Zato? Kako

je mogue? Komercijalna speku-lacija, proizvodnja i prodaja proi-zvoda koji se kao paraziti provlaekoristei poznato ime bez pravoginformisanja potroaa i njihovogobrazovanja.Da li je sve izgubljeno? Naravno danije...nisu svi proizvoai nepote-ni, daleko od toga. A jo dalje odtoga je da su potroai masa kojane razmilja. Treba se samo uvatilanih garancija. I uiti...Kao i obino, potroa uvek moe

da se zatiti znanjem i poznava-njem proizvoda koji kupuje. Znairazliku ini kuriozitet, elja za zna-njem. ivimo u svetu gde nije toli-ko bitna sutina stvari nego kakosu te stvari upakovane, ivimo utrendu jer su nam rekli da je takotrendy, da tako vie vredimo...za-dovoljavamo se mediokritetima ikopijama a nije reeno da nam jekvalitet uvek nedostian. Na nama

je da se upitamo da li je tako i da liba to elimo.

34

Visiting

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

35/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

36/102

NA MAPI SVETSKI PRIZNATIH KULINARSKIH DESTINACIJA, OZBILJNO

SE IZDVAJAJU FRANCUSKA, ITALIJANSKA, INDIJSKA I JAPANSKAKUHINJA.

Kulinarske akademije i vrhunski re-storani poklanjaju veliku panju jeli-ma iz ovih zemalja, a nije tajna da seknjige sa receptima vrhunskih kuhinjanajbolje prodaju. Druge zemlje i njho-vi specijaliteti ostali su zauvek u sen-

ci, bar to se tie svetskih gastrono-ma. Meutim malo avanturizma nijena odmet! Treba se malo potruditi,istraivati i putovati. Jedan od takvihskrivenih bisera je Austrija. Za bekuniclu i Saher tortu svi su uli, ali ostalispecijaliteti su misterija. U prilog, izu-zetno zanimljivoj i ukusnoj austrijskojkuhinji, ide njen izuzetan geografski

poloaj. Ova nevelika zemlja nalazi seizmeu Nemake, eke, Slovake,Maarske, Slovenije, Italije, vajcar-ske i Lihtentajna. Klima je kontinen-talna, a naroito je pogodna za vinskesorte groa, kao to je rizling i grinerveltliner (grner veltliner), tipina zaovo podruje. Upravo je griner do-veo Austriju na vinske liste vrhunskih

restorana. U SAD se smatra da vin-ska lista nije potpuna bez vrhunskoggrinera iz Austrije. A najbolji grineru Austriji se proizvodi i raste u doliniVahau (Wachau).Ova dolina nalazi se u regiji Donja Au-strija, uz Dunav. Duga je tridesetak ki-lometara i protee se izmeu grado-va Krems i Melk. Od 2000-te godine

Vahau se nalazi na UNESCO-voj listisvetske batine, kao izuzetan primerbogate i ouvane arhitekture i nego-vanja privredne tradicije koja see odpraistorije. Svojom lepotom izdvajase srednjovekovni grad Durntajn, ukojem je austrijski vojvoda LeopoldV drao zarobljenog engleskog kra-lja Riarda Lavlje srce tokom Treeg

36

Places

OTKRIVANJE AUSTRIJEVAHAU

TanjaBaji

tanja.bajic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

37/102

37www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

38/102

38

krstakog pohoda. Vahau je udaljen odBea 70 kilometara, pa i ne iznenaujeinjenica da je najposeenija turistikadestinacija Austrije. Sve ovo je bilo sa-

svim dovoljno da posetim Vahau.Kada sam prole godine prvi put do-la u Vahau, oduevila me neverovatnalepota prirode. Breuljci, ume, malipanjaci i Dunav. Na brdima terasastosaena vinova loza. Nestvarno lepo.Smestili smo se u malom hotelu u sredvinograda, sa predivnim pogledom nadolinu. Ovde je seoski turizam dobiosasvim drugaije znaenje. Hotel jemoderno opremljen, ali uz izuzetnopotovanje tradicije. Sve sobe imaju

wi-, a zaposleni su obueni u tradici-onalnu nonju, koja podsea na Okto-barfest. Devojke u hotelu, a esto i naulici nose haljine, koje vie podseajuna neko kulturno umetniko drutvonego na odeu iz XXI veka. Izgled znai da prevari kada sam otila u jednuod mnogih prodavnica tradicionalneodee, nisam nala haljinu jeiniju od250 evra!Moju prvu veeru u hotelskom resto-ranu donela mi je devojka upravo obu-ena u takvu haljinu. Supica od juneih

repova sa knedlicama od digerice isvee iseckanim vlacem, posle togagovedina u porto sosu sa pireom od

jabuka i krompira i knedle sa kajsijama.Tako je sve poelo. Moje srce ostalo jeprole godine u Vahauu i u novembruove godine odluila sam da ga ponovoposetim. Smestili smo se nedaleko odKremsa u srednjovekovnom zamku,u kojem se danas nalazi romantianhotel. Dvorite je nou skoro misterio-zno osvetljeno bakljama i sveama, a

meni je to sve obeavalo istinsku goz-bu. Ambijent restorana je u potpunostiposveen jeseni, kao temi sa mno-tvom aranmana od suenog cvea,bundevama i sveama. Diskretno isa stilom. Kada sam otvorila jelovnik,bila sam na velikim mukama. Da li da

jedem omiljene klasike? Ili da probam

neto novo? Poklekla sam pred doma-om juneom supicom, jer sam iskre-no na to najslabija. Jo kao devojicasam nauila da je supa veoma vana,

a kao odrasla shvatila da brzo utoljavaprvu glad i spaavama me od mrskihdijeta. Pa kakva je to supa? Naizgledobina, nita specijalno, jedino to jeboje tamnog karamela. Tajna je u ku-vanju velike koliine mesa sa kostimai masnoom. Malo pleke, rebara i ko-stiju. U supu idu i argarepa, pakanat,prepeeni crni luk, malo celera i koma-di kelerabe. Kao u bakinu supicu! Ra-zlika je u zainu Wrze, koji se u malimkoliinama dodaje supi, daje joj tamnu

boju i intezivan ukus. U austrijskoj supineete dobiti skuvano povre, ve sit-no (ali stvarno sitno) iseckanu sveu,hrskavu argarepu i celer sa sveimvlacem. Umesto rezanaca slue semesne knedlice, raviole punjene dige-ricom ili palainke iseene na trakice.Nita nije tako okrepljujue kao tanjirtople supe u prohladnoj jesenjoj noi.Jednostavno, klasino i boanstveno!Posle supice jela sam junee obrazesa pireom od celera. Moda jelo zvuibizarno (kao i telea glava u kembe-

tu), ali iza ovog naziva krije se prediv-no, mekano meso. Ovaj komad mesamaltene je nemogue nai u beograd-skim mesarama. Iz meni nepoznatograzloga, smatra se nezanimljivim zakupce. Srea pa se ipak moe pojestiu pojedim restoranima, koji dre dostarinskih i tradicionalnih jela. Obrazisu mali, ali izuzetno ukusni, pogotovou kombinaciji sa pireom od celera, koji

je sjajna zamena za klasik od krompira.Razlika je to se celer kuva u mleku, na

tihoj vatri, pa se posle ocedi, pasira izainjava solju i biberom, kao i uobia-jeni pire od krompira. Tajna je u tomeda u vreli pire od celera dodajete za-grejanu pavlaku sa malo rastopljenogputera. Nema greke!Odlinu veeru treba dobro i zavriti,pa sam sa uivanjem pojela slatki koji

je varijacija na temu carskih mrvica uzsos od domaih jabuka. Uz ovaj desertidealno ide slatko lokalno vino Troc-kenbeerenauslese (skraeno TBA), to

bi u prevodu znailo selekcija suenihbobica groa. Vino je desertno, ve-oma slatko, intezivnog ukusa u kojemse oseaju karamel, med, arome sue-nog voa i malice kiselosti dakle sveto volim! Ono to me uvek (na sreu)spreava da popijem vie od dve aeovog vina je njegova visoka cena. Do-voljno je rei da se uglavnom prodajeu manjim bocama od 375ml. Kad bu-dete u prilici, obavezno probajte ovosjajno vino.

DURNTAJNAko volite romantiku, istoriju ili HarijaPotera posetite Durntajn. Retkost jeu pronai izuzetno ouvan srednjo-vekovni grad, ispresecan uskim ulica-ma poploanim kaldrmom, prelepimzgradama i zanimljivim prodavnicama.Prvo to se vidi jo izdaleka je visoki,plaviasti crkveni toranj. Naizgled neo-bina boja za crkvu, ali sam saznala daplava i bela boja predstavljaju nebo, anijanse sive i ute predstavljaju zemlju.

Ovaj crkveni toranj jedan je od najpo-znatijih baroknih tornjeva u Austriji, anajlepi pogled na njega je sa brodiakoji plove Dunavom. Obilazak Durn-tajna traje kratko, jer nije veliki grad.Vie vremena moete potroiti na fo-tograsanje, nego na etnju.U celom Vahauu metani su veomaponosni na vino i na kajsije. Kau da jenajlepe posetiti dolinu u prolee kada

je sve u znaku cvetanja kajsije. Ja samdola u jesen, kada su kajsije ocvetale

i odavno prole, ali srea pa su mnogeod njih zavrile u demovima, kompo-tima i rakijama. Uobiajena poslasticasu knedle sa kajsijama ili trudle. Vitri-ne u poslastiarnicama pune su tortiod kajsija, arlota, sladoleda i kupova.Meni se najvie dopao kola sa punobogatog la od jaja i vanile, sa kajsija-

Places

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

39/102

39www.bestfood.rs

ma iz kompota, posut seckanim pista-ima. Uz kafu sa pogledom na Dunav.Divota!U mnogim evropskim zemljama 11.

novembra, slavi se Dan svetog Marti-na. Ovaj datum se tradicionalno obe-leava obilnom gozbom, a na trpezise obavezno nalazi i guska. Nekada jeovaj dan bio poslednji mrsni dan, uoietrdesetdnevnog posta, a danas seSv. Martin u Austriji i Maarskoj sma-tra poetkom sezone jedenja gusa-ka. Kako je kod nas veoma teko naimeso ove ptice, otila sam u restoran uKremsu koji ima fantastinu guetinu.Hrskavi guji batak, serviran na crve-

nom kupusu, sa knedlama i kestenjem.Miris je boanstven, ali je ukus jo bolji!Ovo jelo me podsetilo na gurmanskukompleksnost Austrije. Ukusi Maar-ske, eke i Nemake u na austrijskinain. Iskreno sam zaalila to ovuposlasticu ne mogu da jedem u Beo-gradu.Pria o hrani je beskrajna pria zamene, ali stvarno moram da je zavr-im. U Vahauu sam jela i probala sva-ta - od srnetine sa njokama, karpaasa tartuma, trudle od jabuka, preko

supica i najlepeg doruka na svetu(koji je bogatiji i od engleskog) - i svemi se iskreno dopalo. Predivna priroda,ukusni specijaliteti i zanimljiva istorijaine ovu dolinu tako posebnom. Velikiutisak na mene su ostavili i Austrijanci,koji se svojski trude da se oseate do-brodolo i da ih ne zaboravite, a ova-kav doivljaj zauvek se pamti.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

40/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

41/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

42/102

42

Za ovu priliku gostima su premijerno bilipredstavljeni proizvodi najmanje 15 bri-tanskih nezavisnih pivara. Meu izlaga-ima je bilo i proizvoaa hrane i sireva,koji su se takoe prvi put predstavili iroj

javnosti u Srbiji. Samo tokom trajanjafestivala u ponudi Miksera je bio i po-

seban GBW jelovnik, koji se sastojao odklasi;nih brinatskih jela, poput pastirskepite, sh&chips, selekcije sireva ili pra-see peenje sa pire krompirom u sosuod jabuka. Kao desert, gosti su mogli dauivaju u ukusnom trie-u (kola od kre-ma, pikota i sezonskog voa).

Zanimljive radionice vezane za pivo kojesu bile organizovane od strane Kabinetpivare, bile su vrlo zanimljive. Kroz eti-ri radionice, mogli ste da nauite kako

sami da zaponete da pravite pivo ukunim uslovima.

Muzika je bila prava britanska, tako dasmo uivali uz zvuke bendova poput De-peche Mode-a, Beatles-a i mnogih dru-gih. Gostovanje DJ-eva je upotpuniloovaj dogaaj.Malo je rei da je pivo bilo fenomenal-no. Od tanda do tanda su se nizali ti

divni boanski nektari. Svako pivo je bilooptimalno hladno, to pozdravljam i po-hvaljujem. Vaa skromna novinarka jepopila tri vrhunska piva, ali je svako bilolepo na svoj nain tako da ne mogu dase odluim za ono najukusnije.Imam samo jednu manju zamerku: kako

je prostor bio prepun, organizacija nijeba bila na nivou. Po meni je bilo pre-malo konobara za toliki dogaaj. Nadamse da e organizatori to sledee godinepopraviti.

Events

BRITANSKA AMBASADA JE DRUGOG VIKENDA USEPTEMBRU (OD 12. DO 14. SEPTEMBRA) U MIKS-

ER HOUSE-U ORGANIZOVALA FESTIVAL BRITAN-SKE HRANE I PIVA U BEOGRADU, POD NAZIVOMGREAT BRITISH WEEKEND (GBW).

GREATBritishWeekend

Ivana

Sandi

ivana.sandic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

43/102

43www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

44/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

45/102

Media

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

46/102

46

Program za danSvetog Nikole Boini program

19. i 20. decembar u 11.00 Poinje 1. decembra, traje tokom celog

Program je posveen danu Svetog Nikole, koji je veo-ma vaan u pravoslavnom kalendaru. Pripremili smomnogo epizoda sa nekim od najboljih kuvara koji espremati najukusnija riblja jela. Serija sadri tematskeepizode Upecaj, skuvaj, Ultimativni kurs kuvanja Gor-dona Remzija, Hestonova riblja gozba, Dejmijeveriblje veere, Sara afak, so i afran, Umetnost uku-sa i Lako moe svako.

Boi je za veinu ljudi omiljeni praznik. Boi je dom,Boi je porodica i Boi je kuvanje. Zato e na boiniprogram okupiti celu porodicu za sto s najukusnijim inajsonijim jelima za to doba godine. Premijera zaovogodinju boinu sezonu bie Ultimativni kurs ku-vanja Gordona Remzija, koja e se prikazivati od 14.decembra nedeljom u 16.00. Meu ostalim emisijamasu Dejmijev boini specijal, koji e se prikazivati od1. decembra ponedeljkom u 13.00, Lorejnin Boi uposlednjem trenutku 24. decembra u 13.00, Boikod kuvara od 11. decembra etvrtkom u 13.00, sareprizama nedeljom u 16.00.

Media /TV

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

47/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

48/102

48

Bloggers

Kocke odbundeve

www.facebook.com/KutlacomPoKazanujovankebashtovankekutlacha.blogspot.com

Pored toliko emisija okuhanju veina lju-di misli da moraju biti

vrhunski kuhari, imatiskupe ureaje i koristitiegzotine sastojke da binapravili neto ukusno.Tvrdim da je za jednos-tavne i ukusne obrokepotrebna dobra erpa/

tiganj, svjee sezonskenamirnice i malo mate.

Kori Petrovi(aka Jovanka Batovanka)

Kutlaompo kazanu

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

49/102

49www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

50/102

50

Bloggers

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

51/102

51www.bestfood.rs

1. Bundevu prerezati na pola (ili bilo kojudrugu zimsku tikvu), staviti na pleh i peioko 20-30 minuta na 180 C. Gotovo jekad se lako probode viljukom. Izvaditisjemenke, izdubiti bundevu i prebaciti uzdjelu. Pustiti da se prohladi (najbolje akose tikva ispee dan ranije).

2. U procesoru samljeti krekere i pi-kane. Dodati ulje i med te pulsirati dokse ne dobije kompaktna smjesa. Smjesuutisnuti u kalup za peenje. Zapei na180 C jedno 5 minuta. Izvaditi iz penicei ostaviti da se ohladi.

3. Mikserom pomijeati sve sastojke zakremu te je preliti preko smjese. Pei oko30-40 minuta ili dok se povrina dobrone stegne. Sredinji dio pite nee bitistegnut (kad prodrmate ono e se i daljemrdati, ali to neka vas ne brine, jer e sehlaenjem stisnuti). Pustiti da se ohladi(najbolje u friideru preko noi).

4. Rezati na kocke i posluiti s tuenimslatkim vrhnjem (po elji).

RECEPT

SASTOJCI ZA KORU:1 olja mljevenih graham

krekera1/4 olja mljevenih

pikana (ili nekih drugihoraastih plodova)

1/4 olja meda5 lica kokosovog ulja

SASTOJCI ZA KREMU:1 olja pirea od bundeve

2 jaja1/4 olje meda

1/2 olje mlijeka od sojeili badema

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

52/102

Bundevara

52

Bloggers

Cooksand Bakes

mamajacooks@gmail.commamajacooks.blogspot.com

Dolazim sa posla, izuvam bele baletanke. Oputam seu kadi punoj miriljave kupke. Bosih nogu gazim potoplom parketu velike dnevne sobe. Oblaim bademantil, kuvam kafu, seem pitu, sedam u fotelju. Veemoe da pone. Ne smeta mi okolni haos, niti injen-ica da scena iz gornjeg pasusa postoji samo u mati.Nije vano to sam s posla dola u pola sedam, izula

crne kikersice, istuirala se za tri i po minuta i navuk-la trenerku sa izboenim kolenima. Jer urim da saVukom provebam pesmicu za sutranji domai, ipohvalim Pavla koji je samostalno uradio svoj domai,i sav vaan eka da mi pokae.Perem kornjai Boi akvarijum. Vuk sa tatom igra do-mine. Skupljam ve, pretresam dan sa dragim, dogo-varamo se ta emo sutra za ruak. On e da kuvapileu orbu. Ja u sad brzinsku veeru da spremim.Hleb i neko mazanje, bez tanjira, na posluavniku gdesam sekla hleb. Pored sputam tacnu sa nekoliko

paria bundevare, svi vole da zavre obrok neimslatkim. Poterujem decu da skupe igrake i spakujutorbe. Pavle je ak prvak i ne zna jo sva slova, pazove brata da mu proita raspored. Peru zube, leu ukrevet. Veeras je Vukov red da bira crtani, ali jako jeneodluan i preputa izbor mlaem bratu. Ovaj biraZvonicu.

Dobar dan. Ja samMaja. Nosim kratkukosu i cenim jasnu re.

Volim jednog Srana idva naa sina. U radno

vreme programiram,a u slobodno kuvam,

piem i fotograem.

Maja Babi

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

53/102

53www.bestfood.rs

Ja petljam po kuhinji. Pravim neki ubistveno okoladnikola. Prekida me Pavle, koji je doao da mi kae da

je gladan, taman kad sam poela da mutim belanca.- O, boga ti, pa malopre si veerao!- Pa jesam, ali sad sam opet gladan :)- Grrrrrrr! - sputam obrve i pravim alu od ono polazbilje koja joj pripada.Pavle se smeje od srca.- A je l moe meni sok od zove? - dovikuje Vuk izkreveta, uvi da je servirka jo uvek u kuhinji.- Grrrrrrrrrrrrrrrrrr!Opti kikot.Peem okoladni kola, perem sudove, irimvlane krpe. Seem sebi bundevaru i nosim u sobu.Briem pod u kuhinji i povlaim se. Sedam za komp,prelistavam net, nastavljam da piem pre deset danazapoet blog post.

No istiskuje vee. Umorna sam. Gasim browser igledam oko sebe. Pod policom dva pauka. Na policipraina. Deje arapice razbacane u sva etiri krajasobe. Muljavo mesto na zidu gde je naslonjen bicikl.Dragi mi donosi aj i odlazi ispred zgrade da pui.Deca spavaju. Pavle vrsto grli plianu kucu. Vuk jeizgurao jastuk na pod, a sa njim i itanku, potencijalnugaranciju da nauena pesmica nee pobei iz glavepreko noi. Dve suze sree naglo odluie da padnu.Ne briem ih, gledam kroz njih, upijam taj mir i lepo mi

je. uje se klju u bravi, dragi se vraa. Vee je kom-pletno, i no moe da pone.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

54/102

54

Bloggers

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

55/102

55www.bestfood.rs

1. Bundevu oistiti od kore i semena, pa

narendati. Odmeriti 1.2 kg.2. Kore prebrojati pa rasporediti tako dase dobije 6 rolni. Za promenu preporuu-

jem deblje kore, za gibanicu, bie ih vero-vatno 12-14 komada u pakovanju, pa ihpodeliti dve po dve, a eventualni viakiscepkati i dodati svuda po malo. Jakovolim kore Tri srca, bilo deblje ili tanje.3. Pripremiti ostale sastojke, da budu nadohvat ruke - eer, olju sa oko 2 dl ulja,teglicu sa zainom, posudicu sa grizom iau sa malo vode na dnu, za odlagan-

je etkice. eer i ulje trae svako svoju

kaiku, a zain i griz svako svoju kaiicu.4. Na prvu koru sipati kaiku ulja irazmazati vlanom etkicom preko celepovrine, a zatim posuti sa dve ravnekaike eera, ostavljajui najudaljenijuetvrtinu kore bez. Tu e biti zavretakrolne, pa kore treba da se slepe. Stavi-ti drugu koru preko i rasporediti oko200 g rendane bundeve preko polovinepovrine. Preliti sa 3 kaike ulja, posu-ti sa 3 kaike eera, popraiti sa polakaiice griza i pola kaiice meavinezaina. Umotati rolnu, a pred kraj

premazati ivicu etkicom umoenom uvodu. Ponoviti sve za preostalih pet rolni,i reati ih na pleh od rerne obloen pekpapirom.5. Premazati rolne meavinom ulja ivode i pei na 200C oko 45-50 minuta,okvirno. Pitu ostaviti da se ohladi. Predsluenje posuti prah eerom.

RECEPT

ZAIN ZA BUNDEVARU40 g mlevenog cimeta20 g mlevenog karan-

lia20 g struganog muskat-

nog oraha20 g umbira u prahu

Postupak:Sve sastojke pomeati

i uvati u teglici. Moetesastojke kombinovati i

u drugim koliinama, aslinim razmerama - nadva dela cimeta po jedan

deo karanlia, mus-katnog oraha i umbira.Imaete spreman zain

kako za bundevaru, takoi za neki kola, medenjak

ili keks.

BUNDEVARA1 muskatna tikva od 2

kg, tj. 1200 g oiene500 g debljih kora

eeruljegriz

meavina zaina zabundevaru

Sastojci za jednu od estrolni:

80 g kora200 g rendane bundeve5 kaika eera, tj. oko

60-70 g4 kaike ulja, tj. oko 30

mlpola kaiice griza

pola kaiice meavinezaina za bundevaru

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

56/102

56

Bloggers

Ja u

kuhinji...1331999.blogspot.com

Nije bitno ta jedeteve s kim... Akoje drutvo pravo iobini bruschetti epredstavljati gozbu

jer... sve je u ljubavi ane u hrani.

Olivera Seni

Pitice odheljde saprokeljom i

narom

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

57/102

57www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

58/102

58

Bloggers

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

59/102

59www.bestfood.rs

PRIPREMA POVRA: Pleh poprskajtesa malo maslinovog ulja a onda stavitena pera seen crveni luk, na polovineseen prokelj i na krupnije kockice see-

ne peurke. Pospite sa malo rendanogbelog luka, soli, maslinovog ulja i sirupaod nara, sve dobro promeajte i staviteu prethodno zagrejanu rernu na 220oCprogram ventilator+gril. Pecite 10 minu-ta s tim da posle 5 minuta povre malopromeate.PRIPREMA TESTA: U elektrinom mlinusameljite sve semenke. U iniju za mea-nje sipajte samlevene semenke, branood heljde i obino i so, dobro promeajte,sipajte ulje i dodajte malo po malo vodedok se sve no ne povee. Testo ne treba

da bude suvie vrsto. (s obzirom da serazliite vrste integralnog brana razlii-to ponaaju nezahvalno je davati tanemere vode ali meni je 150 ml bilo ta-man dovoljno, vi moete sipati tu koliinuvode a manje brana pa dodavati branadok ne dobijete no, kompaktno testo ilimoete staviti svo brano pa dodava-njem vode regulisati testo... kako vam jelake ali meni lino lake je da imam ma-nje brana pa da je ono to koje dodajem).Znai zamesite testo, prekrijte provid-nom folijom i ostavite da odmori 15-ak

minuta.SLAGANJE PITICA: Na pleh stavite papirza peenje, poprskajte ga sa malo masli-novog ulja (ne da se pitice ne bi lepile vezbog dodatnog ukusa), testo podelite na4 dela, svaki rastanjite, na sredinu stavi-te obilnu koliinu la, sa strane preklopitei malo naborajte i stavite u pleh. Ivicetesta premaite sa malo maslinovog uljai pospite krupnom solju.Pecite na 200oC oko 30 minuta.

Izvadite pitice da se malo odmore aonda ih prelijte sa malo sirupa od nara ipospite zrncima nara od gore.

RECEPT

(za 4 pitice prenika 10-15 cm)

150 g heljdinog, integralnog brana100 g mekog, belog brana

aka semenka susamaaka semenki golice

aka semenki suncokretaravna kaiica soli

50 ml maslinovog uljaoko 150 ml hladne vode

ZA FIL:500 g prokelja

200 g shiitaki peurki2 srednja crvena luka

2 ena belog lukamaslinovo ulje

morska sosirup od nara

zrna jednog nara

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

60/102

60

Bloggers

Do sada nisam srelabundevu koja mi senije dopala

Aleksandra Stefanovi,Hedonista i porodinihedonistiki kou,eca jedne porodine

kuhinje, autorka imenader Porodinihgastronomija.

izkejk odbundeve

Porodine

gastronomijeporodicnegastronomije.com

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

61/102

61www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

62/102

62

Bloggers

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

63/102

63www.bestfood.rs

Sameljite keks, pomeajte ga sa is-topljenim puterom i prstohvatom soli,pa meavinu utisnite na dno kalupa sapokretnim ivicama i pecite u zagrejanojrerni na 160C, oko 15 minuta. Izvaditeiz rerne i ostavite da se potpuno ohladi.

Umutite sve sastojke sa l, sipajte ga pre-ko ispeene i ohlaene kore od keksa i

pecite u zagrejanoj rerni na 160C, 1 h i15 minuta. Izvadite iz rerne i ostavite dase ohladi na reetki od poreta, pa pokri-

jte providnom folijom i stavite u friiderna nekoliko sati ili preko cele noi.

Umutite slatku pavlaku sa eerom uvrst lag. Servirajte svako pare izke-

jka sa punom kaikom laga.

RECEPT

SASTOJCI(za 1 kalup prenika 20 cm):

ZA KORU:100 g spekulas keksa

40 g putera

prstohvat soli

ZA FIL:300 g krem sira

2 jaja100 g pirea od bundeve

2 supene kaike eera

ZA SERVIRANJE:200 ml slatke pavlake

(nezaslaene)1-2 supene kaike eera u prahu

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

64/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

65/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

66/102

66

Web

MAN VS. KITCHEN

Danilo

Obradovi

danilo.obradovic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

67/102

67www.bestfood.rs

Prvi put s ocemna rotiljanjeBILO MI JE - VELIM - TRIDESET GODINA, A MOGLOJE SLOBODNO DA BUDE I DEVET, JER MALO TOGA

SE ZA DVE DECENIJE PROMENILO. DINAMIKA IZ-MEU OCA I SINA JE JEDNA OD KONSTANTA OVOGUNIVERZUMA.

Nije bitno da li si zavrio fakultet, zaposlio se, naaoenu, osnovao porodicu, da li zarauje daleko vie, dali si roditeljima otplatio dugove, da li si ziki nadmo-niji i nadmaio sve u svakom moguem pogledu, ta tizna!? i daj ovamo da ti ja pokaem! su i dalje uzda-nice kojih se matorci dre dok su na ovom svetu. Gdesi to nauio? i ajde i to da vidim! su na drugom me-stu.

Tano je da svaki roditelj oekuje i prieljkuje da ga detenadmai, ali to ne znai da e se plemenito nositi prili-kom relegiranja na drugo mesto. Taj period tranzicije(od roenja do momenta smene generacije) je bolan zasve prisutne stranke.

Zato bi se rotilj razlikovao?!

Moda nam svima raspaljivanje rotilja zvui kao rela-tivno jednostavan posao, ali prisustvo vie generaci-

ja koje dele isti Y hromozom od laganog izleta/rukapravi komplikovanu kabuki predstavu gde uesnici po-

kuavaju da odigraju svoju ulogu i sauvaju obraz svihprisutnih. Paljenje vatre, podmazivanje reetke i baca-nje mesa na istu sada zahteva tehniku skrivenog tigra inasmejanog medveda da bi se sve privelo kraju uz mi-nimum suza i poara.

Moda u sve lepo moe da se ugura argument o nepro-miljenoj mladosti i mudrosti koja dolazi sa godinama,ali niko ne moe da mi kae da kobasice idu prve na ro-

tilj! KOBASICE IDU NA KRAJU, SVI TO ZNAMO. IDUNA KRAJU, JER IM NAJMANJE TREBA DA SE OBRA-

DE. KAKVE VEZE IMA TO E, AKO SE PRVE ISPEKU,DA ZAGREJU ERPU, PUSTE MIRIS I SVE E DA ZAMI-RIE NA DIMLJENO MESO? PA TA AKO SE OHLADIERPA?! ZAGREJAU JE NAKNADNO. KAKO?! STAVI-U JE NA ROTILJ. PA TA AKO SE OTETI, KUPIUNOVU ERPU, SAD IMAM SVOJE PARE, NISAM VIEDETE. NIISAAAAM!!!

...

Elem, poenta prie je - idite u kafanu.Mrzeete se manje.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

68/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

69/102

Health

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

70/102

70

Food&Mind

MoRitmaJovana Beevi

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

71/102

71www.bestfood.rs

O meni...

Ja sam Jovana Beevi, diplomiranipsiholog. Studije sam zavrila na Filo-zosfkom fakultetu u Beogradu, a do-datna znanja o nutricionizmu i odnosuprema hrani stekla sam na Institutu zapsihologiju ishrane iz SAD. Pored psi-

hologije moja velika ljubav je i hrana.Dolazim iz jedne od onih familija u kojojsvi vole da jedu, svi dobro kuvaju, a ve-ina voli i da putuje, tako da sam pravigastronomski avanturista. Ipak, ako bi

OVAJ TEKST POSVEUJEM SVOJOJ PRABAKILJUPKI, POKOJNOM PRADEDI DUKU I LET-NJIM DANIMA KOJE SAM PROVELA SA NJIMA UVIKENDICI NA OBRONCIMA RUDNIKA

Pola osam ujutru. Suevi zraci miluju kronju oraha kraj

prozora spavae sobe unosei miris joda i svee pokoe-ne trave. Pradeda budi mene i svoje dvoje unuia, mojihvrnjaka. Dok peremo zube, prabaka postavlja doruak.Jeli smo, obukli kupae kostime, uzeli masku za ronjenje iloptu, izleteli u dvorite i postrojili se pored dedine ajkule.Sa stopalima mokrim od rose i pogledom poput psa kojinestrpljivo eka kraj vrata da ga vlasnik izvede u etnju,posmatramo kako baka prua dedi spisak za nabavku, onuzima prazne balone za vodu i pakuje torbu za hleb. Zatimnam ona mae i uz osmeh vie vidimo se u 1 na ruku!.Sedamo u kola, uvek jednako oduevljeni dok se zadnje se-dite na kome sedimo automatski podie. On uvek jednakoponosan na nas i njegov Citroen DS. Uz standardnu priuo hidraulici i drugim moima dedinog ljubimca, stiemo uLjig. Strpljivo smo ga pratili dok je kupovao namirnice, znalismo da bazen ionako radi tek od devet. Naroito smo garado pratili onim danima kada smo umesto doruka kodkue, jeli pljeskavicu u gradu. Ljig nije najlepa varo nasvetu, da se ne laemo, ali to pare mesa na umuru je bilovredno posete.

Na bazen stiemo prvi, uvari namiguju i putaju nas desetminuta pre otvaranja. Malo stvari u ivotu se moe pore-diti sa uitkom koji osea kada se ujutru prvi spusti ski

stazom, ili skoi prvi u bazen tople, iste banjske vode iprosto ne zna na koju stranu pre da pliva. itavo plavo,svee prostanstvo samo za nas troje. Deda sedi u hladu iita novine. Oko deset je vreme za sladoled.

U podne, na bazenu je nesnosna guva, beton je vreo, van

hlada previe toplo, mi smo ponovo u kolima, povlaimo senazad u brda. Na vratima baka, na stolu postavljen ruak.Uvek je na snazi bilo pravilo da sve mora da se proba, areenicu a posle, ako ti se dopadne, a ti uzmi jo i danaspamte svi u naoj familiji. Kada pospremi sto, opere sue iuspe da nas nae u dvoritu baka iznosi kolae. Najzgodni-

je su bile korpice sa orasima, mogli smo da ih jedemo prsti-ma i ne prekidamo igru. Potom oni odlaze na popodnevniodmor, a mi u kuu gde se igramo dok je sunce najjae.Oko etiri deda odlazi u svoju radionicu, baka otvara pa-sijans, ili veze goblen, mi smo opet napolju. Tu negde okoveerenjeg dnevnika je i veera. Potom serija, lm, knjiga,Riziko i spavanje.

Pradeda je preminuo pre sedam godina u osamdese-tosmoj, prabaka je prolog avgusta napunila devedeset-pet godina. Preiveli su Drugi svetski rat, gubitke najmili-

jih, posleratnu krizu, devedesete, i prodaju ajkule. Jeli sumasno, slatko, slano, kiselo, pohovano, beli hleb. Tajna je upostojanju reda i potovanju ritma tela. U ritualima. Ritam

je svuda. U otkucajima naih srca, uzdisajima i izdisajima,hormonalnim promenama, plimi i oseci, meseevim me-nama. itava priroda i ivi svet u njoj pulsira proizvodeibrilijantnu harmoniju.

izaao neki zakon po kome smem dajedem jela iz samo tri kuhinje, odabralabih balkansku, mediteransku i junoa-meriku, i verovatno bi me uhapsili dokkriom jedem sui u ilegali.Bavljenje psihologijom ishrane je rezul-

tat mojih interesovanja, ali i sopstvenihborbi sa kilaom i telesnom slikom kojesu me pratile tokom adolescencije iranih dvadesetih. Iako u svom radu ko-ristim savremena nutricionistika sa-

znanja, kao psiholog vie panje obra-am na nain na koji osoba jede kao ina njen odnos prema hrani i svom telu,nego na kalorijsku vrednost unetih na-mirnica, ili precizan kvantitativni udeorazliitih hranljivih sastojaka u nekom

obroku. Moj moto je koju god namir-nicu elite da jedete, odaberite njenunajkvalitetniju verziju u skladu sa svo-

jim mogunostima.

Odjavna pica emisije Jamie at Home. Meni i dalje idevoda na usta dok hipnotisano gledam u logo kanala i neverujem da treba da napiem tekst za 24Kitchen BestFoodmagazin. Ni sada, dok piem, ne verujem ta piem. Hajde

da vidimo otkud ja ovde, vas to moda zanima, a meni eprijati da se podsetim.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

72/102

72

Moja prijateljica se vratila iz Francuske oa-rana lepotama, kulturom i hranom te zemlje.

Jedna od zanimljivijih uspomena s putova-nja bilo je upravo njeno neprijatno upozna-vanje sa ritmom tamonjeg svakodnevnogivota. Sa ritualom, obiajem. Naime, zane-sena obilaenjem kulturno istorijskih zna-menitosti, tek oko pola tri popodne osvestila

je svoju potrebu za hranom. Kako je za ru-ak na jugu Francuske rezervisan period oddva sata nakon podneva, nailazila je samona zakljuane prodavnice i bespogovornoodbijanje ugostitelja da poslue bilo kakavobrok do etiri sata. Nije bilo ni malo sme-no, bila je to prava hipoglikemika agonija.

Mnoge kulture veoma ozbilno shvataju svojpopodnevni odmor, siestu, riposo, popod-nevnu dremku. Fiziolozi znaju je izmeu 2i 5 popodne naa metabolika aktivnostslaba, a nivo energije nizak. Izmeu 4 i 6asova poslepodne, metabolizam se pola-ko ubrzava, telesna temperatura raste, a mioseamo da se energija vraa. Tada je ideal-no vreme za kafu, ili aj jer kofein prija orga-nizmu koji se budi.

Milioni dolara su potroeni na istraivanja

sa ciljem da se razume i objasni Francuskiparadoks, to jest injenica da Francuzi, kojiunose dosta masnoa i svakodnevno pijuvino, imaju smanjenu uestalnost kardiova-skularnih oboljenja. Iako su ponuena broj-na objanjenja, a studiji koja stoji iza nalazaupuene brojne metodoloke zamerke, sva-kako ne treba zaboraviti na mo reda i po-tovanja cirkadijalnog ritma. Iz slinog razlo-ga, to jest ustaljenosti prehrambenih navikameu Italijanima, u njihovom McDonalds-usreete uglavnom turiste.

Kakvi su prehrambeni obiaji u vaem

domu? Kom bakinom specijalitetu ste se vinajvie radovali?

Mnoge kulture veoma

ozbilno shvataju svojpopodnevni odmor,siestu, riposo, popod-nevnu dremku

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

73/102

www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

74/102

74

Health

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

75/102

Zdravabrza hranaKada neko kae brza hrana, odmah se pomislina neto masno, slano, pohovano. Jednom reju,nezdravo. Hrana koju jednomo s nogu, najee

dok smo u gradu i moramo jesti na brzinu,napravljena kod kue moe biti ukusna, ali i zdra-va. U sledeim brojevima svaki put emo donositineki novi recept, koji moete lako napraviti. Fastfood na malo drugaiji nain.

Zvali vi pljeskavica ili hamburger, svi znamo da se misli o mlevenommesu od kog se prvo napravi loptica, pa se onda spljoti i dobijese eljeni oblik. Diskutabilno je koje se meso i jo kojeta dodaju upljeskavice koje kupujemo na ulici. Ovo je lagan recept i odlinog jeukusa. Imate da naete mlevenu piletinu u specijalizovanim radnja-ma ili kupite meso bataka i karabataka i sami ga sameljite na mainuza meso. Ove pljeskavice su preukusne i prave se za tili as.

75www.bestfood.rs

POTREBNO JE: 1/2kg mlevenepiletine (najbolje od bataka ikarabataka), 1 manji ljubiasti luk,nekoliko crnih ili zelenih maslina, 1

jaje, perun, prezle, so i biber.

1. Luk, perun i masline iseckajte to

sitnije.

2. Pomeajte sve sastojke i dobro ruka-

ma promeajte.

3. Pravite pljeskavice (lino vie volim kad

su manje) i reajte ih na prezlama posut

tanjir ili dasku.4. U gril (ili obinom) tiganju zagrejte par

kapi ulja polako prite pljeskavice. Neka

se dobro ispre sa jedne strane, pa ih

onda okrenite. Ne treba im mnogo, oko

3-4 minuta sa svake strane.

5. Sluite ih odmah sa nekim varivom i

salatom.

Pilee pljeskavice

Ivana

Sandiivana.sandic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

76/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

77/102

School

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

78/102

THE ART INSTITUTE ILI KRAE AIJE NASTAO 1969. GODINE, KADAJE EDUCATION MANAGEMENTCORPORATION EDMC KUPILATHE ART INSTITUTE U PITSBURGU,KOJI JE PRVOBITNO BIO OSNOVAN1921. GODINE. OD POETKA 2000.GODINE, UVRSTILI SU I OSNOVNESTUDIJE, A GODINU DANA KASNIJEI MOGUNOST POLAGANJA ISPITAPREKO INTERNETA, TJ. STUDIRANJENA DALJINU.

U poslednjoj deceniji dvadesetogveka, putem akvizicije starih i otvara-nja novih instituta, Ai je porastao dobrojke od 50 Ai kampusa irom Sever-ne Amerike. U svim kampusima kolabroji preko 70000 studenata.

kola ima etiri oblasti u ponudi:

1. Dizajn - koji ukljuuje smerove mar-ketinga, unutranjeg dizajna, industrij-skog dizajna i Web dizajna.

2. Moda - ima dva smera dizajn i mar-keting.

3. Kuvarstvo - imaju dva smera marke-ting i kuvarstvo.

4. Mediji - ine je fotograja, audio pro-duckija, lm, specijalni efekti, animaci-

ja, programiranje igara.

Kuvarstvo je jedan od najtraenijihsmerova i svake godine se prijavi ve-liki broj ljudi. Na Ai moete da zavriteosnovne, strukovne i master studije,kao i da steknete sertikate i diplomeiz razliitih oblasti kuvanja i poslasti-arstva. Kuvarstvo odlikuje mali brojpolaznika u fenomenalno opremljenimkuhinjama, to u samoj koli, to na ra-zliitim praktinim nastavama.

Ovaj vrlo traeni Institut je na dobrom

glasu i popularan je kod mladih ljudi, jerima veliki procenat svrenih studenatakoji nau posao odmah posle studi-ranja. Veliki broj ljudi koji zavri smerkuvarstva se najee zapoljava prezavretka studija u nekom od lokalnihrestorana. Institut spada u ustanovekoje mnogo kotaju, tako da je velikaborba oko kolarina koje se nude utoku godine. Sve je vie i internacional-nih studenata koji upisuju Ai.

78

Education

KOLA PO MERI

The Art Institutes

Veliki broj ljudi koji zavri smer kuvarstvse najee zapoljava pre zavretkastudija u nekom od lokalnih restorana

Ivana

Sandi

ivana.sandic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

79/102

79www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

80/102

NA DVANAESTOM PO REDU VILLEROY & BOCH CULINARY WORLDCUP EXPOGAST 2014 ODRANOMU LUKSEMBURGU POD POKROVITELJSTVOM WACSA SVETSKAASOCIJACIJA KUVARA, KOJE JE

NAJVEE KULINARSKO TAKMIENJE NA SVETU, UESTVOVAO JEKAO JEDINI PREDSTAVNIK SRBIJE,REGIONALNI JUNIORSKI TIM JUNIOR CHEF CLUB

Tim su inili: Kapiten Aleksandar To-mi, Teodora Kosori, Nikola Rosi,Jovan Mijukovi, Stefan ivkovi imenader tima Milo Armacki. Nai

mladi efovi pokazali su svetu da Srbijaima veliki profesionalni potencijal i sjaj-nu gastonomsku budunost, osvojivibronzanu medalju meu 200 najre-prezentativnijih timova sveta i 5000profesionalnih efova kuhinja. Ovi mla-

di kuvari ostvarili su jedan od najveihuspeha na takmienjima ovog tipa.Predsednik Junior Chef Club-a NikolaBievac smatra da je ulaganje u mla-de, stimulacija mladih kolega i njihovaedukacija najdugoronija invensticijakojom e se sigurno podii nivo kvali-teta kulinarske profesije kao i uveatigastronomsko blago Srbije.

80

Education

Juniorski kup

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

81/102

81www.bestfood.rs

TOKOM FESTIVALA HRANE MIKSERDESIGN FOOD, POSETIOCI SU UZ

POMO POZNATOG KUVARA FILIPAIRIA NAUILI DA KREIRAJU NEOBINE PATELINA VEGE KANAPEE.RAZNOVRSNI SASTOJCI, POPUTTARTUFA, SUSAMOVE SOLI, DEMAOD LUKA, JESTIVOG CVEA, ALI IRAZLIITIH HRSKAVIH PODLOGA,NAGLASILI SU SPECIFIAN UKUSETIRI NOVA NAMAZA OD POVRAKOJE JE LANSIRALA KOMPANIJANEOPLANTA.

-Drago mi je to se ukazala ovako za-nimljiva prilika za saradnju, i to ba u

okviru festivala koji je jedinstven posvom konceptu i edukativnom sadr-aju. Moj glavi cilj je da pokaem svimzainteresovanima kako da napravezalogaje za pamenje, uz pomo ma-lih trikova kojima me je nauila dugo-godinja praksa, i da im prenesempraktine savete kako kombinovatinaizgled nespojivo, istakao je iri.

Svoj izuzetan talenat pokazali su ipredstavnici brojnih redakcija u okvi-

ru Duela novinara, koji su sve prisutneoduevili svojim umeem i inovativ-nim pristupom kombinovanju namir-nica i serviranju neobinih zalogaja.Posetioci su posebno uivali u aktiv-nosti pogaanja namaza od kojih sunapravljeni kanapei, kao i toku ukusaijim su okretanjem dobijali svoju je-dinstvenu kombinaciju sastojaka.

Mala kolavegetarijanskih

ukusa

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

82/102

82

Ne mora ba svako da bude vrhunskikuvar, ali svakako moe da naui dovolj-no o sigurnosti, higijeni, kombinacijama i

jednostavnijim tehnikama za priprema-nje hrane.Ako se pitate kada je pravo vreme dasvoje dete uite kako se sprema hrana,moj dogovor je to pre. Kada su bamali, tad ih moete nositi u marami ilislingu dok meate zaine za aromatinipaprika, neka budu uz vas da od malihnogu, kako bi mogli da osete kako zami-rie orbica kada se na kraju u nju staviperunov list.im ponete da radite sa detetomna tome da se sami hrane, moete ihukljuiti u aktivnosti pripremanja hrane.Umesto da ih stavite u lealjku ispredTV-a, dok kuvate ruak, nabavite viseustolicu koja se ksira na sto ili koristitevisoku hranilicu kako bi dete , naravnoosigurano, bilo to blie epicentru gdese deava magija!

Ako su deca upoznata od samog po-etka sa alatima, zainima, aparatimai svim ostalim stvarima koje stoje u ku-hinji, manje su anse da sami istraujuono to im je ve poznato. Umanjujeteansu da dete uzme no, za koji ne znaemu slui i da se povredi, dok, ako gasa sigurne distance, zavisi od uzrasta,polako uvodite u funkciju i mogunostirazliitih kuhinjskih alata, umanjujete

anse da tek tako uzme bilo ta iz ku-hinje i da tri sa time po kui. Dok akoim zabranite, pa, i sami znate kako decanau naina da se igraju ba sa onim to

je zabranjeno. Ali ako pristupite kuhinj-skom alatu sa potovanjem, na primerui deca e vrlo brzo nauiti.Deca veoma uivaju u istraivanju svojeokoline, vole da uestvuju u zajednikimaktivnostima kada se to kod njih neguje.Moete na primer nauiti svoje dete, uuzrastu od 2 godine pa navie, da ko-risti no za mazanje da isecka zelenusalatu, kupus, kuvana jaja, argarepu,to jest bilo ta to planirate da kuvate ilipripremate. Zatvorite na jedno oko akopokuavaju da iseku, ve iseenu bora-niju, jer vremenom, i vebom doie dopravih zakljuaka.Moete naravno, praviti i razne vrstehlebova i testa. Deca uivaju da umauruke u stvari, pogotovo one koje moguda muljaju po rukama. Ako im obezbe-

dite radnu povrinu, i ako sa istim ruka-ma prave oblike od testa, na kraju kadase testo ispee, imae svojevrsno umet-niko delo koje moe da se jede, i koje susami napravili.Pored testa, najlake za poetak, za sa-vladavanje nove aktivnosti mogu biti jelakoja se stavljaju u rernu, jer svakako nebiste eleli da dete koje do tad nije nitaradilo u kuhinji da izloite prskanju ulja u

fritezi ili beskonano dugom pohovanjutikvica za musaku. Ponite od jedno-stavnih jela, kao to su krompir i meso,peenja, zapeeni karol, musaka odpovra i slino. U ovim jelima deca mogu

da uestvuju u ljuenju povra, secka-nju, reanju u tepsiju, prelivanju sa pu-terom i slino. Neka to budu dobri staripoznati ukusi, i dozvolite svom detetu dase izveti u spremanju. Da, ak i dete oddve godine. Oseaj ponosa i vrednostina njihovom licu e vas ostaviti u udu.Veoma vano je na kraju i to da, zbogubrzanog tempa ivota, skoro da ni nenalazimo vremena da budemo sa na-om decom. A veera i ruak moraju dase spreme. Iskombinujte lepo i korisno,

ponite porodinu tradiciju kuvanja sadecom. Kroz davanje instrukcija, pokazi-vanje razumevanja za greke, osnaie-te va odnos i izgraditi meusobno po-verenje. Prie iz kuhinje bie neto egae se uvek seati i nositi sa sobom, kaoto mnogi od nas i dalje u glavi mogu daosete miris bakine kuhinje u rano leto, injenog blagog pogleda dok vam obja-njava kako da oljutite krompir.Deca u kuhinji mogu da vam budu ve-oma korisna, da dodaju stvari, da sipa-

ju vodu ili ulje, ako vam zafali jo jednaruka, a pri tom u svemu tome razvijajuneophodne ne motorike sposobno-sti, ue da broje, mere, uporeuju, i to

je nekada veoma vano kuvanje ih uistrpljenju. Moda isprva nee moi savama da istraju do kraja pripreme ne-deljnog ruka, ali vremenom, ako im tajprostor u kuhinji pruite, moie da sa-mostalno nau svoju meru i stvari kojenajvie vole da rade. Veba strpljenja

jeste da se saeka da se naprave koreza tortu, pa da se ispeku, pa da se ohla-

de, premau kremom, i da se eka dase krem stegne. Tim ekanjem ue sepojmu vremena, satisfakciji nagrade alii uivanju u samom isekivanju, jer svi-ma nam je poznato da All good thingscome to those who wait.

School

VEROVATNO JEDNA OD VANI-JIH VETINA KOJE OVEK UIVOTU MORA DA SAVLADA,

JESTE PRIPREMANJE HRANE

Kako kuvati sasvojom decom?

Ana

Mesaro

ana.mesaros@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

83/102

83www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

84/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

85/102

Food

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

86/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

87/102

87www.bestfood.rs

GVAKAMOLE

POTREBNO JE: 1 ZRELI AVOKADO, 1 MANJA ILIPOLOVINA VEE GLAVICE LJUBIASTOG LUKA,SOK OD POLOVINE LIMUNA ILI LIMETE, KAIKA ILIDVE KISELE PAVLAKE, SO I BIBER.

1. Avokado isei na pola, ukloniti koticu i izdubiti gakaikom.

2. Luk isei na pola ili na treine.

3. U dublji sud staviti luk, avokado, pavlaku, sok odlimuna i izblendirati runim mikserom (moete svestaviti i u blender). Nije potrebno da bude skroz glat-ko, slobodno ostavite i malo krupnije komadie.

4. Zainiti solju i biberom po ukusu.

5. Odmah sluiti, najbolje uz naose.

Ivana

Sandi

ivana.sandic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

88/102

88

Quick&Easy

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

89/102

89www.bestfood.rs

SALATA ODSVEE CVEKLE

POTREBNO JE: 5 SREDNJIH SVEIH CVE-

KLI, 400G MILERAMA ILI PAVLAKE, DOMAEGMAJONEZA PO ELJI I UKUSU, SO I BIBER.

1. Oljutiti i izrendati sveu cveklu na malo krupnijeod dela rendeta za limun i mukatno orae.

2. Malo je procediti kroz ruke, sok, ostaviti sa straneili odmah popiti, ko ne moe da se suzdri.

3. Pomeati cveklu i mileram, dodati so i biber. Ovasalata je predivne ciklama boje, moe biti veoma pri-vlana za decu, ukusna je i zdrava. Idealna uz rotilj.

Ana

Mesaro

ana.mesaros@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

90/102

90

S v e a n a t r p e z a R o y a l C o p e n h a g e n o v o g o d i n j i p r e d l o g d i z a j n e r a O l e a

H e n r i k s e n a

Table Rules

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

91/102

SVEANO POSTAVLJEN STO JE JEDAN OD SINONIMA ZASEZONU SLAVLJA KOJA JE PRED NAMA.

Aktuelni trendovi ureenja stola su sjajan poligon za kreativnost - dizajni-rajte trpezu sa teatralnom atmosferom, kao mesto za okupljanje gde egosti uivati. Cilj je da kreirate taku okupljanja gde e se osetiti posebanpraznini ton, ali gde prisutni nee biti ukoeni i uplaeni da neto ne obo-re, ili u panici kako ne mogu da se snau sa brojnim komadima escajga.Formalne postavke ostavite za neke druge povode - praznici treba dabudu vreme za oputanje i uivanje u drutvu. Predstavljamo vam neko-liko elemenata koji su kljuni za formiranje trpeze koja poseduje sve oveosobine.

1. Svenjak je obavezan element, koji moe posluiti i kao fokusna taka.Predlaemo one namenjene dugakim sveama, kao to su svenjaci izkolekcije Valencija, dizajn Haime Ajon za Gaia & Gino.

2. Svestrani dodatak trpezi je etaer za kolae. Na njemu moete posluitii druge poslastice, kao to su mali sendvii ili voe, ili na primer samo

izloiti ukrase. Etaet Royal Copenhagen.3. Ako neto asocira na Krcka oraia i ostale praznine prie, to sustaklena zvona za tortu ispod kojih se kriju ni zalogaji ili delikatni ukrasi.Mini zvona, dostupna na Etsy.com.

4. Iako vodei proizvoai nih kolekcija za ruavanje u svojim sveanimpostavkama trpeze ove godine mahom zaobilaze stolnjake, salvete sunezaobilazne (i tako e zauvek biti!). Dajte im posebnu notu pomou de-likatnih prstenova za salvete, kao to je model Malmaison, od kue Chri-stoe.

5. Sveanost bez vina i ampanjca kao

da se nije ni dogodila. Zato ovim pleme-nitim piima posvetite podjednako kvali-tetne ae, vodei rauna o tome koji jeoblik namenjen kojem piu. ampanjacsigurno ima jo bolji ukus kada ga pijeteiz prekrasnog Baccarat kristala, kolekci-

ja Arcade.

91www.bestfood.rs

Teatralna

trpeza

Jovana

Vujasinovi

Casaviva, glavna urednica

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

92/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

93/102

zime

U iekivanju

Sunday Menu

93www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

94/102

Sunday Menu

94

Konano dolazi vreme koje vam daje valja-ne razloge da ponete sa jaim jelima, a zamene to je dobar razlog i izgovor da ponemda kombinujem, komplikujem, eksperimenti-em i izmiljam. Zato e ovaj Sunday menubiti uvodnik u prazninu hranu, lagan, brz, uku-san, sa puno gastronomskih metafora za uku-sne kombinacije. Leti je lako, uz svee povreak i pare starog sira moe biti sasvim dovo-ljan i idealan dodatak obroku. Al u promenlji-vom i nepredvidivom vremenu kada jedan danukljuujemo grejanje, drugi idemo na sladoled,

nije dovoljan najjednostavniji obrok, ve je po-trebno vie ukljuiti matu, i kombinovati!

Ovaj ruak je kombinacija letnje jednostavno-sti koja nam ve nedostaje i zimske komplika-cije, sa taman dovoljnim zainom jesenjih boja.Slatka peena uretina bie savren podsetnik

na to kako jednostavan ivot moe da bude, itu je da nam kae kao da uivamo u malim ijednostavnim stvarima. Pire od graka je vepoznat ukus sa interesantnim novim osvrtomna teksturu. Apsolutno ga morate probati!Tikva e nam biti savren reprezent jeseni, iovog puta e se predstaviti kao prilog osveenkolutiima limete, i kao slatki koji najavljujehladne zimske dane, mukatna tikva i mirisnajabuka sa cimetom, esencija dve najukusnijestvari koje moete spremati u ove jeseni. Sva-ke jeseni. Zimska salata od sveeg celera, e

vam pokrenuti matu, seanja i ushienje zbogzimskih arolija, svojom savrenom belinome upotpuniti ovu raskonu nedeljnu trpezu. Uspremanju ovog jela ete uivati zbog njego-ve nekomplikovane kompleksnosti, i krajnjegrezultata, koji e vam svakim zalogajem datirazlog za jo jedan zalogaj!

Ana

Mesaro

ana.mesaros@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

95/102

95www.bestfood.rs

SALATA

PREDJELO

GLAVNO JELO

Apple pie u tikvi

Salata od sveeg celera

uretina sa mukatnom tikvomi pireom od graka

Potrebno je: 1 jabuka grenismit, 1 jabuka ajdara, 1 zlatni

delies , kaiica cimeta, kaiice mukatnog

oraha, 1-2 kaiice meda.zaslaivaa, eera ta god

koristite za zaslaivanje, 2

prstohvata soli, 1 prstohvatbibera, rendana kora od 1

limuna, 1 kaika limunovogsoka, donji okruglasti deo od

mukatne tikve ili polovinamanje mukatne tikve.

Potrebno je: 2 manja urea

batka ili jedan vei, 300-400gmukatne tikve, limete,350g graka, 50g putera,beli luk, 100ml mleka, so,

zasoljena voda (kaiica solina 0,7l vode).

1. Jabuke iseckati na kockice,umeati sa svim zainima, osimbibera, i par prstohvata eera.2. Donji okruglasti deo tikve izdu-biti, izvaditi semenke, popraitibiberom i eerom. Ako koristite

polovinu tikve, prepolovite jeuzduno i izdubite da dobijetekorito za vae jabuke. Jabukestavite u tikvu, dobro je napunite,prekrijte alu-folijom, ili poklopcemposude za peenje, i pecite 25

1. uretinu staviti da odstoji uzasoljenoj vodi, po mogustvu pre-ko noi kako bi se otpoeo procesdenaturacije proteina u mesu. Ovajkorak nije neophodan, ali moedoprineti mekoi i sonosti mesa.2. Beli luk spoljotiti. Poreati pouretini. uretinu staviti u put-erom pomaenu tepsiju. Posoliti.Prekriti alu folijom, i pei na 200oCdok se ne ispee (oko 40 minuta),

proveravajte. 15 minuta pre krajapeenja, dodati na kockice iseenu

1. Celer i argarepu rendati na delurendeta koji je malo krupniji odonog gde se renda limunova koraili mukatni orah. Time se dobijajutanki rezanci celera i argarepe.Jabuku rendati na krupnijem delurendeta.

2. Dodati mileram, i promeati.3. Dodati susam, domai majonez

po elji. Posoliti i pobiberiti poukusu.4. Sluiti odmah.Napomena: Ova salata odlikuje veoma

zanimljivom teksturom, brzo i jednos-

tavno se pravi, a i mileram se moe

zameniti kiselom pavlakom ili pavla-

kom za kuvanje, to e je uiniti malo

tenijom. Idealna kao balans nekom

izdanijem masnijem jelu, kao to je na

primer rotilj.

min poklopljeno, i na kraju otkopljenodok se ne zapee i pone da dobijatamniju boju.3. Sluite odmah, dok je jo toplo.Napomena: Meso tikve e dobiti inte-

resantnu teksturu sitnih rezanaca, a

jabuke e da puste svoje sokove, i dau ukus i teksturu tikve unesu esenciju

pite sa jabukama.

mukatnu tikvu, staviti limetu iseenuna kolutie na tikvu, i ostaviti otk-lopljeno da se pee dok se tikva nezapee.3. Graak obariti, izbelndirati, dodatiputer i mleko polako dodavati dok sene dobije konzistencija pirea. Posolitipo elji.4. Meso i tikve sa limetom araniratizajedno sa pireom od graka. Poslui-ti sa salatom od celera ili cvekle.

Potrebno je: 2 srednja sveacelera, 400g milerama, 2

srednje svee argarepe, 1jabuka greni smit ili neka

kiselija, oko pola oljice zakafu susama (prethodno

prepei 5-6 minuta najakoj vatri tek toliko da bude

proaran bojom), so, biber i60 g domaeg majoneza.

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

96/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

97/102

Shopping

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

98/102

98

Shopping

GEDETIKOJEMORATE

IMATIGedet (gadget) je engleska re koja oznaava neki ureaj ilinapravu. U sutini, to su sve one male stvari bez kojih odjed-nom ne moemo, a do pre deset godina one nisu ni postojale.To su telefoni, tableti, nukovi, kindlovi i mnogi drugi. Ono to ukuhinji smatram gedetom je neka stvar ili alat bez kojeg nemogu, a relativno skoro sam ga otkrila i sa uivanjem poelada ga koristim.

Ovo je stvar koju morate imati. Moj set se sastoji iz mereza: 1 olju, olje, 1/3 olje i olje, s tim da meraza 1 olju ima opciju da prikae i olje. Set za kaikese sastoji iz mera za: 1 supenu kaiku, supene kaike,1 kaiicu, kaiice i kaiice. Ovi setovi su odliniukoliko esto pravite kolae ili razliita jela koja pronala-zite na stranim (posebno amerikim) sajtovima ili kuvari-

ma. Dosta je komplikovano da premerite neku odreenukoliinu iz olja ili kaika u grame, tako da su ovi setoviprava stvar za svaku kuhinju. Kod nas se tee nalaze, aliako imate nekoga u inostranstvu ili vi sami idete, prona-iete ih u bilo kom supermarketu ili nekoj specijalizova-noj radnji. Verujete mi, neete se pokajati.

Merice za olje i kaike

Ivana

Sandi

ivana.sandic@bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

99/102

99www.bestfood.rs

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

100/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

101/102

8/10/2019 24 Kitchen Bestfood Broj 10

102/102