ONLINE MAGAZIN

JUN 2015bestfood.rs #13

FETTUCCINE ALFREDO • ZAVISNOST OD HRANE • POSETA KATARU • PANNETONE

http://www.24kitchen.rs

http://www.24kitchen.rs

MENU

BROJ 13 • JUN 2015

Gabrijel Sponca

Miroslav PavlovićGLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK • miroslav.pavlovic@bestfood.rs

Danas više nije izazov biti onlajn medij. Izazov je biti onlajn medij koji raste, a nama to nekako polazi za rukom iz meseca u mesec. Naša čitalačka publika raste, a sa njom i poverenje u sadržaje koje vam iz meseca u mesec donosimo. Jako smo ponosni na to, jednako kao i na našu ovomesečnu ličnost sa naslovne strane. Lorejn Paskal gostuje u 24Kitchen BestFood magazinu u pravom trenutku: njena strast prema hrani je u savršenoj sprezi sa no-vom, probuđenom energijom koju će za nekoliko nedelja proleće doneti u naše kuhinje i na naše astale. Mnogo je zanimljivih čla-naka u ovom broju i vaša pažnja bi sasvim lako mogla da odlu-ta od ukusne priče sa naslovne strane; priznajemo, dešava se i nama. Koga možete kriviti, kada je u ovom izdanju sve tako pri-mamljivo! Kako je jedan od čelnih ljudi Majkrosofta svojevreme-no rekao, danas u onlajn izdavaštvu i poslovanju uopšte nije tako značajno biti dugotrajan, koliko je bitno biti relevantan. Pišući sva-ki tekst uz puno ljubavi, donoseći samo najkvalitetnije sadržaje i čineći ljude srećnima, postaćemo i ostati relevantni, sigurni smo.

Doha, Katar

Zapovest strpljenja

Ukusi Turske i celog sveta na jednom tanjiru

Šta raditi u Dohi pošto vidite sve znamenitosti

Nova Alessi kolekcija

Cover story

Visiting

Table rules

10

26

62

OSNIVAČ I IZDAVAČ:Gdt PUBLISHING / GOODTIMES d.o.o.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Miroslav Pavlović

miroslav.pavlovic@bestfood.rs

IZVRŠNA UREDNICA:Ivana Sandić

ivana.sandic@bestfood.rs

TEHNIČKI UREDNIK: Marin Milosavljević

marin.milosavljevic@bestfood.rs

SARADNICI:Jovana Dimitrijević

Milica Čalija • Danilo ObradovićJovana Vujasinović • Ana Mesaroš

Larisa Raičević • Marin Milosavljević

FOTOGRAFKINJA:Marija Zindović

MARKETING I PR: Gdt Groupmarketing@goodtimes.rs

LEKTURA I KOREKTURA:Miroslav Pavlović

DIZAJN: Gdt DESIGNoffice@goodtimes.rs

ADRESA REDAKCIJE:Milana Toplice 11, Beograd

Sajt: www.bestfood.rsMejl: info@bestfood.rs

FB/BestFoodMagazin@BestFoodMagazin

Fotografije u magazinu (ukoliko nije drugačije naznačeno): Ingimage / FOX ICB / 24Kitchen

www.bestfood.rs

Sunday menu

Zavisnost od hrane

Psihologija ishrane

Ručak koji leči

Food&Mind

Food

66

85

Gedžeti bez kojih se ne može

Digitalna vaga

Shopping

90

http://www.24kitchen.rs

People

Gabrijel SponcaUKUSI TURSKE I CELOG SVETA NA JEDNOM TANJIRU

10

CoverStory

Gabrijel Sponca

11www.bestfood.rs Foto

: FO

X IC

B

12

CoverStory

Foto

: FO

X IC

B

Gabrijel je počeo svoju karijeru predavača u Kulinarskoj akademiji u Istanbulu i podučavao je Menadžment u hotelijerst-vu i ugostiteljstvu. Dve godine je radio i kao predavač na Ekonomskom fakultetu u Izmiru, na predmetu Upravljanje kuhinjom. Trenutno radi kao predavač na Visokoj školi za primenjene nauke Univerziteta Jozlein. 2011. godine Gabrijel je sertifikovan od strane Međunarodnog udruženja vrhunskih kuvara (VACS), čime je stekao pravo da zastupa Tursku u međunarod-nim takmičenjima i da bude član gastron-omskih žirija. U međuvremenu, u saradnji

sa 24Kitchen kanalom nastaje emisija U ime hrane.

U IME HRANEU emisiji U ime hrane Gabrijel spaja Tursku i svetsku kuhinju. On će od finog, turskog paradajza napraviti odličan pelat koji će da stavi preko italijanske pice ili će da od istog tog paradajza napraviti odličnu salsu za meksičke tortilje. On u ovoj emisiji pokuša-va da pokaže ljudima da je hrana zabavana i da je vrlo raznovrsna. Samo je bitno da imate kvalitetne sastojke i uz samo malo mašte, vaša kulinarska avantura može da počne.

13www.bestfood.rs

Gabrijel Sponca je rođen u Izmiru 1982. godine, a obrazovanje je stekao u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je završio kulinarsku umetnost na Džonson i Vels Univerzitetu. Karijeru profesional-nog kuvara je započeo u Francuskoj gde je radio u nekoliko poznatih restorana koji su nosioci 3 prestižne Mišlen zvezde. Nakon toga, vratio se u Tursku i postao kuvar u restoranu Klements u Istanbulu. Nedugo zatim imao je čast da radi sa kuvarom Dominikom Džekom u super luksuznom hotelu Suiss Bosfor.

14

CoverStory

TURSKA MAGIJA U KUHINJIGabrijel Sponca je zanimljivo lice koje se nedavno pojavilo na kanalu 24Ki-tchen. Dosta je drugačiji od onoga kako biste zamišljali jednog kuvara a i njegovi načini spremanja hrane su veoma specifični. Većinu poslova zavr-šava golim rukama pokušavajuću da koristi što manje kašike i viljuške, var-jače i špatule i ostala ,,nebitna” pomagala. Naučiće vas da za, recimo, ce-đenje pomorandže ne morate koristiti ništa osim sopstvenih prstiju. Kao, uostalom, i za serviranje hrane. Vodi se devizom da je za kuvarsko umeće, bar za početak, dovoljan entuzijazam. A on ga ima na pretek.

15www.bestfood.rs Foto

: FO

X IC

B

16

KANAL 24KITCHEN JE POZNAT SVUDA U SVETU. VI STE PRVI TURSKI PREDSTAVNIK?Jesam i cilj je da malo promovišemo tursku kuhinju.KAKO JE NASTALA IDEJA ZA NASTANAK EMISIJE?Pre nekog vremena sam upoznao jed-nog od producenata sa kanala 24Kitch-en, tada smo imali kratak razgovor. On me je nedavno nazvao, rekao da u pla-nu imaju emisiju za koju im je potreban neko kao ja. Meni je to izgledalo kao do-bra ideja pa sam pristao da probamo. Posle prvih snimaka smo shvatili da taj posao zaista jeste za mene.DA LI, I INAČE, GLEDATE EMISIJE O KUVANJU NA TELEVIZIJI?Gledam, mada uglavnom na stranim televizijama. Vrlo su mi zabavne emisije u kojima takmičari u veoma kratkom vremenskom periodu, sa sastojcima koje su tek dobili ,treba da osmisle i naprave neko dobro jelo. Što se takvih emisija na televiziji u Turskoj tiče, ni jed-na me nije zadovoljila. Mislim da je moja emisija sjajna i osveženje zato što je njen jedini cilj dobra i ukusna hrana koja je uvek u fokusu.BITNA STVAR, KAD JE O VAŠOJ EMISIJI REČ, JE U TOME DA SVE SASTOJKE KOJE KORISTITE VAŠI GLEDAOCI MOGU VEOMA LAKO PRONAĆI.Da, to mi je bilo veoma važno. Trudim se da koristim ono što je svima lako dostupno, bar kad je reč o Turskoj, a verujem, i ostalim zemljama u kojima se gleda naša emisija. Ne pokušavam da usmerim ljude u skupe prodavnice. Ni ja ne volim da idem u njih. Zato sam,

u skladu sa tim, osmislio svoje recepte.DA LI, MEĐU VAŠIM RECEPTIMA, IMA I TRADICIONALNE HRANE?Ima ali u izmenjenom obliku. Volim da spremam turska jela ali uvek nešto dodam ili oduzmem, prilagodim sebi. Opis moje kuhinje je miks tradicionalne i internacionalne hrane.ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO GLEDAJUĆI VAS KAKO KUVATE?Osim što ću vam predstaviti svoje ideje sa hranom, pokazaću vam i neke trikove koji će vam olakšati snalaženje u kuhin-ji. Ukratko, pokazaću vam lak i zabavan način kuvanja za druge ljude. OSIM ŠTO VOLITE DA RADITE U KUHINJI, DOBRO VAM IDE I UČENJE NOVIH JEZIKA. NEMATE PROBLEM DA SNIMATE EMISIJU NA JEZIKU KOJI VAM NIJE MATERNJI?Ne, to mi ne bi predstavljalo problem sve dok je taj jezik jedan od preosta-lih četiri jezika koje govorim (engleski, španski, italijanski ili francuski).IMATE SVE KVALITETE ZBOG KOJIH BISTE BILI PRIHVAĆENI U BILO KOJOJ ZEMLJI GDE SE GOVORI NEKI OD TIH JEZIKA. ZAŠTO STE SE VRATILI U TURSKU?Vratio sam se zato što volim svoju zemlju, volim svoj narod. Mnogi su se iznenadili kad sam se vratio kući. Ali ja imam jedan bitan cilj: želim da pomer-im granice turske kuhinje što dalje, da je što više ljudi upozna.VRATILI STE SE PRE PET GODINA U SVOJU ZEMLJU. NEMATE ŽELJU DA OTVORITE SVOJ RESTORAN?Ne, nisam razrađivao tu ideju. Pre nego što sam otišao na školovanje sam razmišljao o tome ali tada sam imao

neke druge ideje. Sad želim da obuča-vam ljude koji žele da se bave ovim pos-lom.KAKO FUNKCIONIŠE PRONALAZAK LJUDI KOJE ĆETE OBUČAVATI, POSTOJE LI NEKI POSEBNI KRITERIJUMI?Naravno, svi potencijalni učenici mora-ju da prođu ozbiljnu proceduru. Polažu testove u kojima su pitanja o kuvarima u svetu, novim trendovima... Sam test koji polažu nije dovoljan da budu primljeni. Bitno je to koliko su posvećeni hrani i da li imaju talenat. Jer, ni nama nije u interesu, kao ni njima, da troše svoje vreme i novac na nešto u čemu nisu dobri. Do sada je 700 polaznika dobilo diplomu.VAŠ POSAO NIJE NI MALO LAK. KOLIKO JE TEŠKO RADITI GA?Ovo je posao u koji morate da se une-sete srcem i dušom. Ako ga vidite kao jednu romantičnu profesiju, prosto ćete morati da je prigrlite. Svaki posao je izazov, na neki način. Ovaj nije izuze-tak. Stalno moram da budem u toku sa novim trendovimai da konstantno rad-im na sebi.VAŠIM PRIJATELJIMA JE VEROVATNO VEOMA STRESNO DA VAS POZOVU NA VEČERU.Ne, nadam se da nije. Ako me pozovete na večeru, nema potrebe da brinete, jer ja dolazim kao prijatelj a ne kao kuvar. Trudim se da ne dozvolim sebi da stalno ocenjujem ono što jedem. Druga stvar je ako idemo u restoran. Onda znam tačno šta sam naručio a i dao sam pare da to i dobijem. Naravno da ću reći ako nisam zadovoljan onim što mi je u tanji-ru, i mislim da je to moje pravo.

CoverStory

17www.bestfood.rs Foto

: FO

X IC

B

18

AZIJSKAPILEĆA SUPA

CoverStory

Sipati malo maslinovog ulja u šerpu i dodati svo povrće. Začiniti solju, sipati 1 dl soja sosa, promešati i dodati vezu ugrubo iseckanog korijandera. Ocediti i do-dati pileći bujon i ugrubo iseckan vlašac. Kad počne da ključa, smanjiti tempera-turu. Staviti malo listova metvice i korijandera na dno činije za supu i servirati.

RECEPT

2l pilećeg bujona, 1 tikvica, 1 glavica crnog luka, 1

šargarepa, 1 glavica crvenog luka, 150g pečuraka, 1

praziluk, 1dl soja sosa, 1 veza korijandera, 1 veza vlašca,

maslinovo ulje

19www.bestfood.rs

AZIJSKAPILEĆA SUPA

Foto

: FO

X IC

B

20

PILETINA UBEŠAMELU I PESTUOD BOSILJKA

CoverStory

Prokuvajte piletinu u bujonu, isecite je na parčiće i ostavite sa strane. U loncu za sos zagrejte mleko, dodajte karanfilić, luk i lovorov list pa prokuvajte. U tiganju propržite brašno i puter i napravite zapršku. Kad mleko provri, izvadite luk i lovorov list, dodajte mešavinu brašna i putera pa brzo mešajući napravite sos. Polovinu napravljenog bešamela sipajte u posudu za pečenje i dodajte piletinu. Preostalom polovinom sosa prelijte piletinu, pospite je parmezanom i pecite u rerni dok se gornji deo ne zapeče. U multipraktik stavite sveži bosiljak, beli luk, pinjole i parmezan pa napravite pesto dodajući maslinovo ulje. Stavite piletinu na tacnu za posluživanje, prelijte je pestom i poslužite.

ZA PRILOG:

Oljuštite krompir, skuvajte ga i isecite na velike kocke. Crveni luk isecite na tanke kriške, mladi crni luk sitno iseckajte, uključujući i zeleni deo, a paradajz isecite na četvrtine.Špargle očistite i propržite na puteru. Stavite krompir, luk, mladi luk i paradajz u posudu, sve začinite i dobro promešajte. Salatu od krompira stavite na tacnu za posluživanje, dodajte špargle, pospite sve bosiljkom i servirajte.

RECEPT

2 komada pilećih grudi, 8 čaša bujona od povrća, 1 kašičica soli, 1 kašičica crnog bibera. Za pesto: 1

vezica svežeg bosiljka, 2 čena belog luka, 4 pinjola, 1 čaša

narendanog parmezana, 60ml maslinovog ulja. Za

bešamel sos: 3 čaše mleka, 2 kašike brašna, 1 crni luk, 2 karanfilića, 1 list lovora, 2

kašike putera.

21www.bestfood.rs

PILETINA UBEŠAMELU I PESTUOD BOSILJKA

Foto

: FO

X IC

B

http://www.24kitchen.rs

Visiting

KATAR NIJE DESTINACIJA NA KOJU VELIKI PUTNICI PRVO POMISLE. NITI AVANTURISTI. NITI GASTRONOMA-DI. MOŽDA HIPSTERI.

Katar je malo stenovito poluostrvo nadovezano na Arapsko poluostrvo. Naseljavalo ga je malo pleme, na čelu sa porodicom Al Tani, izgnano iz kom-šijske Saudijske Arabije. Izlišno je reći da im se nije smešila svetla buduć-nost. Katarsko poluostrvo je jedna velika stena koja štrči u Persijski zaliv. Temperature su poražavajuće, pitke vode jedva ima, a obradiva zemlja

se meri u arima. Ipak ljudi su nekako preživljavali oslanjajući se na koze, ribu i bisere. Onda su tridesetih godi-na prošlog veka primećena nalazišta nafte i ostalo je, što bi rekli, istorija. Ribu love samo povremeno, pomenu-te koze su im postale državni simbol, a bisere su batalili (ionako su nestali).

Katar danas može da se pohvali ne-zapamćenim rastom. Toliko je veliki rast da njegova populacija nije mogla da ga isprati (ili nije bila zainteresova-na). Od nekih 1.8 miliona stanovnika (smeštenih, pre svega, u glavnom gradu Dohi), tek nešto manje od 300 hiljada su domaćini. Ostatak čine imi-granti i sezonski radnici.

Sve to doprinosi itekako haotičnoj i šarenolikoj slici katarskog emirata. Zgrade i poslovni kompleksi niču pre-

ko noći, kao pečurke. Vrhunske pute-ve sa četiri i više traka smenjuju pe-ščani i kaldrmisani sokaci u kojima se i ne zna ko ima prednost (i da li uopšte tu smeju kola da se teraju). Pešačke zone u starom delu gradu odjednom nestaju i primoran si da pretrčavaš autoput koji prolazi po sred centra. Jednog dana kiša, sledećeg peščana oluja.

Ništa manje raznolika nije ni kulinar-ska situacija. S obzirom da ogroman deo stanovnika čine doseljenici, uticaj sa strane u Katru je više nego oči-gledan. Pored tradicionalne arapske kuhinje, tu je i turska, iračka, iranska, libanska, indijska, jemenska, egipat-ska, tunižanska, i druge. Svi oni su istorijski bili blisko povezani i dobar deo menija dele. Svađaće se čija je šavarma, humus, falafel, baklava, um-

26

Places

POŠTO VIDITE SVE ZNAMENITOSTIŠta raditi u Dohi

DaniloObradović

danilo.obradovic@bestfood.rs

27www.bestfood.rs

28

ali bolji i odakle zapravo potiče, ali ukus se neće preterano razlikovati (zavisno od kvaliteta restorana i kuvara, narav-no). Daleko od toga da ako posetite jedan znači da ste posetili sve. Svaki nudi specifičan doživljaj, bilo da je šiša, čaj ili slatkiši, što ga čini jedinstvenim iskustvom.

Kad smo već kod čaja, ovaj deo sveta njemu pripada. Na razočarenje kafed-žija koji očekuju autentičnu arapsko/tursku kafu (jer odavde je ista i pote-kla), možete je naći, ali čajem će vas ponuditi svaki brica, pekar, prodavac, automehaničar, domar i komšija. Još ako vam ne smeta kardamon, moćiće-te da ispijate karak (napitak od crnog čaja, mleka i pomenutog kardamona) po ceo dan. Ipak, za one koji ne pri-hvataju savete Nade Macure k srcu da na visokim temperaturama treba piti tople napitke, tu je Lemon-mint iliti li-munada sa nanom (i mnooogo leda i šećera pa sve u blender) koji je pravo osveženje pa vam na trenutak i neće smetati što je 37oC u martu. U hladu...

Katar je mala zemlja. Posle dva dana si video sve znamenitosti i ostaje ti da se prepustiš sporom topljenju na arap-skom suncu i isprobavanju svakakvih mogućih đakonija. Tome doprinosi i činjenica da dobar deo stanovništva sve to može i da priušti. Ekonoski rast je ispratio nemali porast cena svega, pa i večeravanja. Retko koji natproseč-ni srpski džep bi mogao to da isprati. Može se reći da je sve četiri puta sku-plje. Srećom, plate su im daleko veće pa to i nije toliki problem. To su primetili i veliki restorani koji su bili spremni da usluže novopečenu klijentelu. Naravno, staro ugostiteljstvo i dalje ne izlazi iz mode. Par stotina metara od restora-na Gordona Remzija, naćićete tri Paki-stanca koja sede na podu oko furune i pripremaju naan hleb.

Ipak, iznenađenje je da zemlja koja se na tri strane graniči sa morem ne uključuje više ribu u svojoj ishrani. Na obalskim šetalištima i odmorištima je dostupna sveže ulovljena i kuvari iz ce-log sveta vam nude načine na koji že-lite da je spreme. Suši im je bespreko-ran, što samo potvrdjuje moju teoriju

da je svežina ribe presudan faktor.

Drugo iznenađenje je zastupljenost brze hrane, i to prave originalne ame-ričke varijante, ne naše. Ništa od plje-skavica i bureka nećete videti, ali zato od Meka, Arby’s, Wendy’s, Chili’s, TGI Fridays, Dunkin’ Donuts, Burger Kin-ga, Coste i Starbaksa nećete moći da dišete.

Al’ dobro, greota bi bila doći i ne pro-bati levantske specijalitete. Jednom kad zapitate konobara za meze on će krenuti da nabraja humus (namaz od leblebija i susam paste sa belim lukom i maslinovim uljem), tabula (paradajz i mnogo peršuna), lebneh (bezmasni jogurt sa belim lukom i maslinovim uljem), baba ganuš (pasirani patlidžan sa lukom, paradajzom i maslinovim uljem), fatuš (zelena salata, krastavac, paradajz, nana i prepečen pita hleb), varak (sarmice uvijene u vinov list), sudžuk od junetine i sve to uz dosta pita hleba (ili pomfrita, naćosa il čega god).

Glavno jelo vam onda uopšte ne treba.

Places

29www.bestfood.rs

http://www.24kitchen.rs

32

Kuvarna plaži

Svi Marseloviizazovi

PREMIJERA Od 11. juna, četvrtkom u 13.00 PREMIJERA Od 20. juna, subotom i nedeljom u 16.00

Kale je glavni kuvar u restoranu „Muru“, jednom od na-jpopularnijih i najboljih u Helsinkiju. Ove godine Kale je pobegao od hladne nordijske zime da bi to godišnje doba proveo na Tajlandu. Njegova misija je da postane majstor lokalne ulične kuhinje i da svoje uobičajene re-cepte začini azijskim ukusima. I ne zaboravimo, takođe želi da nauči da surfuje!

Ozloglašeni kuvar Marsel Vinjeron (Vrhunski kuvar druga sezona i Najbolji vrhunski kuvar) u emisiji „Svi Marselovi izazovi“ predstavlja novi stil kuvanja koji se zove molekularna gastronomija. Ovaj stil spaja hranu i nauku pomoću vrhunske tehnologije i opreme stvara-jući gastronomsko iskustvo koje prevazilazi granice mašte. Marsel neprestano ponovo otkriva sebe kroz svoju kuhinju jer nikada ne priprema hranu dva puta na isti način, koristi savremene alate, tehnike i sopst-venu kreativnu inspiraciju da bi servirao neverovatne slatkiše. Serijal „Svi Marselovi izazovi“ prati Marsela u sledećoj fazi njegove karijere – na čelu kompanije za ketering i organizovanje događaja. U svakoj jed-nočasovnoj epizodi Marsela će angažovati zahtevan klijent da pripremi izuzetna jela. On će na osnovu zahte-va klijenta morati da izmašta jelovnik i kako da ostvari svoje spektakularne ideje.

Media / TV

36

Bloggers

Kljukuša sa ruzmarinom

www.facebook.com/KutlacomPoKazanujovankebashtovankekutlacha.blogspot.com

Pored toliko emisija o kuhanju većina lju-di misli da moraju biti vrhunski kuhari, imati skupe uređaje i koristiti egzotične sastojke da bi napravili nešto ukusno. Tvrdim da je za jednos-tavne i ukusne obroke potrebna dobra šerpa/tiganj, svježe sezonske namirnice i malo mašte.

Kori Petrović(aka Jovanka Baštovanka)

Kutlačompo kazanu

37www.bestfood.rs

38

Bloggers

39www.bestfood.rs

1. Sa mikserom umutiti lagano jaja, sol, vodu, prašak za pecivo i onda žlicu po žlicu dodati brašno. Tijesto ce biti gusto, ali tečno.

2. Pecnicu uključiti na 175oC.

3. Izliti tijesto u pleh obložen pek papirom i peći jedno 30-ak minuta.

4. Izvaditi tijesto iz pleha te pustiti da se ohladi.

5. U međuvremenu isjeckati česnjak i ruzmarin te posoliti i preliti uljem. Dobro pomiješati.

6. Kad se tijesto ohladilo isjeći na kocke te preliti ruzmarinom. Zapeći 10-ak minuta na 175oC.

RECEPT

2 jaja1 2/3 šolje brašna

200 ml vode1/2 žličice praška za

pecivoprstohvat morske soli

cca 30-ak ml maslinovog ulja

4-5 čena česnjaka2-3 grančice svježeg

ruzmarina

Čokoladna salama sa keksom

40

Bloggers

Cooksand Bakes

mamajacooks@gmail.commamajacooks.blogspot.com

Recept za čokoladnu salamu potiče od nekoga ko je, na izvestan način, preduslov što ja postojim i što ćete vi sada čitate ovaj tekst. Branka Simić, mamina i tatina prijateljica, posredovala je pri njihovom upoznavanju davne 1960. godine, da bi se oni nakon svega par meseci zabavljanja venčali, a pre neku godinu i zlatnu svadbu proslavili :)Branka je ostala neko sa kim se mama i tata druže i danas. Ja je pamtim od svog najranijeg detinjstva. Iz tog vremena najviše po neumerenoj pažnji koju mi je pružala i uvek savršenim slatkišima kojima bi nas poslužila. Ona nema dece, pa sam bila njeno mezimče, što mi nije teško palo, pošto me je mama već bila razmazila. Oduvek sam imala “sladak zub” i volela sve vrste slatkiša, naročito one jače koje je moja mama retko pravila, a kakvih je kod Branke uvek bilo.Pre par meseci, kad sam poslednji put sa mamom bila kod Branke, dobila sam na poklon njenu svesku sa receptima, iskopiranu i ukoričenu. Sveska je odmah dobila počasno mesto na polici, tik uz Veliki narodni kuvar. Recept za salamice koji sledi potiče odatle, i klasik je kod koga ništa ne treba ni dodati ni oduzeti.Perfektan.

Dobar dan. Ja sam Maja. Nosim kratku kosu i cenim jasnu reč. Volim jednog Srđana i dva naša sina. U radno vreme programiram, a u slobodno kuvam, pišem i fotografišem.

Maja Babić

41www.bestfood.rs

42

Bloggers

43www.bestfood.rs

1. Jaja, šećer i vanilin šećer umutiti mik-serom, kratko, oko 30 sekundi. Kuvati na niskoj temperaturi ringle (ne mora na pari, a i može, ako vam je tako sigurnije) 7-10 minuta ili do temperature od 70-75°C, sve vreme mešajući. Dodati čoko-ladu i mešati dok se ne rastopi. Zatim dodati mlevene orahe, izmešati dobro i na kraju umešati na sitnije komade izlo-mljen keks.2. Na parče plastične folije rasporediti polovinu smese u dužinu od oko 30-35 cm. Vlažnim rukama salami dati početni duguljasti oblik, a zatim uviti u foliju, pa valjanjem napred-nazad formirati lep valjak. Ponoviti sa drugom polovinom smese. Ostaviti umotane salame da se dobro stegnu u frižideru.3. Pola sata pre sečenja salame staviti u zamrzivač, da bi postale još za nijansu čvršće i da bi sečenje išlo lakše. Radnu površinu posuti prah šećerom, uvaljati salamu da se ne bi lepila za ruke, pa seći na kolutiće.

RECEPT

2 jaja280 g šećera

1 kesica vanilin šećera100 g čokolade za

kuvanje200 g mlevenih oraha

10 komada izlomljenog Pettit Beurre keksa, oko

80 gi još

malo prah šećera, za uvaljati salamu

44

Bloggers

Ja ukuhinji...1331999.blogspot.com

Nije bitno šta jedete već s kim... Ako je društvo pravo i obični bruschetti će predstavljati gozbu jer... sve je u ljubavi a ne u hrani.

Olivera Senić

Focaccia

45www.bestfood.rs

46

Bloggers

47www.bestfood.rs

Priprema testa: U činiju za mešanje sta-vite brašno, so i nadošli kvasac (u šoljicu stavite kvasac, malo šećera i malo tople vode od onih 250 ml i sačekajte da kva-sac krene da „radi“)... promešajte pa do-dajte malo maslinovog ulja a onda i tople vode koliko treba da se dobije fino sred-nje mekano testo. Testo možete zamesiti ujutru, staviti ga u frižider (prekriveno providnom folijom) pa koristiti poslepod-ne... Ili klasično ostaviti da naraste na to-plom mestu...Pravljenje foccacia: Uzimajte deo po deo testa i rukama tanjite pa stavljajte na pleh, na papir za pečenje. Ostavite ga malo da naraste a onda prelijte sa aro-matizovanim maslinovim uljem, malo prstima ispritiskajte testo (da ima više mesta da se ulje zadrži) pa od gore po-ređajte tanka pera crvenog luka, kolu-tove mini paradajza i kolutove punjenih maslina, malo posolite i stavite u rernu zagrejanu na 250oC na 15-ak minuta tj. dok fino ne porumeni od gore.Aromatizovano maslinovo ulje: Jedno-stavno u flašicu sipajte maslinovo ulje, dodajte seckan ruzmarin, beli luk i ljutu papričicu, zatvorite i preko noći držite u frižideru a sledećeg dana koristite.Serviranje: Od dela testa možete praviti i obične štapiće koje onda možete umaka-li u ljuti paradajz sos (paradajz pire uku-vajte, dok se malo ne zgusne, sa ljutom papričicom, malo šećera i origana). A fo-ccacie poslužite sa puno rukole od gore i još malo svežeg luka, malo papričice i preliva od maslinovog ulja.

RECEPT

za testo: 600 g brašna

oko 250 ml tople vode 50 ml maslinovog ulja

ravna kašičica morske soli 20 g svežeg kvasca

1 kašičica smeđeg šećera

za “dekoraciju”:2 male glavice crvenog luka

100 g zelenih maslina s bademom200 g mini paradajza

malo iglica ruzmarina100 g rukole

malo morske soli

za aromatizovano maslinovo ulje:100 ml maslinovog ulja

kašičica iglica svežeg ruzmarina1 čen belog luka

ravna kašičica tucane ljute, suve, paprike

48

Bloggers

Na svetu postoje dve vrste ljudi: Italijani i oni koji bi želeli da budu Italijani.

Aleksandra Stefanović, Hedonista i porodični hedonistički kouč, šefica jedne porodične kuhinje, autorka i menadžer Porodičnih gastronomija.

Porodičnegastronomijeporodicnegastronomije.com

Voćnakrostata

49www.bestfood.rs

50

Bloggers

51www.bestfood.rs

Ako koristite smrznuto voće, prethodno ga odmrznite i dobro ocedite, pa ga u činiji pomešajte sa narendanom koricom narandže, đumbirom, šećerom i gust-inom. Da napravite testo, u činiji pomeša-jte brašno i so, dodajte puter isečen na listiće, pa viljuškom (ili prstima) promeša-jte i napravite krupne mrvice. Uz stalno mešanje dodajte hladnu vodu i rukom zamesite testo.

Razvucite testo u krug debljine oko 2-3 milimetara, izbockajte ga viljuškom na nekoliko mesta, po sredini sipajte fil do oko 2-3 cm od ivica, zavrnite ivice ka sredini, premažite ih umućenim jajetom, pospite šećerom i pecite u zagrejanoj re-rni na 200° C, oko 20 minuta, dok testo ne dobije zlatno-braon boju. Izvadite iz rerne, ostavite da se prohladi, pospite prah šećerom i servirajte.

RECEPT

Sastojci (za 4 osobe):za fil:

• 300 g svežeg ili smrznutog crvenog

voća• 1 naranadža• 1 supena

kašika đumbira u prahu• 2-3 supene

kašike šećera• 2 pune

kašičice gustinaza testo:

• 100 g brašna• prstohvat soli• 65 g hladnog

putera• 2 supene

kašike ledeno hladne vode

• 1 jaje za premazivanje

• 1 supena kašika šećera

• 1 supena kašika prah šećera za

serviranje

52

Bloggers

Tiha uzemljislatkišatiha-u-zemlji-slatkisa.blogspot.com

PanettoneAko volite suhe kolače, onda ovaj morate obavezno isprobati!

Mislim da većina od vas zna za ovaj slatki kruh. Pa-nettone... vrsta slatkog kruha, koji se inače priprema za Božić, ali u novije vrijeme sve se više nalazi na uskrsnim stolovima. Što se mene tiče, ja ga pripremam tokom cijele godine, jer je izvrstan kao popodnevni kolač uz kavu ili kao doručak uz čašu toplog mlijeka.

Potječe originalno iz Milana, tako da je jedan od njegovih glavnih simbola. Glavna karakteristika mu je njegov kupolast oblik, koji se tokom pečenja digne između 12-15cm.

Mogu se dodati grožđice ili bilo koje drugo suho voće, limunova ili naranđina korica, a nakraju se može posi-pati listićima badema.

Ako vas je strah pripreme, jer mislite da je komplicira-no i da vam neće uspjeti, vjerujte mi, ovaj recept vas neće iznevjeriti. Nadam se da ćete ga isprobati! ;)

Ime mi je Tihana Topčić, čista „purgerica“, u najboljim godinama :), ranim 30-tima. Stojim iza svog alter ega Tiha u Zemlji Slatkiša, što je ujedno i naziv mog bloga. Totalna amaterka u kuhinji, ali jednostavno obožavam u rukama imati alat poput kuhače, pjenjače, miksera, kalupa... i izmiksati nešto slatko, ili slano. Moto prema kojem se ravnam zvuči nekako ovako: “when life gives you lemons, make a lemon pie”. Pokuša-vam ga prenijeti i mojim bližnjima kroz svoja jela, a nadam se kroz svoj blog i svima ostalima. Kada nisam u kuhinji, i kada ne miksam, onda plovim bankarskim vodama i bavim se brojkama. Tako da je kuhinja moj bijeg od svakodnevice, moja besplat-na antistres terapija.

Tihana Topčić

53www.bestfood.rs

54

Bloggers

55www.bestfood.rs

Pomiješajte zajedno brašno sa soliU manjoj posudi umiješajte kvasac u mlaku vodu i dodajte 1 žličicu šećera i ostavite cca 5 min da se digneMikserom razradite jaja sa šećerom do ne dobijete pjenastu smjesu, i umiksajte maslacDodajte koricu naranđe i ekstrakt bran-dy-aU dobro razrađenu smjesu dodajte umi-ješajte uzdignuti kvasac, te postepeno u par navrata dodajte brašnoMiksajte na najvećoj brzini 5 minPokrijte posudu plastičnom folijom, te ostavite na toplom da se diže, dok se smjesa ne udupla (cca 30 min) Zagrijte pećnicu na 200oC Smjesu malo utisnite prstima, te stavite u prethodno namašćen i pobrašnjen limPecite 10tak minIzvadite, pospite listićima badema, te vratite u pećnicu na još cca 30tak min na 160oC Ako vam prebrzo tamni, prekrijte ga alu-minijskom folijomIzvadite, te ostavite da se ohladiAko želite, slobodno dodate i suho voće. :)

RECEPT

1 šalica oštrog brašna1/8 žličice soli

1 paketić suhog kvasca2 žlice mlake vode

3 žlice šećera2 jaja

8 žličica maslaca1/2 žličice korice naranđe

1/2 žličice Brandy-alistići badema

Health

60

Food&Mind

Zavisnost od hraneJovana Bešević

61www.bestfood.rs

O meni...

Ja sam Jovana Bešević, diplomirani psiholog. Studije sam završila na Filo-zosfkom fakultetu u Beogradu, a do-datna znanja o nutricionizmu i odnosu prema hrani stekla sam na Institutu za psihologiju ishrane iz SAD. Pored psi-hologije moja velika ljubav je i hrana. Dolazim iz jedne od onih familija u kojoj svi vole da jedu, svi dobro kuvaju, a ve-ćina voli i da putuje, tako da sam pravi gastronomski avanturista. Ipak, ako bi

JAO, ZNAŠ, JA SAM ZAVISNA (ZAVISAN) OD HRA-NE”. TO JE REČENICA SA KOJOM ČESTO ZAPO-ČINJU RAZGOVOR KLIJENTI, A I PRVA STVAR KOJU PONEKAD IZGOVORE NOVI POZNANICI

NAKON ŠTO IM KAŽEM ČIME SE BAVIM. POMISLIM DA MI JE DRAGO ŠTO TO ČUJEM, JER BIH SE U PROTIVNOM PITALA DA LI JE PLANETA SA KOJE SU DOŠLI PRIJA-TELJSKA ILI NE. SVI MI SMO ZAVISNI OD HRANE, UTO-LIKO ŠTO JE ONA NEOPHODNA ZA NAŠ OPSTANAK. OTKUD ONDA TAJ IZRAZ I KOJE TO STANJE LJUDI NA-STOJE DA OPIŠU KORISTEĆI GA?

Zavisnost od hrane je termin kojim pojedini stručnjaci, a če-sto i laici opisuju specifičan odnos nekih pojedinaca prema hrani. Može se reći da je još uvek reč o naučnoj hipotezi, novijeg datuma, proizašloj iz opažanja da ponašanje nekih gojaznih ljudi, kao i osoba sklonih kompulsivnom prejedanju, liči na ponašanje osoba zavisnih od psihoaktivnih supstanci. U prilog toj ideji idu i eksperimentalni nalazi koji pokazuju da hrana, a naročito ona ukusna, visokokalorična, koju ponekad zovu i „hrana za dušu“ (comfort food), aktivira iste moždane puteve i centre za osećaj zadovoljstva kao i neke vrste opi-jata. U brojnim istraživanjima uočen je i razvoj tolerancije na zadovoljstvo koje hrana proizvodi (količina hrane koju je po-trebno uneti da bi se postigao isti efekat s vremenom raste), gubitak konrole nad jelom, kompulsivno jedenje i nabavlja-

nje hrane, žudnja za hranom, pokušaji apstiniranja. Ideja o zavisnosti od hrane je, između ostalog, predstavljala jedan od argumenata i osnovu za eventualno uvođenje bolesti gojaznosti u najnoviju klasifikaciju (DSM – V) Američke psi-hijatrijske asocijacije kao bolesti zavisnosti. Ipak, zavisnost od hrane nije prihvaćena dijagnostička kategorija i ne postoji ni u jednom trenutno važećem klasifikacionom sistesmu bo-lesti, uključujući priručnik Svetske zdravstvene organizacije. Među postojećim dijagnostičkim kategorijama, konceptu zavisnosti od hrane najbliži je poremećaj kompulsivnog pre-jedanja

Činjenica da je, za razliku od alkohola i narkotika, hrana nuž-na za preživljavanje, predstavlja značajnu prepreku uvođe-nju dijagnoze zavisnosti od hrane na osnovu sličnosti sa bolestima zavisnosti. S druge strane, sve češće čujemo da hrana za nekog više nije primarno izvor energije i prijatno-sti, već polje na kome se manifestuju i odigravaju psihološki problemi. Pod pojmom zavisnosti od hrane laici, a i stručnja-ci najčešće podrazumevaju opšti stav opsednutosti hranom. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, hrana postaje centralna preokupacija osobe, utičući u velikoj meri na kvalitet života. Često je reč o sklonosti da se neprijatna stanja i osećanja ublaže jelom. Jedenje preuzima vreme određeno za dru-ge aktivnosti, pa čak i izvršavanje obaveza. Pojedinci čak izbegvaju neke socijalne situacije ako pretpostavljaju da će

izašao neki zakon po kome smem da jedem jela iz samo tri kuhinje, odabrala bih balkansku, mediteransku i južnoa-meričku, i verovatno bi me uhapsili dok krišom jedem suši u ilegali. Bavljenje psihologijom ishrane je rezul-tat mojih interesovanja, ali i sopstvenih borbi sa kilažom i telesnom slikom koje su me pratile tokom adolescencije i ranih dvadesetih. Iako u svom radu ko-ristim savremena nutricionistička sa-

znanja, kao psiholog više pažnje obra-ćam na način na koji osoba jede kao i na njen odnos prema hrani i svom telu, nego na kalorijsku vrednost unetih na-mirnica, ili precizan kvantitativni udeo različitih hranljivih sastojaka u nekom obroku. Moj moto je – koju god namir-nicu želite da jedete, odaberite njenu najkvalitetniju verziju u skladu sa svo-jim mogućnostima.

Odjavna špica emisije Jamie at Home. Meni i dalje ide voda na usta dok hipnotisano gledam u logo kanala i ne verujem da treba da napišem tekst za 24Kitchen BestFood magazin. Ni sada, dok pišem, ne verujem šta pišem. Hajde da vidimo otkud ja ovde, vas to možda zanima, a meni će prijati da se podsetim.

62

tamo biti izloženi hrani kojoj neće moci da odole. Osoba ne može da obuzda svoju žudnju za hranom i nastavlja sa štetnim ponašanjem, uprkos neželjenim zdravstvenim, psihološkim i socijalnim posledicama. Tu je i prateći osećaj krivice, nastojanja da se prejedanju stane na put, hronične dijete u kombinaciji sa fazama prejedanja, jedenje krišom. Pokušaji uzdržavanja od određene vrste namirnica, ili na-stojanja da se smanji količina unete hrane praćeni su na-petošću, strepnjom, uznemirenošću. Treba pomenuti i da opisano ponašanje nije uvek praćeno gojaznošću.

Kao najznačajniji okidači za razvoj problema navode se stresne situacije i emocionalni faktori. Od najranijih dana, kada slatko majčino mleko u kombinaciji sa toplim zagr-ljajem pretvara agoniju u spokoj, učimo da povezujemo redukciju uznemirenosti sa hranom. Neki fiziološki nalazi pokazuju da hrana bogata mastima i šecerom može da otupi i ublaži stresni odgovor organizma. Pretpostavlja se da su zbog toga ljudi koji burno reaguju u stresnim situa-cijama podložni razvoju ove zavisnosti. U manjku zrelijih, efikasnijih strategija prevladavanja, unosom hrane visoke energetske gustine, oni se zapravo umiruju i umanjuju ank-sioznost. Slično, emocionalno jedenje je nastojanje da hra-nom umirimo, ili potisnemo neprijatne, ili nepoželjne emo-cije i stanja poput straha, besa, dosade, tuge, usamljenosti. Hrana, bilo u vidu samog čina jedenja, ili pripreme i čitave prateće okupiranosti dijetama, kilažom, krivicom može da bude dobra distrakcija koja nam skreće paznju sa nečeg važnog što nas zapravo muči, a sa čim izbegavamo da se suočimo.

Neki od simptoma takozvane zavisnosti od hrane su: žud-nja za hranom uprkos osećaju sitosti, prejedanje tokom obroka, jedenje do granice ,,pucanja”, potonje osećanje krivice i srama nakon konzumiranja određenih namirnica, skrivanje obrasca jedenja od najbližih, konstantna preoku-piranost hranom, vremenom, količinom i sadržajem obro-ka, konstantno ,,grickanje”, noćno jedenje, jedenje tokom gledanja televizije i telefonskog razgovora, povezivanje hrane sa nagrađivanjem i kažnjavanjem, hronični neuspeli pokušaji da se kontroliše jedenje ili eliminišu epizode pre-jedanja.

Iza jednog istog pojavnog oblika ponašanja, ili simptoma mogu ležati različiti problemi i uzroci, od akutne životne krize, preko sklonosti, ili obrasca ponašanja u određenim situacijama do poremećaja ishrane i drugih ozbiljnijih men-talnih poremećaja. Zbog toga i adekvatna terapija može da varira u trajanju i obuhvatnosti od psihološkog i nutricioni-stičkog savetovanja, preko psihoterapije, a ponekada je po-trebno uključiti i farmakoterapiju. U svakom slučaju važno je da osoba uči da osluškuje svoje telo, unutrašnja stanja i potrebe, da jede kada je gladna, a da sa emocijama i stre-som izlazi na kraj na druge načine. Terapija ne vodi uvek potpunom oporavku, ali može, uz istrajnost klijenta rezul-tirati velikim pomacima, razvoju i boljem kvalitetu života.

Istraživanja pokazuju da hrana bogata šećerom, masno i slano ima najveći potencijal da nas drži u začaranom krugu zavisnosti, te se pojedine namirnice predstavljaju kao sup-stance opasne i moćne poput narkotika. Međutim, važno je istaći da, iako delom aktivira iste moždane puteve, čokola-da, na primer, nije isto što i heroin. Veliki broj ljudi će je jesti u normalnoj količini, bez posledica po telesno i duhovno zdravlje. Hrana za nas ima mnogo značenja, ona je cen-tralni deo društvenog života, proslava, specijalnih prilika. Porodični obrok ima čitav kontekst koji ima jako malo veze sa osetima gladi i sitosti, a mnogo više sa komunikacijom i razmenom osećanja unutar grupe. Naše iskustvo sa hra-nom formira se u detinjstvu i veoma je lično iskustvo. Kada je reč o problemima ishrane, psihološki faktori su, uz izu-zetak nekih somatskih oboljenja, neizbežni, čak presudni.

Osećaj zadovoljstva koji imamo dok jedemo ukusnu hranu je bioloska datost. Evolutivno smo predodređeni da uživa-mo u masnoj i slatkoj hrani, jer nam je neophodna, bas kao sto nam je odbojan gorak ukus (većina otrova u prirodi je gorkog ukusa). Normalno je da nas ukusan obrok opušta. Hrana je od rođenja moćan umiritelj. Problem nastaje kada se jedna data, korisna psiho-fizioloska funkcija zloupotre-bljava, odnosno previše i prečesto, neselektivno koristi u nedostatku alternativnih, razvojno zrelijih psiholoških me-hanizama prevladavanja, ili pod uticajem različitih okolnosti i psiholoških problema. Tada, kao prinuda i izvor patnje i krivice hrana i prestaje da pruža uživanje i zadovoljstvo.

Food&Mind

63www.bestfood.rs

64

Zdravabrza hranaKada neko kaže brza hrana, odmah se pomisli na nešto masno, slano, pohovano. Jednom rečju, nezdravo. Hrana koju jednomo s nogu, najčešće dok smo u gradu i moramo jesti na brzinu, napravljena kod kuće može biti ukusna, ali i zdra-va. U sledećim brojevima svaki put ćemo donositi neki novi recept, koji možete lako napraviti. Fast food na malo drugačiji način.

Potrebno je (za 2-3 osobe): 300g taljatela, 1 manji brokoli, ½-1 ljute papričice, 1 manja glavica ljubičastog luka, 1 crvena paprika, 1 šar-garepa, 2 čena belog luka, komadić svežeg đumbira, 2 mlada luka, 200g piletine (nije obavezno), soja sos, susam.1. Iseckajte svo povrće i meso (ako ga koristite). Izrendajte beli luk i đumbir.2. Skuvajte pastu po uputstvu.3. U velikom teflonskog tiganju zagrejte malo ulja i kada je ono dobro zagrejano ubacite beli luk i đumbir. Dobro promešajte tek toliko da otpuste aromu i dodajte meso.4. Propržite meso dok skoro ne bude gotovo.5. Dodajte svo povrće i sve zajedno kratko pržite.6. Kad je meso gotovo, a povrće je i dalje hrskavo, isključite vatru, dodajte kuvanu pastu i sve promešajte. Dodajte soja sos po ukusu.7. Pospite susamom i odmah servirajte.

65www.bestfood.rs

Kineska hrana može biti vrlo ukus-na, ali i dosta masna ako je naruču-jete od neproverenih restorana. Često su svi sosovi isti i ne vidite nikakvu razliku u ukusu između soja sosa i ojster sosa.

Ako se samo malo potrudite i kupite

odgovarjuće sastojke, možete i kod kuće

napraviti vrlo ukusan ručak ili večeru

od svežih namirnica koji liči na vaše

omiljeno jelo iz kineskog restorana. Kako

je proleće došlo, na pijacama i u pro-

davnicama možete naći različito povrće

koje ćete moći brzo da pripremite. Da li

ćete ubaciti i malo mesa, to je na vama.

Možda je najbolja opcija piletina, jer se

vrlo brzo sprema i neutralnijeg je ukusa.

Dovoljno je da nađete malo svežeg

đumbira i malo ljtih papričica i već ste

na pola putaka fenomenalnom obroku.

Ako tome dodate i susamovo ulje i malo

soja sosa, ubacite bilo koje povrće i vi ste

dobili pravo jelo za vrlo kratko vreme.

Kineska hrana

IvanaSandić

ivana.sandic@bestfood.rs

School

68

Mama! Maaaaamaaa! Ja hoću da trčim!“ – ponovo, ali sada bliže vama začuje se kenjkavi glasić dete-

ta koje očigledno ne želi da bude u restoranu. Pogledom tražite gde su „vlasnici“ ovog podivljalog mladun-četa, i u zabačenom uglu sale, blizu požarnog izlaza ugledate dve poku-njene glave, koje se pridržavaju ša-kama i postiđeno gledaju u sto. Nji-hovo dete, skače po stolici, dok mu otac kroz zube prosikće: „Sedi dole! Ićićemo istog momenta kući ako se ne smiriš!“Sada već, vaša romantična većera, i ne samo vaša, nego i večera još nekih gostiju restorana se pretvara u coktanje i klimanje glavom u znak neodobravanja, teško izdisanje, i da-vanje obećanja sebi : „Ja neću nikad dozvoliti ovo! Kako ne mogu da drže svoju decu pod kontrolom? “ Ova situacija se dogodila svakome od nas barem jednom. Sa druge strane, kada vidimo resto-rane brze hrane, prepune decom i porodicama u nedelju popodne, zapitamo se, dokle doseže neodgo-vornost tih roditelja kada tako decu kljukaju fast food-om. Rešenje ovih dilema, leži, naravno u razumevanju. Nažalost, mi koji živi-mo u gradovima, se neminovno su-srećemo sa novotarijama modernog

sveta, između ostalog sa kids&pet friendly mestima za kupovinu, od-mor i sve češće mestima gde možete nešto i da pojedete. Jer izgleda da se dogodilo to, da naša deca ipak nisu baš dobrodošla na svim mestima u gradu. Najpoznatiji lanac fast food restorana na svetu je mogućnost održavanja posla video u pružanju prijatne i sigurne atmosfere rodite-ljima sa decom, gde se to za mno-ge druge objekte to teško može reći. Roditelji su se pomirili da gradski ži-vot nije prilagođen deci, ili da postoji vrlo malo mesta gde mogu svoju decu povesti, a da nije parkić. Izosta-nak rutine odlaska u restoran na ne-deljni ručak ili makar kafu pre podne, doveo je do toga, da i kada poželite da vidite svoju decu negde to se naj-češće pretvara u fijasko, u kome ne uživa niko. Kako ne možemo uvek uticati na vlasnike restorana koji ne propoznaju potencijal u gostima sa decom, i nemaju da ponude ništa od zabave kao što su table za crtanje, ili eventualno spravice sa toboganom, ono što možemo da uradimo jeste da se dobro pripremimo za posetu restoranu. Nikako nije rešenje da izbegnete od-lazak ili da ostanete osuđeni na fast food, kada već imate mogućnost da svojoj porodici priredite ukusan obrok.

Iako je vama lako da samo izađete iz kuće i odete u restoran gde se lako prilagodite pravilima koja tamo važe, to nije isto i za decu. Deca ugalvnom nisu upoznata sa time šta smeju šta ne smeju da rade, i na kraju, ako im se ne dopadaju pravila, ne mogu samo-stalno da odluče da napuste objekat. I onda se večera pretvara u skandal i trčanje oko konobara po sali. Kako biste to izbegli prvo što možete da uradite jeste da postavite 5 pravila ponašanja u restoranu. Od ovoga napravite igru u kojoj ćete pravila, naravno, poštovati i vi, a detetu dajte pravo da koriguje i vaše ponašanje u skladu sa pravilima. Ovo će kod dece stvoriti osećaj lične vrednosti, i zna-će da ste na istoj strani. Drugo, ako na sajtu restorana posto-ji meni unapred odaberite po tri jela, ili salate, šta god da ste planirali da jedete, kako bi deca unapred imala vizuelnu predstavu šta će biti tamo, a da ujedno i vi imate vremena da odabrete ono što je najhranljivije, da sugerišete šta je zdravo i ukusno i slično. Pošto u restoran i idete da probate nešto novo, ili vas jednostavno da-nas mrzi da kuvate, dozvolite i svojoj deci da istražuju nove ukuse i tekstu-re. Deca o hrani uče tako što se igra-ju sa njom, i sa priborom. Pokušajte da im sugerišete da koriste pribor za jelo, ali ako na taj način više hra-ne dospeva na pod nego usta vaših mališana, pustite ih da jedu rukama. Budite spremni da briskate za njima, ali budite sigurni da što više aktiv-nosti dozvoljavate, to će manje biti nezadovoljne dece po podovima re-storana.

School

„MAMAAA, MENI JE DOSADNO!“ – ODJEKUJE SALA ZA RUČAVANJE RESTORANA U KOJI STE ODABRALI DA ODVEDETE SVOJU DEVOJKU ZA VAŠU GODIŠNJICU.

Deca i hrana -na podu restorana

AnaMesaroš

ana.mesaros@bestfood.rs

69www.bestfood.rs

Ako postoji mogućnost da upoznate kuvara ili da dete ode da baci pogled do kuhinje, obavezno to priuštite de-tetu, koje će biti ushićeno. Nikako nemojte pribegavati tome da naručujete za decu pomfrit i naj-običnije pohovano meso, ako to nije ujedno i specijalitet kuće, već se igrajte sa ukusima, i dozvolite i deci da imaju izbor. Naručite nešto što bi i vama bilo zanimljivo pa delite iz tanjira sa decom. Uključite ih u svoj doživljaj hrane, tako što ćete pričati o njoj, pipkati, komentarisati i na kraju dati svoje mišljenje i saslušati njiho-vo.Najbolji trik jeste da se naoružate igračkama, bojicama i slagalicama. Bilo pto što može okupirati dečiju pažnju, dok čekaju da im dođe hra-na. Ne bih baš preporučila tablet ili telefon, ali ako nemate ništa drugo, može i to da bude dobro rešenje. Zapamtite vi ste odgovorni za svo-ju decu, i ako joj vi pružate dovoljno pažnje i ljubavi, ona nemaju potrebu da traže pažnju više i na drugim me-stima. Neka odlazak u restoran bude porodična aktivnost, koju ćete zajed-no planirati. Osvedočićete se i sami, da nakon nekoliko odlazaka u resto-ran, biće i deci prirodnije, i zabavnije, tako nećete morati da se optereću-jete toliko detaljnom organizacijom svaki put.

72

School

Italija, XX vek

„Sklonite te lazanje, ne mogu ništa da jedem. Ništa mi ne prija.” – izgovorila je supruga Alfreda Di Lelija,

odlazeći od stola njihovog restorana.

73www.bestfood.rs

Fettuccine Alfredo

Kako je bila u drugom stanju, teško da je neko jelo moglo da ne izazove te-gobe i mučninu kod Ines. Alfredo ne odustajući od svoje supruge, odlazi u kuhinju i vođen logikom da će možda

manje kompleksno jelo prijati stomaku njegove supruge, počinje da pravi jednostavnu pastu. Alfredo je brzo otopio veliku količinu putera i u njega stavio još veću količinu skupocenog par-mezana. Svežu testeninu potapa u vodu, da se skuva, al dente, i kad je bila gotova sve što je Alfredo uradio jeste da je pomešao smesu pu-tera i pastu. Pri serviranju u tanjir dodao je još rastopljenog putera. Ines, njegova žena, od tada nije jela ništa drugo, osim Alfredove paste, svaki dan, a vremenom se ovo jelo našlo i na meniju restorana.

Ova pasta je proslavljena od strane mladog bračnog para poznatih glumaca nemog filma u Holivudu, Daglasa Ferbanksa i Meri Pikford. Oduševljeni testeninom, tog dana fetućini su bili na meniju, zatražili su recept od kuvara, i odneli ga u Ameriku. U znak zahvalnosti Alfedo je od njih dobio fotografiju mladog para u njegovom restoranu i zlatnu kašiku i viljušku, sa posvetom: „Za Alfreda, kralja paste”. Kako je ovaj čin dobio veliku medijsku pažnju Fetućini Alfredo pasta je postala hit u Americi. Danas se mogu probati ra-zne varijacije, sa bosiljkom, račićima, piletinom ili povrćem. U Italiji lanac restorana koji vode potomci Alfreda Di Lelija, i dalje služi Fettucci-ne Alfredo, iako se u drugim restoranima u Italiji ovo jelo ne može naći pod tim imenom.

74

Table Rules

JovanaVujasinović

Casaviva, glavna urednica

NOVA KOLEKCIJA PREDMETA IZ ČUVENE ‘’FABRIKE SNOVA’’ ALESSI DONELA JE NEKOLIKO IZNENAĐENJA, ALI I DUGO IŠČEKIVANU SERIJU IZA KOJE STOJI PITER CUMTOR

Opisujući ovogodišnju kolekciju, Alberto Alessi koji je na čelu porodične firme koja je postala sinonim za diza-jnirane predmete za dom, a naročito kuhinju i trpezu, pozvao se na petu zapovest Marketinga u primenjenim umetnostima - a to je da posao treba voditi kao dobar baštovan, pre svega strpljivo. Ovo se pre svega odnosi na seriju posudica za so, biber i ulje koje potpisuje Piter Cumtor, neoprezno najavljenih pre nekoliko godina, a tek sada napokon dostupnih - nestrpljenje je prilično koštalo kompaniju. Ipak, kolekcija je sada pred nama.

Zapovest strpljenja

75www.bestfood.rs

Marsel Vanders stoji iza prekrasne kolekci-je Dressed in Wood, od kvalitetnog bukovog drveta s intrigantnim dekoracijama. Elementi kao što su postolje za tortu, pladnjevi i čini-je ručno se prave u zanatlijski radionicama u Valle Strona, gde je ova veština usavršavana još od 16. veka.

76

Table Rules

Opus je elegantna posuda koja izgle-da kao umetničko delo. Dizajnirao ju je Gvido Venturini i napravljena je preci-znim sečenjem i oblikovanjem tankog metala, dostupna u nekoliko boja.

Set posuda za ulje, sirće, so i biber još pre par godina je za Alessi dizajnirao Piter Cumtor, ali je tek sada dostupno ljubiteljima specifično formalne estetike ovog arhitekte. Inspiracija stalaktitima, stalagmitima i kristalima izvede-na je u staklu i posrebrenom čeliku.

Gabriele Kiave i Lorenca Bocoli potpisuju ren-de za sir Cheese Please, proizvod koji ima šanse da bude jedan od Alessijevih najvolje-nijih. Osim simpatičnih forme i naziva, ovo je i veoma funkcionalan komad sa pažljivo pro-duženim otvorima za rendanje, naročito po-godnim za tvrde sireve kao što su parmezan i pekorino.

Food

80

Quick&Easy

81www.bestfood.rs

SOS SA RIBIZLAMA I CRNIM VINOMPOTREBNO JE: 1 KAŠIKA PUTER, 1 GLAVICA CR-VENOG LUKA, 50G RIBIZLI, 9 KAŠIKA CRVENOG VINA, 2-3 KAŠIČICE ŠEĆERA, KORICA POMORAN-DŽE, RUZMARIN I 1 KAŠIČICA GUSTINA.

1. U šerpicu sipati kašiku putera i dodati sitno isce-kanu glavicu crnog luka. Propržiti na srednjoj tem-peraturi.

2. Dodati 50g ribizli, 6 kašika crvenog vina, 2-3 kaši-čice šećera, malo korice od pomorandže i ruzmarin.

3. Kuvati 10ak minuta.

4. U 3 kašike vina razmutiti 1 kašičicu gustina, do-dati sosu i promešati. Preliti preko mesa po vašem izboru.

LarisaRaičević

larisa.raicevic@bestfood.rs

82

Quick&Easy

83www.bestfood.rs

JAPANSKIUMAKPOTREBNO JE: 1 ŠOLJICA MAJONEZA, 1 KAŠIKA PIRINČANOG SIRĆETA, 1 KAŠIKA VODE, ½ KAŠIČICE ŠEĆERA, ½ KAŠIČICE BELOG LUKA U PRAHU, 2 KA-ŠIČICE KEČAPA, ½ KAŠIČICE ĐUMBIRA U PRAHU, ½ KAŠIČICE SENFA, ½ KAŠIČICE MLEVENE PAPRIKE, ½ KAŠIČICE ČILI SOSA ILI ČILIJA U PRAHU, SO I BIBER.

1. Sve sastojke dobro promešati u posudi.

2. Ohladiti sat vremena u frižideru.

Služiti uz suši, meso, ribu..

LarisaRaičević

larisa.raicevic@bestfood.rs

leci^Ručak koji

Sunday Menu

85www.bestfood.rs

Sunday Menu

86

Pošto smo svi, neminovno, prošli kroz talas prehlada i gripa, možda nam je dosta žurbe kroz kuhinju i ležanje po krevetima, pa smo, nadam se svi spremni da se malo igramo u kuhinji. Uz malo organizacije, omiljenu muziku i prijatno društvo, nije komplikovano da malo razmrdate svoj nedeljni ručak. Rešenje, pored idealnog štimunga za kuvanje, može biti u kombinaciji tekstura ili u nesvakidaš-njoj prezentaciji običnih namirnica. Lagana povrćna supa sa krpicama, je idealan početak bilo koje trpeze, kao i naj-bolji prijatelj, pored domaće pileće supice, u borbi protiv prehlada i gripa. Njenu lakoću savršeno će protkati svilen-kaste krpice od jaja, koje iako deluju delikatno, ovoj supi daju proteinsku snagu.

Brodići od tikvica ne samo da će se dopasti svima koji ih probaju, već će u ponedeljak biti razlog što žurite kući sa posla, da biste prvi stigli do onoga što je eventualno osta-lo od nedeljnog ručka.

Planirajte unapred, pa količinu za salatu od jaja, slobodno učetvorostručite, i jedite cele nedelje. Možda neće živeti sedam dana kao sarma, ali možete očekivati da joj se ra-dujete par dana sigurno.

Ako vam je nedelja jedini dan kada imate prilike da se od-morite, pre podne uz kuvanje ručka, pristavite kompot od jabuka. Iznenadite sebe blagim prirodnim ukusima, koji će vas skoro sigurno podsetiti na bezbrižno detinjstvo, i kako je u stvari lepo i lako biti – vi.

AnaMesaroš

ana.mesaros@bestfood.rs

87www.bestfood.rs

DESERT

SUPA

GLAVNO JELO

PRILOG

Pikantni kompot od jabuka

Bistra supa sa krpicama

Brodići od tikvica sabelim mesom i krutonima

Punjena jaja u mileramu

Potrebno je: 1 kisela jabuka, 1 slatka jabuka, 1 kruška, 5-6 suvih šljiva, 2 kašičice

suvog grožđa, štapić cimeta, 5-6 karanfilića, vanilin šećer,

malo bibera u prahu

Pptrebno je: 2 srednje tikvice, 100g krutona, 300g pilećeg belog mesa, 10g parmeza-na, 1 glavica crvenog luka, pavlaka za kuvanje, 1 jaje,

kim, so i biber.

Potrebno je: 4 tvrdo kuvana jaja, 10 g pršute ili suve

mesnate slanine, 10 g kačkavalja, 300ml milerama,

sveža mirođija i peršun, 2 čena belog luka, ½ šolje

jogurta

1. Suvo voće stavite dan ranije u posudu sa vodom da nabubre. 2. Sveže voće oljuštitie i stavite u lonac za kuvanje. Na pola kuvanja stavite štapić cimeta, karanfilić, vanilin šećer i biber.

1. Sveže tikvice ne ljuštiti nego ih samo prepoloviti uzduž da se dobiju brodići. Kašikom izvaditi unutrašnji deo koji sadrži sitne koščice kako bi napravili mesta za punjenje. To što ste izvadili sačuvajte u zamrzivaču za supu.2. Tost hleb isecite na veličinu kockica belog mesa, i propržite na maslinovom ulju ili puteru, na jakoj vatri, ili ih ispecite u rerni kako biste dobili krutone.

1. Tvrdo kuvana jaja preseći na pola, izvditi žumanca i staviti u posudu za mešanje. Poređati belanca u posudu za serviranje.2. Žumancima dodati veoma sitno seckanu pršutu ili slaninu i prome-šati. 3. U smesu dodati, sitno seckanu mirođiju, 1 čen belog luka, zgnje-čen ili sitno seckani i sitno rendani

1. Na maslinovom ulju prodinstajte sitno seckanu šargarepu, paškanat, beli luk i praziluk. Dodajte dve šolje vode i stavite na kockice seckani krompir i mesnati deo od tikvica. 2. Za 15 minuta kuvanja na srednjoj vatri, dodajte pola kockice supe i krafiol, ali ga prethodno razdelite na manje cvetove.

3. Kuvajte jos 10 minuta, pa pojača-jte vatru i neprestano mešajući supu razbijte u nju jedno jaje. Mešajte dok se jaje potpuno ne skuva i pretvori u krpice koje plutaju.

3. Kuvajte sve dok ne ocenite da će voće početi da se raspada. Da biste sprečili raspadanje komada, voće stavi-te u vrelu vodu i tako počnite kuvanje. 4. Servirajte u providnim šoljama.

3. Pileće belo meso, iseckano na kocki-ce 3x3 cm dinstajte na sitno seckanom crvenom luku oko 10 minuta. Poso-liti i pobiberiti. U posudu za mešanje stavite 1dl pavlake za kuvanje i 1 jaje, promešajte i u to dodajte belo meso, krutone, kim i parmezan. Smesom napunite tikvice. 4. Pecite u rerni oko 20 minuta na najjačoj vatri, ili dok ne vidite da se smesa zgušnjava tikvice dobijaju boju na obodima.

kačkavalj. Promešati da smesa bude konzistentna i napuniti njome šupljine u belancima.4. U pavlaku dodati jogurt, gnječeni čen belog luka, mirođiju, i ostatak smese sa žumancima. 5. Preliti jaja, i ostaviti u frižideru oko sat vremena da se ukusi slegnu. Pri serviranju staviti po površini svež peršun.

Potrebno je: šaka na kolutove seckanog praziluka,

1 šargarepa, 1 paškanat, karfiol, količina da stane u

šaku, 1 manji crveni krompir, mesnati deo tikvica koji os-tane od spremanja brodića,

1 jaje, 1 čen belog luka, ½ kockice povrćne supe.

Shopping

90

Shopping

GEDŽETI KOJEMORATE IMATIGedžet (gadget) je engleska reč koja označava neki uređaj ili napravu. U suštini, to su sve one male stvari bez kojih odjed-nom ne možemo, a do pre deset godina one nisu ni postojale. To su telefoni, tableti, nukovi, kindlovi i mnogi drugi. Ono što u kuhinji smatram gedžetom je neka stvar ili alat bez kojeg ne mogu, a relativno skoro sam ga otkrila i sa uživanjem počela da ga koristim.

OK, znam da ovo nije novost ali je ja imam od prošle nove godine, kada sam je dobila na poklon (hvala ti mama!). Ove vage najčešće idu do težine do 5kg, tako da može-te štošta na njoj izmeriti. Vrlo je praktična, posebno ako pravite kolače ili torte i morate biti precizni, jer vam meri sve do tačno u gram. Moja vaga (a mislim i da velika većina drugih) ima dugme koje pritisnete kada hoćete da je vratite na nulu. To e ne-verovatna stvar, jer možete sve da izmerite u istoj činiji. Samo pritisnete dugme i dodajete ostale sastojke. Digitalnu vagu možete da kupite u bilo kojoj prodavnici koja ima tehniku. Ako ste osoba koja dosta vremena pro-vodi praveći kolače, ovo je prava stvar za vas.

Digitalna vaga

IvanaSandić

ivana.sandic@bestfood.rs

91www.bestfood.rs