2011 GLAS BIBLIOTEKE

182011

GLAS BIBLIOTEKE

GLAS BIBLIOTEKEÂSOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO

182011

GLAS BIBLIOTEKEÂSOPIS ZA BIBLIOTEKARSTVO

18/2011

â~ak2012

ISSN 0353-7595ISSN 2217-9747 (Online)

Редакцијадр Дејан Вукићевић

мр Маријана Матовићмр Гордана Ђилас

Оливера НедељковићБогдан Трифуновић, М. А.

Наташа ПоповићДаница Оташевић

Главни и одговорни уредникДаница Оташевић

Оснивач и први уредникЉубомир Марковић

Лектор и коректормр Маријана Матовић

Превод резимеа на енглески језикТијана Мутавџић, М. А.

Графичка реализацијаМиленко Савовић

ИздавачГрадска библиотека

„Владислав Петковић Дис“Чачак, Господар Јованова 6

Тел/факс: 032/223-608; 222-098www.cacak-dis.rs

Е-mail: [email protected]

ШтампаГрафичка радионица „Артера“ д.о.о. - Чачак

Тираж 300

5

Упутство за ауторе радова налази се на адресиwww.cacak-dis.rs/izdanja/casopisi/glas-biblioteke

Штампање часописа помогло је Министарство културеРепублике Србије

РАЈСКИ ТРАКТАТили

БИТИ ДОСТОЈАН[1]

Драге колегинице и колеге,Поштовани пријатељи овог дома,Цењени жири овогодишњег уваженог признања с именом Марије Илић

Агапове рекао је: аксиос. И ја сам се, одмах по сазнавању те вести, запитао: јесам ли доиста достојан? Јесам ли достојан да примим одличје које заслужују и многи други, и многи од вас?

Одговор на то питање не знам и не верујем да ћу га икада сазнати.Оно што засигурно знам јесте да сам у нашу струку ушао као већ форми-

рани књигољубац, српскије речено библиофил, потом сам постао библиотекар, а убрзо затим и библиограф. Бавим се књигама, пишем о њима, те сам у неку руку и библиолог. Ако се узме и да сам студирао светску књижевност, а књига је и ту опет у корену, као што је у корену свега, све то скупа имплицира да сам – библи-оман, чега се ја не одричем. Да је библиоманија веома тешка, заправо неизлечива болест, види се и по томе што књиге не само да библиографски описујем, но их и читам, па и стварам.

Књиге, дакле, обрађујем, те је њима непрестано крцат мој радни сто, рад-ни простор испуњен је њима, стамбени такође. У мојој канцеларији на белим чистим зидовима само су два записа, онај чувени Борхесов: Увек сам замишљао да рај мора бити нека врста библиотеке, и један мање познат, Хорацијев: Ако имаш библиотеку која гледа на мали врт, ништа ти не недостаје. Како радим у Народној библиотеци Србије и мој радни простор гледа на Карађорђев парк, то би требало да значи да сам већ у рају и да ми ништа више не треба.

По цену да ме прогласите и књижним фанатиком или чак лунатиком, открићу вам и једну малу интимну тајну: када се нађем сам у огромном депоу библиотеке, окружен стотинама хиљада књига, као међу добрим старим прија-тељима, чујем ту специфичну врсту тишине коју је могуће доживети само међу књигама, осетим мир и спокој, усудио бих се чак да кажем, неку врсту среће.

Књиге су, једном речју, мој усуд. И ја ту не бих ништа мењао.

[1] Реч на додели Награде „Марија Илић Агапова“ за најбољег библиотекара града Београда, Библиотека града Београда, 11. јануар 2012.

6 7ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012.

РАЈСКИ ТРАКТАТ

МАША МИЛОРАДОВИЋ, 1969- Народна библиотека СрбијеБеоград

ФОТОГРАФИЈА У БИБЛИОТЕЦИ- о каталошкој обради фотодокумената

са примерима из Збирке фотодокумената Народне библиотеке Србије -

Сажетак: Чланак се бави каталошком обрадом фотографија у библиотекама, специфичним проблемима везаним за ову врсту грађе, примени међународног стандарда за опис некњижне грађе, посебно оним његовим сегментима који се примењују на обраду фотографија. Укратко је приказана Збирка фотодо-кумената Народне библиотеке Србије, а проблеми каталогизације дати су на основу примера из праксе. Истиче се потреба повезивања библиотека које сабирају фотодокумента са другим сродним институцијама – архивима и музејима, на заједничком послу заштите ових културних добара.

Кључне речи: фотографија, каталогизација, некњижна грађа, ISBD (NBM)

О фотографији

Фотографија се јавља у првој половини 19. века, као резултат технолошког напретка и жеље и потребе да се што прецизније сачува визуелна информација. Од тих, рекло би се, ексклузивних почетака, фотографија је до данас прешла дуг развојни пут када постоји у најразличитијим областима – као аматерска, профе-сионална, уметничка, документарна, новинска или научна. Скупљају је, обрађују и представљају јавности музеји, архиви и библиотеке. Свака од ових институција има свој приступ обради и презентацији фотографија, али им је заједничко да је „фотографија егзистирала као помоћно, успут прикупљено, сепаратно, површно обрађено средство којим се више илуструје допунска информација о важнијим експонатима. Однос према великим збиркама које немају верификовану вредност

УДК: 025.3/4:77 027.54:026.06(497.11)

*Марија Илић Агапова на некој од страница своје Илустроване историје

Београда пише: „Без библиотека није могуће замислити културни напредак, јер су оне главно помоћно средство код сваког научног рада.“ Иако ова мисао на први поглед личи на опште место, није тако, морам се сагласити с њом да је наша струка помоћна, али не треба сметнути с ума, како и она каже – главна помоћ-на. Уместо што од ње на силу правимо водећу науку, која то није нити ће икада постати, ваљало би више порадити на њеном признавању и достојанству, што се постиже пре свега „орањем“ библиографских јединица, али и љубазношћу према корисницима, ентузијазмом у раду и љубављу према обома.

Захваљујем жирију што ми је омогућио да данас примим ово угледно признање у овом храму књиге чији значај из дана у дан све више расте као што расте и сам град, у овом граду у који сам дошао пре безмало три деценије и који је постао мој, и то је све више, јер почињем да волим чак и његове нове делове за које сам некоћ сматрао да се не могу волети.

Чланови жирија су, дакле, рекли да сам достојан овог признања, а ја ћу се потрудити да то и постанем, стрепећи све време од Проповедника који ту негде, из прикрајка, вреба и шапуће: таштина над таштинама, таштина над таштинама…

Хвала!Др Дејан Вукићевић

М Р Е Ж А


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ

АФОТОГРАФИЈА У БИБЛИОТЕЦИМАША МИЛОРАДОВИЋ

јасно да се том темом теоретски врло мало и врло фрагментарно бавило. Изгледа да је тек велики замах дигитализације скренуо пажњу на некњижну грађу, по-себно на фотографију, па је и она постала присутнија и видљивија. У библиоте-кама је фотографија у прво време сврставана у помоћне збирке, а затим у збирке некњижне библиотечке грађе[8]. Термин који у свом називу садржи негацију пре је последица нужности да се групише све оно што није књига, па тако постоји и важећи стандард за опис овакве грађе – ISBD(NBM) – Међународни стандардни библиографски опис некњижне грађе.[9]

У последњих десетак година тежиште бављења фотодокументима и, у ши-рем смислу, сликовном грађом, стављено је на дигитализацију, као на несумњиво изузетно значајну активност – значајну као меру лакше доступности и лакшег коришћења, али и као вида заштите грађе. Стиче се утисак да је одушевљење које је подстакнуто новим технолошким могућностима довело до тога да сам садржај и ишчитавање фотодокумената буде гурнуто у други план. Ипак, ника-ко не бисмо смели да занемаримо рад на описивању јединица грађе и искуства која су постојала пре „дигиталне ере“. Наравно, нови медији и нове технологије намећу и другачији приступ неким старим принципима обраде, као и редоследу поступака у раду.

И данас се фотографије најчешће користе као илустрација или помоћно средство, али се потребе корисника све више гранају. Фотографија добија на значају као извор за проучавање (историје, етнологије, архитектуре итд.). Вероватно је фото-грађа овакав досадашњи третман имала због своје релативно кратке историје – фотографија постоји тек нешто више од сто педесет година, а разгледнице још и краће. Међутим, савремена историографска истраживања, рецимо, све више користе фотографије равноправно са осталим врстама историјских извора.[10]

* * *У Народној библиотеци Србије, у оквиру Одељења посебних фондова

постоји Збирка фотодокумената, у оквиру које се чувају збирка фотографија, збирка колекционарских албума и збирка разгледница. Приновљене су, у највећем броју, путем поклона и откупом. Обрађују се према правилима инвентарисања и каталогизације, као и све друге врсте библиотечке грађе. Њихови каталошки записи рађени су применом стандарда ISBD(NBM) у COMARC формату и имају своје место у електронском каталогу Народне библиотеке Србије, а тиме и у узајамној бази ВБС. Збирку фотодокумената чине три целине – збирка фотографија, коју, поред општег фонда од десетак

[8] О томе, као и критеријумима за разврставање некњижне грађе у завичајне фондове: Дејан Вукићевић, Завичајни фондови, Београд, 2011, стр. 65.[9] Док се, нпр., у архивима примењује ISAD(G) – Општи међународни стандард за опис архивске грађе.[10] О томе више у тексту Мирослава Перишића, „Визуелна историја. Зашто?“, У: Балкански ратови, фото-запис Самсона Чернова, Београд , 2010, стр. V–VII.

појединачних слика или колекције у целини, неселективна политика прикупљања, недовољан напор при сређивању, опису, заштити и непризнавању (понекад и манипулацији) сазнајних садржаја фотографије, довела је до парцијалног односа према фотографском наслеђу“.[1]

Енциклопедијска дефиниција фотографију тумачи као трајну слику на-сталу деловањем светла на одређену површину која је осетљива на светлост, а сам термин је настао од грчких речи фос, фотос – светлост и графеин – писати.[2] Стандард ISBD (NBM)[3] фотографију дефинише као „непровидни отисак про-изведен деловањем светла на осетљивији филм“.[4] У библиотечке фондове, под називом фотографија улази свака јединица сликовне грађе настала на овај начин – у форми негатива (на стаклу, филму или фолији) или позитива фотографије (било да је контакт-копија или повећање) који може бити развијен на папиру, картону, порцелану, металу или стаклу, или бити дигитална копија.[5] Фотографији сродна врста грађе су разгледнице, дефинисане стандардом као слике, произве-дене на картону, намењене за слање поштом, без коверте. Блиске фотографији по садржају, разгледнице су, према неким старијим ауторима,[6] биле сврставане и у примењену графику. Оно што их по форми разликује од фотографије јесте претежна техника израде (штампа). Међутим, постоји и читава једна група разгледница, које су израђиване и фотопоступком,[7] тако да се у извесној мери преклапају критеријуми који дефинишу ове две групе сликовне грађе.

О фотографији је писано много, како из угла теорије уметности и умет-ничке критике, тако и са аспекта технологије израде и фотографских поступака, а релативно је богата и литература која се бави конзервацијом и рестаурацијом. Овај чланак има за циљ да опише пут фотографије од њеног уласка у библиотеку до тренутка када се она предаје кориснику, дакле да се бави принципима њене каталошке обраде – с једне стране прописане стандардима, а с друге проблемати-зоване природом самог медија. Увидом у литературу о некњижној грађи постаје

[1] Дарко Ћирић, Градски номад : београдски записи фоторепортера Александра Аце Симића, Београд, 2011, стр. 8.[2] Enciklopedija likovnih umjetnosti 2, Zagreb 1962, стр. 299.[3] У даљем тексту стандард. [4] ISBD (NBM) međunarodni standardni bibliografski opis neknjižne građe, Beograd, 2006, стр. 114.[5] Детаљније о овоме: Deana Kovačec, Standardni postupci u obradi i zaštiti zbirki fotografija, у: Arhivski vjesnik, God. 48 (2005) Zagreb, dostupno i као http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=10629[6] Драго Никчевић и Љубица Штављанин, „Прилог обради једног дела посебних фондова Народне библиотеке“, у: Библиотекар, год. 15, бр. 6 (1963), Београд, стр. 485–498.[7] Познате у литератури на енглеском језику као RPPC или “real photo postcards”, фо-тографије чију је израду са полеђином као код разгледница и намењене слању поштом, увела компанија Кодак 1903 из рекламних разлога. И код нас су издаване и дистрибуиране разгледнице израђене фотопоступком, а биле су намењене слању поштом.


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


Пре израде каталошког записа, потребно је утврдити податке релевантне за опис, који најчешће не постоје на самој фотографији. То намеће потребу при-ступања свакој фотографији као посебном предмету истраживања и захтева ко-ришћење најразличитијих извора. При обради фотографија потребно је утврдити што више података, датум њеног настанка, имена личности које су снимљене, називе зграда, улица, тргова. Сваки нови податак нам повећава информативну вредност фотографије. Доследна употреба стандарда дозвољава и да у одређена поља уносимо ознаке за случајеве кад нам нису познати аутор, место и/или време настанка фотографије, али то не би требало да нас ослободи потребе да исцрпимо све начине како бисмо до ових података дошли, с обзиром на то да фотографија као библиотечка грађа представља врло специфичан извор за најразличитија истраживања и намене. Управо овде до изражаја долазе креативност каталоги-затора и истраживачки дух.

Када се говори о идентификацији фотографије, врло је важна сарадња између сродних установа.[11] Ту нам од помоћи може бити читав низ приручника, изложбених каталога и монографија, па и усмених извора. Такав приступ ће нам помоћи да избегнемо недоумице или утврдимо право датирање и/или наслов поједине фотографије. За пример наводимо веома познате и често објављиване ратне фотографије из Првог и Другог балканског рата и Првог светског рата ратног фотографа Ристе Марјановића. Његове фотографије објављиване су за различите потребе, са различитим легендама, неретко су снимци из балканских ратова били коришћени у пропагандне сврхе на изложбама које су приређиване у иностранству током Првог светског рата. Тако се касније погрешно датирање или податак о месту настанка снимка некритички преносило. Због тога треба у највећој могућој мери консултовати изворе – оновремену штампу и/или архивску грађу.

Стандард одређује редослед елемената описа и утврђује систем интер-пункције за опис. Обрађивач преноси садржај јединице у вербални језик. Опис јединице чине садржај, форма и материјал. Стандард такође прописује и изворе података за опис, употребу интерпункције и стандардних скраћеница. Главни извор података је сама јединица, извори трајно везани за јединицу и извори ван јединице. Приоритет треба дати извору који је трајно везан за јединицу. Када тај извор даје непотпуне или нејасне податке, приоритет се даје извору који на најприкладнији начин идентификује јединицу. Пракса показује да најчешће пред собом имамо фотографију без наслова. Према стандарду „[к]ада на јединици не постоји заједнички наслов (а не ради се о јединици која садржи два или више дела без заједничког главног стварног наслова, у посебној угластој загради на језику и писму јединице, додаје се одговарајући податак или изборно (поготово за јединицу која не садржи језик) на језику и писму библиографске агенције“.

При давању наслова требало би избећи сваку субјективност, дати што краћи, али довољно информативан наслов. Често нам у формирању наслова може помоћи и нека белешка са реверсне стране, или у пратећем материјалу уз

[11] Светлана Довниковић, Александар Радовић, „Перспективе презентовања и вред-носвања библиотечке грађе некњижне“, у: Библиотекар 1-4 (2010), Београд, стр. 63.

хиљада фотографија, чини легат Бранибора Дебељковића од око 1.500 ори-гиналних ауторских дела тог мајстора фотографије; збирка разгледница и збирка колекционарских албума.

* * *Многе недоумице јављају се управо око каталошке обраде фотографија у

библиотеци, те овај рад представља покушај њиховог разрешења коришћењем примера из праксе. Ради се о специфичној грађи, где нам струка поставља ок-вире обраде, налаже примену међународних стандарда чија је основна сврха да се обезбеди усаглашена алфабетска каталогизација и да се олакша преношење записа у машински читљив облик. Стандарди за библиографску обраду библи-отечке грађе сврставају фотодокументе у некњижну грађу, што је врло обимна и разнородна група, у коју улази већина оне библитечке грађе која није књига у свом класичном облику. Овде само назначавамо овај терминолошки проблем, и сасвим кратко скрећемо пажњу на потребу за неким срећнијим терминолошким разграничењем који ће пракса тражити, јер је оно што се сада подразумева под некњижном грађом јавља у све разноликијим облицима, и на новим медијима, и у све већем броју, а потпуно је равноправна са класичном библиотечком грађом (књигама, часописима, рукописном грађом).

Према стандарду – под монографским некњижним јединицама се подра-зумева читав низ јединица чија је примарна намена пренос идеја, података и естетског доживљаја. Као једна од општих група издваја се сликовна или графичка грађа. Сликовна грађа, према стандарду, обухвата и плакате, који врло често имају само текстуални штампани садржај. С друге стране, када користимо термин графичка грађа, неадекватан је ако су у питању фотографије – оне нису настале графичким поступком. Без обзира на то који од ова два термина користимо (у пракси је усвојен термин сликовна грађа) ова грађа обухвата дводимензионалне слике (или скуп слика) које су у свом оригиналном облику произведене разли-читим техникама као што су цртање, сликање или фотографисање. Као посебне ознаке грађе стандард набраја блок, графички лист, посебне графичке процесе (литографија, бакрорез, дрворез...), дидактички графички лист, дидактички лист, зидну табелу, карте за игру, плакат, разгледницу, слагалицу, слику, стереографску слику (дијапозитиви, дијакопије и сл.), технички цртеж, уметничку репродукцију и, напослетку и фотографију.

Поступак обраде некњижне грађе у библиотеци у формалном смислу не раз-ликује се од поступка обраде књижног фонда – обе врсте грађе пролазе кроз исте фазе обраде – набавку, инвентарисање и сигнирање, каталогизацију и класификацију, смештање и чување и давање на коришћење. При инвентарисању и сигнирању кори-сте се општа упутства која важе за сваку врсту грађе. На сваку јединицу се уписују инвентарни број и сигнатура и ставља печат и то искључиво са реверсне стране. Требало би користити посебне оловке са бескиселинским водоотпорним мастилом које не бледи. Маркице или налепнице би требало стављати на заштитне омоте од одговарајућих материјала, никако директно на фотографије или разгледнице.


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


издавања можемо само да претпоставимо, наводимо га у угластим заградама са знаком питања . – [Шабац?]. Напослетку, ако смо исцрпли све могућности које нам стоје на располагању и не можемо да утврдимо место издавања или дистри-буције, у угластим заградама стављамо скраћенице . – [Б. м. ] – за ћирилични опис, односно – [S. l.] за латинични.

Иза места издавања, према стандарду, наводи се назив издавача и/или дистрибутера. Код фотографија издавачем ћемо сматрати фотографски атеље или новинску агенцију. Уколико су нам познати и атеље, односно агенција и фо-тограф, издавачем ћемо сматрати агенцију, односно атеље, а фотографа аутором. Уколико немамо податак о атељеу, односно агенцији, издавачем сматрамо аутора фотографије. И напослетку, уколико не можемо да утврдимо аутора, уносимо у угластим заградама скраћенице – [б. и.], односно – [s. n.], у зависности од писма које се користи у опису.

Фотографије у највећем броју случајева нису датиране, али би требало настојати да се датум њиховог настанка што прецизније одреди. За навођење датума користе се следеће могућности:

- [1892?] могући датум- [око/ca. 1892] приближан датум- [не после 1875] најкаснији могући датум- [не пре 1916] најранији могући датум- [1814 или 1815] алтернативна година- [између 1906 и 1912] распон година- [189–] сигурна деценија- [189–?] могућа деценија- [18– –] сигуран век- [18– –?] могући век.Код библиотечке грађе има случајева датирања према календарима разли-

читим од грегоријанског, што је код фотографија и разгледница изузетно ретка појава, с обзиром на то да најчешће нису ни датиране. Ипак, ако такав случај постоји, датуми се уносе у облику какав је на јединици, са еквивалентним да-тумом грегоријанског календара, кад га је могуће утврдити, у угластој загради, као у следећем примеру:

VIAGGIO in Italia deo lavoratori Jugoslavi [Slikovna građa]. - [Roma] : Confederazone fascista dei lavoratori dell' industria, settembre XVI [i. e. 1938]. - 1 album (54 fotografije) ; 34 x 27 cm

Овде се ради о албуму фотографија који је приређен приликом посете Југословенског радничког савеза (Југораса) Италији у септембру 1938. године. На корицама је отиснут наслов (Viaggio in Italia deo lavoratori Jugoslavi), назив организације коју сматрамо издавачем (Confederazone fascista dei lavoratori dell' industria) и датум settembre XVI. Ово је датум календара фашистичке ере,

фотографију. У неким случајевима није лоше потпуно је преузети (свакако, уз критичко ишчитавање), јер, будући да је настала у намери да пружи објашњење о садржају, често је врло информативна сама по себи – одсликава дух времена, каткад садржи и неки језички архаизам који значењу даје додатну нијансу.

Уколико имамо оригиналне новинске фотографије, требало би да истражимо да ли су објављиване у штампи. НБС је добила колекцију новинских фотографија професионалних фотографа браће Бркан, где је већини могло да се одреди аутор-ство на основу печата/факсимила фотографа на полеђини и белешке техничког уредника који их је припремао за штампу – садржао је типографске мере и наслов. Остале податке – наслов фотографија, али и детаље о садржају било је потребно потражити у штампи у којој су објављиване. Коришћење локалне периодике за идентификацију фотографија посебно је од значаја при идентификовању фотог-рафија у завичајним збиркама. Наслов се у таквим случајевима може преузети из штампе, с тим да се у подручју напомена наведе податак о извору. Новинске или агенцијске фотографије најчешће на полеђини имају печат на коме је било потребно уписати све податке релевантне за фотографију, па то можемо сматрати поузданим извором података о аутору, наслову, месту и времену настанка.

Када су аутори професионални фотографи, неретко на реверсну страну фотографије стављају свој печат. „Реч је о ауторском печату којим се потврђује изворност снимка. [...] Ова потврда је драгоцен путоказ музејским истраживачи-ма, али се показало да има случајева када њен исказ ваља узети са резервом.“[12] Исти критички приступ треба задржати и приликом коришћења ауторових или других бележака на самој фотографији. Посвете исписане на једној или другој страни фотографије представљају добар путоказ за идентификацију и датирање.

Сваки од наведених примера додељивања наслова, пратиће напомена која га објашњава. Нпр.: Наслов преузет са реверсне стр. Или: Наслов дао каталогизатор.

Под местом издавања стандард подразумева име града или друге локације повезане са називом издавача. Место издавања код фотографија налазимо на аверсној или реверсној страни картона на који је каширана фотографија, као што је случај са примерцима из 19. и с почетка 20. века. На оваквим примерцима постоје и подаци о адреси фотографског атељеа, што је незанемарив податак за изучавање локалне историје. Ауторски печати или печати новинских агенција такође често садрже и податак који ћемо третирати као место издавања. Код старијих фотографија назив места ћемо у каталошки запис пренети онако како је наведен, с тим да треба разрешити сваки страни и/или промењени назив. Пример – на фотографији је утиснут назив Брод на Сави, који ћемо у каталошку јединицу пренети у овом облику, али ћемо у угластим заградама навести важећи назив [тј. Славонски Брод]. Најчешћи случајеви су, наравно, они где на фотографији не постоји наведено место издавања, али утврдили смо га из извора ван јединице. У том случају, податак се наводи у угластим заградама [Београд]. Уколико место

[12] Дарко Ћирић, Градски номад : београдски записи фоторепортера Александра Аце Симића, Београд, 2011, стр. 10.


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ

А

ФОТОГРАФИЈА У БИБЛИОТЕЦИМАША МИЛОРАДОВИЋ

који је коришћен од почетка Мусолинијеве владавине до капитулације Италије (1922–1943), тако да га разрешавамо додавањем 16 година на 1922.

Следећи податак који се у каталошком опису наводи је посебна ознака грађе – идентификује одређену врсту грађе којој припада јединица. Наводи се број физичких делова јединице арапским цифрама, иза чега иде посебна ознака грађе. То нам пружа и могућност да једним каталошким записом обухватимо већи број сличних јединица, као у следећем примеру:

ЦРЊАНСКИ, Милош, 1893-1977 [Вида Црњански у Риму] [Сликовна грађа] / Милош Црњански. - [Б. м. : б.

и., 1939?]. - 6 фотографија : црно-белих ; 9 x 14 cmНасл. дао каталогизатор. – Шест сличних портрета Виде Црњански, које

је снимио Милош Црњански током боравка у Риму 5. 9. 1939. Могуће је навести и даље мере опсега, нпр.: 1 албум (50 фотографија). После

посебне ознаке грађе наводи се техника израде фотографије – црно-бела, у боји, тонирана смеђе и сл.

Димензије фотографије наводе се у центиметрима, и заокружују се до следећег пуног центиметра (висина х ширина). Ако су јединице овалне – уноси се дужина вертикалне осе и у загради реч „овално“:

. – 1 фотографија : црно-бела ; 16 cm (овал)Ако су јединице различитих величина, уноси се димензија највеће јединице

и следи „и мање“:. – 6 фотографија : у боји ; 13 х 18 cm и мањеДимензије се наводе за фотографију или картон на коме су каширане, али

уколико постоји значајна разлика међу њима, већа димензија се уноси у подручје напомена, као у примеру:

. – 1 фотографија : црно-бела ; 13 х 18 cm

. – Каширана на картон 20 х 30 cm У напомену се уноси и објашњење за неки неуобичајен формат (нпр. фор-

мат мушл, где је фотографија оријентисана усправно по дијагонали квадрата) као у сле-дећем примеру:

SVIRČEVIĆ, Franjo [Ženski portret] [Slikovna građa] / Franjo Svirčević. - Osijek : F. Svirčević, [s. a.]. - 1 fotografija : crno-bela ; 7 x 7 cm. Fotografija u formatu mušl.

Последње подручје описа, али међу нај-важнијима, јесте поље напомена. Оне ближе

одређују и наглашавају формални опис на местима где правила описа не дозвоља-вају да се унесу одређени подаци. Врста и опсег напомена зависе од библиотеке и захтева корисника. За свако поље описа које смо навели у угластим заградама, требало би у напоменама дати објашњење. Најзначајнија ће нам бити напомена о садржају и напомене које дају преглед садржаја. За фотографије којима смо сами формирали наслов, или наслов није довољно информативан, у овом пољу можемо дати кратко објашњење садржаја. Напомену која даје преглед садржаја користићемо и да набројимо личности које се појављују на групној фотографији или да опишемо грађевину, споменик или ситуацију приказану на фотографији, дајући том приликом и кратке додатне податке.

Стандард прописује и подручје стандардног броја (или алтернативних бројева) и података о доступности – у електронским каталозима у ово поље може да се уноси линк ка дигитализованој јединици. Пример:

ДЕБЕЉКОВИЋ, Бранибор, 1916–2003 [Obala Dunava] [Slikovna građa] / Branibor Debeljković. – Beograd : B.

Debeljković, [oko 1965]. – 1 fotografija : crno-bela ; 18 x 25 cm Način dostupa (URL): http://digital.nb.rs/direct.php?sign=F-4945-091. Посебан део Збирке фотодокумената чине колекционарски албуми. У ранијим

периодима у збирку албума уврштаване су и најразличитије фотомонографије, издавачки албуми и слична грађа.[13] Збирку данас чини преко 200 искључиво колекционарских албума, који се, за разлику од фотомонографија и издавачких албума, не могу сматрати монографијама, јер су уникатни, ретко кад рађени у већем броју примерака. Овакви албуми се чувају и у музејима, где се, међутим, албум третира првенствено као артефакт примењене уметности.[14] Код албума као предмета каталошке обраде у библиотеци, пажња ће се првенствено посветити садржају, идентификацији личности, места, објеката и догађаја овековечених на фотографијама, а тек потом самој опреми.

Примери за обраду албума фотографија:ЈОВАНОВИЋ, Милан, 1863–1944 [Смедерево] [Сликовна грађа] / Милан Јовановић. - [Б. м.] : Милан Јова-

новић, [189-]. - 1 албум (15 листова са 15 фотографија) : црно-белих ; 33 x 42 cm (фотографије 24 x 30 cm).

Насл. дао каталогизатор. - Садржај: Са редута ; Са редута ; Град са Годоми-на ; Мали град ; Ђурђев натпис ; Унутрашност града ; Карађорђево Брдо ; Нова црква ; Стара црква ; Окруж. Началство и Суд ; Виноград Њ. В. Краља ; Болница ; Саветничка улица ; Душанова улица.

[13] Драго Никчевић и Љубица Штављанин, „Прилог обради једног дела посебних фондова Народне библиотеке“, у: Библиотекар, Год. 15, бр. 6 (1963), Београд, стр. 485–498. [14] Видети: Јелена Пераћ, Пренесено сећање : породични фото-албуми из колекције Музеја примењене уметности, Београд, 2008.


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


могућој мери и према њима сврста фотографију. Једна јединица грађе може бити интересантна једнако историчару, етнологу, архитекти, антропологу, сценогра-фу, а задатак каталогизатора је управо да је тако разнородној групи корисника приближи.

Без обзира на то који се софтверски пакет или програм за библиотечку или библиографску обраду користи, колико одговара самој природи грађе, а колико представља прилагођену верзију програма за обраду књига и часописа, важно је да се у библиотечкој бази података OPAC-у нађе раме уз раме са осталим библиотечким јединицама и тако се учини видљивијом. Због тога ћемо у класи-фикацији ове грађе користити постојеће системе класификације и ускладити их са класификацијом остале грађе.

Напослетку, и неколико речи о заштити фотографија. Природа овог медија је таква да су услови за њено чување различити од остале грађе. Најчешће се говори о физичкој и хемијској заштити, конзервацији и рестаурацији. О овоме проблему доста је писано.[15] Управо због природе грађе и мера заштите и чувања препоручује се издвајање фотодокумената из личних фондова и легата и њихов посебан смештај. Везу са легатом ћемо успоставити системом сигнатура или на сличан начин. Посебну врсту заштите чини преснимавање или микрофилмо-вање, а последњих деценија и дигитализација, као технички релативно лако изводљив поступак. Други вид заштите јесте правна заштита која представља прописан начин коришћења и позајмице, поштовање ауторских и сродних права. Колекције фотографија, као и све друге грађе, додатно ће бити заштићене било приређивањем изложби или објављивањем штампаних каталога или моног-рафија.[16] Управо у досадашњем, већ споменутом „парцијалном односу према фотографском наслеђу“ треба да тешње сарађују библиотекари посебних збирки или завичајних фондова[17], архивисти и кустоси на заједничком послу очувања, презентовања и популаризације својих сродних колекција.

[15] Нпр. Бранибор Дебељковић, Чување и заштита фотографија, Годишњак Музеја града Београда, Бр. 33 (1986), стр. 133-149; Nada Čibej, Zaštita arhivske građe – fotografije i razglednice, у: Arhivska praksa, God. 14 (2011), Tuzla, str. 91-101, dostupno na http://www.arhivtk.com.ba/ARHIVSKA%20PRAKSA%2014.pdf ; Deana Kovačec, Standardni postupci u obradi i zaštiti zbirki fotografija, у: Arhivski vjesnik, God. 48 (2005) Zagreb, dostupno i na http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=10629[16] Наведимо само неколицину издања из последње две-три године, као што су мо-нографије Музеја града Београда Фотографије Ристе Марјановића 1941-1944 Биљане Станић, Поглед преко реке : фотографије Градског поглаварства Земуна Љиљане Аћи-мовић, као и студиозни каталог изложбе фотографија фоторепортера Аце Симића кустоса Дарка Ћирића. Архив Србије је 2010. године покренуо издавање библиотеке Визуелна историја, где су у оквиру прве књиге објављене фотографије Самсона Чернова. Народна библиотека Србије објавила је ново и допуњено издање књиге Стара српска фотографија Б. Дебељковића и многе друге.[17] О сарадњи библиотека (пре свега завичајних фондова) са другим институцијама културе: Дејан Вукићевић, Завичајни фондови, Београд, 2011, стр. 110-126.

Албум фотографија Смедерева и околине, дворског фотографа Милана Јовановића. Албуму недостају корице, а фотографије су добро очуване.

908(497.11 Смедерево)"18"(084.12) У овом примеру познат је фотограф, који је сабрао своје снимке, каширане

на картон и повезао их у албум који садржи петнаест фотографија испод којих су одштампани њихови наслови, које је дао сам аутор. Наслов је дао каталогиза-тор. Тачну годину издавања није било могуће прецизно утврдити, али је према постојећим објектима на фотографијама, са сигурношћу одређена као једна од година последње деценије 19. века. У следећој напомени дат је садржај и напо-слетку кратак опис самог албума.

Други пример за обраду албума представља албум на чијим су корицама утиснуте посвета и подаци о месту издавања и издавачу, док је остале податке дао каталогизатор:

[ГРОБНИЦА Алексе Карађорђевића на православном гробљу у Кишињеву] [Сликовна грађа]. - Кишинев : Бессарабское губернское управление, [1910]. – 1 албум (6 листова са фотогр.) ; 34 x 26 cm

Насл. дао каталогизатор. – Албум фотографија са православног гробља у граду Кишињеву и надгробног споменика Алексе Карађорђевића, сина Ка-рађорђевог. Албум је посвећен краљу Петру I Карађорђевићу. Посвета је утиснута на корицама. Снимци су начињени 16. 3. 1910.

726.821:929 Карађорђевић А. (084.12) Трећи пример за обраду албума представља албум интересантан као дело

примењене уметности, који садржи појединачне и групне портрете на основу кога је закључено да се ради о албуму грађанске породице, али (за сада) није била могућа идентификација. Зато је опис претежно формалне природе.

[GRAĐANSKI porodični album 1]. - [S. l. : s. n., između 1870 i 1910]. - 1 album (47 fotografija) ; 28 x 21 cm

Naslov dao katalogizator. - Porodični album iz Banata. Povez je od drveta, presvučenog lakiranim kartоnom sa floralnim motivima u zlatotisku. Nedostaje metalna kopča i hrbat. Sadrži 12 listova od čvrstog kartona sa pravougaonim otvorima za fotografije vizit i kabinet formata. Sadrži 47 fotografija, pojedinačnih i grupnih portreta, snimljenih u ateljeima u Bekeščabi, Budimpešti, Karlsrueu, Beogradu, Pančevu, Zemunu, Novom Sadu, Kikindi, Vršcu i Bečkereku.

Код садржинске обраде свих врста сликовне грађе потребно је обратити пажњу на садржај јединице, а њен физички облик ће бити видљив из општег помоћног броја код УДК класификације (за фотографије (084.12)), а код пред-метне класификације из формалне пододренице (нпр.: Београд – Трг Републике – Фотографије).

Фотографија је многозначна, због чега је врло важно добро урадити пред-метну и стручну каталошку обраду. Из једне фотографије могуће је ишчитати много тога и на каталогизатору је да антиципира корисничке захтеве у највећој


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ

А

ФОТОГРАФИЈА У БИБЛИОТЕЦИМАША МИЛОРАДОВИЋ

PHOTOGRAPHY IN THE LIBRARY- cataloguing of photographs – the examples from the collection

in National library of Serbia -

Summary

The article discusses cataloguing practice in libraries, specific problems about this kind of library material, use of the international standard for description of non-book materials, especially its segments aplicable to photography. There is also a short overview of the collection of photographs in the National library of Serbia and examples of its cataloguing practice. The need for closer cooperation with the institutions such as museums and archives on mutual effort in preservation of this kind of cultural heritage has been underlined.

Key words: photography, cataloguing, non-book materials, ISBD (NBM)

Maša Miloradović

Литература

1. Љиљана Аћимовић, Поглед преко реке : фотографије Градског поглаварства Земуна тридесетих година 20. века, Београд, 2010.

2. Дејан Вукићевић, Завичајни фондови,Београд, 2011.3. Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија, Београд 2005.4. Бранибор Дебељковић, Чување и заштита фотографија, Годишњак Музеја града

Београда, Бр. 33, 1986, стр. 133-149.5. Светлана Довниковић, Александар Радовић, Перспективе презентовања и вредновања

некњижне библиотечке грађе, У: Библиотекар 1-4 (2010), Београд, стр. 63.6. Enciklopedija likovnih umjetnosti 2, Zagreb 1962, str. 299.7. Deana Kovačec, Standardni postupci u obradi i zaštiti zbirki fotografija, у: Arhivski vjesnik,

God. 48 (2005) Zagreb, доступно и као http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=10629

8. ISBD (NBM) međunarodni standardni bibliografski opis neknjižne građe, Beograd, 2006, str. 114.

9. Драго Никчевић и Љубица Штављанин, Прилог обради једног дела посебних фон-дова Народне библиотеке, у: Библиотекар, Год. 15, бр. 6 (1963), Београд, стр. 485–498.

10. Јелена Пераћ, Пренесено сећање : породични фото-албуми из колекције Музеја при-мењене уметности, Београд, 2008.

11. Мирослав Перишић, Визуелна историја. Зашто?, У: Балкански ратови, фото-запис Самсона Чернова, Београд , 2010.

12. Биљана Станић, Фотографије Ристе Марјановића 1941-1944 из збирке Музеја града Београда, Београд 2011.

13. Дарко Ћирић, Градски номад : београдски записи фоторепортера Александра Аце Симића, Београд, 2011.

14. Nada Čibej, Zaštita arhivske građe – fotografije i razglednice, У: Arhivska praksa, God. 14 (2011), Tuzla, str. 91-101, доступно на http://www.arhivtk.com.ba/ARHIVSKA%20PRAKSA%2014.pdf


МР

ЕЖ

АМАША МИЛОРАДОВИЋ

БОГДАН ТРИФУНОВИЋ, М. А., 1977- Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИОВИЗУЕЛНЕ ГРАЂЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

„ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У ЧАЧКУ

Сажетак: Дигитализација аудиовизуелне грађе релативно је ново поље делатности Центра за дигитализацију Градске библиотеке у Чачку. Овај рад даје кратак преглед дефиниција и врста аудиовизуелне грађе, након чега се фокусира на праксу у чачанској Библиотеци када су у питању чување, обрада и дигитализација аудиовизуелне грађе из фонда Завичајног одељења. Детаљно се анализира и пример сарадње јавне установе каква је библиотека са при-ватним сектором, конкретно, локалном телевизијском кућом „Галаксија 32“, у циљу обогаћивања фонда аудиовизуелне грађе, очувања завичајне баштине и дигитализације телевизијске архиве.

Кључне речи: аудиовизуелна грађа, дигитализација, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Телевизија „Галаксија 32“, културна баштина, Чачак, јавне библиотеке

Дефиниција аудиовизуелне грађе

Смернице IFLA за аудиовизуелну грађу и мултимедију у библиотекама (Guidelines for audiovisual and multimedia materials in libraries, 2004, српски превод „Смернице за аудиовизуелну и мултимедијалну грађу у библиотекама и другим институцијама“, превод са енглеског Тања Тасић) дефинишу аудиовизуелну грађу као „сваки снимак звука и/или покретне/или непокретне слике“.[1] Према

[1] http://archive.ifla.org/VII/s35/pubs/avm-guidelines04-sr.pdf

М Р Е Ж А

Српска национална кућа књиге

Савремена читаоница у Народној библиотеци Србије

УДК: 027.022:004(497.11) 026.06:004


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ

АДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИОВИЗУЕЛНЕ ГРАЂЕ У БИБЛИОТЕЦИ У ЧАЧКУБОГДАН ТРИФУНОВИЋ

„Предлогу смерница за вођење завичајних фондова“ из новембра 2011. године (који је израдила радна група у саставу мр Љубица Ћоровић, Марија Орбовић, Нина Милановић, Блаженка Марковић, Татјана Живковић, Миле Тасић, Слађана Субашић, Богдан Трифуновић и др Дејан Вукићевић, координатор),[2] дефиниција аудиовизуелне грађе полази од начина преноса информација, уместо од садр-жине саме грађе: „Аудиовизуелна грађа је грађа чији је циљ да презентује неку информацију помоћу слике или звука, или истовремено и једног и другог, а исто тако, и као средство комуникације за чије је коришћење неопходан преносник.“ У суштини, обе дефиниције су сагласне и комплементарне и као такве описују један део фондова библиотечке грађе који су најчешће у сенци књига и часописа, као „традиционалних“ медија.

Један од разлога недовољне заступљености аудиовизуелне грађе у фондовима јавних библиотека Србије, поред чињенице да се ради о релативно новијем типу грађе када се упореди са штампаним публикацијама, јесте и потреба коришћења додатних уређаја како би се приступило информацијама које су садржане на носачима аудиовизуелне грађе. Каталогизацијом ове врсте грађе, која се налази у различитим форматима и на различитим носачима информација (аудио траке, VHS касете, филмске траке, компакт дискови), као и њеном употребом, јављају се проблеми очувања физичких оригинала и доступности грађе корисницима. Несумњиво се аудиовизуелна грађа мора третирати као и сва остала библиотечка грађа у јавним библиотекама, која бележи информације од значаја за завичајно памћење и опште добро на другачији начин од штампаних публикација. Према томе, једини споран детаљ у овом случају није потреба чувања и приступа садр-жају аудиовизуелне грађе, већ начин чувања, односно метод приступа садржају за садашње и будуће кориснике библиотечких услуга.[3]

Врсте аудиовизуелне грађе

У овом раду термин аудиовизуелна грађа користи се да означи, пре свега, оне садржаје аудио, визуелне или аудиовизуелне грађе (као подврсте грађе) у колекцијама које припадају завичајним фондовима јавних библиотека. Та грађа се налази на многобројним носачима, записана у аналогном или дигиталном формату, а оно што је заједничко за све носаче и формате је потреба коришћења додатних уређаја за претварање записаних информација у људски разумљив облик слике, звука или оба заједно. Генерално, сви носачи могу се поделити на пет основних група: механички носачи (грамофонске плоче и др.), магнетне траке (компакт касете, VHS касете, Betamax...), магнетни дискови (флопи диск, хард

[2] „Смернице за вођење завичајних фондова“ су у тренутку писања овог рада биле у поступку усаглашавања са другим релевантним документима и одобравања од стране надлежних институција и удружења [прим. аут.].[3] Daniel Teruggi, „Can We Save Our Audio-visual Heritage?». Ariadne, Issue 39, 2004, http://www.ariadne.ac.uk/issue39/teruggi/.

диск), фотохемијски носачи (филмске траке на различитој подлози и различите ширине), оптички носачи (компак диск – CD, дигитални видео диск – DVD...).[4] У овом раду највише ће бити речи о магнетним носачима, које Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ претежно поседује у колекцији старе аудиовизуелне грађе или са којима Центар за дигитализацију има искуство у процесу дигита-лизације - аудио касете, VHS/SVHS касете, Betamax.

Чување и обрада аудиовизуелне грађе

Центар за дигитализацију Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ преузео је од Завичајног одељења сву аудиовизуелну грађу која се до тада чувала у оквиру завичајног фонда, са циљем да грађу и даље организовано чува, поред послова дигитализације штампане библиотечке грађе, аутоматизације и одр-жавања информационог система у установи. Та грађа била је неинвентарисана, на различитим носачима (компакт дискови, аудио траке, VHS касете...). Инвен-тарисање и каталошка обрада ове, условно речено, збирке, били су ограничени библиотечким програмом који је тада у установи коришћен, као и непостојањем значајније праксе у стручној заједници Србије, када је аудиовизуелна грађа у јавним библиотекама у питању. Такође, у збирци су се налазили примерци публиковане грађе, као што су аудио и видео издања, заједно са аудио и видео снимцима програма Библиотеке, насталих у периоду с краја 20. и почетка 21. века. Иако је у питању разнородна и разноврсна грађа, на различитим физичким носачима, њихов заједнички именитељ била је припадност завичајној баштини Чачка, било преко ауторства или садржаја аудиовизуелних записа. У грађи су се нашли и примерци који нису припадали завичајном фонду, као што су издања других библиотека, па су одвојени и посебно пописани.

Центар је 2007. године укупно преузео: 23 VHS касете, 22 аудио касете, 57 аудио дискова, 94 видео диска (CD и DVD). Сва грађа пописана је у посебном документу и додељени су идентификациони бројеви, како би се лако пронашао одређени примерак. За чување грађе набављен је посебан орман, са застакље-ним и отвореним полицама, у којима су касете и дискови вертикално сложени, према прихваћеним стандардима за чување грађе. Видео и аудио касете су након процеса дигитализације одложене у затворене и замрачене полице, како би се у постојећим условима рада максимално обезбедили оригинали и њихова трајност.[5]

[4] За детаљан списак носача и аналогно/дигиталних формата види: Smernice za audiovizuеlnu i multimedijalnu građu u bibliotekama i drugim institucijama, mart 2004 (prevodilac Tanja Tasić), str. 15-16. http://archive.ifla.org/VII/s35/pubs/avm-guidelines04-sr.pdf[5] Већ поменуте „Смернице за вођење завичајних фондова“ детаљније се баве и усло-вима чувања грађе која припада завичајном фонду, које библиотека у Чачку тренутно није у могућности да у потпуности испуни: „Смештај и чување ове грађе у јавним библиотекама зависи од типа грађе и њеног физичког стања. Уколико је у питању део


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


У тренутку писања овог текста аудиовизуелна грађа није каталогизована у електронском каталогу Градске библиотеке у Чачку, превасходно из разлога што је у току обрада књижног фонда Библиотеке и аутоматизација позајмице и рада са корисницима, који су препознати као приоритет у стручном раду установе за период 2010-2013. година. За обраду аудиовизуелне грађе користи се обједињени ISBD стандард, а према потреби обрађивачи ће консултовати и ISBD(NBM) стан-дард за некњижну грађу. Потребно је нагласити да је сва аудиовизуелна грађа у Центру за дигитализацију пописана и детаљно описана (у јулу 2012. године било је укупно 29 VHS касета, 24 аудио касете, 81 аудио диск, 298 видео дискова и 47 наслова мултимедије), што ће значајно олакшати њену будућу каталогизацију. С обзиром да у овој колекцији постоје они наслови који припадају публикацијама заједно са различитим снимцима програма установа или снимака насталих из приватних или полуприватних пројеката, каталогизоваће се само публикације, док ће се укључивање осталих наслова у каталог накнадно решити. Садржински, у овој грађи могу се наћи најразноврснији аудио и видео снимци, настали у пе-риоду од неколико деценија с краја 20. и почетка 21. века: снимци Сабора трубача у Гучи, предизборних митинга у Чачку, културних дешавања у граду и околини, информативних емисија, реклама и огласа, снимци значајних догађаја као што су бомбарадовања Чачка 1999. године и друго. Потребно је нагласити и да је успо-стављена успешна сарадња са појединцима из Чачка, аматерским сниматељима и филмофилима, који су уступили делове својих приватних колекција на копи-рање или на поклон Центру за дигитализацију. Овим је колекција аудиовизуелне грађе значајно обогаћена, са разним снимцима из прошлости, приватним видео пројектима или старијим документарним и играним филмовима који припадају завичајној баштини Чачка.[6]

Дигитализација аудиовизуелне грађе

Описани проблем каталогизације непубликоване аудиовизуелне грађе покренуо је запослене у Центру за дигитализацију да размотре начине дугороч-ног чувања и доступности те грађе у будућности. Око половине свих наслова представљају поменути непубликовани наслови (као што су снимци програма установе), па њихов значај за локалну баштину не може бити релативизован у односу на наслове који представљају производе рада музичке или филмске продукције. Потребно је сачувати оба сегмента и обезбедити њихову доступност

завичајног фонда, онда за чување важе правила завичајних фондова: издвојеност од општег фонда у посебним просторијама, ограниченост приступа, застакљене витрине или посебни метални ормани. Оптимална температура 18-21°C. Влажност ваздуха 50-70%. Заштита од директног сунчевог зрачења, као и од великих температурних разлика. Проветравање грађе у једнаким временским интервалима, као заштита од буђи, плесни, микроорганизама итд. Заштита од електро-магнетног зрачења.“[6] Посебну захвалност на овом пољу деловања дугујемо Љуби Новковићу и Драгану Ђуновићу из Чачка [прим. аут.].

крајњим корисницима.[7] Како је један део аудиовизуелне грађе из фонда уста-нове смештен на технолошки превазиђеним носачима за које је све теже про-наћи уређаје за репродукцију аудио и/или видео сигнала (касетофони, видео плејери...), очување и доступност такве грађе у будућности обезбеђује се преко дигитализације.[8] Дигитализација не може сачувати оригинале, али обезбеђује коришћење на савременим уређајима и са савременим форматима, повећава доступност грађе и гарантује очување садржаја записаних информација током дужег временског периода.[9]

[7] Пројекат PRESTO (http://www.presto-project.eu/) водећих институција на пољу архивирања аудиовизуелних колекција Европе, увео је у употребу термин “очување ради приступа” (preservation for access), где је нагласак на доступности садржаја у будућности, испред очувања физичких оригинала. Види: Rischard Wright, “Preserving Europe’s Memory”. Cultivate Interactive, issue 7, 2002, http://www.cultivate-int.org/issue7/presto/.„Смернице за вођење завичајних фондова“ су у тренутку писања овог рада биле у поступку усаглашавања са другим релевантним документима и одобравања од стране надлежних институција и удружења [прим. аут.].[8] Richard Wright, Preservation of Digital Audiovisual Content. DigitalPreservationEurope (DPE) Briefing Papers, Published 10th June 2008. http://www.digitalpreservationeurope.eu/publications/briefs/audiovisual_v3.pdf[9] Аутор је свестан да дигитализацију не треба изједначавати са чувањем и конзер-вацијом грађе, али овде наглашава коришћење дигитализације оригиналне грађе, за коју су неопходни додатни уређаји за декодирање информација у људски разумљивом облику, као технолошки релативно незахтевног начина очувања информација и њихове доступности у будућности [прим. аут.].

Слика 1. Дигитализовани аудио записи архиве Радио Чачка


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ

А

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИОВИЗУЕЛНЕ ГРАЂЕ У БИБЛИОТЕЦИ У ЧАЧКУБОГДАН ТРИФУНОВИЋ

С обзиром да информационо-комуникационе технологије у великој мери смањују разлике између јавних и осталих типова библиотека, дигитализацију библиотечке грађе не карактерише тип библиотеке нити садржај аналогног документа, већ врста објекта који се дигитализује. Из тог разлога следећи пример дигитализације аудиовизуелне грађе, описан у наставку текста, може се условно узети као општи за библиотеке које немају посебно обучене раднике нити лабораторије за дигитализацију аудио-видео сигнала.

Дигитализација аудио трака и VHS касета захтева улазни уређај (аудио дек и VHS читач), уређај за декодирање сигнала и његову трансформацију у дигитални сигнал, записан у одређеном дигиталном формату, уз додатну обраду звука и слике у реалном времену или у пост-продукцији. За јавну библиотеку је прихватљиво да све описано препусти аутоматизованом софтверу (постоје комерцијална и бесплатна решења), јер је квалитет дигиталног документа у таквом случају сасвим задовољавајући, осим у случају оштећења оригинала, када је неопходно ангажовати стручно лице.[10] Наша установа ангажовала је 2010. године стручно лице, које је за потребе Библиотеке дигитализовало део старе архиве Радио Чачка, настале током друге половине 20. века. Радио Чачак најстарија је и најдуговечнија радио станица у Чачку, која се од 1966. године чује у великом делу западне Србије.[11] У архиви су сачувани снимци старих радио емисија или звучних снимака насталих на подручју чачанске општине, као што су сведочења бораца из Првог и Другог светског рата, интервјуи са познатим књижевницима (Иво Андрић, Милош Црњански, Скендер Куленовић, Весна Парун...), уметницима (Радмила Бакочевић, Богић Рисимовић...) и научним рад-ницима (Татомир Анђелић), емисије о прошлости Чачка (Албум старог Чачка), интервјуи личности које су обележиле живот Чачка у 20. веку и други снимци. Добијени су аудио записи у mp3 аудио формату,[12] са основним метаподацима који су тражени у том тренутку, како се може видети на следећој слици:

Библиотека је такође ангажовала спољног сарадника на послу дигита-лизације VHS касета јула 2010. године, које су највећим делом представљале

[10] Више о дигитализацији аудио сигнала у раду Весне Александровић Analogni i digitalni zvuk: Digitalizacija gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja iz fonda Narodne biblioteke Srbije, Преглед Националног центра за дигитализацију = Review of the National Center for Digitization br. 11 (2007), str. 69-77, http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/ncd/11/ncd11069.pdf.[11] Од 2010. године Радио Чачак послује као приватно предузеће [прим. аут.].[12] Иако веома распрострањен и популаран међу крајњим корисницима, mp3 аудио формат за компресију звука (http://en.wikipedia.org/wiki/MP3) није подесан за дуго-рочно чување аудио снимака, превасходно из разлога постојања лиценцних права над софтверским кодом потребним за кодирање-декодирање у mp3 формату, као и из разлога што је MPEG формат за кодирање аудио сигнала (из кога је проистекао mp3) замишљен као формат за пренос аудио пакета а не као формат за аудио документе, па не постоји добро дефинисан метод паковања метаподатака уз саму звучну информацију. Више о томе: “The audio/mpeg Media Type”, http://tools.ietf.org/html/rfc3003.

снимке програма и активности Градске библиотеке у периоду 1999-2004. го-дина, као и продукције са завичајном тематиком других медијских кућа или појединаца. У току неколико месеци Центру за дигитализацију враћене су 23 касете и копије на DVD дисковима, који су пописани, описани и прикључени остатку колекције аудиовизуелне грађе. Ови дискови су такође прошли кроз процес скидања садржаја на хард дискове рачунара и конвертовања формата дигиталног видео диска у AVI (Audio Video Interleave) формат, подеснијег за чување на рачунарима јер у једном документу спрема видео и аудио сигнал. На тај начин су обезбеђене две дигиталне копије оригиналне аналогне грађе, јер је свака VHS касета имала копију садржаја на DVD и копију на хард диску, које су и физички раздвојене. Тиме су остварени високи стандарди у дигиталном очувању (digital preservation) грађе.

Последњу фазу дигитализације грађе која је преузета из Завичајног одељења представљала је дигитализација аудио касета. Процес дигитализа-ције урађен је у Центру за дигитализацију, коришћењем аудио дека, рачунара и софтвера за декодирање аудио сигнала у дигитални. Читава збирка аудио касета копирана је на четири оптичка диска и укључена у колекцију аудио-визуелне грађе.

Дигитализација архиве локалне телевизије

У 2010. години Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ започела је иницијативу међу локалним медијским кућама (новине, телевизије, радио станице) поводом дигитализације њихових архива, са жељом да се део продук-ције медија који припада завичајној баштини пренесе у савремене формате за чување садржаја и похрани у Центру за дигитализацију чачанске Библиотеке. Посебна пажња усмерена је на аудио, видео и аудио-видео архиве, пошто су радници Градске библиотеке Чачак анализом старих снимака из архиве Радио Чачка увидели значај и вредност културне баштине и историјског наслеђа које је садржано у старим аудио и видео записима насталих од средине 20. па до почетка 21. века.[13] Већина старих записа чува се на данас превазиђеним носачима, попут магнетофонских трака или видео касета (VHS, SVHS, Betamax), а нужност брзог деловања била је условљена и чињеницом да стратегија или свест о чувању тих архива скоро ни у једној медијској кући није постојала. Запослени новинари и техничко особље ретко су обраћали пажњу шта се дешава са снимцима након што су били емитовани, да ли су негде похрањени и у каквом су стању након више година.

Из разговора са запосленима (претежно новинарима) и представницима медија у Чачку сазнали смо и да значајан број њих има дилему да ли локалној

[13] Другим речима, дошло се до директног увида о потреби очувања сећања као основ-не људске везе са прошлошћу. Daniel Teruggi, Can We Save Our Audio-visual Heritage?, Ariadne Issue 39, April 2004, http://www.ariadne.ac.uk/issue39/teruggi.


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


библиотеци, као установи културе, и њеним радницима треба дати приступ старим аудио и видео записима зарад преузимања грађе у циљу њене дигитализације. Њихове недоумице проистицале су из неуређене правне регулативе, комплико-ваних питања око ауторских права и њихових носилаца, као и из чињенице да у прошлости није било таквих врста партнерско-пословних односа између једне установе културе и медија. Медији су међу установама културе до сада прона-лазили углавном изворе информација о културној понуди и активностима на плану културе, али не и некога ко предлаже рад на очувању информација које медији производе или пласирају у јавност, као важног дела завичајне баштине и јавног добра од значаја за локалну заједницу. Из тог разлога Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ предложила је другачији облик сарадње, засноване на јавно-приватном партнерству између градске установе културе (библиотеке) и медијских кућа у граду, које су данас искључиво у приватном власништву.

Овакав облик партнерства или пословно-техничке сарадње изграђен је на основи узајамне користи обе стране које припадају различитим типовима правних лица (јавна установа-приватно предузеће), где ће партнери уместо нов-чаног плаћања за одређену услугу, производ или сервис нудити своје услуге или производе као компензацију. У суштини, Градска библиотека Чачак понудила је медијима унапређење њиховог пословања и организацију старих архивских снима-ка смештених на застарелим носачима аудио-видео сигнала, кроз решења Центра за дигитализацију на пословима дигитализације аналогне грађе и управљања информацијама, а заузврат је очекивала могућност да дигитализује и за себе са-чува копију важног дела културне баштине и памћења заједнице којој припада.

Кључни догађај у реализацији ини-цијативе Градске библиотеке из 2010. го-дине догодио се 27. јануара 2011. године, када је установа потписала уговор о по-словно-техничкој сарадњи са локалном ТВ „Галаксија 32“ д.о.о, која је као прва

међу медијима у Чачку препознала потребу за овим видом сарадње и позитивно одговорила на иницијативу Библиотеке. Уговором о пословно-техничкој сарадњи регулише се заједнички рад две установе на очувању завичајне аудиовизуелне грађе, привременим уступањем снимака у власништву Телевизије на дигитали-зацију у просторијама Библиотеке. Градска библиотека се обавезала да ће трајно чувати дигитализовану грађу, да ће обезбедити неопходно особље и техничка средства за процес дигитализације, да достави Телевизији копију сваке јединице грађе у дигиталном облику, да објави на интернету највредније снимке за локалну културну баштину, поштовањем података о ауторству и власничким правима. Овим уговором Библиотека је добила приступ несређеној архиви телевизије која је настајала од 27. јануара 1993. године, дозволу да преузме и пренесе у своје просторије касете ради њихове дигитализације у Центру за дигитализацију и могућност да сав дигитализовани материјал задржи као копије за дугорочно чу-вање. Телевизија би добила своју копију грађе (на DVD), уз детаље о томе шта се на сваком диску налази и базу података метаподатака о дигитализованој грађи. На тај начин значајно би се уштедело време потребно за проналажење одеђеног снимка, а такав материјал могуће је одмах и користити, јер је у дигиталном облику. Да не говоримо да раније и није било организованог система за чување старих снимака у телевизији, па је један део радног времена запослених тиме ослобођен, што за власника телевизије представља и уштеду у новцу.

Да би Центар за дигитализацију започео дигитализацију аудио-видео грађе, што је активност и даље ретка међу установама културе, нарочито локалног карак-тера, било је потребно прибавити додатну опрему, али пре свега усвојити додатно знање и технологије за манипулисање аналогним и дигиталним носачима слике и звука. Захваљујући буџету установе и одобреним пројектима, набављена је додатна опрема у виду SVHS читача, DVD резача, телевизора и једног хард диска великог капацитета, која је придодата постојећој опреми од VHS чи-тача и рачунара, што је омогућило комплетирање рад-не станице за диги-тализацију видео касета у Градској библиотеци „Вла-дислав Петковић Дис“. За коришћење опреме неопходан је одређени софтвер, за Слика 4. Дигитализација аудиовизуелне грађе (VHS касета)Слике 2 и 3. Део архиве Телевизије „Галаксија 32“ пре и после дигитализације


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


омотницом. Фазе укључују чишћење грађе (значајно због стања грађе, која је махом веома прашњава), премотавање траке да би се утврдило њено стање и континуитет, провера квалитета аудио и видео сигнала, садржаја (да ли је у пи-тању завичајна тематика), генерисање метаподатака, нарезивање диска, израда омотнице са метаподацима. Захваљујући овако устројеном раду, лицу које ради на дигитализацији веома је лако да започне поступак, нарочито када су у питању библиотечки радници без већег техничког искуства или знања. Један запослени радник на одређено време, са богатим радијским искуством, задужен је да води горње послове, поред других обавеза на радном месту, што значи да је задужен за хардвер за дигитализацију и његово коришћење, генерисање метаподатака и уписивање у документ „Каталог дигитализације аудиовизуелне грађе“.

„Каталог дигитализације“ у Microsoft Excel формату за унос метаподатака о свакој дигитализованој јединици грађе базиран је на старијем „Дневнику ди-гитализације“, који се у Центру за дигитализацију примењује од почетака диги-тализације библиотечке грађе за управљање метаподацима и документацијом о дигитализованој грађи.[17] За вођење метаподатака одабран је стандард Даблинско језгро, због једноставности коришћења и примене у постојећим пројектима Центра

[17] Богдан Трифуновић, Дигитализација завичајне грађе у Градској библиотеци “Владислав Петковић Дис” у Чачку: дигитализација “Чачанског гласа” (1932-1935), Глас библиотеке 14/2007, стр. 38-39. Детаљније о улози „Дневника дигитализације“ у процесу управљања информацијама у пројектима дигитализације библиотечке грађе у: Богдан Трифуновић, Александар Вукајловић, Управљање информацијама у процесу дигитализације библиотечке грађе, Глас библиотеке 16/2009, стр. 5-9.

шта су радници Центра за дигитализацију искористили уграђене програме који служе за контролу DVD резача или софтвер отвореног кода за скидање садржаја са оптичких медија и копирање дискова (AcidRip DVD Ripper, k9copy). За по-требе складиштења дигиталних докумената изграђен је један документ сервер (file server) на бесплатној платформи FreeNAS.[14] У плану је куповина система за складиштење великог капацитета за рад у мрежном окружењу (Network Attached Storage – NAS), минималног капацитета осам терабајта. Метаподаци ће се гене-рисати и складиштити у дигиталном репозиторијуму заснованом на систему отвореног кода DSpace,[15] док су сами метаподаци организовани преко стандарда Даблинско језгро (Dublin Core).[16]

Према нашем мишљењу, најважнији део задатка пред Центром за дигита-лизацију био је у организовању процедура и контроле квалитета процеса рада са аудио-видео грађом, за шта су послужили интерни документ „Процедура за дигитализацију VHS и SVHS касета“ (заједнички су је саставили Богдан Трифу-новић и Ана Станојевић из Градске библиотеке Чачак) и „Каталог дигитализације аудиовизуелне грађе“ у Microsoft Excel формату за унос метаподатака о свакој дигитализованој јединици грађе и изглед омотнице за дискове. „Процедура за дигитализацију VHS и SVHS касета“ интерни је документ за рад у Центру за дигитализацију са видео касетама. Овај документ састављен је да би олакшао посао лицу задуженом за дигитализацију VHS/SVHS касета, као и да би скратио период обуке. Њиме је дефинисано 12 фаза у процесу дигитализације касета, до добијања завршног производа, нарезаног оптичког диска са одштампаном

[14] http://www.freenas.org/[15] http://www.dspace.org/[16] http://dublincore.org/

Слика 6. Документ „Каталог дигитализације аудиовизуелне грађе“

Слика 5. Тестирање репозиторијума DSpace за организацију дигиталне колекције


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


значајан део грађе из телевизије немонтиран је материјал, који можда никада и није емитован, али значај такве грађе и даље је веома велики за завичајну баштину.

Будући рад Центра за дигитализацију захтеваће решавање питања даљин-ског (online) приступа метаподацима, као и репрезентативном делу грађе која ће у дигиталном облику осванути и на интернету. У току је тестирање најбоље праксе за скидање садржаја са DVD на хард дискове, као и тестирање дигиталног репозиторијума за складиштење и приступ метаподацима. Како је DVD нестаби-лан медиј, непогодан за дугорочно чување грађе, трансфер на друге формате и медије је неопходан, како би се обезбедила дуговечност делова и целе колекције. Као решење које је већ у употреби у Центру намеће се пребацивање свега у avi формат, али ће се и друге савременије методе размотрити.

У овом тренутку (крај јула 2012. године), дигитална архива ТВ „Галаксије 32“ смештена је на 342 DVD диска. Утврђено је да до закључења овог рада архива садржи око 395 сати телевизијског материјала.[19] Укупно је кроз Центар за диги-тализацију прегледано 472 VHS и SVHS касете од 24. новембра 2011. до 17. јула 2012. године, од којих је дигитализовано 287 касета (преко 60%), док је њих 185 било са материјалом који нема значаја за завичајну баштину - емисије из продук-ција медијских кућа ван Чачка, играни филмови, серије, итд. Према процени рад-ника Библиотеке, до сада је урађено мање од половине сачува-не архиве Телевизије „Галаксија 32“ на ви-део касетама.

Закључак

Увођењем нове области рада Центра за дигитализацију (који од 2008. године организовано врши дигитализацију штампане грађе, аутоматизацију пословања, веб архивирање, одржавање информационог система Библиотеке и њених веб страница) не само да се дигитализује и чува од нестанка важан део информативног

[19] На један диск може да се сними до два сата и 5 минута грађе у DVD Video квалитету [прим. аут.].

за дигитализацију, слободног избора елемената који се користе за опис извора, као и због могућности интероперабилности са другим системима кроз размену метаподатака. Следећи елементи издвојени су као обавезни за сваки запис: Од-говорна лица (у номенклатури DC елемент <dc:contributor>), Датум (<dc:date>), Опис (<dc:description>), Формат (<dc:format>), Сигнатура (<dc:identifier>), Језик (<dc:language>), Врста извора (<dc:source>), Предметне одреднице (<dc:subject>), Назив (<dc:title>). Уколико их је могуће идентификовати или ако постоје по-даци, следећи елементи се такође уносе у запис: Аутор (<dc:creator>), Издавач (<dc:publisher>), Документ у вези (<dc:relation>), Ауторска права (<dc:rights>). С обзиром да велики део примљене грађе чини немонтиран материјал или „сирови“ снимци са терена, често је немогуће идентификовати примарног аутора снимка, односно издавача, као што је случај у наредном примеру, где смо приказали генерисане метаподатке у xml[18] шеми Даблинског језгра:

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><metadataxmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance"xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"><dc:title>Порибљавање језера Међувршје</dc:title><dc:subject>Град Чачак - месна заједница Овчар Бања - интервентно по-

рибљавање</dc:subject><dc:description>Немонтиран материјал - Интервентно порибљавање језера

Међувршје, пословна сарадња са рибњаком Браћа Марковић из Лучана, апел на риболовце, Мирослав Ковачевић председник Месне заједнице Овчар Бања, Саша Петковић председник комисије за порибљавање, Бранко Бојовић председник чуварске службе, Спортско-риболовни савез Србије</dc:description>

<dc:contributor>Ана Нешић</dc:contributor><dc:date>2011.11.29</dc:date><dc:type>аудио-видео</dc:type><dc:format>DVD-Video, MPEG2</dc:format><dc:identifier>ВМ302</dc:identifier><dc:source>VHS</dc:source><dc:language>српски</dc:language><dc:rights>ТВ Галаксија 32, Чачак</dc:rights></metadata>Остали запослени Центра за дигитализацију руководе DVD дисковима,

означававају их сигнатурама и печатима, и коначно одлажу дискове у посебно направљену касету са фиокама, која може да прими 1.336 јединица грађе (стан-дардних оптичких дискова смештених у танкој пластичној кутији). Друга копија грађе се одваја за пословног партнера – телевизију. Као што је већ напоменуто,

[18] XML (Extensible Markup Language), http://www.w3.org/XML/.

Слика 7. Фиоке за одлагање дигитализоване грађе на DVD дисковима


МР

ЕЖ

А

МР

ЕЖ


и културног наслеђа Чачка, већ описани пример јавно-приватног партнерства има ефекта и на локалну економију. Пионирским деловањем локалне установе културе у области рада са аудиовизуелном грађом и њеном дигитализацијом, пословни партнер Библиотеке практично је без трошкова добио значајну услугу на пољу сређивања, архивирања и дигитализације старих видео снимака, који су иначе били у несређеном стању и под претњом трајног губитка садржаја услед неадекватних услова чувања оригинала. Сигурно да у условима економске кризе уштеда на броју радних сати и радника који би морали да описане послове раде у телевизији значи послодавцу, који је преко локалне библиотеке и њених услуга дошао до коначног производа за унапређење пословања у будућности.

Градска библиотека Чачак истовремено је значајно обогатила фонд ауди-овизуелне грађе и више него удвостручила број наслова за свега осам месеци, колико се активно ради на дигитализацији архиве телевизије. На тај начин претходно недоступан материјал из домена завичајне баштине временом ће по-стати видљив и доступан корисницима и очуван за потоње генерације. Локална заједница је уз минималне трошкове, преко активности Градске библиотеке на пољу додатних пројеката и успостављања сарадње са другим институцијама и појединцима, обезбедила чување наслеђа записаног на превазиђеним носачима информација и, што је веома важно са становишта трајности, то чување је пове-рено јавној установи која се не води тржишним принципима у свом пословању. Надамо се да ће изузетно позитивни резултати сарадње Библиотеке и Телевизије „Галаксија 32“ на пољу дигитализације и очувања старије аудиовизуелне грађе на једном месту, у једној установи, послужити као модел успостављања сарадње и са другим медијским кућама у граду Чачку.[20]

Као закључак искористићемо речи новинара Александра Д. Радовића, аутора емисије „Крајем наше улице“: „Ово је изузетно важан посао, јер се огро-ман број завичајне грађе, која се чува у Библиотеци, преноси и преснимава на компакт дискове и уноси у рачунаре, и тако спашава непроцењиво благо наше прошлости и садашњости.“[21]

Резиме

У раду се даје преглед дигитализације аудиовизуелне грађе која се чува у завичајном фонду Градске библиотеке у Чачку, у циљу очувања једног дела културне баштине 20. века коме прети нестанак услед застаревања технологија,

[20] Попут бивше општинске телевизије у Чачку, која је након десетак година рада (од 1999. године) приватизована, да би у јулу 2012. године био проглашен њен стечај, а фреквенција за рад одузета [прим. аут.].[21] Целокупна емисија „Крајем наше улице“ од 30. децембра 2011. године, у којој се говори о активностима Центра за дигитализацију Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, доступна је на интернету, на адреси http://www.youtube.com/watch?v=tjJ2TBR4Meo.

неадекватног чувања оригинала или немогућности обезбеђивања адекватног приступа и коришћења грађе. Анализирају се основни предуслови за дугорочно чување физичких оригинала, прихваћени стандарди када је у питању физичка заштита аудиовизуелне грађе, до актуелних стандарда на пољу дигиталних фор-мата који се користе у дигитализацији аудиовизуелног материјала.

Посебан нагласак је на актуелној пракси Центра за дигитализацију Градске библиотеке у Чачку и развијеним процедурама за дигитализовање аудиовизуелне грађе из фонда Завичајног одељења, као и архиве локалне телевизије, с којом Би-блиотека има потписан протокол о сарадњи у циљу дигитализације преко 1000 сати видео материјала снимљеног током последње деценије прошлог века. Вели-чина ове архиве приморала је библиотекаре да размотре методе дигитализације у самој установи, због цене професионалних услуга, што је по себи актуелизовало питање имплементације неопходних технологија, набавке потребне опреме и стицања основних знања из области обраде аудио-видео сигнала. Описани при-мер дигитализације аудиовизуелне грађе из фонда Библиотеке у Чачку може да буде смерница другим установама које се припремају да дигитализују сопствене збирке, као практично упутство и водич за решавање проблема с којима су се библиотекари у Чачку суочили.


МР

ЕЖ

АБОГДАН ТРИФУНОВИЋ

DIGITIZATION OF AUDIOVISUAL MATERIALS IN THE PUBLIC LIBRARY “VLADISLAV PETKOVIĆ DIS” IN ČAČAK

Summary

This paper provides an overview of the digitization of audiovisual materials stored at the local history collection in the Public library in Čačak with the aim of preserving a part of the 20th century cultural heritage which threatens to disappear due to old technology, inadequate preservation of the original material or incapacity to provide adequate access or usage of the material. Basic preconditions for the long term preservation of physical originals are being analyzed; standards regarding physical preservation of the audiovisual material are being accepted as well as actual standards in the field of digital formats when digitizing audiovisual material.

A special emphasis has been put on the ongoing practice performed by the Digitization center at the Public library in Čačak and its developed procedures for digitizing audiovisual materials within the local history collection as well as the archives of the local television stations which have got a signed protocol on mutual cooperation with the Library regarding digitization of more than 1000 hours of video material recorded during the last decade of the previous century. The size of this archive made librarians ponder the methods of digitization within the institution itself due to the prices of professional services which put in the spotlight the question of implementation of the required technologies, acquisition of the necessary equipment and obtainment of fundamental knowledge within the domain of audiovisual signal management. This example of digitization of the audiovisual materials at the Library in Čačak could be a model for other institutions which prepare to digitize their own collections and it could serve as a practical guide for solving problems which the librarians in Čačak faced during the process.

Keywords: audiovisual materials, digitization, Public library “Vladislav Petković Dis”, Television “Galaksija 32”, cultural heritage, Čačak, public libraries

Bogdan Trifunović, М. А.

У Г А О

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, 1977-ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ, 1977-Народна библиотека Србије Београд

КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Сажетак: У раду су дати основни аспекти оштећења хартије и примена метода конзервације и рестаурације на примеру пет оштећених штампаних књига са краја 19. и почетка 20. века из фондова Народне библиотеке Србије и Музеја позоришне уметности Србије. Методи рестаурације штампаног материјала могу се, у основи, поделити на ручне методе, које се изводе без коришћења апарата и машина, и машинске методе које подразумевају упо-требу машина. Која ће се метода рестаурације користити зависи, пре свега, од врсте грађе, али и од опреме коју лабораторија за конзервацију поседује. Након реконструкције 2008. године, Лабораторија за конзервацију Народне библиотеке Србије опремљена је најсавременијим уређајима, међу којима се истиче машина за ламинирање. На тај начин, избор за рестаурацију пре-пуштен је на одабир особи која врши рестаурацију, односно конзервацију.

Кључне речи: штампана грађа, оштећења хартије, конзервација, рестаурација, методе, ручна рестаурација, ламинација, Лабораторија за конзервацију НБС

Увод

Између појмова конзервација и рестаурација не може се повући јасна граница, с обзиром да се под појмом рестаурација у најширем смислу обично подразумевају све мере које се предузимају како би се једном документу вратио његов првобитно изглед, тј стање. Под појмом конзервација, пак, подразумевају

УДК: 025.85 676.2:7.025.4 025.85:027.54(497.11)

38 39ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2011.

УГА

О

ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012.

Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋ КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ МАТЕРИЈАЛА У НБС

УГА

О

УГА

О се све мере изведене на библиотечкој и архивској грађи које су предузете ради санирања било каквих оштећења на њима, а које продужавају њихов век трајања, успоравају природно старење или их штите од разних врста оштећења[1].

Традиција конзервације и рестаурације књига и докумената је врло стара. Први покушаји да се писани документи заштите од пропадања датирају још од старих времена када се писало на папирусу. Папирус је ради заштите од инсеката премазиван биљним екстрактима, и то је један од најстаријих метода заштите. Велике и бројне тешкоће око чувања библиотечке и архивске грађе настале су много касније због чешће употребе лошијих врста хартије и почетка пропадања старих рукописа услед употребе, природног старења, као и услед ратова и при-родних катастрофа. Крајем 18. века у Европи су дата прва упутства за чишћење старих књига и рукописа од стране хемичара, као и упутства за борбу против инсеката. Године 1756. Гаетано Волпи дао је списак корисних појмова, објављених под називом Varie avvertenze utili e necessarie agli amatori de’buoni Libri, disposte per via d’Alfabeto (Разна корисна упутства неопходна љубитељима добрих књига, изложена абецедним редом).[2]

Први материјали који су испитани у сврху заштите од физичких и хемијских оштећења биле су природне и вештачке смоле (као копал и елеми) и разни лепкови. Међутим, организованог рада уз помоћ науке није било све до 30. септембра 1898. године у опатији Санкт Гален, када је сазвана прва међународна конференција којoм је председавао Теодор Момсен (Theodor Mommsen).[3]

На конференцији су испитивани проблеми конзервације. Затим је дошло до низа различитих новина и увођења нових метода конзервације помоћу при-родних и вештачких средстава. Према намерама организатора, конференција је требало да скрене пажњу оних којима су збирке рукописа биле поверене на чување на опасности које су претиле најстаријим и највреднијим међу њима, не би ли их упозорила на непромишљену употребу такозваних средстава за заштиту и, поред тога, том приликом је требало да отпочну изучавања и истраживања најефикаснијих и најсигурнијих поступака рестаурације.[4]

[1] Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд : Архив Србије; Нови Сад : Архив Војводине, 2000, стр. 178.[2] Поновљено издање објављено под насловом Del furorе d’aver libri, Palermo: Sellerio, 1988.[3] Видети Cabnewsletter, n.s., III (1998), 6, у потпуности посвећен 100-годишњици конференције.[4] Видети F. Ehrle, ”Della conferenza internazionale di S. Gallo (1898)“, у Rivista della Biblioteche e degli archivi, XX (1909), str. 113.

Оштећења хартије

Главни састојак хартије је целулоза. Целулозна влакна дају хартији механичке особине, еластичност и димензионалну стабилност. Цепањем молекула целулозе у целулозним влакнима иста се разграђују и постају крта, па папир пропада. Ош-тећења хартије могу бити последица утицаја разних хемикалија употребљених при производњи хартије, мастила лошег квалитета и другог.[5] Деградација хартије умногоме представља резултат процеса разлагања целулозе који узрокују бројни фактори, као што је хидролиза киселинама, атмосферске загађујуће материје, али и присуство микроорганизама, као што су бактерије и гљиве.[6] Процес деградације хартије може се дефинисати као прогресивни и кумулативни процес у материја-лу, који реагује на атмосферске параметре и њихове промене, које јако варирају кроз време и простор. Свакодневна варирања временских параметара као што су температура и/или релативна влажност ваздуха, доводе до „стреса материјала“ са неповратним и кумулативним ефектима који убрзавају процес пропадања хар-тије.[7] На све врсте хартија светлост штетно делује. Најотпорнија је хартија која је израђена само од крпа. Новинска и друге врсте хартија, које садрже дрвењачу, тј. знатне количине лигнина, најмање су отпорне.

Оне брзо мењају боју, жуте, а затим добијају мрки тон. Деловање светлости као узрока разарања хартије лежи у томе што извесни делови спектра поседују особину да, сами или у присуству других чинилаца (кисеоника и влаге), убрзавају извесне хемијске реакције или их чак изазивају.

Умерена топлота лагано утиче на старење хартије и у току дужег периода може је знатно оштетити. Излагање високим температурама, чак и за кратко време, чини да хартија жути и постаје крта услед убрзане оксидације, хидролизе и разлагања лигнина, уколико је присутан у хартији.

Већ и температура од 25°C критична је за папир. Идеални услови за чување папира су температура од 20°C и релативна влажност ваздуха између 55 и 60%. У простору са релативном влажношћу ваздуха испод 40% папир постаје крт, док релативна влажност ваздуха преко 70% омогућава развој плесни и ми-кроорганизама.[8]

[5] Faуbel, W., Staуb, S., Simon, R., Heissler, S., Pataki, A., Banik, G. “Non-destructive analysis for the investigation of decomposition phenomena of historical manuscripts and prints”, у: Spectrochimica Acta Part B, 62, (2007), 69–676.[6] Federici, C., Mуfano P., Storace, M. S. “Ancient paper and its NMR characterization”, у: Journal of Sci.Tech. Cult. Herit., 5, (1996.), 37–47; Laguardia, L., Vassallo, E., Cappitelli, F., Mesto, E., Cremona, A., Sorlini, C., Bonizzoni, G. “Investigation of the effects of plasma treatments on biodeteriorated ancient paper”, у: Journal of Applied Surface Science, 252, (2005), 1159–1166.[7] Alterio, S., Barbaro, S., Campione, F.C., Campodonico, A., Nicastri, E. “Microclimate Management for the Preservation of Cultural Heritage”, у: Conservation Science in Cultural Heritage, vol. 10 (2010), 71-100.[8] http://www.scribd.com/doc/24619973/24/Propadanje-papira



УГА

О

УГА

О У папиру добијеном из дрвета присутан је лигнин који се фабрикацијом не уклања потпуно, већ заостаје у мањој или већој мери. Лигнин је врло подложан утицају светлости, услед чијег дејства се разлаже, дајући киселине које директно нападају целулозу и боје је.

Осим хемијским и физичким параметрима, оштећење хартије може бити узроковано и биолошким агенсима. Ова врста оштећења хартије, као и перга-мента, неодвојиво је везана са влажношћу и температуром амбијента у коме се грађа чува. Фунги и бактерије разлажу целулозу помоћу ензима који се стварају приликом њиховог метаболизма, а чије је заједничко име целулаза. У неповољним условима бактерије и неке врсте фунги формирају посебне творевине, тзв. споре[9] које им омогућавају преживљавање дужи низ година.[10]

Конзервација и рестаурација старих штампаних књига

Лабораторије за конзервацију у Србији имају релативно дугу, али и тешку историју, јер су пролазиле кроз периоде у којима су услови за рад били готово немогући. Прве конзерваторске лабораторије за конзервацију покретних спо-меника културе у Србији основане су 1949. при тадашњем Заводу за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије, као и при Савезном институ-ту за заштиту споменика културе. Рад на конзервацији и рестаурацији папира, пергамента и коже започет је 1953. године у лабораторији Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије. Била је то прва конзерваторска лабораторија за папир код нас.

Године 1969. Народна библиотека Србије, као национална и матична установа, прихватила је да прошири своје делатности и на материјалну заштиту целокупног библиотечког материјала у Србији, посебно оног са својством споменика културе. Од 1973. радионица за конзервацију папира смештена је у простор данашње ла-бораторије и опремљена тада најновијом конзерваторском опремом, оформљен је тим младих људи, стручњака из разних области који су свој занат учили под патронатом др Вере Радосављевић,[11] можда нашег најбољег конзерватора када су у питању папир и пергамент. У то време била је то модерна и напредна лабораторија.

Али године кризе, ратова, економских суноврата утицале су да, некада савремена опрема, почне да се квари и временом одбацује као неупотребљива,

[9] Споре су отпорне микроскопске структуре које опстају у стању неактивног ме-таболизма, чак и по неколико година, будући да поседују висок степен отпорности на топлоту, исушивање, зрачење и хемијске агенсе. У тренутку у коме спољни услови поново постану повољни, споре поново постају вегетативни организми, спремни за размножавање и напад.[10] Драга Симић, Микробиологија 1, Београд, 1988.[11] Међу многобројним заслугама др Вере Радосављевић треба поменути да је радила комплетну конзервацију Мирослављевог јеванђеља и издала бројне студије и уџбенике о конзервацији.

ентузијазам се гасио, квалитет урађеног почео да опада. Требало је да прође доста времена, смена генерација, борби и расправа са некадашњим структурама, да би се значај ове све угроженије делатности препознао 2007. године, када је започета реконструкција Лабораторије за конзервацију Народне библиотеке Србије.

После вишемесечне реконструкције постојећи простор лабораторије про-ширен је на суседне просторије, придодате конзерваторској лабораторији, чиме је добијена заиста функционално најозбиљније испројектована лабораторија за конзервацију папира у овом делу Европе. Под командном палицом Зорана Пе-кића, конзерватора саветника, чије је вишедеценијско искуство у конзервацији допринело остварењу овако успешног пројекта, мала, али одабрана екипа почела је да ради на пословима конзервације у новој лабораторији.

Избор метода конзервације зависи од величине оштећења, средстава којима се располаже и величине збирке. Три су основна принципа конзервације: (1) не сме се применити ниједан поступак који би оштетио грађу; (2) не сме се нарушити интегритет оригинала (ниједно слово, орнамент…); (3) рестаурацију треба вршити материјалом истоветним оригиналу (папир рестаурирати папи-ром, кожу кожом…).

Низ физичких и хемијских поступака којима се отклањају оштећења грађе има свој мање или више устаљен редослед: стерилизација, механичко чишћење, прање, неутрализација, бељење, фиксирање, рестаурација (ручна или механичка), повез и преповез. Материјал који се конзервира у Лабораторији за конзервацију Народне библиотеке Србије је разноврстан: рукописи на папиру и пергаменту, штампани материјал (инкунабуле, стара и ретка књига, новине, документи), гра-фике, мапе, бојени материјал (акварели и повеље), фото материјал. У оквиру своје матичне функције, конзерваторска Лабораторија за папир Народне библиотеке Србије штити сва писана културна добра у Србији, прегледа фондове библиотека и других установа у Србији и прави препоруке за одржавање фондова и излагање, обучава кадрове, ради на предлозима подзаконских аката и елаборатима везаним за заштиту. На тај начин се у Лабораторији за конзервацију Народне библиотеке Србије у просеку годишње спасе око 10.000 листова старе штампане књиге и око 2.000 листова рукописне књиге. У ове бројке нису урачунате још и фотографије, цртежи, плакати, повеље чији се број мења током година. На основу искуства које смо стекли приликом посета и стручних едукација у Европи, са поносом можемо рећи да Лабораторија за конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије иде у корак са светом, како у смислу опремљености, тако и у погледу метода које се примењују за конзервацију и рестаурацију оштећене грађе.

Као централна лабораторија за конзервацију материјала на папиру и папи-русу, Лабораторија за конзервацију Народне библиотеке Србије склапа уговоре са другим установама у циљу заштите фонда старе и ретке књиге, које се чувају као национално благо у многим архивима и музејима широм Србије. Народ-на библиотека Србије је 2010. године склопила један такав уговор са Музејем позоришне уметности у чијем трезору се чувају старе штампане књиге с краја 19. и почетка 20. века. У овом раду, поред књига из фонда Музеја позоришних



УГА

О

УГА

О уметности Србије, обухваћене су и књиге из истог периода у власништву На-родне библиотеке Србије. Сет од укупно пет књига подељен је, према мишљењу конзерватора, у две групе:

- Листови прве групе књига (две књиге) направљени су од ручно израђене квалитетне хартије (која не садржи штетне примесе целулозе које су одстрањене у самој производњи), што се види по очуваном стању и еластичности ове хартије, као и по боји папира која се временом мање променила.

- Листови друге групе књига (три књиге) направљени су од новинске хартије слабог квалитета (која садржи штетне примесе целулозе, као што су лигнин и хидроксипропилцелулоза, јер нису одстрањене у поступку производње хартије), што показује пожутела боја папира (као показатељ присуства лигнина) и велика кртост хартије услед повећане киселости папира.

У Лабораторији за конзервацију Народне библиотеке Србије за сваки предмет који треба да се конзервира одређују се операције које ће се радити, као и материјали које ће се користити, све у зависности од степена оштећења и квалитета хартије. Према мишљењу конзерватора, ради заштите овог вредног фонда, читав сет књига морао је проћи конзерваторски третман који је подразумевао следеће операције: дезинфекција или дезинсекција, механичко чишћење, раздвајање листова (уколико су слепљени), фиксирање, прање водом или детерџентом, хемијско уклањање мрља или бељење, неутрализација, ојачавање, рестаурација (ручна и механизована), пресовање и враћање у свешчице.

Из сета од пет књига издвојене су три књиге код којих су јасни знаци, као што је пожутела и крта хартија, указивали да се ради о новинској хартији изузетно лошег квалитета. Листови ових књига (листови друге групе) су се распадали мал-тене на додир, па смо зато одлучили да њих ламинирамо и на тај начин трајније заштитимо од даљег пропадања, али и омогућимо њихово поновно коришћење. За додавање делова који су недостајали листовима прве групе, направљеним од квалитетне хартије, према оцени конзерватора била је довољна само ручна рестаурација.

Опремање Лабораторије за конзервацију Народне библиотеке Србије, током 2008. године укључило је и набавку машине за стерилизацију Veloxy system (VEry Low OXYgen system). Принцип рада овог уређаја је једноставан, али ефикасан: кисеоник који је у ваздуху присутан у концентрацији од 20,95 % постепено се уклања уз помоћ посебног компресора (остављајући само азот), све док концентрација кисеоника не достигне концентрацију од 0,1 % до 0,2 % која је довољна за преживљавање само мањег броја живих организама, тј. анаеробних организама и спора неких бактерија.[12] У циљу елиминације ових организама у кесе за Veloxy додатно се убацује тимол (1-метил-3-хидрокси-4-изопропилбензол) за који је утврђено да делује као бактерицид, фунгицид и инсектицид. Књиге обе групе прошле су прво кроз процес стерилизације, након чега се приступило

[12] http://www.insitуconservation.com/en/prodуcts/nitrogen_disinfestation_systems/veloxy_system

даљим поступцима.Као битније поступке конзерваторског тока обе групе књига треба сва-

како споменути и фиксирање, тј. заштиту печата и натписа од мастила, који су неотпорни на разне хемикалије, а нарочито воду. Како би се листови могли прати, било је потребно заштитити печате и мастило. За заштиту је коришћен 2% раствор паралоида у толуолу, који је меком четкицом нанесен на печате и мастило. Неки печати су премазани више пута, како би били добро заштићени од дејства воде током прања.

Након прања листова књига обе групе у млакој води, приступили смо поступку ојачавања истих уз помоћ 2 % воденог раствора метил-целулозе. Тако ојачане листове припремили смо за следећу фазу, тј. рестаурацију.

Приказ методе ручне рестаурације на листове књига прве групе

1. Назив: „Саћурица и шубара“, 1870; Својина: Музеј позоришне уметности Србије (Београд)

2. Назив: „Немачка мисија на истоку“, 1870; Својина: Народна библиотека Србије (Београд)

За процес ручне рестаурације користе се различите врсте јапанске хартије. У случају ових књига, на деловима на којима недостаје хартија, залепили смо скробним лепком 40-грамску јапанску хартију, као и танку јапанску 12-грамс-ку која је провидна и омогућава добру читљивост текста, чак и када прекрива

Слика 1. Стање књиге „Саћурица и шубара“ пре конзервације и рестаурације



УГА

О

УГА

О

цео лист. Мала оштећења, као што су пукотине листа, обострано су премазане скробним лепком преко кога се лепе траке 12-грамске танке јапанске хартије. Вишак јапанског папира се, након сушења, уклања цепањем брзим покретом у правцу кретања влакана. Овакав третман не повећава дебљину и масу листа. Вишак дебље јапанске хартије је исечен након пресовања, на димензије ори-гиналних листова.

Рестаурираним листовима је након пресовања одсечен вишак јапанске хартије, те су потом готови, осушени листови дати књиговесцу да их повеже.

Приказ методе механизоване рестаурације на листове књига друге групе

3. Назив: „Еј људи што се не жените или под папучом“, 1884; Својина: Музеј позоришне уметности Србије (Београд)

4. Назив: „Психологија младости“, 1928; Својина: Народна библиотека Србије (Београд)

5. Назив: „Почетак и свршетак тридесетогодишњег мог рада на пољу просвете и уметности“, 1892; Својина: Музеј позоришне уметности Србије (Београд)

Ток конзерваторског третмана књига које су рестауриране методом ме-ханизоване рестаурације подразумевао је углавном исте поступке као у случају ручне рестаурације. Додатни поступак неутрализације, након прања у млакој води, изводи се ради отклањања једног од узорка оштећења хартије - киселина. Киселост папира потиче од саме сировине, а то је код хартије добијене од целулозе

из дрвета лигнин, који се налази у сваком дрвету и који се фабрикацијом не може уклонити потпуно, већ заостаје у мањој или већој мери. Лигнин је компликова-но кисело органско једињење. Врло је подложан утицају светлости, услед чијег дејства се разлаже, дајући киселине које директно нападају целулозу и боје је. Код јефтинијих хартија, нарочито новинских, где заостаје у највећем проценту, жућење и слабљење се видно манифестује. Као крајњи резултат дејства кисели-на, молекулске везе у папиру слабе, молекули целулозе се разлажу, а механичке особине папира се драстично погоршавају. У поодмаклом стадијуму киселинске деградације, папир постаје крт и осетљив, те се распада и при најпажљивијем додиру. С обзиром да се неутрализацијом отклања узрок оштећења, овај поступак се сматра једним од најзначајнијих у конзервацији киселих папира јер највише доприноси њиховој дуговечности. У овом случају, за неутрализацију другог сета књига коришћен је калцијум-хидроксид Ca(OH)2 познат као „кречна вода“.

Слика 3. Рестаурација оштећених листова

Слика 4. Стање књиге „Еј људи што се не жените“ пре конзервације и рестаурације

Слика 2. Стање књиге „Немачка мисија на истоку“ пре конзервације и рестаурације



УГА

О

УГА

О

Растворан је у води, а вишак раствора који папир упије током неутрализације, касније, приликом сушења, реагује са угљен-диоксидом из ваздуха, при чему се ствара калцијум-карбонат.

Калцијум-хидроксид се раствара у води док се не направи засићен раствор pH вредности између 8 и 9. То је приближно 1,5 gr на литар воде. Остави се да се слегне вишак супстанце, а бистар раствор се декантује, тј. одлије у каду за неутра-лизацију. Листове смо држали потопљене 10 минута, а потом извадили и сушили на ваздуху. Након ручне рестаурације листове смо ламинирали у ламинатору SML2

(Semi-Matic Laminator) користећи фолију АТ1 (Archibond Tissue). Овај ламинатор је дизајниран и произведен по највишим стандардима, намењен је архивистима и конзерва-торима, а способан је за ламинирање широког спек-тра материјала врло брзо и ефикасно.[13]

АТ1 фолија састав-љена је од 9-грамске јапан-ске хартије импрегниране акрилатним лепком који се ослобађа на температури између 80 и 90°C. У по-ступку припреме за сваки појединачни лист одсецана је фолија димензија мало већих од самог документа. Листове смо фолијом об-лагали обострано, а потом их стављали у „сендвич“, направљен од упијача и термоотпорне тефлонске фолије.

Овако припремљен „сендвич“ се прво пресује између плоча ради отапања лепка у временском интервалу од 25 секунди, а затим провлачи кроз ваљке ламинатора како би се јапанска хартија импрегнирала у сами документ. Након што се ламинат охлади, вади се из заштитних облога, а вишак фолије се обрезује. Правило је да се никада не обрезује уз саму ивицу документа, већ се оставља оквир од 1,5 – 2 mm. Овај оквир спречава продирање штетних гасова и влаге са стране на документ. Облагање документа само са једне стране, тј. каширање применили смо за коричне листове. Крајњи корак подразу-мева пресовање листова, које се изводи на идентичан начин као и код првог сета књига. Ламинирани листови након пресовања дати су књиговезцу да их повеже.

[13] http://www.archivalaids.com/rsm/6/prodуcts/laminating/sml1-semi-matic-laminator

Слика 8. Облагање листова књиге АТ1 фолијом за ламинирање

Слика 7. Ламинатор SML2 - Semi-Matic Laminator

Слика 5. Стање књиге „Психологија младости“ пре конзервације и рестаурације

Слика 6. Стање књиге „Почетак и свршетак тридесетогодишњег мог рада на пољу просвете и уметности“ пре конзервације и рестаурације



УГА

О

УГА

О Заштита грађе након конзервације и рестаурације

На основу члана 15. став 2. Закона о библиотечкој делатности (Службени гласник РС, број 34/94, министар културе доноси Правилник о ближим условима за чување библиотечке грађе.[14]

У основи, један од најважнијих проблема у чувању грађе је њихов смештај. Просторије у којима се чувају књиге и остала библиотечка грађа морају испуња-вати одређене услове да би им пружиле трајну заштиту од светлости, биолошких, хемијских и других оштећења. Због штетног утицаја светлости на сву библиотеч-ку грађу веома је важно обратити пажњу на правилно осветљење просторија у

којима се она чува или излаже. С обзиром да се оштећења светлошћу никада не могу потпуно избећи, довољно је да се могу свести на минимум елиминисањем ултравиолетних радијација, смањењем јачине осветљења видљивим радијација-ма и ограничавањем времена осветљења. Скоро сви приручници саветују да би максимално дозвољена вредност осветљености којима се излажу рукописи била 50 лукса, односно 150 лукса за штампани материјал.[15]

Оптималне вредности влажности за чување грађе крећу се између 50 - 60 ± 5 % и температуре 14 – 20°C.[16]

Поменути савети представљају само неке од ставки у вези са заштитом библиотечке грађе, док детаљнија упутства видети у књизи др Вере Радосављевић „Заштита и чување библиотечке и архивске грађе”.[17]

[14] Правилник у PDF формату доступан је на сајту Народне библиотеке Србије http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1485[15] Антонио Ђардуло, Заштита и конзервација књига, Београд, 2005.[16] Вера Радосављевић, Заштита и чување библиотечке и архивске грађе, Београд, 1986[17] Вера Радосављевић, исто.

Закључак

Под рестаурацијом се обично подразумевају мере предузете да се једном документу врати његов оригинални изглед, односно првобитно стање. Током вре-мена методи рестаурације су се мењали. Методи се такође могу изводити ручно, без коришћења апарата и машина или само помоћу најпростијих оруђа или машина и тада се називају класичним методама. Од машинских метода најчешће се користи ламинирање. У зависности од врсте грађе, материјалних могућности, опреме којом се располаже, као и материјала за рестаурацију одређује се метод рестаурације који ће се применити.

У овом случају, ручна хартија књига из првог сета дозвољавала је примену класичне методе ручне рестаурације. Крта, новинска хартија књига из другог сета захтевала је примену машинске рестаурације, односно ламинације. Облагањем ослабљених листова књига заштитним фолијама исти су додатно ојачани, чиме је отпочео њихов други, продужени живот.

Литература1. Alterio, S., Barbaro, S., Campione, F.C., Campodonico, A., Nicastri, E. “Microclimate

Management for the Preservation of Cultural Heritage“, у: Conservation Science in Cultural Heritage, vol. 10 (2010), 71-100.

2. Антонио Ђардуло, Заштита и конзервација књига, Београд, 2005.3. Драга Симић, Микробиологија 1, Београд, 1988.4. Gianfranco Dioguardi, Del furor ‘aver libri, Palermo, Sellerio, 1988.5. Faуbel, W., Staуb, S., Simon, R., Heissler, S., Pataki, A., Banik, G. “Non-destructive

analysis for the investigation of decomposition phenomena of historical manuscripts and prints”, у: Spectrochimica Acta Part B, 62, (2007), 69–676.

6. Federici, C., Mуfano P., Storace, M. S. “Ancient paper and its NMR characterization”, у: Journal of Sci.Tech. Cult. Herit., 5, (1996.), 37–47.

7. Laguardia, L., Vassallo, E., Cappitelli, F., Mesto, E., Cremona, A., Sorlini, C., Bonizzoni, G. “Investigation of the effects of plasma treatments on biodeteriorated ancient paper”, у: Journal of Applied Surface Science, 252, (2005), 1159–1166.

8. Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Београд, 2000, стр. 178.

9. Вера Радосављевић, Заштита и чување библиотечке и архивске и грађе, Београд, 1986.

10. http://www.scribd.com/doc/24619973/24/Propadanje-papira11.http://www.insitуconservation.com/en/prodуcts/nitrogen_disinfestation_systems/

veloxy_system12. http://www.archivalaids.com/rsm/6/prodуcts/laminating/sml1-semi-matic-

laminator13. http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1485

Слика 9. Књиге фонда Народне библиотеке Србије и Музеја позоришне уметности Србије након конзервације и рестаурације


Мр КАТАРИНА КОЦИЋ, ЖЕЉКО МЛАДИЋЕВИЋУ

ГАО

CONSERVATION AND RESTORATION OF THE PRINTED MATERIAL AT THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIA

Summary

In this article the authors present the main aspects of the paper deterioration as well as the application methods of conservation and restoration of 5 printed books from the 19th and 20th century from the fund of the National Library of Serbia and the Museum of Theatre Arts of Serbia. Basically, the methods of restoration of printed materials are divided into manual methods, which are performed without the usage of appliances and machines, and mechanical methods that involve use of machines. Which restoration method will be used depends first of all on the material type, but also on the equipment that conservation laboratory possesses. Since reconstruction in 2008, the Laboratory for conservation of the National Library of Serbia, has been equipped with the newest devices. Among them one of the most important is the laminating machine. So, which restoration method will be used depends on the choice of person who performs the restoration and conservation process.

Key words: printed material, paper deterioration, conservation, restoration, methods, manual restoration method, laminating, Laboratory for Conservation of National Library of Serbia

Katarina Kocić, M. A.Željko Mladićević

БАБКЕН СИМОЊАН, 1952- Јереван, Јерменија

КЊИГА КАО КУЛТ И ДУХОВНА ХРАНА

Сажетак: Овај рад приказује развој јерменског издаваштва кроз векове и активности јерменских интелектуалаца, издавача и библиофила који су оста-вили незбрисив траг у националној култури. Током периода од пет векова јерменски издавачи су обогатили националну историју књиге и издаваштва, које се развијало изван јерменских граница због неповољних историјских околности у домовини. Покретач издавачке делатности међу Јерменима био је свештеник по имену Акоп, који је свом имену касније додао надимак Мега-парт (грешник). Прва штампана књига издата је у Венецији 1512. године под именом Урбатагирк и сматра се почетком јерменског издаваштва. Национална библиотека Јерменије заузима своје место у раду улогом коју је одиграла у историји многобројних генерација јерменског народа.Аутор текста је користио грађу из различитих архива и са новог становишта описао вишевековне везе између Србије и Јерменије, које датирају још од првог српског архиепископа Светог Саве, па све до данашњих дана. У раду се приказује и улога јерменског штампарства, кроз српско-јерменске везе, које је истовремено имало и значајну улогу у развоју српске културе 19. века. На крају текста дат је списак књига на српском језику, поклон аутора јерменским библиотекама.Кључне речи: Бабкен Симоњан, Национална библиотека, Јерменија, издава-штво, српско-јерменске везе, Мегапарт, Свети Сава, Вук Стефановић Караџић

Поглед у прошлост

Јерменија ће 2012. године на високом нивоу обележити 500- годишњицу прве јерменске штампане књиге. Врло мало људи има срећу да за живота присуствује тако великом историјском догађају. Престоницу Јерменије, Јереван, УНЕСКО је прогласио престоницом књиге 2012. Сви Јермени света, како у матици, тако и

У Г А О

УДК: 027.54(479.25) 930.85(497.11:479.25) 655.4/5(479.25)


УГА

ОБАБКЕН СИМОЊАН

у дијаспори, обележиће на највишем нивоу славну 500-годишњицу јерменског књигоиздања. Тим поводом у Јерменији, али и ван њених граница, као и у јер-менској дијаспори, биће организован низ свечаних манифестација.

А када се погледа у далеку прошлост...Током пет векова јерменски издавачи богатили су националну историју

књигоиздања која се, због неповољних историјских околности за развој јерменске културе у матици, развија углавном ван граница Јерменије. Вековима су Јермени-јом харале разне хорде и освајачи који су рушили цркве, уништавали културно благо јерменског народа, спаљивали староставне рукописне књиге и минијату-ре, које су у својим ћелијама писали мудри монаси и учени људи, преписивачи, средњовековни писци, научници и филозофи. Али, Јермени су ипак опстали, захваљујући националном писму које је створио Свети Месроп Маштоц 405. године, сто година после прихватања хришћанства као државне религије у Јер-менији 301. године. Управо је Месроп Маштоц основао и прву школу превођења у Јерменији, као и прву школу у селу Амарас, у древној јерменској области Нагорни Карабах. Захваљујући Маштоцу, прва јерменска преведена реченица гласи: „Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне“ (из Соломунових прича). Ова реченица је постала звезда водиља за јерменска слова која су увек служила мудрости и којима се јерменски народ служи већ више од 1600 година.

Јерменски средњовековни мудраци, хроничари, научници и преписивачи који су током историје стварали рукописе, оставили су ремек-дела која се чувају у јереванском Матенадарану – научноистраживачком институту древних ру-кописа који носи име творца јерменског писма, архиепископа Светог Месропа Маштоца. Сама древна реч „матенадаран“ значи чувалиште рукописа. Таква чувалишта су основана при јерменским манастирима одмах после формирања јерменске азбуке. У Матенадарану се чувају средњовековне рукописне књиге из разних области – граматике, књижевности, позоришта, математике, медицине, фармације. Један од ретких и драгоценијих рукописа Матенадарана је ремек-дело Књига тужбалица лиричара и монаха из 10. века, Григора Нарекација. О своме делу је говорио: „Ова књига је уместо мог тела, ова реч је уместо моје душе“.

Многе рукописне књиге преношене су с колена на колено до наших дана. А колико их је тек уништено и спаљено кроз векове током рушилачких похода Монгола, Татара и Османлија, нарочито 1915. године, када је над Јерменима из-вршен највећи геноцид у историји човечанства. Тада су Турци на најбруталнији начин уништавали јерменску нацију, а што је најгоре – високу културу Јермена. Остављајући куће, имања, родна места својих предака, напуштајући и бежећи са вековних огњишта, Јермени су са собом носили староставне књиге, рукописе, све што је драгоцено. Дакле, спасавали су сведочанства о свом постојању, својој историји. Тако је јерменски народ опстао кроз векове, а и многе генерације васпи-таване су на такав начин, чиме Јермени одувек негују култ књиге.

УГА

О


Из историје јерменског књигоиздања – Акоп Мегапарт и његова прва штампана књига

Шездесет година после Гутенберговог открића штампарства, штампање прве јерменске књиге у Венецији био је изузетан догађај у историји Јерменије. Док је Европа била у добу Препорода, Тамерлан и Шах Абас вршили су рушилачке походе на Јерменију и суседне земље, остављајући иза себе рушевине и пустош. Сазнавши за Гутенбергово откриће, Јермени су били сигурни да је за ширење писмености и спасење нације најбољи пут штампарство. Већ 1510. године у Вене-цији је било близу 200 штампарија које су штампале књиге на разним језицима. Јермени су за штампање прве књиге изабрали управо Венецију, с обзиром да је тамо била формирана јерменска дијаспора.

Покретач јерменског књигоиздања био је свештеник по имену Акоп који је себи касније додао надимак Мегапарт (грешник). Прву штампану књигу, која се звала Урбатагирк (књига Петка, средњовековна збирка медицинских текстова), Мегапарт је издао у далекој Венецији 1512. године, која је прихваћена као почетак јерменског књигоиздања. Годину дана касније, 1513. Мегапарт издаје још четири књиге - Патарагатетр (канони литургије Јерменске апостолске цркве), Ахтарк (збирка астролошких трактата и текстова о исцељењу), Парзатумар (календар на 36 година и за пророчанство), Тагаран (збирка дела угледних средњовековних јерменских аутора, као што су Нерсес Шнорали (12. век), Фрик (13. век), Мкртич Нагаш (15. век), Ованес Тлкуранци (16. век).

Други јерменски књигоиздавач је Абгар Тохатеци. Као виђена личност имао је велику улогу у историји јерменског ослободилачког покрета у 16 веку. Боравећи у Италији, специјалном политичком мисијом тамо оснива своју штампарију, бави се издавачком делатношћу и од папе добија дозволу за књигоиздавање. У сопст-веној штампарији 1565. године штампа календар и Псалтир. Касније се Тохатеци сели у Константинопољ, где 1567-1569. издаје још шест књига: Мала граматика и азбука, Тонацујц (календар црквених празника), Парзатумар (календар), Пата-рагаматујц-Ахотаматујц, Песмарица и Маштоц (збирка црквених обреда). Син Тохатеција, Султаншах, 1579. године у Риму наручује нова јерменска слова која ће се касније ширити током постојања јерменског књигоиздавања. Захваљујући напорима Султаншаха и Ованеса Терзнција, који из Јерменије долази у Рим 1584. године, излазе црквено-религиозни текстови и Григоријански календар у штампарији Dominici Basea. Последње издање јерменских издавача 16. века било је Кратко учење црквене службе (1596).

Међутим, најзначајнији догађај у историји јерменског књигоиздавања у 17. веку је оснивање штампарије Воскањан. С намером да оснује штампарију при катедралном храму Ечмиадзин, јерменски католикос Акоп Џугајеци шаље свог црквеног нотаријуса Матевоса Цареција у Европу. Он успева да у Амстердаму оснује штампарију. Године 1664. штампаријом управља Воскан Јереванци, један од угледнијих јерменских интелектуалаца тог доба. Штампарија се 1669. године


УГА

О

УГА

О

БАБКЕН СИМОЊАН

из Амстердама сели у Ливорно, потом у Марсељ (уз дозволу француског двора) и функционише до 1686, одштампавши више од 40 наслова јерменских књига.

Године 1686. ученик Воскана Јереванција Татевос Амазаспјан уз материјалну подршку богатог трговца Гаспара Саградјана у Венецији оснива штампарију, а 1688. године издаје Чашоц (збирка текстова богослужења од поподнева до увече).

У 18. веку у јерменском књигоиздању појављује се име Мхитара Себаста-ција (1676-1749) који ће заувек остати златно име у историји јерменске културе. Себастаци и његови ученици, утемељивши се у Венецији, у италијанским штампаријама штампају јерменске књиге светског и религиозног садржаја. Од тих књига најзначајније су Граматика новог јерменског језика (1727) и Речник јерменског језика Себастација, као и друга издања. Овде су свет угледали Би-блија (1733) и Историја Јерменије (1784-1786) Микаела Чамчјана. Мхитаристи на острву Сан Лазаро у Венецији 1789. оснивају сопствену штампарију која је умногоме повећала значај њихове делатности. Друга грана Мхитариста, утемељивши се у Трсту 1775, оснива још једну штампарију и пре него што су се преселили у Беч, штампају близу 70 књига, од којих 25 на турском језику за турскоговорне Јермене.

Почев од краја 18. века, јерменско књигоиздање постепено се премешта са Запада на Исток, а центар постаје Константинопољ, један од главних центара јерменске дијаспоре, где је до 1800. године штампан највећи број јерменских књига (350 наслова), док је на другом месту Венеција (260 наслова). У то време у Константинопољу биле су познате штампарије Саркис Дпир, Мартирос Дпир, Чнчин Ованес, Степанос Петросјан и главни штампар Порте, Погос Арапјан (1742-1783), који је током низа деценија био један од водећих књигоиздавача у Османлијској империји. Он је у Тифлису (Тбилисију) формирао племићку штам-парију и издавао књиге на грузијском језику, помагао да се усаврши штампарија при Светом Ечмиадзину. У Константинопољу Арапјани су имали неколико ве-ликих штампарија у којима је крајем 18. и у првој половини 19. века штампано близу 150 квалитетних јерменских издања. У целом Константинопољу крајем 18. века постојало је више од 20 штампарија у којима су штампана дела јерменских средњовековних филозофа Давида Анахта, Григора Татевација, Симеона Џу-гајеција и других. Штампана су такође и дела из области граматике, уџбеници, песмарице, азбуке, календари, духовне и религиозне књиге.

У другој половини 18. века јерменско књигоиздање појављује се не само на територији Јерменије, већ и Русије и Индије. Католикос Симеон Јереванци 1771. године у Ечмиадзину оснива прву штампарију на територији Јерменије, где 1772. године излази књига Духовна башта (прво издање на територији Јерменије), а 260 година после свог настанка јерменско књигоиздање се утемељује и у домовини. У Ечмиадзину се оснива фабрика за производњу папира. До краја 18. века у Еч-миадзину је штампано 13 књига. У исто време настаје јерменско књигоиздање у Мадрасу (Индија), где су 1772-1773. године у штампарији „Шаамир Шаамирјан“ штампане две књиге, као и његово Западно честољубље – устав будуће независне Јерменије. Обе књиге посвећене су проблемима обнављања јерменске државности.


Управо у Мадрасу изашло је прво јерменско периодично издање Аздарар (Гласник, 1794-1796) које је уређивао Арутјун Шмавоњан. Потом се јерменско књигоиздање постепено развија углавном у Калкути.

Почев од 1512. до 1800. године, центри јерменског књигоиздања су Вене-ција, Константинопољ, Рим, Париз, Бавија, Цирих, Берлин, Келн, Франкфурт на Мајни, Лавов, Нова Џулфа, Ливорно, Амстердам, Марсељ, Лондон, Лајпциг, Падуа, Парма, Харлем, Нирнберг, Смирна, Ечмиадзин, Мадрас, Трст, Калкута, Санкт Петербург, Нови Нахичеван, Астрахан. У тим центрима је у том периоду штампано 1154 наслова на јерменском језику.

Од 1801. до 1920. јерменско књигоиздање углавном се развија ван Јерменије. У то време код мхитариста у Венецији примећује се прави препород. На острву Сан Лазаро штампају се дела јерменских летописаца и историчара. Штампарија Конгрегације Мхитариста постојала је непрекидно више од 200 година. Она је једина установа у историји јерменског књигоиздања која је тако дуго функциони-сала. У истом периоду јерменске штампарије постојале су и у Јерусалиму, Каиру, Александрији, Алепу, Дамаску, Новој Џуги, Техерану, Тебризу, Паризу, Марсељу, Монпељеу, Лондону, Манчестеру, Варни, Русчуку, Филипеу, Софији, Букурешту, Галацу, Никозији, Штокхолму, Њујорку, Бостону, Фресну, Чикагу, Детроиту, Про-видансу, Џорџтауну, Атини, Женеви, Лозани, Берлину, Марбургу, Будимпешти.

Почев од 19. века, центар књигоиздања у самој Јерменији био је Ечмиадзин. Такође у 19. веку, јерменско књигоиздање шири се и у другим местима историјске Јерменије – Шушију (1827), Вану (1858), Мушу (1863), Александропољу (1876), Новом Бајазету (1890), Горису (1909), као и Карину, Харберду, Гандзаку, Шатаху, Јерзнки, Карсу, Ахалкалакију, Аштараку, док у јерменској престоници Јеревану прву штампарију оснива Закарија Геворкјан 1875. године.

После доласка совјетске власти у Јерменију 1920. године, Јереван постаје центар књигоиздања, међутим, у дијаспори, у периоду 1920-1980, центри јермен-ског књигоиздања и даље остају Константинопољ, Каиро и Бејрут.

Узев у целини, у периоду од 1512. до 1980. штампано је више од 80 хиљада наслова на јерменском језику, што још једном потврђује да је књига у Јерменији заиста култ и духовна храна.

Национална библиотека Јерменије

Национална библиотека Јерменије је највеће чувалиште јерменске штам-пане продукције у свету. У ризници библиотеке чувају се прва јерменска штам-пана књига Урбатагирк („Књига петка“, Венеција, 1512), први јерменски часопис „Аздарар“ („Весник“, Мадрас, 1794), прва јерменска штампана мапа Свеопшта географија (Амстердам, 1695).

Колекција библиотеке 1. јануара 2012. године обухвата више од 6,8 милиона јединица. То су књиге, часописи, мапе, плакати, леци, кандидатске и докторске тезе, ноте, разгледнице, марке, календари, CD и DVD материјали.


УГА

О

УГА

О


Јерменска На-ционална библиотека настала је 1832. године на бази библиотеке Је-реванске мушке гимна-зије која је тада имала 18.000 јединица. Године 1925-1990. Библиотека је носила име чувеног државног и јавног де-латника Александра Мјасникјана, а од 1990. године зове се Нацио-нална библиотека. По-водом 150-годишњице од оснивања, Библио-тека је 1982. године на-

грађена медаљом „Дружба народов“ (Пријатељство међу народима).Библиотека има четири зграде. Најстарију зграду пројектовао је архитекта,

академик Александр Тамањан 1939. године. Остале зграде су настале 1972, 1976. и 1990. године.

Библиотека дневно има близу 900 читалаца. Током године читаоци користе више од милион и по јединица. Национална библиотека је члан низа међународ-них организација као што су IFLA, CENL, BAE, сарађује са разним библиотекама света, као и са иностраним представништвима у Јерменији. У згради Националне библиотеке налази се и канцеларија Асоцијације библиотека Јерменије.

Национална библиотека Јерменије сарађује са 160 организација, библиотека, као и са појединцима из 40 земаља. У области размене књига највећи партнери Националне библиотеке Јерменије су Национална библиотека Русије (Санкт Пе-тербург), Државна библиотека Русије (Москва), Библиотека Америчког конгреса (Вашингтон), а такође националне и универзитетске библиотеке Француске, Британије, Ирана, Пољске, Румуније, Бугарске, Немачке, Мађарске, Белорусије, Јапана, Кореје. Кроз размену књига колекција Националне библиотеке Јерме-није сваке године допуњава се новим јединицама (годишње преко 1200 издања). Национална библиотека Јерменије такође сарађује са 21 амбасадом у Јерменији, међународним организацијама и канцеларијама.

Колекције

На дан 1. јануара 2012. колекција Националне библиотеке Јерменије обухвата 6.814.878 јединица на 70 језика света. У Библиотеци се чувају следеће колекције:

• Старе и ретке књиге, архивна литература• Литература из области уметности

Национална библиотека Јерменије у Јеревану


• Музичка литература и ноте• Изузетно ретке књиге• Периодика• Кандидатске и докторске тезе• Литература на страним језицима

Допуњавање колекција Националне библиотеке остварује се кроз обавезне примерке, откуп, размену књига, даровање. Већи део колекције, близу 5,5 ми-лиона издања чува се у главном чувалишту. То су књиге, пероидична издања, микрофилмови, тезе.

У библиотеци функционишу следећа одељења:

• Одељење за допуну• Одељење за размену књига и развој• Одељење за обраду књига и каталогизацију• Главно чувалиште штампаних издања• Одељење за чување старих, ретких књига и архивне литературе• Одељење за књиге из области уметности• Одељење за сервис (услуге)• Одељење за библиографију и научна истраживања• Одељење за рад са јавношћу и организацију разних активности• Одељење за обнављање (реконструкцију) штампане продукције

Центар за технолошки развој и научно-истраживачко обезбеђење лин-гвистичких линкова.

Јерменска Национална библиотека 2006. године из француске области Ванде добила је на поклон библиобус. То је специјални бус, намештен и снабдевен књигама, намењен за нестационарни сервис. Промоција библиобуса одржана је у Гјумрију – чувеном граду уметности и заната Јерменије. Библиобус често путује у разне регионе Јерменије с намером да људима који живе далеко од јерменске престонице и нису у могућности да посете библиотеку усади љубав и интересо-вање према књизи.

Национална библиотека такође издаје лист „Духовна Јерменија“ који излази једном месечно. Лист представља свакодневни живот и активност Националне библиотеке. Поводом разних историјских датума и датума везаних за познате личности, у библиотеци се често организују изложбе књига и разних издања.

У сарадњи са Конзулатом Републике Србије у Јерменији, на челу са Поча-сним конзулом, књижевником Бабкеном Симоњаном, Национална библиотека планира да организује изложбу српске књиге уз литерарну манифестацију и читање дела српских писаца на српском и јерменском језику.


УГА

О

УГА

О


Јерменско-српске књижевне и културне везе

Пре разматрања културних веза два народа, јерменских и српских књига, које се налазе у фондовима разних библиотека у Србији и Јерменији, али и ван њихових граница, вредело би укратко се осврнути на јерменско-српске књижевне и културне везе које имају вишевековну традицију и славну прошлост, још из времена када је на тлу Србије постојала невелика јерменска колонија, а Јермени ипак дали велики допринос развоју српске науке, културе и уметности.

Данас, на жалост, малобројна јерменска дијаспора у Србији временом се смањила јер нема више оних познатих Јермена који су својим талентом и знањем обогатили јерменско-српске културне везе, оставивши неизбрисив траг.

Јермени се у историји Србије помињу у време првог српског архиепископа Светог Саве, али Јермена у Србији било је и пре њега. Најбољи доказ је камена плоча са старословенским и старојерменским (грабар) натписом која се и данас налази у манастиру Витовница код Пожаревца, североисточно од Петровца на Млави. Седам редова текста, од којих три на старословенском и четири на грабару (старојерменском), датирају из 1218. године. Дакле, Јермени су још у 13. веку били на просторима Србије. То је један од првих писаних докумената који сведочи о постојању невелике јерменске заједнице у Србији и почетку културних веза два народа.

Јерменска дијаспора у Србији је од 16. до 19. века у јеку свог развоја. После формирања Конгрегације Мхитариста у Константинопољу 1701, она се неколико година касније, 1706. године, преселила на венецијанско полуострво Мореа, а 1717. године коначно – на острво Сан Лазаро у Венецији. Касније, 1811. године у Бечу се оснива одсек Венецијанских Мхитариста, који временом постаје засебна јединица. Управо из Венеције и Беча у Србију долазе јерменски свештеници-мисионари јер је пре њиховог доласка, још у 17. веку, у Београду постојала јерменска црква. Тада су настале и неке јерменске рукописне књиге, међу којима и Тагаран (Песмарица – књига за црквене песме) коју је 1688. године писао Аракел Дпир Скјутареци по налогу Хоџе Паноса. Тај рукопис тренутно се налази у колекцијама Градске бибилотеке Нирнберга, а из Београда су га највероватније однели аустријски војници на челу са Максимилијаном Баварским 1688. године. Претпоставља се да то није била једина рукописна књига, али, где су остале рукописне књиге – историја и даље ћути.

Доласком Турака у Београд 1739. године, осим становништва настрадала су и светилишта, као и јерменска црква која је била место окупљања београдских Јермена. На челу са својим мисионаром Јаковом Ерзерумским, Јермени напуштају Београд и стижу у Петроварадин, где по налогу Венецијанских Мхитариста и под покровитељством месних богатих Јермена 1746. године граде своју нову цркву која постоји до 1963. године, а срушиле су је комунистичке власти. И данас су у архивима и музејима Новог Сада похрањене ретке реликвије које чувају успомену на некадашњу новосадску јерменску заједницу.


Осим Београда и Новог Сада, аутор текста, не једном имао је прилику да се, трагајући за грађом у архивима Конгрегације Мхитариста у Бечу, суочи са прошлошћу и увери колико је драгоцених литерарних споменика остављено ге-нерацијама. У архивима мхитаристичког јерменског манастира у Бечу наишао је на ретку и изузетну грађу која сведочи о јерменско-српским везама, о постојању јерменске дијаспоре у Србији. У архиву јерменског манастира брижно се чувају и српске књиге. Развоју српске књижевности, нарочито у 19. веку, бечки Мхита-ристи дали су велики допринос. После Првог српског устанка 1804. године, Вук Стефановић Караџић сели се у Беч, јер нису били повољни услови за научну и издавачку делатност. Касније Вук успоставља пријатељске везе са јерменским манастиром у Бечу, који је имао одличну штампарију, с намером да у њој објави своје радове. Јерменска штампарија имала је, такође, српска ћирилична слова. Ево, шта Вук из Беча пише 24. јануара 1833. свом пријатељу Адаму Драгосављевићу:

„Овде се само код Јермена или Мехитарста (које је све једно) Српски засад штампати може“. То је био одговор на питање: „Колiко iма тамо Тiпографiја, које могу наше књiге штампатi? Јелi то једна Тiографiја: Ерменска i Мехiтарiста?“

Дивећи се јерменској штампарији и њеним српским ћириличним словима, Вук је искористио прилику, па чак о томе пише и самом Његошу, препоручујући му да управо тамо штампа свој Горски вијенац. У Србији се чува преписка Вука Караџића са Конгрегацијом бечких Мхитариста, а нека Вукова писма и данас се налазе у колекцијама Мхитариста у Бечу. Ево још два Вукова писма фактору јерменске штампарије Конгрегације Мхитариста, Алојзу Шлегелу:

Јерменској штампарији у БечуУ прилогу Вам достављам рукопис покојног Луке Милованова о српском

песништву и метру заједно с огласом за претплату уз љубазну молбу да обезбе-дите неопходну рецензију за овај рукопис и да без одлагања дате у штампу 200 иримерака огласа за претплату на поштанском папиру, на пола табака у облику писма, тако да исти стане на један лист, док други лист треба да остане празан, као што сте то урадили и са огласом за моју Даницу и да ми га изволите послати првим поштанским колима. Молим Вас, међутим, да рукопис чувате на сигурном месту док не добијете другачије упутство од мене.

Да овај предмет не би наишао ни на какве препреке, шаљем Вам истовре-мено ово дело преписано у дупликату и желим да ми се врати предмет бр. 1 да би из њега могло да се штампа.

Надам се да се још сећате колико сам се старао да запослим Вашу штампа-рију у области српског језика; сада верујем да је дошло време да видим како се ова жеља испуњава, захваљујући томе што сам дошао из Србије да бих поново могао да наставим свој књижевни рад и имам спремно готово 50 штампаних табака српских народних песама поред мојих осталих радова. Да ни он нема ништа мање од тога, уверавао ме је један пријатељ који ће Вам, на моју препоруку, послати на штампање Gil Blas-а у српском преводу.


УГА

О

УГА

О


Мислим да би за Вас, као што смо о томе већ говорили, било повољно да набавите још једну врсту лепих цицеро слова, али сматрам да ћете то тешко урадити док ја сам не дођем у Беч, што намеравам следећег лета, и док се не посаветујемо како о овоме, тако и о многим другим стварима. Осим што желим да оглас штампате цицеро словима, садржај књиге, међутим, петит и гармонд словима.

Пошто, према тамошњем обичају, за пријаве на претплату, које пристижу неко мора да гарантује то Вас најљубазније молим да се, с обзиром на наше при-јатељство, побринете за јемство; ако Вам, међутим, то није могуће учинити, изволите онда оглас послати госп. Теодору Тирки, тамошњем велетрговцу, преко госп. фактора штампарије и госп. Тирка ће већ приложити потребни документ.

И на крају понављам своју молбу за што је могуће скорији и неодложан по-четак штампања горе поменутог огласа и након тога његове испоруке, и остајем с поверењем и дубоким поштовањем

Вук Стеф. Караџић Земун, 31. јануара 1832.

Драги господине Шлегел,

Надам се да је Јерменска штампарија већ добила рукопис о српској поезији који сам одавде послао поштанским колима. Посебно Вас молим, помозите да наја-ву добијем што пре. Ви ћете из мог писма, које сам написао штампарији и послао заједно са рукописом, веома добро схватити како желим да се најава штампа. Рукопис не показујте никоме и у штампарији га добро сакријте. – Ви знате шта значи рукопис. Надам се да ћу штампарији обезбедити много посла, само било би неопходно да штампарија набави макар још једну врсту лепих цицеро слова, као што смо о томе раније чешће разговарали. Када ми пошаљете најаву, пишите ми истовремено каквог коректора за српски сада имате; да ли би се тамо и без мене могла штампати ова поезија, јер бих касније, када дођем у Беч, желео да објавим најаву за Даницу за годину 1833. О свим тим стварима немојте тамо ни са ким да говорите, нарочито не са неким од мојих земљака.

Приложену новчаницу шаљем Вам за поштарину, јер сам страховао да на писмо залепим марку како га поштар не би бацио.

Поздравите све духовне оце које познајем. Ваш најоданији слуга Вук Стеф. Караџић Земун, 16. фебруара 1832.

[На полеђиии:] 1832.Господину Алојзу Шлегелу фактору Јерменске штампарије у Бечу


Вук је у јерменској штампарији у Бечу објавио велики број својих радова који се чувају у библиотеци Конгрегације, од којих су значајнији: Српски рјечник (1818, 1852), Даница (1826, 1827, 1828, 1834), Први српски буквар (1827), Народне српске пјесме (1833), Српске народне пјесме (прва књига, 1841), Српске народне пјесме (друга књига, 1845), Српске народне пјесме (трећа књига, 1846), Нови завјет (1847), Српске народне пословице (1849), Ковчежић (1849), Српске народне припо-вијетке (1821, 1853), Примјери српско-славенскога језика (1857), Српске народне пјесме (књига четврта, 1862). Осим Вукових књига, у штампарији јерменског манастира у Бечу штампан је и Његошев Горски вијенац (1847), Просвета човека и образовање јестества Уроша Миланковића, Песме Бранка Радичевића (1847, 1851). Једном речју, готово сва српска књижевност из 1847. године, која је ту го-дину учинила тако знаменитом у српској књижевности, штампана је управо у јерменској штампарији Конгрегације Мхитариста у Бечу. Ово богато културно наслеђе може да служи као изузетна грађа за истраживање Вукове списатељске и културне делатности.

Јерменске и српске књиге новијег времена

Аутор ових редова, Бабкен Симоњан,[1] јерменско-српским књижевним и кутурним везама бави се од 1975. године. Током протеклих година преведено је и објављено више књига, које су изашле захваљујући сарадњи са српским и јерменским издавачима.

У Србији и Јерменији објављено је двадесетак књига. То нису само Си-

[1] Бабкен Симоњан је јерменски песник, преводилац, есејиста, србиста, културолог. Рођен је 1952. године у Јеревану (Република Јерменија). Аутор је осам књига песама, есеја, путописа и преко 800 публикација. За развој и јачање јерменско-српских књижевних и културних веза додељена му је Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (1993). Добитник је плакете „Илија Милосављевић Коларац“ (1998). За књигу Кроз балканску ватру, 1994. године у Пећи добио је награду „Свети Сава“. У 2012. години добио је „Златну медаљу“ Министар-ства културе Републике Јерменије и међународну књижевну награду „Бранко Радичевић“ („Бранково коло”, Сремски Карловци). Од 2002. године редовни је члан Матице српске. Од 1980. редовно преводи на јерменски дела из српске народне, класичне и савремене књижевности. По свом избору и преводу уз предговор објавио је књиге јерменских и српских аутора. За вишегодишњу преводилачку делатност (са српског на јерменски и са јерменског на српски) 2010. године додељена му је најпрестижнија јерменска награда „Кантех“ („Кандило“). Исте године добио је признање „Златко Красни“ Академије „Иво Андрић“ за свој преводи-лачки рад. Године 2011. додељена му је Повеља Удружења књижевних преводилаца Србије. Бавио се професорским радом на Јереванском лингвистичком универзитету „Брјусов“ где је на своју иницијативу 2003. године отворио течај српског језика. Године 2005-2006. такође је предавао српски језик на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета. Члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије. Имајући у виду његову вишегодишњу списатељску, преводилачку и културну делатност, одлуком Владе Републике Србије новембра 2006. године именован је за Почасног конзула Републике Србије у Јерменији (са седиштем у Јеревану). Живи у Јерменији, а повремено борави у Србији.


УГА

О

УГА

О


моњанове ауторске књиге, већ и књиге других аутора које је приредио и објавио на јерменском и српском језику. Симоњанове књиге су: Кроз балканску ватру (есеји, путописи, Дечје новине, Горњи Милановац, 1994; друго проширено из-дање, Маштел-комерц, Београд, 1995), Мирис домовине (песме, Ресавска школа, Деспотовац, 1994), Ходочашће (песме, Аполон, Јереван, 1997), Ходочашће (песме, Бранково коло, Сремски Карловци, 1998), Од Арарата до Косова (песме, есеји, путописи, Триптих, Београд, 2000), Земља предака (песме, Аполон, Јереван, 2002), Библиографија радова о Србији (на јерменском, српском, руском, Гирк, Јереван, 2002), Артамет (двојезична књига песама, Завод за културу, Нови Сад, 2010).

Књиге које је приредио и за које је написао предговоре: Тумањан О. Бајке (Дечје новине, Горњи Милановац, 1995), Геноцид над Јерменима (документи, сведо-чења, Орфелин, Београд, 1995), Јерменско сунце (јерменска поезија за децу, Извор живе речи, Колари, 1996). Максимовић Д., Земља је свугде иста (песме, Аполон, Јереван, 1998), Стојичић Ђ., Извор у пустињи (песме, Аполон, Јереван, 1998), Земља Арарата (двојезични избор српске поезије о Јерменији, Аполон, Јереван, 2002), Косовско сунце (српска поезија 20. века, Аполон, Јереван, 2003), Српске народне бајке (Воски Хатутик, Јереван, 2011), Сјај камена (антологија јерменске савремене поезије 20. века, Интелекта, Ваљево, 1997), Верфел Ф. Четрдесет дана Муса Дага (роман, Нолит, Београд, 2001).

Овај дугорочни културно-издавачки пројекат шири се и наставља. У ауторовој фиоци постоји неколико необјављених рукописа који ће тек бити публиковани, чиме ће обогатити и украсити славне вековне странице јерменско-српских културних веза.

СРПСКЕ КЊИГЕ У БИБЛИОТЕКАМА ЈЕРМЕНИЈЕДарови књижевника, преводиоца и културолога

Бабкена Симоњана

НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ЈЕРМЕНИЈЕ, ЈЕРЕВАН

Миодраг Булатовић, Црвени петао лети према небу, 1972.Драган Мраовић, Најбоља песма, 1991.Ирена Церовић Џамоња, У довратку неба, 1993.Бабкен Симоњан, Мирис домовине, 1994.Ованес Тумањан, Бајке, 1995.Бабкен Симоњан, Ходочашће, 1998.Бабкен Симоњан, Од Арарата до Косова, 2000.Јанко Вујиновић, Паника у интерситију, 2000.Влајко Ћулафић, Проклетије, 2005. Х. Енценсбергер, Пропаст Титаника, 2005. Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књ. 1, 2005.Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књ. 2, 2005.


Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књ. 3, 2006. Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књ. 4, 2006. Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књ. 5, 2006. Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књ. 6, 2006.Јован Јанићијевић, Паслике, 2006.Миодраг Мијо Радојичић, Нада Молерка, 2007. Ненад Ћорилић, Господин Нојвил, 2007.Ратомир Рале Дамјановић, О рецитовању, 2007.Бабкен Симоњан, Артамет, 2010.Војислав Бубања, Књига о Добрашину, 2010.Бојан Бојанић, Монофизити дохалкидонске хришћанске верске заједнице, 2010.Добрашин Јелић, Скице за портрете, 2011. Добрашин Јелић, Упорност љубави, 2011.

БИБЛИОТЕКА АКАДЕМИЈЕ НАУКА ЈЕРМЕНИЈЕ, ЈЕРЕВАН

Рајко Ного, Зверињак, 1972.Миодраг Лукић, Трактат о љубави, 1972.Десанка Максимовић, Летопис Перунових потомака, 1976.Драгомир Брајковић, Крвава свадба у Брзави, 1980.Милован Алексић, Наслеђа, 1984. Оливера Шијачки, Песме за ноћ и флауту, 1985.Ћеле кула, Народни музеј, Ниш, 1986.Рајко Ного, Зимомора, 1987.Лазар Радуловић, Изгнанство, 1988.Никола Вујчић, Дисање, 1988.Милован Витезовић, Срце ми је откуцало, 1989.Адам Пуслојић, Музеј црне Крајине, 1989.Ђоко Стојичић, Бичевање речи, 1990.Владимир Јагличић, Изван ума, 1991.Миодраг Мркић, Поетика древног и модерног (књ. 1), 1991.Миодраг Мркић, Поетика древног и модерног (књ. 2), 1992.Ђоко Стојичић, Лептир у писаћој машини, 1992.Љубица Милетић, Христос у Кремљу, 1992.Милован Алексић, Очи наше куће, 1992.Стојан Бербер, Слово о Расцији, 1992.Добрица Гајић, Црна мећава, Београд, 1992 Горан Костровић, Мит о каменом уму, 1992.Ђоко Стојичић, Срп од змије, 1993.Ђоко Стојичић, Наливање зрна, 1993. Верољуб Вукашиновић, Чежња са вртом, 1993.Ђоко Стојичић, Велики прасак, 1994.


УГА

О

УГА

О


Вукман Оташевић, У тамном кругу, Подгорица, 1994. Борис Лазић, Посрнуће, Београд, 1994 Бабкен Симоњан, Кроз балканску ватру, 1994, 1995.Предраг Богдановић Ци, Александријска библиотека, 1994.Драган Мраовић, Боемска књига, 1994.Данило Јокановић, Нојев гавран, 1994.Ованес Тумањан, Бајке, 1995.Ирена Церовић Џамоња, Поврх сна, 1995.Добрашин Јелић, Вичи полако, 1995.Ђоко Стојичић, Кућни праг, 1996.Бабкен Симоњан, Ходочашће, 1998.Раде Симовић, На бијелом хлебу, Сарајево, 1998. Велибор Берко Савић, Песници Десанки, Ваљево, 1998.Илија Јорга, Традиционални фудокан карате, 1998.Симовић Ранко, Да ње није, 1999.Бабкен Симоњан, Од Арарата до Косова, 2000.Верољуб Вукашиновић, Како је тихо Господе, 2000.Благоје Баковић, Говорило, Београд, 2000. Радојко Николић, Корени и вреже, 2002.Никола Вујчић, Препознавање, 2002.Зоран Милисављевић, Парастос за мога деду, 2005.Стака Марковић Којчић, Две хиљаде снова о слободи, Београд, 2005.Љубица Милетић, Вавилонски записи, 2006.Богдан Шеклер, Незнабошци, 2006.Љиљана Бинићанин, Живот је опасан по здравље, Београд, 2007. Марија Орбовић, Плави дозиви Радојка Николића, Чачак, 2007. Ирена Церовић Џамоња, Као руска лутка, Београд, 2008. Ненад Ћорилић, Преузимање неодговорности, Лозница, 2008. Ристо Василевски, Време, гласови, Младеновац, 2009. Амин Малуф, Поремећеност света, Београд, 2009.Ђоко Стојичић, Бескрај сањане песме, 2009.Добрашин Јелић, О књигама и сликама, 2009. Бабкен Симоњан, Артамет, 2010.Војислав Бубања, Књига о Добрашину, 2010.Бојан Бојанић, Монофизити дохалкидонске хришћанске верске заједнице, 2010.Добрашин Јелић, Ништа све, Београд, 2011.

БИБЛИОТЕКА ИНСТИТУТА ДРЕВНИХ РУКОПИСА МАТЕНАДАРАН, ЈЕРЕВАН

Свето писмо. Нови завет господа нашег Исуса Христа, [б. г.]


БИБЛИОТЕКА КАТЕДРЕ ФОЛКЛОРА КОНЗЕРВАТОРИЈУМА, ЈЕРЕВАНКорнелије Станковић, Сабрана дела, књ. 1, 2004.Корнелије Станковић, Сабрана дела, књ. 2, 2004.Миодраг Васиљевић, Народне песме из Војводине, 2009.

БИБЛИОТЕКА КОНГРЕГАЦИЈЕ МХИТАРИСТА, БЕЧОванес Тумањан, Бајке, 1995.Бабкен Симоњан, Ходочашће, 1998. Бабкен Симоњан, Од Арарата до Косова, 2000.Бабкен Симоњан, Артамет, 2010.

ДРЖАВНА БИБЛИОТЕКА РУСИЈЕ, МОСКВА

Бабкен Симоњан, Кроз балканску ватру, 1994, 1995.Ованес Тумањан, Бајке, 1995.Геноцид над Јерменима, 1995.Бабкен Симоњан, Ходочашће, 1998.Бабкен Симоњан, Од Арарата до Косова, 2000.Бабкен Симоњан, Артамет, 2010.

НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА РУСИЈЕ, САНКТ ПЕТЕРБУРГОванес Тумањан, Бајке, 1995.Бабкен Симоњан, Кроз балканску ватру, 1995.Дарко Танасковић, У дијалогу с исламом, 2010.Милорад Блечић, Живот Десанке Максимовић праћен песмом, 1998.Бабкен Симоњан, Ходочашће, 1998.Бабкен Симоњан, Од Арарата до Косова, 2000.Земља Арарата (двојезична антологија српске поезије о Јерменији), 2002. Бабкен Симоњан, Артамет, 2010.

Детаљи из Националне библиотеке Јерменије


УГА

О



A BOOK AS A CULT AND SPIRITUAL FOOD

Summary

This paper presents the development of the Armenian book publishing throughout the centuries, and it deals with the cultural acivities of the Armenian medieval intellectuals and ascetics who left their own unforgettable mark in history of book publishing as well as in the Armenian culture in general.

During the period of five centuries the Armenian publishers enriched the national history of book publishing which developed outside the Armenian borders because of unfavorable historical circumstances in the motherland. The initiator of the Armenian book publishing was the priest whose name was Hakop and who added the nickname Meghapart (sinner) to his name. The first printed book was called Urbatagirk and it was issued in the faraway Venice in 1512 and it has been considered to be the beginning of the Armenian book publishing.

The National Library of Armenia has its place in the paper because it played a significant role in the history of the considerable number of generations of the Armenian people.

The author used rare materials from various archives. A new viewpoint was used to depict the relations between Serbia and Armenia which have multi-century tradition starting from the first Serbian archbishop Saint Sava up to now. Through the cooperation between Serbia and Armenia, the author thoroughly demonstrates the role of the Armenian printing which played a significant role in the Serbian culture development in the 19th century.

This text is the first attempt to thoroughly present the importance of the Armenian book, and on the other side our cultural relations are enriched thanks to the achievements of the people whose names were written with golden letters in the history of the Armenian and Serbian people.

At the end of the text a list of books, which the author donated as a gift to the Armenian libraries is presented.

Keywords: Babken Simonyan, National library, Armenia, book publishing, Serbo-Armenian relations, Meghapart, Saint Sava, Vuk Stefanović Karadžić

Babken Simonyan

СВЕТЛАНА ЈАНЧИЋ, 1948- Народна библиотека Србије Београд

ЗАШТИТА И ПРЕЗЕНТАЦИЈА ФОНДА БИБЛИОТЕКЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ

ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У ТРСТУ

Сажетак: Аутор у раду описује напоре Народне библиотеке Србије да попише и заштити српске књиге у библиотекама, манастирима и црквама расутим изван граница земље. Описана је Библиотека Српске православне црквене општине у Трсту, у коме је крајем 18. и почетком 19. века живела бројна српска колонија образованих трговаца, просветитеља, филозофа и књижевника попут Доситеја Обрадовића, Јоакима Вујића, Вићентија Ракића и других. Књиге су биле смештене у српској основној школи која носи име добротвора Јована Милетића. Осамдесетих година прошлог века стручњаци из Библиографског одељења НБС отпочињу са инвентарисањем и пописом ове заграничне библиотеке чија стручна обрада и каталогизација још трају. Штампање Каталога СПЦО планирано је за крај 2013.године када ће широј јавности бити омогућен увиди у заштиту овог српског културног наслеђа у иностранству.

Кључне речи: Библиотека Српске православне општине, Трст, основна школа „Јован Милетић“, Народна библиотека Србије, културно наслеће, богослуж-бене књиге, легат Ђорђа Милошевића, каталог СПЦО

Током седамдесетих година прошлога века Народна библиотека Србије, у складу са једним од својих приоритетних задатака у остваривању опшег ин-тереса у библиотечко-информационој делатности у домену старања о ширењу, популарисању и заштити српске књиге у иностранству, отпочиње организовани рад на реализацији пројеката заштите и презентације српског писаног културног

У Г А О

УДК: 027.2:271.222(497.11)-774(450)


УГА

О

УГА

О

СВЕТЛАНА ЈАНЧИЋ

наслеђа, најпре у Библиотеци манастира Хиландара, а затим и у Библиотеци Епархије будимске у Сентандреји (у сарадњи са Библиотеком Матице српске) и Библиотеци Српске православне црквене општине у Трсту[1].

О Библиотеци СПЦО у Трсту[2], граду „на граници између романског и словенског света”, има мало историјских података. У Правилима усвојеним на годишњој скупштини Братства 1793. године не помиње се библиотека. Миодраг Ал. Пурковић у монографији посвећеној СПЦО бележи да је 1909. године, на иницијативу ондашњег председника општине Алексе Мичића, отворена Српска читаоница[3] с намером да се „омладина, садашња и будућа, окупља и изображава српском књигом”, забавља и „проводи лепе часове у српском духу”. У Прави-лима Српске читаонице, поред осталог, каже се да ће се Друштво у своме раду служити српским језиком и ћириличним писмом, те да ће се набављати књиге и приређивати предавања и концерте.

Фондови Библиотеке, формирани поклонима угледних дародаваца и куповином, смештени у просторијама Основне школе „Јован Милетић”[4], при

[1] Илирску трговачку колоније и верску националну заједницу у Трсту сачињавали су трговци, бродовласници и капетани пореклом из приморских крајева Боке Которске, Црне Горе, Херцеговине и Далмације који су, са својим породицама, насељавали овај трговачки центар и „слободну луку” тридесетих година XVIII века. Када су у Трст, као гости богатих сународника, мецена и ктитора, почели да долазе први школовани људи, просветитељи, књижевници, филозофи попут Доситеја Обрадовића, Јована Дошеновића, Јоакима Вујића, Павла Соларића, Вићентије Ракића и других и када је српска заједница била упозната са ослободилачким ратовима и стварањем једне слободне хришћанске земље на Балкану, отпочело је јачање српске националне свести. Формиране су кључне институције које су оствариле запажен удео у животу Срба у Трсту и које трају и данас: Српска православна црквена општина, Школа „Јован Милетић” и црквени хор.[2] Миодраг Ал. Пурковић, Историја Српске православне црквене општине у Трсту (Трст : СПЦО, 1960), 157.[3] Према документима из Архива СПЦО на које се позива А. Пурковић у Историји Српске православне црквене општине у Трсту, Школа је добила име по добротвору Јовану Милетићу, богатом трговцу пореклом из Сарајева, који је трговао у Лајпцигу и Бечу и тестаментом оставио део свога иметка Српској црквеној општини за оснивање школе. Према наведеним изворима, Школа је почела је са радом 1. јануара 1792. године. У часопису Umana наведена је 1787. година као почетак рада „илирске” школе. Власти су озваничиле рад Школе тек 1802. године. За њеног првог директора постављен је Димитрије конте Војновић, а први учитељ био је Василије Витковић. Ђаци су изучавали словенски, немачки и италијански језик, географију, аритметику, историју и калиграфију. Вук Караџић је ову школу сматрао „најбољом српском школом у царству аустријскоме”.[4] Према документима из Архива СПЦО на које се позива А. Пурковић у Историји Српске православне црквене општине у Трсту, Школа је добила име по добротвору Јовану Милетићу, богатом трговцу пореклом из Сарајева, који је трговао у Лајпцигу и Бечу и тестаментом оставио део свога иметка Српској црквеној општини за оснивање школе. Према наведеним изворима, Школа је почела је са радом 1. јануара 1792. године. У часопису Umana наведена је 1787. година као почетак рада „илирске” школе. Власти су озваничиле рад Школе тек 1802. године. За њеног првог директора постављен је Димитрије конте Војновић, а први учитељ био је Василије Витковић. Ђаци су изучавали

ЗАШТИТА И ПРЕЗЕНТАЦИЈА ФОНДА БИБЛИОТЕКЕ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У ТРСТУ

Храму св. Спиридона Чудотвор-ца и у Црквеној општини, остали су у дужем периоду несређени и незаштићени. У писму упућеном 1912. године Димитрију Рувар-цу (1842-1931), дугогодишњем библиотекару Патријаршијске библиотеке у Сремским Карлов-цима и управитељу Манастирс-ке штампарије, прота Никифор Вукадиновић (1874-1944), парох у Трсту, обавештава свог угледног пријатеља и саветодавца о стању у коме се налазе фондови Библиоте-ке, жалећи се на њихову несређе-ност и незаштићеност. „Пописа књига наше библиотеке нема. Врло мали број књига смештен је у јед-ном орману у општинској сали, а већина их лежи на тавану у пра-шини. Ја сам све те књиге пребрао, те сам се надао наћи много више старих српских књига, бар сва млетачка издања. Али, нажалост” - закључује Вукадиновић „нема их много”.[5] Из тридесет писама које је Вукадиновић упутио Димитрију Руварцу у интервалу од 1912. до 1928. годи-не[6] може се закључити да је прота био заинтеросован да прикупи и заштити највредније књиге на српском језику, оригинале и преводе штампане током XVIII и у првој половини XIX века у Бечу, Будиму, Венецији, Београду, Новом Саду и Сремским Карловцима и да је ту своју намеру остварио израђујући први попис овог највреднијег дела фонда. Поменимо само нека дела која су се нашла на спи-ску дупликата предвиђених за размену[7]: Ново гражданско землеописаније Павла Соларића (у Млецима, 1804), Писменица србског језика Вука Караџића (у Бечу, 1814), Мезимац Доситеја Обрадовића (у Будиму, 1818), Правило иже во свјатих оца нашего Спиридона Вићентија Ракића (у Млецима 1802), Руководство к честности

словенски, немачки и италијански језик, географију, аритметику, историју и калиграфију. Вук Караџић је ову школу сматрао „најбољом српском школом у царству аустријскоме”.[5] Никифор Вукадиновић, Писма из Трста : Никифор Вукадиновић Димитрију Руварцу. Приредили Никола Марковић, Даница Филиповић (Београд : Архов Србије ; Трст : СПЦО, 2011), 21.[6] Нав. дело, 5.[7] Нав. дело, 75-77.

Зграда у Трсту у којој је смештена српска књига


УГА

О

УГА

О


и правости (у Будиму 1809), Руководство к славенскому правочтенију и право-писанију (у Будиму, 1806), Краткаја Сербији, Расији, Босни и Рами Краљевств историја Јована Рајића (у Бечу, 1793), Цвјетник Јована Рајића (у Будиму, 1802), Катихизис здравија Павла Хаџича (у Будиму, 1802), Физика. Књ. 1-3 Атанасија Стојковића (у Будиму, 1801-1803), Аристид и Наталија Атанасија Стојковића (у Будиму, 1801), Численица или Наука рачуна Јована Дошеновића (у Будиму, 1809), Историја трговине Димитрија Исаиловића (у Будиму, 1816), Дјела Јована Хаџича (Милоша Светића) (у Новом Саду, 1855).

У намери да оформи „један драгоцени историјски културни центар”, чије би деловање било у складу са националном, верском и културном мисијом СПЦО, крајем педесетих година прошлога века Управа покреће иницијативу за сређи-вање Архива и уређење Библиотеке, као и проналажење адекватних решења за њихов трајни смештај и коришћење. Убрзо Библиотека добија свој Правилник за читање и посуђивање књига. На седници Одбора одржаној 12. октобра 1958. године расправља се о попуњавању фондова Библиотеке књигама „теолошког и црквеног значаја”, затим грађом у области сербике и југославике на српском и страним језицима издатој „у слободном свету” од 1945. године. Покреће се, та-кође, и питање смештаја и, у вези са тим, доноси одлука о уређењу просторија за Библиотеку. Расути фондови обједињени су тада у фонд Библиотеке СПЦО. Део фонда Библиотеке смештен је у салу Црквене општине у улици Ђенова, у здању подигнутом 1868. године које чини архитектонску целину са црквом св. Спири-дона Чудотворца, док је фонд намењен потребама Школе смештен у просторијама Школе на Тргу св. Антонија. Део фонда налазио се у две засебне просторије у згради на Тргу св. Антонија. Богослужбене књиге остале су у Парохијском дому. Касније је овај фонд смештен у преуређеним просторијама Архива СПЦО.

На иницијативу председника СПЦО Драгољуба Вурдеље, у консултацијама са др Георгијем Михаиловићем, еминентним библиографом, сачињени су спискови књига које су сврстане у више хронолошко-тематских целина. У записнику са седнице Управе Црвене општине одржане 30. априла 1964. године дате су јасне смернице за поставку и организацију фонда Библиотеке, као и профилисање њене набавне политике. Предвиђено је да „стари каталог” (инвентар, прим. аутора) састављен 1952. године, с обзиром на то да је „делимично непрегледно вођен”, буде замењен новим, потпунијим и прецизнијим „регистром” (инвентаром, прим. аутора) у коме ће књиге бити распоређене према следећим групама: Различите књижевне реткости (без обзира на језик публикације); Књиге из XVIII и XIX века; Ретке црквене књиге; Стари календари; Издања СКЗ; Историја; Часописи; Приповетке, романи и песме; Књижевност, наука, филозофија; Позориште; Опис земље и народа; Речници и граматике; Књиге на италијанском језику; Књиге на француском језику; Књиге на немачком језику; Књиге на руском језику; Књиге на латинском језику; Књиге на грчком језику; Црквене књиге (групација обух-вата све књиге и часописе историјског, литургијско-догматског, апологетског, црквено-правног и другог карактера са подцелинама: црквене књиге на српском језику, црквене књиге на страним језицима и издања Гласника СПЦ); Издања


СПЦО у Трсту (по пет примерака од сваког издања); Савремена издања у која спадају: књиге чији су аутори Срби емигранти, објављене од 1945. године, као и оне које третирају комунизам у Југославији, књиге објављене било где у свету и на било ком језику које се односе на Србе и њихова страдања у последњем рату (Другом светском рату, прим. аутора), публикације објављене од 1945. године које се односе на Србе и СПЦО у Трсту, сва српска емигрантска штампа од 1945. године, дела др Никодима Милаша, издања Библије, књиге за школску децу и омладину и речници.

Свеобухватан, организован и законски утемељен рад на сређивању, заштити и презентацији богатих и језички разуђених фондова Библиотеке СПЦО одвија се осамдесетих година прошлога века када екипа стручњака из Библиографског одељења Народне библиотеке Србије борави у Библиотеци са задатком да отпочне рад на инвентарисању и обради књижног фонда монографских и серијских публи-кација, на српском (у том периоду српскохрватском) и страним језицима. Када су ови послови почетком деведесетих окончани, приступило се првој фази припреме лисног каталога Библиотеке за штампу. С обзиром на то да каталошка обрада није била рађена у складу са важећим међународним библиографским стандардима и Националним каталошким правилима, Стручно-научно веће Народне библиотеке Србије донело је одлуку да се изврши рекаталогизирање према важећим каталош-ким начелима, после чега би уследила редакција и припрема каталога за штампу. Тај комплексан и обиман посао поверен је у другој половини деведесетих главним редакторима алфабетског каталога монографскиг публикација Народне библиотеке Србије, библиотекарима саветницима Мирјани Бабовић и Светлани Јанчић. Оне су конверзију библиографских података обавиле у мери у којој је то било могуће, имајући у виду чињеницу да су располагале само посредним и непотпуним инфор-мацијама, односно нередигованим и непотпуним рукописом штампаног каталога без могућности увида у инвентарне књиге и сам фонд Библиотеке СПЦО.

Прва прилика да се стекне целовити увид у фонд и инвентарне књиге Библиотеке остварена је тек 2004. године, на иницијативу Светлане Јанчић, која је преузела обавезу да финализује рекаталогизацију, редакцију и припрему за штампу Каталога књига Библиотеке СПЦО. Иницијативу су подржали Сретен Угричић, тадашњи управник Народне библиотеке Србије, Управни одбор СПЦО и проф. др Марија Митровић, шеф Катедре за српскохрватску и словеначку књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Трсту.

У току седмодневне посете Библиотеци СПЦО 2004. године извршен је елементарни увид у инвентарне књиге у којима су запажене бројне празнине и недоследности. С обзиром на то да је Библиотека била у несређеном стању, сме-штена у приватном стану господина Јована, митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије, нису остварени ни елементарни услови за увид у фонд. Ипак, у кратком временском року обављен је обиман посао на инвентарисању и обради Легата Ђорђа Милошевића (део ових књига које су објављене до 1990. године ушао је у корпус првог тома Каталога) и идентификовању и допуни пописа Ле-гата професора Зербониа, угледног тршћанског интелектуалца. Констатовано


УГА

О

УГА

О


је да треба извршити ревизију фонда Библиотеке и реинвентарисање што би представљало полазну основу за финализацију рада на конверзији, редиговању и припреми Каталога књига на српском и хрватском језику (Том 1) и Каталога књига на страним језицима (Том 2) за штампу.

И поред перманентног настојања да се сарадња са СПЦО у Трсту интензи-вира и припрема каталога за штампу убрза, следећа посета Библиотеци уследила је тек 2008. године када су се, према мишљењу Управе СПЦО, стекли повољнији услови за рад у Библиотеци. Од тада до 2012. обављени су бројни стручни послови који ће, почетком 2013. године, резултрати објављивањем првог тома Каталога књига Библиотеке СПЦО у Трсту. Упоређене су све јединице са реинвентарисаним и ресигнираним фондом (након ревизије) и исправљени и допуњени локацијски податаци у складу са новоформираним инвентарним књигама, што је битно утицало на прецизност података, али у знатној мери успорило рад на коначној редакцији и припреми за штампу. Из Каталога су искључене каталошке јединице за публикације за које је, током ревизије, утврђено да недостају у фонду и за које је записнички констатовану да су отписане. Допуњени су непотпуни записи, а креирани нови записи за део фонда који је накнадно укључен у корпус штампаног каталога закључно са 1990. годином.

Рад на обради фонда стране књиге отпочео је крајем 2010. године, пара-лелно са

завршним радовима на рекаталогизирању, допунама и редакцији првог тома Каталога. Предложене фазе рада на ревизији и обради фонда стране књиге, које је одобрио Управни одбор СПЦО, обухватиле су ревизију фонда, реинвента-рисање, каталогизацију, редакцију и припрему за штампу другог тома Каталога СПЦО чије се објављивање планира за крај 2013. године.

У Библиотеци СПЦО се ажурира локална библографска база података која садржи податке о текућем приливу као и записе који улазе у састав штампаних каталога. Управа СПЦО планира укључивање Библиотеке у систем италијанских јавних библиотека.

На иницијативу Народне библиотеке Србије почетком 2012. године пред-узете су мере за пружање стручне помоћи Библиотеци СПЦО у области заштите и конзервације фонда богослужбених књига из XVIII и XIX века које се чувају у Архиву СПЦО. На основу извршеног увида у стање фонда израђен је Предлог мера техничке заштите које су надлежни италијански органи усвојили. Све пред-ложене конзерваторске мере заштите које се, пре свега, односе на стерилизацију фонда, рестаурацију оштећених листова и реконструкцију повеза, обављаће се у Одељењу за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије.

Континуирани рад Народне библиотеке Србије на систематској и стручној заштити српског писаног културног наслеђа у земљи и иностранству верифико-ван је и недавно потписаним Протоколом о сарадњи Светог архијерејског синода Српске православне цркве и Народне библиотеке Србије.


Библиографија

Пурковић, Миодраг Ал. Историја Српске православне црквене општине у Трсту. Трст : СПЦО, 1960.

Вукадиновић, Никифор. Писма из Трста : Никифор Вукадиновић Димит–рију Руварцу. Приредили Никола Марковић, Даница Филиповић. Београд : Архив Србије ; Трст : СПЦО, 2011.

Светлост и сенке : култура Срба у Трсту. Приредила Марија Митровић. Београд : Clio, 2007.

Genti di San Spiridone: i Serbi a Trieste 1751-1914. A cura di Lorenza Rasciniti ... [et al.]. Milano : Silvana editoriale, 2009.

Медаковић, Дејан и Ђорђе Милошевић. Летопис Срба у Трсту. Београд : Југословенска ревија, 1987.


УГА

О



PRESERVATION AND PRESENTATION OF THE LIBRARY BOOK FUND AT THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH MUNICIPALITY IN TRIESTE

Summary

In this paper the author describes attempts of the National Library of Serbia (NLS) to list and protect Serbian books in libraries, monasteries and churches scattered outside the borders of the country. The Library of the Serbian Orthodox Church Municipality in Trieste has been described as a place where a large Serbian colony of educated tradesmen, enlighteners, philosophers and writers, such as Dositej Obradović, Joakim Vujić, Vićentije Rakić and others lived at the end of the 18th and beginning of the 19th century. Books were stored in the Serbian elementary school named after the benefactor Jovan Miletić. In the 80’s of the last century, the experts from the NLS bibliographic department started making an inventory of this foreign library and its processing and cataloging have not been finished yet. Printing of the SOCM catalog has been planned for 2013 when the general public will get the opportunity to have an insight into the Serbian cultural heritage abroad.

Keywords: Library of the Serbian Orthodox Municipality, Trieste, elementary school “Jovan Miletić”, National Library of Serbia, cultural heritage, liturgical books, Đorđe Milošević’s legacy, SOCM catalog

Svetlana Jančić

ЉУБА ЈАЊЕТОВИЋ, 1954- Народна библиотека Србије Београд

ЦЕНТАР ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО И ИНФОРМАЦИОНЕ НАУКЕ

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Сажетак: Центар за библиотекарство и информационе науке Народне библиотеке Србије (НБС) формиран је са циљем да се у специјализованој читаоници са грађом у слободном приступу одговори на све веће и сложеније потребе библиотекара и студената библиотекарства. Информационе услуге Центра у функцији су подршке учењу, стручном усавршавању, континуира-ном образовању, информационој писмености и научноистраживачком раду корисника. У раду је дат осврт на почетке набавке стручне библиотекарске литературе у НБС и настанак Центра, представљени су његов фонд и делат-ност, као и потенцијалне услуге у новом окружењу.Кључне речи: Центар за библиотекарство и информационе науке НБС, би-блиотекарска литература, образовање библиотекара, библиотечке услуге, информационе услуге

Центар за библиотекарство и информационе науке НБС при Одељењу за пружање информационих услуга корисницима настао је из потребе да се што ефикасније одговори на временом све веће информационе потребе библиотекара и студената библиотекарства и информатике. Центар располаже збирком струч-не литературе из библиотекарства и информационих наука која је смештена у слободном приступу у посебно опремљеној читаоници.

Библиотекарска литература - од најстаријих приручника до Б фонда

Дуга традиција набавке стручне литературе за потребе образовања библи-отекара сеже скоро до самих почетака рада на организацији и уређењу фондова НБС. Осврт на те почетке има смисао оцртавања историјског репера од кога започиње за наше прилике респектабилно искуство на овом пољу.

У Г А О

УДК: 025.5:027.54(497.11)


УГА

О

УГА

О

ЉУБА ЈАЊЕТОВИЋ

У Малој југословенској енциклопедији библиотекарства дата је следећа дефиниција „библиотекарске литературе“: „Монографске публикације из би-блиотекарства и оне из граничних наука које доприносе ширем сагледавању ове области (информатика, лексикографија, библиографија, књижарство, штампар-ство и др.)“.[1] Encyclopedia of Library History исти појам у ширем смислу дефинише као „литературу о библиотекама или за коришћење од стране библиотекара“ („library literature is literature about libraries or for the use of librarians“), доводећи у везу настанак библиотекарске литературе са развојем модерне библиотеке, установљавањем образовних програма за библиотекаре и појавом библиоте-карства као професије.[2]

Најранији податак о стручној библиотекарској литератури у фонду НБС везује се за Филипа Николића (1830-1867), првог званичног библиотекара На-родне библиотеке (1853-1856). Полазећи од извештаја упућеног Министарству просвете 12. јануара 1855. у коме Ф. Николић наводи да се приликом уређења Библиотеке служио приручницима („руководстви-ма“) који су се налазили у фонду, Михаило Подољски је истражујући утврдио које стручне књиге је Библиотека тада поседовала. По његовој оцени, Ф. Николић се „поглавито слу-жио“ чувеним уџбеником Мартина Шретингера (M. Schrettinger) Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft (München, 1829) посебно за израду Систематическог каталога, а за Правила за библиотеку узор је нашао у аустријским правилима за издавање књига у универзитетским и гимназијским библиотекама Vorschrift über das Ausleihen der Bücher aus Universitäts- und Lyceal-Bibliotheken (Wien, [1849] ). Остали наслови који су у Библиотеци били на рас-полагању Ф. Николићу за његово стручно образовање и рад, били су према М. Подољском: немачки превод утицајног дела данског библиотекара Кристијана Молбеха (C. Molbech) Über Bibliothekswissenschaft oder Einrichtung und Verwaltung öffentlicher Bibliotheken (Leipzig, 1833); Vorbereitungsstudium für den angehenden Bibliothekar (Wien, 1834) Петера Будика (P. A. Budik); приручници Јохана Шмита (Joh. Schmidt) Handbuch der Bibliothekswissenschaft, der Literatur- und Bücherkunde (Weimar, 1840) и Франческа Витуонија (F. Vituoni) Sul modo di compilare il catalogo di una biblioteca (Milano, 1844).[3]

Када је у питању периодика, из сачуваног писма Ђуре Даничића (1825-1882), које је као библиотекар Народне библиотеке упутио Министарству просвете 19. новембра 1856. предлажући набавку серијских публикација, сазнајемо да је сам Даничић два наслова означио као потребне за библиотекареву службу: Leipziger

[1] Vladimir Jokanović, Emil Popović, Miloš Stojanović, Mala jugoslovenska enciklopedija bibliotekarstva, Beograd, 1988, str. 46.[2] Patricia E. Stenstrom „Library Literature“, у: Wayne A. Wiegand and Donald G. Davis, Jr., eds. Encyclopedia of Library History. New York [etc.], 1994, str. 368 i d.[3] Михаило Подољски, Филип Николић први правителствени библиотекар, Београд, 1930, стр. 28 напомена 3, стр. 30, 33; Мираш Кићовић, Историја Народе библиотеке у Београду, Београд, 1960, стр. 47-48.

ЦЕНТАР ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО И ИНФОРМАЦИОНЕ НАУКЕ У НБС

Repertorium der deutschen und ausländischen Literatur и Neuer Anzeiger für Bibliographie und Bibliothekswissenschaft.[4]

Нада Стевин је, анализирајући састав фонда публикација које је на стра-ним језицима (изузев словенских) поседовала Библиотека 1870, од 7170 јединица у Каталогу Српске народне библиотеке у Београду (Београд, 1871) издвојила 20 „из области библиотекарства, издавачке делатности и библиографије“.[5] Пре-гледањем Каталога уочава се да је тај број већи за седам јединица. У попису који је дала Н. Стевин изостављени су, између осталих, поменуто Будиково дело и расправа Јохана К. Фридриха (J. C. Friedrich) Kritische Erörterungen zum übereinstimmenden Ordnen und Verzeichnen öffentlicher Bibliotheken (Leipzig, 1835).[6] Сви наслови које је М. Подољски навео као стручне приручнике у време службе Ф. Николића потврђени су у Каталогу, као и Neuer Anzeiger für Bibliographie und Bibliothekswissenschaft за 1857 (извесно на основу Даничићевог дезидерата). Би-блиотека је у свом фонду имала и релевантне стручне публикације као што су: приказ америчких јавних библиотека Notices of Public Libraries in the United States (Washington, 1851) библиотекара Смитсоновог института (Smithsonian) Чарлса К. Џуита (Ch. C. Jewett); два важна и утицајна дела Јулијуса Пецхолда (Ј. Petzholdt) Katechismus der Bibliothekenlehre (Leipzig, 1856) и Bibliotheca bibliographica (Leipzig, 1866)[7]; дело Јохана Зајцингера (J. G. Seizinger) о библиотекарству и архивистици Theorie und Praxis der Bibliothekswissenschaft ; Grundlinien der Archivswissenschaft (Dresden, 1863); Le biblioteche popolari in Italia dаll`anno 1861 al 1869 (Firenze, 1869) Антонија Брунија (A. Bruni).[8] Имала је и часописe Serapeum (за 1862) и Neuer Anzeiger für Bibliographie und Bibliothekswissenschaft (за 1857, 1862-1870).[9]

[4] Мираш Кићовић, Op. cit., стр. 60-61; Гаврило Ковијанић, Архивска грађа о Народној библиотеци у Београду 1821-1944, Књ. 1: 1821-1881, стр. 311.[5] Нада Стевин, „Једна наша стогодишњица“, у: Библиотекар, Год. XXIII, бр. 5 (1971), Београд, стр. 553-562 са пописом ‘Библиотекарска литература у фонду Народне библи-отеке’ на стр. 560-561.[6] Каталог Српске народне библиотеке у Београду. Део први, Странска књижевност, Београд, 1871, стр. 65, № 2952; стр. 171, № 646. Остале изостављене публикације су: стр. 42, № 4991 и № 4596; стр. 77, № 4691; стр. 78, № 4894; стр. 250, № 4057 (каталошке јединице немају нумерацију; № означава инвентарни број)[7] Оба Пецхолдова дела сугерисао је Стојану Новаковићу Валтазар Богишић, одго-варајући 14. децембра 1869. на писмо од 10. децембра исте године у коме Новаковић од њега тражи савет из којих књига може стећи знање о уређивању библиотека и изради и штампању каталога. В. Драган Бараћ, Библиотекарство Стојана Новаковића, Београд, 2002, стр. 131-132.[8] Библиотека је поседовала и каталоге више страних библиотека и њихових збирки рукописа, ретких књига и др. В. попис у: Нада Стевин, Op. cit., стр. 560-561 и допуну у напом. 6 овога рада.[9] У питању су два најстарија стручна часописа који су почели да излазе 1840. Serapeum (1840-1870) „часопис за библиотекарство, науку о рукописима и старију књижевност“ издавао је Роберт Науман (R. Naumann), градски библиотекар у Лајпцигу. Anzeiger für Literatur der Bibliothekswissenschaft (1840-1886), који је основао и уређивао Ј. Пецхолд,


УГА

О

УГА

О


На основу штампаног каталога као поузданог извора, можемо закључити да је 1870. фонд Библиотеке садржавао избор стручних дела који је омогућавао добар увид у токове савременог европског библиотекарства.[10] Преовлађивала су дела немачких библиотекара који су дали највећи допринос библиотекарству тога времена и на теоријском и практичном пољу. Значајно је да се набављају савре-мени стручни часописи.[11] Библиотекари Народне библиотеке 19. века ослањали су се на стручну литературу као извор знања неопходног да обаве своје задатке: да фонд Библиотеке среде, инвентаришу, реализују набавку, израде каталоге, установе правила коришћења, отворе је за јавност и од 1871. штампањем првог дела Каталога започну њену издавачку делатност. Данас немамо сачуване те најстарије стручне приручнике. Фонд Библиотеке претрпео је оштећења у Првом светском рату, а потпуно је уништен 6. априла 1941.

У послератном периоду велики труд да се фонд обнови укључивао је и набавку приручне литературе о библиотекарству, која је постала део збирке при-ручника издвојене из основног фонда. Педесетих година за стручну класифика-цију ове збирке усвојен је систем према приручнику Америчког библиотекарског друштва ауторке Констанс Винчел (C. Winchell) Guide to Reference Books (Chicago, 1951). По том систему, у коме се стручне групе везују за алфабет, Библиотекарство је као друга по реду стручна група имало ознаку Б,[12] а фонд је временом смештен у Одељење за унапређење библиотечке делатности (Матично одељење). Генера-цијама библиотекара у Србији овај фонд у оквиру Матичног одељења (Б фонд) служио је за образовање, стручно усавршавање, припремање стручних испита и израду стручних и научних радова.

библиотекар Краљевске библиотеке у Дрездену, неколико пута је мењао назив, а од 1856. излазио као Neuer Anzeiger für Bibliographie und Bibliothekswissenschaft. У Каталогу из 1871. за овај часопис су дате две библиографске јединице за варијанте наслова (стр. 11 и стр. 417, али је инвентарни број за обе јединице исти: № 87).[10] Уп. Patricia E. Stenstrom, Op. cit., str. 368-370. Од цењених стручних књига Библио-тека није имала радове Фридриха А. Еберта (F. A. Ebert) ни Шретингеров приручника Handbuch der Bibliothek-Wissenschaft (1835), али већ у Каталогу Српске народне библио-теке у Београду. Књига друга, Инострана књижевност, Београд, 1880, наведено је друго издање Пецхолдовог Katechismus der Bibliothekenlehre (1871) и књига Едварда Едвардса (E. Edwards) Free Town Libraries (London, 1869).[11] У Каталогу из 1880. поред података о новим, у међувремену набављеним годиштима већ поменутих часописа, наводи се и Leipziger Repertorium der deutschen und ausländischen Literatur (за 1854-1857. и 1859-1860) (стр. 338; № 15619), дакле и годиште 1857. које је било дезидерат Ђ. Даничића – оно је или накнадно набављено (висок инвентарни број) или накнадно инвентарисано.[12] Смиљка Кашић, „Од једног приручника до Референсне збирке“, у: Споменица : 1832-1982, Београд, 1985, стр. 257-274. Та ознака стручне групе увешће у употребу колоквијални назив „Б фонд“, који се користи до данас као синоним за Центар за библиотекарство и информационе науке, тако да и места у читаоници Центра носе ознаку БФ испред броја стола, а публикације овог фонда имају у електронском каталогу у сигнатури ознаку БФ.


Формирање Центра за библиотекарство и информационе науке

Након оснивања Катедре за библиотекарство и информатику (1991), суо-чени са порастом информационих потреба студената, библиотекари Референсне збирке НБС оформили су постепено мању приручну збирку стручне литературе. На тај начин настојали су да ублаже проблем коришћења стручне литературе смештене у Матичном одељењу (дислоциране ван читаонице и временски огра-ниченог приступа везаног за радно време Матичног одељења). Број корисника, обим и облици референсног рада, као и потреба да се обједине збирке стручних публикација довели су до формирања Центра за библиотекарство и информаци-оне науке приликом реорганизације у Народној библиотеци Србије, реализоване након 2000.[13] Одлука о формирању Центра донета је 2003. када је образована и Комисија за ревизију Б фонда и отпочела адаптација дела простора Научне чи-таонице.[14] Читаоница Центра отворена је за кориснике марта 2004.

Од формирања Центар се налази у средишњем делу галерије изнад Цен-тралне читаонице. До затварања због реконструкције НБС (септембра 2007) располагао је са 10 корисничких места и два рачунара за кориснике, прикључена на Академску мрежу.

Фонд Центра у слободном приступу био је образован превасходно од пу-бликација из Матичног одељења, актуелних стручних публикација издвајаних у Референсној збирци на основу конкретних информационих захтева корисника и одабраних публикација из основног фонда. Био је употпуњен библиотекарском литературом из Америчке збирке, поклона Америчког културног центра. У новоу-становљену читаоницу Центра пресељено је преко 2.000 монографских публикација и 50 наслова домаћих и страних стручних часописа.[15] Распоред фонда у читаоници до реконструкције одражавао је делом историјат његовог настанка: посебан део чинила је збирка старије приручне литературе (са сигнатуром приручника и оз-наком групе Б према К. Винчел). Највећи део преосталог фонда био је распоређен према numerus currens-у. Енциклопедије, лексикони, речници били су издвојени у посебној полици заједно са новијим приручницима, сложеним тематски. Библио-течке и информационе услуге обухватале су: проналажење и давање на коришћење литературе потребне за студије/стручно усавршавање/научноистраживачки рад, сачињавање пописа литературе према тематским захтевима, упућивање кори-сника на одређене изворе информација, помоћ у селекцији грађе, упознавање са електронским изворима информација, инстриурање за коришћење библиотечких каталога као информационих инструмената, за цитирање литературе и др.

[13] Слађана Стојаковић, „Референсна збирка Народне библиотеке Србије“, у: Гласник Народне библиотеке Србије, Год. VI, бр. 1 (2004), стр. 25-36.[14] Народна библиотека Србије. Извештај о раду за 2003. годину, стр. 14-15. Доступно преко: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=759 [25.01.2011.][15] Слађана Стојаковић, Op. cit., стр. 34.


УГА

О

УГА

О


Након затварања читаоница НБС због реконструкције простора намење-них корисницима, интензивно је рађено на попуњавању фонда и селекцији грађе за нову читаоницу. Актуелна домаћа и страна стручна литература из би-блиотекарства и информационих наука обезбеђује се куповином, разменом са националним и другим иностраним као и домаћим библиотекама, поклонима појединаца и институција. Будући да и сама НБС издаје стручне публикације (актуелне едиције: Савремена библиотека, Тезе, Специјалне библиографије, Опис јужнословенских ћирилских рукописа и у сарадњи са издавачком кућом Clio – Б плус, часопис Гласник Народне библиотеке Србије) за Центар се обезбеђују дупли-кати сопствених издања. Сви видови набавке реализују се посредством Одељења селективне набавке НБС са чијим стручњацима библиотекар Центра непосредно сарађује у процесу селекције грађе за фонд. Значајније набавке стране књиге у време реконструкције читаоница НБС биле су представљане на сајту Библиотеке, како би стручна јавност била благовремно информисана о приновама.[16]

У том периоду библиотекар Центра учествовао је у стварању информа-ционих инструмената у електронском окружењу, сарађујући са Одељењем се-ријских публикација НБС на аналитичкој обради домаћих стручних часописа за Библиографију Србије.[17]

У реновираној читаоници

Са осавремењеним ентеријером, реновираним и новим читаоницама, знатно повећаним бројем корисничких места и рачунара, побољшаним системима вен-тилације, климатизације и осветљења, обновљеном мрежом електроинсталација, могућношћу коришћења бежичног Интернета у целој згради, Библиотека је 12. септембра 2011. поново отворена за кориснике.

Читаоница Центра располаже сада са 31 местом (свако место опремљено је прикључцима за струју и Интернет) и 10 корисничких рачунара. Корисницима је у читаоници на располагању брзи Интернет и OpenOffice софтверски пакет за обраду текста, табеларне калкулације, презентације, базе података, графику. На свим корисничким рачунарима могуће је и подешавање за приступ сервисима КоБСОН-а,[18] а то подразумева и директан приступ чланцима пронађеним на Google Scholar-у за које је претплаћен КоБСОН.

[16] На сајту НБС пречице: Дешавања - Препоруке: http://www.nb.rs/events/section.php?id=115[17] Такође су урађене: селективна библиографија чланака британског часописа Alexandria (ISSN 0955-7490) и библиографија прилога (1983-1997) Заједнице библиотека (ISSN 0351-2061), гласила Заједнице матичних библиотека Србије. Обе библиографије претраживе су у online каталогу COBIB.SR и преко посебног линка на сајту НБС (пречице: За библиотекаре – Стручна литература): http://www.nb.rs/pages/article.php?id=2939[18] У сервису ЕлеЧас, например, могуће је прегледање и преузимање чланака из око 60 часописа у оквиру области Information Science & Library Science, што је важан извор научних информација чије коришћење ће и Центар моћи да подстиче.


Поред могућности коришћења савремених информационо-комуникаци-оних технологија, корисницима Центра је на располагању и фонд у слободном приступу који обухвата:

- избор домаћих и страних приручника (енциклопедије, лексикони, речници);- домаће и стране монографске публикације;- домаће часописе (19 наслова);- новија годишта страних часописа (преко 50 наслова).Близу 2000 новијих монографских публикација у слободном приступу

распоређено је према тематици применом система Универзалне децималне класификације (УДК). С обзиром да су штампане публикације и даље највише коришћени облик носилаца информација, на стр. 7 дата је схема стручног смеш-таја.[19] Старија литература Б фонда (монографске и серијске публикације) може се регуларно поручити из Магацина. Публикације Центра (изузев приручника и периодике) доступне су и другим библиотекама и њиховим корисницима кроз међубиблиотечку позајмицу.

РАСПОРЕД ФОНДА У СЛОБОДНОМ ПРИСТУПУСхема стручног смештаја према УДК

0 ОПШТА ГРУПА

001 НАУКА И ЗНАЊЕ УОПШТЕ 002 ДОКУМЕНТАЦИЈА. КЊИГЕ 003 СИСТЕМИ ПИСАЊА И ПИСМА 004 РАЧУНАРСТВО 005 МЕНАЏМЕНТ 007 ТЕОРИЈА ИНФОРМАЦИЈА 01 БИБЛИОГРАФИЈА. КАТАЛОЗИ 02 БИБЛИОТЕКАРСТВО* 050+070 СЕРИЈСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ 09 РУКОПИСИ. РЕТКА И ЗНАЧАЈНА ДЕЛАА

3 ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

316.7 СОЦИОЛОГИЈА КУЛТУРЕ 347.77/.78 ИНТЕЛ. СВОЈИНА. АУТОРСКА ПРАВА 37 ОБРАЗОВАЊЕ

[19] Највећи део фонда припада Општој групи (0) па је она најдетаљније разрађена, а унутар ње посебно стручна област Библиотекарство (02).


УГА

О

УГА

О


6 ПРИМЕЊЕНЕ Н.МЕДИЦИНА.ТЕХНИКА

655 ШТАМПАРСТВО. ИЗДАВАШТВО. КЊИЖАРСТВО

8 ЈЕЗИК.ЛИНГВИСТИКА.КЊИЖЕВНОСТ

9 ГЕОГРАФИЈА.БИОГРАФИЈЕ.ИСТОРИЈА

929 БИОГРАФИЈЕ 930.25 АРХИВИСТИКА 930.85 КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

02 БИБЛИОТЕКАРСТВО*

02:004 ИНФОРМ. ТЕХНОЛОГИЈА У БИБЛ. 02:006 СТАНДАРДИ 02:061 БИБЛИОТЕКАРСКА ДРУШТВА 02:174 БИБЛИОТЕКАРСКА ЕТИКА 02(03) ПРИРУЧНИЦИ 02(1/9) РЕГИОНАЛНА ПОДЕЛА 021 ЗАДАЦИ И РАЗВОЈ БИБЛИОТЕКА 022 ЗГРАДЕ И ОПРЕМА 023 АДМИНИСТРАЦИЈА. ОСОБЉЕ 024 ОДНОСИ СА КОРИСНИЦИМА 025 БИБЛИОТЕЧКО ПОСЛОВАЊЕ 026/027 БИБЛИОТЕКЕ 026/027:342.7 Б. И ЉУДСКА ПРАВА 026/027:65 МАРКЕТИНГ И PR 026/027(091) ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКА 026/027(497.11) БИБЛИОТЕКЕ У СРБИЈИ

(ТИПОВИ БИБЛИОТЕКА)

026 СТРУЧНЕ (СПЕЦИЈАЛНЕ) 027 ОПШТЕ 027.021 ЈАВНЕ 027.54 НАЦИОНАЛНЕ, СКУПШТИНСКЕ 027.6 ЗА ПОСЕБНЕ КАТЕГОР. КОРИСНИКА 027.625 ДЕЧЈЕ И ОМЛАДИНСКЕ 027.7 ВИСОКОШКОЛСКЕ 027.8 ШКОЛСКЕ 028 ЧИТАЊЕ


Домаћи часописи представљени су следећим насловима: Гласник Народне библиотеке Србије, Годишњак Библиотеке Матице српске, Библиотекар, Пан-чевачко читалиште, Читалиште, Глас библиотеке, Савремена библиотека, Инфотека, Бележница, Библиозона, Годишњак библиотека Срема, Сусрети би-блиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, Јавне библиотеке, Крагујевачко читалиште, Слово Ћирилово, Новине Београдског читалишта, Билтен Друштва школских библиотекара Србије, Вести : гласило Библиотеке Матице српске, као и Годишњак НБС и Заједница библиотека.

Од страних часописа издвојићемо: IFLA Journal, IFLA Directory, Collection Management, Computers in Libraries, Public Library Quarterly, Alexandria, Solanus, Dialog mit Bibliotheken, Bibliotheksmagazin, Bibliotheksforum Bayern, Biblos, Biblioteka (пољски), Biblioteca (румунски), Библиотековедение, Библиография, Библиотека (руски), Библиотека (бугарски),Читалище, Бібліятэчны свет, Библиотекарство Српске, Bosniaca, Библиографски вјесник, Библиолошки гласник, Knjižnica (сло-веначки), Knižnica (словачки), Chroniques de la Bibliothèque nationale de France, ÖNB-Newsletter, Bibliotheca Alexandrina Newsletter, [email protected], Revista Bibliotecii Naţionale a României, РНБ Информация.

Увећан радни простор Центра, фонд систематски попуњаван и током периода реконструкције, уз могућност коришћења информационо-комуника-ционих технологија добро су радно окружење за учење и истраживање било да су у питању студенти, библиотекари који се стручно усавршавају, припремају стручни испит или су на постдипломским студијама, као и други корисници који имају потребу за изворима информација којима Центар обезбеђује приступ. Студенти библиотекарства ослобођени су плаћања чланарине.

Уочљива је разлика између корисника пре затварања Библиотеке због реконструкције (2007) и четири године касније. Студенти који сада користе читаоницу Центра имају у старту виши ниво вештина за коришћење информа-ционих технологија и очекивања, формирана искуством са Интернетом,[20] да информацију која им је потребна добију максималном брзином. Као што је већ уочено и у другим срединама, информациона писменост не иде нужно у корак са вештинама употребе информационих технологија. Велики број наших кори-сника има потребу и ослања се на посредовање библиотекара у проналажењу информација, а посебно у процени релевантности, актуелности и поузданости селектованих информација. Посредовање библиотекара има за циљ и да оспо-соби кориснике за самостално претраживање и проналажење свих врста извора информација и њихово критичко процењивање, не занемарујући при том етички аспект коришћења информација. Развијање информационе писмености чини основу за доживотно учење - „вољно напредовање појединца током његовог

[20] Студенти прве године, који су најбројнији корисници, припадају Google генерацији (рођени после 1993, одрастали уз свеприсутни Интернет). В. „Informaciono ponašanje istraživača budućnosti“. У: Гласник Народне библиотеке Србије, Год. XI, бр. 1 (2009), стр. 9-10.


УГА

О

УГА

О


живота, при чему се почетно прикупљено знање и вештине непрекидно преи-спитују и надограђују, да би се одговорило на изазове друштва које се стално мења.“[21] Из угла струке, континуирано образовање библиотекара јесте учење током целог живота да би се одржавала професионална компетенција. Центар НБС је место за учење.

Брза и поуздана информација мерило је успешности библиотекара инфор-матора било да се ради о традиционалним (оствареним у директном контакту) или online референсним услугама. За сада од online услуга Центра могуће је коришћење електронске поште за постављање корисничког упита и одговор библиотекара (адреса информатора је [email protected]).

Поглед унапред : Будућност је сада

Најмоћнија улога библиотека у XXI веку, како је на почетку века добро ан-тиципирао П. Брофи, биће улога „информационог посредника унутар заједнице“ - од библиотека ће се очекивати да познају и разумеју своје кориснике, да са друге стране познају универзум информација и како је он организован да би развијале и унапређивале механизме који повезују свет корисника и свет информација.[22]

У својој књизи о кориснички генерисаним садржајима и њиховом утицају на библиотечке услуге засноване на Вебу, Кеј Кахил је у поглављу „Будућност је сада“ сумирала промене у новом информационом окружењу.[23] Она сматра да су обиље и доступност информација на Интернету изменили однос корисника према инфор-мацији и њихову перцепцију информације. Велика количина алата на модерном Вебу омогућује корисницима значајан степен контроле у односу на начин на који претражују и проналазе информације. Далекосежни ефекат Мреже 2.0 („the read/write web“) је да корисници себе не виде као пасивне примаоце информација које су им потребне, већ као оне који их стварају и обликују. Те промене, по њеном мишљењу, имају значајне импликације на библиотеке. Библиотеке треба да нађу начин на који ће наставити да нуде вредности својим корисницима, а морају и да прихвате очекивања корисника да имају активну улогу у стварању, заједничком коришћењу информација и дијалогу о њима. Библиотеке треба да прихвате алате и технологије Веба 2.0 и употребе их на своју корист.

И националне библиотеке попут Британске библиотеке и Француске националне библиотеке присутне су на Facebook-у, Twitter-у, YouTube-у, користе RSS feed, имају своје блогове. Имплементација технологија Веба 2.0 предвиђена је дугорочном стратегијом НБС, тако да ће и Центар моћи да користи неке од

[21] Piter Brofi, Biblioteka u dvadeset prvom veku, Beograd, 2005, str. 228.[22] Piter Brofi, Op. cit., str. 241.[23] Kay Cahill, User-generated Content and Its Impact on Web-based Library Services, Oxford [etc.], 2009, str. 38-42. К. Кахил је виши библиотекар Јавне библиотеке Ванкувера (Vancouver Public Library).


предвиђених облика комуникације са корисницима.[24]

До те блиске будућности, унапређењу референсних услуга Центра доприне-ло би увођење веб обрасца за постављање корисничког упита[25] и стварање базе/архива питања и одговора, која би била претражива и за кориснике по кључној речи и у пуном тексту.

Наша размишљања крећу се и у правцу организовања (са Образовним центром НБС) програма намењених студентима библиотекарства и информатике, који би у дијалошкој форми допринели упознавању професије из угла искусних библиотекара.

[24] Vesna Injac, „The National Library of Serbia: Past, Present and Future“. U: Alexandria, Vol. 21, no. 3 (2011), str. 13.[25] Тип асинхроне online референсне услуге, где корисник поставља упит електронским обрасцем, а информатор одговара електронском поштом. Поред поља за постављање питања и e-mail адресу, образац може садржати и питања о сврси информационог захтева, стручној спреми, страним језицима које говори и години рођења корисника. В. Boris Bosančić, „Online referensne usluge: pregled razvoja u teoriji i praksi“, u: Vjesnik bibliotekara Hrvatske, God. 53, br. 1 (2010), str. 64-86. Доступно преко: http://www.hkdrustvo.hr/vbh/broj/100 [25.01.2011].


УГА

О

УГА

О



1. Centar za bibliotekarstvo i informacione nauke (B fond). Dostupno preko: http://www.nb.rs/collections/index.php?id=16280 [25.01.2012.]

2. Бараћ, Драган. Библиотекарство Стојана Новаковића. Београд : Српска књижевна задруга : Економика, 2002.

3. Bosančić, Boris. „Online referentne usluge: pregled razvoja u teoriji i praksi“. U: Vjesnik bibliotekara Hrvatske, God. 53, br.1 (2010), str. 64-86. Dostupno preko: http://www.hkdrustvo.hr/vbh/broj/100

4. Brofi, Piter. Biblioteka u dvadeset prvom veku : nove usluge za informaciono doba. Beograd : Clio, 2005.

5. Cahill, Kay. User-generated Content and Its Impact on Web-based Library-Services. Oxford ; Cambridge ; New Delhi : Chandos, 2009.

6. „Informaciono ponašanje istraživača budućnosti“. У: Гласник Народне библиотеке Србије, Год. XI, бр. 1 (2009), стр. 7-27. Доступно и преко: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2848 [25.01.2012]

7. Injac, Vesna. „The National Library of Serbia: Past, Present and Future”. U: Alexandria, Vol. 21, no. 3 (2011), str. 1-14. Dostupno posredstvom KoBSON-a preko: http://search.proquest.com/pqcentral/publication/60367

8. Jokanović, Vladimir, Emil Popović, Miloš Stojanović. Mala jugoslovenska enciklopedija bibliotekarstva. Beograd : Nova knjiga, 1988.

9. Каталог Српске народне библиотеке у Београду. Део први, Странска књижевност. Београд : У Државној штампарији, 1871.

10. Каталог Српске народне библиотеке у Београду. Књига друга, Инострана књижевност. У Београду : у Државној штампарији, 1880.

11. Кашић, Смиљка. „Од једног приручника до Референсне збирке“. У: Споменица : 1832-1982. Београд : Народна библиотека Србије, 1985, стр. 257-274.

12. Кићовић, Мираш. Историја Народне библиотеке у Београду. Београд : Народна библиотека, 1960.

13. Ковијанић, Гаврило. Архивска грађа о Народној библиотеци у Београду 1821-1944. Књ. 1 : 1821-1881. Београд : Народна библиотека Србије, 1990.

14. Народна библиотека Србије. Извештај о раду за 2003. годину. Доступно преко: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=759 [25.01.2012]

15. Подољски, Михаило. Филип Николић први правителствени библиотекар : прилог за историју Народне библиотеке у Београду. Београд : [б. и.], 1930.

16. Стевин, Нада. „Једна наша стогодишњица“. У: Библиотекар, Год. XXIII, бр. 5 (1971), стр. 553-562.

17. Stenstrom, Patricia E. „Library Literature“. U: Wiegand, Wayne A. аnd Donald G. Davis Jr., eds., Encyclopedia of Library History. New York ; London ; Garland, 1994, str. 368-373.

18. Стојаковић, Слађана. „Референсна збирка Народне библиотеке Србије“. У: Гласник Народне библиотеке Србије, Год. VI, бр. 1 (2004), стр. 25-36. Доступно и преко: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=852 [25.01.2012]


Насловна страна првог тома уџбеника М. Шретингера којим се служио

Филип Николић

Даничићев дезидерат: „Новине потребне [...] библиотекару за његову службу“

„Будућност је сада“: из Б фонда НБС


УГА

О



LIBRARIANSHIP AND INFORMATION SCIENCE CENTER AT THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIA

Summary

Librarianship and Information Science Center at the National Library of Serbia (NBS) was formed with the aim of meeting greater and more complex needs of librarians and students of librarianship in a specialized reading room which would include free access to the library materials. Information services of the center are oriented towards supporting learning, advanced training, continuous education, information literacy and research and study activities of users. This paper highlights beginnings of the professional library literature acquisition at the National Library of Serbia and establishing of the center; its fund and activities have been presented, as well as potential services in the new surrounding.

Keywords: Librarianship and Information Science Center at the National Library of Serbia, library literature, education of librarians, library services, information services

Ljuba Janjetović

Читаоница Центра за библиотекарство и информационе науке у НБС

МАРИЈАНА ЛАЗИЋ, 1979- ЈЕЛЕНА ДУКОВИЋ, 1975-АНА СТАНОЈЕВИЋ, 1983-Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У ЧАЧКУ

Сажетак: Своје прве кораке Дечје одељење започело је давне 1957. године од када је више пута мењало свој простор и физиономију, непрестано се бо-гатећи књигама. Данас смештено у простору чачанског Дома културе, Дечје одељење са фондом од око 35.000 књига је најпривлачније место за најмлађе кориснике Библиотеке. У њему се одржавају књижевни сусрети, тематске изложбе, креативне радионице за децу... Реализација креативних радионица у Дечјем одељењу, као нови облик рада, знатно је допринео повећању броја најмлађих корисника, те је у раду описано како је одрастање уз књигу лепше и да се љубав према читању развија од малих ногу.

Кључне речи: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Дечје одељење, креативне радионице, „Лето у библиотеци“, читаоци, статистика, награде, читање

Историјат Дечјег одељења

Након завршетка Другог светског рата, у периоду интензивне обнове и изградње, у низу послова које је требало извршити да би се нормализовао живот у граду, Градски одбор Народног фронта доноси одлуку да се у Чачку оснује јавна књижница и читаоница. Књижница почиње са радом почетком 1946 године, и до 1957, са неколико прекида у раду, она се развија, проширује свој фонд, мења места боравка и прераста у - Библиотеку. Организовањем изложбе књига и часописа 28. јула 1957. године обнавља свој рад у просторијама књижаре Јерослава Пав-ловића. Фонд је тада бројао 16.000 јединица инвентарисаних и класификованих

У Г А О

УДК: 027.625:028.5(497.11)


УГА

О

УГА

О

МАРИЈАНА ЛАЗИЋ, ЈЕЛЕНА ДУКОВИЋ, АНА СТАНОЈЕВИЋ

по систему УДК. Колектив Библиотеке у овом периоду чине четири радника.Педесетих година 20. века Дечје одељење Библиотеке бележи почетке свог

рада. Након пет месеци, колико је библиотека 1957. године радила, набављено је и обрађено 2.926 књига, у читаоници са 20 места било је на располагању девет часо-писа и 24 листа. Упркос недовољном простору и слабој материјалној потпори, 28. јула 1957. године Библиотека отвара Пионирско (Дечје) одељење и преузима улогу библиотечког центра. У првој години рада Дечје одељење организује различите изложбе за своје кориснике, и за само месец дана рада уписује 125 чланова. Овај број према евиденцијама из 1957. године, сваким даном је растао. Популарисању књиге и читања поклањана је изузетна пажња, о чему сведоче бројни исписи у „Чачанском гласу“. Многобројне манифестације које су обележиле прве године рада Дечјег одељења, биле су „Месец дана књиге“, награђивање највреднијег чи-таоца, организовање такмичења пионира у познавању писаца и њихових дела...

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, културно-васпитни облици рада постају богатији и одржавају се континуирано. Због тога је у том периоду забележен рекордан број читалаца и прочитаних књига. Према сачува-ним документима, 1965. године уписано је преко 5.000 чланова, од којих највише у Дечјем одељењу - 2.250 пионира. Овај број корисника Дечје одељење Градскe библиотекe поновило је тек 2008. године.

У деценији којом је окончан 20. век кулминирала је друштвена и привред-на криза. Заостајање за захтевима постављеним пред савремено библиотечко пословање, врло тежак материјални положај и немогућност да се побољшају радни услови и библиотеке кадровски оснаже, као и многа друга системски не-разрешена питања, јесу наслеђе са којим српско библиотекарство улази у ново столеће. Говорило се о преживљавању, а не развоју и усавршавању. У најтежој, 1993. години, купљено је свега 29 књига, у 1990. укупно 158, а 1994. године 192 књиге. Криза читања као последица општег стања, условила је знатно смањење броја учлањених читалаца и броја прочитаних књига. Овај тежак период за Дечје одељење завршен је 1999. године, са свега 170 уписаних предшколаца и 937 основаца (подаци преузети из извештаја Градске библиотеке за 1999. годину).

У нови век Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ улази са ве-ликим циљевима, пре свега да задовољи захтеве својих корисника и наставља са обављањем матичних функција. Ангажовањем запослених на побољшању квалитета услуга, актуелност фонда, иновирани облици рада са уписаним и потенцијалним корисницима, после дужег времена почели су да доносе видљиве резултате. Било је потребно готово 10 година да се број читалаца увећа за хиљаду. О бројкама из седамдесетих година прошлог века, са око 3.000 учлањених ђака, данас се тешко може говорити.

Дeчје одељење данас

Дечје одељење Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ данас је смештено у просторијама Дома културе на површини нешто већој од 50 m2.

ДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ЧАЧКУ

Корисници Дечјег одељења су деца предшколског (0-6 година) и школског уз-раста. Право на бесплатно чланство имају сва деца до поласка у школу, као и ученици првог разреда основне школе. Годишња чланарина за децу износи 200 динара, док групно учлањење доноси попуст, те висина чланарине износи 100 динара по члану и није се мењала читаву деценију. Чланство у Дечјем одељењу истовремено омогућава коришћење и свих осталих библиотечких фондова у другим одељењима. Део велике читалачке породице чине и издвојена одељења основних школа на сеоском подручју, па сваке године своје чланство обнављају деца из Парменца, Паковраћа, Трбушана, Милићеваца, Миоковаца, Вранића, Бечња, Вујетинаца и других села, кроз пројекат Градске библиотеке „Библиобу-сом до читалаца на селу“.

Књижни фонд Дечјег одељења данас обухвата око 35.000 књига. То подра-зумева велики број сликовница, школске лектире, белетристике, стручне лите-ратуре и периодике за децу. У склопу одељења је и читаоница са 15 корисничких места, где је младим читаоцима на располагању дечја штампа : Витез, Мали витез, Светосавско звонце, Политикин забавник и други листови. Најмлађим корисницима доступан је и један рачунар са бесплатним приступом Интернету.

Нове књиге које Библиотека набавља за Дечје одељење увек су посебно истакнуте и представљене како би деца била информисана о актуелним насло-вима дечје литературе.

Активности посвећене најмлађим корисницима

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ превазишла је оквире своје делатности (прикупљање, обрада, чување и коришћење библиотечке грађе), по-светивши значајну пажњу културно-просветном раду и служби ширења писане речи, те се својим дугогодишњим радом потврдила не само на пољу библиоте-карства, већ и културно-просветне мисије.

И поред тога што се због недовољног простора рад у Дечјем одељењу одвија у веома неповољним условима, активностима на пољу културно-просветне де-латности настоји се да се скромно просторно окружење најмлађим корисницима представи као најзначајније место за њихова интересовања, везана за књиге, читалачке навике, креативан рад...

Библиотека није више само место где се позајмљују књиге, већ оаза где млади могу да развијају и унапређују своје опште и стручно образовање, као и да задовоље своје културне потребе. Наша искуства у раду са младима у последње четири године показују све боље резултате у популарисању читања код свих узрасних група.

Један од фактора од којих у многоме зависи како ће дете доживети први долазак у библиотеку, па и све касније сусрете, јесте опремљеност простора Дечјег одељења библиотеке. Иако многе библиотеке у Србији већ годинама имају просторни проблем, углавном се настоји да макар простор намењен деци буде


УГА

О

УГА

О


уређен у складу са њиховим потребама и интересовањима. Првенствено је важно да простор у дечјим одељењима буде удобан, сигуран и опремљен на одговарајући начин. Дечја одељења често и јесу најактивнији и највеселији део сваке библио-теке, и углавном одишу неформалном и пријатељском атмосфером. С обзиром на радозналост дечје природе, веома је важно деци омогућити неометан приступ фонду. Настоји се да у том простору доминирају топле и веселе боје, како зидова, тако и намештаја, да су зидови украшени интересантним илустрацијама и дечјим радовима, а да читаонички простор буде миран и добро осветљен. Најмлађима је, показало се у пракси, најважније да их у дечјем одељењу дочека лепа реч и осмех, богатство боја, шаренило играчака и, наравно, мноштво сликовница и књига намењених њиховом узрасту.

Књижевни сусрети са писцима за децу – У жељи да се што већи број суг-рађана, пре свега предшколаца и основаца, врати књизи, Библиотека организује различите културно-просветне делатности. У одељењу за децу организују се бројне креативне радионице, изложбе, представе, музички догађаји, као и сусрети са писцима и другим значајним ствараоцима из различитих области знања. Сусрети и разговори са актуелним писцима деци су веома занимљиви, нарочито ако са њима успоставе другарски однос, друже се и разговарају. После вишегодишњег затишја, у октобру 2002. године гост Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ био је дечји писац Мошо Одаловић. Већ наредне године гостовао је и Љубивоје Ршумовић. Његова посета искоришћена је као повод да се отвори и читаоница Дечјег одељења, која и данас окупља децу, као место где се најмлађи друже и читају. Простор је у међувремену оплемењен новим играчкама и материјалом за децу. Уследила је посета Зорице Кубуровић, а 2003. године, у оквиру Дана от-ворених врата, са Добрицом Ерићем срело се више од 200 предшколаца, који су тада постали и наши верни читаоци. Наредних година, дружења са песницима и писцима су интензивирана, па су наши најмлађи чланови имали прилику да упознају Градимира Стојковића, Дејана Алексића, Драгомира Ћулафића, Оливеру Јелкић, Слободана Станишића, Добрицу Ерића, Мирјану Булатовић, Весну Алексић, Јасминку Петровић, Рашу Попова, Бранка Стевановића, Игора Коларова, Гордану Тимотијевић, Милоја Радовића, Бошка Ломовића, Оливеру Цупаћ и многе друге. Сем тога, Градска библиотека организује посете гостујућих песника у основним школама на градском и сеоском подручју, као јединствене сусрете песника и љубитеља њихове поезије. Често су и деца у улози песника, па својим узорима читају сопствене радове.

Организоване посете деце предшколског узраста – Од 2004. године Градска библотека спроводи акцију бесплатног уписа предшколаца узраста од прве до седме године. У библиотечкој пракси децом се, за разлику од универзал-ног поимања овог појма, сматрају корисници од најмлађег, до узраста ученика који завршавају основну и полазе у средњу школу. И поред тога што се петнаест година не сматра дугим периодом, основна школа представља време кључних промена и интензивног психичког развитка. Велике разлике у карактеристикама узраста свих корисника којима се дечји библиотекари обраћају, захтевају од њих


да за сваку групу имају посебан приступ, као и да сваком појединцу приђу на адекватан начин.

Данас се све више говори о томе да је веома важно да деца што раније ост-варе свој први контакт са библиотеком. Због тога библиотекари Дечјег одељења враћају децу књизи и писаној речи уз помоћ сликовница и омиљених прича и бајки, чиме их уводе у свет књига. Библиотека, заједно са васпитачима и родитељима, код предшколаца подстиче навике читања и доласка у библиотеку. Предшкол-ска установа „Радост“ прихватила је сарадњу са Библиотеком као још један вид друштвене интеграције деце са спољним светом и дечјим институцијама. Деца предшколског узраста, која кроз овај програм упознају занимања људи, долазе у Библиотеку и ту кроз причу и шетњу по Библиотеци сазнају све о томе како је књига набављена и шта све треба урадити да би она стигла до читалаца, „откри-вају“ како је смештен књижни фонд и науче права и обавезе чланова Библиотеке. У Дечјем одељењу прелиставају сликовнице, погледају цртани филм, илуструју прочитану причу или басну, рецитују научене стихове. На крају посете уручују им се бесплатне чланске карте. После ових сусрета деца радо долазе у Библиоте-ку, не само да позајме књигу, већ и да у њој проведу време, задовољавајући своје прве потребе за културом. До сада је Библиотека на овакав начин уписала преко 1000 предшколаца. Од 2009. године организоване су посете деце ПУ „Радост“ и бесплатан упис је интензивиран, те ову сарадњу сматрамо успешном и корисном за обе институције.

Сарадња са основним школама – Нажалост, сарадња са основним школама није на задовољавајућем нивоу. Иако школе имају своје библиотеке, ниједна не набавља довољно наслова ни за обавезну лектиру, а о другој литератури се не може ни говорити. Зато је ту јавна библиотека, те је неопходно децу упућивати на њену адресу. Мали је број учитеља и професора који доводе децу у Градску библиотеку, како би се упознали са њеним радом, услугама које им она пружа, уз истовремено указивање на значај и лепоту читања, књигу као важан и неопход-нан фактор образовања и развоја сваке личности. Сваки организован долазак ђака у Дечје одељење резултирао је новим члановима и интересовањем за књигу. Тек пред понудом обиља наслова, ђаци су подстакнути да завире у свет знања и лепоте. Сарадња просветних радника и Библиотеке је неопходна и важан је чинилац у образовању и васпитању младих генерација. Због тога библиотека-ри предлажу будућу сарадњу, на пример, да час српског језика и књижевности професори одрже у Дечјем одељењу, где би обрадили неког песника, песму или књижевно дело. Кроз час посете Библиотеци и обрада наставног плана била би интересантнија, а постигнути резултати много већи. Циљ културно-васпитног рада заједничких пројеката требало би да се устали, као редован, како би децу у што већем броју вратио књизи и култури доласка у Библиотеку.

Позитиван пример је ОШ „Танаско Рајић“ и професор српског језика и књижевности Десимир Пауновић који је у простору Дечјег одељења својим ђа-цима одржао час упознавања завичајне и српске књижевности. Том приликом деца су се интересовала и за нове књиге и била одушевљена енциклопедијама,


УГА

О

УГА

О


лепо илустрованим књигама и публикацијама које могу добити у Библиотеци. Као награду, ученици петог разреда добили су бесплатне чланске карте.

„Дјеца треба да прихвате књигу као предмет задовољства, а не као предмет сазнања и учења, како би касније књизи прилазили без страха, развили интерес и љубав према књизи, која постаје пријатељ и неопходан чинилац у одрастању и сазријевању младих“, приступ је на коме се темељи рад са децом наших фран-цуских колега.[1]

Популација тинејџера нема своје место у Библиотеци, па је у плану чачанске библиотеке формирање тинејџерског кутка са литературом, стриповима, часо-писима, CD-овима, који су овој генерацији интересантни. Међутим, тренутни просторни услови Градске библиотеке не дозвољавају реализацију овог пројекта.

Најчиталац Дечјег одељења је назив завршне годишње манифестације којом Библиотека жели да истакне и награди најревносније читаоце Дечјег одељења, као и да похвали најмлађег корисника. Од 2002. године када су запо-слени у Градској библиотеци први пут изабрали десетак малишана, ова манифе-стација организује се сваке године крајем децембра. Том приликом награђују се читаоци који су током године били најактивнији, највреднији и најрадозналији. Свако од њих добија на поклон диплому, књигу и бесплатну чланску карту за наредну годину. Наравно, свечану доделу диплома прати и пригодан програм организован у част највреднијих међу младим љубитељима књиге, али и велика медијска пажња. Награђени су „јунаци“ у својим школама и пример другима да најпре постану део велике читалачке породице Библиотеке, а затим крену у чаролију читања.

Изложбе се организују поводом представљања нових наслова књига пристиглих у Библиотеку, као и поводом значајних датума и јубилеја (Божић, Свети Сава, Светски дан књиге, Међународни дан деце, Међународни дан писмености...)

Дисов конкурс за ученичке књижевне радове - У намери да подстакне креативне способности младих, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ традиционално награђује ауторе најбољих литерарних радова (песма или краћи прозни састав). Право учешћа имају ученици основних и средњих школа на подручју Моравичког округа. Литерарни радови основаца оцењују се одвојено од радова средњошколаца. Према оцени стручног жирија, по три најуспешнија рада бивају награђена и објављена у часопису „Дисово пролеће“. Најбољима се награде уручују у Дисовом родном месту, Заблаћу.

Школа шаха – Један од искорака ка интересовањима деце било је и ор-ганизовање „Школе шаха“ током зимског распуста 2012. године, у сарадњи са шаховским клубом „Борац“. Деца су имала јединствену прилику да упознају тајне

[1] Невенка Митровић, Биљана Ивановић, „Рад са дјецом у ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег –Нови и едукација библиотекара у оквиру пројекта сарадње са би-блиотеком града Вореала (Француска)“, у,: Деца и библиотеке, зборник радова ,Београд, 2005, стр.177.


шаха, открију спој игре, науке и спорта, а истовремено да се друже и такмиче. Тридесетак чачанских основаца узраста од 6 до 15 година дружило се са шаховском таблом и интернационалним мајстором Ђорђем Рољевићем (чланом шаховског клуба „Борац“) у Дечјем одељењу Градке библиотеке „Владислав Петковић Дис“. На првом сусрету Рољевић је одиграо симултанку на петнаест табли, а резултат је на крају био 13 : 2 за шаховског мајстора. Одзив најмлађих за ову школу био је изнад очекивања, па се размишља да шах буде трајно присутан у раду Библио-теке, јер ова стара вештина, тј. древна игра, подстиче развој интелигенције код младих, а и изванредно је педагошко средство у развоју деце. Играње шаха раз-вија концентрацију, самодисциплину, промовише џентлменско, фер и спортско понашање, социјализује децу.

Креативне радионице „Лето у библиотеци“ – С правом се може рећи да је заокрет настао 2008. године, осмишљавањем креативних радионица под називом „Лето у библиотеци“. Запослени су дошли на идеју да најмлађим суг-рађанима понуде интересантне и квалитетне програме за време летњег распуста, организовањем различитих едукативних и креативних радионица намењених деци предшколског и основношколског узраста. Велико интересовање најмлађих за радионице резултирало је повећање и броја корисника и већом посећеношћу Библиотеке што је био најбољи путоказ библиотекарима којим правцем ићи ка неисцрпној енергији деце и талентима који су кроз рад израњали.

Лето у библиотеци 2008-2011. године

Сваког лета, од 2008. године, простор Дечјег одељења премали је да прими сву децу која желе да се друже у Библиотеци. Млади тим библиотекара (Ана Ста-нојевић, Јелена Дуковић, Маријана Лазић, Дубравка Илић, Бранислава Видојевић, Александар Вукајловић и Владимир Симић), уз помоћ директора и колега, својим радом и упорношћу успеo је да у приличној мери врати децу књизи и библиотеци. Захваљујући овим активностима анимирана су и деца која нису била корисници да то постану, те су данас већина њих редовни чланови Библиотеке.

Радионице за децу представљају инспиративан и занимљив посао за чачанске библиотекаре. У складу са тим, сваког лета осмишљавају се нови и интересантни садржаји, у настојању да планирани програмски садржаји наиђу на добар одјек код најмлађих суграђана и да им се кроз учешће у радионицама и другим активностима пружи могућност да активно проведу део свог слободног времена, ослободе своје креативне способности, развијају своје мишљење и та-ленат, нешто ново науче и сазнају, и, наравно, да се истовремено социјализују и забаве. Деца показују велики интерес, оптимизам, таленат и спремност за тимски рад и жељу за новим сазнањима.

У Дечјем одељењу до сада је реализовано више од 40 радионица различитог типа. Са радионичарским начином рада у чачанској Библиотеци започело се 2005. године, када је у сарадњи са организацијом „Здраво да сте“ одржана радионица на


УГА

О

УГА

О


тему очувања здравља деце. Полазници су били деца узраста од седам до једанаест година, а обухваћене су биле како градске, тако и сеоске школе.

Због недостатка простора као горућег проблема чачанске Библиотеке, наступа затишје до 2008. године, када су запослени у Дечјем одељењу одлучи-ли да искористе лето и лепо време и изађу у двориште, тачније на терасу Дома културе у коме је Библиотека смештена већ дужи низ година. У том простору организована је цртачка радионица коју је у току два летња месеца похађало око 60 малишана подељених у две групе. Гости радионице били су афирмисани сликари Божидар Плазинић из Чачка и Милић Ковачевић из Београда, као и вајар Слободан Будулић из Новог Сада. Крајем августа уприличена је изложба под називом „Башта снова“, на којој су изложени резултати двомесечног рада полазника радионице. Ова изложба привукла је велику пажњу јавности, о чему сведочи одлична посећеност, као и заинтересованост медија, што је упутило на закључак да са овим програмом треба наставити и у наредним годинама.

Током јула и августа 2009. године, у Дечјем одељењу организована је кре-ативна радионица ‘’Пишем и цртам песму’’. Кроз девет радионица дружило се и креативно изражавало 110 предшколаца и основаца. Сваке среде долазило је измећу 60 и 80 малишана, тако да је за девет среда кроз Дечје одељење прошло близу 600 најмлађих суграђана. Радионицу су посећивала и деца која раније нису користила услуге Дечјег одељења Библиотеке, па је том приликом учлањен и известан број нових чланова, што је свакако и један од главних циљева орга-низовања оваквог пројекта.

Један од показатеља интересовања за креативну радионицу био је и број посета на званичном веб сајту Градске библиотеке.[2] Фотографије са радионица, које су сваке среде током јула и августа постављане на веб сајт, гледало је више од 1.300 посетилаца. Кратке видео записе са радионица и завршне књижевне вечери погледало је 111 посетилаца нашег сајта.

Млади чачански библиотекари нису се устручавали да у помоћ позову и искусније колеге, па је гост првог заједничког дружења био Милоје Радовић, песник за децу и библиотекар Дечјег одељења Народне библиотеке „Стефан Првовенчани’’ у Краљеву. Задатак полазника био је да изразе своју маштовитост и креативност кроз писање песама и кратких прича, које су прикладно и илу-стровали. На крају радионице од дечјих радова формирана је „Књига дрво“, која је и била почетна замисао целе радионице.

Развијање свести о очувању животне средине била је тема наредне ра-дионице „Одбрана света“. Полазници су знање из области екологије приказали ликовним радовима, а након дискусије о очувању природе и заштити животне средине дошли су на идеју да направе необичне кутије за рециклажу папирних отпадака, што су успешно и реализовали.

[2] http://www.cacak-dis.rs


Деца су нарочито интересовање показала за радионице едукативно-истра-живачког карактера. На једној од њих полазници су имали задатак да истраже порекло и родослов своје породице, на основу чега су, уз помоћ библиотекара, формирали породично стабло, односно цртеж своје породице. Том приликом родитељи су показали изузетну спремност за сарадњу и својој деци пружили неопходну помоћ.

На радионици „Чачак, мој град” деца су показала знање о свом граду, али истовремено и научила много новог о историји града, познатим местима у Чачку, као и знаменитим Чачанима. Љубав према свом граду неки су изразили кроз песму и цртеж.

У оквиру радионице „Ја глумац“ гостовао је Мрђан Огњановић, млади глумац Народног позоришта из Београда, који је казивао антологијске песме Јована Јовановића Змаја. На репертоару су биле и песме Љубивоја Ршумовића, Бранислава Петровића, Мирослава Антића и других песника. Гост је одговарао на бројна питања полазника радионице, а тумачио је и одломке из монодрама и других улога. Дечаци и девојчице имали су изненађење за младог глумца, па су му рецитовали своје песме и имитирали познате личности.

Божидар Плазинић, академски сликар из Чачка, полазнике радионице упутио је у различите технике цртања и сликања. Добијени цртежи су обједињени у заједнички пројекат, назван „Брод жеља“ (у питању су били папирни бродови, који су постављени на такав начин да су чинили један велики брод). Сликар им је овом приликом објаснио симболично значење брода, као и преноса поруке уметничким делима.

Летње дружење заокружено је књижевном вечери, на којој су, поред изло-жених радова, родитељи, пријатељи и медији имали прилику да уживају у кази-вању стихова полазника радионице. Реализација креативних радионица у Дечјем одељењу Градске библиотеке, као нови вид рада у кући књиге, запажено је повећао број корисника одељења, али и интересовања најмлађих читалаца према писаној речи, односно књигама. Усавршавање рада Дечјег одељења уврстиће у будућности креативне радионице у основну делатност библиотекара, како би библиотека била популарно место за најмлађе и у 21. веку.

Са више искустава и амбиција, креативни тим Библиотеке организовао је радионицу за 2010. годину, па је и програм „Лето у библиотеци 2010. године“ успешно реализован. Осам креативних радионица различитих тематских садржаја изведено је у оквиру петих „Летњих дана културе“, манифестације под покрови-тељством Скупштине града и у организацији Међуопштинског историјског архива.

У намери да се сагледају дечја интересовања, а да им се истовремено покаже на које све начине могу откривати и нове информације, организован је квиз знања. Поред питања из опште културе, најмлађи су, уз помоћ библиотекара, одговоре на нека од питања могли да пронађу и у књижном фонду Дечјег одељења, при чему су показали изузетно сналажење у књигама различитог садржаја.


УГА

О

УГА

О


Гошћа једне од радионица била је ликовна уметница из Чачка Весна Петро-вић, која је децу учила правилном повлачењу линија, тродимензионалном цртању на папиру, уској повезаности сликарства и библиотеке, цртежа и сликовница, као и то који је значај визуелног приказа књига, ко осликава странице, где се проналазе идеје. Малишани су за задатак имали да нацртају јунака из омиљене бајке или приче, а неки су чак измаштали и своје сопствене јунаке.

На инспиративан начин, као и увек, песник и колега Милоје Радовић децу је повео на пут настанка првих знакова и записа. Најмлађи су хијероглифима, писмом старих Египћана, писали своја имена, понеки стих из Дисових песама, име библиотеке и слично. Полазници радионице су тако имали прилику да при-суствују креативном часу историје писма, књиге и библиотеке.

Вајарка Данка Перовић из Чачка вратила је децу у свет старих заната. Учила их је да обликују глину, вајају предмете, и на тај начин стварају својеврсна уметничка дела. После ове радионице бројни успели радови деце украшавају витрине одељења.

Иако свет технике и компјутера најмлађима пружа шансу да „завире“ у музеје и галерије широм света, већина најмлађих суграђана није посетила кул-турне установе у свом граду. Зато је једно од дружења било посвећено кратком упознавању историје нашег краја, проласком кроз сталну поставку Народног музеја у Чачку.

Подстакнуто жељом деце да се упознају са тајнама глуме, Дечје одељење угостило је још једног драмског уметника из Чачка Милутина Гигија Јевђеније-вића. Кроз песме и скечеве намењене деци глумац их је учио основе технике дисања, покрета и изговора речи. На крају радионице изведен је кратак скеч у коме су сви радо узели учешће.

Радионицу названу „Потрага за благом“ осмислили су библиотекари Дечјег одељења, са циљем да деца кроз игру и авантуру дођу до знања о знаменитим историјским личностима чачанског краја. Сценарио радионице објединио је зна-мените споменике културе, са унапред постављеним задацима, чијим решењима се долазило до крајњег циља игре - склопити песму „Плави чуперак“ Мирослава Антића, од стихова сакривених код неколико познатих споменика. Поред сваког од њих крила се једна строфа. Требало је сакупити све строфе како би на крају сложили правилан редослед стихова и одгонетнули која је песма у питању и ко је њен аутор. Деца су била подељена у групе, а старт радионице био је у Дечјем одељењу. Игра се састојала од пет задатака.

У првој коверти била је слика војсковође који је учествовао у бици на Церу. Деца су лако закључила да је решење споменик војводе Степе Степановића који се налази испред градске поште. Ту их је чекала коверта са следећим задатком - склопити слику и пронаћи споменик у највећој зеленој оази у нашем граду. У питању је било обележје у Градском парку подигнуто поводом 600 година од првог помена имена града Чачка.


У трећој коверти је писало: „Пиши као што говориш, читај као што је написано“. Наравно, задатак је брзо решен и следећа локација је био споменик Вуку Караџићу у дворишту истоимене основне школе.

Даље упутство тражило је одгонетку чији су стихови: „Са очима изван сваког зла“. Деца су се брзо упутила у двориште Народног музеја где се налази биста Владислава Петковића Диса. Поред Дисове бисте чекала их је коверта са последњим задатком - сликарка рођена у Чачку, чије име носи уметничка галерија у Чачку. Било је јасно да је следећа локација споменик Надежди Петровић испред зграде Гимназије. Ту их је чекала коверта са следећом садржином: „А сад се што пре вратите на почетак пута!“

Деца су се вратила у Дечје одељење, где су врло лако саставили препознатљи-ву песму из школске читанке „Плави чуперак“ Мике Антића.

Знање, довитљивост, групни рад, оријентација и добро сналажење у про-стору дали су сјајне резултате.

Из статистичких података Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ сагледава се да је највеће повећање корисника забележено баш у 2010. години у Дечјем одељењу, када је уписано 1.194 основца и 716 предшколаца, што је 410 чла-нова више у односу на 2009. годину. За годину дана у Дечјем одељењу прочитано је око 30.000 књига и сликовница, а књижни фонд обогаћен са 798 књига и 519 сликовница. Упркос годишњим одморима и раду само у једној смени, Библиотека је током лета била посећенија него икада. У Дечјем одељењу у јулу је било 1.685 најмлађих корисника који су прочитали 2.586 књига, а у августу 1.526 чланова који су изнајмили 2.440 књига.

Трагање за новим креативним радионицама

И 2011. године Библиотека је била у моди. Велики број деце одабрао је да своје слободне летње дане проведе у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Владислав Пет-ковић Дис“. Најмлађи ни ове године нису заостајали у креативним и маштовитим радовима. Вођени чињеницом да је код најмлађих ликовни израз још увек најдоми-нантнији, на дружењима им је допуштена потпуна слобода у ликовном изражавању, па су и резултати рада били разноврсни. Тако су настале дивне честитке које су на креативан начин послужиле Библиотеци да својим читаоцима и пословним сарад-ницима честита предстојеће празнике, затим, маске омиљених јунака, граничници за књиге на којима су исписивали лепе поруке о другарству, љубави, књигама, читању, затим „веселе маце“ (папирне луткице на штапићима), као и цртежи замишљене библиотеке будућности. Једна од новина у односу на претходне године било је осли-кавање каменчића које су полазници доносили са својих летовања. Каменчићи су преко ноћи „оживели“, а уз магнетиће који су им додати постали су дивна успомена на протекло лето, као и леп и необичан поклон. Деца су се едуковала да сама направе уникатне ствари од предмета који се налазе у њиховом непосредном окружењу, а који могу да буду и њихово креативно дело. Задржана је пракса да сваке године најмлађе путем квиза знања проведемо кроз свет књижевности и опште културе.


УГА

О

УГА

О


Полазници старије групе упустили су се у мало захтевнији пројекат. Ос-мишљен је програм да се обједини интересовање деце за књижевност и њихова жеља да, како они кажу, „нешто праве“. Неколико месеци пре почетка саме ра-дионице уприличена је посета ОШ „Иво Андрић“ у селу Прањани. Већ неколико година, професори и учитељи ове школе успешно воде луткарску радионицу. Радници Градске библиотеке су се „из прве руке“ упознали са њиховим радом и предусловима за реализацију успешне луткарске представе, што је омогућило да се у оквиру „Лета у библиотеци 2011“ изведе једна луткарска радионица са завршном представом. Оформљена је луткарска дружина са 22 полазника, а деца су, уз помоћ запослених, дала идеју за текст представе под насловом „Бакин рођендан“, комбинујући ликове из познатих бајки „Црвенкапа“ и „Три прасета“.

Сваки полазник луткарске радионице имао је одговарајућу улогу у овој занимљивој представи. Деца су своје улоге озбиљно схватила и са пуно воље и труда успешно су измаштали и оживели ликове. Удруженим снагама деца, њихови родитељи, и рођаци и библиотекари, осмислили су, цртали и креирали лутке за представу. Представа „Бакин рођендан“ доживела је премијеру 25. августа 2011. године, а буран аплауз бројне публике најбоље говори о томе да је луткарска дру-жина освојила симпатије својих суграђана. Представа је добила и своје електронско издање, па је тако наставила да живи и кроз извођење у вртићима и школама.

Премијером представе „Бакин рођендан“ и изложбом радова полазника млађе групе успешно је реализовано још једно „Лето у библиотеци“. Бројност и интересовање наших најмлађих суграђана сведочи о потреби за организовањем оваквог вида дружења са децом у току лета, када су растерећени од школских обавеза. Радионице развијају машту, моторику и креативност код деце, а излагање њихових радова на изложбама улива им самопоуздање.

Награђен предан рад библиотекара

„Лето у библиотеци“ један је од ретких програма са континуитетом, на-мењен најмлађима у нашем граду, те су чачански медији пропратили готово сваку његову фазу. Како би што већи број малишана чуо за дешавања у Дечјем одељењу и прикључио се, на обострано задовољство, успостављена је сарадња са локалним медијаима.

На сајту www.cacak-dis.rs увек се могу пронаћи сва актуелна дешавања и активности Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, која велику пажњу посвећује и промоцији установе кроз друштвену мрежу Facebook[3] и сајт YouTube.[4]

О успешности рада Дечјег одељења чачанске Библиотеке у последњих неколико година, најбоље сведоче добијене награде.

[3] www.youtube.com/bibliotekacacak[4] www.youtube.com/bibliotekacacak


На Фестивалу хумора за децу, који се одржава сваког септембра у Лазаревцу у организацији библиотеке „Димитрије Туцовић“, Дечје одељење је за креативну радионицу „Лето у библиотеци 2010“, добило посебно фестивалско признање за рад са децом.

„Лето у библиотеци 2011“ проглашено је за најбоље осмишљен програм Летњих дана културе у Чачку. У саопштењу стручног жирија стоји: „Интересовање полазника за програм који је осмислила Библиотека, као и примена ових ради-оница у даљем раду са најмлађима, руководило је жири да „Лето у Библиотеци“ прогласи најбоље осмишљеним пројектом овогодишњих Летњих дана културе у Чачку“. Награда је била директан пласман на наредне Летње дане културе и фонд од 90.000 динара за реализацију нових радионица.

Током последњих двадесет година Србија је пролазила кроз веома тур-булентан период, који је утицао како на економски и социјални, тако и на кул-турни развој нашег друштва. У том периоду евидентан је и пад броја читалаца у Градској библиотеци у Чачку. Запосленима у Дечјем одељењу требало је више од 10 година како би број корисника повећали са 1.000 чланова на 2.000. Ипак, последњих година евидентно је увећавање читалачке породице. Из године у годину тај број расте и данас износи око 2.200 корисника, а најмлађи су у 2011. години прочитали 29.603 књиге.

Чињеница је да су уметност и култура врло важне за дечји развој, а самим тим и за развој друштва. Будућност сваке земље и друштва је њена младост. Сто-га, циљ наших програма је да се обогати културна понуда нашег града, да деца редовно буду у контакту са уметношћу и културом. Наша настојања су да деци омогућимо квалитетно развијање индивидуалних способности и интересовања, као и активно и креативно провођење слободног времена.

Увођење најмлађих у свет књиге је изузетно тежак задатак, с обзиром на време у коме живимо. Данашње друштво све више потискује књигу и писану реч, покушавајући да најмлађима наметне као замену видео игрице и цртане филмове најновије генерације. На питање када почети читати детету, одговор је - одмах. Од рођења стварати читалачке навике и уводити их у свет књиге и амбијент библиотеке. Родитељи су ти који први треба да пробуде радост читања код своје деце. Читање бебама и малој деци родитељима треба да буде део свакодневних активности у бризи око детета.

Граница читања се помера, а одрастање деце свакако је лепше уз књигу. Поучена тиме, Библиотека је у оквиру 49. „Дисовог пролећа“ организовала дру-жење под слоганом „Читам и растем“ са малишанима од 1 до 4 године. За најмлађе су биле припремљене тактилне сликовнице чачанске издавачке куће „Пчелица“, бесплатне чланске карте, флајери, балони и много других изненађења. Намера библиотекара била је да се родитељима скрене пажња на значај књиге и читања у одрастању њихове деце и да се нагласи да никада није превише рано да почну да читају свом детету и упознају га са једним од најлепших животних задовољстава.


УГА

О

УГА

О


Уколико науче малишане да воле књигу, пружиће им основу за развој многих вештина. На тај начин побољшава се њихова способност комуникације и конвер-зације, а у школу ће кренути са позитивним ставом према књигама:

Нека Вам књига не буде брига, него још једна лепа игра!

Љубивоје РшумовићВеома је важно да деца што раније остваре свој први контакт са библи-

отеком, а по речима наше истакнуте књижевнице Гроздане Олујић „дужност библиотекара – дужност је чувара светог пламена, тешка, одговорна, неадекват-но награђена, неопходна! Јер књиге нису украс за полице, већ златно зрневље за будућу златну жетву нових стваралачких подвига у свим областима живота , од астрофизике до поезије!“

Како би деца стекла свест о значају књиге и читања, пожељно је да одрастају у средини у којој имају позитиван пример. То значи да ако дете расте у породици у којој се књиге радо и често читају, и оно ће рано открити значај читања и прихватити га као своју свакодневну активност. Уколико је ситуација другачија, неопходно је да дете своја прва сазнања о књизи и читању стекне у предшколској установи. Стога се улажу напори да се оствари што боља сарадња са вртићима, тј. са васпитачима и педагозима, како би деца што раније разумела и прихватила књигу и библиотеку.

2005. 2.352 1.149 140 20 136 96 4073 2006. 2.501 1.082 31 60 38 29 3.741 2007. 2.526 1.150 239 187 160 99 4.361 2008. 2.684 1.502 354 416 40 120 5.116 2009. 2.820 1.910 320 264 60 59 5.433 2010. 3.036 2.265 357 387 83 186 6.314

Позајмно Дечје Заблаће Мрчајевци Прељина Пријевор УКУПНООДЕЉЕЊА - БРОЈ УПИСАНИХ ЧЛАНОВА

У случају празних поља подаци нису били доступни у извештајима (и у наредним табелама)

2005. 49.158 14.506 8.864 769 721 1.295 1.211 793 77.324 11.900 2006. 57.538 16.252 10.052 777 446 1.342 1.256 1.123 88.768 13.110 2007. 57.887 15.290 8.476 601 2.043 1.724 914 1.605 89.055 13.428 2008. 74.921 17.177 8.375 450 6.105 2.396 922 1.538 111.565 14.449 2009. 80.255 29.620 7.358 481 7.421 3.873 719 1.173 131.458 14.978 2010. 86.351 28.351 7.166 481 7.421 3.873 707 1.765 137.750 20.218

Позајмно Дечје Научно Завичајно Заблаће Мрчајевци Прељина Пријевор УКУПНО ПериодикаОДЕЉЕЊА - БРОЈ ИЗДАТИХ КЊИГА

Табела прати само број издатих монографских и серијских публикација, друге врсте грађе нису обухваћене.


„Увођење најмлађих у свет књиге у времену које је потискује, намећући малишанима уместо света бајки и поезије – свет игрица које књигу нити могу, нити смеју да замене. Јер књига није само брана од пролазности, од празнине, и не чува она само сјај језика већ и сјај човекове душе, развијајући у детету потребу да машта, ствара, буде свој човек“ – рекла је Гроздана Олујић у поздравној речи на међународном научном скупу Деца и библиотеке који је одржан у Сава центру у Београду од 5. до 9. октобра 2005. године.

Дечје одељење Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ данас је ме-сто окупљања младих, а уједно и центар културе и уметности, замишљен тако да подстиче развој детета и његово креативно изражавање. Стога се библиотекари труде да следе интересе деце и у складу са потребама и могућностима планирају своје активности. Библиотекари су тамо где су и будући читаоци, у Градском парку, На Дану младих, у вртићима, школама. Ти сусрети настављају се у Библиотеци уз књигу која поново осваја најмлађе и попут чаролије улепшава детињство и но-вих генерација. Значајно повећање броја читалаца међу најмлађом популацијом, задовољни корисници и признање средине, потврђује наш успех у афирмисању Библиотеке као институције културе и образовања.


1. Петровић, В. „ Увођење најмлађих у свет књиге и библиотеку “ , Глас библи-отеке. 11 (2004) : 51- 57.

2. Вранеш, А. прир. „ Деца и библиотеке“: зборник радова са међународног науч-ног скупа одржаног у Београду од 5. до 9. октобра 2005. Београд : Филолошки факултет, Библиотекарско друштво Србије, 2006.

3. Лађиновић, С. „Деца и библиотеке“ . Јавне библиотеке . 1 (2005) : 35-38.4. Радовић, М. „ Уз мало маште и много воље... “ . Глас библиотеке. 13 (2006) :

63 – 71. 5. Мрдаковић, Д. „Деца и библиотека“ . Јавне библиотеке. 1 (2005): 39-43.


УГА

О

УГА

О


CHILDREN’S DEPARTMENT AT THE PUBLIC LIBRARY „VLADISLAV PETKOVIĆ DIS“ IN ČAČAK

Summary

The children’s department took its first steps in 1957 and since then it has changed its location and spatial physiognomy, with its book fund constantly being increased. Today, the children’s department occupies the premises of the House of Culture (Dom Kulture) in Čačak and with its collection of about 35 000 books it has been the most attractive place for young library users. Library meetings, thematic exhibitions, creative workshops for children take place in the department. The realization of workshops at the Children’s department, as new way of working, has largely contributed to an increase of the number of the youngest library users and this paper describes how nice it is to grow up with books and that a love for reading should be fostered from a very young age.

Keywords: Public library “Vladislav Petković Dis”, Children’s department, creative workshops, “Summer at the library”, readers, statistics, prizes, reading

Marijana LazićJelena DukovićAna Stanojević


Радионица „Потрага за благом“

Радионица израде предмета од керамике


УГА

О



Премијера луткарске представе „Бакин рођендан“

Радионица израде украсних магнета од каменчића

ДУБРАВКА ИЛИЋ, 1959- ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ, 1951-Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

ПРАВО НА КЊИГУ – „БИБЛИОБУСОМ ДО ЧИТАЛАЦА НА СЕЛУ“

Сажетак: Аутори у тексту описују један од могућих видова финансирања рада са младима у сеоској средини кроз програм јавног рада. Градској библиоте-ци „Владислав Петковић Дис“ локална самоуправа одобрила је 2010. године средства за јавни рад „Библиобусом до читалаца на селу“, што је омогућило запошљавање два лица на одређено време и да библиотекари и књига стигну до око 410 деце у 12 мини школа чачанске општине. Са ђацима и предшкол-цима одржано је 46 креативних радионица и остварена добра сарадња са просветним радницима и локалном средином. Рад започет са младима у руралној средини Библиотека је наставила и наредне године уз симболичну помоћ Министарства културе, али, нажалост, још око 400 школараца у 14 најудаљенијих места чека „библиобус“ и нада се да ће им друштво омогућити приближне услове за одрастање као и деци у граду, пре свега право на књигу, добро образовање и културу.

Кључне речи: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, библиобус, јавни рад, сеоске школе, издвојена одељења, креативне радионице, дечја права

Увод

Иако је, историјски гледано, доба просветитељства за нама, не можемо рећи да и у 21. веку друштву нису потребне акције додатног описмењавања, похода у села и руралне средине како би житељима била приближена култура, књига, позориште. Позитивна пракса која је стечена седамдесетих и осамдесетих година прошлог века ни данас није сувишна, пре би се могло рећи неопходна је,

У Г А О

УДК: 021.65(497.11)


УГА

О

УГА

О

ДУБРАВКА ИЛИЋ, ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ

јер становници села, која убрзано старе и остају са све мање деце, не могу сама пребродити болести новог доба и задржати одлив младих. Друштвена брига очито касни, па је сваки добронамерни долазак у сеоску средину и просветно-културни рад са најмлађима добродошао. Вршећи надзор над стручним радом регистрованих библиотека у Моравичком округу, посебно приликом посета школама, радници Матичне службе Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, увидели су врло лоше стање у 34 основношколске библиотеке и неадекватне услове у којима се одвија настава у удаљенијим сеоским школама, самим тим и (не)могућност најмлађих да упознају актуелну литературу намењену овом узрасту, а камоли да задовоље потребе за културним садржајима.

Истовремено, позитивна искуства у раду са најмлађима у Дечјем одељењу и у библиотечким огранцима у Прељини, Пријевору, Мрчајевцима и Заблаћу, као и одушевљење малишана сусретима са дечјим писцима које Библиотека организује у школама чачанске општине, показала су колико ђаци имају различита интересо-вања и жеље за креативним дружењем, за живом речју и за добрим саговорником!

Раскорак у условима одрастања и образовања деце у руралној средини и граду, као и устаљена пракса организовања „Дечје недеље“ почетком октобра, када се ангажује више организација које током године ћуте и немају времена за интересовања и жеље најмлађих, подстакла је библиотекаре да, према замисли директора Данице Оташевић, током 2009. године организују једномесечни програм под називом „Дечји октобар“ где су предност имали млади из сеоских школа, које су углавном сви заборавили и препустили на милост и немилост телевизијским ријалити програмима, серијама и филмовима пуним мржње и насиља. Био је то адекватан одговор на потребе ове популације, који је због ве-ликог интересовања трајао не само током октобра, већ пуна три месеца. Уместо декларативних говора о дечјим правима и „нашминканих“ дружења са децом током традиционалне „Дечје недеље“, Библиотека је била једина установа и организација која је предузела конкретне активности на добробит ученика у десетак нижеразредних школа које су километрима удаљене од матичне уста-нове, главних саобраћајница и града. Током октобра, новембра и децембра у Дечјем одељењу и у огранцима на терену организовани су посебни едукативни програми, колективне посете предшколаца и основаца, а тим библиотекара по-сетио је 14 издвојених одељења школа у удаљенијим местима чачанске општине (Лозница, Трбушани, Доња Горевница, Виљуша, Качулице, Вранићи, Парменац, Рошци, Мојсиње, Миоковци, Вујетинци и др). Око 700 малишана предшколског и школског узраста добило је бесплатне чланске карте, могућност коришћења књижног фонда у одељењима, као и књиге и сликовнице које су им месечно одношене на читање уз упознавање са иновативним технологијама у стицању знања и развијање креативних способности. Овим програмом Библиотека је на најконкретнији начин помогла најмлађима да остваре своја права на учење и срећније детињство.


Зашто је „Библиобус“ кренуо на пут?

Уколико прихватимо струку и успешно праћење савремених домета у би-блиотекарству као неспорну чињеницу, као делатност која је основна вокација свих јавних и других библиотека, у Библиотеци у Чачку као исто толико важно поље рада истакли су унапређивање културно-просветних активности. Успеш-но обављање оба сегмента библиотечке делатности и стално померање граница професије на добробит друштва, представљају изазов савременом библиотека-ру, који је у време материјалне кризе и пољуљаних духовних вредности, стао у одбрану књиге, писмености, језика и културе. Успешан библиотекар није само онај који читаоцу пронађе жељену књигу, понуди информацију, већ библиоте-кар који онима што су изван читалачке породице открива, и убеди их, зашто је важно читати, шта уопште у библиотеци могу да нађу и зашто је библиотека добро место, посебно за одрастање најмлађих. Једном речју, библиотекар је тај који ствара читаоца, негује га и задржава у свету знања, и то не само саветом шта би требало да чита, него му и конкретним активностима омогућава да дође до књиге и информације, улажући све своје знање и савремену технологију.

Колики број људи, посебно најмлађе популације, у удаљенијим селима наше општине нема могућност да узме књигу у руке и да се информише о културним садржајима који су за њихове вршњаке у граду свакодневица, чачански библио-текари су сазнали управо радом на терену. Иако време у коме живимо одликује убрзани развој технике и иновативних технологија, велики део становништва није у могућности да их користи, или се и те благодети модерног доба, које би требало да олакшавају живот, врло често злоупотребљавају. Технички напредак створио је машине које мисле и говоре, али добрим делом и одузимају смисао животу и лепоту појединих димензија људскости. Техника је проговорила, а људи су нажалост заћутали! Често се заборавља на оно што је живот чинило лепим пре „напретка“, а то је, пре свега, потреба за разговором, добрим саветом и дружењем, осмишљеном игром од школице, кликера до ластиша и шаха. Причање прича, читање бајке деци за лаку ноћ, заједничко маштање и одгонетање тајни, ни у 21. веку не може да замени ниједан цртаћ, видео игрица, ТВ. Родитељ у трци са време-ном заборавља на лепоту држања и разговора са дететом у крилу, искричава дечја питања и закључке које је такође и сам кад је био мали постављао најближима. Реч родитеља ништа не може да замени, па је то прво упозорење библиотекара где год се нађу. Недостатак материјалних средстава постао је изговор за одсуство добре воље према другима, а данак целокупној ситуацији плаћају најмлађи. Уместо уз осмех и лепу реч, рецитације и приче које причају баке и деке, деца одрастају сама, у намргођеној тишини без одговора на хиљаду „зашто“ која су им неопходна за срећно детињство. За „Пепељугу“, „Снежану и седам патуљака“ или „Три прасета“ углавном и не знају, бар не из илустроване сликовнице, већ са цртаног филма, који најчешће погрешно тумаче. Прве „информације“ и научени стихови потичу, нажалост, из најновијих ТВ хитова квазимузичких звезда и латиноамеричких и источњачких серија, које заокупљају породичну пажњу.


УГА

О

УГА

О


Стање на терену за које Библиотека није имала много саговорника за помоћ и примера за углед, није поколебало библиотекаре да нешто учине. Из сазнања са лица места настао је пројекат јавног рада под називом „Библиобусом до чита-лаца на селу“, чији је аутор Даница Оташевић, директор чачанске Библиотеке. На срећу, градоначелник Велимир Станојевић и локална самоуправа уважили су пројекат библиотекара, па се књига, уз све иновације и програме које нуди модерна „библиотека без зидова“, упутила до удаљених села и недосегнутих корисника у руралној средини.

Није то био библиобус у правом смислу те речи (возило посебно намење-но за библиотечке потребе, са простором и опремом за смештај дела књижног фонда и других едукативних средстава), него службено возило „Застава 101“ старо више година, али волан је био у рукама ентузијаста, правих просветара и хуманиста, поклоника лепе речи. У овај аутомобил паковао се тим од најчешће четири или пет библиотекара, сходно програму сусрета за тај дан, и кретао у једну или две школе, у зависности од удаљености и временских прилика, носећи књиге и сликовнице из књижног фонда Дечјег одељења или огранака на терену. Уз књиге, ношена је и техника за приказивање цртаних филмова, лап-топ, видео-бим, аудио и видео дискови, као и слагалице са мотивима из познатих бајки, бојице, блокови, маказе, колаж папир и остала неопходна опрема за извођење креативних радионица, па чак и суве гране за обликовање дрвета лепих речи.

„Лична карта“ програма Јавног рада

Пројекат Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ под називом „Би-блиобусом до читалаца на селу“ био је намењен деци у 12 издвојених одељења школа у селима чачанске општине: Рошци, Миоковци, Милићевци, Вранићи, Трбушани, Вујетинци, Бечањ, Остра, Мојсиње, Прислоница, Качулице, Виљуша, као и малишанима у продуженом боравку ОШ у Прељини. Локална самоуправа пројекат је прихватила као значајан програм за образовање младих у сеоској средини и финансирала га са 365.000 динара, с тим што је новац покривао само скромне зараде.

Ова средства обезбедила су запошљавање два лица са високим образо-вањем на четири месеца, која су у сарадњи са запосленима у Градској библиотеци реализовала осам креативних радионица занимљивих назива: „Књига је најбољи друг“, „Јунаци мог детињства“, „Лепе речи“, „Ухвати дугу“, „Шта је етнологија?“, „Глобално село“, „Чистоћа је пола здравља“ и „Волим живот“.

Циљ програма био је да се дође до најмлађих у сеоским четвороразредним издвојеним школама и кроз дружење, игру, разговор, популарише књига и читање, култура, традиција, истинске вредности, стицање првих знања у коришћењу но-вих технологија, очување здравља, непосредно пружање важних информација у превенцији болести зависности и едукација локалног становништва.


Истовремено, реч је о програму, који је поред богатог образовног, култур-но-просветног садржаја, имао и социјалну димензију. Без обзира на удаљеност места и школа, сви учесници обухваћени програмом добили су бесплатне чланске карте и подједнако важан третман. Библиотекари нису били класични предавачи, учитељи, неко ко оцењује и прекорева, већ другари, партнери у игри, саговорници, а пре свега, добри слушаоци деце и њихових жеља, па се зато програм на лицу места често кориговао и мењао. Увек је предност давана другој страни - учени-цима да се искажу, питају, покажу своје радове и таленте. Од стидљивих погледа и несигурних питања ученика на почетку, на крају су библиотекари постали пу-блика, пред којом су деца слободно рецитовала, певала, изводила представе. Та покренута енергија и емоције, тражење књиге више за брата или сестру, осмеси са којима су дочекивани, најбоља је потврда да се ишло правим путем и да труд није био узалудан.

Креативне и образовне радионице сем библиотекара изводила су и лица из других установа, стручњаци из Центра за заштиту здравља, дечји писци, ликовни уметници, а главна је била сарадња са просветним радницима и васпитачима на терену.Тим који је извео програм предводила је Даница Оташевић, а осим лица ангажованих за јавни рад − Марије Радуловић, професора српске књижевно-сти, и Владимира Симића, професора информатике − чинили су библиотекари: Дубравка Илић, Ана Нешић, Маријана Лазић, Јелена Дуковић, Бранислава Ви-дојевић, Александар Вукајловић и Богдан Трифуновић. Од 23. септембра до 23. децембра 2010. године одржано је 46 радионица у дванаест издвојених одељења и једном продуженом боравку из седам матичних основних школа чачанске оп-штине. Удаљеност школа од Чачка износила је од 30 километара, колико има до планинских села Рошци и Вујетинци, до најближих Трбушана на само четири километра од града. Програмом је обухваћено 410 малишана - 366 основаца и 44 предшколца. Иначе, ове школе имају неуједначен број ђака, а некима су придо-дати и предшколци. Најмалобројнија постава била је од шест ученика у Бечњу и девет у Вујетинцима, а највише их је било у Трбушанима где је 70 ученика и 12 предшколаца.

Ова популација деце никада није имала прилику да посети библиотеку, а само ретки су читали из лепо илустрованих сликовница и дечјих књигама. На почетку сусрета, малишани су, заједно са својим учитељима и васпитачима, обавештени о програму у коме учествују, погодностима и библиотечким услу-гама које су им на располагању. Свако дете добило је бесплатне чланске карте Библиотеке и флајере са информацијама о „Библиобусу“, како би и родитељи били упознати са намерама библиотекара и могућношћу да позајме књиге у школи. Док су они уживали у броју, шаренилу и лепоти понуђених сликовница, илустрованих енциклопедија и других наслова, за које је мали број до тог момента чуо, библиотекари су делили радост сусрета са њима и упућивали их у чаролију читања и свет књига. Великим залагањем и преданошћу, ангажовањем средстава и библиотечке технике, библиотекари су дошли на ноге својим читаоцима и за сва времена стекли њихово поверење и пријатељство.


УГА

О

УГА

О


Библиотека без зидова и граница

Кроз програм Јавног рада остварена је идеја о „библиотекама без зидова и граница“, што је захтев модерног доба. Концепт уљуљкане средине са бескрајним полицама са књигама и „оазе“ тишине одавно је напуштен и застарео. Модерна библиотека је тамо где су њени садашњи и будући читаоци. Управо ту концепцију Библиотека је усвојила као трајну орјентацију: да иде у сусрет корисницима, како би најмлађима, посебно са сеоског подручја и из удаљенијих места, обезбедила приближно једнаке услове за стицање знања и одрастање, какву имају њихови вршњаци у граду. Књигама, знањем, осмехом и лепим речима кроз 46 сусрета обогаћено је детињство неколико стотина девојчица и дечака и пређен пут од око 1.300 километара.

Табела 1: Приказ броја полазника радионица и имена школа

Матичнешколе

Издвојенаодељења

школаБрој

предшколацаУдељеностод Чачка

(км)

Бројизведенихрадионица

Број ученикаод 1. до 4.разреда

ОШ „СтепаСтепановић”

ГорњаГоревница

ОШ „ТанаскоРајић” Чачак

ОШ „ТатомирАнђелић”

Мрчајевци

ОШ „Прељина”Прељина

ОШ „БожоТомић”

Пријевор

ОШ „БраниславПетровић”

СлатинаОШ „ВладиславПетковић Дис”

Заблаће

ВранићиМилићевциМиоковци

ОстраВујетинци

БечањМојсиње

2669

44

7--7

30302411

3333

ПрислоницаОдељење

Продуженогборавка у ОШ

Осморазреднашкола у

Рошцима

29 ученика1-4. разред19 ученика5-8. разред

Качулице

Виљуша

Трбушани 70 12 4 5

3 31 4

23 - 17 4

40 - 10 5

22 4 15 3

20 7 10 4

232320

151515

333

--5


Читалачка породица Библиотеке постала је богатија за 410 малишана школског и предшколског узраста, који су бесплатно уписани у Дечје одељење и огранке на терену. Број читалаца у огранку у Прељини значајно је повећан уписом 62 ученика и четири предшколца из школе у Прислоници и из продуженог боравка прељинске Основне школе, у Мрчајевцима је чланске карте додатно добило 70 основаца и 14 предшколаца из Остре и Мојсиња, а чланови библиотечког огранка у Заблаћу постали су 43 основца и седам предшколаца из Качулица и Виљуше. У одељење Библиотеке у Пријевору уписано је 48 ученика од првог до осмог раз-реда, као и три предшколца из школе у Рошцима. У Дечје одељење Библиотеке уписано је 145 ученика и 17 предшколаца из школа у Миоковцима, Милићевцима, Вранићима, Трбушанима, Бечњу и Вујетинцима, па је број уписаних знатно пора-стао − укупно је одељење имало 2.265 чланова. Чланови Библиотеке постали су и просветни радници и васпитачи из школа обухваћених програмом ( 26 учитеља и професора и пет васпитача уписано је у Одељење за одрасле читаоце). Уписом нових чланова повећано је коришћење књижног фонда и других библиотечких услуга на свим одељењима. Идући у сусрет жељама и потребама малишана за књигом, Библиотека је додатно обогатила своје фондове новим сликовницама и другим актуелним насловима за најмлађе у Дечјем одељењу и у огранцима.

На овај начин најмлађима у 12 сеоских средина књига је коначно постала доступна, а омогућено им је да се читајући информишу и о ономе о чему се у школи, али и у породици не говори. Библиотека је најпре испунила потребу за игром и креативним радом коју потискују преобимни и неприлагођени школски програми и настава која заобилази табу теме и оно што децу заиста интересује, али и породице, које презаузете свакодневним обавезама више нису у стању да прате одрастање деце. Докази да је ово нажалост тачно стижу свакодневно кроз вести о вршњачком насиљу и јавно признање младих да су им узори личности на граници закона и моралних квалитета, а да за друге не знају или су им не-занимљиви. Другачији избор често им није понуђен, а лечење последица знамо колико кошта. Медијске информације свакодневно намећу и афирмишу нега-тивне примере, приказујући испразни и лажни сјај као најважнију сензацију, што најчешће заварава неискусне и младе жељне успеха и лепог живота. Да су у лажи кратке ноге и да је отрежњење горко, многи касно схвате, а породица и школа немају снаге да се изборе са тзв. моћима медија и негативним јунацима данашњице. Ловци на невине душе одбацили су добре примере из прошлости и

Табела 2: Приказ укупног броја ученика и изведених радионица

Укупан бројматичних школа

обухваћенихпрограмом Јавног

рада

Укупан бројиздвојених одељењашкола обухваћенихпрограмом Јавног

рада

12 + Продужениборавак ОШ у

Прељини

Укупан бројученика

обухваћенихпрограмом

Укупан бројпредшколацаобухваћенихпрограмом

Укупанброј

изведенихрадионица

7 366 44 46


УГА

О

УГА

О


породичне вредности као застареле и смешне, па се Библиотека ухватила укош-тац са недаћама времена, апелујући на учење кроз дружење и игру, поштовање породице, другарства, знања и традиције.

Прве радионице „Библиобуса“ биле су посвећене упознавању и лепим речима. Малишани су деловали резервисано и стидљиво, једва пристајали да се јаве и гласно нешто изговоре. Били су збуњени и у неверици да њихови одгово-ри нису за оцену, а постојала је и бојазан од подсмеха вршњака или критике за брзоплетост. На питање да ли се речи могу цртати, а не само писати, одговор је најпре био одречан, а онда су се неки досетили да се реч „љубав“ може и нацртати у облику срца, а да реч „другарство“ на цртежу симболише отворен длан или две шаке.Тако је почела радионица о речима које се цртају, а лепа реч отворила је врата дечјих срца и донела осмех на лица. Свако је имао „своју“ лепу реч, такмичио се да буде боља од претходне, па су настале крошње цртежа са лепим речима које су бујале и олиставале и после сусрета. Креативан разговор зажуборио је најпре у издвојеном одељењу у Вранићима, а онда и у другим учионицама. У такмичарској атмосфери и у жељи да покажу једни другима свој рад, деца су неуморно писала и бојила, а лепе речи постале су део свакодневице, њима су украшене гране дрвета које су им за почетак у школе донели библиотекари. У свакој школи „посађено“ је и „олистало“ по једно „Дрво за лепе речи“, на чије гране је свако желео својом руком да окачи цртеж и овековечи заједнички рад. Најчешће написане и нацртане лепе речи биле су: љубав, другарство, лепота, доброта, књига и храброст, али су и при сваком следећем сусрету стизале још по неке, те је „дрво“ временом отежало од лепоте. Дрворед лепих речи, који је иза „Библиобуса“ остао у школама, већ две године листа од цртежа и стихова, што говори да дечје душе само треба засејавати добрим семеном и контролисати како биљка даље расте.

Да би малишани уочили разлику између лепих речи и оних супротних, ружних (неки су их се лакше сетили, јер су нажалост у честој употреби), у шко-ле је одношена „кутија за ружне речи“. Сива кутија намах је постала омражена, место где су деца симболично убацивала по један згужван папир са речима које не треба употребљавати. Ова „игра“ радо је прихваћена, па су у школама кутије са рејтингом „лоших и ружних речи“ брзо пуњене и одношене, како би остале само лепе речи. Стечено поверење допринело је да малишани признају колико се у њиховом окружењу псује, говоре ружне речи и не обазире на васпитање најмлађих, тако да су за наук неки пожелели да овакве кутије понесу и кући.

Малишане је за дружење и сарадњу придобило то што су им библиотекари били добра, најчешће једина, публика, која има времена и жеље да их слуша, па су све храбрије доносили да покажу свеске у којима пишу дневнике или стихове и пристајали да их читају пред свима. Аплаузи друговима из клупе били су им најбоља награда и охрабрење. При сваком следећем сусрету било је све више заинтересованих да нешто одглуме, одиграју или отпевају, а често су за најављени долазак „Библиобуса“ спремане и праве школске представе. Најбољи пример је школа у Вранићима, где су сви ученици глумили у представи „Девојачка свадба“, коју су осмислили са својим учитељицама, припремили оригиналне костиме


и сценографију, и одиграли је за драге госте из „Библиобуса“. Радионице нису биле шаблонске и фиксиране, него се на лицу места, од случаја до случаја, мења-ла концепција и прилагођавало жељама или идејама малишана, прича и игра усмеравала се ка њиховим потребама и осећањима. Поред жељених књига и сликовница, увек су „у резерви“ била припремљена питања за квиз знања, али и техника за емитовање цртаних филмова са омиљеним ликовима, што је најчешће била награда за успешно изведену радионицу.

Сусрети на којима се причало о „Јунацима детињства“ изазвали су инте-ресовање деце, али и изненађење – ко све може бити јунак? Наводили су имена историјских личности, писаца, спортиста, певача, глумаца, ликова са ТВ екрана од којих неки и нису били за пример. Били су срећни када су схватили да прави јунаци живе свуда поред њих и чине нешто добро: на пример, деда који прича најлепше приче, али их и штити када заслуже грдњу, мајка која пече хлеб и пра-ви „најлепше“ колаче на свету, отац који производи највише пољопривредних производа у селу и вози их на трактору, бака која музе краве и вари млеко за унучиће... Причајући о својим родитељима, деца су увидела да и сами доприносе том „јунаштву“ помажући у свакодневним пословима. Саветовано им је да буду задовољни што живе у селу где има много занимљивости, скровитих места за маштање и где је природа као извор живота, најближа и најлепша.

Кроз причу о традицији, деца су научила да треба да чувају предмете из покућства њихових прабака, и то као највеће вредности, да оно што је старо није мање вредно од новог и да с поносом причају о својој породици и прецима. Сазнали су и како су према легенди њихова насеља добила имена и како су се пре неколико векова звали житељи села - неки нимало налик на данашња, с тим што су многа „стара“ имена и данас модерна. Преци из 15. и 16. века звали су се: Добрашин, Радој, Вукац, Вукша, Иваша, Радун, Шушман, Богчина, Брајан, Радашин, Вукач, Вучихна, Вукмир, Дабижив, Лукач, Пава, Храбаш, Грубач и др. Али, и: Никола, Вук, Вукашин, Јован, Марко, Дамјан, Петар, Бранко, Иван, Ми-лош, Андрија... Кућне и сеоске приче већ наредних дана изрониле су из сећања старијих, а млади су их слушали заинтересовано и памтили, да их можда некада, неком другом колену, пренесу и наставе традицију.

Такмичење у слагању „слагалица“ долазило је као награда. Нажалост, било је ђака који су први пут видели ове „мозгалице“ за најмлађе и тек учили како да их користе. Не може се тврдити да је њихово детињство због тога сиромашније, јер многе предмете, пре свега животиње и природу они виде уживо и немају дилему како се добија млеко и где расте јабука, али та шарена чуда света добро је да буду доступна свој деци без обзира где су рођена, где расту и школују се. Да би у жи-вотној утакмици постигли добре резултате неопходно је да деца имају приближне услове за одрастање, а често треба више добре воље него пара да се то постигне.

Доживљај за себе било је гостовање писца за децу Милоја Радовића, песника и библиотекара из Краљева, који је у девет школа извео радионицу „Очи света“. За око 300 малишана то је био први сусрет са (правим) писцем, од кога су чули и причу о хијероглифима, сазнали како је настало сликовно


УГА

О

УГА

О


писмо и видели да свако слово може бити - цртеж. Прилика да и сами сли-чицама напишу своје име била је изазов за све, па су многе учионице остале окићене сликовним знацима, а „нацртана“ имена стизала су и наредних дана. Писац који уме да пише и да се игра са децом, зна одговор на сва питања, али и жели да чује њихове приче и песмице, стекао је доста нових другара. Ру-шење баријера, успостављање двосмерне комуникације, стицање поверења и охрабривање ђака да говоре и покажу своје таленте, један је од најважнијих резултата дружења са најмлађима у руралној средини и школама удаљеним од већих насеља и града.

Измене у ходу догодиле су се у школи у Рошцима (одељење Основне школе из Пријевора) где у једној смени уче ђаци од првог до осмог разреда. Исти програм није могао да се примени на све: за 29 ученика од првог до четвртог разреда и три предшколца направљен је један избор књига прилагођен њиховом знању и инте-ресовању, па су теме биле лепе и ружне речи, јунаци детињства, најзанимљивији доживљаји и такмичење у брзини слагања слагалица. За 19 ученика од петог до осмог разреда организована је трибина на тему превенције болести зависности, на којој је приказано неколико кратких филмова о алкохолизму и наркоманији, а на питања ученика одговарала је др Светлана Арсенијевић из чачанског Центра за заштиту здравља. Млади су добили одговоре на многа питања која нису хтели (или смели) да поставе ни код куће, ни у школи, а том приликом су и позајмили на читање медицинску и популарну литературу о болестима зависности. Са њима се разговарало о избору средње школе, а обезбеђена им је и литература која је блиска тинејџерском узрасту.

У школи у Трбушанима истог дана, у два термина, понављане су радионице, јер четвороразредна школа ради у две смене. У овој школи наставу је похађало 70 ученика и 12 предшколаца, па је програм прилагођаван узрасту и смени - извођен је посебно са предшколцима и ученицима првог и трећег разреда, а посебно са ученицима другог и четвртог разреда. Остварена је одлична сарадња са учитељима, који су активно учествовали у креативном раду са ученицима и разним едукативним играма.

Како младе данас зову и „интернет генерацијом“, Библиотека се побринула да ученици из удаљених школа добију квалитетно знање и тумачење о предно-стима, али и манама нових технологија: добили су прве инормације о компју-терској техници, сазнали како функционише електронско „глобално село“, како да на електронској адреси и страници Библиотеке виде бројне фотографије које су настајале током сусрета по школама. Порука је била: Интернет „да“, али то је добар слуга а лош господар! Интернет „да“, али не као замена за разговор, дружење уживо, конкретна пријатељства, љубав, лепу реч. Интренет „да“ као средство за стицање бројних знања, а не бескрајно играње игрица, ризична дописивања и виртуелна пријатељства.

Похвалан је пример сарадње са школом у Бечњу (село је 24 км удаљено од Чачка) у којој наставу похађа шест ученика. Учитељици није било тешко да за сваки сусрет ђаке укрца у аутобус и доводе у школу у Вујетинце, суседно


планинско село на 30 км од Чачка, где образовање стиче деветоро малишана. Захваљујући овим ентузијастима, радионице су обједињене за 15 ученика чијој радости није било краја. Осим тога учитељице су за своје школарце једном месечно долазиле по књиге у Дечје одељење и враћале прочитане публикације. Сличан вид сарадње остварен је и са учитељицама из школа у Паковраћу и Пар-менцу, које са својим ученицима често присуствују библиотечким приредбама, а имали су привилегију и да изведу представу „Торта са пет спратова“ за најбоље читаоце Дечјег одељења. Двадесет три ученика школе у Качулицама провели су један дан у одељењу Градске библиотеке у Заблаћу. Први пут у животу били су у јавној библиотеци која осим великог броја књига има и два интернет приступа. У интерној књизи утисака у огранку записали су да им је то најлепши излет, а неки и да им је најлепши дан у животу.

Побројана дешавања и цифре очити су резултати путовања „Библиобуса“, али много више је оних за које нема мерне јединице. Права награда су озарена лица деце и радост што је „опет дошло пуно књига“. Сваки сусрет за ученике био је догађај за памћење, нешто ново: могли су да се похвале наученим песмама, да покажу цртеж или испричају колико им се свидела прочитана књига. Библиоте-кари су сакупљали њихове радове, а фотографије постављали на сајт и чинили их видљивим за друге. Многи су међусобно мењали књиге и такмичили се ко ће прочитати више наслова. На растанку увек питање: „када ћете опет доћи?“, „када ћете довести писца?“ и, што је најболније, „немојте да нас заборавите!“

„Библиобус“ и даље путује

То се на срећу није догодило. Током извођења радионица и путовања „Библиобуса“ „посејано је“ семе читања, креативног дружења и пријатељства, па реализација јавног рада никако није значила и крај пута. Потреба деце да читају, да им у школу стигне жељена књига, да имају коме да испричају шта им се важно у међувремену догодило и коме да поклоне своје песме и цртеже, за чачанску Би-блиотеку постали су императив да и даље иде ка недосегнутом читаоцу и барем једно од усвојених начела из Деклерације о правима детета, у пракси испуни.

Иако је „Библиобус“ у 2011. години финансиран само са 50.000 динара од Министарства културе, ипак је 37 пута посетио школе које су биле обухваћене овим програмом. Малишанима су поново поклоњене бесплатне чланске карте, поново су се такмичили ко ће више књига и сликовница прочитати, а у госте су им дошла два дечја писца. Бранко Стевановић и Дејан Алексић гостовали су у ОШ „Владислав Петковић Дис“ у Заблаћу, где је и 50 предшколаца присуствовало програму, у школама у Остри, „22. децембар“ у Доњој Трепчи, у ОШ „Прељина“ у Прељини, матичној школи „Степа Степановић“ у Горњој Горевници, као и из-двојеним одељењима ове школе у Милићевцима и Вранићима. Ученици школе у Вранићима приредили су свечаност за најдраже госте и писца Дејана Алексића и одиграли још једном представу „Девојачка свадба“.


УГА

О

УГА

Окултурно-просветних садржаја, чувар наслеђа и традиционал-них вредности, па и социјални радник, не доводи се у питање. Култура и књига су залог за бу-дућност све деце, па млади на селу не смеју да буду дискриминисани због места рођења и живљења.

Прозор у чаробни свет знања, као и врата иза којих се налазе књиге, сликовнице, слага-лице, рачунари, лепе речи и добри пријатељи, Градска библиотека ће и даље, не питајући за цену, оставити отворен за своје сада-шње и будуће читаоце. Чаробни кључ за додатно финансирање „Библиобуса“ можда се у међув-ремену нађе.


Међусобно поверење по тврди ло се у више случајева: полазници радионица на селу долазили су на представе у Дому културе у Чачку које је организовала за децу Библиотека. Радост са вршњацима из града поделили су 14. децембра 2010. године на представи „Принцеза фина и још понеки“ у извођењу Дечјег ансамбла краљевачког „Абрашевића“ и монодрами „Цецилијине чаробне крофне“ које је по тексту Гордане Тимотијевић одиграла Биљана Константиновић, првакиња Краљевачког позоришта. За око 800 малишана предшколског и школског узраста хладан зимски дан није био препрека да стигну у чачански Дом културе и виде „Принцезу“ и „Цецилију“ , а присуствовали су и ђаци из Вујетинаца, Вранића, Прислонице, Слатине, вртића у Заблаћу и најбољи читаоци из Гуче. За већину малишана ово је био први сусрет са позориштем, и посебан доживљај, који се дуго препричавао и био тема писаних и цртаних радова у мини школама чачан-ске општине.

Библиотека је на разне начине афирмисала стваралаштво ученика и тру-дила се да њихово знање и таленат не остану незапажени. Литерарне радове које су читали на сусретима у школи или цртеже и занимљива слова направљена од зрна пшенице, кукуруза и пасуља, веселе букваре ручне израде, и друге радове настале на радионицама, библиотекари су слали на Фестивал хумора за децу у Лазаревцу, одакле већ три године заредом стижу вредне награде у књигама предшколцима у вртићу у Заблаћу, а 2011. године и рад деце из вртића у Прељи-ни, у категорији „Будућност фестивала“, био је награђен. На 23. Фестивалу хумора Анастасија Митровић, ученица четвртог разреда школе из Вранића, за песму „Крава“, освојила је другу награду. Многи млади песници награђени су на конкурсу за литерарне радове на „Дисовом пролећу“ који сваке године расписује Градска библиотека.

Начина да се дође до деце има доста - Светски дан дечје књиге, 2. април 2012. године, чачанска Библиотека обележила је гостовањем Дечје драмске групе „П(р)озориште“ из Краљева, који су представу „Весело поврће“ одиграли у ОШ „Владислав Петковић Дис“ у Заблаћу и у ОШ „Свети Сава“ у Атеници. Библиоте-кино „Дисово пролеће за најмлађе“ „довело“ је представу „Шта се кува у седмом краљевству“, коју је према тексту дечјег писца Гордане Тимотијевић, за око 600 малишана чачанских школа, предшколце из Заблаћа и најбоље читаоце из При-слонице и Гуче, маестрално извела глумица Биљана Констатиновић.

До краја јуна 2012. године „Библиобус“ је десет пута стигао у школе ча-чанске општине како би малишанима донео књиге на читање, уз грижу савести библиотекара што не могу доћи до сваке школе и до најудаљенијег читаоца. „Библиобус“, нажалост, није успео за две године да стигне до ђака свих 25 издвојених одељења основних школа чачанске општине. Око 400 малишана у 14 школских огранака одраста без књиге, на њихове адресе не долазе доброна-мерни библиотекари са сликовницама, слагалицама и филмовима да заједно уче, друже се и буду дечја публика. То није грешка ентузијаста из чачанске Библиотеке, већ недостатак слуха друштва, организација и појединаца који могу да помогну. Опредељеност Библиотеке да и даље буде најважнији покретач

Градска библиотека “Владислав Петковић

Дис“ Чачак 1848-2010

БИБЛИОБУСОМ ДО ЧИТАЛАЦА НА СЕЛУ

Јавни рад који финансира

Град Чачак

Август -Децембар 2010

Свако дете добило је летак са описом програма



УГА

О

УГА

ОДУБРАВКА ИЛИЋ, ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ

RIGHT TO A BOOK – “REACHING READERS BY A MOBILE LIBRARY BUS”

Summary

The authors of the text describe one of the possible ways of financing work with young people in rural areas through public works program. In 2010 the public library “Vladislav Petković Dis” received finances for the public works program “Reaching readers by a mobile library bus”(bibliobus) from the local self-government, which enabled hiring two people on a temporary basis so that librarians and books could reach 410 children in 14 mini schools in the municipality of Čačak. Students and preschool children participated in 46 creative workshops and an excellent collaboration with school teachers and local area was established. Next year the Library continued working with young people in rural areas with insignificant financial assistance received from the Ministry of Culture, but, unfortunately, about 400 students from the most distant places have still been waiting for the “library bus” hoping that the society would provide similar conditions for growing up to those their peers have in the town, first of all the right to a book, good education and culture.

Keywords: Public library “Vladislav Petković Dis”, library bus, public works, country schools, creative workshops, children’s rights

Dubravka IlićDanica Otašević


Библиобус је донео радост малишанима Остре

Песник Милоје Радовић са ученицима Вујетинаца и Бечња


УГА

О


Ђаци четворорезредне школе у Трбушанима једва су стали на фотографију

Рошци - најудаљенија станица библиобуса

МИРКО ДРМАНАЦ, 1976-Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

КУЋА СА ДВА ИМЕНА

Сажетак: У ужем градском језгру Чачка, смером који води од цркве према пошти, у Улици Господар Јовановој број 6, налази се вредан и очуван спо-меник старе српске варошке архитектуре, познат под називом „Хаџићева“ или, чешће, „Вирерова“ кућа. У раду је приказана прошлост ове грађевине и људи који су у њој некада живели. Ово здање представља један од најлепших сачуваних остатака културне прошлости Чачка, и данас је управна зграда Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“.[1]

Кључне речи: Мирослав Миле Мојсиловић, Стефан Хаџи Јосифовић, Влади-мир С. Хаџић, Светозар Хаџић, Милисав Петровић, Деспина Лазић, Катарина Гербер, Сигмунд Вирер, Даница Тодоровић, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

Свој пут кроз време овај објекат почиње средином 19. века. Оријентир који упућује на време градње је графика чачанског сликара Драгана Ћирковића из шездесетих година 20. века на којој је приказана Хаџићева кућа.[2] На делу куће изнад балкона јасно се види римски број који означава 1854. годину, детаљ који данас не постоји јер је вероватно уништен приликом последње реконструкције и адаптације објекта. Према времену градње, кућа је трећи по старости градски објекат који још увек постоји и који је преживео сва турбулентна мењања градске

[1] Аутор рада захваљује на стручној помоћи архивском саветнику Радошу Ж. Маџа-ревићу и музејском саветнику Радивоју Бојовићу, као и Марији Бокарев на уступљеној биографској грађи.[2] Драган Ћирковић, Стари Чачак [Сликовна грађа], (Чачак : Народни музеj, 2008), 9.

НАСЛЕЂЕ

УДК: 728.3(497.11)“18/19“


МИРКО ДРМАНАЦН

АС

ЛЕ

ЂЕ урбанистичке физиономије у прошлом веку.[3] Први који је покушао, и у најопш-

тијем смислу успео да реконструише прошлост ове куће био је познати чачански новинар, публициста и хроничар Мирослав Миле Мојсиловић (1921-1993). Миле Мојсиловић је највећи део живота посветио бележењу свега значајног за развој градске културе Чачка. У чланку објављеном у Чачанском гласу 1987. године Миле Мојсиловић настоји да грађане Чачка упути на коришћење назива искључиво према њеном градитељу и првом власнику Владимиру Хаџићу.[4]

Кућа први пут добија адресу 1893. године, када је на основу Генералног плана улица у којој се овај објекат налази добила назив Господар Јованова.[5] Назив улице је више пута мењан. Није сачуван податак који су назив користили Аустро-Угари за време окупације у Првом светском рату (1916-1918). Следеће мењање назива уследило је 1945. године када је улица краће време носила име Коче Поповића (до 26. децембра 1946), да би на седници Градског народног одбора званично добила име Светозара Марковића. Тај назив је у употреби до 1992, када је улици коначно враћен њен стари назив по брату кнеза Милоша Обреновића – Господар Јованова.[6]

Хаџићева кућа је од самог настанка била и значајан локални архитек-тонски подухват. Као прва кућа са леве стране види се на познатој графици аустријског путописца Феликса Каница (1829-1904) из 1860. године која је истовремено и најстарији сачувани приказ централног дела Чачка.[7] Као значајан пример српске архитектуре наводи је и Ранко Радовић у делу „Антологија кућа“ у коме запажа да је „изведена под утицајем умереног неокласицизма академ-ског типа“.[8] Зденка Радовановић у свом чланку посвећеном архитектонским грађевинама Чачка, даје шири стручни опис ове грађевине: „Необично богата фасада чини знаменитом једноставну основу породичне зграде. Архитектонска оркестрација лажних пиластара, хоризонталних венаца, лучне надграње от–вора, дели ову двобојну кућу на једнака поља. Можда превелик број елемената или њихов несразмеран однос на узаним правоугаоницима зидне равни тре-нутно одаје утисак презасићености детаљима. Улазна партија из дворишта, са тремом на стубовима лучно надвишеним и покривеним транспарентно ограђеном оградом од кованог гвожђа, одише нешто уравнотеженијом сликом,

[3] Хаџићева кућа је најстарији градски објекат после чачанске цркве чија тачна година градње није позната и конака господар Јована Обреновића, саграђеног 1835. године.[4] Мирослав - Миле Мојсиловић, „Аџићева – не Вирерова кућа“, Чачански глас, 26. фебруар 1987, 2[5] Милош Радовановић, „Чачак на регулационом плану из 1893. године“, Зборник радова Народног музеја (Чачак), бр. 22-23 (1994): 237-244.[6] Милош Тимотијевић, „Борба традиција : називи улица у Чачку 1893-2005“, Зборник радова Народног музеја (Чачак), бр. 34 (2004): 75-106.[7] Феликс Каниц, Србија. Земља и становништво I (Београд: Српска књижевна задруга,1985), 539.[8] Ранко Радовић, Антологија кућа (Београд: Грађевинска књига, 1989), 18.

НА

СЛ

ЕЂ

Е


док кровна раван четвороводног крова са тестерастим завршецима ћерамиде и венца завршава целину“.[9]

Градитељ и првобитни власник, по коме кућа и данас носи један од својих неофицијелних назива, био је чачански трговац и општински службеник Вла-димир С. Хаџић (1832-1872). Први пут се у документима помиње на списку ученика прве Граматикалне школе чачанске за месец март и април 1844. године, у којој је његов отац трговац Стефан Хаџи Јосифовић обављао дужност директо-ра.[10] Податке о себи Хаџић је оставио у прилогу жалбе коју је поднео министру финансија 15. октобра 1863. године: „[…] ја сам се Начелству писмено изјаснио да сам поред полугимназије и трговачке школе у Отечеству свршио, потом у Београду више година у трговини служио и радио. Године 1848. дошао сам у Чачак

и с дућаном мог отца, кои га је поред заната терзијског држао радити одпочео. Ово је господине већ 15-та година како ја на овај начин радим и упражњавам моју радњу […]“.[11] Жалба коју је Хаџић поднео односила се на тужбу еснафа терзијског јер је у својој трговачкој радњи запослио кројача, што је било у супротности са тадашњим еснафским устројством заната у Кнежевини. Сходно одредбама Еснафске уредбе из 1847. године, жалба је одбијена. У сваком случају, школовање у Београду је на Хаџића оставило утисак, те је након повратка желео да Чачак који се у то време налазио близу обода државе, у културном погледу приближи

[9] Зденка Радовановић, „Архитектонске грађевине Чачка на старим разгледницама“, Зборник радова Народног музеја (Чачак), бр. 34 (2004): 123.[10] Бранко Перуничић, Чачак и Горњи Милановац 1815-1865 (Чачак: Историјски архив, 1968), 474[11] Исто, 737.

Феликс Каниц: Приказ централног дела Чачка из 1860. године са увећаном сликом куће Владимира С. Хаџића


НА

СЛ

ЕЂ

ЕМИРКО ДРМАНАЦ

престоници. Хаџић је успео да прошири трговачку делатност и стекне значајан иметак. Пошто је имао намеру да запосли кројача, може се претпоставити да је највише трговао тада увозним, скупим текстилним материјалима. Владимир Хаџић наведен је и у попису житеља Чачка и њиховог имања из 1863. године: „Владимир Хаџић, трговац, стар 31 годину, жена Мара 22 године, мати Ружица, кћи Полексија, брат Светозар, сестра Персида, сестра Смиљана. Имање: 1 кућа двокатна од тврдог и једна од меког материјала, 2 меане, 1, дућан, ½ дућана и 1 ливада 12 коса, 1 ливада две косе, 2 њиве понаоб 3 плуга – вредност свега 1369 дуката цесарских. Месечни приход – од обртаја радње 13 талира“.[12] Према подацима из овог пописа, Хаџић је био један од најбогатијих житеља тадашњег Чачка. Кућа коју је саградио, представљала је у своје време скуп и репрезентативан објекат, налик онима које је видео у Београду за време свог школовања. Поред тога, стекао је и друштвени углед који му је донео бројне јавне функције те је један од чланова комисије за процену у поменутом попису из 1863. године.[13] Такође, један је од општинара који су 1854. године започели реновирање чачанске цркве.[14] Хаџић је био на месту председника чачанске општине кад је 1869. године почела градња градског бедема.[15] Хаџић је такође био на дужности Преседатеља Суда општине чачанске и са тог места је 15. априла 1871. године упутио захтев чачанске општине Министарству просвете и црквених дела да се установи и трећи разред Гимназије, јер је било све више ученика који су хтели да наставе школовање, а нису имали могућности да иду у друге градове.[16]

Важно је истаћи да је Владимир Хаџић био и један од носиоца обнове Ча-чанског читалишта. Према извештају окружног Начелства, Читалиште је свечано отворено у недељу, 15. маја 1860. године по јулијанском календару. Лист Световид преноси да је тај чин увеличан са „пуцањем прангија и оглашењем звона“.[17] Хаџић је тад изабран за првог редовног члана уз пароха Василија Вуковића, учитеља Стевана Милосављевића и Стевана Каргановића. Његово образовање је било натпросечно за ондашње просветне прилике у Србији, а највећа заслуга за то припада његовом оцу Стефану Хаџи Јосифовићу који је схватао значај образовања и подстицао га. Стефан Хаџи Јосифовић се већ 1836. године појављује на списку пренумераната за куповину књиге Милована Видаковића Усамљени јуноша коју је наручио за свог сина Владимира.[18] Тако се Владимир захваљујући свом оцу од

[12] Исто, 63.[13] Исто, 63.[14] Исто, 79.[15] Горан Давидовић и Лела Павловић, Историја Чачка : хронологија од праисторије до 2000. године (Чачак: Међуопштински историјски архив, 2009), 160.[16] Бранко Перуничић, Чачак и Горњи Милановац 1815-1865 : друга књига, 170.[17] Даница Оташевић и Радован Маринковић, прир., Градска библиотека : 1848-1998 : документа (Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 1998), 11.[18] Радисав - Мића Цајић, прир., „Пренумеранти из чачанског краја на књигу у XIX веку : грађа I“, Глас библиотеке (Чачак), бр. 2-3 (1990): 55.

НА

СЛ

ЕЂ

Е


најранијег детињства упознао са књигом и до краја живота неговао читалачку културу. Низ година се име Стефана Хаџи Јосифовића, Владимира Хаџића и његовог млађег брата Светозара налазило на списковима пренумераната у време када је било тешко доћи до књиге. Био је делегат чачанске општине на Великој уставотворној народној скупштини 1869. године тако да је учествовао у доношењу Намесничког устава када је Народна скупштина први пут подигнута на степен законодавног тела.[19] Владимир Хаџић је дужност скупштинског посланика из Чачка обављао до своје смрти 1872. године.

После смрти Владимира Хаџића настао је проблем власништва над његовом заоставштином, јер је иза себе оставио дугове. Кућа је привремено прешла у руке његовог млађег брата, у то време капетана Светозара Хаџића, на име дуга од 4834 гроша и 15 пара пореза као и 2 дуката цесарска трошка, са каматом од 6% од 10. јануара 1872. године. Миле Мојсиловић забележио је сећања старих Чачана да су се у то време, а можда и раније, у кући одржавали тајни састанци Либералне странке, и да је вођа либерала Јован Ристић лично у њу долазио и ту окупљао своје чачанске присталице. Мојсиловић наводи да је „по некима, са балкона Аџићеве куће, још пре него што је изграђено здање Окружног начелства (1876. године – прим. аут.), кад је долазио у Чачак, говорио и краљ Милан Обреновић окупљеном народу“. Основано се може претпоставити још једна занимљивост. Наиме, Новак Жив-ковић, који се бавио развојем телеграфског саобраћаја у Србији у 19. веку сматра на основу белешки путописца Феликса Каница да је прва телеграфска станица

[19] Горан Давидовић и Лела Павловић, Историја Чачка : хронологија од праисторије до 2000. године, 159.

Драган Ћирковић: Цртеж из средине шездесетих година 20. века на којој се изнад балкона види римски број (MDCCCLIV) који упућује на годину градње


НА

СЛ

ЕЂ


била „[...] постављена у средишту вароши поред здања Окружног началства“.[20] С обзиром да је према студији архитекте Богдана Несторовића „[…] окружно здање у Чачку подигнуто на равном терену у центру старе вароши“, прва телеграфска станица се највероватније налазила у старој кући Владимира Хаџића која је прва и најближа грађевина. Са овим мишљењем се слаже и чачански хроничар Драго-мир С. Поповић (1899-1986) који ју је као такву означио у својој књизи посвећеној историји чачанске гимназије.[21]

Други власник куће, пешадијски пуковник Светозар Хаџић (1836-1897) такође је значајна фигура из прошлости Чачка. Светозар Хаџић био је истакнути српски официр друге половине 19. века, учесник свих ратова које је у то време водила Кнежевина, а потом Краљевина Србија. Његова успешна војна каријера почела је 1861. године, када је постављен на место деловође у штабу војног министра. Већ 1862. био је на значајној дужности ађутанта команданта одбране Београда у време турског бомбардовања. У Првом српско-турском рату 1876. године био је командант Ћупријске, а потом Чачанске бригаде I класе, а у једном моменту командовао је свим српским трупама на левој обали Мораве. Занимљив је по-датак да је и први српски официр рањен у том рату.[22] Истакао се у току борби на Мрамору јула 1876. године, а затим у Шиљеговачким и Креветским борбама, чиме задобија велико поштовање руског командног кадра. У Другом српско-турском рату 1877/78. године био је командант Крагујевачке бригаде I класе и 2. Шума-дијске дивизије. Са успехом је водио борбе на Нишору код Пирота и учествовао у ослобођењу Ниша почетком јануара 1878. године. По победоносном завршетку рата постављен је на дужност првог команданта Ниша. Учествовао је и у рату са Бугарима 1885. на месту команданта 2. активног пука, а затим и команданта Моравске дивизије. На своју молбу пензионисан је 1890. године са дужности команданта Дринске дивизијске области у Ваљеву. По угледу на старијег брата Владимира, саградио је прву нишку кућу у духу европске архитектуре 1882. го-дине.[23] Иначе, Светозарев син, армијски генерал Стеван С. Хаџић, по угледу на оца био је прослављени српски командант у балканским и Првом светском рату, а потом више пута и министар војске и морнарице у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, као и лични ађутант краља Александра Карађорђевића.

Међутим, кућа није дуго била у Светозаревом поседу. Пошто је и држа-ва имала своја потраживања из масе покојног Владимира у износу од 16.800 гроша пореза, његова имовина понуђена је на јавну лицитацију 7. новембра 1880. године, што је објављено и у „Српским новинама“ у броју од 27. новембра

[20] Новак Живковић, „Установљење телеграфске мреже у југозападној Србији (1859-1869)“, Зборник радова Народног музеја (Чачак), бр. 7 (1976): 59.[21] Драгомир С. Поповић, Чачанска гимназија 1837-1937 (Чачак: [б. и.], [22] Теодосије Вукосављевић, „Чачани у српско-турском рату 1876. године“, Зборник радова Народног музеја (Чачак), бр. 12 (1982): 52.[23] Данас се у тој препознатљивој кући, у Улици генерала Милојка Лешјанина бр. 2, налази ресторан Mc’Donalds.

НА

СЛ

ЕЂ

Е


1880. године. Миле Мојсиловић наводи извод из сачуваног „свидетелства“ где пише: „Начелство округа чачанског 10. децембра 1880. године Но 8347 продало је средством јавне лицитације један плац са једном великом двопкатном кућом од тврдог материјала и свим осталим зградама од слабог материјала лежеће овде у Чачку масе покојног Владимира Аџића, бившег из Чачка и на држаној лицита-цији уступљен је исти плац са кућом и осталим зградама Милисаву Петровићу, трговцу из Чачка. Као највећу цену давшем за 8.814 динара и пара динарских. Залеђе масе граничи се са имањем чаиром Тајсића, с десне стране са Милисавом Петровићем, с леве Начелством, с преда до сокака идући цркви“.[24]

Милисав Петровић, трговац из Чачка, био је зет Владимира и Светозара Хаџића, ожењен њиховом сестром Смиљаном. Осим Хаџићеве куће, Петровић је купио и Владимирову зграду у најужем градском језгру где се некада налази-ла позната чачанска кафана „Зеленгора“. У попису житеља и њиховог имовног стања из 1863. године који наводи Бранко Перуничић, за Милисава Петровића стоји: „[...] пандур, стар 28 година. Имање: нема. Месечни приход – од плате 11 талира“.[25] Милисав Петровић је имoвину стекао тиме што се поред трговине бавио и рентијерством. Један од објеката које је давао под закуп налазио се у Рајићевој улици. Наведен је у распореду пореза на земљиште за рачунску 1886/1887. годину под бројем 33, где пише да је дужан да уплати 1 динар и 28 пара.[26] Део тог новца односи се и на земљиште на коме се налазила и Хаџићева кућа. Милисав Петровић је пре своје смрти (око 1916 - прим. аут.) тестаментом завештао кућу својој кћерки Деспини Лазић (1868-?), удатој за артиљеријског поручника и државног службеника Милана Лазића. Међутим, кућа неће дуго бити у својини Деспине Лазић. Миле Мојсиловић наводи да је Деспина после смрти свог супруга кућу „двокатницу“ продала и тапију пренела 15. августа 1917. године на Катарину Гербер која је била удата за пивара Сигмунда Вирера (1848-1922). Међутим, сачуван је документ Чачанског првостепеног суда од 9. априла 1921. године, заведен под бројем 6747 који доказује да је тек тада зва-нично Катарина Гербер кућу узела поравнањем од Деспине Лазић.[27]

Катарина Гербер Вирер (1864-1927) (рођена Чесферле), наредна власница куће, била је 38 година у браку са Сигмундом Вирером и нису имали деце.[28] Помогла је изградњу Радничке школе у Чачку 1911. године. Миле Мојсиловић наводи да се Сигмунд Вирер доселио из Падове у првој деценији прошлог века и ортачки је узео под закуп пивару Стевана Крена. Налазио се и на списку интернираних лица у току Првог светског рата. После ослобођења Србије и повратка из изгнанства у Хаџићевој кући је живео веома кратко. Зашто је кућа почела да се назива по

[24] Мирослав-Миле Мојсиловић, нав. дело, 2.[25] Бранко Перуничић, Чачак и Горњи Милановац 1815-1865 : друга књига, 51.[26] Исто, 346.[27] Документ се чува у Међуопштинском инсторијском архиву у Чачку.[28] Драгољуб М. Вујовић, „Фотографи у Чачку“, Зборник радова Народног музеја (Чачак), бр. 37 (2007): 227.


НА

СЛ

ЕЂ


Виреру, а не по свом првом власнику Хаџићу, питање је на које ни Миле Мојси-ловић није имао одговор. Можда се истина крије у карактеристичном хумору Чачана који су хтели да се нашале на рачун тога што је Сигмунд Вирер живео на жениној својини. Међутим, назив „Вирерова кућа“ остао је у употреби и кућа се под тим именом наводи и данас, чак и у службеним општинским документима.

После смрти Катарине Гербер кућу је наследила њена усвојеница Даница-Дана Тодоровић (1896-1993). Њој је Катарина Гербер 1927. године кућу оставила завештањем. Даница Тодоровић (девојачко Балтић), рођена је у Краљеву, али у петој години остала је без оба родитеља који су умрли насилном смрћу. Њу и њеног брата Војислава прихватили су Сигмунд и Катарина, мада их никада нису законски усвојили.[29] На основу забележених сећања Златинке Тодоровић, Даницине снаје, Катарина Гербер је Даницу прихватила да би је причувала у старости.[30] Даница се два пута удавала. Са првим мужем фотографом Добривојем Н. Симићем (1884-1916) имала је кћерку Љубицу-Бубу Симић (удата Радовић).[31] Даница и Добривоје су се највероватније упознали у Чачку око 1915. године.[32] Од мужа је научила фотог-рафски занат и после мужевљеве смрти наставила да држи њихову фотографску радњу до средине двадесетих година, када је локал у коме је радила издала познатом чачанском фотографу Томи Зупану.[33] Добривоје и Даница били су у браку само 15 месеци пре његове смрти у току аустро-угарске окупације Србије 1916. године. Даница Тодоровић је осам година била удовица, а потом се преудала за машин-ског инжењера Илију В. Тодоровића (1886-1944).[34] Даница и Илија са имали две кћерке, Драгану, Веру и сина Тодора. Даницин други супруг је завршио студије машинства на факултету у Ахену у Немачкој, а почео је са радом у Београду као инспектор на железници. Са Даницом се упознао када је добио службени преме-штај у Чачак. Злата Тодоровић наводи да Тодоровићи воде порекло из Румуније и да су у то време били угледна и добростојећа породица. Илија Тодоровић је са тројицом браће био учесник Првог светског рата и постоји сачувана фотографија на којој се виде у српским официрским униформама. Интересантан је и податак да је отац Илије Тодоровића, Владимир Тодоровић, био министар грађевина у првој демократској влади Краљевине Србије после Мајског преврата 1903. године.[35]

[29] Исто, 229.[30] Сећања Златинке-Злате Тодоровић добијена су љубазношћу Марије Бокарев.[31] Касније удата за Огњена Радовића, професора немачког језика на Филолошком факултету у Београду, рођеног брата Маргите Радовић и стрица знаменитог песника Душана-Душка Радовића.[32] У Матичној књизи умрлих Општинске управе Општине Чачак пише да је Добривоје Симић рођен у Нишу 1884, а да је умро у Чачку 19. априла 1916. године.[33] Локал у коме се налазио фотографски атеље изграђен је на истој парцели где се налази и Хаџићева кућа. Данас је у том простору смештена златарска радња „Гама“.[34] Инжењер Илија Тодоровић рођен је 1886. године у Ћуприји а умро је 21. септембра 1944. године у Чачку.[35] Владимир Тодоровић био је истакнути члан Самосталне радикалне стране и у

НА

СЛ

ЕЂ

Е


Даница Тодоровић се са мужем и децом тридесетих година преселила у Београд. Хаџићеву кућу је давала под закуп, али је део куће задржала, јер је сваког лета долазила у Чачак „за време ферја“.

Према плану куће који је под бројем 174/11 израдио Технички биро за пројектовање и надзор пред сам почетак Априлског рата, 21. марта 1941. годи-не, види се да су на доњем спрату биле пословне просторије, односно, биро са чекаоницом, шеф, архива, подрум и пе-рионица. На горњем спрату су биле стам-бене просторије. У Катастарској управи општине Чачак остао је сачуван нејасан податак да се од 1934. до 1942. године као власник земљишта и куће наводи Стана Тодоровић са пребивалиштем у Кичев-ској улици бр. 12 у Београду. У питању је вероватно грешка која се поткрала приликом првог катастарског премера општине Чачак 1934. године.

Даница Тодоровић се 1941. године после бомбардовања Београда вратила са породицом у Чачак у стару Хаџићеву кућу. Међутим, по повратку, доживела је нову личну трагедију. Као што јој је Први светски рат однео првог мужа, у Другом светском рату изгубила је још двоје најближих. Супруг Илија и кћерка Драгана су уочи избијања Другог светског рата постали симпатизери комунистичког покрета. Њена млађа кћер, Драгана Тодоро-вић постала је ватрена скојевка и једна од првих полазница курса за болничарке који су организовани на ослобођеној територији у јесен 1941. године. Пошто је оставила опроштајно писмо мајци, добровољно се пријавила за учешће у опсади Краљева септембра исте године где бива тешко рањена, ухваћена од стране чет-ника и затим стрељана. Ни њен отац, Илија Тодоровић није дочекао крај рата. Преминуо је у Чачку 1944. године.[36] После Илијине смрти Даница се вратила са децом у Београд и преживела ново бомбардовање, овај пут савезничко. После смрти фотографа Томе Зупана 1947. године, Даница је продала свој фотографски локал Драгославу Глишовићу из Бреснице. Остала је да живи у Београду и ретко долазила у Чачак.

више наврата министар грађевина у влади Саве Грујића и Љубомира Стојановића од 1903. до 1906. године.[36] Оба мужа Данице Тодоровић – Добривоје Симић и Илија Тодоровић, сахрањени су у истој гробници на Чачанском гробљу. Са њима почивају и Катарина Гербер-Вирер, Сигмунд Вирер и Даницина млађа кћерка Драгана Тодоровић.

Даницa Тодоровић из девојачких дана уочи Првог светског рата


НА

СЛ

ЕЂ


У периоду после Другог светског рата старо Хаџићево здање било је вео-ма запуштено, што показују и фотографије из педесетих година прошлог века. Мада је кућа формално избегла национализацију, нико се о објекту није озбиљно бринуо готово три деценије. Зграда је полако пропадала све до 19. септембра 1977. године, кад је званично закључен уговор о купопродаји куће и земљишта у тадашњој Улици Светозара Марковића бр. 6, између Данице Тодоровић и Самоуправне интересне заједнице културе општине Чачак коју је представљао секретар Миломир Петровић. У уговору који је заведен под бројем 404 у СИЗ-у културе и оверен 27.12.1977. у Општинском суду у Чачку под бројем 3559/77, у тачки 1. наводи се да је кућа у Улици Светозара Марковића која се налази на ка-тастарској парцели број 725/1 КО Чачак продата са правом трајног коришћења за купопродајну цену од 450.000,00 динара. У другој тачки уговора наглашено је да се зграда купује „[…] као Споменик културе ради заштите истога и коришћење за смештај културних установа“. Тим чином је званично Хаџићевој кући при-знат статус објекта од посебног културног значаја за град. Уговорне стране су прихватиле и одређене обавезе. Даница Тодоровић се обавезала да ће иселити станаре са којима је имала уговор о издавању. Са друге стране, купац је имао изричиту обавезу да постави спомен-плочу у част покојне Драгане Тодоровић, која је у овој кући рођена и која је погинула као активни учесник НОБ-а, што никада није учињено. Даница Тодоровић преминула је 13. августа 1993. године. Тиме је завршен дуг животни век последње власнице Хаџићеве куће која ју је пола столећа држала у свом поседу. Данас почива на Новом гробљу у Београду.

Следећи значајан моменат у историји куће десио се средином осамдесетих година прошлог века, када је Хаџићева кућа уступљена на употребу Градској би-блиотеци у Чачку. У то време чули су се све гласнији апели да се реши проблем смештајног простора Библиотеке као најстарије установе културе у граду. Мада је деценију раније већ био припремљен пројекат познатог архитекте Михајла Митровића за изградњу наменске зграде Библиотеке, потребна средства нису могла бити обезбеђена и једино решење је било проширење постојећег простора. Љубомир Марковић у својој књизи посвећеној развоју библиотекарства у Чачку пише: „Одлуком Скупштине Самоуправне интересне заједнице културе општине Чачак, од 6. априла 1986. године Градској библиотеци је пренета на коришћење стара зграда, у улици Светозара Марковића, која је потпуно реновирана и поде-сна за организовање неких делатности Библиотеке“.[37] То је међутим, било само привремено решење за побољшање услова рада у Библиотеци које траје до данас. Изведена је брза рестаурација која је поправила опште стање објекта, али су неки битни детаљи несмотрено уништени. Постоје тврдње да је то урађено за само неколико дана без неопходних консултација са Заводом за заштиту споменика културе. Са спољне стране то су били детаљи везани за оквир око прозора, отво-

[37] Љубомир Марковић, Читалишта и библиотеке у Чачку, (Чачак: Градска библиотека, 1987), 56. Седница Скупштине СИЗ-а културе општине Чачак на којој је донета одлука о привременој додели „Вирерове зграде“ коју помиње Љубомир Марковић одржана је 4. априла 1986. године.

НА

СЛ

ЕЂ

Е


ре на крову од ћерамиде као и година изградње која се налазила изнад терасе, а може се видети на приказаном цртежу сликара Драгана Ћирковића. Нетрагом су нестали и детаљи у унутрашњости куће. Постоје сведочанства да су у кући били декорисани зидови и ручно рађени молерај са сликом турског војника у ходнику. Адаптација зграде у циљу прилагођавања библиотечкој намени изведена је према пројекту Народне библиотеке Србије који је 5. априла 1986. године израдила ар-хитекта Ана Церанић. Преуређењем је добијен користан простор од 188,2 m2. На седници Скупштине СИЗ-а културе општине Чачак од 26. децембра 1989. године, одлучено је да Хаџићева кућа пређе у власништво Градске библиотеке у Чачку.

Случајно или не, кућа Владимира Хаџића постала је дом књиге. Хаџић је био покретач обнове Чачанског читалишта 1860. године. Такође, поред Владими-ра, његов отац Стефан Хаџи Јосифовић и брат Светозар такође су били велики библиофили што показују и спискови пренумераната на књигу у 19. веку, те се може претпоставити да је већ тада у кући постојала богата лична библиотека. И по-следња власница куће Даница Тодоровић, која ју је држала у свом поседу пола века, припадала је свету кул-туре, бавила се „осмом уметношћу“ и била од-личан фотограф. Можда је на њену одлуку да кућу прода СИЗ-у културе ути-цала породица Радовић.[38] Од времена када су кућу посетили краљ Милан Обреновић и Јован Ри-стић, ово познато здање угостиће многа значајна имена из света културе и уметности. У њој се традиционално дочекују добитници „Дисове на-граде“, значајног домаћег песничког признања. Данас се у простору Хаџићеве куће налазе: директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, Матична служба, Завичајно одељење са Центром за дигитализацију, Одељење за листове и часописе са читаоницом и Легат Синише Пауновића.

[38] Маргита Радовић - професор чачанске Гимназије, била је рођена сестра Љубициног мужа Огњена Радовића и тетка познатог писца Душана Душка Радовића. У међуратном периоду добровољно је обављала дужност библиотекара у Књижници Народног уни-верзитета, потом Уједињене књижнице и читаонице, а затим и Партизанске библиотеке у Чачку, једине установе културе која је радила на ослобођеној територији у време постојања Ужичке републике (1. октобрар - 20. новембар 1941.) После завршетка рата, 14. фебруара 1946. године, била је први члан Одбора за обнову Библиотеке, а на њену иницијативу основан је и Међуопштински историјски архив у Чачку.

Хаџићева кућа на десној страни Улице Светозара Марковића (1955)


НА

СЛ

ЕЂ



1. Андрејевић, Борислав. Споменици Ниша : заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета, 1991.

2. Вујовић, Драгољуб М. „Фотографи у Чачку“. Зборник радова Народног музеја бр. 37 (2007): 217-264.

3. Вукосављевић, Теодосије. „Чачани у српско-турском рату 1876. године“. Зборник радова Народног музеја бр. 12 (1982): 41-116.

4. Давидовић, Горан и Лела Павловић. Историја Чачка : хронологија од праисто-рије до 2000. године. Чачак: Међуопштински историјски архив, 2009.

5. Оташевић, Даница и Радован Маринковић. прир., Градска библиотека : 1848-1998 : документа, Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 1998.

6. Живковић, Новак. „Установљење телеграфске мреже у југозападној Србији (1859-1869)“. Зборник радова Народног музеја бр. 7 (1976): 53-80.

7. Каниц, Феликс. Србија. Земља и становништво I. Београд: Српска књижевна задруга, 1985.

8. Марковић, Љубомир. Читалишта и библиотеке у Чачку. Чачак: Градска библиотека, 1987.

9. Мојсиловић, Мирослав. „Аџићева – не Вирерова кућа“. Чачански глас, 26. фебруар 1987.

10. Перуничић, Бранко. Чачак и Горњи Милановац 1815-1865. Чачак: Историјски архив, 1968.

11. Перуничић, Бранко. Чачак и Горњи Милановац 1866-1915 : друга књига. Чачак: Историјски архив, 1969.

12. Поповић, Драгомир С. Чачанска гимназија 1837-1937. Чачак: [б. и.], 1939.13. Радовановић, Зденка. „Архитектонске грађевине Чачка на старим разгледни-

цама“. Зборник радова Народног музеја бр. 34 (2004): 107-128.14. Радовановић, Милош. „Чачак на регулационом плану из 1893. године“. Зборник

радова Народног музеја бр. 22-23 (1994): 237-244.15. Радовић, Ранко. Антологија кућа. Београд: Грађевинска књига, 1989.16. Рајић, Делфина, прир. Архитектонско наслеђе Чачка [каталог изложбе]. Чачак:

Народни музеј, 1997.17. Станојевић, Станоје. Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. Књ.

4. С-Ш. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2001.18. Тимотијевић, Милош. „Борба традиција : називи улица у Чачку 1893-2005“.

Зборник радова Народног музеја бр. 34 (2004): 75-106.19. Ћирковић, Драган. Стари Чачак [Сликовна грађа]. Чачак: Народни музеј, 2008. 20. Цајић, Радисав, прир. „Пренумеранти из чачанског краја на књигу у XIX веку

: грађа I“. Глас библиотеке бр. 2-3 (1990): 43-77.21. Цајић, Радисав, прир. „Пренумеранти из чачанског краја на књигу у XIX веку

: грађа II“. Глас библиотеке бр. 4 (1991): 38-94.

НА

СЛ

ЕЂ

Е


HOUSE WITH TWO NAMES

Summary

In the center of the town of Čačak, following the direction from the church to post office, there is a valuable and magnificently preserved monument located at 6 Gospodar Jovanova Street, a representative of the Serbian old town architecture, well known under the name Hadžić’s, or even more often Virer’s house. Past of this building, together with its former residents has been depicted in this paper. The house portrays one of the most beautiful and preserved remains of the cultural past of the town of Čačak, and nowadays it has been used as the Public Library Administration Building.

Keywords: Miroslav Mile Mojsilović, Stefan Hadži Josifović, Vladimir S. Hadžić, Svetozar Hadžić, Milisav Petrović, Despina Lazić, Katarina Gerber, Sigmund Virer, Danica Todorović, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis“, Čačak

Mirko Drmanac


НА

СЛ

ЕЂ


Технички пресек куће урађен 1941. године

Технички нацрт пројекта адаптације зграде из 1986. године

НА

СЛ

ЕЂ

Е



НА

СЛ

ЕЂ


Хаџићева (Вирерова) кућа, садашњи изглед - поглед из Господар Јованове улице и прочеље куће

Мр ГОРДАНА ЂИЛАС, 1958-Библиотека Матице српске Нови Сад

ДУШИЦА ГРБИЋ - ЖИВОТ СА КЊИГОМ

Биографија

Душица Грбић рођена je 21. априла 1952. у Меленцима. На групи за руски језик и књи-жевност Филозофског факултета у Новом Саду дипломирала је 1975. године. У Библиоте-ци Матице српске запослена je од јануара 1976. Стручни библиотекарски испит положила je 1977, звање вишег библиотекара добила је 1989, а звање археографа саветника 2001. године.

Магистрирала је на групи за српски језик Филозофског факултета у Новом Саду 1990. и стекла звање магистра филолошких наука. Магистарски рад са насловом Пале-ографски опис и правопис једног рукописног Апостола из 1541. године урадила је под мен-торством проф. др Вере Јерковић.

До маја 1982. обављала je послове ката-лошко-библиографске обраде текућих слави-стичких публикација, а потом је распоређена

у Одељење старе и ретке књиге и легата. У овом Одељењу обављала је различите послове везане за набавку, сигнирање, попис и опис рукописних, старих штам-паних и ретких књига, према програмима и пројектима као што су Програм за сређивање раритета у Библиотеци Матице српске, Пројекат за уређење Библи-отеке Саве Текелије и Текелијанума, Пројекат за уређење Спомен-библиотеке Карловачке гимназије. Од 1995. руководи пословима на уређењу и електронској обради Библиотеке Бачке епархије.

ПОГЛЕД

УДК: 02:929 Грбић Д. 012 Грбић Д.


Мр ГОРДАНА ЂИЛАСП

ОГ

ЛЕ

Д Руководилац Одељења старе и ретке књиге и легата постала је 1991. године. Учествовала је у изради програма за компјутерску обраду раритета и организовала рад на електронској обради раритетног фонда БМС и публиковању штампаних каталога из електронске базе БМС.

Посебно је значајан њен коауторски рад на пројекту Каталог ћирилске рукописне књиге у збирци Библиотеке Матице српске од XIII до XVIII века, који је дугорочан и тече под руководством проф. др Вере Јерковић. Према овом пројекту у серији Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, темат-ским редоследом публикују се каталошки описи рукописа и научни прилози о њима. До сада је публиковано 15 књига (1. Јеванђеља, 2. Апостоли, 3. Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643. године, 4. Псалтири, 5. Минеји. Октоиси. Триоди, 6. Стихологија Кипријана Рачанина, 7. Акатисти. Стихологије. Богородичници, 8. Молитвеници. Требници, 9. Бечкеречки типик из 14. века, 10. Служабници. Часослови, 11. Зборници, 12. Поученија, 13. Душанов законик: Борђошког, Нико-лајевићев, Текелијин, Стратимировићев и Ковиљски рукопис, 14. Номоканони епитимијни, 15. Пролози. Службе и житија). Серија се наставља. Каталошки описи рукописа рађени су детаљно и високо су оцењени, не само у нашој земљи, већ и у иностранству.

Серија Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске специфична је по томе што се публикације састоје од два дела. У првом делу – Каталог, дати су каталошки описи рукописа, а други део – Научни прилози, садржи радове посвећене одређеним карактеристикама појединих рукописа. Овакав приступ наишао је на позитивне оцене у научној јавности. Тако је, на пример, угледни руски научник проф. др Евгениј Љвович Немировски истакао да је овом еди-цијом остварен потпуно нови тип каталога рукописне збирке, који, осим обич-ног археографског описа, садржи и радове о палеографским и лингвистичким истраживањима, нагласивши при томе велики допринос аутора наведених књига изучавању словенске палеографије и кодикологије.

Сличног мишљења је и проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ, која је у приказу ове едиције навела да читалац, осим каталошких информа-ција добија прилику и да се шире упозна са разноврсним проблемима из области палеографије, језика, текстологије, књижевне историје, историје књиге и других.

Палеографски приступ и метод описа ћирилских рукописа, који се потврђује у овој серији окарактерисан је у науци као „новосадска палеографска школа”.

Осим ове серије у Одељењу старе и ретке књиге покренуте су још две серије каталога – Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске (објављено 7 књига) и Каталог легата Библиотеке (објављено 5 књига).

У серији Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске, као прва књига објављен је каталог Ћирилицом штампане књиге 15–17. века Библи-отеке Матице српске, где је Душица Грбић коаутор.

У едицији Трагови, књ. 9, објављена је њена самостална књига Знакови старих књига (Нови Сад 2000).


ПО

ГЛ

ЕДПриређивач је књиге Лазе Чурчића Исходи и стазе српских књига 18. века

(Нови Сад 2006).Аутор је више изложби с каталозима (самосталних или у коауторству),

међу којима се посебно истиче Изложба Свето писмо.Објавила је више десетина радова из области историје књиге, писма и

библиотека, палеографије, ортографије, језика, текстологије, културне историје, српско-руских веза итд.

Радећи на опису рукописних књига идентификовала је неке рачанске и светогорске писаре, открила место настанка књига, а у области старих штампаних књига од посебног значаја су резултати на плану откривања варијанти издања и нових, до сада непознатих примерака.

Учествовала је на стручним научним скуповима од националног и међу-народног значаја.

Објавила је више текстова у Вестима БМС. Од маја 2009, у Дневнику у рубрици Реткости (петком) објављују се њени кратки прилози о реткостима у Библиотеци Матице српске (укупно објављено 127 прилога). Сарадник је у Ср-пском биографском речнику и Српској енциклопедији, пројектима Матице српске.

Члан је уредништва Годишњака БМС, уредништва Едиције Библиографије Лексикографско-библиографског одељења Матице српске и Одбора Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића у Инђији.

Члан је Стручне комисије за реализацију истраживачког пројекта Диги-тализација, ревизија и стручна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске патријаршије.

Члан је Старословенског одбора САНУ. Председник је Комисије за полагање стручних испита запослених у библи-

отекама и испитивач је за предмет Основи историје писма, књиге и библиотека. Учествовала на скуповима у земљи: Сусрети библиографа ’83, ’84, ’91, ’93,

’96, ’98, 2002, Инђија; библиотекара Срема, Ириг, 2005; Библионет, Крушевац, 2007; трибина „Каква је перспектива рукописних оставштина?”, у оквиру Фестивала једног писца, 2009, Тајне Момчила Настасијевића, Београд, 2009, учешће са темом Искуства у обради, чувању и заштити рукописне збирке БМС. Учествовала на међународним научним скуповима: „Црнојевић штампарија и старо штампар-ство”, ЦАНУ, Подгорица, 1989; „Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду”, Београд, САНУ, 2007; „Значај култур-ног наслеђа св. Ћирила и Методија за Европу”, Нитра (Словачка), 2008; „Сава Текелија и Арађани”, Арад (Румунија) 2011; „Дечани у светлу археографских истраживања”, Београд, 2011.

Награду „Милорад Панић-Суреп” Заједница библиотека Србије доделила јој 1999. године. Библиотекарско друштво Србије доделило јој је награду „Најбољи библиотекар у националној библиотеци”, 2009.



ОГ

ЛЕ

Д БИБЛИОГРАФИЈА ДУШИЦЕ ГРБИЋ

Књиге

1. Знакови старих књига / Душица Грбић ; [регистар Радован Мићић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2000. - 177 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Трагови ; књ. 9)

2. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 15, Пролози. Службе и житија / [аутори каталога] Душица Грбић, Радоман Станковић (опис водених знакова) ; редактор Вера Јерковић ; [фотографије Соња Сулоцки]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - 180 стр., [16] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 15) Хрпт. ств. насл.: Ћирилске рукописне књиге БМС. - Аутор прилога Д. Грбић.

Књиге у коауторству

3. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 1, Јеванђеља / аутори каталога и прилога Маја Арађански-Рајков, Душица Грбић, Јасмина Грковић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Слободанка Перкучин, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић ; [опис водених знакова Мирослава Гроздановић-Пајић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1988. - 139 стр., [16] листова с таблама : факс. ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске)

4. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 2, Апостоли / аутори каталога и прилога Душица Грбић, Јасмина Грковић-Мејџор, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић ; [опис водених знакова Мирослава Гроздановић-Пајић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1991. - 132 стр., [16] стр. с таблама : факс. ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 2)

5. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 3, Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643. године / аутори Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обра-довић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев, Јасмина Грковић-Мејџор, Мирослава Гроздановић-Пајић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1992. - 137 стр., [16] стр. с таблама : факс. ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 3)

6. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 4, Псалтири / аутори Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев, Јасмина Грковић-Мејџор, Станимир Јакшић, Димитрије Е. Стефа-новић ; редактор Вера Јерковић ; [опис водених знакова Мирослава Гроздано-вић-Пајић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1993. - 203 стр., [16] стр. с таблама факс. ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 4)

7. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 5, Минеји. Октоиси. Триоди / аутори каталога Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица


ПО

ГЛ

ЕДШкорић, Мирјана [тј. Мирослава] Гроздановић-Пајић (опис водених знакова)

; аутори прилога Љупка Васиљев, Душица Грбић, Станимир Јакшић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - 149 стр., [16] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 5)

8. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 6, Стихологија Кипријана Рачанина / аутори Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев, Јасмина Грковић-Мејџор, Мирослава Гроздановић-Пајић, Вера Јерковић, Станимир Јакшић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - 173 стр., [16] стр. с таблама (факс.) : илустр. ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 6)

9. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 7, Акатисти. Сти-хологије. Богородичници / аутори каталога Душица Грбић, Катица Шкорић, Мирослава Гроздановић-Пајић (опис водених знакова), Станимир Јакшић (консултант у опису садржаја) ; аутори прилога Љупка Васиљев, Душица Грбић, Јасмина Грковић-Мејџор, Наташа Драгин, Светлана Томин, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1999. - 249 стр., [15] стр. с таблама (факс.) ; 24 cm. - (Рукописне књиге Библи-отеке Матице српске ; књ. 7)

10. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 8, Молитвеници. Требници / аутори каталога Душица Грбић, Катица Шкорић, Мирослава Гроздановић-Пајић (опис водених знакова), Станимир Јакшић (консултант у опису садржаја) ; аутори прилога Љупка Васиљев, Душица Грбић, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2001. - 195 стр., [24] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библи-отеке Матице српске ; књ. 8)

11. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 9, Бечкеречки типик из 14. века / аутори каталошког описа и прилога Душица Грбић, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2003. - 162 стр., [16] стр. с таблама ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 9)

12. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 10, Служабници. Часослови / аутори каталога Душица Грбић, Биљана Савић, Катица Шкорић, Мирослава Гроздановић-Пајић (опис водених знакова), Љупка Васиљев (опис водених знакова), Станимир Јакшић (консултант у опису садржаја) ; аутори прилога Љупка Васиљев, Душица Грбић, Биљана Савић, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2004. - 181 стр., [17] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 10)

13. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 11, Зборници / аутори каталога Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев (опис водених знакова), Станимир Јакшић (консултант у опису садржаја) ; аутори



ОГ

ЛЕ

Д прилога Љупка Васиљев, Душица Грбић, Катица Шкорић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. - 146 стр., [16] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 11)

14. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 12, Поученија / аутори каталога Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев (опис водених зна-кова), Станимир Јакшић (консултант у опису садржаја) ; аутори прилога Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев ; редактор Вера Јерковић : [илустрације Силвиа Вал]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2007. - 124 стр., [16] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 12)

15. Ћирилицом штампане књиге 15-17. века Библиотеке Матице српске / Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић. - Нови Сад : Библио-тека Матице српске, 1994. - 236 стр. : илустр., факс. ; 25 cm. - (Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске ; књ. 1)

16. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 13, Душанов зако-ник : Борђошког, Николајевићев, Текелијин, Стратимировићев и Ковиљски рукопис / аутори каталога Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев (опис водених знакова) ; аутори прилога Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев ; редактор Вера Јерковић ; [фотографије Бранислав Вареника]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2008. - 140 стр., [16] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 13)

17. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 14, Номоканони епитимијни / аутори каталога Душица Грбић, Катица Шкорић, Радоман Станковић (опис водених знакова) ; аутор прилога Душица Грбић ; редактор Вера Јерковић ; [фотографије Силвиа Вал]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2009. - 104 стр., [16] стр. с таблама (факс.) ; 25 cm. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 14)

Каталози изложби

18. Изложба раритета Библиотеке Матице српске : каталог / [избор и опис публи-кација Милана Бикицки, Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Кор-нелија Олар, Сава Паланчанин, Александар Петровић, Мирјана Поповић, Смиља Стајић, Петер Хајнерман, Катица Шкорић ; фотографије Илонка Крстић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1988. - 80 стр. : фотогр. ; 20 cm „150 година јавног рада” --> прелим. стр.

19. Изложба бакрорезних књига Христофора Џефаровића ; [изложбу и каталог при-премиле Душица Грбић, Катица Шкорић ; фотографије Илонка Крстић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1991. - 27 стр., [17] стр. с таблама : фотогр. ; 20 cm „250-годишњица Стематографије Христофора Џефаровића” --> прелим. стр.

20. Захарија Орфелин : (1726-1785) : каталог изложбе / [аутори каталога и изложбе Ксенија Светличић и Душица Грбић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2002. - 15 стр. : илустр. ; 21 cm


ПО

ГЛ

ЕД„Поводом 68. Вуковог сабора Библиотека Матице српске приредила је, у

сарадњи са КПЦ „Вук Караџић”, изложбу... у манастиру Троноша... од 14. до 21. септембра 2002. г.”--> полеђина насл. листа.

21. Изложба Свето писмо : Галерија Матице српске, 20. новембар 2003. / [аутор каталога и изложбе Душица Грбић]. - [Београд] : Министарство вера Владе Србије ; Нови Сад : Матица српска : Библиотека Матице српске : Галерија Матице српске, 2003. - 40 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm Кор. ств. насл.: Свето писмо. - Податак о аутору преузет са стр. 8.

22. Дела Захарије Орфелина : каталог изложбе / [аутори каталога и изложбе Александра Драпшин, Оливера Кривошић и Душица Грбић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2008. - 15 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Каталози изложби / Библиотека Матице српске ; 141)

23. Обнова Ризнице манастира Крушедола / [аутори каталога Душица Грбић, Драгојла Живанов]. - Нови Сад : Галерија Матице српске, 2011. - 154 стр. : илустр. у бојама ; 24 cm „Публикација је објављена поводом обележавања пет векова манастира Кру-шедола” --> прелим. стр.

Приређивачки рад

24. ЧУРЧИЋ, Лазар Исходи и стазе српских књига 18. века / Лаза Чурчић ; приредила Душица Грбић ; [регистар Марија Чурчић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. - 180 стр. : факс. ; 24 cm. - (Трагови / Библиотека Матице српске ; књ. 10)

Прилози у монографским публикацијама

25. [Библиотека Матице српске…] / Душица Грбић. У: Изложба раритета Библиотеке Матице српске : каталог / [избор и опис публикација Милана Бикицки, Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Корнелија Олар, Сава Паланчанин, Александар Петровић, Мирјана Попо-вић, Смиља Стајић, Петер Хајнерман, Катица Шкорић ; фотографије Илонка Крстић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1988. - Стр. 5-10.

26. Палеографски опис и правопис рукописног Четворојеванђеља из збирке рукописних књига Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 1, Јеванђеља / аутори каталога и прилога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1988. - Стр. 68-82.

27. Палеографски опис и правопис Јазачког апостола из 1541. године / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 2, Апостоли / аутори каталога и прилога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1991. - Стр. 47-95.



ОГ

ЛЕ

Д 28. Палеографски опис Псалтира Гаврила Тројичанина из 1643. године / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 3, Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643. године / аутори Душица Грбић…[и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1992. - Стр. 5-46.

29. О рукописном Псалтиру руске редакције из друге деценије 16. века у збирци Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 4, Псалтири / аутори Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1993. - Стр. 99-140.

30. Два преписа Пасхалије из Цетињског псалтира у србуљским рукописним књигама / Душица Грбић. - Подгорица : Црногорска академија наука и умјетности, 1994. - Стр. 127-138 ; 25 cm П. о.: Зборник радова „Црнојевића штампарија и старо штампарство”; Научни скупови, књ. 26, Одјељење умјетности, књ. 9.

31. [Књига „Вратимо се лепом писању”…] / Душица Грбић. У: Вратимо се лепом писању : осврт на историјски развој писмовних облика калиграфије и типографије / Тадија Ераковић. - Сремска Каменица : Графо-офсет, 1995. - Стр. 145-146.

32. О рукописној служби са житијем св. Максима Бранковића из осме деценије 17. века, додатој уз Минеј за јануар из прве деценије 17. века Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 5, Минеји. Октоиси. Триоди / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - Стр. 97-117.

33. Проблем слова х у Минеју за септембар јеромонаха Пахомија из 1702. године / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 5, Минеји. Октоиси. Триоди / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - Стр. 118-127.

34. Основне ортографске одлике Стихологије Кипријана Рачанина / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 6, Стихологија Кипријана Рачанина / аутори Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - Стр. 111-121.

35. Палеографске одлике Стихологије Кипријана Рачанина / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 6, Стихологија Кипријана Рачанина / аутори Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - Стр. 57-87.

36. Трајно сведочанство : (Стари српски записи и натписи из Војводине, књ. 1, сакупио и обрадио Петар Момировић , Нови Сад, Матица српска, Покрајин-ски завод за заштиту споменика културе Војводине, 1993. / Душица Грбић. У: Посвета Петру Момировићу / [приредио] Љубисав Андрић. - Нови Сад :


ПО

ГЛ

ЕДАрхив Војводине : Покрајински завод за заштиту споменика културе, 1997.

- Стр. 133-136.37. Нека запажања о рукописима РР I 71 и РР I 72 Библиотеке Матице српске

и Зборнику из 1727. године у збирци Радослава Грујића / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 7, Акатисти. Стихологије. Богородичници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1999. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 7). - Стр. 171-177.

38. Неки рускословенски елементи у рукопису Акатист Пресветој Богородици и други богослужбени садржаји / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 7, Акатисти. Стихологије. Богородичници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1999. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 7). - Стр. 166-170.

39. Палеографске одлике рукописне Катавасије 1710/20. године / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 7, Акатисти. Стихологије. Богородичници / аутори каталога Душица… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1999. - (Рукописне књиге Библиотеке Матице српске ; књ. 7). - Стр 146-165.

40. Графијске и ортографско-фонетске одлике рукописног Молитвеника из последње четвртине 18. века / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 8, Молитвеници. Требници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2001. - Стр. 160-178.

41. Карактеристике малих слова у рукописном Молитвенику из 1787. године и њихов однос према Калиграфији и Прописима Захарије Орфелина / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 8, Молитвеници. Требници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2001. - Стр. 145-159.

42. Неке палеографске одлике Требника РР I 23 које указују на писара даскала Максима / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 8, Молитвеници. Требници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2001. - Стр. 130-144.

43. Палеографски и ортографски опис Бечкеречког типика / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 9, Бечкеречки типик из 14. века / аутори каталошког описа и прилога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2003. - Стр. 23-91.

44. Увод у каталог / Душица Грбић. У: Изложба Свето писмо : Галерија Матице српске, 20. новембар 2003. / [аутор каталога и изложбе Душица Грбић]. - [Београд] : Министарство вера Владе Србије ; Нови Сад : Матица српска : Библиотека Матице српске : Галерија Матице српске, 2003. - Стр. 9-12.



ОГ

ЛЕ

Д 45. О провенијенцији и кретању рукописа Часослов и други садржаји (РР I 91) / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 10, Служабници. Часослови / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2004. - Стр. 79-97.

46. Још један рукопис даскала Максима / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 11, Зборници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. - Стр. 103-114.

47. Реч приређивача / Душица Грбић. У: Исходи и стазе српских књига 18. века / Лаза Чурчић ; приредила Душица Грбић ; [регистар Марија Чурчић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. - Стр. 7-8.

48. Рукопис Аврама Максимовића у Зборнику РР I 40 Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 11, Зборници / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. - Стр. 115-130.

49. Василије Крстић (1749-1818) - свештеник, педагог и преписивач / Душица Грбић, Катица Шкорић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 12, Поученија / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2007. - Стр. 115-121.

50. Збирка штампаних србуља у Библиотеци Матице српске / Душица Грбић. У: Колекције у библиотекама / Дани матичних библиотека Србије 2007 Библи-онет. - Београд : Заједница матичних библиотека Србије ; Крушевац : Народна библиотека, 2008. - Стр. 133-139.

51. Неке палеографске и коректорске особености рукописне књиге Изабрана јеванђељска поученија / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 12, Поученија / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2007. - Стр. 51-64.

52. О српскословенским преписима и предлошку Житија свете Петке / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 12, Поученија / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2007. - Стр. 87-97.

53. О провенијенцији Одломка поученија за четврту и пету недељу поста / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 12, Поученија / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2007. - Стр. 98-114.


ПО

ГЛ

ЕД54. Збирка ћирилских рукописних књига у Библиотеци Матице српске / Dušica

Grbić, Finka Pjevač. U: Význam kultúrneho dedičstva sv. Cyrila a Metoda pre Európu / [editori Jozef Michalov ... et. al]. - 1. vyd. - Nitra : Univerzita Konštantína Filozofa, Filozofická fakulta, Ústav pre výskum kultúrneho dedičstva Konštantina a Metoda, 2008. - ISBN 978-80-8094-455-1. - Str. 138-153.

55. О каталозима раритета Библиотеке Матице српске као значајним библиог-рафско-информационим изворима / Душица Грбић. У: Српска библиографија данас : зборник радова / [главни и одговорни уредник Александра Вранеш]. - Нови Сад : Матица српска, 2008. - Стр. 15-21.

56. О преписима Душановог законика са посебним освртом на Матичине руко-писе / Душица Грбић, Катица Шкорић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 13, Душанов законик : Борђошког, Николајевићев, Текелијин, Стратимировићев и Ковиљски рукопис / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2008. - Стр. 103-114.

57. Ортографске одлике Горажданског псалтира с последовањем из 1521. године / Душица Грбић. У: Горажданска штампарија : 1519-1523 = The Goražde Printing House : 1519-1523 / [руководилац пројекта и одговорни уредник Драган Бараћ ; превод резимеа Исидора Димић]. - Београд = Belgrade : Народна библиотека Србије ; Источно Сарајево = East Sarajevo : Филозофски факултет, 2008. - Стр. 225-264.

58. Портрет Лазе Чурчића / Душица Грбић. У: Колекције у библиотекама : формирање, заштита, богаћење, одржавање, ревизија и коришћење / Дани матичних библиотека Србије 2007 Библионет ; [главни и одговорни уредник Сретен Угричић]. - Београд : Заједница матичних библиотека Србије ; Крушевац : Народна библиотека, 2008. - Стр. 309-311.

59. Регистар имена / саставиле Душица Грбић, Марија Јованцаи. У: Историја српске књижевне критике : 1768-2007. Том 2 / Предраг Палавестра. - Нови Сад : Матица српска, 2008. - Стр. 887-907.

60. Софијски и Ковиљски рукопис Душановог законика - два преписа истог писара / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 13, Душанов законик : Борђошког, Николајевићев, Текелијин, Стратимировићев и Ковиљски рукопис / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2008. - Стр. 115-126.

61. О номоканонима / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 14, Номоканони епитимијни / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2009. - Стр. 77-86.

62. Осврт на три светогорска рукописа из 17. века / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 14, Номоканони



ОГ

ЛЕ

Д епитимијни / аутори каталога Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2009. - Стр. 87-104.

63. Циљ и проблеми машинске обраде старих ћириличких текстова / Душица Грбић. У: Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду : зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. октобра 2007. године / уредници Гордана Јовановић, Јасмина Грковић-Мејџор, Зоран Костић, Виктор Савић. - Београд : Српска академија наука и уметности, 2009. . - Стр. 63-67.

64. Буквари за Србе у XVIII веку / Душица Грбић. У: Буквари и букварска настава код Срба : зборник радова / [уредник Бранис-лава Јордановић ; превод резимеа на енглески Бошко Чолак-Антић, превод резимеа на француски и руски Стеван Бугарски]. - Београд : Педагошки музеј, 2010. - Стр. 43-53.

65. Српска рукописна и штампана књига / Душица Грбић. У: Србија : културна спона Истока и Запада / [главни и одговорни уредник Чедомир Попов]. - Нови Сад : Матица српска, 2010. - Стр. 167-169.

66. Каталог рестаурираних предмета / Душица Грбић, Драгојла Живанов. У: Обнова Ризнице манастира Крушедола / [аутори каталога Душица Грбић, Драгојла Живанов]. - Нови Сад : Галерија Матице српске, 2011. - Стр. 47-154.

67. О Служби и Житију Светог кнеза Лазара у рукопису РР III 35 Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 15, Пролози. Службе и житија / [аутори каталога] Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - Стр. 164-172.

68. Редакцијске одлике Пролога стиховног РР IV 9 / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 15, Пролози. Службе и житија / [аутори каталога] Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - Стр. 125-140.

69. Рукописи монаха Вартоломеја / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 15, Пролози. Службе и житија / [аутори каталога] Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - Стр. 173-180.

70. Текстолошке одлике два пролошка житија Св. Саве / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 15, Пролози. Службе и житија / [аутори каталога] Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - Стр. 141-153.

71. Текстолошке одлике два пролошка житија Св. Симеона / Душица Грбић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 15, Пролози. Службе и житија / [аутори каталога] Душица Грбић… [и др.]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - Стр. 155-163.


ПО

ГЛ

ЕДПрилози у серијским публикацијама

72. Печат као извор за историју библиотека и средство бележења власништва / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - Књ. 5 (1980), стр. 52-75.

73. Печат као извор за историју библиотека и средство бележења власништва / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - Књ. 6 (1981), стр. 93-114.

74. Алманах Голубица из 1839. код Адама Мицкјевича / Душица Грбић. У: Зборник за славистику. - ISSN 0350-0470. - [Св.] 25 (1983), стр. 99-100.

75. Изложба Траедокомедија, 1734 / Душица Грбић. У: Библиотека. - ISSN 0006-1816. - Год. 36, бр. 1-3 (1984), стр. 67-68.

76. О навођењу литературе уз библиографски описа књига XVIII века / Душица Грбић. У: Сусрети библиографа ’83. - Инђија : Народна библиотека „Др Ђорђе Нато-шевић”, 1984. - Стр. 72-75.

77. За сводни каталог старих југословенских штампаних књига XV-XVIII века / Душица Грбић. У: Сусрети библиографа ’84. - Инђија : Народна библиотека „Др Ђорђе Нато-шевић”, 1985. - Стр. 24-28.

78. Н. Н. Розов: Книга в России в XV веке... Ленинград, 1981 / Душица Грбић. - Приказ. У: Зборник Матице српске за славистику. - ISSN 0352-5007. - 29 (1985), стр. 201-202.

79. Језик „Жертве Аврамове” Вићентија Ракића / Душица Грбић. У: Прилози проучавању језика. – ISSN 0555-1137. - Књ. 22 (1986), стр. 11-47.

80. Записи из времена велике сеобе у Граднуличком апостолу / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1991), стр. 123-127.

81. Две варијанте Служабника Божидара Вуковића из 1519. године / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1992), стр. 51-64.

82. Карловачки псалтир из 1770. године / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1993), стр. 126-128.

83. Три реткости из збирке штампаних ћириличких књига до краја 17. века Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1993), стр. 119-125.

84. Илустровано Житије Петра Великог Захарија Орфелина, том 1-2, у Библио-теци Матице српске / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1994), стр. 45-53.

85. Ортогрфске особености заблудовског Јеванђеља учитељног из 1569. године / Душица Грбић.



ОГ

ЛЕ

Д У: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. - ISSN 0352-5724. - 37 (1994), стр. 177-187.

86. Стари српски записи и натписи из Војводине, књ. 1, Нови Сад, 1993. / Душица Грбић. - Приказ. У: Зборник Матице српске за историју. - ISSN 0352-5716. - 50 (1994), стр. 229-231.

87. Вредан допринос историји, науци и култури : Е.Л. Немировский: „Сербские монастырские типографии 16. века”. - Москва, 1995 / Душица Грбић. - Приказ. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1995), стр. 180-186.

88. Неке руске и украјинске књиге код Срба у 17. и 18. веку / Душица Грбић. У: Сусрети библиографа ’91 и ’93 / [главни и одговорни уредник Симо Пот-коњак]. - Инђија : Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић”, 1995. - (1995), стр. 103-108.

89. Драгоцена сведочанства о српско-руским културним везама у 19. веку / Душица Грбић. - Приказ књиге: Н. М. Пашаева : „Сербская книга эпохи национального возрождения (конец XVIII в. - 1878 г.) в фондах ГПИБ России”, Москва, 1996. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1996), стр. 120-124.

90. Прва монографија о штампарији Ђурђа Црнојевића / Душица Грбић. - Приказ књиге: Евгениј Љвович Немировски : „Почеци штампарства у Црној Гори : (1492-1496)”, Цетиње, 1996. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1996), стр. 112-119.

91. О проблему варијаната старих штампаних ћириличких књига / Душица Грбић, Катица Шкорић. У: Сусрети библиографа ’96 / [редактор Душан Панковић]. - Инђија : Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић”, 1997. - ISBN 86-80643-02-5. - Стр. 258-261.

92. Приновљене књиге у збирци ћирилицом штампаних књига 15-17. века Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1997), стр. 77-90.

93. Потврде рускословенског утицаја у рукопису Дневна последовања са Акати-стима Пресветој Богородици и Господу Исусу Христу Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1998), стр. 97-105.

94. Хиландарски рукопис у Библиотеци Матице српске / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1998), стр. 89-96.

95. Издање „Тефтера хиландарског” / Душица Грбић. - Приказ књиге: „Тефтер хиландарски XVIII век”, Софија-Београд, 1998. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1999 [шт. 2000]), стр. 153-157.

96. Сводни каталог староштампаних ћириличких књига на немачком језику / Душица Грбић. - Приказ књиге: Evgenij L. Nemirovskij : „Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift. Bd. 1, Inkunabeln”, Baden-Baden, 1996;


ПО

ГЛ

ЕД„Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift. Bd. 2, Die Druckereien

des Makarije in der Walachei und von Giorgio Rusconi in Venedig”, Baden-Baden, 1997; „Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift. Bd. 3, Die Prager Druckerei von Francisk Skorina”, Baden-Baden, 1998; У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића : (зборник радова са научног састанка одржаног 11. 11. 1998. године) / [одговорни уредник Весна Степановић]. - Инђија : Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић”, 1999. - Стр. 199-201.

97. Влашко четворојеванђеље из 1512. године у Библиотеци Бачке епархије у Новом Саду / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2000), стр. 96-102.

98. Октоих петогласник Божидара Вуковића (1537) са привезом Пасхалије из Празничног минеја Божидара Вуковића (1538) у Библиотеци Бачке епар-хије у Новом Саду / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2000), стр. 107-113.

99. Фототипско издање Београдског четворојеванђеља из 1552. године / Душица Грбић. - Приказ књиге: „Београдско четворојеванђеље”, прирeдила Катарина Мано-Зиси, Београд, 2000. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2000), стр. 103-106.

100. Још нешто о Влашком четворојеванђељу из 1512. године у Библиотеци Бачке епархије у Новом Саду / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2001), стр. 93-97.

101. Новопубликовани сводни каталози староштампаних ћириличких књига / Душица Грбић. - Приказ књиге: Evgenij L. Nemirovskij : „Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift. Bd. 4, Die Druckerei von Božidar Goraždanin in Goražde und Venedig. Die erste Druckerei von Božidar Vuković in Venedig”, Baden-Baden, 2001. - Приказ књиге: Evgenij L. Nemirovskij : „Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift. Bd. 5, Die Druckerei von Francisk Skorina in Wilna”, Baden-Baden, 1999. - Приказ књиге : „Cyrillic books printed before 1701 in British and Irish collections : a union catalogue”, каталог саставио Ралф Клеминсон…и др., London, 2000. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2001), стр. 82-92.

102. Барањски препис Молитве Богородици Димитрија Кантакузина у Псалтиру с последовњем РР I 4 Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2002), стр. 68-90.

103. Да ли је текст Београдског четворојеванђеља из 1552. транскрибован са Влашког четворојеванђеља из 1512. године / Душица Грбић, Катица Шкорић. У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. - ISSN 1450-8699. - Год. 13 (2002 [шт. 2003]), стр. 57-65.

104. Изложба Српска књига у Бечу 1741-1900 : (Беч, Аустријска национална библиотека, 19. март - 27. април 2002) / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2002), стр. 39-44.



ОГ

ЛЕ

Д 105. О два Четворојеванђеља јеромонаха Мардарија / Душица Грбић, Катица Шкорић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2002), стр. 61-67.

106. Ортографско-фонетске одлике Стихологије даскала Максима из прве деценије 18. века / Душица Грбић. - Напомене У: Рачански зборник. - ISSN 0354-9356. - Књ. 7 (2002), стр. 81-97.

107. Изложба Свето писмо / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2003 [шт. 2004]), стр. 38-44.

108. Шести том Сводног каталога староштампаних ћириличких књига Ј. Љ. Неми-ровског / Душица Грбић. - Приказ књиге: Evgenij L. Nemirovskij : „Gesamt-katalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift. Bd. 6, Die zweite Druckerei von Božidar Vuković in Venedig”, Baden-Baden, 2003. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2003 [шт. 2004]), стр. 153-159.

109. Две књиге из филигранологије / Душица Грбић. - Приказ књиге: Радоман Станковић : „Рукописне књиге Музеја Српске православне цркве у Београду: водени знаци и датирање”, Београд, 2003. - Приказ књиге: Радоман Станко-вић: „Рукописне књиге Манастира Свете тројице код Пљеваља: водени знаци и датирање”, Београд, 2003. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2004 [шт. 2005]), стр. 109-115.

110. Леп пример неговања завичајне баштине / Душица Грбић. - Приказ књиге: Соња Бокун-Ђинић: „Старе, завичајне књиге Библиотеке шабачке”, Шабац, 2004. У: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. - ISSN 1450-8699. - Год. 14 (2004 [шт. 2005]), стр. 257-259.

111. Варијанте Буквара Теофана Прокоповича из 1726. године / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2005 [шт. 2006]), стр. 51-58.

112. Каталог ћириличких штампаних књига 15-18. века у збиркама Нацио-налне библиотеке у Варшави / Душица Грбић. - Приказ књиге: „Katalog druków cyrylickich XV-XVIII wieku w zbiorach biblioteki narodowej”, аутори описа Зофија Журавињска, Зоја Јарошевич-Пјереславцев, Warszawa, 2004. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2005 [шт. 2006]), стр. 216-220.

113. О Јевгенију Љвовичу Немировском : поводом осамдесетогодишњице живота / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2005 [шт. 2006]), стр. 76-95.

114. О формирању и попуњавању збирки старих и ретких књига у Библио-теци Матице српске / Душица Грбић У: Годишњак библиотека Срема. - ISSN 1450-5592. - Бр. 6 (2005 [шт. 2006]), стр. 47-55.


ПО

ГЛ

ЕД115. Изложба о украјинско-српским историјско-културним везама / Душица Грбић.

– Приказ књиге : „Українсько-сербські історико-культурні взаємозв’язки : каталог книжково-інформаційної виставки з фондів Національної бібліотеки України імені В. І. Вернадського”, приредили Н. П. Бондар ... и др., Київ, 2005. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2006 [шт. 2007]), стр. 184-190.

116. Поглед на издавачку делатност Библиотеке Матице српске / Душица Грбић, Марија Јованцаи, Радован Мићић. У: Савремена библиотека. - ISSN 0353-0655. - Год. 18, бр. 23 (2006), стр. 64-68.

117. Циркуларни протоколи храма Светог архистратига Михаила у Сенти / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2006 [шт. 2007]), стр. 51-61.

118. Нова књига из српске филигранологије / Душица Грбић. - Приказ књиге: Радоман Станковић : „Водени знаци хиландарских српских рукописа XIV-XV века”, Београд, 2007. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2007 [шт. 2008]), стр. 167-172.

119. Седми том сводног каталога староштампаних ћириличких књига Ј. Љ. Неми-ровског / Душица Грбић. - Приказ књиге: Evgenij L. Nemirovskij: „Gesamtkatalog der Frühdrucke in kyrillischer Schrift”. Bd. VII: „Die Klosterdruckereien in Rujno und Gračanica Die erste Druckerei im Kloster Mileševa”, Baden-Baden, 2007. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2007 [шт. 2008]), стр. 161-166.

120. Каталог словенских ћирилских рукописа Националне библиотеке Сечењи / Душица Грбић. - Приказ књиге: „Catalogue of the Slavonic Cyrillic Manu-scripts of the National Széchényi Library”, приредили Ралф Клеминсон… и др., Budapest, 2006. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2008 [шт. 2009]), стр. 152-156.

121. Примерак Вукових Српских народних пословица из 1849. године у збирци Платона Атанацковића / Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2008 [шт. 2009]), стр. 57-64.

122. Два новопубликована каталога ћириличких књига Украјинске националне библиотеке / Душица Грбић. - Приказ књиге: Людмила Гнатенко : „Слов’янська кирилична рукописна книга XIV ст. : з фондів Інституту рукопису Націо-нальної бібліотеки України ім. В. І. Вернадського”, Київ, 2007. - Приказ књиге: „Кириличні стародруки 15-17 ст. у Національній бібліотеці України імені В. І. Вернадського”, састављачи Н. П. Бондар, Р. Е. Кисељов, Київ, 2008.



ОГ

ЛЕ

Д У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2009 [шт. 2010]), стр. 180-185.

123. Каталог старих књига Градске библиотеке Панчево / Душица Грбић. - При-каз књиге: Војновић Жарко: „Рађање словесног града - каталог старих књига Градске библиотеке Панчево”, Панчево, Нови Сад, 2009. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2009 [шт. 2010]), стр. 177-179.

124. Пројекат Горажданска штампарија 1519-1523 / Душица Грбић. - Приказ књига: „Литургија 1519”, „Псалтир с последовањем 1521”, „Молитвеник 1523”, „Гора-жданска штампарија 1519-1523”, руководилац пројекта Драган Бараћ. Беог-рад, Источно Сарајево, 2008. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2009 [шт. 2010]), стр. 171-176.

125. Два века прве српске књиге о пчеларству / Душица Грбић. - Приказ књига: Аврам Максимовић : „Нови пчелар”, уредник Драган Младеновић, пре-вод Милица Грковић, Сомбор, 2010. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2010 [шт. 2011]), стр. 53-62.

126. Нова књига из филигранологије хиландарских рукописа / Душица Грбић. - Приказ књиге: Радоман Станковић: „Водени знаци хиландарских српских рукописа XVI века”, Београд, 2010. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2010 [шт. 2011]), стр. 140-148.

127. Реткости Библиотеке Матице српске / Душица Грбић. У: Крагујевачко читалиште. - Бр. 31 (јун 2011), стр. 3-5.


128. ВУКСАНОВИЋ, Миро Реч уредника / Миро Вуксановић. У: Ћирилицом штампане књиге 15-17. века Библиотеке Матице српске / Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1994. - Стр. 5-7.

129. Књига о једној књизи, опет / Миро Вуксановић. У: Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Књ. 6, Стихологија Кипријана Рачанина / аутори Душица Грбић, Катица Шкорић, Љупка Васиљев, Јасмина Грковић-Мејџор, Мирослава Гроздановић-Пајић, Вера Јерковић, Станимир Јакшић ; редактор Вера Јерковић. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1996. - Стр. 5-9.

130. Реч уредника / Миро Вуксановић. У: Знакови старих књига / Душица Грбић ; [регистар Радован Мићић]. - Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2000. - 177 стр. : илустр. ; 24 cm. - Стр. 5-7.


ПО

ГЛ

ЕД131. ГРКОВИЋ-Мејџор, Јасмина

Нове књиге у едицији ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске / Јасмина Грковић-Мејџор. - Приказ. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1996, изд. 1997), стр. 125-130.

132. Каталог ћирилске рукописне књиге у збирци Библиотеке Матице српске од XIII до XVIII века / Јасмина Грковић-Мејџор. - Приказ. У: Зборник Матице српске за књижевност и језик. - ISSN 0543-1220. - Књ. 47, бр. 1 (1999), стр. 143-147.

133. О једном јубилеју : десет књига едиције Ћирилске рукописне књиге Библио-теке Матице српске / Јасмина Грковић-Мејџор. - Приказ. У: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. - ISSN 0352-5724. - Књ. 48, св. 1/2 (2005[шт.2006]), стр. 370-375.

134. ДРАГИН, Наташа Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, Књ. IX, Беч-керечки типик из 14. века, Нови Сад, 2003 / Наташа Драгин. - Приказ. У: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. - ISSN 0352-5724. - Књ. 47, св. 1/2 (2004[шт.2005]), стр. 511-513.

135. ЈЕРКОВИЋ, Вера Две нове књиге: Трагом српске прошлости и Апостоли / Вера Јерковић, Мато Пижурица. - 1991, изд. 1992. - Приказ. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. – 1991, стр. 179-186.

136. КОВАЧЕК, Божидар Предговор / Божидар Ковачек. У: Изложба Свето писмо : Галерија Матице српске, 20. новембар 2003. / [аутор каталога и изложбе Душица Грбић]. - [Београд] : Министарство вера Владе Србије ; Нови Сад : Матица српска : Библиотека Матице српске : Галерија Матице српске, 2003. - Стр. 3-6.

137. НЕДЕЉКОВИЋ, Јасмина Утицај светогорских скрипторија на црквено-правни живот Срба / Јасмина Недељковић. - Приказ књиге: Душица Грбић, Катица Шкорић и Радоман Станковић: „Номоканони епитимијни”, Нови Сад, 2009. У: Панчевачко читалиште. - ISSN 1451-3048. - Год. 9, бр. 17 (нов. 2010), стр. 102-103.

138. НЕМИРОВСКИ, Евгениј Љвович Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић, „Ћирилицом штампане књиге 15–17. века Библиотеке Матице српске”… / E. L. Nemirovski. U: Solanus. - ISSN 0038-0903. - Vol. 9 (1995), str. 82.

139. Библиотека Матици сербской / Е. Л. Немировский. У: Книжное обозрение. - ISSN 0023-2378. – No 5, 30, 1 (1996), стр. 19.

140. Каталог као знаменит догађај : Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадо-вић, Катица Шкорић: „Ћирилицом штампане књиге 15-17. века Библиотеке



ОГ

ЛЕ

Д Матице српске”, Нови Сад, 1994, 238 стр. / Евгениј Љвович Немировски ; превела Душица Грбић. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (1997), стр. 72-76.

141. НОВАКОВ, Драгана Рукописни молитвеници (требници) у Библиотеци Матице Српске / Дра-гана Новаков. - Приказ. У: Археографски прилози. - ISSN 0351-2819. - Бр. 24 (2002), стр. 407-410.

142. СПАСИЋ, Љиљана Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске : књ. 1 / Љиљана Спасић.- Приказ. У: Библиотекарски годишњак Војводине. - ISSN 0523-4603. - Бр. 28 (1991), стр. 58-60.

143. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске : књ. 2 и 3 / Љиљана Спасић. У: Библиотекарски годишњак Војводине. - ISSN 0523-4603. - Бр. 29 (1992), стр. 61-64. - Приказ.

144. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске : књ. 4 / Љиљана Спасић. У: Библиотекарски годишњак Војводине. - ISSN 0523-4603. - Бр. 30 (1993), стр. 83-85. - Приказ.

145. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске / Љиљана Спасић. - Приказ књига: 1 (Јеванђеља), 2, 3 (Апостоли и Апостол Гаврила Тројичанина), 4 (Псалтири). У: О књигама и с њима / Љиљана Спасић ; приредио Радоња Вукославовић. - Нови Сад : Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 1998. - Стр. 88-94.

146. ЧУРЧИЋ, Лаза Права књига за јубилеј : Душица Грбић, Знакови старих књига, Библиотека Матице српске, 2000. / Лаза Чурчић. - Приказ. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. - ISSN 0351-3580. - (2000), стр. 211-215.

Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋ, 1951- Народна библиотека Србије Београд

АНДРИЋЕВА РИЗНИЦА

БИБЛИОГРАФИЈА Иве Андрића : (1911-2011) / аутори Љиљана Клевернић (координатор) ... [и др.] ; главни уредник Миро Вуксановић. - Београд : За-дужбина Иве Андрића : Српска академија наука и уметности ; Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2011. - 1078 стр.,

Поводом стогодишњице објављивања првог Андрићевог рада, пјесме “У Сумрак”, у Босанској вили, 30. септембра 1911. и педесетогодишњице добијања Нобелове награде (1961), штампана је Библиографија Иве Андрића 1911-2011. коју су издали Задужбина Иве Андрића, САНУ и Библиотека Матице српске.

Библиографија је урађена у Библиотеци Матице српске, а њени аутори су: Љиљана Клевернић (координатор), Ката Мирић, Меланија Бошковић, Весна Укропина, Слађана Субашић, Даниела Кермеци и Марија Ваш, са значајним бројем сарадника из БМС. Главни уредник Библиографије је дописни члан САНУ Миро Вуксановић, управник Библиотеке Матице српске.

На почетку Библиографије, коју су финансирали САНУ и Библиотека Матице српске, објављен је текст Разноликост и савршенство Андрићевог дела, академика Радована Вучковића, предсједника Андрићеве задужбине. У аутор-ском предговору Увод у библиографију Иве Андрића, прегледно је образложена методологија рада и распоред грађе унутар основних поглавља:

■ Дела Иве Андрића - преко 5.700 наслова, објављених на српском и још 49

језика: књиге, преведене књиге, прилози у књигама, часописима и листо-вима, преведени прилози у књигама, часописима и листовима, интервјуи, преписка, преводи;

■ Литература о Иви Андрићу - 231 књига и 9.637 прилога у књигама, часопи-сима и листовима;

ПОГЛЕД

УДК: 012 Андрић И. (049.32)


Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋП

ОГ

ЛЕ

Д ■ Регистри - Наслови књига и прилога Иве Андрића; Наслови преведених књига и преведених прилога Иве Андрића; Сабрана дела; Именски регистар; Предметни регистар; Књиге у којима су Андрићеви радови и радови о њему; Часописи и листови у којима су Андрићеви радови и радови о њему.

У овом дијелу аутори су навели низ методолошких правила, али и разлоге због којих су изостављени поједини наслови (спорно ауторство Иве Андрића) и грађа у коју спадају докторске дисертације, магистарске тезе, прилози из енци-клопедија, лексикона, прилози из уџбеника за основну и средњу школу, посебни отисци, кратке новинске вијести, аудио-визуелна грађа. Навели су и низ других редакцијских рјешења која су имала за циљ да комплетна грађа има стручно ос-мишљене тематске цјелине са логичним распоредом библиографских јединица.

И поред све спремности, стручности и прегалаштва библиотекара Библи-отеке Матице српске, неозбиљно би и нереално било говорити да је Библиогра-фија урађена за двије године. Приређивачи су то врло јасно и професионално објаснили у Уводу ове публикације: „Oснову за израду Библиографије чиниле су 7.502 јединице које су у ММАRC формату урађене у Задужбини Иве Андрића. Те библиографске јединице унесене су као иницијални записи у електронски каталог БМС, а затим су, после исцрпне и детаљне провере de visu, биле обрађене према ISBD стандардима, допуњене предметним и децималним одредницама, подацима за регистре и садржајем. Преосталих 8.129 библиографских јединица сакупљено је темељним претраживањем електронских каталога библиотека, издавача, часописа, листова, националних и персоналних библиографија” (стр. 15). Нису заборавили навести и најзначајније библиографске изворе који су им били информативна основица за проналажење и идентификовање публикација и текстова неопходних за обраду, провјеру и стручну дораду.

У самој библиографији можемо наћи податке да је од 1952. до 2009. године објављено преко 80 библиографија које су за предмет свог рада имале ствара-лаштво Иве Андрића. Највећи број ових радова имао је селективан карактер и рађени су за издавачке потребе у оквиру сабраних и одабраних дјела, зборника радова, јубилеја и др. Најобимнију и најозбиљнију персоналну библиографију Иве Андрића приредила је Гордана Поповић у сарадњи са редактором Ђузом Радовићем. Књига је објављена у издању САНУ 1974. године и имала је преко 2500 библиографских јединица. Наведене библиографије, електронске каталошко-би-блиографске базе, штампане националне библиографије, лексикографска грађа, деценијски истраживачки рад њихових претходника, скратили су ауторима пут до финалног резултата од 15.647 јединица.

Ипак, и поред свих релевантних извора и веома озбиљног корпуса од пре-ко 7.000 јединица обрађених у Задужбини Иве Андрића, задивљује озбиљност, стручност, систематичност и професионалност аутора и сарадника Библиотеке Матице српске. Било је потребно много труда и знања за каталошко-библиограф-ску обраду ове обимне грађе. Најстручнији дио посла чекао је на крају уноса и последњег наслова у базу. Осим квалитета и квантитета унесених и редигованих

АНДРИЋЕВА РИЗНИЦА

ПО

ГЛ

ЕДзаписа, за коначну верзију и овако конципирану библиографију неопходно је много

више, прије свега - озбиљно познавање струке, способност примјене стручног знања, систематичност у методолошком приступу рада на оваквим пројектима, познавање значаја и улоге ове врсте публикација, способност препознавања потреба свих, па и најзахтјевнијих корисника.

Одличан тим библиотекара Библиотеке Матице српске радио је на нај-сложенијим финалним пословима у оквиру овог пројекта. Редакторски посао био је да сагледа и осмисли цјелину, да након првих и свих наредних исписа исконтролише, поправи и уједначи одреднице, како у библиографском опису, тако и у регистрима, да одлучује и доноси и нека каталошка рјешења која су у овој прилици била неминовна, а да у библиотечкој новијој пракси и не припадају стандардизованим рјешењима, да објасни будућим корисницима комплетан библиографски поступак и методологију свога рада.

Нема тога библиотечког програма, па ни COBISS-а, који може да задовољи све, најчешће врло реалне библиографске захтјеве. Чињеница да ова грађа садр-жи 15.647 јединица, говори о томе да је Библиографија Иве Андрића апсолутно најобимнија до сада урађена персонална библиографија код нас. Библиотечки програм COBISS има великих могућности за рад на националним, специјалним и аналитичким библиографијама серијских публикација, али за овако комплексно систематизоване и обимне персоналне библиографије, нема задовољавајућа рје-

шења библиографских исписа. На те проблеме најчешће наилазе приређи-вачи националних ретроспективних библиографија и каталога који имају веома захтјевне критеријуме. Тај про-блем као да никада није мучио стру-чњаке Библиотеке Матице српске.

Лично се дивим спремности и професионализму стручњака ове библиотеке који су, на радост свим поштоваоцима нашег штампаног и рукописног културног насљеђа, објавили на десетине каталога који су незаобилазна литература и при-ручници за све који се баве овом те-матиком. Њихови каталози, а потом и све библиографије закључно и са Библиографијом Иве Андрића, у својој структури имају све унапријед пред-виђене елементе који су неопходни за тај тип библиографија и каталога. То се најочитије одражава у начину распореда грађе и броју регистара


Мр ЗДРАВКА РАДУЛОВИЋП

ОГ

ЛЕ

Д који прате ове публикације. Познавајући ту проблематику, логично се поставља и питање - ко ради припрему за штампу грађе обрађене и похрањене у локалној бази БМС?

Наравно, врхунски стручњак по овом питању, Новка Шокица Шуваковић. Просто је зачуђујуће у којој мјери наша цијењена колегиница познаје мо-

гућности, али и мане COBISS-а. Свима нам се чини да то и није тако велики про-блем, али напротив, веома је комплексан и озбиљан. Да би се разријешиле многе недовољно разрађене могућности овог програма није довољно само познавати његов софтвер, неопходно је велико познавање свих стандарда за библиографску обраду библиотечке грађе, познавање потреба каталогизатора, увијек захтјевних библиографа, и на крају – корисника. Све честитке Новки Шуваковић!

Велики допринос квалитету ове библиографије дали су и чланови Уређи-вачког одбора: академик Радован Вучковић, академик Предраг Палавестра, ака-демик Никша Стипчевић, академик Миро Вуксановић, проф. др Марија Клеут, књижевник Драган Драгојловић и на десетине сарадника из наших и страних библиотека, културних институција и амбасада који су, свако у свом домену, помогли да сви наслови буду провјерени и коректно обрађени.

Андрићева библиографија је пребогата ризница за све библиотеке, мно-гобројне културне и научне установе и славистичке центре код нас и у свијету. Свим Андрићевим поштоваоцима, књижевним критичарима, историчарима, преводиоцима, студентима, библиотекарима, значајан број прегледно и стручно систематизованих регистара понудиће безброј нових тема о којима би могли писати: интересовања иностране периодике за стваралаштво Иве Андрића, најза-ступљенији наши и страни аутори који су се бавили његовим књижевним радом, најчешће објављиване Андрићеве књиге и радови у периодици, преводи дјела по појединим језицима, заступљеност Андрића у антологијама, библиографски рад о Иви Андрићу и др. Говорећи о значају и вриједностима ове књиге, њен рецензент, академик Предраг Палавестра, између осталог наводи да ова публикација „није само неопоходан приручник за даља истраживања него је и велики културни, књижевни и научни подухват данашњег нараштаја на одржању и поштовању Андрићевог дела као изванредног стваралачког и моралног доприноса нашем језику, нашој књижевности и духовним тековинама модернога времена.“

Библиографија Иве Андрића штампана је у тиражу од 700 примјерака. Рађена је у тврдом повезу, на лаганом и трајном папиру. Обим књиге је 1.080 страница великог формата. Осим штампане форме, библиографија је и у електронској форми инсталирана на сајту Библиотеке Матице српске и сајту Задужбине Иве Андрића. С обзиром на то да су свих 15.647 наслова каталошко-библиографски обрађени у локалној бази Библиотеке Матице српске, омогућено је појединачно и групно претраживање преко разних параметара, како у локалној бази БМС www.bms.rs., тако и у Узајамном каталогу COBISS SR. www.vbs.rs.

Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋ, 1965- Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

НЕ НАДАЈТЕ СЕ ДА ЋЕТЕ СЕ РЕШИТИ КЊИГА

(Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga / [razgovarali] Žan-Klod Karijer i Umberto Eko ; razgovore vodio Žan-Filip de Tonak ; preveo sa francuskog Miodrag Marković . - Čačak : Branko Kukić ; Beograd : Gradac K, 2011. - Alef, knj. 73)

Када је на Светском економском форуму у Давосу 2008. године економска и политичка елита расправљала о феноменима који ће током наредних петнаест година изазвати велике потресе у свету, један од интервјуисаних футуролога предложио је да се међу њима, као прилично извесни, издвоје само четири - цена барела нафте од 500 долара; вода као тржишно средство размене, баш као и нафта, те ће се на берзи пратити и курс воде; Африка као несумњива економска сила у наредним деценијама и - ишчезнуће књиге.

Дакле, према мишљењу овог савременог пророка, нестанак књиге може за човечанство имати далекосежне последице, попут редукције воде или недо-статка нафте.

Али, шта о судбини књиге у савременом друштву мисле неки од најистак-нутијих интелектуалаца данашњице? Одговор ће свакако занимати све пробране духове који још увек, у електронској ери помало нервозних и нестрпљивих чита-лаца, и даље посвећенички и зането пониру у чаробни, шушкави свет класичних књига које, у џепу, ранцу, под јастуком, на ноћном сточићу или у руци издигнутој изнад топле купке још увек одолевају све агресивнијој информатичкој револуцији.

„Књига изазовног и изазивачког назива Не надајте се да ћете се решити књига неминовно ће наћи пут до срца правих читалаца. У њој познати есејиста, драматург и сценариста Буњуелових филмова Жан-Клод Каријер, и прославље-ни романописац и семиолог Умберто Еко размењују мисли о судбини књиге у савременом друштву. Али њихов невезан разговор, вођен у Каријеровом стану

ПОГЛЕД

УДК: 028(049.32)


Мр МАРИЈАНА МАТОВИЋП

ОГ

ЛЕ

Д у Паризу и Ековој кући у Монте Черињону, покреће и многа друга провокативна питања. Шта су књиге заиста и какав је њихов допринос представи коју имамо о властитој прошлости? У којој мери се оне могу сматрати поузданим сведочан-ствима протеклих збивања и колики је био удео људске глупости у формирању наше историјске свести?

Необавезан разговор двојице заљубљеника у књигу обилује анегдотама, виспреним запажањима и досеткама, али пре свега, зрачи оптимизмом.

Данас, када се чини да је информатичка револуција са појавом Интернета и е-књиге заувек обесмислила и учинила излишном потребу за класичним пред-метом званим књига, Каријер и Еко сматрају да нема разлога за страх. Књига је савршен изум који се не може учинити бољим него што јесте, рећи ће Еко. У том погледу, она је слична точку. ‘Књига је попут кашике, чекића, точка или маказа. Када сте их једном измислили, не можете их учинити бољим... Можда ће она еволуирати у својим саставним деловима, можда јој странице више неће бити од папира. Али, остаће оно што јесте.’

А затим, не доводећи у питање добре стране информатичке револуције, Каријер и Еко усредсређују пажњу на то обиље информација којима нас Интернет свакодневно засипа. Није ли то обиље само покриће за губитак значења? Непро-верени подаци, полуистине и лажи стоје бок уз бок са поузданим чињеницама. Међу њима није успостављена хијерархија, нема оне разлике између битног и небитног какву би могао да нам подари само синтетички поглед на свет. Права култура, закључиће они, нужно подразумева одабир. Али, и са одабиром се може претерати. Каријер и Еко ће нас подсетити на неке мрачне странице историје, на спаљивања библиотека, ломаче књига и уништавање читавог културног наслеђа, не само у давној прошлости већ и у двадесетом веку.

Ипак, највећа врлина ове књиге можда је у томе што не нуди готове одго-воре. Она нас на приступачан начин уводи у авантуру људског духа и неосетно побуђује рад наших можданих вијуга. А данас нема ничег потребнијег“, закључује уредник у уводном слову.

Овај несвакидашњи омаж класичној папирној књизи отвара Предговор Жан-Филипа де Тонака, новинара који својим питањима даје дискретне шла-гворте опуштеној и изузетно занимљивој размени мишљења Каријера и Ека о будућности штампане књиге, коју је читава једна цивилизација уздигла на пије-дестал - да ли ће је електронска књига напослетку истиснути и тиме уклонити из наших домова и навика? Из искуства дугогодишњих библиофила и пасионираних колекционара старих и ретких књига, истраживача и трагалаца за инкунабула-ма, проистекло је њихово размишљање о класичној књизи као ненадмашивом савршенству, попут точка.

Култ писане странице, а касније и саме књиге, стар је колико и писмо. Било да се њен проналазак везује за појаву првих кодекса (приближно 2. век наше ере) или за још древније свитке папируса, књига је својеврсна одисеја духа која у себи крије знања и сањарије људског рода још од доба када је постао способан да пише о себи.


ПО

ГЛ

ЕДТоком свог дугог и неретко мучног хода кроз историју, књига се суочавала

са разним, често кобним опасностима - цензуром, незнањем, глупошћу, инкви-зицијом, аутодафеом, немаром, непажњом, пожарима...

Разматрања о књигама које су преживеле ревност њихових уништитеља представљају окосницу ових разговора - да ли су читаве колекције књига, слика, филмова, стрипова и уметничких предмета, ишчезлих у пламену или услед обич-ног немара, најбољи део огромне заоставштине претходних векова или, можда, најгори? Да ли је сачувано грумење злата или безвредна шљака? Еурипид, Софокле и Есхил сматрају се највећим грчким трагичарима, али их Аристотел у својој Пое-тици, наводећи имена најчувенијих писаца, нигде не спомиње. Да ли је оно што је изгубљено било боље, репрезентативније за грчку драму од онога што је сачувано?

Ово присећање на светле и мрачне тренутке књиге несумњиво ће пробу-дити носталгију чак и власника е-књига.

Прво поглавље својим насловом Књига неће умрети јасно сугерише сушти-ну и правац ових сјајних разговора о достојанству и ауторитету књиге у којима два врсна интелектуалца уз обиље информација скоковито шетају кроз историју

људске цивилизације - књижевност, фи-лозофију, уметност, филм, стрип, теле-визију, закључујући да је „књига попут кашике, чекића, точка или маказа. Када сте их једном измислили, не можете их учинити бољим“.

У наредном поглављу Нема ничег непостојанијег од трајних носилаца запи-са разматрају се карактеристике дискета, касета и CD ROM-ова, којих смо се у међувремену већ одрекли, а од којих се очекивало да ће трајно похранити ин-формације и наша лична сећања. Данас, када се изуми смењују великом брзином, застаревајући за највише двадесет година, тзв. „трајни носиоци записа“ губе своју употребљивост јер се непрестано усавр-шавају и апарати за њихово ишчитавање. Крхкост савремених носилаца записа потхрањује и податак да још увек можемо да читамо инкунабуле, штампане пре пет векова, док, „са друге стране, више не можемо да читамо, па чак ни да видимо, текст уписан на некој дискети или CD ROM-у, старом једва неколико година – осим ако у подруму нисмо сачували старе рачунаре“.



ОГ

ЛЕ

Д Кокошкама је требао читав век да науче да прелазе преко друма, али се њихова врста ипак прилагодила новим саобраћајним приликама. Али, човек не располаже тим временом за овладавање технолошким иновацијама које би (или не би) могле да нас одврате од читања књига. Ипак, ма колико савремена, данашња оруђа за ишчитавање су непостојанија од инкунабула које се чудесно опиру зубу времена.

Данашњи USB прикључци и други начини складиштења информација које се потом могу носити са собом у суштини нису изум новог доба. Крајем 18. века аристократе су приликом дужих путовања у малим коферима носиле своје покретне библиотеке, те су у свакој прилици на дохват руке имали тридесетак или четрдесетак књига џепног формата. Те мале, приручне библиотеке се, наравно, нису могле мерити гигабајтовима, али принцип је био исти.

Мада се у свету знања одвија перманентна и све убрзанија револуција, неке техничке новине, као што су књиге, нису се мењале. Како духовито запажа Еко, „могли бисмо ту да додамо и бицикл, па чак и наочаре; да не говоримо о алфабетском писму. Када се једном достигне савршенство, немогуће је ићи даље“.

Да ли је заиста битно Навести имена свих учесника битке код Ватерлоа? У овом поглављу разматра се двојака функција културе, као индивидуалног и колективног памћења – чување извесних података и потискивање у заборав информација од којих немамо користи и „које нам само непотребно оптерећују мозак“. Еко културу сматра „гробљем заувек ишчезлих књига и других објеката“, јер се извесних остатака прошлости прећутно одричемо, дакле и уклањамо их, док се поједини елементи ове културе стављају у неку врсту замрзивача како би се сачували за будућност: „Архиве и библиотеке су ледаре у које похрањујемо памћење, у жељи да културни простор растеретимо читаве те збрке речи, не одричући је се притом. Уколико нам срце то зажели, у будућности ћемо увек моћи тамо да се вратимо.“

Проблем доступности силног обиља разнородних и противречних ин-формација које се без икакве контроле објављују на Интернету разматра се у поглављу Освета изопштених. Интернет пружа тек грубу информацију, најчешће не примењујући никакву дистинкцију, не наводећи изворе и не распоређујући податке по некој хијерархији. Будући да све културе врше властиту тријажу, го-ворећи нам шта би требало сачувати, а шта заборавити, Каријер сматра да нам је „потребно, дакле, неко сидриште, или барем неколико поузданих репера, пре него што се отиснемо на узбуркани океан знања“.

У овом занимљивом и поучном дијалогу са прошлошћу Каријер и Еко говоре не само као писци, већ и библиофили који су велики део времена и новца посветили сакупљању ретких и скупоцених књига, вођени специфичном логиком - Свака данас објављена књига је постинкунабула. Говорећи о инкунабулама, свим књигама штампаним од изума штампарије до ноћи 31. децембра 1500. године, и библиофилским раритетима у сопственом власништву, које су на разне необичне начине задобиле додатну вредност, показују да се преко историје књиге може реконструисати историја цивилизације.


ПО

ГЛ

ЕДКњиге које су по сваку цену хтеле да стигну до нас су примерци појединих

књига за којима су Каријер и Еко, из жеље да комплетирају дела неког писца или обогате збирку одређене тематике, трагали са великом упорношћу, мину-циозно и детективски. Књиге за чије постојање знамо, али их нико није видео нити прочитао, непозната ремек-дела која ће заувек остати непозната, рукописи непроцењиве вредности, отуђени или похрањени у дубини неке пећине скоро хиљаду година... Неке од њих тврдоглаво су хтеле да опстану, како би нам једног дана искрсле пред очима...

Врло је интересантан став и да Наше знање о прошлости дугујемо кретени-ма и глупацима, или острашћеним противницима, будући да Еко сакупља само књиге које имају везе са погрешним идејама и заблудама, као најбољи доказ да те књиге не могу послужити као неспорна сведочанства, али да, чак и кад лажу, казују нешто о прошлости...

Ништа неће стати на пут таштини, јер прошлост до нас стиже изви-топерена на све могуће начине, а нарочито када у преношење знања о њој умеша прсте људска глупост. Мада култура воли да памти само своје стваралачке врхун-це, занемарујући све оно што јој не служи на част, у овом поглављу изложени су управо такви примери – још једна забавна и необична страница из историје књиге.

Као верни заљубљеници у људску глупост, Каријер и Еко у поглављу Похва-ла глупости описују своју заједничку страст према ономе што одсликава људска ограничења и несавршеност. Током вишегодишњег истраживања глупости, помно ишчитавајући искључиво лоше књиге, наилазили су на праве ризнице оваквих наслова у библиотекама, о којима говоре са мноштвом занимљивих и духовитих примера и опаски.

Отежавајући или чинећи неизводљивим неке видове цензуре, Интернет ће несумњиво учинити немогућом damnatio memoriae, какву су практиковали стари Римљани. Damnatio memoriae састојала се у томе да се, гласањем у Сена-ту, неко посмртно осуди на мук, на заборав. Његово име се брисало из јавних докумената, уништаване су статуе са његовим ликом, или је, пак, проглашаван несрећним дан његовог рођења. Међутим, понекад долази и до парадокса да дело или човек, осуђени на ћутање, управо услед тог мука на крају успевају да остану упамћени. Са оваквим играма судбине упознаје нас поглавље Интернет или damnatio memoriae.

Међу најстрашнијим цензорима у историји књига, посебно место свакако припада ватри. Случајни пожари или хотимична спаљивања пратила су књигу од самог почетка, те је немогуће набројати све библиотеке које су ишчезле у пламену. Палитељи библиотека из античког доба могли су се надати да ће заувек уништити рукописе који су се у њима налазили. Али, после изума штампарије, тако нешто је постало немогуће, модерне ломаче су обесмишљене, те могу имати само симболичко значење, о чему говори поглавље Цензура ватром.

У поглављу Све оне књиге које нисмо прочитали, кроз које провејава опти-мизам према будућности читања, разматра се одговор на питање – како говорити о књигама које нисмо прочитали. Библиотека се не састоји нужно од књига које



ОГ

ЛЕ

Д смо прочитали или ћемо их једном прочитати, већ од књига које можемо или бисмо могли да прочитамо – па макар их никада не прочитали.

Књиге на олтару и књиге у „Паклу“ је поглавље о религијама утемељеним на Књизи, у друштвима која су књигу уздигла на својеврстан олтар – јудаизму, хришћанству, исламу, хиндуизму... Такође, књига може бити талисман, али и средство враџбина, док су се, на пример, Инке, у недостатку писма, користиле везицама са чворовима, такозваним кипуима.

Каријер наводи речи једног свог пријатеља који „пореди књиге са топлим крзном. Он осећа да га књиге греју и пружају му заклон. Штите га од грешака, од неизвесности, па и од мраза. Бити окружен свим погледима на свет, свим осећањима, целокупним знањем и свим могућим заблудама, даје вам осећај сигурности и утехе. У окриљу библиотеке никада вам неће бити зима. У сваком случају, бићете заштићени од леденог даха незнања“.

Као важни, истакнути су и амбијент саме библиотеке, распоред књига на полицама, а посебно је занимљиво оно што је речено о „Паклу“ библиотека – месту где се одлажу књиге које су, премда поштеђене спаљивања, склоњене на страну како би се могући читаоци заштитили од њиховог лошег утицаја...

На питање Шта урадити са библиотеком после своје смрти? Каријер и Еко одговарају у закључном поглављу ове несвакидашње књиге чији је наслов уједно и њена главна порука.

„Здушно исказујући поштовање књизи и свим књигама одреда - онима које су нестале, онима које нисмо прочитали и онима које не би ни требало чита-ти“, Жан-Клод Каријер и Умбето Еко показали су како је савремене технологије уопште нису обесмислиле. Књиге се више не пишу искључиво за елиту. Ако су понекад и приморане да се надмећу са другим, све заводљивијим и савршенијим носиоцима записа, оне ипак пружају жилав отпор и доказују како ништа не може да их замени: „Стога, пожелимо добродошлицу таблама за цртање и периферним уређајима за ишчитавање који нам посредством екрана омогућавају приступ универзалној библиотеци, убудуће дигитализованој.“

Књигу Не надајте се да ћете се решити књига, која је убрзо доживела и друго српско издање, са француског је превео Миодраг Марковић, а издали су Бранко Кукић и „Градац К“ 2011. године, као 73. наслов у реномираној едицији „Алеф“.

Представљање оба издања организовала је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку 29. марта 2012. године у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, у оквиру програма 49. „Дисовог пролећа“ (Чачак, 9. март-1. јун 2012). О књизи су говорили Милан Влајчић, Сања Домазет и Бранко Кукић, а програм је водила мр Маријана Матовић, библиотекар саветник.

НАТАША ПОПОВИЋ, 1970-Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

ЗАУВЕК У ЗАВИЧАЈУ

(Оливера Недељковић, Светиљка за Александра Ристовића : прилози за биобиблиографију. – Чачак : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2012)[1]

Данас, када се чини да се брже него икада смењују дан и ноћ, дневна и веш-тачка светлост, постоји оправдана забринутост колико ће уопште важног остати упамћено, а да не отпутује у заборав и падне као сенка мимо нас без икаквих последица по своју вредност, баш као када искључимо лампу и утонемо у сан. Одолети неважном и препознати узвишено и надахнуто у мешавини изопште-них вредности и пољуљаних друштава, чији смо и сами део, непрекидна је борба Едиције Завичајна библиографија, која по 17. пут, у времену помањкања смисла за ред, успорава ток и зауставља се пред садржински важним детаљима живота.

Виши библиотекар Завичајног одељења Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, и сама песник и писац, Оливера Недељковић своје вишего-дишње истраживање живота и стваралаштва завичајног књижевника Александра Ристовића (1933-1994) заокружује објављивањем прилога за биобиблиографију, обједињених под насловом Светиљка за Александра Ристовића.

Прикупљање биобиблиографских прилога, њихова обрада и систематиза-ција, као и сам начин настанка биобиблиографије, која обухвата период од првих објављених текстова Александра Ристовића до краја 2011. године, приказани су у уводном делу публикације. Све библиографске јединице пописане су de visu, према стандардима ISBM(M), ISBD(CP) и ISBD(NBM), комбиновањем алфабетског и хронолошког принципа.

[1] Приказ биобиблиографије Светиљка за Александра Ристовића настао је на основу рукописа, а сама публикација је у процесу штампе [прим. ур.].

ПОГЛЕД

УДК: 012 Ристовић А. (049.32) 82:929 Ристовић А. (049.32)


НАТАША ПОПОВИЋП

ОГ

ЛЕ

Д Александра Ристовића, рођеног у Чачку 1933. године, професора књи-жевности, некада уредника београдских издавачких кућа „Младо поколење“ и „Нолит“, преводиоца поезије са француског језика, аутора бројних читанки за основну школу, на крају добитника Нолитове, Змајеве и Дисове награде, те књи-жевног признања Бранкo Миљковић, упознајемо смењивањем слика из албума и његових стихова:

Све што сам написао, могу рећи, има мој аутобиографски карактер.А и како би било другојачије код песника.Сазнање о томе колико је песник Александар Ристовић осећао приро-

ду, љубав и завичај, волео живот и породицу, исијавао и истрајавао да их из дубине песничке душе, служећи се најискренијим речима, дајући им смисао од којег су, како у Одсјају једног свог стиха каже, узмицале, све тежећи јеном значењу и колико је искрене поезије за живота написао, дугујемо неуморном истраживачу-библиографу, који ово, свакако, обимно дело пописује у две ве-лике библиографске целине: Стваралаштво и Литература о стваралаштву Александра Ристовића.

На 138 страна разврстано је чак 775 библиографских јединица, смерница, путоказа или, прецизније, правих водича ка свим насловима Александра Ристо-вића и оних о њему. Стваралаштво, приказано кроз монографске публикације, обухвата 476 библиографских јединица. Свака од укупно 28 библиографских јединица садржи појединачне наслове песама Александра Ристовића. Библиог-раф затим прати заступљеност поезије овог ствараоца кроз антологије, зборнике и друге монографске публикације, бележећи при том 51 јединицу. Следе проза и есеји, књижевна критика, прикази и оцене са 31 библиографском јединицом. Прилози у серијским публикацијама су наставак праћења, увида и сустизања свих објављиваних стихова Александра Ристовића. Растанак, Помирење, Провинција, Толико чистих страница, толико слободног простора само су неки од наслова побројаних међу 182 библиографске јединице. Проза, есеји, беседе, интервјуи, анкете броје 81 јединицу.

Библиографија даје осврт и на значајан приређивачки рад Александра Ристовића. Обрађујући бајке и приче, приређујући читанке, аутор се није заус-тављао у свом писању и стварању.

Као познавалац француског језика, био је посвећен и превођењу Преве-ра, Бодлера, Кампања и других француских књижевника, што је библиографу отворило простор за још 21 библиографску јединицу, пописану у поглављу Преводилачки рад.

Да стваралаштво Александра Ристовића није остало незапажено од стране критичара и еминентних познавалаца поезије, предочава, такође, бројна литера-тура написана о њему. Певање и мишљење, Гротеска, Између идиле и трагедије, Поезија време будуће и многи други радови, а има их укупно 268, пропраћени су увидом у монографске и серијске публикације, енциклопедије, лексиконе и друге библиографије.

ЗАУВЕК У ЗАВИЧАЈУ

ПО

ГЛ

ЕДДео публикације припада текстовима написаним о Александру Ристовићу

са укупно 26 библиографских јединица, док је последње поглавље посвећено некњижној грађи, сачуваној у Завичајном одељењу Градске библиотеке „Вла-дислав Петковић Дис“.

Библиографија је употпуњена именским и регистрима наслова листова и часописа, што све заједно будућем истраживачу олакшава увид у свако дело Александра Ристовића.

Песнику у част, Градска библиотека у Чачку одржала је 22. априла 2010. године Научни скуп под називом Поезија Александра Ристовића и у зборнику публиковала радове са овог скупа.

Пратећи овај обиман библиографски попис, сачињен de visu, са књигом у руци и уз консултовање свих доступних извора, библиограф нас упознаје не само са суштином стваралаштва Александра Ристовића, већ расветљава предмет његовог целокупног интересовања и, добрим делом, његовог живота, што још једном потврђује да библиографије нису само алфабетски и хронолошки уређени низови, већ сведочанства постојања и трајања њихових стваралаца.

Александар Ристовић преминуо је 1994. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, па ипак, захваљујући свој прикупљеној грађи која ће, како библиограф наглашава, временом бити и допуњавана, неће остати заборављен у свом завичају.

Библиографија која почиње стиховима Мале лампе, завршава се у истом тону:

Заиста мало треба чинити да дан прође лепо,поручује овај завичајни песник нагнут над својим стиховима, као и библи-

ограф посвећен његовој литератури, неретко под светлошћу своје собне лампе.


НАТАША ПОПОВИЋП

ОГ

ЛЕ

Д

У редакцији ”Нолита”: Иван В. Лалић, Милош Стамболић, Никола Бертолино, Симон Симоновић, Милица Николић, Александар Ристовић, Јован Христић (стоје),

Драган Поповић, Слободан Ђорђевић, Душан Пајин и Мирјана Стефановић (седе)

Учесници Нучног скупа посвећеног делу Александра Ристовића, одржаног 22. априла 2010. године у Чачку у оквиру 47. „Дисовог пролећа“: Милан Алексић, Горан Коруновић, Бојана Стојановић Пантовић, Саша Радојчић, Бојан Чолак, Ана Ристовић, Радивоје Микић, Соња Веселиновић,

Ранко Симовић, Виолета Јовановић, Предраг Ћурчић (стоје слева надесно), Милета Аћимовић Ивков и Даница Оташевић (у доњем реду)

МАРИЈА ОРБОВИЋ, 1948-Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

Прилози за чачанску библиографијуИздавачко-штампарска продукција 2011.

1. АГЕЈЕВ, М. 4444Roman sa kokainom / M. Agejev ; preveo sa ruskog Milivoje Jovanović ; pogovori Zoran Đinđić, Milivoje Jovanović. - Čačak : Gradac K, 2011 (Beograd : Službeni glasnik). - 216 str. ; 19 cm. - (Fata Morgana)

2. АЛЕКСИЋ, Весна 88888Звезда ругалица : роман за децу и такозване одрасле / Весна Алексић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 118 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Звездане године / [Пчелица] ; књ. бр. 1)

3. АЛЕКСИЋ, Звонко 88888Excel 2010 : brzo i lako / Zvonko Aleksić. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - X, 167 str. : ilustr. : 20 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 452. Edicija Kompjuter u džepu)

4. АЛЕКСИЋ, Звонко 88888Illustrator CS5 : brzo i lako / Zvonko Aleksić. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - VI, 123 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 456. Edicija Kompjuter u džepu)

5. АЛЕЧКОВИЋ, Мира 88888Збогом велика тајно / Мира Алечковић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 176 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 12)

6. АНЂЕО љубави : антологија српске љубавне поезије / [приредио] Димитрије Јовановић ; [илустрације Гистав Доре]. - 3. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : АЂ комерц). - 222 стр. : илустр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 5)

БИБЛИОГРАФИЈА

УДК: 015(497.11 Чачак) ”2011” 016:655.4/.5(497.11) ”2011”


МАРИЈА ОРБОВИЋБ

ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 7. АНУФРИЈЕВ, Ана Д. 88888Пословна економија / Ана Д. Ануфријев. - Чачак : Висока пословна школа струковних студија, 2011 (Београд : Чугура принт). - VI, 253 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cm

8. БАБИЋ, Снежана 88888Пчелица крај воде / Снежана Бабић и Горан Марковић ; илустровао Мијат Мијатовић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 23 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Пчелица у природи : едукативне сликовнице за децу)

9. БАБИЋ, Снежана 88888Пчелица на ливади / Снежана Бабић и Горан Марковић ; илустровао Мијат Мијатовић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 23 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Пчелица у природи : едукативне сликовнице за децу)

10. БАБИЋ, Снежана 88888Пчелица у шуми / Снежана Бабић и Горан Марковић ; илустровао Мијат Мијатовић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 23 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Пчелица у природи : едукативне сликовнице за децу)

11. БАЈОВИЋ, Ивана 88888Саобраћајна почетница / Ивана Бајовић и Катарина Дмитрић ; [илустра-ције Мијат Мијатовић]. - 2- изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 26 стр. : илустр. ; 29 cm. - (Желимо да научимо)

12. БАЛЗАК, Оноре де 88888Serafita / Onore de Balzak ; prevela sa francuskog Aleklsandra Mančić ; pogovor Henri Miler. - Čačak : Gradac K, 2011 (Beograd : Službeni glasnik). - 218 str. ; 21 cm. - (Fata Morgana)

13. БАРИ, Џејмс Метју 88888Петар Пан / Џејмс Метју Бари ; превео Александар В. Стефановић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 172 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 17)

14. БАУМ, Лајман Френк 88888Чаробњак из Оза / Л. Френк Баум ; превела Мирјана Живковић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 149 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 15)

15. БАУМАН, Ан-Софи 88888Диносауруси / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Мари Поасно ; пре-водиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

16. БАУМАН, Ан-Софи 88888Диносауруси / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Мари Поасно ; [пре-водиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

Прилози за чачанску библиографију

БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА17. БАУМАН, Ан-Софи

88888Земља / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Франсоа Пенишу ; [пре-водиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

18. БАУМАН, Ан-Софи 88888Земља / Ан-Софи Бауман ; илустрације Жан-Франсоа Пенишу ; [пре-водиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

19. БАУМАН, Ан-Софи 88888Пирати / Ан-Софи Бауман ; илустрације Микаел Велпли и Оливије-Марк Надел ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

20. БАУМАН, Ан-Софи 88888Пирати / Ан-Софи Бауман ; илустрације Микаел Велпли и Оливије-Марк Надел ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)

21. БИРГЕР, Готфрид Аугуст 88888Чудновати доживљаји барона Минхаузена / Готфрид Аугуст Биргер ; превео и за децу обрадио Живојин Вукадиновић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 76 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 12)

22. БИСЕРНИЦА : зборник литерарних радова ученика и наставника ОШ „Танаско Рајић“ Чачак / [уредници Десимир Пауновић ... и др.]. - Чачак : Основна школа „Танаско Рајић», 2010 ([2011] ; Чачак : Бајић). - 129 стр. : илустр. ; 21 cm

23. БЛАГОЈЕВИЋ, Даница 88888Вапај из дубине / Даница Благојевић. - 1. изд. - Чачак : Д. Благојевић, 2011 (Чачак : Copy xerox). - 76 стр. : илустр. ; 20 cm

24. БЛАГОЈЕВИЋ, Даница 88888Све бисмо за осмех дали / Даница Благојевић ; [илустрације Немања Ерић и Даница Благојевић]. - 1. изд. - Чачак : Д. Благојевић, 2011 (Чачак : Copy xerox). - 125 стр. : илустр. ; 20 cm

25. БЛАГОЈЕВИЋ, Добривоје 88888Горња Горевница са 16 воденица и једном ваљалицом / Добривоје Бла-гојевић Блажо. - Чачак : Д. Благојевић, 2011 (Чачак : Copy xerox). - 72 стр. : фотог. ; 20 cm

26. БРАЛОВИЋ, Љиљана 88888Приче испод ожиљака : приче / Љиљана Браловић. - Чачак : Легенда,



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 2011 (Севојно : Графичар). - 173 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 94)

27. БРАЧИКА, Никола, 888881950-Менаџмент информациони системи / Брачика Никола. - Чачак : Висока пословна школа струковних студија, 2011 (Београд : Чугура принт). - IV, 235 стр. : граф. прикази, табеле ; 24 cm

28. БРКОВИЋ, Алекса Д. 88888Razvojna psihologija / Aleksa D. Brković. - Čačak : Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, 2011 (Čačak : Svetlost). - 429 str. : ilustr. ; 25 cm

29. ВАНДЕВИЛ, Ањес 88888Дивље животиње / текст Ањес Вандевил ; илустрације Еманиел Етјен ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

30. ВАНДЕВИЛ, Ањес 88888Дивље животиње / текст Ањес Вандевил ; илустрације Еманиел Етјен ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)

31. ВАНДЕВИЛ, Ањес 88888Људско тело / текст Ањес Вандевил ; илустрације Венсан Депланш ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

32. ВАНДЕВИЛ, Ањес 88888Људско тело / текст Ањес Вандевил ; илустрације Венсан Депланш ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)

33. ВАНДЕВИЛ, Ањес 88888Сеоско имање / текст Ањес Вандевил ; илустрације Марсел Женест ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 3-6 година)

34. ВАНДЕВИЛ, Ањес 88888Сеоско имање / текст Ањес Вандевил ; илустрације Марсел Женест ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА35. ВАСОВИЋ, Драгана

88888Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из математике / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm + прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)

36. ВАСОВИЋ, Драгана 88888Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из математике / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 10. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm + прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)

37. ВАСОВИЋ, Драгана 88888Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из света око нас / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm + прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)

38. ВАСОВИЋ, Драгана 88888Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из света око нас / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 10. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm + прилог ([2] стр. са налепницама) + прилог ([1] лист за изрезивање)

39. ВАСОВИЋ, Драгана 88888Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из српског језика / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 9. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ; 30 cm + налепнице ([1] пресавијен лист) + Диплома из мале школе([1] лист)

40. ВАСОВИЋ, Драгана 88888Пчелица у вртићу [1] : радна свеска за предшколце из српског језика / Драгана Васовић и Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 10. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ; 30 cm + налепнице ([1] пресавијен лист) + Диплома из мале школе([1] лист)

41. ВЕЛИЦКИ, Никола 88888Никола Велицки : графике. - Чачак : Дом културе, 2011 (Чачак : Графички центар). - 1 пресавијен лист (4 стр.) : илустр. ; 23 cm

42. ВЕЛИЧКОВИЋ, Владе ADA tablice u ishrani dijabetičara / Vlade Veličković ; [fotografije Nevena Veličković]. - 1. izd. - Čačak : Medicinska knjiga, 2011 (Beograd : Cicero). - 65 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Dijabet ; 4)

43. ВЕЛИЧКОВИЋ, Владе 88888Ishrana i kuvar za dijabetičare. 3, Kompletan jelovnik sa načinom pripreme za proleće i leto : glikemijski indeksi, antioksidansi, slatkiši, zaprške i sosovi / Vlade



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА Veličković ; [fotografije Nevena Veličković]. - 1. izd. - Čačak : Medicinska škola, 2011 (Beograd : Cicero). - 65 стр. : ilustr. ; 24 cm

44. ВЕЛИЧКОВИЋ, Владе 88888Кувар за дијабетичаре. 2, Исхрана у посту : промените повремено начин исхране : пост ће вам просветлити душу и олакшати тело / Владе Величковић. - 1. изд. - Чачак : Медицинска књига, 2010 (Београд : Cicero). - 65 стр. : илустр. ; 24 cm

45. ВЕЛИЧКОВИЋ, Ивана 88888Чаробни врт детињства / Ивана Величковић ; [илустрације Ненад Ерић]. - 1. изд. - Чачак : Медицинска књига, 2011 (Чачак : Штампарија Бајић). - 68 стр. : илустр. ; 21 cm

46. ВЕЉОВИЋ, Алемпије 88888Menadžment informacioni sistemi / Alempije Veljović, Miroslav Radojičić, Jasmina Vesić. - Čačak : Tehnički fakultet, 2011. - 189 str. : ilustr. ; 24 cm

47. ВЕЉОВИЋ, Алемипије 88888Uvod u informacione sisteme i baze podataka / Alempije Veljović. - Čačak : Tehnički fakultet, 2011 (Vrnjačka Banja : SaTCIP). - 180 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

48. ВЕНЕЦУЕЛАНСКЕ народне бајке / избор, обрада и поговор Загорка Лилић ; [илустрације Радомир Изгаревић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 158 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Бајке древних народа ; књ. бр. 4)

49. ВЕРН, Жил 8888820000 миља под морем / Жил Верн ; превео Бора Грујућ. - 3. - изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 305 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библи-отека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 8)

50. ВЕСЕЛИНОВИЋ, Јанко 88888Хајдук Станко / Јанко Веселиновић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 415 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 3)

51. ВИЛИЈАМС, Марша 88888Илијада и Одисеја / препричала и илустровала Марша Вилијамс ; [пре-водилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - 37 стр. : илустр. ; 32 cm

52. ВИЛИЈАМС, Марша 88888Нојева барка и друге библијске приче / препричала и илустровала Марша Вилијамс ; [преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - 37 стр. : илустр. ; 32 cm

53. ВИЛИЈАМС, Марша 88888Трипут ура за проналазаче! / написала и илустровала Марша Вилијамс


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА; [преводилац Горан Капетановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - 37

стр. : илустр. ; 32 cm54. ВУЈОВИЋ, Драгољуб

88888Школа у Парменцу : 1936-2011 / Драгољуб М. Вујовић. - 1. изд. - Нови Сад : Кућа добре књиге, 2011 (Чачак : Сито принт). - 416 стр. : илустр. ; 24 cm

55. ВУЧКОВИЋ, Светлана 88888Скривени извор / Светлана Вучковић. - Чачак : Штампарија Бајић, 2011 (Чачак : Бајић). - 101 стр. ; 21 cm

56. ВУКОВИЋ, Чедо 88888Летилица професора Бистроума / Чедо Вуковић. - 1. изд. - Чачак : Пче-лица, 2011 (Чачак : Светлост). - 109 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Маштарије / [Пчелица] ; књ. бр. 2)

57. ГАЉАК, Илија 88888Poslovno pravo / Ilija Galjak, Ana Opačić. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čugura print). - 276 str. ; 24 cm

58. ГИМНАЗИЈА (Чачак) 88888Годишњи извештај Гимназије Чачак / [одговорни уредник Ана Ранђић]. - Чачак : Гимназија, 2011 (Чачак : Графика Јуреш). - 231 стр. : илустр. ; 20 cm

59. ГЛАВОЊИЋ, Милован М. 88888Priručnik za ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija : inženjersko-tehnički priručnik / Milovan M. Glavonjić, Milan B. Erić. - Beograd : Midvej MGV ; Čačak : Erić E.G. inženjering, 2011 (Čačak : Svetlost). - 181 str. : ilustr. ; 24 cm

60. ГЛЕДФЕЛТЕР, Дони 88888AutoCAD 2011 i AutoCAD LT 2011 : zvanični priručnik Autodeska / Donnie Gladfelter ; [prevod Dragan Mišić]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - XXIV, 983 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 453)

61. ГОГОЉ, Николај Васиљевич 88888Тарас Буљба / Николај Васиљевич Гогољ ; превео Милован Ђ. Глишић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 153 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Времеплов / [Пчелица, Чачак] : књ. бр.9)

62. ГОГОЉ, Николај Васиљевич 88888Ревизор / Николај Васиљевич Гогољ ; превео Јован Максимовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 127 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе / [Пчелица, Чачак] : књ. бр. 9)

63. ГОЛДСМИТ, Мајк 88888Звезде и планете / Мајк Голдсмит ; [илустрације Крис Мур, Алекс Панг ; превео Капетановић Горан]. - Београд : Пчелица, 2011 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 64. ДАМЊАНОВИЋ, Предраг 88888Маркетинг и односи с јавношћу / Предраг Дамњановић. - 2. допуњено изд. - Чачак : Висока пословна школа струковних студија, 2011 (Београд : Чугура принт). - 278 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cm

65. ДАНИ доктора Мишовића (2011, Чачак) 88888Urgentna stanja u medicini : kardiovaskularne bolesti i komplikacije / Dani doktora Mišovića, Čačak, 28. i 29. oktobar 2011. godine ; [organizatori] Podružnica Srpskog lekarskog društva Čačak…[et al.] ; [uredništvo Nada Lazović, Gordana Marić Milošević, Biljana Jaćimović]. - Čačak : Podružnica Srpskog lekarskog društva, 2011 (Čačak : Grafički centar). - 37 str. ; 24 cm

66. ДЕДИЋ, Смиљана 88888Поглед у небо / Смиљана Дедић. - Чачак : Легенда, 2011 (Жича : Кварк). - 89 стр. : ауторкина слика ; 18 cm. - (Библиотека Вртешка модерне ; књ. бр. 19)

67. ДЕЈВИС, Кејт 88888У старом Египту / Кејт Дејвис ; илустровао Алфредо Бели ; [преводилац Горан Капетановић]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - [30] стр. : илустр. ; 26 x 26 cm. - (Едиција Замислите децо)

68. ДЕЛИЋ, Блага 88888English for Business Studies / Blaga Delić. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čuguraprint). - 129 str. : ilustr. ; 24 cm

69. ДЕЧЈИ мајски салон (28 ; 2011 ; Чачак) 88888Ја имам право на свој свет / 28. дечји мајски салон, [24. мај - 24. јун 2011.] ; [аутор каталога и изложбе Делфина Рајић ; фотографије Марко Бојовић]. - Чачак : Народни музеј, 2011 (Чачак : Графички центар). - 34 стр. : илустр. ; 22 x 22 cm

70. ДИМИТРИЈЕВИЋ, Владимир 88888Прећутана Србија / Владимир Димитријевић. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : АЂ комерц). - 345 стр. ; 18 cm. - (Библиотека Светиње)

71. ДОБРИЧИЋ, Милан 88888Трансформатори : збирка решених задатака / Милан Добричић, Мирослав Бјекић, Марко Росић. - Чачак : Висока школа техничких струковних студија, 2011 (Чачак : Висока школа техничких струковних студија). - 144 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Едиција Академија / Висока школа техничких струковних студија ; књ. 29)

72. ДРУШТВО уметника Зограф : 80 година од прве изложбе друштва уметника Зограф / [текстови Жана Гвозденовић ... [и др.] ; уредник каталога Жана Гво-зденовић]. - Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја, 2011 (Чачак : Светлост). - 156 стр. : илустр. ; 16 x 16 cm

73. ЂАЛОВИЋ, Радун В. 88888Братство Ђаловића : од Медуна до Соколовца : 1550-2010 / Радун В. Ђаловић ; [консултанти Јанко С. Ђаловић, Радуле М. Ђаловић, Мишко Г.


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈАРовчанин ; фотографије Радун В. Ђаловић, Мишко Г. Ровчанин]. - Београд :

Визартис, 2011 (Чачак : Светлост). - 606 стр. : илустр. ; 24 cm.74. ЂУКИЋ, Драгутин А.

88888Sanitarna mikrobiologija zemljišta / Dragutin A. Đukić, Vsevolod T. Jemcev, Leka G. Mandić. - Čačak : Agronomski fakultet, 2011 (Novi Sad : Budućnost). - 502 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

75. ЂУКИЋ, Радисав Д. 88888Proizvodni informacioni sistemi : praktikum / Radisav D. Đukić, Jelena R. Jovanović. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2011 (Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija). - 144 str. : tabele ; 30 cm. - (Edicija Akademija ; knj. 32)

76. ЂУКИЋ, Радисав Д. 88888Upravljanje proizvodnim procesima : praktikum / Radisav D. Đukić, Jelena R. Jovanović. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2011 (Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija). - 144 str. : tabele ; 30 cm. - (Edicija Akademija ; knj. 31)

77. ЂУКИЋ, Слободан 88888Збирка задатака из електронике / Слободан Ђукић. - Чачак : Технички факултет, 2011 (Чачак : Технички факултет). - 199 стр. : граф. прикази ; 25 cm

78. ЂУЛИЈАНО, Миреј 88888Francuskinje se ne goje : kuvar / Mirej Đulijano ; prevod Emina Pavlović. - Beograd : PortaLibris : CET, 2011 (Čačak : Svetlost). - 315 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Lica i naličja ; knj. br. 17)

79. ЖАРИЋ, Милорад 88888Животиње у шуми / [уредник Горан Марковић ; илустрације Милорад Жарић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, [2009] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Едиција сликовница за децу Хајде да бојимо --- / Пчелица, Чачак)

80. ЖЕНЕ, Жан 88888Dnevnik lopova / Žan Žene ; preveo sa francuskog Milan Komnenić ; pogovor Žan-Pol Sartr. - Čačak : Gradac K, 2011 (Beograd : Službeni glasnik). - 309 str. ; 19 cm. - Fata Morgana)

81. ЖИВАНИЋ, Јерослав М. 88888Teorija, proračun i konstrukcija univerzalnih motora / Jeroslav M. Živanić, Milić Đekić, Vladimir Ostraćanin. - Čačak : Tehnički fakultet, 2011(Kraljevo : Kvark). - VI, 135 str. : ilustr. ; 24 cm

82. ЖИЛОВИЋ, Драгутин 88888Рудине и Голово : од Чиготе до Глизе : хроника / Драгутин Жиловић, Симо Жиловић. - Златибор : С. Жиловић, 2011 (Чачак : Светлост). - 320 стр. ; 24 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 83. ЖИЛОВИЋ, Симо 88888Коло девет сестара : породична монографија / Симо Жиловић. - Златибор : С. Жиловић, 2010 [тј.] 2011 (Чачак : Светлост). - 87 стр. : илустр. ; 30 cm

84. ЗБИРКА решених задатака из електромоторних погона / Дојчило Сретеновић... [и др.]. - 2. допуњено и проширено изд. - Чачак : Висока школа техничких струковних студија, 2011 (Чачак : Висока школа техничких струковних сту-дија). - 135 стр. : граф. прикази ; 24 cm. - (Едиција Академија / [Висока школа техничких струковних студија, Чачак] ; књ. 34)

85. ЗЛАТНА петорка српске поезије за децу и младе : Змај, Радовић, Антић, Ерић, Попадић / [приредио и пропратне текстове написао] Љубомир Ћорилић. - Чачак : For you design, 2011 (Чачак : For you design). - 245 стр. : илустр. ; 21 cm

86. ЗРНЦА : антологија најкраће приче на српском језику : (од Гаврила Стефановића Венцловића до Маје Солар] / [приредили] Дејан Богојевић, Душан Стојковић. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : АЂ комерц). - 361 стр. ; 18 cm. - (Мала класична библиотека ; књ. бр. 23)

87. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир 88888Корњача и зец : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матије-вић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 24 cm. - (Басне у стрипу)

88. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир 88888Лав и миш : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матије-вић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 24 cm. - (Басне у стрипу)

89. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир 88888Лисица и гавран : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 24 cm. - (Басне у стрипу)

90. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир 88888Медвед и пчеле : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 24 cm. - (Басне у стрипу)

91. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир 88888Цврчак и мрав : по Лафонтену / препричали Горан Марковић и Бојана Матијевић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 24 cm. - (Басне у стрипу)

92. ИЗГАРЕВИЋ, Радомир 88888Чобанин и вук : по Езопу / препричали Горан Марковић и Бојана Матије-вић ; илустровао Радомир Изгаревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 15 стр. : илустр. ; 21 х 24 cm. - (Басне у стрипу)


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА93. ИЛИЋ, Милован М.

88888Preduzetništvo : teorija i praksa / Milovan M. Ilić. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čugura print). - 165 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

94. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике првог разреда основне школе : радна све-ска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 6. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 48 стр. : илустр. ; 30 cm

95. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике првог разреда основне школе : радна све-ска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 48 стр. : илустр. ; 30 cm

96. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике другог разреда основне школе : радна свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 54 стр. : илустр. ; 30 cm



99. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике III разреда основне школе : радна свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Коваче-вић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 14. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 68 стр. : илустр. ; 30 cm

100. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике III разреда основне школе : радна свеска са решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Коваче-вић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 15. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 68 стр. : илустр. ; 30 cm

101. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике III разреда основне школе : радна свеска са



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА решењима за додатни рад из математике / Мара Јанковић и Снежана Коваче-вић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 16. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 68 стр. : илустр. ; 30 cm

102. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике IV разреда основне школе : радна све-ска, збирка задатака и тестови са решењима за додатну наставу и матема-тичку секцију / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 16. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 84 стр. : илустр. ; 30 cm

103. ЈАНКОВИЋ, Мара 88888Математичарење : за ученике IV разреда основне школе : радна свеска, збирка задатака и тестови са решењима за додатну наставу и математичку секцију / Мара Јанковић и Снежана Ковачевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 17. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 84 стр. : илустр. ; 30 cm

104. ЈЕВТОВИЋ, Душко 88888Унутрашњи видици : [(роман)] / Душко Јевтовић. - 1. изд. - Чачак : Д. Јевтовић : Графика Јуреш, 2011 (Чачак : Графика Јуреш). - 509 стр. ; 21 cm

105. JEDU li Kinezi ljude / [priredjivači Predrag Crnković, Jovica Marčeta, Branislav Dimitrijević], fotografija Stela i Jovica Marčeta. - Leksand, Švedska : Vägskäl-Raskršća, [2011] (Čačak : Majstorović). - 142 str. : ilustr. ; 21 cm

106. ЈОВАНОВИЋ, Верка 88888Reinženjering poslovnih procesa na integrisanom univerzitetu / Verka Jovanović, Alempije Veljović. - Beograd : Univerzitet Singidunum ; Čačak : Tehnički fakultet, 2011 (Loznica : Mladost grupa). - 167 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

107. ЈОВАНОВИЋ, Војислав В. 88888Нељудске приче / Војислав В. Јовановић. - Чачак : Б. Кукић : Градац К, 2011, 2011 (Београд : Зухра). - 107 стр. ; 24 cm. - (Библиотека Бела лађа)

108. ЈОВАНОВИЋ, Војислав В. 88888Сократова смрт ; Епименид / Војислав В. Јовановић. - Чачак : Б. Кукић : Градац К, 2011 (Београд : Зухра). - 206 стр. ; 23 cm. - (Библиотека Лађа)

109. ЈОВИЋЕВИЋ Маџаревић, Добрила 88888Космички прозор / Добрила Јовићевић Маџаревић ; [илустрације Никола Маравић]. - Чачак : Д. Јовићевић Маџаревић, 2011 (Чачак : Светлост). - 70 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Посебна издања / [Д. Маџаревић])

110. ЈОВИЧИЋ, Бошко 88888Не погрешиш ли памети доћи нећеш : психологија личности / Бошко Јовичић. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Бајић). - 135 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Зрно соли ; књ. бр. 15)

111. ЈОВОВИЋ, Радојко 88888Споменица : век Учитељске школе у Крагујевцу : (1871-1971) / [Радојко Јововић, Милутин Милутиновић]. - Крагујевац : Удружење пензионисаних


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈАпросветних радника, 2009 (Крагујевац : Сквер). - 714 стр. : илустр. ; 25 cm

112. КАМПАЊ, Клод 88888Збогом мојих петнаест година / Клод Кампањ ; превела са француског Весна Цакељић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 215 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Избор ; књ. бр. 2)

113. КАФКА, Франц 88888Процес / Франц Кафка ; превела Вида Жупански-Печник. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 233 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библи-отека Класици за младе ; књ. бр. 12)

114. КЕЛИ, Карен 88888Дракула / Брем Стокер ; адаптација Керен Кели ; илустрације Јут Сајмон ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 112 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

115. КЕНТ, Питер 88888Технологија / Питер Кент ; [илустрације Себастијан Квигли]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28 cm

116. КЕТ КОЛАН, Џејми 88888Francuskinje ne spavaju same / Džejmi Ket Kolan; prevod Emina Pavlović. - Beograd : PortaLibris, 2011 (Čačak : Svetlost). - 183 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Lica i naličja ; knj. br. 18)

117. КИШ, Мирослав 88888Solarna joga : sangezing / Miroslav Kiš. - 2. izd. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 127 str. ; 21 cm

118. КНЕЖЕВИЋ, Слободан 88888Слободан Кнежевић, Бранка Кузмановић : трансформације : графика 2011. / [аутор изложбе и текста, author of the exibition ond the text Јулка Марин-ковић ; превод, translation Светлана Симеуновић ; фотографије, photographs Миленко Савовић]. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић», 2011 (Чачак : Тригон). - [16] стр. : илустр. ; 17 x 24 cm

119. КОВАЧЕВИЋ, Бранко 88888Фрагменти сећања / Бранко Ковачевић. - 1. изд. - Чачак : Огранак Вукове задужбине, 2011 (Чачак : Светлост). - 96 стр. : фотогр. ; 21 cm. - (Едиција Огранка Вукове задужбине у Чачку)

120. КОВАЧЕВИЋ, Милорад 88888Учимо шах / Милорад Ковачевић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 2. изд. - Чачак : Шчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)

121. КОВАЧЕВИЋ, Милорад 88888Учимо шах / Милорад Ковачевић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 3. изд. - Чачак : Шчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Желимо да научимо)



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 122. КОКС, Џојс 88888Microsoft Word 2010 : korak po korak / Jouce Cox i Joan Lambert ; [prevod Milan Čašić]. - Beograd : CET : PortaLibris, 2011 (Čačak : Svetlost). - XXIX, 493 str. : ilustr. ; 24 cm

123. КОМАДИНИЋ, Гроздана 88888Љубица : живот у љубав преточен / Гроздана Комадинић. - 1. изд. - Чачак : Огранак Вукове задужбине ; Гуча : Центар за културу, спорт и туризам Дра-гачево», 2011 (Чачак : Графика Јуреш). - 156 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Огранка Вукове задужбине у Чачку)

124. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за први разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 6. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm

125. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за први разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm

126. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за други разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 6. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm

127. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за други разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm

128. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за трећи разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 6. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm

129. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за трећи разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 c

130. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за четврти разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 6. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm

131. КОРАКСИЋ, Маја 88888Вежбалица : за четврти разред основне школе : [контролне вежбе] / Маја Кораксић. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА132. КОРАКСИЋ, Маја

88888Причаоница 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе : / Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm

133. КОРАКСИЋ, Маја 88888Причаоница 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе : / Маја Кораксић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 39 стр. : илустр. ; 30 cm

134. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 1 : радна свеска из математике : за први разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 24. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 56 стр. : илустр. ; 30 cm



137. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 2 : радна свеска из математике : за други разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 30. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm



140. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 29. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm

141. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 30. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 142. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 3 : радна свеска из математике : за трећи разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 31. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm

143. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 31. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm

144. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 4 : радна свеска из математике : за четврти разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 32. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm

145. КОРАКСИЋ, Мајa 88888Пчелица 1 : радна свеска из српског језика : за први разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 20. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 59 стр. : илустр. ; 30 cm

146. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 2 : радна свеска из српског језика : за други разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 27. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm



149. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 3 : радна свеска из српског језика : за трећи разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 26. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm




БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА152. КОРАКСИЋ, Маја

88888Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 27. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm

153. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 28. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm

154. КОРАКСИЋ, Маја 88888Пчелица 4 : радна свеска из српског језика : за четврти разред основне школе : / Маја Кораксић и Горан Марковић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 29. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр. ; 30 cm

155. КРЖИЋ, Маријо 88888Koraci do uspeha : praktičan vodič za promene / Marijo Kržić. - Beograd : PortaLibris : CET, 2011 ) Čačak : Svetlost). - 174 str. ; 20 cm.

156. КРИСТИЈАНА Ф. 88888Ми деца са станице Зоо / [испричала] Кристијана Ф. ; према магне-тофонским записима написали Кај Херман и Хорст Рик ; с предговором Хорста Е. Рихтера ; превела Сања Катарић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 295 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Избор / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 1)

157. КРИШТОФ, Агота 88888Juče / Agota Krištof ; preveo sa francuskog Jovica Aćin. - Čačak : Gradac K, 2011 (Beograd : Službeni glasnik). - 94 str. ; 21 cm

158. КРСТИЋ, Дејан 88888Вечити круг : појасеви етнолошке збирке Народног музеја у Зајечару / Дејан Крстић. - Зајечар : Народни музеј, 2011 (Чачак : Јуреш). - 113 стр. : илустр. ; 23 cm

159. КУКИЋ, Мирa 88888Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе / Мира Кукић, Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 15. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm

160. КУКИЋ, Мира 88888Природа и друштво 3 : радна свеска за трећи разред основне школе / Мира Кукић, Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 14. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm

161. КУКИЋ, Мира 88888Природа и друштво 4 : радна свеска за четврти разред основне школе / Мира Кукић, Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 12. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 72 стр. : илустр. ; 30 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 162. КУКИЋ, Мира 88888Свет око нас 1 : радна свеска за први разред основне школе / Мира Кукић, Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 13. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 60 стр. : илустр. ; 30 cm

163. КУКИЋ, Мира 88888Свет око нас 1 : радна свеска за први разред основне школе / Мира Кукић, Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 14. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 60 стр. : илустр. ; 30 cm

164. КУКИЋ, Мира 88888Свет око нас 2 : радна свеска за други разред основне школе / Мира Кукић, Милена Аћимовић ; [илустрације Милорад Жарић]. - 16. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 64 стр. : илустр. ; 30 cm



167. КУРТО, Сара 88888На пиратском броду / Сара Курто ; илустровао Бенџи Дејвис ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - [24] стр. : илустр. ; 25 x 25 cm. - (Едиција Замислите децо)

168. ЛАЗАРЕВИЋ, Вера Д. 88888Збирка решених задатака за математичке таленте / Вера Д. Лазаревић, Милан М. Лазаревић. - Чачак : Технички факултет, 2011 (Чачак : Светлост). - 164 стр. : илустр. ; 21 cm

169. ЛАМБ, Стејси 88888Боје : учимо уз стикере / илустрације Стејси Ламб; дизајн Кит Њуел; појмовник Се, Таплин. - Чачак : Пчелица, 2011 ([б. м. : б. и.]). - [16] стр., [8] листова са стикерима ; 28 cm

170. ЛАМБ, Стејси 88888Облици : учимо уз стикере / илустрације Стејси Ламб; дизајн Кит Њуел; појмовник Се, Таплин. - Чачак : Пчелица, 2011 ([б. м. : б. и.]). - [16] стр., [8] листова са стикерима ; 28 cm

171. ЛАНД, Фиона 88888Ква! Ква! / илустровала Фиона Ланд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - [12] стр. : илустр. у бојама ; 26 cm. - (Бебин додир)


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА172. ЛАНД, Фиона

88888Сањалица / [илустровала Фиона Ланд]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - [12] стр. : илустр. у бојама ; 26 cm. - (Бебин додир)

173. ЛАНД, Фиона 88888Боје : за бебе до 2 године / илустровала Фиона Ланд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - [12] стр. : илустр. у бојама ; 18 cm. - (Бебин додир)

174. ЛЕВАЈАЦ, Тихомир 88888Кад би живот уназад ишао илити демографске слике и прилике села Качулица / Тихомир Левајац. - Горњи Милановац : Графопринт, 2011 (Чачак : Слово). - 80 стр. : фотогр. ; 20 cm

175. ЛЕЈ, Кетрин 88888Пут у средиште земље / Жил Верн ; адаптација Кетрин Леј ; илустрације Ерик Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пче-лица, 2011 (Чачак : Светлост). - 116 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

176. ЛЕЈ, Кетрин 88888Рат светова / Херберт Џорџ Велс ; адаптација Кетрин Леј ; илустрације Ерик Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 111 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Ода-брани илустровани класици)

177. ЛЕКБЕРЈ, Камила 88888Проповедник / Камила Лекберј ; [преводиоци Александра Стаменко-вић, Бојана Злокапа]. - 1. изд. - Београд : Компјутер библиотека, 2011 (Чачак : Светлост). - 329 стр. ; 21 cm. - (Biblioteka Zoin vrt. Žensko pero ; br. knj. 444)

178. ЛЕТИЋ, Душко 88888AutoCAD Mechanical 2011 : CAD mašinskih elemenata i konstrukcija / Duško Letić, Eleonora Desnica, Branko Davidović. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - 1 knj. (razl. pag.) : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; 463) (Edicija CAD)

179. ЛЕТИЋ, Душко 88888Enciklopedija matematičkih konstanti / Duško Letić, Nenad Cakić, Branko Davidović. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - IV, 353 str, : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 464)

180. ЛЕТИЋ, Душко 88888Operacioni i projektni menadžment : kvantitativni moduli korišćenjem programa : MS Project 2010, Matchad Professional, MS Excel, Lingo, Lab, Transp / Duško Letić, Branko Davidović. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - 1 knj. (rzl. pag.) : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

181. ЛИ, Морин 88888Koraci života / Morin Li ; s engleskog prevoda Milena Vuksanović. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 628 str. ; 21 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 182. ЛИКОВНА колонија (2011 ; Чачак) 88888Ликовна колонија Чачак 2011. : [поводом] 40 година Дома културе 1971-2011 / [уредник ликовног програма Весна Петровић]. - Чачак : Дом културе, 2011 (Чачак : Графички центар). - [12] стр. : илустр. ; 23 cm

183. ЛОВРАК, Мато 88888Воз у снегу / Мато Ловрак ; [превела Татјана Догдибеговић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 90 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 1)

184. ЛОВРАК, Мато 88888Дружина Пере Квржице / Мато Ловрак ; превела Татјана Догдибеговић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 107 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Славне деје дружине ; књ. бр. 4)

185. ЛОГОР Бањица 1941-1944. : заточеници са подручја Чачка и Лучана : Међуопштински историјски архив, Чачак, 10. август - 1. септембар 2011. / приредили Евица Мицковић, Горан Давидовић ; [аутори каталога Евица Мицковић ... и др.]. - Чачак : Међуопштински историјски архив ; Београд : Историјски архив, 2011 (Чачак : Дизајн студио „Тригон»). - 183 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm

186. ЛОМОВИЋ, Бошко 88888Дечак са кључем о врату : роман / Бошко Ломовић. - Чачак : Легенда, 2011 (Сокобања : Heroes). - 93 стр. ; 18 cm. - (Библиотека Дечји свет / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 22)

187. ЛОНДОН, Џек 88888Глас дивљине / Џек Лондон ; превео Боривоје Недић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). -107 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библи-отека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 19)

188. ЛОРЕНС, Дејвид Херберт 88888Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 444 str. ; 21 cm

189. ЛУКЕТИЋ, Мирослав 88888Đedova pričanja i unukove priče / Miroslav Luketić, Luka Luketić. - Budva : M. Luketić, 2011 (Čačak : Svetlost). - 239 str. ; 24 cm.

190. ЛУКИЋ, Миодраг 88888Probisvijet : roman / Miodrag Lukić. - Čačak : Legenda, 2011 (Kraljevo : Kvark). - 167 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 95)

191. ЛУЧИЋ, Предраг 88888Расадничка производња : производња садног материјала воћака / Пред-раг Лучић, Горица Пауновић, Мирко Кулина. - Чачак : Агрономски факултет, 2011 (Чачак : Мајсторовић). - 232 стр. : илустр. ; 24 cm


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА192. МАЈЕР, Ерик Д.

88888Smashing CSS : profesionalne tehnike za dizajn savremenih web stranica / Eric A. Meyer ; [prevod Goran Janaćković]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - [IX], 283 str. : ilustr. ; 24 cm

193. MAJSTOROVIĆ, Gordana 88888Gola „Ovčarsko-kablarska” : Provate la natura e il Monte Athos serbo / [Gordana Majstorović] ; [foto Dragan Bosnić, Katarina Paunović]. - Čačak : Organizzazione touristica, 2011 (Čačak : Trigon). - [18] str. : ilustr. ; 21 x 30 cm

194. MAJSTOROVIĆ, Gordana 88888La gorge d’Ovčar-Kablar : ressentez la nature et les beautés de la sainte montagne serbe / [textes Gordana Majstorović ; photos Dragan Bosnić, Katarina Paunović]. - Čačak : Organisation touristique, 2011 (Čačak : Majstorović). - [20] str. : fotogr. ; 21 x 30 cm

195. МАЛОВИЋ, Гојко 88888Југословенске владе : 1918-2006. : каталог изложбе / аутори изложбе и каталога Гојко Маловић, Душан Јончић. - 2. изд. - Чачак : Међуопштински историјски архив Чачак ; Београд : Архив Југославије, 2011 (Трстеник : М-граф). - 72 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm

196. МАКПИК, Џереми 88888JavaScript : 24-časovna obuka / Jeremy McPeak. - [prevod Goran Janaćković]. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - XXIII, 431 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 461)

197. МАКСИМОВИЋ, Десанка 88888Прадевојчица / Десанка Максимовић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 209 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 7)

198. МАНДИЋ, Ирена 88888Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе / Ирена Мандић, Александар Марушић ; [фотографије Саша Савовић]. - Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја ; Београд : Музеј града Београда, 2011 (Чачак : Светлост). - 58 стр. : илустр. ; 21 cm.

199. МАРИНКОВИЋ, Радован М. 88888Трубачке јавке / Радован М. Маринковвић. - 1. изд. - Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић, 2011 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 39 стр. ; 21 cm

200. МАРИНКОВИЋ, Радован М. 88888Горачићки каменописи : [збирка песама] / Радован М. Маринковић. - 1. изд. - Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић, 2011 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 76 стр. ; 21 cm

201. МАРИНКОВИЋ, Радован М. 88888Придворица под Јелицом : [монографија] / Радован М. Маринковић,



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА Александар Вуловић, Зоран Маринковић. - 1. изд. - Чачак : Огранак Вукове заду-бине, 2011 (Чачак : Ace-co). - 399 стр. : илустр. ; 25 cm

202. МАРКОВИЋ, Бранко 88888Интернет технологије : скрипта / Бранко Марковић. - Чачак : Висока школа техничких струковних студија, 2011 (Чачак : Висока школа техничких струковних студија). - VI, 120 стр. : илустр. ; 24 cm

203. МАРКОВИЋ, Горан 88888Златокоса и три медведа / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радо-мир Изгаревић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

204. МАРКОВИЋ, Горан 88888Ивица и Марица / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир Изга-ревић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 х 23 cm. - (Бајке у стрипу)

205. МАРКОВИЋ, Горан 88888Обућар и вилењаци / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укро-пина. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

206. МАРКОВИЋ, Горан 88888Пепељуга / обрадио Горан Марковић ; илустровао Предраг Гиневски. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

207. МАРКОВИЋ, Горан 88888Ружно паче / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

208. МАРКОВИЋ, Горан 88888Славуј Славко : нотна свеска из музичке културе : за трећи разред основне школе / Горан Марковић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мија-товић]. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр., ноте ; 30 cm

209. МАРКОВИЋ, Горан 88888Славуј Славко : нотна свеска из музичке културе : за четврти разред основне школе / Горан Марковић и Горан Милисављевић ; [илустрације Мијат Мијатовић]. - 7. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 55 стр. : илустр., ноте ; 30 cm

210. МАРКОВИЋ, Горан 88888Снежана и седам патуљака / обрадио Горан Марковић ; илустровао Мијат Мијатовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА211. МАРКОВИЋ, Горан

88888Три прасета / обрадио Горан Марковић ; илустровао Радомир Изгаре-вић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

212. МАРКОВИЋ, Горан 88888Успавана лепотица / обрадио Горан Марковић ; илустровао Предраг Гиневски. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

213. МАРКОВИЋ, Горан 88888Црвенкапа / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

214. МАРКОВИЋ, Горан 88888Чаробни пасуљ / обрадио Горан Марковић ; илустровао Јован Укропина. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 18 стр. : илустр. ; 23 x 23 cm. - (Бајке у стрипу)

215. МАРКОВИЋ, Светислав Љ. 88888Одабрана поглавља истраживачко-развојног рада / Светислав Љ. Мар-ковић. - 1. изд. - Чачак : С. Марковић, 2011 (Чачак : Copy Xerox). - 100 стр. : илустр. ; 21 cm

216. МАРКОВИЋ, Светислав Љ. 88888Поучник за будуће менаџере : 500 поука и савета / Светислав Љ. Марковић, Драган Стефановић. - Чачак : С. Марковић, 2011 (Београд : Мајсторовић). - 72 стр. ; 18 cm

217. МАРЧЕТА, Срећко 88888Ja d’rektor i druge priče / Srećko Marčeta. - Leksand, Švedska : Vägskäl-Raskršća, [2011] (Čačak : Majstorović). - 173 str. ; 21 cm

218. МАЧИЋ, Љубо 88888Grbalj : pogled na prošlost i sadašnjost / Ljubo Mačić ; [fotografije Vesna Mačić]. - Grbalj : Društvo ya obnovu manastira Podlastva, 2011 (Čačak : Svetlost). - 649 str. : ilustr. ; 27 cm

219. МЕЂУНАРОДНА изложба фотографије (1 ; 2011 ; Чачак) Прва међународна изложба фотографије, Чачак, 10-30. 10. 2011. = The First International Salon of Photography, Čačak, [10-30. 10] 2011. - Панчево : Helicon Publishing ; Чачак : Фото кино клуб, 2011 (Чачак : Inprint). - 64 стр. : фотогр. ; 22 cm

220. МЕЂУНАРОДНА конференција Управљања квалитетом и поузданошћу ICDQM-2011 (14; 2011; Београд)Zbornik radova = Proceedings : plenarna saopštenja... [etc.] = plenary leetures…[etc.] / 14. Međunarodna konferencija Upravljanja kvalitetom i pouzdanošću ICDQM-2011, Beograd, Srbija, 29-30. jun 2011 = 14th International Conference ICDQM-2011 Dependality and Quality Management, June 29-30, 2011, Belgrade, Serbia ; [organizator] istraživački centar za upravljanje kvalitetom



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА i pouzdanošću ; editor Ljubiša Papić. - Čačak : Istraživački centar za upravljanje kvalitetom i pouzdanošću - DQM, 2011 (Niš : M kops centar). - V, 301, XXIII str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

221. МЕЂУНАРОДНИ фестивал анимације Аниманима (2011 ; Чачак)Međunarodni festival animacije Animanima = [International Animation Festival Animanima], od 7. do 10. septembra 2011., Dom kulture Čačak / [urednik, editor Milen Alempijević]. - Čačak : Dom kulture = Cacak : Cultural Center, 2011 (Čačak : Grafički centar). - 92 str. : ilustr. ; 22 x 22 cm

222. МЕЈЕР, Ерик А. 88888Smashing CSS : profesionalne tehnike za dizajn savremenih web stranica / Eric A. Meyer ; [prevod Goran Janaćković]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - [IX], 283 str. : ilustr. ; 24 cm

223. МЕСТР, Ксавије де 88888Putovanje oko moje sobe / Ksavije de Mestr ; prevela sa francuskog Aleksandra Mančić. - Čačak : Gradac K, 2011 (Beograd : Zuhra). - 73 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Alef ; knj. 75)

224. МИЈАТОВИЋ, Мијат 88888Воће и поврће : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2011?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm. - (Бојанке за најмлађе)

225. МИЈАТОВИЋ, Мијат 88888Животиње : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2011?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm. - (Бојанке за најмлађе)

226. МИЈАТОВИЋ, Мијат 88888Играчке : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2011?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm. - (Бојанке за најмлађе)

227. МИЈАТОВИЋ, Мијат 88888На мору : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2011?] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm. - (Бојанке за најмлађе)

228. МИЈАТОВИЋ, Мијат 88888У кући : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2011] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm. - (Бојанке за најмлађе)

229. МИЈАТОВИЋ, Мијат 88888У природи : за децу 3-5 година / [илустрације Мијат Мијатовић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, [2011] (Чачак : Светлост). - [12] стр. : илустр. ; 16 cm. - (Бојанке за најмлађе)


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА230. МИЛАТОВИЋ, Драган

88888Trešnja i višnja / Dragan Milatović, Mihailo Nikolić, Novica Miletić. - Čačak : Naučno voćarsko društvo Srbije, 2011 (Beograd : Birograf Comp). - 500 str. : ilustr. ; 25 cm

231. МИЛБОРН, Ана 88888Диносаурус / Ана Милборн ; илустровала Менди Филд ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - [24] стр. : илустр. ; 25 x 25 cm. - (Едиција Замислите децо)

232. МИЛБОРН, Ана 88888На фарми / Ана Милборн ; илустровала Алесандра Роберти ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - [24] стр. : илустр. ; 25 x 25 cm. - (Едиција Замислите децо)

233. МИЛБОРН, Ана 88888У дворцу / Ана Милборн ; илустровао Бенџи Дејвис ; [преводилац Горан Капетановић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - [24] стр. : илустр. ; 25 x 25 cm. - (Едиција Замислите децо)

234. МИЛБОРН, Ана 8888У морским дубинама / Ана Милборн ; илустровала Кети Шимен ; [пре-водилац Горан Капетановић]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - [30] стр. : илустр. ; 26 x 26 cm. - (Едиција Замислите децо)

235. МИЛЕР, Мајкл 88888Osnove računara : Windows 7 izdanje / Michael Miller ; [prevod prvog izdanja Milan Čašić]. - Beograd : CET : PortaLibris, 2011 (Čačak : Svetlost). - XIII, 253 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kao od šale)

236. МИЛОВАНОВИЋ, Милутин 888888Видимо се у вечности : роман / Милутин Миловановић. - Чачак : Легенда, (Чачак : АЂ-комерц). - 455 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека; књ. бр. 22)

237. МИЛОВАНОВИЋ, Милутин 888888Краљевство љубави и зла / Мића Миловановић. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : АЂ-комерц). - 604 стр. ; 17 cm. - (Мала класична библиотека / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 21)

238. МИЛОЈКОВИЋ, Славољуб 888888Бонтон за децу / Славољуб Милојковић. - 2. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : АЂ-комерц). - 79 стр. ; 18 cm. - (Библиотека Дечји свет ; књ. бр. 9)

239. МИЉКОВИЋ, Љубица 888888Српско сликарство Надеждиног доба : (1873-1915) : избор из збирки Српско сликарство 18. и 19. века и Југословенско сликарство 20. века Народ-ног музеја Београд / [аутори каталога Љубица Миљковић, Петар Петровић ; фотографи Вељко Илић, Владимир Поповић]. - Чачак : Уметничка галерија „Надежда Петровић“ ; Београд : Народни музеј, 2011 (Чачак : Тригон). - 96 стр. : репродукције ; 23 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 240. МИЊАР, Изабел 88888Одакле шта потиче? / Изабел Мињар и Мари Парад ; илустрације Данијел Шултес ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Еди-ција Питања и одговори. 3-6 година)

241. МОЛИЈЕР 88888Тврдица : комедија у пет чинова / Молијер ; превео Бранислав Миљко-вић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 91 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 11)

242. МОНТГОМЕРИ, Луси Мод 88888Ен из Грин Гејблса / Луси Мод Монтгомери ; превела Јудита Штајнер. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 347 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Времеплов ; књ. бр. 8)

243. МУЛАРКИ, Лиса 88888Доктор Џекил и господин Хајд / Роберт Луис Стивенсон ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације Ерик Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милу-тиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 112 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

244. МУЛАРКИ, Лиса 88888Краљ Артур и витезови округлог стола / Хауард Пајл ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације Хауард Меквилијам ; [преводилац Раденко Милути-новић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 111 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

245. МУЛАРКИ, Лиса, 888881966-Невидљиви човек / Херберт Џорџ Велс ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације Ерик Скот Фишер ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 112 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

246. МУЛАРКИ, Лиса 88888Оливер Твист / Чарлс Дикенс ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације Хауард Меквилијам ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 114 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Ода-брани илустровани класици)

247. МУЛАРКИ, Лиса 88888Петар Пан / Џејмс Метју Бари ; адаптација Лиса Муларки ; илустрације Шона Ј. Ц. Тени ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пче-лица, 2011 (Чачак : Светлост). - 112 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

248. МУЛАРКИ, Лиса 88888Пустоловине Тома Сојера / Марк Твен ; адаптација Лиса Муларки ;


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈАилустрације Хауард Меквилијам ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1.

изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 112 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

249. NAJLEPŠA ljubavna pisma / priredila Dragica S. Ivanović. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 199 str. ; 21 cm

250. NAJLEPŠE ljubavne priče / priredila Dragica S. Ivanović. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 248 str. ; 21 cm

251. НАЈТ, Ерик 88888Леси се враћа кући / Ерик Најт ; превела са енглеског Даница Живковић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 187 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; књ. бр. 6)

252. НАРОДНЕ бајке Инка / избор, превод и поговор Загорка Лилић ; [илустрације Радомир Изгаревић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 144 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Бајке древних народа ; књ. бр. 3)

253. НАРОДНЕ бајке са Аљаске / избор, превод и поговор Загорка Лилић ; [илу-страције Радомир Изгаревић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Свет-лост). - 140 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Бајке древних народа ; књ. бр. 2)

254. НАУЧНИ скуп посвећен академику проф. др Татомиру П. Анђелићу (2011 ; Чачак) Зборник радова Научног скупа посвећеног академику проф. др Татомиру П. Анђелићу, математичару, физичару, механичару и астроному : [у оквиру скупа] Научно-културна манифестација „Дани Андрије Б. К. Стојковића», Чачак, 16. децембар 2011. / [уредници Милић Ђекић, Драго Ручнов, Светислав Љ.Марковић]. - Чачак : Скупштина града : Технички факултет, 2011 (Чачак : Светлост). - 147 стр. : илустр. ; 24 cm

255. НАУЧНИ скуп посвећен стваралаштву Александра Ристовића (2010 ; Чачак) Поезија Александра Ристовића : зборник радова [са Научног скупа посвеће-ног стваралаштву Александра Ристовића који је одржан 22. априла 2010. године у Чачку, у оквиру програма 47. Дисовог пролећа] : [[представљен на манифестацији] 48. Дисово пролеће] / [уредник Радивоје Микић]. - Чачак : Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, 2011 (Чачак : Артера). - 217 стр. : илустр. ; 24 cm

256. НАЦИОНАЛНА конференција са међународним учешћем Реинжењеринг пословних процеса у образовању (2011 ; Чачак) Zbornik radova / Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju, Čačak, 23-25. septembar 2011. ; [organizator] Tehnički fakultet Čačak ... [etc.] ; [glavni i odgovorni urednik Alempije Veljović]. - Čačak : Tehnički fakultet, 2011 (Vrnjačka Banja : SaTCIP). - 538 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

257. НЕДЕЉКОВИЋ, Александра 88888Zlatna golubica : roman / Aleksandra Nedeljković. - Čačak : Legenda, 2011



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА (Krаljevo : Kvark). - 102 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijana izdanja / [Legenda] ; knj. br. 90)

258. НЕДЕЉКОВИЋ, Живорад 88888Неумерени рад година : изабране песме / Живорад Недељковић ; избор и поговор Драган Хамовић. - 1. изд. - Чачак : Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, 2011 (Београд : Чигоја). - 115 стр. ; 21 cm. - (Дисово пролеће ; 48) (Библиотека Књига госта ; књ. 37)

259. НЕДЕЉКОВИЋ, Чедо 88888Исповест Ђорђа из Растовца / Чедо Недељковић. - Лучани : Библиотека општине Лучани, 2011 (Београд : Велики медвед). - 260 стр. ; 20 cm. - (Завичајна библиотека / [Библиотека општине Лучани] ; књ. 3)

260. НЕШКОВИЋ, Слободан 88888Ekologija i menadžment životne sredine / Slobodan Nešković. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Beoknjiga). - 367 str. : ilustr. ; 24 cm

261. НИВЕН, Дејвид 88888100 jednostavnih tajni sjajnih veza : šta su naučnici otkrili i kako to možete iskoristiti / Dejvid Niven ; [preveo sa engleskog Aljoša Molnar] . - Novi Sad : LIB, 2011 (Čačak : Sito print). - 222 str. ; 21 cm

262. НИЛ, Александар С. 88888Слободна деца Самерхила / Александар С. Нил ; превео са енглеског Дејан Петровић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 294 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Избор / [Пчелица] ; књ. бр. 3)

263. НОВАК, Николета 88888Један дан са јагњетом Снешком / Николета Новак ; [илустрације] Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Један дан са животињама)

264. НОВАК, Николета 88888Један дан са коњићем Вихором / Николета Новак ; [илустрације] Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Један дан са животињама)

265. НОВАК, Николета 88888Један дан са кравом Белком / Николета Новак ; [илустрације] Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Један дан са животињама)

266. НОВАК, Николета 88888Један дан са мачком Лилом / Николета Новак ; [илустрације] Бојан Радо-вановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Један дан са животињама)


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА267. НОВАК, Николета

88888Један дан са прасетом Буцком / Николета Новак ; [илустрације] Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Један дан са животињама)

268. НОВАК, Николета 88888Један дан са псом Тедијем / Николета Новак ; [илустрације] Бојан Радо-вановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Један дан са животињама)

269. НОВАК, Николета 88888Упознајмо кућне љубимце / Николета Новак, [илустрације Мијат Мија-товић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 41 стр. : илустр. ; 30 cm. - (Едиција Желимо да научимо)

270. НУШИЋ, Бранислав 88888Аутобиографија / Бранислав Нушић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 239 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица], књ. бр. 4)

271. НУШИЋ, Бранислав 88888Сумњиво лице : комедија у два чина / Бранислав Нушић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 91 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библи-отека Одрастање / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 11)

272. НУШИЋ, Бранислав 88888Хајдуци / Бранислав Нушић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 181 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Славне дечје дру-жине ; књ. бр. 1)

273. ОБУЋИНА, Милосав 88888Tunižanka : roman / Milosav Mićo Obućina. - Čačak : Legenda, 2011 (Kraljevo : Kvark). - 89 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 96)

274. ОЛУЈИЋ, Гроздана 88888Звездане луталице / Гроздана Олујић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011(Чачак : Светлост). - 125 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библиотека Маштарије / [Пчелица] ; књ. бр. 3)

275. ОНФРОА, Северин 88888Плес / Северин Онфроа ; илустрације Сесил Лешевалије ; [преводиоци Братислав Аџемовић, Мелита Лого-Милутиновић]. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 29 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Едиција Питања и одговори. 4-7 година)

276. ОСТИН, Џејн 88888Razum i osećajnost / Džejn Ostin ; [prevod Milica Simeonović] . - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 444 str. ; 21 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 277. ОСТИН, Џејн 88888Gordost i predrasuda / Džejn Ostin ; preveo Živojin Simić ; [ilustracije Čarls Edmund Brok] . - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 464 str. : ilustr. ; 21 cm

278. ОТАШЕВИЋ, Даница 88888Изван сваког зла = En dehors de tout mal : Владислав Петковић Дис = [Vladislav Petkovic Dis] : 1880-2011. = 1880-2011. / [приредила Даница Оташевић = auteur Danica Otasevic ; на француски превела Ивана Мисирлић Бигард = traduction Ivana Misirlic-Bigard ; фотографије Пјер Валон, Пти Дал, Предраг Пјер Николић]. - Чачак : Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” = Bibliothèque de la Ville Vladislav Petkovic Dis”, 2011 (Чачак = Cacak : Графика Јуреш = Grafika Jures). - 36 стр. : илустр. ; 20 cm

279. ПАЈИЋ, Ивана 88888Уочи наслова, киша! / Ивана Пајић. - Чачак : И. Пајић, 2011 (Жича : Кварк). - 59 стр. - 21 cm

280. ПАНТЕЛИЋ-Вујанић, Снежана 88888Sociologija / Snežana Pantelić-Vujanić, Vladimir Grujić. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čugura print). - VIII, 394 str. : ilustr. ; 24 cm

281. ПАПИЋ, Љубиша 88888Međunarodni standard ISO 14001 u praksi : zahtevi i komentari / Ljubiša Paipić. - Čačak : Istraživački centar DQM, 2011 (Niš : M kops centar). - 152 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

282. ПАУНОВИЋ, Александар С. 88888Јечам : [монографија] / Александар С. Пауновић, Миломирка Р. Мадић. - Крагујевац : Универзитет ; Чачак : Агрономски факултет, 2011 (Чачак : Свет-лост). - 256 стр. : илустр. ; 25 cm

283. ПЕДЕСЕТ легенди о светом Сави 8888850 легенди о светом Сави / [уредник Љиљана Шпајаковић]. - 3. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Ађ комерц). - 77 стр. ; 18 cm. - (Библиотека Дечји свет 2 ; књ. бр. 5)

284. ПЕРУНОВИЋ, Весна 88888Vessna Perunovich : borderless : Museum of Contemporary Art Republic of Srpska, May-June 2011. / [catalogue essays Žana Vukićević ... [et al.] ; translation Svetlana Simeunović, Andrijana Mandić, Marija Petković ; photo Boža Vasić ; design Mirjana Dušić-Lazić, Nemanja Mićević]. - Novi Sad : Museum of Contemporary Art Vojvodina ; Banja Luka : Museum of Contemporary Art Republic of Srpska ; Niš : Galerija savremene likovne umetnosti ; Čačak : Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, 2011 (Petrovaradin : Futura). - 120 str. : ilustr. ; 22 x 22 cm

285. ПЕТКОВИЋ, Тодор Л. 88888Menadžment / Todor L. Petković. - 3. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola stru-kovnih studija, 2011 (Beograd : Čugura print). - 204 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА286. ПЕТРОВИЋ Његош, Петар II

88888Горски вијенац / Петар II Петровић Његош. - 2. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Бајић). - 124 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Наслеђа ; коло 1, књ. 5)

287. ПЕТРОВИЋ, Надежда 88888Мала књига о Надежди / [аутори Јулка Маринковић, Милица Петроније-вић ; фотографије Миленко Савовић]. - Чачак : Уметничка галерија “Надежда Петровић”, 2011 (Чачак : Инпринт). - [42] стр. : илустр., репродукције ; 19 x 19 cm

288. ПЕТРОВИЋ, Никола 88888Makroekonomija / Petrović Nikola, Petrović Dragana. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čugura print). - 241 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

289. ПЕТРОВИЋ, Никола 88888Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje / Petrović Nikola. - 2. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čuguraprint). - 382 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

290. ПЕТРОВИЋ, Предраг Б. 88888Kola energetske elektronike : modelovanje i upravljanje / Predrag B. Petrović. - 1. izd. - Čačak : Tehnički fakultet : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2011 (Čačak : Štamparija Visoke škole tehničkih strukovnih studija). - 243 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Akademija / Visoka škola tehničkih strukovnih studija, Čačak ; knj. 21)

291. PLANIRANJE razvoja elektroenergetskih sistema u regulisanom i deregulisanom okruženju / Milan S. Ćalović ... [et al.]. - Čačak : Tehnički fakultet, 2011 (Kraljevo : Riža). - 1 knj. (razl. pag.) : ilustr. ; 24 cm +1 elektronski optički disk (CD-ROM ; 12 cm)

292. ПОГ, Дејвид 88888Digitalna fotografija : priručnik koji nedostaje / David Pogue ; [prevod Saša Prudkov]. - 2. izd. - Beograd : Kompjuterska biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - IX, 294 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Kompjuter biblioteka ; br. knj. 433)

293. ПОНАШАЊЕ у Цркви и на обредима / приредио Вучко Грујовић. - Брђани :“Павле Савић”, 2011 (Чачак : Светлост). - 62 стр. : илустр. ; 10 cm

294. ПОПОВИЋ, Александар 88888Судбина једног Чарлија / Александар Поповић. - 1. изд. - Чачак : Пче-лица, 2011 (Чачак : Светлост). - 109 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Маштарије / [Пчелица] ; књ. бр. 1)

295. ПОПОВИЋ, Ирена 88888Ђенерал Божидар П. Терзић : 1867-1939 : каталог изложбе / Ирена Попо-вић, Александар Марушић ; [фотографије Саша Савовић]. - Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја ; Београд : Музеј града Београда, 2011 (Чачак : Светлост). - 58 стр. : илустр. ; 16 х 16 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 296. ПОПОВИЋ, Јован Стерија 88888Тврдица ; Покондирена тиква / Јован Стерија Поповић. - 2. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Штампарија Бајић). - 121 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Наслеђа ; коло 1, књ. 1)

297. PRECISION (Чачак) 88888Precision. - [S. l. : s. n.], 2011 ([s. l. : s. n.]. - [96] str. : fotogr. ; 19 x 29 cm

298. ПРИЛИКА за инвестирање : пословна зона Коловрат : дом за ваш бизнис. - Пријепоље : Општина Пријепоље, 2011 (Чачак : Знамграф). - 20 стр. : фотогр. ; 21 х 21 cm

299. PRIRUČNIK za stručno osposobljavanje vozača opasnog tereta : ADR [European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road] 2011 / Rico Training Centre. - Beograd : Rico Holding Company, 2011 (Čačak : Bajić). - 103 str. : ilustr. ; 23 cm

300. PRIRUČNIK za stručno osposobljavanje rukovalaca - manipulanata opasnim matarijalima : ADR [European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road] 2011 / Rico Training Centre. - Beograd : Rico Hold-ing Company, 2011 (Čačak : Bajić). - 103 str. : ilustr. ; 23 cm

301. ПРОДАНОВИЋ, Милета 88888Милета Продановић : посматрање уметности : одабрани радови, 2008-2011 : Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 15. април - 15. мај 2011. / [аутори текстова Милета Продановић, Светлана Петровић ; фотогафије Милета Продановић]. - Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја, 2011 (Чачак : Светлост). - 31 стр. : илустр. ; 16 х 16 cm

302. ПРОЛЕЋНО анале (15 ; 2011 ; Чачак) XV пролећни анале : Ликовни салон Дома културе Чачак, мај, 2011. / [организација Ликовни салон Дома културе Чачак, Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” Чачак ; аутор текста Гордана Биба Марковић ; превод Љубомир Васојевић] = XV Spring Annual : Art Gal-lery of Cultural Centre Čačak, May, 2011. / [organization Art Gallery of Cultural Centre Čačak, Public Library “Vladislav Petković Dis” ; author of the text Gordana Biba Marković ; translation Ljubomir Vasojević]. - Чачак : Дом културе = Cultural Centre, 2009 (Чачак : Графички центар). - [28] стр. : репродукције ; 20 x 20 cm

303. ПУШКИН, Александр Сергејевич 888888Евгеније Оњегин / Александар Пушкин ; превео Милорад Павић. - 1. изд. -Пчелица : Чачак, 2011 (Пчелица : Чачак). - 223 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 12)

304. ПУШКИН, Александар Сергејевич 88888Капетанова кћи / Александар Пушкин ; превео са руског Божидар Кова-чевић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 139 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе ; књ. бр. 2)

305. РАДАКОВИЋ, Душан 88888Спринтер / Душан Радаковић. - 1. изд. - Београд : Компјутер библио-


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈАтека, 2011 (Чачак : Светлост). - 120 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Зоин врт. Српски

роман; књ. бр. 462)306. РАДИЧЕВИЋ, Бранко В.

88888Авантуре страшног Тутуренка / Бранко В. Радичевић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 146 стр. : ауторкина слика ; 21 cm. - (Библи-отека Маштарије / [Пчелица] ; књ. бр. 4)

307. РАДОВАНОВИЋ, Владимир В. 88888Организационо понашање / Владимир В. Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Технички факултет, 2011 (Београд : МСТ Гајић). - 284 стр. ; 23 cm

308. РАДОЈИЧИЋ, Мирослав П. 88888Industrijski menadžment / Miroslav Radojičić, Jasmina Vesić Vasović. -Čačak : Tehnički fakultet, 2011 (Čačak : Štamparija tehničkog fakulteta). - 262 str. : ilustr. ; 24 cm

309. РАДОСАВЉЕВИЋ, Миломир 88888Ana Seta : roman / Milomir Radosavljević Kaludranac. - 2. izd. - Čačak : Legenda, 2011 (Sokobanja : Heroes). - 196 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda] ; knj. br. 81)

310. РАДОСАВЉЕВИЋ, Миломир311. Ukleta kuća : roman / Milomir Radosavljević Kaludranac. - Čačak : Legenda, 2011

(Sokobanja : Heroes). - 180 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda] ; knj. br. 91)

312. РАДУЛОВИЋ, Марија 88888Право на светове : [каталог изложбе посвећене Живораду Недељковићу, добтнику Дисове награде за 2011. годину] / [аутор каталога Марија Радуло-вић; библиографски попис Наташа Поповић]. - Чачак : Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, 2011 (Чачак : Графика Јуреш). - 32 стр. : илустр. ; 22 x 21 cm. - (Едиција Каталози изложби)

313. РАКИЋЕВИЋ, Миломир 88888Руднички војвода Веселин : животни пут, голгота и завештање / [разго-вор водио и приредио] Миломир-Станко Ракићевић. - Чачак : М. Ракићевић, 2011 (Крагујевац : Interprint). - 325 стр. : илустр. ; 21 cm

314. РАЈИЋ, Делфина 88888Црква Светог Вазнесења Христовог у Чачку / Делфина Рајић, Милош Тимотијевић ; [фотографије Саша Савовић, Миленко Савовић]. - Чачак : Народни музеј, 2011 (Чачак : Светлост). - 93 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Водичи музеја / [Народни музеј, Чачак] ; 3)

315. РАСЕЛ, Стјуарт 88888Veštačka inteligencija : savremeni pristup. Knj.1 / Stuart J. Russel i Peter Norvig ; prevod trećeg izdanja [Dragan Šaletić, Jasna Gonda]. - Beograd : Računarski fakultet : PortaLibris : CET, 2011 (Čačak : Svetlost). - XIX, 661 str. : ilustr. ; 24 cm



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 316. РАСИМУС, Џон 88888John Rasimus / urednik Jovica Marčeta. - Leksand, Švedska : Vägskäl-Raskršća, [2011] (Čačak : Majstorović). - 118 str. : ilustr. ; 21 x 24 cm

317. РИСТИЋ, Жарко 88888Ekonomija socijalnog zdravstvenog i penzionog osiguranja / Žarko Ristić, Miroslav Dinčić. - 4. izd. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čuguraprint). - 199 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

318. САЛГАРИ, Емилио 88888Црни Гусар / Емилио Салгари ; превела Надежда Милојевић Лого. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 373 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Књиге нашег детињства ; коло 4, књ. бр. 20)

319. САМАРЏИЋ, Милослав 88888Разговори са равногорцима. [Том 1] / Милослав Самарџић. - Крагујевац : Погледи ; Чачак : Легенда, 2011 (Ужице : Графопласт плус). - 405 стр. ; 25 cm. - (Библиотека Равна Гора ; књ. 31)

320. САС, Ерик 88888Smešna istorija sveta / Erik Sas i Stiv Vigand ; uz pomoć Vil Pirsona i Magneš Hatikudur ; [prevodioci Dragan Žujović, Slobodan Šećerovski i Dragan Stijelja-Jovanović]. - 2. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - VI, 402 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka Zoin vrt. Istorija ; knj. br. 425)

321. СЕЛИШКАР, Тоне 88888Дружина Сињи Галеб / Тоне Селишкар ; превео Павле Рак. - 2- изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 111 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Славне дечје дружине; књ. бр. 6)

322. СИМОНОВИЋ, Саша 88888Косово једна љубавна прича / Саша Симоновић. - 4. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Бајић). - 186 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања ; књ. 82)

323. СИМОНОВИЋ, Саша 88888Кровови од папира / Саша Симоновић. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Бајић). - 190 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања ; књ. 93)

324. СИМПОЗИЈУМ Технологија, информатика и образовање - за друштво учења и знања (6 ; 2011 ; Чачак) Zbornik radova. Knj. 1 / Simpozijum Tehnologija, infor-matika i obrazovanje - za društvo učenja i znanja , Čačak, 3-5. jun 2011. = Proceed-ings. Vol. 1 / Symposium Technology, Informatics and Education -for Learning and Knowledge Society ; priredili Mirčeta Danilović, Dragan Golubović, Slobodan Popovđ ; [organizatori Tehnički fakultet Čačak, Institut za pedagoška istarživanja Beograd [i] Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike Novi Sad]. - Čačak : Tehnički fakultet =Tehnical faculty, 2011 (Vrnjačka banja : SaTCIP). - XVI, 516 str. : ilustr. ; 24 cm


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА325. СИМПОЗИЈУМ Технологија, информатика и образовање - за друштво учења и

знања (6 ; 2011 ; Чачак)Zbornik radova. Knj. 2 / Simpozijum Tehnologija, informatika i obrazovanje - za društvo učenja i znanja , Čačak, 3-5. jun 2011. = Proceedings. Vol. 2 / Symposium Technology, Informatics and Education - for Learning and Knowledge Society ; priredili Mirčeta Danilović, Dragan Golubović, Slobodan Popovđ ; [organi-zatori Tehnički fakultet Čačak, Institut za pedagoška istarživanja Beograd [i] Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike Novi Sad]. - Čačak : Tehnički fakultet =Tehnical faculty, 2011 (Vrnjačka banja : SaTCIP). - Str. XVI, 517-1096 : ilustr. ; 24 cm

326. СЈЕНКЈЕВИЧ, Хенрик 88888Quo vadis? / Хенрик Сјенкјевич ; превео Лазар Р. Кнежевић. - Београд : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 591 стр. : ауторова слика ; 20 cm. - (Библи-отека Класици за младе ; књ. бр. 8)

327. SMASHING. Knj. 2 / [grupa autora ; prevodilac Goran Janaćković]. - 1. izd. - Beograd : Kompjuter biblioteka, 2011 (Čačak : Svetlost). - 360 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Kompjuter biblioteka ; knj. br. 458)

328. СМИТ, Миранда 88888Животиње / Миранда Смит ; [илустрације Иван Менијер ; превод Горан Капетановић]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28 cm

329. СМИТ, Џастин 88888Књига о животињама / [осмислила и написала Џастин Смит ; илустро-вана Фиона Ланд]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - [12] стр. : илустр. у бојама ; 26 cm. - (Бебин додир)

330. СМИТ, Џастин 88888Пишталица / [осмислила и написала Џастин Смит ; илустрована Фиона Ланд]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - [12] стр. : илустр. у бојама ; 26 cm. - (Бебин додир)

331. СМУЂА, Гордана 88888Друга места / Гордана Смуђа. - 1. изд. - Чачак : Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, 2011 (Чачак : Графика Јуреш). - 70 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Токови / [Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, Чачак] ; 30)

332. СПАРИЋ, Милојица 88888Тајне мапа Минесовог ума / Милојица Нешов Спарић. - Чачак : Легенда, 2011 (Краљево : Кварк). - 249 стр. ; 24 cm

333. СРЕМАЦ, Стеван 88888Поп Ћира и поп Спира / Стеван Сремац. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 327 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 5)

334. СРЕТЕНОВИЋ, Дојчило 88888Elektromotorni pogoni / Dojčilo Sretenović. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija-Čačak, 2011. - 113 str. : j3. - (Edicija Akademija ; knj.14)



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 335. СРЕТЕНОВИЋ, Дојчило 88888Prenos električne energije / Dojčilo Sretenović. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija-Čačak, 2011 (Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija-Čačak). - 151 str. : ilustr. ; 24 cm

336. СТАЈРОН, Вилијам 88888Vidik tame : podsetnik na ludilo / Vilijam Stajron ; prevela sa engleskog Aleksandra Mančić. - Čačak ; Beograd : Gradac K, 2011 (Beograd : Zuhra). - 51 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Alef ; knj. 74)

337. СТАКИЋ, Мирјана 88888Anina priča / Mirjana Stakić. - 5. izd. - Čačak : Legenda, 2011(Sokobanja : Heroes). - 124 str. : autorkina slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 17)

338. СТАКИЋ, Мирјана 88888Hanina kći : roman / Mirjana Stakić. - Čačak : Legenda, 2011 (Sokobanja : Heroes). - 155 str. : autorkina slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 92)

339. СТАНДАРДИ норматива и јела : исхрана ученика и студената / [приређивач Одсек за ученички и студентски стандард ; уредник Зоран Трнинић]. - Београд : Министарство просвете и науке Републике Србије, Сектор за инвестиције, ученички и студентски стандард и јавне набавке, 2011 (Чачак : Светлост). - 400 стр. ; 30 cm.

340. СТАНКОВИЋ, Раде 88888Proizvodni i uslužni menadžment / Rade Stanković, Dragana Velimirović. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čuguraprint). - 201 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

341. СТЕВАНОВИЋ, Милоје 88888Сине мој, не пристај / Грешни Милоје, Драго Жарковић. - Чачак : Бајић, 2011 (Чачак : Бајић). - 565 стр. : факс. ; 21 cm. - (Библиотека Братољубље ; књ. 3)

342. СТЕВАНОВИЋ, Милоје 88888Сине мој, не пристај / Грешни Милоје, Драго Жарковић. - 2. допуњено изд. - Чачак : Бајић, 2011 (Чачак : Бајић). - 653 стр. : факс. ; 21 cm. - (Библиотека Братољубље ; књ. 3)

343. СТЕНДАЛ 88888Crveno i crno / Stendal ; prevod Miloš Jovanović. - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 652 str. ; 21 cm

344. СТЕФАНОВИЋ, Лидија 88888Kontrola korova u agroekosistemu kukuruza / Lidija Stefanović, Milena Simić, Borivoj Šinžar ; [slike korova Jelena Stefanović Zdravković]. - Beograd : Društvo genetičara Srbije : Institut za kukuruz “Zemun Polje”, 2011 (Čačak : Jureš). - 680 str. : ilustr. ; 24 cm


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА345. СТЕФАНОВИЋ, Слободан Р.

88888Чачански акорди / Слободан Р. Стефановић. - Чачак : Народни музеј, 2011 (Чачак : Инпринт). - 224 стр. : илустр. ; 24 cm

346. СТОЈИЋ, Никола 88888Где цвета лимун жут : [збирка песама] / Ника - Никола Стојић, Радован М. Маринковић. - 1. изд. - Чачак : Јел-мил, 2011 (Чачак : Јел-мил). - 119 стр. ; 21 cm

347. СТОЈИЋ, Никола 88888Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа / Ника-Никола Стојић ; [цртежи споменика Никола Дудић]. - 2. допуњено изд. - Чачак : Међуопштински историјски архив, 2011 (Чачак : Светлост). - 205 стр. : илустр. ; 24 cm

348. СТОЈКОВИЋ Драгољуб 88888Случај госпође Марковићке : последњи грех / Драгољуб Стојковић. - Београд : ПортаЛибрис : ЦЕТ, 2011 (Чачак : Светлост). - 473 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Три мускетара; књ. бр. 12)

349. СТОЈКОВИЋ, Саша 88888Tehnika visokog napona : koordinacija izolacije / Saša Stojković. - 1. izd. - Čačak : Tehnički fakultet, 2011 (Kraljevo : Riža). - V, 259 str. : graf. prikazi ; 24 cm

350. СТОКИЋ, Симо С. 88888Могућност легализације објекта као предуслов обавезне конверзије / Симо С. Стокић. - Измењено и допуњено изд. - Чачак : С. С. Стокић, 2011 (Чачак : Ofis servis). - 151 стр. ; 20 cm

351. СТОКИЋ, Симо С. 88888Општина у улози адвоката : нацрт одлуке о начину и условима при-бављања документације у поступцима објекта, уговор општине са власником нелегалног објекта, коментар Закона о изменама и допунама Закона о плани-рању и изградњи у сегменту грађевинског земљишта / Симо С. Стокић. - 1. изд. - Чачак : С. С. Стокић, 2011 (Чачак : Ofis servis). - 96 стр. ; 20 cm

352. СТОШИЋ, Милан 88888Dođoš : roman / Milan Stošić-Mašutković-Vranjski. - Čačak : Legenda, 2011 (Kraljevo : Kvark). - 185 str. : autorova slika ; 21 cm. - (Biblioteka Specijalna izdanja / [Legenda, Čačak] ; knj. br. 98)

353. СУБОТИЋ, Драган С. 88888Чачански крај у НОБ 1941-1945. : одабрана истина : пристрасност у књигама др Ранка Симовића Свезнање о Трнави и Оно време Кружока / Драгољуб - Драган С. Суботић. - 1. изд. - Чачак : Д. Суботић, 2011 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 126 стр. : илустр. ; 25 cm

354. СУБОТИЋ, Драгољуб С. 88888Животопис по слободарству / Драгољуб-Драган С. Суботић : [мемоари]. -



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 1. изд. - Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић, 2011 (Чачак : Јел-Мил, Штампарија Бајић). - 510 стр. : илустр. ; 25 cm

355. СУКЊАЈА, Марко 88888Котрљање ка ушћу : роман / Марко Сукњаја. - Чачак : Легенда, 2011 (Краљево : Кварк). - 78 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Специјална издања ; књ. бр. 89)

356. ТАКАРИЧ, Роберт 88888Школица за виле / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Биљана Миросављевић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима : илустр. ; 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)

357. ТАКАРИЧ, Роберт 88888Школица за витезове / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Мијат Мијатовић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима : илустр. ; 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)

358. ТАКАРИЧ, Роберт 88888Школица за змајеве / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Тихомир Челановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима : илустр. ; 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)

359. ТАКАРИЧ, Роберт 88888Школица за пирате / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Мијат Мија-товић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима : илустр. ; 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)

360. ТАКАРИЧ, Роберт 88888Школица за принцезе / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Бојан Радовановић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима : илустр. ; 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)

361. ТАКАРИЧ, Роберт 88888Школица за сирене / [аутор] Роберт Такарич ; [илустрације] Биљана Миросављевић. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 16 стр., [2] листа са стикерима : илустр. ; 23 cm. - (Необична школица : сликовнице са стикерима)

362. ТАРАНА, Никола Ј. 88888Прстен тренутка : јесен 2009 - пролеће 2010. : [збирка песама] / Никола Ј. Тарана. - 1. изд. - Чачак : Штампарија Бајић, 2011 (Чачак : Бајић). - 64 стр. ; 21 cm

363. ТВЕН, Марк 88888Јенки на двору краља Артура / Марк Твен ; превео Горан Капетановић.


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈА- 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 382 стр. : ауторова слика

; 21 cm. - (Библиотека Времеплов / [Пчелица, Чачак] ; књ. бр. 7)364. ТЕЈЛОР, Барбара

88888Планета земља / Барбара Тејлор ; [илустрације Ђузепе ди Дио ; превод Горан Капетановић]. - Чачак : Пчелица, 2011 (Кина). - 48 стр. : илустр. ; 28 cm

365. ТЕОДОРОВИЋ, Саво Д. 88888Дечилиште / Саво Д. Теодоровић ; [илустрације Лука Јокић]. - 1. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Горњи Милановац : Ленарт). - 60 стр. : илустр. ; 18 cm. - (Библиотека Дечји свет / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 21)

366. ТЕШИЋ, Александар Косингас 88888Ред змаја / Александар Тешић ; [илустрације Милош Трајковић]. - 4. изд. - Београд : PortaLibris, 2010 (Чачак : Светлост). - 438 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Библиотека Три мускетара ; књ. бр. 4)

367. ТОДОРОВИЋ, Драган М. 88888Куд се деде Немањића благо : [роман] / Драган М. Тодоровић. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : Бајић). - 118 стр. ; 21 цм. - (Библиотека „Специјална издања“ / [Легенда] ; књ. бр. 88)

368. ТОМИЋ, Миодраг 88888Браћа по оцу : роман / Миодраг Томић Стублински. - Чачак : Легенда, 2011 (Краљево : Кварк). - 110 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Спе-цијална издања / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 97)

369. ТРНАВАЦ, Миливоје 88888Само су смрти истине : Петровско гробље и друге жртве села Гојна Гора у рату 1941-1945 / [Миливоје Трнавац]. - 1. изд. - Гојна Гора : М. Трнавац : Одбор за Други помен Петровском гробљу Гојне Горе, 2011 (Чачак : Lux Druck). - 171 стр. : илустр. ; 23 cm x 21 cm

370. ЋОПИЋ, Бранко 88888Магареће године / Бранко Ћопић. - 2. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Чачак : АЂ комерц). - 189 стр. ; 18 cm. - (Библиотека Дечји свет 2 ; књ. бр. 13)

371. ЋОПИЋ, Бранко 888888Магареће године / Бранко Ћопић. - 2. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 157 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Одрастање / [Пчелица] ; књ. бр. 9)

372. ЋУРЧИЋ, Срећко 88888Реинжењеринг производних система / Срећко Ћурчић, Александар Марић. - 1. изд. - Чачак : Технички факултет, 2011 (Врњачка Бања : SaTCIP Scientific and Technical Center for Intellectual Property). - 166 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cм

373. УГАРЧИНА, Драгослав 88888Живот у песми : изабране и нове песме / Драгослав-Драган Угарчина.



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА - Београд : Друштво „Др Саша Божовић», 2011 (Чачак : Светлост). - 125 стр. : фотогр. ; 22 cm

374. УГАРЧИНА, Драгослав 88888Завичај у срцу : изабране и нове песме за децу / Драгослав - Драган Угар-чина ; [илустрације Марјан Змавц]. - Чачак : Штампарија Бајић, 2011 (Чачак : Штампарија Бајић). - 95 стр. : илустр. ; 21 cm

375. UŽICE : turistički vodič=Tourist guide. - Užice : Turistička organizacija Užica, [2011] (Čačak : Majstorović). - 35 str. : ilustr. ; 22 cm

376. УРОШЕВИЋ, Милош М. 88888ФК „Задругар“ : Доња Трепча-Чачак : 1961-2011. године / Милош М. Урошевић. - Горњи Милановац : Лио, 2011 (Горњи Милановац : Лио). - 200 стр. : илустр. ; 24 cm

377. ФИЛДС, Џен 88888Последњи Мохиканац / Џејмс Фенимор Купер ; адаптација Џен Филдс ; илустрације Ентони ван Арсдејл ; [преводилац Раденко Милутиновић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 115 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Одабрани илустровани класици)

378. ФЛОБЕР, Гистав 88888Gospođa Bovari / Gistav Flober ; [prevod Cveta Kotevska] . - Novi Sad : Kuća dobre knjige, 2011 (Čačak : Sito print). - 424 str. ; 21 cm

379. FOTO: Bertil Hellström / [redaktor Jovica Marčeta]. - Leksand, Švedska : Vägskäl-Raskršća, [2011] (Čačak : Majstorović). - 143 str. : ilustr. ; 21 x 24 cm

380. ФРАЈ, Кертис 88888Microsoft Excel 2010 : korak po korak / Curtis D. Frye ; [prevod Anđelija Čašić]. - Beograd : CET : PortaLibris, 2011 (Čačak : Svetlost). - XXIX, 436 str. : ilustr. ; 24 cm

381. ФРАНК, Ана 88888Дневник Ане Франк : од 12. јуна 1942. до 1. августа 1944. / превела Загорка Лилић. - 3. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Библиотека Књига нашег детињства ; књ. бр. 14)

382. ХАЏИ-Поповић, Ивана 88888Poigravanje / Ivana Hadži-Popović. - [Beograd] : Krug ; [Čačak] : Gradac K, 2011 (Beograd : Zuhra). - 60 str. ; 23 cm. - (Biblioteka Lađa)

383. ХЕДАЈАТ, Садек 88888Slepa sova : roman / Sadek Hedajat ; prevela sa engleskog Nevena Stafanović Čičanović ; predgovor Derajeh Derakšeš. - Čačak : Gradac K, 2011 (Beograd : Službeni glasnik). - 129 str. - (Fata Morgana)

384. ХИЛ, Џош 88888Briljantno - HTML5 i CSS3 / Josh Hill i James A. Brannan ; [prevod Anđelija


БИ

БЛ

ИО

ГР

АФ

ИЈАČašić]. - Beograd : CET : PortaLibris, 2011 (Čačak : Svetlost). - XII, 300 str. : ilustr.

; 24 cm385. ХОРОВИЦ, Ентони

88888Kuća svile / Entoni Horovic ; prevod Gordana Zarić. - Beograd : PortaLibris : CET, 2011 (Čačak : Svetlost). - 323 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Zemlja čuda ; knj. br. 35)

386. [COLONIE Serbe des Petites-Dalles = Српска колонија у Пти-Далу] / [priređivač Danica Otašević ; prevod na srpski Ivana Misirlić Bigard]. - Reprint izd. iz 1916. god. - Čačak : Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis», 2011 (Čačak : Grafika Jureš). - 73 str. ; 20 cm

387. ЦУПАЋ, Оливера 88888Сврби ме сурла / Оливера Оља Цупаћ ; [илустрације Бојан Радовановић]. - 1. изд. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 63 стр. : илустр. ; 21 cm

388. ЧАКАРЕВИЋ, Младен 88888Систем / Младен Чакаревић. - [Београд] : Бранко Кукић : Градац К, 2011 (Београд : Зухра). - 83 стр. ; 23 cm. - (Библиотека Лађа)

389. ЧЕКЕРЕВАЦ, Зоран 88888Управљање квалитетом / Зоран Чекеревац. - Чачак : Висока пословна школа струковних студија, 2011 (Београд : Чугура принт). - VI, 278 стр. : граф. прикази, табеле ; 25 cm

390. ЧЕТФИЛД, Карл С. 88888Microsoft Project 2010 : korak po korak / Carl Chatfield, Tomothy Johnson ; [prevod Jasna Gonda]. - Beograd : CET, 2011 (Čačak : Svetlost). - XXVI, 473 str. : ilustr. ; 24 cm

391. ЧКОВРИЋ, Вукомир 88888Finansijski menadžment / Vukomir Čkovrić. - 1. izd. - Čačak : Visoka škola tehničkih strukovnih studija, 2011 (Čačak : Grafička laboratorija). -230 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm. - (Edicija Akademija / Visoka škola tehničkih strukovnih studija ; knj. 28)

392. ЧУТОВИЋ, Мирјана 88888Естетички приступ уметничком тексту у настави / Мирјана Чутуровић. - Чачак : Легенда, 2011 (Краљево : Кварк копи). - 182 стр. : граф. прикази ; 24 cm

393. ЏОНСОН, Пит 88888Вампирски блог / Пит Џонсон ; превод Гордана Зарић. - Београд : Порта Либрис, 2011 (Чачак : Светлост). - 194 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Земља чуда ; књ. бр. 31)

394. ЏОНСОН, Пит 88888Кул штребер / Пит Џонсон ; превод Емина Павловић. - Београд : Порта-Либрис : ЦЕТ, 2011 (Чачак : Светлост). - 291 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Земља чуда ; књ. бр. 34)



ИБ

ЛИ

ОГ

РА

ФИ

ЈА 395. ШАЛИЋ, Радомир 88888Monetarna ekonomija i bankarstvo / Šalić Radomir. - Čačak : Visoka poslovna škola strukovnih studija, 2011 (Beograd : Čugura print). - V, 353 str. : ilustr. ; 24 cm

396. ШЕКСПИР, Вилијам 88888Ромео и Јулија : трагедија / Вилијам Шекспир ; превли Живојин Симић, Сима Пандуровић. - Чачак : Пчелица, 2011 (Чачак : Светлост). - 173 стр. : ауторова слика ; 21 cm. - (Библиотека Класици за младе / [Пчелица, Чачак], књ. бр. 10)

397. ШОПЕНХАУЕР, Артур 88888Паранезе и максиме : (савети и правила) / Артур Шопенхауер ; превео Свет. [Светислав] Предић ; [предговор Фридрих Ниче]. - 2. изд. - Чачак : Легенда, 2011 (Сокобања : Heroes). - 135 стр. : ауторова слика ; 17 cm. - (Мала филозофска библиотека / [Легенда, Чачак] ; књ. бр. 1)

398. ШОШАНА, Бренда 88888Без страха / Бренда Шошана; [преводилац Бојана Рајић]. - 1. изд. - Београд : Компјутер библиотека, 2011 (Чачак : Светлост). - 206 стр. ; 21 cm. - (Библиотека Зоин врт; бр. књ. 438)

Периодика у Чачку у 2011. години

Acta agriculturae serbica, br. 31, 32Art 032, бр. 22/23 Voćarstvo, br. 173/174, 175/176Гимназион, бр. 10Глас библиотеке, бр. 17Годишњак Техничког факултета, шк. 2010/2011. год.Градац, бр.178/179, 180/181Дисово пролеће, бр. 42Зборник радова Народног музеја Чачак, бр. 40Indexpress, br. 6Летопис Високе школе техничких струковних студија, шк. 2010/2011.Savetovanje o biotehnologiji : zbornik radova, br. 18Serbian Yournal of electrical engineering, br. 1, 2Српски народни календар : за 2012. годинуTehnika i praksa, br. 5Чачани, бр. 6

ДАНИЦА ОТАШЕВИЋ, 1951-Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС”

У 2011. ГОДИНИ

Сажетак: У тексту је детаљно приказан рад Градске библиотеке „Вла-дислав Петковић Дис“ у 2011. години на остваривању библиотечке и културне делатности, унапређењу струке и проширењу услуга и како се управљало средствима оснивача, Министарства културе, донацијама и сопственим приходима. Укупни приходи Библиотеке износили су 28.967.000 динара: 25.967.000 динара (89,54 %) су средства Града Чачка, а 2.205.000 динара за разне пројекте и набавку књига определило је Ми-нистарство културе. Читалачка породица Библиотеке бројила је 5.813 чланова који су прочитали 144.795 књига и 21.648 новина и часописа, што представља повећање за 8.817 коришћених публикација. Услужено је 114.352 кориника, а фонд је увећан за 6.770 књига и 452 сликовнице чија је вредност 3.160.000 динара. Лична примања 27 запослених чине највећу ставку у буџету града који се издваја за Библиотеку (74,82 %), а за програме, књиге и опрему утрошено је 4.541.208 динара (17,51%). Просечна зарада у установи износила је 35.677 динара.У 2011. години Градска библиотека остварила је велики међународни успех отварањем изложбе посвећене песнику Владиславу Петковићу Дису у Културном центру Србије у Паризу и учешћем на словенском скупу библиотекара у Пољској, као и на регионалним скуповима у За-гребу и Марибору. „Дисово пролеће“ гостовало је у Београду и Лесковцу и обогаћено је новим садржајима и публикацијама.

Кључне речи: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, „Дисово пролеће“, Чачак, Живорад Недељковић, читаоци, одељења, финансије, извештај

ИЗВЕШТАЈ

УДК: 027.52(497.11) ”2011”


ДАНИЦА ОТАШЕВИЋИ

ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Увод

Све библиотеке света представљају спој традиционалног и модерног, чувари су знања и мост између прошлости и будућности. Зато постоје најдуже и најбрже се прилагођавају модерним технологијама и променама укуса и потреба корисника. Улагањем у библиотеку чува се идентитет средине и нације, наслеђе и културна баштина, све оно што као писани, аудио, видео и сликовни траг идентификује један народ и земљу. Цивилизације које нису имале своје писмо и библиотеке да прикупе и сачувају написано, нису остале упамћене. Остали су они народи који су записивали и чували своје писане изворе. Заједнице које не улажу у људске ресурсе и културу у опасности су да буду пребрисане туђим утицајима, изгубе језик и писмо, а тиме и своје постојање доведу у питање. Штедња на култури, која се из године у годину, из деценије у деценију, примењује у нашој земљи, показује да идемо у погрешном смеру. Онима који држе кључеве буџета, оснивачима културних установа и удружења, криза не може довека да буде оправдање за смањење средстава за културне потребе становника и оно што по сваку цену треба сачувати за генерације које долазе.

Свесни велике одговорности која је на библиотекама, радници ове установе упркос неповољним просторним условима, средствима која, опет, нису повећавана две године, недовољном броју извршилаца, бележе изванредне резултате и држе корак са савременим токовима српског, али и модерног светског библиотекаства. У многим областима чачански библиотекари су узор другима и пионири у спајању старог и новог, у културној, просветној, хуманистичкој и социјалној улози коју врше у локалној средини и окружењу. То показују наступи на међународним стручним скуповима, повећање и проширење услуга, коришћење савремених технологија и интернет презентације, разноврсни програми и издања чиме Би-блиотека не унапређује само завичај, већ и културу Србије.

Изузетним успехом у 2011. години може се сматрати постављање изложбе „То је онај живот где сам пао и ја“, посвећене песнику Владиславу Петковићу Дису у Културном центру Србије у Паризу, што представља део државног програма у иностранству, јер је пројекат суфинансиран од Министарства културе Републике Србије и града Чачка, учешће на међународном скупу словенских земања „Ка југу“ у Пољској, као и на више скупова у региону и земљи где су представљени домети ове установе у свим сегментима рада, а посебно у делу где је библиотека центар културне средине и чувар локалног наслеђа.

Финансирање Библиотеке

Градска библиотека финансира се из буџета Града Чачка, буџета Републике Србије који преко Министарства културе финансијски помаже рад Матичне службе и суфинансира одређене пројекте, донација и сопствених прихода од чланарине, услуга књиговезнице и продатих књига. Укупан приход са којим је Библиотека располагала у 2011. години био је 28.967.000 динара. Средства буџета Града Чачка износила су 25.938.000 динара (89,54%), Република је пренела буџету

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У 2011. ГОДИНИ

ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈГрада за финансирање библиотечке делатности 600.000 динара (2,07%), као и 765.000

динара (2.64%) за реализацију више пројеката. Укупна републичка средства за суфинансирање рада Градске библиотеке износила су 1.365.000 динара (4,71%), као и 840.000 динара за набавку књига. Донације у новцу биле су скромне, само 5.000 динара, мада се помоћ установи огледа и у другим врстама бесплатних услуга (превоз гостију, изнајмљивање опреме, простора, огласа и др). Категорију „остала средства“, која износе 1.659.000 (5,73%), чине средства пренета из 2010. године (191.000), приход Библиотеке (730.000), рефундације за боловања (679.000) и средства из фонда заједничке потрошње (59.000). Расходи Градске библиотеке у 2011. години износили су 28.819.000 динара, а остврена добит је 137.000 динара.

Буџет Града Чачка увећао је у 2011. години средства за делатност Библио-теке за 1.430.357,56 динара (5,84%), а проценат извршења планираних средстава је 98,86%. За зараде 27 запослених исплаћено је 19.406.949,00 динара што пред-ставља 74,82% од укупних средстава пренетих установи из буџета Града (повећање 8,4% у односу на 2010). Просечна нето зарада запослених у Библиотеци, где је 15 радника са високом стучном спремом и седам са посебним стручним звањима, била је 35.677,66 динара. За реализацију програма, издавачку делатност, набавку књига и опреме, из градског буџета Библиотеци је издвојено 4.541.208,26 динара (17,51%). Ова средства увећана су у поређењу са 2010. за 237.040,29 динара (5,51%). На жалост, дошло је до смањења средстава за куповину књига (400.000 динара), за 21,78%, што је лоша одлука и „штедња“ на ономе на чему не би смело да се закида. Град је издвојио само 1.300.000 динара за нове књиге и периодику иако се из го-дине у годину повећава број читалаца, а законска обавеза је да се фонд годишње допуњава са најмање 7.500 књига. За набавку опреме и намештаја буџет града дао је Библиотеци 100.000 динара (5,4%), иако су потребе много веће, а увођење нових технологија неминовно. Установа је приморана да кроз разне пројекте и из других извора обнавља технику и опрема простор што јој још више отежава рад и доводи је у неравноправан положај са другим корисницима буџета.

Из буџета Министарства културе за рад Матичне службе Градска библио-тека добила је 400.000 динара, са 400.000 суфинансиран је програм 48. „Дисовог пролећа,“ 265.000 динара добијено је за организовање изложбе о Дису у Културном центру Србије у Паризу, са 200.000 динара Министарство је помогло штампање 17. броја Гласа библиотеке, 50.000 дато је за објављивање књиге добитника Награде „Млади Дис“ и 50.000 динара за унапређење рада са најмлађим корисницима на селу. За откуп књига Министарство културе одобрило је Библиотеци фонд од 840.700 динара.

Простор, опрема и кадрови

И у 2011. години Градска библиотека је остала у истом простору од 670 m², на три локације у граду и четири на селу. Сви програми, а било их је више од педесет, извођени су у другим установама по граду, што додатно троши енергију овог колектива и отежава рад. Несумњиво да подстанарски



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј живот успорава развој ове установе, па ће у наредном периоду бити успех ако Библиотека одржи ниво услуга које је до сада пружала грађанима Чачка. Унутрашње резерве колектива су одавно исцрпљене, а ангажовање волонтера, лица преко јавних радова и других пројеката је несигурна и неадекватна помоћ. Последице дуготрајног необнављања кадрова и запошљавање нових лица још драстичније ће се одразити за годину-две одласком радника у пензију, када стручне послове и искуства позитивне праксе претходника неће имати ко да преузме. Оснивач је Библиотеци поверио организовање и једне од најзначај-нијих манифестација у Србији и препознатљиве културне приредбе каква је „Дисово пролеће,“ али није предвидео људе који ће унапређивати завичајно наслеђе и успостављати нове културне везе са светом. Манифестација која је огледало културе града не може бити без сталних извршилаца и придодата уз основну делатност Библиотеци и библиотекарима. „Дисово пролеће“ захтева оснивање посебне организационе јединице унутар установе и запошљавање квалификованих лица који ће током целе године бринути о манифестацији, њеном представљању и новим садржајима.

Од опреме приновљен је један рачунар, штампач и усисивач, као и пет полица за књиге ( у буџету за опрему издвојено 100.000 динара).

Број радника Библиотеке није се повећавао шест година. Запослено је: 15 библиотекара (висока стручна спрема), седам књижничара (средња), и пет радника других занимања (књижничар, помоћни радници). Троје запослених имају мастер дипломе, а осам радника стручно звање: виши библиотекар (пет) и библиотекар саветник (три). Овај број извршилаца чини једва 50% од стандардом предвиђеног броја лица за обављање библиотечке делатности, а истовремено већина радника је додатно ангажована на реализацији богатог програма „Дисовог пролећа“, у издавачкој делатности и културно-просветном раду који је последњих година интензивиран. Оснивач Библиотеке још увек не сагледава реално стање и потребе ове установе која је највише коришћени локални сервис са више од 250.000 хиљада разних услуга које пружа грађанима општине и окосница развоја је библиотечко-информационе делатности у Моравичком округу. Сигурно да Градска библиотека својим програмима значајно доприноси да Чачак буде препознатљиво место на културној мапи Србије, о чему сведочи „Вукова награда“ Културно-просветне заједнице (2002) и Децембарска награда града Чачка(2008), али оснивач још увек није спреман да реши просторне и кадровске проблеме ове установе.

Коришћење библиотечке грађе

Читалачка породица Градске библиотеке бројала је прошле године 5.813 чланова, што је за 500 читалаца мање него у претходној години. Уписано је 812 предшколаца, 1.962 основца, 877 средњошколаца, 362 студента, 225 радника, 1.299 службеника, 312 осталих занимања и, на жалост, ниједан пољопривредник. Услужено је укупно 114.352 корисника, 6.344 више него у 2010. години. Према последњем попису чачанска општина има око 114.300 становника, што значи да


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈје сваки становник једном „ушао“ у Библиотеку и затражио књигу или новине.

Књигама је услужено 110.819 корисника, а листовима и часописима 3.533. Чланови Библиотеке прочитали су у 2011. години 144.795 књига (7.045 књига више него у претходној години), 342 часописа (216 из одељења за периодику и 126 из зави-чајног фонда) и 21.648 новина (11.917 из одељења периодике и 9.731 из завичајног фонда). Укупно је у 2011. коришћено 166.785 књига и новина, што у односу на 2010. годину представља повећање за 8.817 издатих публикација. Интернет сајт Библиотеке имао је 78.239 посета, а услуге бесплатног интернет клуба користило је 5.915 лица. Уколико се сабере број издатих књига и часописа, интернет услуге и посете сајту и другим електронским адресама, присуство на књижевним вече-рима и изложбама, Библиотека је пружила око 255.000 разних врста услуга што је чини најкоришћенијим локалним сервисом.

Проценат обухваћености становника чланством у Библиотеци не прелази, ипак, 6% (износи 5.1%, а стандард је 10%), број прочитаних књига по глави ста-новника је 1.26%, а обрт књижног фонда - 1,027.

У књиговезници Библиотеке у тврди повез прекоричено је 569 књига чиме им је продужен век. Укоричен је 31 комплет новина (Политика, Спорт, НИН, Чачански глас, Чачанске новине, Таковске новине) и пружене 32 услуге коричења трећим лицима. Упаковано је 188 пакета разних књига и новина за размену са другим установама и откуп.

Стручно одељење

Радници Стручног одељења у 2011. години у потпуности су прешли на примену новог COBISS2 програма: приновљене књиге стручно се обрађују у програму који користи више од 145 библиотека Србије, а истовремено се ре-троактивно уноси и стари фонд. У протеклој години уведено је у електронску инвентарну књигу и стручно обрађено 6.770 јединица библиотечке грађе и 452 сликовнице. Обрађено је и у електронску базу унето 6.402 књиге које су распо-ређене по одељењима: Одрасло 3.736, Научно 514, Дечије 978, Покретни фонд (Пријевор) 188, Мрчајевци 332, Прељина 191, Заблаће 412 и Марксистички фонд 1. За Завичајно одељење евидентирано је 50 публикација набављених куповином (осталих 368 нових публикација доспелих путем поклона обрадили су у COBISS2 радници Завичајног одељења). За сваку књигу израђена је налепница са бар-ко-дом. Пописано је и на коришћење дато 452 сликовнице (Дечје 312, Прељина 27, Мрчајевци 41, Заблаће 53, Покретно 19).

Завршен је отпис расходованих књига из 2010. године поништавањем 2.089 јединица библиотечке грађе из књига инвентара и из старе базе БИБЛИО. Истовремено је вршено редовно годишње излучивање дотрајале и похабане грађе из књижног фонда одељења. Из Одељења за одрасле читаоце расходовано је 780 јединица, Научног 2, Дечјег 1.307, Мрчајеваца 129, Заблаћа 3, Прељине 220, По-кретног 69 и Завичајног фонда 113. Укупно је одстрањено 2.623 оштећене књиге и урађени су пропратни спискови расхода, сходно Уредби по којој се врши расход.



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Током године редовно је евидентирано повлачење књига у депо, вођен групни инвентар као додатна евиденција о свим начинима набавке књига за Библиотеку, као и цене публикација и стање књижног фонда.

Два радника Стручног одељења, који имају лиценцу за рад у новом програ-му, унели су у 2011. години у електронски каталог COBISS2 базе 11.001 запис, тј. 17.502 књиге. Наташа Кривачевић Поповић унела је 5.388 записа (8.941 књига), а Снежана Планић 5.613 записа (8.561 књига). Иначе, укупно је у 2011. унето 22.797 записа (38.079 књига) што са претходних 13.443 (20.373 књига) чини бројку од 36.240 записа (58.452 књиге). Темпо којим Градска библиотека креира и увећава своју електронску базу више пута истицала је Народна библиотека Србије као пример добре праксе и организације. Импозантан је и број од 1.218 креираних записа са којима је Градска библиотека допунила електронски каталог ВБС-а (972 у 2011. години), што сведочи да чачанска библиотека у својим легатима и фондовима има ретке и важне књиге које друге библиотеке не поседују.

Поред обраде библиотечке грађе, редовно су вођени спискови поклоњених књига Народне библиотеке Србије (13), откупа Министарства културе (122), списак поклона разних дародаваца (26), спискови појединачних дародаваца и поклон ЈП „Службени гласник“. Откупом Министарства културе Србије за 2010. годину приновљено је 1.440 књига, а значајан поклон стигао је од Бранке Бесаровић из Београда (203 књиге).

У Стручном одељењу уредно је вођена статистика за сва одељења Библиотеке и први пут штампана инвентарна књига приновљених публикација за 2011. годину.

Набавка библиотечке грађе

У 2011. Библиотека је обогатила фондове са 6.770 књига и 452 сликовнице: купљено је 3.057 публикација, разни дародавци поклонили су 1.897 књига, откупом Министарства културе приновљено је 1.440 јединица и осам књига из Народне библиотеке Србије. Вредност купљених књига је 1.613.418,04 динара (вредност са рабатом и са ПДВ-ом), а поклона 706.414. За куповину књига буџет града издвојио је 1.300.000 динара, Министарство културе 840.702, а Библиотека 95.000 динара. Укупна вредност приновљених публикација (6.770 књига и 452 сликовнице) је 3.160.534,96 динара. Према стандардима Библиотека годишње треба да принови 7.500 публикација, а најбољи начин обнове фонда је куповина.

Одељење за одрасле читаоце

Одељење за одрасле читаоце у 2011. години уписало је 2.839 корисника, 297 мање него претходне године. Чланови су: 862 средњошколца, 314 студената, 195 радника, 1.199 службеника и 269 других занимања. На годишњем нивоу услужено је 67.573 лица која су прочитала укупно 87.747 књига. У поређењу са 2010. услужено је 3.027 читалаца више, а они су прочитали 1.386 књига више. Најактивнији корисници били су службеници (21.646), средњошколци (18.095),


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈстуденти (10.173), радници (8.533) и 9.087 корисника других професија међу

којима су пензионери били најбројнији. Током године у Одељењу за одрасле чи-таоце чачанске Библиотеке најтраженији су били наслови стране белетристике - прочитано је 54.991 ових публикација. Чачани су позајмили 20.549 књига из домаће књижевности, коришћено је 1.113 наслова из религијске литературе, из друштвених наука, права и економије 2.113, из области примењених наука 1.926, из уметности и спорта 469, а из историје и географије 2.629 публикација.

Добро осмишљеном набавном политиком, Одељење је обогаћено великим бројем књига из области економије, маркетинга и менаџмента, педагогије, пси-хологије, историје, уметности, као и актуелним насловима за читање, па је због тога увећан број прочитаних књига и посета Библиотеци.

У току прошле године набављено је 3.736 нових књига за ово одељење. Унос фонда у нову електронску базу захтева непрестано преслагивање и прегледање књига (7.000), издвајање за расход (780), књиговезницу (204) и депо. Због недо-статка простора и прилива већег броја књига, нове класификације и расхода, неколико пута вршено је померање и слагање књижног фонда. Непрестано је вршена пропаганда читања, а радници овог одељења припремили су и више пригодних изложби: Жена у српској књижевности, изложба посвећена „женском перу“ од средњег до прве половине 19. века, едиција Токови и Андрија Б. Ивано-вић, добитник Младог Диса за 2010. годину, Пола века од смрти песника Бранка Миљковића, In memoriam песнику Новици Тадићу, добитнику Дисове награде за 2000. годину, Право на светове, посвећену лауреату 48. „Дисовог пролећа“, Живораду Недељковићу, аутора Марије Радуловић.

Поводом Дана Библиотеке десет читалаца овог одељења награђено је књигама за верност читању, а током године седмично је препоручивана књига за читање.

Путем телефона опоменуто је 4.989 несавесних корисника и враћен је већи број књига. За одличан успех бесплатном чланском картом награђено је 554 средњошколца. Право на бесплатно чланство имају и добровољни даваоци крви. Библиотека је наставила да позајмљује књиге лицима која су у истрази или на издржавању казни у Окружном затвору у Чачку.

У Одељењу за одрасле читаоце запослени су књижничари Душица Цибра-лић и Милица Стовраг (ССС), библиотекари Душица Брковић и Биљана Раичић (ВСС), а на замени због порођајног одсуства радника, шест месеци радила је Ма-рија Радуловић, професор српске књижевности, која је у међувремену положила стручни испит за библиотекара.

Дечје одељење

У Дечијем одељењу Градске библиотеке у 2011. години уписан је 1.781 члан: 440 предшколаца и 1.341 основац. У поређењу са претходном годином број корисника умањен је за 450 чланова (нису групно уписивани предшколци приликом посете одељењу, већ само они који су појединачно долазили). За годину



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј дана у Дечијем одељењу прочитано је 21.810 књига и 7. 793 сликовнице, што укупно износи 29.603 прочитане публикације (1.252 више него претходне године). Књижни фонд обогаћен је са 978 књига и 312 сликовница.

Настављена је успешна сарадња са предшколском установом „Радост“ и чачанским основним школама: у оквиру „Дечије недеље“ у октобру је око 700 малишана предшколског (250) и основношколског (450) узраста организовано посетило библиотеку, а већина њих постала је и део велике читалачке породице.

У оквиру програма 48. „Дисовог пролећа“, гост Дечијег одељења био је песник Дејан Алексић, који је гостовао у неколико сеоских и градских школа. Поводом промоције своје нове књиге „Авантуре Краљевића Марка“ са члановима Библитеке дружио се песник Бранко Стевановић.

Градска библиотека већ четири године током јула и августа организује бројне креативне радионице под називом „Лето у библиотеци“. Девет тематски разли-читих радионица похађало је у јулу и августу 90 предшколаца и основаца. Кроз Дечије одељење прошло је током лета око 500 талентованих дечака и девојчица, који су уз цртање, креирање лутака, маски и магичних магнета, корисно провели распуст. Гости библиотечких летњих радионица били су ученици и наставници ОШ „Иво Андрић“ из Прањана, који су полазнике својим луткарским предста-вама увели у чаробни свет бајки. Најмлађи су своја креативна умећа показали правећи „веселе маце“, bookmarker-e, маске својих омиљених јунака, маштовите честитке, цртеже „своје“ библиотеке у будућности, одмеравали знања из дечије књижевности, али пре свега лепо и корисно се дружили и читали.

Старији основци били су посвећени креирању и стварању лутака и луткар-ске представе. Резултат овог пионирског рада је луткарска једночинка „Бакин рођендан“ за коју су полазници писали текст, кројили костиме и сценографију и позајмили гласове јунацима. Представа уз изложбу радова премијерно је из-ведена на завршној вечери „Летњих дана културе,“ којој је присуствовао велики број деце и родитеља.

О успешности рада Дечијег одељења чачанске Библиотеке, најбоље сведочи прва награда која је добијена од организатора „Летњих дана културе“: стручни жири доделио је Градској библиотеци награду за више креативних радионица под називом „Лето у библиотеци“ с образложењем да је то био најбоље осмишљен програм и са највише учесника.

Радови чланова литерарне дружине Градске библиотеке и ове године награђени су на Фестивалу хумора за децу који се одржава сваког септембра у Лазаревцу у организацији Библиотеке „Димитрије Туцовић“. Такође, Дечије одељење је за креативну радионицу „Лето у библиотеци 2010“ добило посебно фестивалско признање за рад са децом. Библиотекарке Маријана Лазић и Ана Нешић на фестивалу у Лазаревцу представиле су мултимедијално радионицу „Лето у библиотеци“, која је одлично оцењена.

Последњих година „повратак“ књизи најуочљивији је код младих, а томе је допринела и политика Библиотеке да пође у сусрет својим будућим читаоцима.


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈКроз пројекат „Библиобусом до читалаца на селу“, намењен деци у издвојеним

одељењима десет школа: Рошци, Милићевци, Миоковци, Вранићи, Трбушани, Вујетинци, Остра, Мојсиње, Прислоница и Качулице, књига је стигла до недосег-нутог читаоца на селу. Добробит овог пројекта за образовање најмлађих у сеоској средини препознала је у 2010. локална самоуправа и финансирала активности Библиотеке, али је у 2011. финансијска помоћ изостала, па се установа ослонила на сопствене снаге и средства. Трајна политика Библиотеке је да деци из издвојених четвороразредних одељења на селу обезбеди приближно исте услове за стицање знања и одрастање што није увек лако и изводљиво без помоћи са стране.

Од 22. до 24. септембра у Загребу је (организација Гете-Института) на субрегионалном скупу библиотекара и педагога из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, присуствовала Јелена Дуковић. Тема радионице била је подстицање читања код деце у предшколском узрасту, а било је речи и о читању у породици и пројектима сарадње вртића и библиотека.

На стручном скупу библиотекара дечијих одељења у Пожеги, саопштење о раду са најмлађима у чачанској Библиотеци, која последњих година показује завидне резултате у популарисању читања, презентовала је Јелена Дуковић. О раз-новрсним облицима и значају креативног рада са најмлађима, Маријана Лазић и Јелена Дуковић излагале су и на семиниару за школске библиотекаре Моравичког округа. Чачански модел креативних радионица „Лето у библиотеци“ најбољи је пример подстицања интересовања код ученика и откривање талентоване деце.

Крајем децембра организована је и традиционална приредба „Најчиталац“ на којој су уручене дипломе највреднијим члановима Дечијег одељења. Награђена деца добила су на поклон дипломе, књиге (дар издавачке куће „Пчелица“ из Чачка) и бесплатну чланску карту за наредну годину. Пријатељима књиге Библиотека је уприличила пригодан програм у коме је наступила луткарска дружина из Прањана са представом „Рак кројач“.

Огранци Библиотеке

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ једина је установа културе која има своје испоставе на селу и настоји да развије просветни рад у руралним срединама, односно да деци приближи књигу, интернет и креативне радионице. У четири огранка Градске библиотеке у 2011. години уписано је 1.193 корисника (160 више него у 2010). Најбројнији читаоци су предшколци (372) и основци (611). На терену је укупно пружено 17.532 услуге корисницима, а прочитано је 19.730 књига и сликовница. Књижни фонд огранака обогаћен је за 1.123 књиге и 140 сликовница. Чачанска Библиотека због недостатка кадрова не испуњава стандарде од 30 сати рада недељно у огранцима, иако за то постоји потреба - у Мрчајевцима и Заблаћу ради се два дана седмично, а у Прељини и Пријевору само један дан.

Најстарији огранак у Мрчајевцима у протеклој години имао је 334 члана: 95 предшколаца, 167 основаца и 72 одраслих. Издато је на коришћење 5.147 књига и сликовница и услужено 4.282 корисника. Фонд је допуњен са 333 књиге и 41 сликовницом.



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Најмлађи библиотечки огранак у Заблаћу (2004) је најактивнији - уписано је 380 чланова који су прочитали 8.839 књига и сликовница. Међу члановима је 82 предшколца и 231 основац. Услужено је укупно 8.887 корисника (6.177 осно-ваца и 1.930 предшколаца), а књижни фонд је обогаћен са 412 наслова књига и 53 сликовнице.

Огранак у Прељини у 2011. години доживео је препород - уписано је 266 чланова који су прочитали 3.600 књига и сликовница ( у 2010. било је 82 члана, а прочитано је 707 публикација). Најактивнији читаоци су предшколци (135) који су прочитали 1.766 књига. У Прељини је услужено 3.111 корисника, а у фонд је приновљено 191 књига и 27 сликовница.

У огранку у Пријевору уписано је 213 чланова (121 ученик основне школе), који су прочитали 2.024 књиге. У току године услужено је 1.253 корисника, а набављено 188 нових књига и 19 сликовница.

Завичајно одељење

У 2011. години набављено је, физички и каталошки обрађено 418 моног-рафских публикација, а у узајамну базу ВБС унето је укупно 3.805 записа (Марија Орбовић је преузела 1.676 и креирала 733, а Оливера Недељковић преузела 1.229 и креирала 167 записа). За нешто више од годину дана у електронски каталог Народне библиотеке Србије унет је целокупни фонд Завичајног одељења са 6.381 записом, а крајем године започета је обрада књига из легата Јована Давидовића.

Приновљено је и обрађено 508 фотографија, а захваљујући дародавцима, пре свих, Петру Прокићу, Радовану М. Маринковићу, Драгољубу Вујовићу и наследни-цима Данице и Драгана Ћирковића, значајно је обогаћена завичајна фото-збирка. Инвентарисано је 74 годишта часописа и новина, 13 нових рукописа и 204 програма и позивница, а збирка новинских исечака богатија је за 691 јединицу.

За дванаест месеци услужен је 401 корисник, издато је 486 књига, 9.731 новине и 126 часописа, а из фонда завичајне фотографије заинтересованим ко-рисницима преснимљене су 74 фотографије.

Оливера Недељковић, виши библиотекар, радила је на додатном припремању изложбе о животу и стваралаштву Владислава Петковића Диса То је онај живот где сам пао и ја, која је била отворена у периоду од 16. марта до 2. априла у Културном центру Србије у Паризу. Аутор је дигиталне изложбе посвећене песникињи Мили-ци Мишковић која се може погледати на адреси: http://www.cacak-dis.rs/digitalizacija/zavicajne-kolekcije/milica-miskovic/. Tоком године објавила је на сајту www.cacak-dis.rs седам приказа у рубрици Књига недеље, а радом Литература о стваралаштву Александра Ристовића заступљена је у зборнику радова Поезија Александра Ри-стовића, који је у издању чачанске Библиотеке објављен у оквиру 48. „Дисовог пролећа“. Рад је део прилога за биобиблиографију овог песника на чијем ком-плетирању, уобличавању и припреми за штампу библиотекар истрајава више од две године. Стручне радове Оливера Недељковић објављивала је у периодичним


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈпубликацијама Глас библиотеке, Дисово пролеће и Траг. Марија Орбовић приредила

је изложбу Штампана реч 2010. и објавила прилоге у часописима Глас библиоте-ке, Крагујевачко читалиште и Траг. Орбовићка је члан републичке Комисије за израду смерница за завичајне фондове и члан Редакције НБС за израду Српске библиографије периодике чији је први том изашао крајем године.

Одељење часописа и листова

У фонду Одељења часописа и листова Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку налази се 387 наслова часописа и 18 наслова новина, 3.663 инвентарисана годишта часописа и 403 инвентарисана годишта новина. На страним језицима је 12 наслова часописа (седам на руском, три на енглеском, по један наслов на француском и немачком језику).

У току календарске 2011. инвентарисано је 113 годишта часописа (инв. бр. 3550-3663) и четири годишта новина (инв. бр. 400-403). Поклоном је добијено 67 годишта (130 свески), куповином 23 (107 свески), а разменом 17 годишта (35 свески) часописа.

Ове године Одељење је добило девет нових наслова часописа (Поетика, Разлог, Balcanica, Српски језик, Ријеч, Печат, Баштина, Наш језик, Istorijska baština). За читаоницу се набавља 15 наслова штампе: шест наслова дневне, осам недељне или двонедељне и један наслов месечне штампе. Кориче се и трајно чувају Политика, Спорт и Нин.

У току године Одељење је посетило укупно 3.533 лица: 133 студента, 268 радника, 656 службеника и 2.474 осталих корисника. Издато је 11.917 примерака дневне и недељне штампе и 216 свески часописа. Око 50 годишта часописа Техника која су већ раније издвојена из фонда и припремљена за расходовање, поклоњено је Техничкој школи у Чачку.

Проблеми у раду Одељења и даље су везани за смештај серијских публика-ција: део часописа пребачен је у бивше просторије Радио Чачка у Дому културе чиме је део фонда измештен на четврту локацију.

Крајем календарске 2011. године књижничар Одељења за часописе и лис-тове Мирославка Радовановић отишла је у пензију. Библиотекар Мирко Дрманац обављао је и послове уноса књижног фонда монографских публикација позајмног Одељења за одрасле кориснике у систем COBISS2 и преузео 2.448 записа у локалну, а креирао 24 записа у заједничкој бази. Учествовао је у промоцији књиге Богдана Трифуновића Живот под окупацијом и 23. јуна присуствовао стручном скупу „Библионет“ у Јагодини. Дрманац је аутор пројекта „Снимање звучних књига за слепу и слабовиду децу“ са којим је Библиотека конкурисала за средства код Министарства културе, снимио је и обрадио 12 сати видео материјала везаних за активности Библиотеке од чега је део постављен на Facebook-у и Youtube-у и приредио пет приказа књига.



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Матична служба

Градска библиотека ‘’Владислав Петковић Дис’’ матична је установа за све библиотеке у Моравичком округу. Функцију матичности врши у четири општинске библиотеке са осам огранака, 44 школске библиотеке (34 основне и 10 средњих), три специјалне и за једну библиотеку општег типа у установи. Послове матичности извршавају два радника, библиотекари Дубравка Илић и Ана Нешић (виши књижничар Милан Поповић крајем децембра 2010. отишао је у пензију).

Стручна помоћ библиотекама у прошлој години пружена је 121 пут. У ча-чанској општини обављено је 106 посета, горњомилановачке библиотеке посећене су 10 пута, ивањичке два пута (вршен библиотечки надзор и пружана стручна помоћ), а лучанске три пута. Обука библиотечких радника из Округа обављана је током године и у матичној установи, а стручне информације пружане су и телефоном. За полагање стручног библиотечког испита у Народној библиотеци Србије припремљен је један кандидат (ВСС) из чачанске библиотеке, а школском библиотекару из ОШ ‘’Бранислав Петровић’’ у Слатини пружена је помоћ за пола-гање испита за стицање лиценце за рад у школској библиотеци. За библиотекаре Моравичког округа Матична библиотека организовала је једнодневни стручни семинар коме је присуствовао 51 кандидат. Предавачи су били Светлана Јанчић из Народне библиотеке Србије, Даница Оташевић, Јелена Дуковић, Маријана Лазић и Дубравка Илић из чачанске Библиотеке, као и Данило Беодрански, начелник Школске управе Моравичког округа, и Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник за српски језик.

У прошлој години остварена је одлична сарадња са Школском управом за Моравички округ, где су одржана четири састанка на тему унапређења рада школских библиотека у процесу васпитања и образовања. Градска библиотека учествовала је активно на Другом сајму школског издаваштва чији је организатор била Школска управа.

Радници Матичне службе спровели су конкурсе за литерарне радове рас-писане у оквиру 48. „Дисовог пролећа“, на које је из 29 основних и средњих школа Округа стигло 275 радова, координирали рад жирија и доделу награда ауторима најбољих радова. Матична служба послала је на 23. Фестивал хумора за децу у Лазаревцу (септембар 2011) више радова основаца чији су аутори освојили пет награда у бројним фестивалским категоријама.

Организовано је и гостовање дечијих песника Дејана Алексића и Бранка Стевановића, са којима се у осам основних школа чачанске општине и у Дечијем одељењу Библиотеке дружило око 800 предшколаца и основаца.

Радници матичне службе организовали су програм за доделу награда ‘’Нај-читаоцима’’ за 2011. у огранцима у Мрчајевцима, Заблаћу, Пријевору и Прељини (у Прељини и Пријевору су први пут награђени најбољи читаоци). На терену је реализовано 85 креативних радионица којима је обухваћено око 700 малишана предшколског и школског узраста (25 радионица изведено је у 12


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈиздвојених одељења сеоских школа чачанске општине) где су предшколцима и

основцима једном месечно одношене на читање књиге и сликовнице. У сарадњи са ОШ ‘’Свети ђакон Авакум’’ из Трнаве, Матична служба орга-

низовала је трибину на тему ‘’Отвори књигу, упознај пријатеља за цео живот’’, на којој су о значају читања говориле Даница Оташевић и Дубравка Илић. Радници Матичне службе присуствовали су научно-стручном скупу БИБЛИОНЕТ 2011 у Јагодини, и учествовали у раду стручних скупова у Лазаревцу и Пожеги.

Оба библиотекара (Дубравка Илић и Ана Нешић) имају лиценцу за програм COBISS, па су у прошлој години унели 4.561 записа у узајамни каталог (4.972 књи-ге). У 2011. години Дубравка Илић стекла је стручно звање - виши библиотекар.

Радници Службе израђују програм рада, тромесечно подносе извештаје о раду Министарству културе и Народној библиотеци Србије, као и извештај о раду на годишњем нивоу, а записнике о надзору шаљу свакој школи и библиотеци чији је рад био предмет стручног прегледа. Такође спроводе годишњу анкету о раду и стању у библиотекама у Округу, а за 2011. годину ажурирали су електронску базу МБС са више од 3.500 података из 47 библиотека Округа.

Научно одељење

Услуге Научног одељења Градске библиотеке у 2011. користило је 4.541 лице којима је издато 7.368 публикација из разних области. Читаоци су користили ре-дован књижни фонд одељења, легат Миливоја и Божидарке Филиповић и Старе и ретке књиге. Фонд је користило 1.357 студената, 768 ученика и 1.427 лица других делатности. Најтраженије су публикације из историје и географије (1.424), опште групе тј. референсна литература - енциклопедије, речници, лексикони, каталози, библиографије (1.138), као и друштвене науке (1.007).

У оквиру међубиблиотечке позајмице и сарадње, потраживано је 25 пу-бликација и 20 фотокопија из Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, затим, Народне библиотеке „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији и Универзитетске библи-отеке у Крагујевцу. Позајмљене публикације коришћене су за израду мастер и магистарских радова корисника Градске библиотеке. Захваљујући јединственом електронском каталогу информације о књижном фонду су јавно доступне, па је и међубиблиотечка сарадња интензивирана.

Градска библиотека позајмила је 13 публикација библиотекама Правног фа-култета и Универзитетској библиотеци у Крагујевцу, Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“ и Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу, Народној библи-отеци у Крушевцу, Народној библиотеци у Ужицу, Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу и Библиотеци Матице српске у Новом Саду...

Фонд Научног одељења обогаћен je са 516 нових публикација.У Научном одењењу запослени су библиотекари саветници Милица Баковић

и мр Маријана Матовић. Милица Баковић објављивала је текстове у Чачанским новинама, Дисовом пролећу и Сремским новинама и аутор је изложбе књига „Иво



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Андрић- писац и дипломата“ која је била саставни део изложбе Музеја града Бе-ограда. Написала је седам приказа књига из разних области српске књижевности и историографије.

Мр Маријана Матовић објавила је радове у Гласу библиотеке, Дисовом пролећу, Пожешком годишњаку (број 9) и зборнику Дани Андрије Б. К. Стојко-вића. Учествовала је у промоцији зборника Поезија Александра Ристовића и 17. броја Гласа библиотеке за који је радила лектуру и коректуру. За рубрику „Књига недеље“ написала је четири приказа, а присуствала је и петом стручно-научном скупу Библионет у Јагодини. У COBISS базу Маријана Матовић унела је 150 записа.

Центар за дигитализацију

Центар чува и даје на коришћење издвојени део фонда Завичајног одељења који се односи на рачунарско-информатичку литературу (статистички подаци о коришћењу грађе воде се у оквиру статистике Завичајног одељења), води статисти-ку издавања грађе у дигиталном облику и пружа информације путем интернета (услуга „Питајте библиотекара“) и телефона.

Сајт Библиотеке www.cacak-dis.rs као нови вид промоције установе, посећен је 78.239 пута, што је у односу на 2010. увећање за 16.000 приступа. Страницу Библиотеке на Facebook-у пратило је 1.292 корисника (286 нових у 2011), док је 18 видео исечака (осам у 2011) на сајту YouTube прегледано 15.670 пута (10.370 у 2011). До краја 2011. године укупно је 109 особа било пријављено за примање обаве-штења из Библиотеке путем електронске поште (пријављено 26 нових). Профил Библиотеке на друштвеној мрежи Twitter пратило је 66 корисника (37 нових).

У току године дигитализовано је 25.433 странице разне библиотечке грађе, што чини повећање од 5.000 страна у поређењу са 2010. годином (до сада је диги-тализовано више од 130.000 страница штампане грађе). Настављена је дигита-лизација листа Чачански глас, па су у 2011. на интернет постављена годишта од 1952-1959. са могућношћу претраживања по више параметара и кључних речи. Дигитална библиотека обогаћена је електронским издањем часописа Преглед цр-кве епархије жичке за годишта од 1919-1938. У сарадњи са Народном библиотеком Србије и Библиотеком Матице српске урађена је дигитализација Слободног гласа од 1945-1950. и попуњени минуси у издању овог локалног листа (Чачански глас). Приновљен је у штампаној и дигиталној форми 251 број Слободног гласа који је излазио у Чачку од 1945-1950. године, тако да Библиотека једина има све броје овог послератног локалног гласила.

Целокупна дигитална грађа депонована је на серверу и сториџу у Центру, док се резервне копије чувају на 308 DVD дискова.

Градска библиотека је 27. јануара 2011. године потписала уговор о послов-но-техничкој сарадњи са ТВ „Галаксија 32“, чија је најзначајнија клаузула диги-тализација архиве Телевизије која се чува на данас технолошки превазиђеним


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈVHS, S-VHS и другим врстама касета. За два месеца дигитализовано је око 67

сати видео грађе ТВ ‘’Галаксија 32’’. Настављено је и прикупљање и чување ау-дио-видео грађе за завичајни фонд, као и снимање другог завичајног материјала (приновљено је осам аудио и 126 видео дискова и мултимедија). У дигиталном облику чува се више стотина сати грађе снимљене у Градској библиотеци (ин-тервјуи са личностима, снимци програма итд.) или преузете од других установа и појединаца.

Током 2011. године од Кевина Делија из Мејна (из Америке) добијено је 145 старих фотографија Чачка и његових житеља које су настале после Првог свет-ског рата. Ова јединствена сведочанства о нашем крају значајна су за завичајну баштину, па су фотографије скениране и у наредном периоду биће припремљене за излагање.

Радник Центра за дигитализацију Богдан Трифуновић у 2011. стекао је стручно звање виши библиотекар. Трифуновић је био члан радне групе за израду смерница за завичајне фондове, као и члан комисије НБС за израду смерница за дигитализацију библиотечко-информационе грађе. Објављивао је радове у стучном часопису Глас библиотеке и Дисово пролеће и учествовао у реализацији изложбе о Владиславу Петковићу Дису у Српком културном центру у Паризу. Богдан Трифуновић је са директором Даницом Оташевић припремио план унапређења библиотечке делатности за стратегију одрживог развоја Града Чачка 2010-2015. и координирао рад COBISS система у Библиотеци. У фебруару 2011. године промовисана је Трифуновића књига Живот под окупацијом, коју су заједнички издали Градска библиотека и Историјски архив у Чачку. Богдан Три-фуновић учествовао је у промоцији 17. броја Гласа библиотеке и часописа Русија данас, а на годишњој конференцији Библиотечког друштва Србије представио је достигнућа на дигитализацији аудио и видео грађе у чачанској Библиотеци. На 10. конференцији Националног центра за дигитализацију Трифуновић је имао рад на тему Digital Library Consortium: Just an Idea or Necessity.

Други радник Центра, Александар Вукајловић, учествовао је на Међународ-ној конференцији „Ка југу“ у Вејхерову (Пољска), где је говорио о аутоматизацији и дигитализацији у Градској библиотеци, а објавио је и рад у Дисовом пролећу о популарности песника Диса на интернету.

Радници Центра учествовали су у изради осам домаћих и једног страног пројекта (SEE) за унапређење библиотечко-информационе делатности, обогаћи-вање програма и издаваштва установе. Ангажовани су и на пословима увођења оптичке мреже у установу, решавању проблема са електричном енергијом у одељењима Дома културе, као и на одржавању целокупне рачунарске мреже и техничке опреме установе.

У Центру за дигитализацију кроз пројекат стручне праксе радила је Тија-на Мутавџић, МА, професор енглеског језика, и волонтер Владимир Симић, информатичар.



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Директор

Министар културе Предраг Марковић, после расписаног конкурса и спроведеног законског поступка, именовао је 14. децембра Даницу Оташевић за директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у наредне четири године. Рад директора установе регулисан је Законом о култури, Законом о библи-отечкој делатности, Статутом Библиотеке и другим актима, а директор подноси извештај о раду Управном и Надзорном одбору, градоначелнику и Скупштини града Чачка као оснивачу, Народној библиотеци Србије и Министарству културе. Осим послова управљања, заступања и организације рада установе и спровођења одлука Управног одбора, директор је именован од градоначелника за директора манифестације „Дисово пролеће“, а уједно је главни и одговорни уредник свих издања која објављује Библиотека. Даница Оташевић аутор је пројекта „Дис у Паризу“ и програма 48. „Дисовог пролећа“ које је одобрило Министарстрво културе и финансијски помогло са 665.000 динара, као и приређивач двојезичног каталога „Изван сваког зла“ и књиге на француском и српском језику о Српској колонији у Пти Далу. Изложба о Дису била је прилика да се у Паризу представи Чачак као важан културни и туристички центар што је бројним публикацијама и активностима и постигнуто. Учествовала је у представљању „Дисовог пролећа“ у Вејхерову у Пољској, Београду и Лесковцу. Успоставила је сарадњу са немачким славистом Манфредом Јенихеном који је био гост Чачка и понео лепе успомене о нашој културној средини, Музејом града Београда, Народном библиотеком у Лесковцу, српским славистима у Француској Борисом Лазићем и Савом Ра-кочевићем. Објављивала је радове у Дисовом пролећу, Књижевном магазину, и Гласу библиотеке, учествовала у више радио и телевизијских емисија у којима је промовисан рад Библиотеке, а аутор је и већине текстова на сајту установе.

48. „Дисово пролеће“

Организовањем изложбе о песнику Владиславу Петковићу Дису у Културном центру Србије у Паризу, као и учешће на међународном скупу о библиотекама као креаторима културе у Пољској, манифестација „Дисово пролеће“ и Библиотека као организатор добили су заслужено признање шире културне јавности. Излож-ба под називом „То је онај живот где сам пао и ја“, аутора Оливере Недељковић, отворена је под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Града Чачка и била је део званичног државног програма којим се представља српска култура у иностранству. Пројекат о организовању овакве изложбе са бројним другим садржајима, Министарству културе поднела је директор Да-ница Оташевић. Министарство је програм суфинансирало са 265.000 динара и посредовало је у успостављању веза са Центром у Паризу. За изложбу је припре-мљен двојезични каталог „Изван сваког зла“ и репринт издање књиге о Српској колонији у Пти Далу у Француској из 1916. године која је први пут у потпуности преведена на српски језик(приредила Даница Оташевић). Част да отвори изложбу о Дису, која је трајала од 16. марта до 2. априла, припала је амбасадору др Душану


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈБатаковићу, а свечаности у Културном центру осим бројних Срба и Француза

присуствовао је и књижевник Радослав Петковић, песников потомак. Изложбу у Паризу, уз промоцију Чачка као културно-туристичког места, реализовали су Даница Оташевић, Оливера Недељковић и Богдан Трифуновић. У току трајања изложбе приказани су филмови о Дису (редитеља Пурише Ђорђевића), Сабору трубача у Гучи и обичајима подсувоборских села (редитеља Предрага Николића из Горњег Милановца који живи у Паризу), филма о Српској Светој Гори у Ов-чар Бањи и одржано књижевно вече Чачанина Владана Матијевића, добитника бројних награда за прозу.

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ била је представник Србије на првом скупу четири словенске земље (Пољска, Словачка, Србија и Чешка) у граду Вејхерову, који је финансијски помогнут од Европске уније. Међународни скуп библиотекара под називом „Ка југу“ одржан је од 9. до 13. маја у Пољској. Тема скупа била је „Библиотеке као културни центри“ и искуства у примени нових технологија. Даница Оташевић је уз богату видео презентацију и публи-кације, представила „Дисово пролеће“ као културни феномен не само Чачка, него и Србије, библиотекар Александар Вукајловић говорио је о аутоматизацији и дигитализацији културне баштине у чачанској Библиотеци, а Маријана Лазић учествовала је у ревијалном програму где су представници земаља учесница у националним ношњама и на матерњем језику говорили стихове пољског песника Адама Мицкијевича. Чачанска делегација оставила је одличан утисак и све је изненадила професионалношћу, разноврсним програмима и квалитетом рада Библиотеке.

Добитник Дисове награде на 48. „Дисовом пролећу“ је Живорад Недељко-вић, песник рођен у Краљеву, а живи у Чачку. Новчани део награде (200.000) дарује Скупштина града, а Библиотека уручује плакету и штампа књигу лауреата (Неумерени раст година), и приређује изложбу са штампаним каталогом (аутор Марија Радуловић). Награда „Млади Дис“ припала је Гордани Смуђи из Београда којој је Библиотека штампала књигу под називом „Друга места“. У оквиру изда-вачке продукције Дисових свечаности објављен је зборник Поезија Александра Ристовића и 42. број часописа Дисово пролеће.

Међународни значај „Дисовог пролећа“ употпунио је проф. др Манфред Јенихен из Берлина, познати слависта и преводилац српске књижевности на не-мачки језик, чиме је Библиотека наставила повезивање српске и других култура. Професор Јенихен боравио је у Дисовом завичају захваљујући пријатељским ве-зама са Чачанином Михајлом Крстовићем. Немцу са српском душом уприличен је сусрет са гимназијалцима и књижевно вече на коме су о заслугама др Јенихена говорили др Душан Иванић, Михајло Крстовић и Даница Оташевић.

За најмлађе је, осим литерарних конкурса, организована и посета дечијих писаца. У осам осмогодишњих школа гостовао је песник Дејан Алексић чије је стихове чуло око три стотине малишана. Поводом обележавања 50 година од уру-чивања Нобелове награде Иви Андрићу приређена је у оквиру програма Дисових свечаности промоција Андрићевих књига у издању београдске „Дерете“, на којој



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј су говорили Зоран Богнар и Марија Орбовић. Посебно вече посвећено је „Дису и Његошу“ о чијим поетикама је говорио проф. др Мило Ломпар. Организовано је књижевно вече Владану Матијевићу, добитнику Награда „Меша Селимовић“ и „Бора Станковић“ за 2011. годину, промоција књиге „Паклена рунда“ Андрије Б. Ивановића и Зборника о Александру Ристовићу. На 48. „Дисовом пролећу“ одржан је концерт српске соло песме где је први пут у Чачку изведена компози-ција Рајка Максимовића на стихове Дисове песме „Можда спава“ коју је певала Анета Илић, првакиња Народног позоришта у Београду, уз пратњу пијанисткиње Лидије Станковић и Стане Крстајић на флаути.

Дисове свечаности трајале су од 10. марта до 27. маја, када је отворена из-ложба „Право на светове“ (аутор Марија Радуловић) и уручена „Дисова награда“ Живораду Недељковићу. Програм 48. „Дисовог пролеће“ обележен је и отварањем 15. ликовне изложбе „Пролећни анале“, доделом награда за рукопис за прву књигу, есеј, литерарне радове ученика и парастосом Дису.

„Дисово пролеће“ имало је промоцију у Лесковцу, где је Градска библи-отека била почасни гост на Петом књижевном фестивалу. Лесковчани су били у прилици да виде изложбу посвећену песнику Живораду Недељковићу, а на књижевној вечери, осим Недељковића, учествовао је и Војислав Карановић, такође лауреат „Дисове награде“ и председник Одбора „Дисовог пролећа“, као и Даница Оташевић и Александар Вукајловић.

Одржавање манифестације финансирао је град Чачак са 1.304.160 динара и Министарство културе са укупно 675.000 динара, отварање изложбе у Паризу са 265.000 динара, програм 48. „Дисовог пролећа“ са 400.000 динара, а 50.000 додељено је за штампање прве књиге младог аутора Гордане Смуђе, добитника награде „Млади Дис“.

Културно-просветна делатност

Градска библиотека организује бројне културне програме, креативне радионице, изложбе, концерте, посете културним центрима и сусрете. С об-зиром да своју делатност обавља у граду, али и у четири сеоска огранка и број-ним школама и вртићима на територији општине, као и Моравичког округа, Библиотека је своје програме усмерила ка свим генерацијама, популарисању читања и очувању језика, откривању младих талената и афирмисању свих видова стваралаштва. Осим око 250.000 услуга које пружа кроз позајмицу књига, часописа, листова и интернета, Библиотека прикупља завичајну грађу и у разним видовима чува је за будућност. Један од начина прикупљања грађе је и традиционална изложба „Штампана реч“, која је организована по 12. пут и у оквиру које се, сем приказивања завичајне продукције, награђују најбоља издања и промовишу значајна дела (аутор Марија Орбовић). Награду „Даница Марковић“ за издавачки подухват добио је Томислав Новаковић за књигу Чи-сто Ја и Атомика Кантове Критике чистог ума, а награду за дизајн „Исаило А. Петровић“ Слађана Тутуновић за ликовно-графичко обликовање каталога


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈАлбум старог Чачка у издању Народног музеја. У оквиру завичајне изложбе

одржана је и промоција књиге Живот под окупацијом библиотекара Богдана Трифуновића, коју су издали Међуопштински историјски архив и Градска библиотека.

У оквиру тромесечног програма Дисових свечаности организовано је тридесетак различитих културних садржаја и обележени важни јубилеји и годишњице. У огранцима на селу и приликом посета школама у руралним сре-динама одржавају се креативне радионице и позајмљују књиге најмлађима, док је песник Дејан Алексић гостовао у Прељини, Вранићима, Доњој Трепчи, Горњој Горевници, Милићевцима и Остри, а Бранко Стевановић у Заблаћу и школама у Чачку. У сва четири огранка уз пригодан програм награђени су најбољи читаоци.

Креативне радионице „Лето у Библиотеци“ окупљају стотинак дечака и девојчица предшколског и школског узраста који распуст проводе читајући, цр-тајући и дружећи се у Дечијем одељењу. Хит лета 2011. године биле су луткарске радионице и представе ученика ОШ „Иво Андрић“ из Прањана, а полазници су заједнички написали текст за представу „Бакин рођендан“ и креирали лутке. Летње радионице Градске библиотеке проглашене су најбољим програмом Летњих дана културе у Чачку, а запажене су и на фестивалу Дечијег хумора у Лазаревцу и другим трибинама о раду са најмлађима.

Учествујући у културном пројекту „Дани европске баштине“, који се одржава у септембру и афирмише локалну културу, различитост, алтернативне просторе и природне ресурсе, Библиотека је представила Друго коло едиције „Десет векова српске књижевности“ у издању Матице српске из Новог Сада о којем је говорио академик Миро Вуксановић, уредник и иницијатор овог капиталног подухвата. За библиотекаре и друге културне посленике организована је вожња бродом од Међувршја до Овчар Бање уз пригодан програм, а радници Библиотеке посетили су Чајетину, Дрвенград, Мећавник и Потпећку пећину.

Поводом Дана Чачка и Андрићевог јубилеја, у сарадњи са Музејом града Београда организована је изложба „Иво Андрић - писац и дипломата“, аутора Татјане Корићанац. На отварању су говорили Даница Јововић Продановић, дирек-тор Музеја, Даница Оташевић и Миленко Пајић, добитник „Андрићеве награде“.

Културно-просветну мисију Библиотека остварује кроз сарадњу са Домом културе, Уметничком галеријом „Надежда Петровић“, Народним музејом, Гим-назијом и другим средњим и основним школама, Библиотеком и Музејом града Београда, Народном библиотеком Србије, Гете-Институтом, бројним другим установама, факултетима и поједицима.

Учесници програма

У реализацији бројних програма Градске библиотеке учествовали су: амбасадор Републике Србије у Француској др Душан Батаковић, Владимир Маринковић, Милица Живадиновић, Владан Матијевић, Радослав Петковић, др Борис Лазић, Живорад Недељковић, проф. др Манфред Јенихен, Михајло



ЗВ

ЕШ

ТА

Ј Крстовић, проф. др Душан Иванић, Ђорђе Бојовић, Ирена Билић, Данијела Ковачевић Микић, Ненад Шапоња, Зоран Богнар, др Драган Хамовић, Саша Радојчић, Радмила Лазић, др Драган Бошковић, Александар Лаковић, Соња Веселиновић. Милан Алексић, Саша Стојановић, Петар Милорадовић, Петар Матовић, Андрија Б. Ивановић, Ана Гвозденовић, Александра Ђурић, проф. др Александар Јерков, проф. др Мило Ломпар, Војислав Карановић, Миленко Пајић, проф. др Милан Ристовић, Лела Павловић, Даница Оташевић, Марија Орбовић, Оливера Недељковић, Богдан Трифуновић, Мирко Дрманац, Слободан Николић, Маријана Лазић, Дејан Алексић, Марта Ривера де ла Круз, Сандра Нешковић, Синиша Коларић, Душица Брковић, Гвозден Станковић, Александар Вукајловић, проф. др Радивоје Микић, мр Маријана Матовић, Рајко Макси-мовић, Анета Илић, Лидија Станковић, Стана Крстајић, Ивана Тришић, Иван Бркљачић, Марија Радуловић, Гордана Смуђа, јереј Мирољуб Мирковић, Лидија Диздар, Катарина Кандић, Сања Илић, Урош Познан, Весна Ђуновић, Биљана Обрадовић, Драгана Вуковић, Витомир Дардић, Дино Суљковић, Наташа Попо-вић, Велимир Станојевић, Дубравка Илић, др Дејан Вукићевић, Ковиљка Летић, Милољуб Ристановић, Милена Томовић, Драган Алуровић, Милоје Радовић, Ана Нешић, Јелена Дуковић, Баћко Букумировић, Јован Николић Јоф, академик Миро Вуксановић, Владимир Димитријевић, Бранко Стевановић, Владимир и Борис Капетановић, Даница Јововић Продановић, Татјана Корићанац, Драгољуб Дуде Лукић, Тања Поповић, Тања Благојевић, Зоран Вацић, Драгомир Антонић, Марија Димић, Кристина Максимовић, Светлана Јанчић, Данило Беодрански, Зоран Јуреш, Миодраг Златић, Милица Баковић.


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈ

WORK REPORT OF THE PUBLIC LIBRARY „VLADISLAV PETKOVIĆ DIS“ FOR THE YEAR 2011

Summary

This text provides a thorough presentation of the work of the Library in 2011, its achievements regarding librarianship and various cultural activities, professional promotion and expansion of services, and how the financial resources given by the Ministry of Culture, donations and its own resources were managed effectively. The total income of the Library was 28.967.000 RSD: 25.967.000 RSD (89, 54 %) of the total financial resources was received the town of Čačak, and the Ministry of Culture provided 2.205.000 RSD for various projects and book acquisitions. There were 5.813 library us-ers and they borrowed 144.795 books and 21.648 newspapers and magazines which is an increase of 8.817 publications. The library provided services to 114.352 library users and the book fund was enlarged by 6.770 books and 452 picture books whose value was 3.160.000 RSD. Personal incomes of 27 employees cover the most of the town budget earmarked for the Library (74, 82%), and the sum of 4.541.208 RSD (17, 51) was spent for programs, books and equipment. The average salary at the institution was 35.677 RSD.

In 2011 the Public Library accomplished a great international success through the opening of the exhibition dedicated to the poet Vladislav Petković Dis in the Serbian Cultural Center in Paris, participation in the Slavic convention of librarians in Poland as well as in the regional conferences in Zagreb and Maribor. “Dis’ spring” was a guest in Belgrade and Leskovac and the festival was enriched with new contents and publications.

Keywords: Public Library “Vladislav Petković Dis”, Dis’ spring, Čačak, Živorad Nedeljković, readers, library departments, finances, report

Danica Otašević


ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈ

Дис у Паризу: Изложбу је отворио амбасадор др Душан Батаковић

Са доделе Дисове награде песнику Живораду Недељковићу

ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈ

Делатност чачанске Библиотеке заинтересовала је колеге у Пољској

Гостовање преводиоца Манфреда Јенихена из Немачке на 48. „Дисовом пролећу“

238 239

УГА

О

ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012. ГЛАС БИБЛИОТЕКЕ 18/2012.

ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈ

Дисове свечаности афирмишу поезију и стваралаштво

Љубитељи писане речи на програмима Библиотеке

ИЗ

ВЕ

ШТ

АЈ

Један од бројних програма за најмлађе у 2011. години

Песник Дејан Алексић радо је виђен гост у чачанским школама

240 241

САДРЖАЈ

др Дејан ВукићевићРАЈСКИ ТРАКТАТ или БИТИ ДОСТОЈАН . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

МРЕЖА

Маша МилорадовићФОТОГРАФИЈА У БИБЛИОТЕЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Богдан Трифуновић, М. А.ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИОВИЗУЕЛНЕ ГРАЂЕ У ГРАДСКОЈ

БИБЛИОТЕЦИ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС” У ЧАЧКУ . . . . . . 21

УГАО

Мр Катарина Коцић, Жељко МладићевићКОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ШТАМПАНОГ

МАТЕРИЈАЛА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . 37

Бабкен СимоњанКЊИГА КАО КУЛТ И ДУХОВНА ХРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Светлана ЈанчићЗАШТИТА И ПРЕЗЕНТАЦИЈА ФОНДА БИБЛИОТЕКЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ У ТРСТУ . . . . . . . . 67

Љуба ЈањетовићЦЕНТАР ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО И ИНФОРМАЦИОНЕ НАУКЕ

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Маријана Лазић, Јелена Дуковић, Ана СтанојевићДЕЧЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

„ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У ЧАЧКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Дубравка Илић, Даница ОташевићПРАВО НА КЊИГУ – „БИБЛИОБУСОМ ДО ЧИТАЛАЦА

НА СЕЛУ“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

НАСЛЕЂЕ

Мирко ДрманацКУЋА СА ДВА ИМЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

ПОГЛЕД

Мр Гордана ЂиласДУШИЦА ГРБИЋ - ЖИВОТ СА КЊИГОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Мр Здравка РадуловићАНДРИЋЕВА РИЗНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Мр Маријана МатовићНЕ НАДАЈТЕ СЕ ДА ЋЕТЕ СЕ РЕШИТИ КЊИГА . . . . . . . . . . . . . 163

Наташа ПоповићЗАУВЕК У ЗАВИЧАЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

БИБЛИОГРАФИЈА

Марија ОрбовићПРИЛОЗИ ЗА ЧАЧАНСКУ БИБЛИОГРАФИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . 173

ИЗВЕШТАЈ

Даница ОташевићИЗВЕШТАЈ О РАДУ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

„ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ” ДИС У 2011. ГОДИНИ . . . . . . . . . . . . 215

242 243

CONTENTS

Dejan Vukićević, Ph. D.HEAVENLY TREATISE OR ON BEING COMMENDABLE . . . . . . . . . . 5

NETWORK

Maša MiloradovićPHOTOGRAPHY IN THE LIBRARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Bogdan Trifunović, M. A.DIGITIZATION OF AUDIOVISUAL MATERIALS IN THE PUBLIC

LIBRARY “VLADISLAV PETKOVIĆ DIS” IN ČAČAK . . . . . . . . . . . . . 21

ANGLE

Katarina Kocić M. A., Željko MladićevićCONSERVATION AND RESTORATION OF THE PRINTED MATERIAL

AT THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Babken SimonyanA BOOK AS A CULT AND SPIRITUAL FOOD . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Svetlana JančićPRESERVATION AND PRESENTATION OF THЕ LIBRARY BOOK FUND

AT THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH MUNICIPALITY IN TRIESTE . . 67

Ljuba JanjetovićLIBRARIANSHIP AND INFORMATION SCIENCE CENTER AT THE

NATIONAL LIBRARY OF SERBIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Marijana Lazić, Jelena Duković, Ana StanojevićCHILDREN’S DEPARTMENT AT THE PUBLIC LIBRARY “VLADISLAV

PETKOVIĆ DIS“ IN ČAČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Dubravka Ilić, Danica OtaševićRIGHT TO A BOOK – “REACHING READERS

BY A MOBILE LIBRARY BUS” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

HERITAGE

Mirko DrmanacHOUSE WITH TWO NAMES. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

VIEW

Gordana Djilas, M. A.DUŠICA GRBIĆ - LIFE WITH BOOKS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Zdravka Radulović, M. A.ANDRIĆ'S TREASURY. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Marijana Matović, M. A.DON'T HOPE TO GET RID OF BOOKS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Nataša PopovićFOREVER IN HIS HOMETOWN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

BIBLIOGRAPHY

Marija OrbovićADDITIONS TO THE BIBLIOGRAPHY OF ČAČAK . . . . . . . . . . . . . 173

REPORT

Danica OtaševićWORK REPORT OF THE PUBLIC LIBRARY “VLADISLAV PETKOVIĆ DIS”

FOR THE YEAR 2011 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

02

ГЛАС библиотеке : часопис забиблиотекарство / главни и одговорни уредник Даница Оташевић. - Год. 1, бр. 1 (децембар 1988)- . - Чачак (Господар Јованова 6) : Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 1988- (Чачак : Графичка радионица „Артера“). - 24 cm

Годишње. - Друго издање на другоммедијуму: Глас библиотеке (Online) = ISSN2217-9747ISSN 0353-7595 = Глас библиотекеCOBISS.SR-ID 14632962

2011 GLAS BIBLIOTEKE

Documents

Transcript of 2011 GLAS BIBLIOTEKE