03 Sklop Magmatskih Stena Web

Kristina Šarić: Magmatske i metamorfne stene - praktikum

21

Naziv vežbe Sklop magmatskih stena

Broj vežbe

Datum izrade

SKLOP MAGMATSKIH STENA

Sklop magmatskih stena odraz je uslova u kojima je stena nastala. Definišemo ga tako što proučavamo formne elemente sklopa (slika 9), a to su: kristali, kristaliti, vulkansko staklo i vezikule (šupljine). Njihove osobine opisujemo kroz dve osnovne odlike sklopa - strukturu i teksturu.

Struktura je predstavljena oblikom, veličinom i načinom srastanja minerala u steni, dok je tekstura definisana rasporedom, orijenatcijom i ispunjenošću prostora. Proučavanjem strukture i teksture saznajemo osnovne informacije o genezi stene, kao što su brzina hlađenja magme, nivo očvršćavanja magmatskog rastopa, njegov sastav, dejstvo blagih pritisaka u toku kristalizacije, tečenje rastopa i drugo.

A. KRISTALI

A1 - idiomorfni A2 - hipidiomorfni A3 - alotriomorfni

B. KRISTALITI C. VULKANSKO STAKLO D. VEZIKULE (šupljine)

Slika 9. Formni elementi sklopa: A - kristali po svom obliku mogu biti idiomorfni - potpuno pravilno (A1), hipidiomorfni - demilično pravilni (A2) ili alotriomorfni - potpuno nepravilni (A4); B - kristaliti, C - vulkansko staklo; D - vezikule (šupljine)


22

STRUKTURE MAGMATSKIH STENA Dve osnovne strukture magmatskih stena su zrnasta (slika 10) i porfirska (slika 11) struktura. One su direktno odraz nivoa očvršćavanja, odnosno, brzine hlađenja magmatskog rastopa. Ako magma kristališe ispod Zemljine površine, kristalizacija teče lagano i ceo rastop uspe da iskristališe i da različite minerale. Ti minerali će se međusobno razlikovati po obliku i veličini – obično su minerali koji su prvi započeli kristalizaciju pravilniji i kruoniji, dok su ni koji su poslednji iskristalisali imali prostor samo između već formiranih zrna, pa su sitniji i nepravilniji.

Slika 10. Makroskopski i mikroskopski izgled zrnaste strukture. Ako magma izbija na površinu i kristališe kao lava, onda je režim njenog hlađenja dvofazan. Naime, magma koja daje izlivne stene, započinje svoju kristalizaciju ispod površine Zemlje i ta kristalizacija teče lagano. Formiraju se kristalni zameci koji rastu sve vreme dok se magma uspinje ka površini – njih zovemo fenokristali. Onog trenutka kad magma izbije na površinu, rastop koji nije iskristalisao, naglo se hladi i daje tzv. osnovnu masu koja je u zavisnosti od brzine uspinjanja magme, izgrađena samo od vulkanskog stakla, od vulkanskog stakla i mikrolita koji nisu uspeli da narastu i daju fenokristale ili samo od mikrolita.

Slika 11. Makroskopski i mikroskopski izgled porfirske strukture. U tabeli 2 data je podela osnovnih struktura magmatskih stena, a u zadatku koji sledi biće prikazane njihove fotogtafije i date definicije.


23

Tabela 2. Prikaz podele osnovnih struktura magmatskih stena. PREMA NIVOU OČVRŠĆAVANJA:

ZRNASTE STRUKTURE PORFIRSKE STRUKTURE Prema pravilnosti

minerala: Prema stepenu kristaliniteta

osnovne mase: 1. Panidiomorfno-zrnasta struktura 1. Holokristalasto-porfirska struktura 2. Hipidiomorfno-zrnasta struktura 2. Hipokristalasto-porfirska struktura 3. Alotriomorfno-zrnasta struktura 3. Vitrofirska (staklasta) struktura Prema veličini minerala: Prema količini fenokrstala: 1. Sitnozrna struktura 1. Afirska struktura 2. Srednjozrna struktura 2. Oligofirska struktura 3. Krupnozrna struktura 3. Polifirska struktura ili 1. Ravnomerno-zrnasta struktura 2. Neravnomerno-zrnasta struktura * PORFIROIDNA struktura

OSTALE STRUKTURE

Samo u dubinskim stenama: Samo u izlivnim stenama: Pertitiska struktura Glomeroporfirska struktura Mirmekitska struktura Opacitska strukutra Pisanogranitska struktura Serijalna struktura Ofitska struktura Sitasta struktura Intergranularna struktura Sferolitska struktura Perlitska struktura Poikilitska struktura

Intersertalna struktura


24

Zadatak: Na uzorcima u zbirci naći navedene strukture, za koje su dati definicija i fotografija, a zatim u predviđenom prostoru tabela opisati svaku od njih.

ZRNASTE STRUKTURE

Zrnaste strukture prema obiku minerala: Panidiomorfno-zrnasta struktura je definisana prisustvom zrna pravilnog oblika u steni.

Hipidiomorfno-zrnasta struktura se javlja u steni koja je dominantno izgrađena od zrna delimično pravilnog oblika, odnosno, pojedini minerali su idiomorfni, dok su drugi hipidiomorni do alotriomorfni.

Alotriomorfno-zrnasta struktura je struktura koja je predstavljena prisustvom i dominacijom minerala alotriomorfnog (nepravilnog) oblika u steni.


25

Zrnaste strukture prema veličini zrna: Krupnozrna struktura je ona struktura dubinskih stena kod kojih dominiraju zrna veličine preko 5 mm. Ova struktura nastaje kada minerali imaju dovoljno vremena da kristališu, odnosno, kada je kristalizacija spora.

Srednjozrna struktura je struktura dubinskih stena kod kojih dominiraju zrna veličine u rasponu 1-5 mm.

Sitnozrna struktura je struktura dubinskih stena kod kojih je veličina zrna ispod 1 mm. Sitnozrne strukture su karakteristične za stene koje su nastale brzom kristalizacijom. Česta je kod aplita.

1 mm

1 mm

1 mm


26

Ravnomerno-zrnasta struktura je struktura koja je predstavljena prisutvom minerala u steni koji su približno istih dimenzija.

Neravnomerno-zrnasta struktura je ona struktura koja je definisana prisustvom minerala različitih dimenzija. Varijetet ove strukture je PORFIROIDNA struktura. Ona je definisana prisustvom pojedinih minerala koji su 10 do 15 puta krupniji od drugih minerala u steni.


27

PORFIRSKE STRUKTURE Porfirske strukture prema stepenu kristaliniteta osnovne mase Holokristalasto-porfirska struktura je struktura kod koje fenokristali leže u potpuno iskristalisaloj (holokristalastoj) osnovnoj masi.

Hipokristalasto-porfirska struktura je struktura kod koje fenokristali leže u osnovnoj masi koja je izgrađena od mikrolita i vulkanskog stakla, odnosno, osnovna masa je hipokristalastog karaktera.

Hijalinska (vitrofirska) struktura je vrsta porfirske strukture kod koje je osnovna masa staklasta, odnosno, izgrađena od vulkanskog stakla.


28

Porfirske strukture prema količini fenokristala:

Afirska struktura je porfirske strukture kod koje fenokristali izostaju ili ih ima podređeno. Stenska masa je izgrađena pretežno od osnovne mase različitog stepena kristaliniteta.

Oligofirska struktura je varijetet porfirske strukture kod koje ima fenokristala i osnovne mase u takvom odnosu da se fenokrislai međusobno ne dodiruju.

Polifirska struktura je ona porfirska struktura koja se odlikuje velikim brojem fenokristala, dok je osnovna masa svedena na uzani prostor između njih.


29

OSTALE STRUKTURE Pertitska struktura je definisana izdvajanjem plagioklasne (natrijske – albitske) komponente u vidu kapljica, žilica ili strija po kalijskom feldspatu (ortoklasu ili mikroklinu).

Mirmekitska struktura predstavlja crvoliko izdvajanje kvarca po plagioklasu. Ova struktura se uvek javlja na kontantu plagioklasa i kalijskog feldspata.

Pisanogranitska struktura je definisana prorastanjem kvarca i alkalnog feldspata.


30

Ofitska struktura je definisna izukrštanim iglicama ili pritkama plagioklasa između kojih je monoklinični piroksen. Tipično je da se jedan klinopiroksen nalazi između nekoliko plagioklasa.

Intergranularna struktura je definisana prisustvom izukrštanih iglica ili pritki plagioklasa između kojih se nalaze monoklinični pirokseni u vidu granula.


31

Intersertalna struktura je struktura definisana prisustvom iglica ili pritki plagioklasa između kojih se nalazi vulkansko staklo.

Glomeroporfirska struktura je struktura koju definiše nagomilanje nekoliko zrna fenokristala neke mineralne vrste.

Opacitska struktura je definisana postojanjem opacitskih (tamnih) rubova izgrađenih od metaličnih (opakih) minerala i piroksena koji se formiraju oko fenokristala onih minerala koji sadrže OH grupu u svom hemijskom sastavu – oko amfibola i biotita.


32

Serijalna struktura je definisana prisustvom zrna različite veličine jedne mineralne vrste, pri čemu se zapaža postepeni prelaz u dimenzijama od fenokristala ka mikrolitima.

Sitasta struktura je struktura za koju je karakteristična pojava da su fenokristali „nagriženi“ od strane osnovne mase.

Sferolitska struktura je definisana prisustvom kristalnih zametaka koji kristališu u vidu radijalno-zrakastih agregata.


33

Poikilitska struktura je struktura kod koje je stariji mineral uklopljen od strane mlađeg minerala.

Perlitska struktura je definisana prisustvom vulkanskog stakla koje u toku hlađenja puca u vidu koncentričnih pukotina (koje liče na perle).


34

TEKSTURE MAGMATSKIH STENA Tekstura je, kao što je već rečeno, definisana prostornim rasporedom, orijenatacijom i ispunjenošću prostora (postojanje šupljina) unutar stenske mase. I ona, kao i struktura, odražava uslove u kojima je nastala stena. U tabeli 3 prikazana je podele osnovnih tekstura. Tabela 3. Prikaz podele osnovnih tekstura magmatskih stena.

TEKSTURE MAGMATSKIH STENA:

Samo u dubinskim stenama: Samo u izlivnim stenama: Planparalelna tekstura Fluidalna tekstura Škriljava tekstura Šupljikava tekstura Trakasta tekstura Šljakasta tekstura Šlirasta tekstura Mandolasta tekstura Masivna tekstura

* Pojave anklava i ksenolita Zadatak: Na uzorcima u zbirci naći teksture čiji su fotografija i definicija dati, a zatim u tabeli opisati svaku od njih. Masivna tekstura je tekstura koju definišu homogeno raspoređeni sastojci u steni.

Šlirasta tekstura je definisana prisustvom nagomilanja tamnih minerala koja postepeno prelaze ka osnovi stene. Dakle, to nisu „grudve“ ili gnezda tamnoh minerala sa oštrim granisama prema stenskoj masi. Bitno je da su femski minerali i šliri i stenskoj masi ista mineralna vrsta.


35

Planparalelna tekstura je definisana orijentacijom svojim izduženjem pojedinih minerala kao posledica delovanja blagih pritisaka u toku kristalizacije magme. Ova tekstura je tipična za dubinske magmatske stene.

Škriljava tekstura je definisana prisustvom orijentisanih ljuspastih i pritkastih kristala upravno na pravac dejstva pritiska, pri čemu se formiraju ravni škriljavisti.

Trakasta tekstura je definisana pristvom tamnih i svetlih traka koje su međusobno paralelne i koje se smenjuju.


36

Fluidalna tekstura je definisana orijentacijom fenokristala svojom dužom osom u pravcu tečenja lave.

Šupljikava tekstura je definisana prisustvom šupljina ili vezikula, a nastaju odlaskom lakoisparljivih komponenti iz lave.


37

Šljakasta tekstura je varijetet šupljikave teksutre koja se karakteriše velikim brojem šupljina.

Mandolasta tekstura je varijete šupljikave teksture za koju je karakteristično da su šupljine zapunjene nekim sekundarnim mineralom u postmagmatskoj fazi. Najčešći minerali u mandolama su kalcit, kalcedon, kvarc, albit, hlorit, zeoliti.


21

Zadatak: Popuniti tabelu podacima dobijenim makroskopskim ispitivanjem uzoraka iz zbirke.

Broj

uzorka Struktura Tekstura Mineralni sastav Ostalo

Kristina Šarić: Magmatske i metamorfne stene

22

Broj

uzorka Struktura Tekstura Mineralni sastav

Datum izrade vežbe

Datum overe vežbe

Overa vežbe

03 Sklop Magmatskih Stena Web

Documents

Transcript of 03 Sklop Magmatskih Stena Web