167

„SAVREMENA POLJOPRIVREDA“ VOL. 56, 6 (2007) STR. 167–174, NOVI SAD

FENOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE VAŽNIJIH SORTI I SELEKCIJA ORAHA

MITROVI� M., MILETI� R1

IZVOD: U radu su prikazane fenološko-pomološke osobine za 20 sorti i selekcija oraha tokom trogodišnjeg perioda. Ispitivanja su vršena u kolekcionom zasadu oraha Instituta za vo�arstvo u �a�ku. Po�etak kretanja vegetacije je bilo relativno kasno, tokom tre�e dekade aprila i po�etkom maja.Prašenje resa manifestovalo se u tre�oj dekadi aprila i prvoj dekadi maja, a cvetanje ženskih cvetova od tre�e dekade aprila do druge dekade maja. Masa plodova ispitivanih sorti bila je od 10,6g (19/82) do 15,7g (G-251), randman od 41,6% (G-139) do 53,4% (Dorka).

Klju�ne re�i: orah, sorta, selekcija, fenologija, pomologija

UVODOrah je kod nas još uvek glavni predstavnik u jezgrastoj grupi vo�a. Dosadašnja pro-

izvodnja, uglavnom se zasniva na stablima spontano razmnoženim u prirodnoj populaciji. Takva proizvodnja je jako heterogena, ne zadovoljava potrebe doma�eg tržišta, a kao ta-kva ne bi mogla da konkuriše na inostranom tržištu. Ono što je utešno u proizvodnji oraha je da se svake godine broj stabala uve�ava i to kalemljenim orahom. No ipak njegova pro-izvodnja se zna�ajnije ne uve�ava, jer treba da pro�e dogledno vreme dok posa�ena stabla po�nu da ra�aju i daju ozbiljniji rod.

Zbog potrebe za širenjem oraha kod nas, prethodno treba ispitati sorte i selekcije u našim agroekološkim uslovima, i nakon toga dati predlog koje treba širiti u komercijal-noj proizvodnji. Takva ispitivanja u Institutu za vo�arstvo u �a�ku, obavljaju se više od 30 godina.

Ovakvim i sli�nim ispitivanjima u svetu i kod nas bavio se ve�i broj istaživa�a i to: Grmain i sar. (1983, 1988), Szentivani (1990), Nedev (1983), Curkan (1979), Celebioglu i sar. (1988), a kod nas Kora� i sar., (1993); Bugar�i� i sar. (1985); Mitrovi� (1988, 2005), Mileti� i sar. (2002) i dr.

Originalni nau�ni rad / original scienti� c paper1 Dr Rade Mileti�, viši nau�ni saradnik, Dr Milisav Mitrovi�, viši nau�ni saradnik, Institut za vo�arstvo,

�a�ak.

168

MATERIJAL I METOD RADAObjekat gde su ispitivanja vršena je kolekcioni zasad oraha na Preljinskom brdu Insti-

tuta za vo�arstvo u �a�ku. Zasad je zasnovan u prole�e 1978. godine, dvogodišnjim sad-nicama okalemljenim na podlozi doma�eg oraha Juglans regia L. Razmak sadnje je 10x8 m. U zasadu se primenjuju redovne agrotehni�ke mere (�ubrenje, me�uredna obrada, za-štita). Posa�eno je 20 sorti i selekcija sa po 12 sadnica od svake sorte, poreklom iz 4 ze-mlje: Bugarska, Nema�ka, Srbija i Slovenija. Ovaj sortiment upravo obeležava po�etak introdukcije sorti oraha koje su kasnije širene. Danas u kolekciji Instituta ima preko 70 in-trodukovanih sorti oraha.

Od fenoloških osobina, pra�ene su slede�e feno faze: pucanje lisnih pupoljaka, po�e-tak, puno i kraj listanja, bubrenje, prašenje i opadanje resa, pojava ženskih cvetova i nji-hova sposobnost za oplodnju. Morfometrija i pomološke osobine kvaliteta ploda odre�i-vane su standardnim metodama koje se koriste u pomologiji.

Sadržaj ulja odre�ivan je po metodi Soxletta. Proteini su odre�ivani indirektno preko sadržaja azota i ta vrednost množena sa konstantom 5,18 za proteine badema. Jodni broj u ulju odre�ivan je po metodi Hubl-a. U radu su prikazani prose�ni rezultati za period od 2004 do 2006. godine.

REZULTATIFenološke osobenosti ispitivanih sorti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 1. Po�e-

tak kretanja vegetacije oraha (listanje i cvetanje) bilo je relativno kasno, tokom tre�e deka-de aprila i po�etkom maja. To je pozitivno uticalo na fenofaze oraha. Rane sorte i selekcije oraha nisu imale ošte�enja od poznih prole�nih mrazeva, pa je orah imao zadovoljavaju-�u rodnost. Dugi kišni intervali, tokom vegetacionog perioda posebno u drugoj i tre�oj go-dini ispitivanja uticali su na intenzivniji razvoj bolesti (prvenstveno lista i klapine), što je uslovilo dosta tamniju boju jezgre, bez obzira na sortnu osobenost.

Od ispitivanih sorti i selekcija najranije kretanje vegetacije imala je selekcija G-1247 (20. april), dok su selekcije Elit i Novosadski kasni imali najpoznije kretanje vegetacije (14. maj). Prašenje resa manifestovalo se u tre�oj dekadi aprila i prvoj dekadi maja. Tako najranije prašenje resa imala je selekcija Vujan (24. april), a najkasnije selekcije Elit i No-vosadski kasni (16–7. maja). Ženski cvetovi sposobni za oprašivanje najranije su se javi-li kod selekcije G-1247 (23. april), a najkasnije kod selekcija Elit i Novosadski kasni (17–18. maj).

U ispitivanom periodu, vreme berbe oraha bilo je nešto kasnije od prose�nog, tako da se berba obavljala krajem septembra i po�etkom oktobra. Najranije su brani plodovi sorte Dorka (24. septembra), a najkasnije selekcije 19/92 (11. oktobar).

169

Tabela 1. Fenološke osobine ispitivanih sorti i selekcija oraha (2004–2006)Table 1. Phenology of the studied walnut cultivars and selections (2004–2006)

Sorta –selekcijaCultivar –selection

ListanjeLea� ng

ReseCatkin

Ženski cvetoviFemale � owers

Po�et.Onset

PunoFull

KrajEnd

PrašenjePollination

OpadanjeFalting

PojavaOccurrence

OprašivanjePollination

abilityDorka 24.04. 29.04. 02.05. 27.04. 02.05. 29.04. 01.05.Šeinovo 30.04. 04.05. 09.05. 29.04. 04.05. 03.05. 05.05.Ibar 07.05. 14.05. 17.05. 12.05. 15.05. 06.05. 08.05.Vujan 24.04. 28.04. 30.04. 24.04. 29.04. 26.04. 28.04.Ov�ar 25.04. 29.04. 03.05. 25.04. 29.04. 30.04. 02.05.G-139 09.05. 11.05. 15.05. 09.05. 13.05. 07.05. 09.05.G-251 12.05. 16.05. 19.05. 10.05. 14.05. 15.05. 17.05.G-286 02.05. 06.05. 09.05. 02.05. 06.05. 05.05. 08.05.G-1247 20.04. 25.04. 30.04. 03.05. 08.05. 23.04. 25.04.G-1239 03.05. 08.05. 12.05. 04.05. 07.05. 10.05. 12.05.G-22 05.05. 10.05. 12.05. 30.04. 03.05. 06.05. 08.05.Konkord 04.05. 10.05. 13.05. 08.05. 13.05. 06.05. 08.05.Petovio 02.05. 07.05. 10.05. 09.05. 14.05. 03.05. 05.05.Elit 14.05. 16.05. 18.05. 18.05. 23.05. 15.05. 14.05.N. kasni 14.05. 17.05. 19.05. 17.05. 20.05. 16.05. 18.05.Jasenica 06.05. 12.05. 14.05. 06.05. 10.05. 12.05. 14.05.Medve�a 29.04. 05.05. 08.05. 03.05. 06.05. 03.05. 07.05.Šampion 30.04 04.05. 08.05. 01.05. 07.05. 04.05. 06.05.Ba�kovski 04.05. 08.05. 11.05. 08.05. 12.05. 02.05. 03.05.19/92 08.05. 11.05. 14.05. 10.05. 14.05. 13.05. 15.05.

Pomološke osobine ploda (masa ploda, randman jezgre i boja jezgre) ispitivanih sor-ti i selekcija oraha prikazane su u tabeli 2. Najve�u visina ploda imala je sorta Šampion (48,4 mm), a najmanju (G-22 35,7 mm). Širina je najve�a kod plodova sorte Petovio (34,5 mm), a najmanja kod sorte Ibar (20,2 mm). Debljina ploda ispitivanih sorti bila je od 36,6 mm (G-139) do 29,9 mm (Medve�a).

Masa ploda kao vrlo zna�ajan pomološki pokazatelj bila je od 15,7 g (G-251) do 10,2 g (Novosadski kasni). Randman jezgre je svakako jedan od najvažnijih pomoloških ka-rakteristika, a cilj kalemljenja oraha je da se upravo šire sorte i selekcije sa odli�nim kva-litetom ploda i visokim randmanom jezgre. Me�u ispitivanim sa najve�im randmanom od 53,4% je sorta Dorka, a najmnaji od 41,6% (G-139).

170

Tabela 2. Morfometrija ploda i vreme zrenja ispitivanih sorti i selekcijaTable 2. Fruit morphometry and ripening time in the studies walnut cultivars and selections

Sorta-selekcijaCultivar-selec-

tion

Visina(mm)heighe

Širina(mm)width

Debljina(mm)

thickness

Masa ploda(g)

nut mass

Radman jezgre(%)

randman

Vreme zrenja

Ripening time

Dorka 39,2 33,3 34,1 11,4 53,4Šeinovo 40,1 32,3 31,2 12,3 51,8 24.09.Ibar 38,3 20,2 33,1 10,8 50,1 02.10.Vujan 38,8 30,2 32,4 14,3 47,3 02.10.Ov�ar 43,1 30,6 31,1 15,2 47,6 26.09.G-139 40,2 32,1 36,6 13,2 41,6 27.09.G-251 43,3 33,0 35,2 15,7 45,2 28.09.G-286 40,8 32,2 33,4 11,6 47,3 02.10.G-1247 40,3 32,2 33,9 12,4 45,6 27.09.G-1239 39,5 32,8 32,4 12,4 46,2 25.09.G-22 35,7 31,9 31,8 10,9 43,3 30.09.Konkord 41,8 32,9 35,9 12,3 44,6 02.10.Petovio 36,0 34,5 35,2 11,4 47,6 29.09.Elit 36,9 30,8 34,6 11,6 46,3 02.10.N. kasni 39,2 31,3 31,1 10,2 47,6 06.10.Jasenica 38,3 32,2 34,9 11,3 47,2 09.10.Medve�a 41,1 30,7 29,9 11,2 51,6 28.09.Šampion 48,4 34,2 35,0 14,6 50,4 27.09.Ba�kovski 38,6 32,8 34,1 11,8 49,7 30.09.19/92 36,7 31,9 30,8 10,6 46,2 02.10.

Važnije komponente hemijskog sastava jezgre ispitivanih sorti i selekcija oraha pri-kazane su u tabeli 3. Prema navedenim rezultatima najve�i sadržaj ulja imale su sorte G-139 i Petovio od 70,3%, odnosno 70,2%, a najmanji Novosadski kasni i Jasenica 61,5% i 61,7%. Sadržaj sirovih proteina je najve�i kod selekcije Medve�a 19,7%, a najmanji kod selekcije 19/92 od 13,8%. Njajve�u vrednost jodnog broja imala je ulje selekcije G-251 (148,6), a najmanju G-22 (131,1). Boja jezgre kod ve�ine sorti i selekcija je tamnija od ti-pi�ne, jer su zbog velikih padavina na listu i klapini uo�eni intenzivniji simptomi bolesti prouzrokovani parazitom Ggnomonia juglandis.

171

Tabela 3. Hemijski sastav i osobine jezgreTable.3. Kernel shemical content and trais

Sorta-selekcijaCultivar-selec-

tion

Sadržaj ulja (%)Oil content

Sadržaj protei-na (%)

Protein content

Jodni brojJodine number

Boja jezgreColour kernel

Dorka 65,3 15,5 134,2 SvetlaŠeinovo 68,8 15,9 138,4 svetlobraonIbar 69,2 14,1 137,8 SvetlaVujan 65,4 16,8 141,7 ŽutaOv�ar 64,8 17.9 144,3 ŽutaG-139 70,3 14,4 140,8 SvetlaG-251 68.9 15,0 148,6 SvetlaG-286 67,7 14,4 133,9 ŽutaG-1247 64,3 16,1 141,5 ŽutaG-1239 68.4 16,9 139,5 crvenaG-22 63,3 15,8 131,3 ŽutaKonkord 61,8 16,8 140,4 ŽutaPetovio 70,2 14,6 139,8 SvetlaElit 66,4 17,6 137,1 ŽutaN. kasni 61,5 17,8 135,6 SvetlJasenica 61,7 16,9 136,9 SvetlaMedve�a 63,7 19,7 141,8 SvetlaŠampion 63,6 16,1 140,9 ŽutaBa�kovski 65,4 15,0 134,9 Žuta19/92 61,7 13,8 132,8 Svetla

DISKUSIJARedosled fenoloških osobenosti ispitivanih sorti i selekcija uglavnom je indenti�an sa

rezultatima koje navodi Kora� et al. (1993, 1998), Mitrovi� (1996), Hliš� (1980, 1985), Germain i sar.. (1983, 1997). Nasuprot tome, vreme i dužina trajanja pojedinih fenofaza je razli�ita što je uslovljeno agroekološkim uslovima, odnosno metereološkim vrednosti-ma u godinama ispitivanja. Tako prema Jovanovi�u (1967) srednji po�etak listanja ora-ha u Srbiji je najraniji u podru�ju Južne Morave, a najkasniji u isto�noj Srbiji. Kora� i sar. (1998) navode da vreme po�etka i trajanja cvetanja u mnogome zavise od klimatskih �ini-laca. Resanje je više podložno temperaturnim kolebanjima. Hladno odnosno toplo vreme u aprilu više uti�e na po�etak resanja nego na cvetanje.

Kretanje i završetak vegetacije izu�avanih sorti oraha odvijao se u optimalnim vre-menskim rokovima. Dužina i kraj vegetacije su limitiraju�i �inioci uspevanja sorti oraha u konkretnim agroekološkim uslovima. Za uspevanje oraha potrebna je dužina vegetacije od najmanje 160 dana, Hliš� (1985). Povoljno vreme završetka vegetacije obezbe�uje us-

172

pešno zimsko mirovanje, otpornost prema niskim zimskim temperaturama i rodnost u na-rednoj vegetaciji što se potvrdilo i u našem slu�aju. Razmatraju�i sve biološke osobine i potencijal rodnosti prvenstveno treba da se gaje sorte poznijeg vremena po�etka i ranijeg vremena završetka vegetacije.

Krupno�a, masa plodova i jezgre kao i sadržaj jezgre su sortne osobine uslovljene agroekološkim uslovima i primenjenom agrotehnikom na podru�ju gde se uzgajaju. U našem ogledu ovi pokazatelji su uporedljivi sa rezultatima koje navode Germain i sar. (1983), Kora� i sar. (1993, 1998), kao i Mitrovi� i sar. (1996 i 2005) na istom podru�ju.

Sadržaj ulja i sirovih proteina ko i sva ostala obeležja u jezgri u prvom redu zavise od osobina svake sorte ali i od agroekoloških uslova u kome se uzgajaju, Kora� i sar. (1986). Ove konstatacije se podudaraju i sa našim rezultatima. Sve sorte se svrstavaju u grupu sa veoma velikim sadržajem ulja (60,1–70,0%). Po sadržaju sirovih proteina dominira sred-nji sadržaj (15,1–20,0%), a manji broj je sa niskim sadržajem (do 15%), što je svakako zna�ajna vrednost kvaliteta jezgre.

Boja, jezgre je tako�e sortna osobina i karakteristi�na je za svaku sortu. Me�utim u našem slu�aju boja jezgre kod ve�ine sorti i selekcija je tamnija od tipi�ne, jer su zbog obi-mnijih padavina u drugoj i tre�oj godini izu�avanja na listu i klapini uo�eni intenzivniji simptomi bolesti prouzrokovani parazitom Genomonia juglandis. Samim tim navedeni re-zultati nisu u svim slu�ajevima u u saglasnosti su sa podacima i opisom za iste sorte koje navode Kora� i sar.. (1998), Mitrovi� (1996), Mileti� i sar. (2002).

Neosporno da je sorta važan preduslov opravdanosti gajenja oraha u izboru sortimen-ta za date agroekološke uslove. Prikazani rezultati nam ukazuju koje sorte iz raspoloživog sortimenta mogu da se gaje u našim uslovima.

ZAKLJU�AKPo�etak kretanja vegetacije oraha (listanje i cvetanje) bilo je relativno kasno, tokom

tre�e dekade aprila i po�etkom maja. Prašenje resa manifestovalo se u tre�oj dekadi apri-la i prvoj dekadi maja, a cvetanje ženskih cvetova od tre�e dekade aprila do druge dekade maja. Berba je obavljala krajem septembra i po�etkom oktobra.

Najve�u visina ploda imala je sorta Šampion (48,4 mm), a najmanju (G-22 35,7 mm). Širina je najve�a kod plodova sorte Petovio (34,5 mm), a najmanja kod sorte Ibar (20,2 mm). Debljina ploda ispitivanih sorti bila je od 36,6 mm (G-139) do 29,9 mm (Medve-�a).

Masa ploda bila je od 15,7 g (G-251) do 10,2 g (Novosadski kasni), a randman jezgre od 53,4% (Dorka) do 41,6% (G-139).

Sadržaj ulja je bio od 70,3% i 70,2% (G-139 i Petovio) do 61,5% (Novosadski kasni), a sadržaj sirovih proteina od 19,7% (Medve�a) do 13,8% (19/92). Boja jezgre kod ve�ine sorti i selekcija je tamnija od tipi�ne.

LITERATURABUGAR�I�, V., OGAŠANOVI�, D., KORA�, M., MITROVI�, M. (1985): Važnije biološko-pri-vredne osobine odabranih tipova oraha. Jugoslovensko vo�arstvo, 19, 73–74: 281–285.CURKAN, J. P. (1979): Gereckij oreh, Kišinjev

173

CELEBIOGLU, G., FERHATOGLU, J., BURAK, M. (1988): Population selectionand plantations of walnuts in Turkey. International coference on walnut, Jalova, Turkey, 83–87.GERMAIN, E (1997): Genetic Improvement of persian walnut. Proceding of the International wal-nut Congres, Acta Horticulturae, 422: 37–42GERMAIN, E., JALINAT, P., LEGLISE, P., MASSERON, A., RONEL, C., CHARTER, A. (1983): Resultas de 20 ans d’experimentation (1re partie). Le noer, 356: 55–60GERMAIN, E. (1988): Main characteristics of the population and varietes of French walnut (Ju-glans regia). International coference on walnut, Jalova, Turkey, 89–94.HLIŠ�, T. (1980): Prou�avanje fenofaze listanja u nekih sorti i tipova oraha. Jugoslovensko vo�ar-stvo, 53–54: 239–244.HLIŠ�, T. (1985): Prou�avanje dužine vegetacionog perioda u nekih sorti i selekcija oraha. Jugo-slovensko vo�arstvo, 73–74: 289–294JOVANOVI�, B. (1967): Neke fenofaze oraha, bagrema i jorgovana u raznim delovima Jugoslavi-je u periodu od 1952 do 1961. godine. Šumarstvo, 9–10: 1–28.KORA�, M., SLOVI�, D., RUDI�, M., CEROVI�, S., GOLOŠIN, B. (1986): Rezultati selelcije i hibridizacije oraha na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Zbornik radova, Simpozijum o selekciji vo�a, �a�ak, 101–109.KORA�, M.,CEROVI�, S., GOLOŠIN, B (1998): Orah, Prometej, Novi Sad.KORA�, M., MITROVI�, M., TODOROVI�, R., GOLOŠIN, B., MILETI�, R. (1993): Novi Ju-goslovenski sortiment oraha. Jugoslovensko vo�arstvo, 103–104: 87–91MITROVI�, M. (1988): Ispitivanje fenoloških osobina u sorti i selekcija oraha u uslovima �a�ka. Jugoslovensko vo�arstvo, 84–85: 293–304MITROVI�, M. (1996): Višegodišnja biološko pomološka prou�avanja važnijih sorti i tipova ora-ha. Jugoslovensko vo�arstvo, 115–116: 377–384MITROVI�, M., PLAZINI�, R., BLAGOJEVI�, M. (2005): Pomološko-tehnološke karakteristike nekih francuskih sorti oraha. Vo�arstvo, 39, 152: 373–378.MILETI�, R., KORA�, M., PETROVI�, R. (2002): Važnije pomološko-tehnološke osobine plo-dova sorti oraha gajenih u Timo�koj krajini. Jugoslovensko vo�arstvo, 36, 137–138: 3–10.MILETI�, R., KORA�, M., PETROVI�, R. (2002): Biološke osobine i rodnost sorti oraha u Ti-mo�koj krajini. Jugoslovensko vo�arstvo, 36, 139–140: 127–135.NEDEV, N., VASILEV, V., KAVARDYKOV, L., ZDRAVKOV K. (1976): Orehoplodni kulturi, Oreh, Hristo Danov, Plovdiv.SZENTIVANY, P. (1990): Breeding early fruiting high productions, ciltivars lea� ng after late spring frost. Acta Horticulturae, 284: 175–182

174

FENOLOGICAL AND POMOLOGICAL PROPERTIES OF MAJOR WALNUT SELECTIONS

MILISAV MITROVI�, RADE MILETI�

SummarySome major pomological fruit properties (fruit weight, kernel ratio and colour), feno-

logical aspects (� owering onset, full bloom, end of � owering, lea� ng, pollination and in-� orescence, emergence of female � owers with ability for pollination), and chemical com-position of the kernel were studied in the paper. The research was conducted under the agroecological conditions of �a�ak, and it included 12 introduced and 8 standard dome-stic walnut cultivars and selections.

The onset of vegetation of walnut (lea� ng and � owering) occurred rather late – at the close of April (third decade) and in early May. The in� orescence occurred in the third de-cade of April, whereas � owering of female � owers took place from the third decade of April by the mid-May. The fruits were harvested at the close of September and in the ear-ly October.

The maximal and minimal values in respect of fruit length were found in cv Šampion (48.4 mm) and selection G-22 (35.7 mm) respectively. As for fruit width, the highest valu-es were recorded in cv Petovio (34.5mm), and the lowest in cv Ibar (20.2 mm). Fruit thic-kness in cv Medve�a and selection G-139 were 36.6 mm and 29.9 mm respectively.

Fruit weight ranged from 15.7 g (G-251) to 10.2 g (cv Novosadski kasni), and kernel ratio from 53.4% (cv Dorka) to 41.6% (G-139).

Oil content ranged from 70.3% and 70.2% (G-139 and cv Petovio) to 61.5% (No-vosadski kasni), whereas raw protein content was from 19.7% (cv Medve�a) to 13.8% (19/92). In majority of cultivars and selections the kernel colour was darker than typical.

Kezy words: walnut, cultiva, selection, phenology, pomology