TAJNA VJEĈNE MLADOSTI S prozora kraljevske odaje Elizabetin pogled kruţi preko kula i gradskih zidina na

osamljeni Gertrudin dvorac pokriven snijegom. Vatra joj gori u oĉima. Pune usne se

smiješe. Ĉitavim bićem struji sreća rastalasana neprestanim novim ţeljama. Osjećaj da

posjeduje, a da je to ipak udaljeno od nje, razbuktava novu vatru. Protegne svoje ruke i

osjeti volj- kost. Malo zatim oštro se obazre i udari dlanom o dlan. UĊe dvo- ranka. - Moj novi dvoranin! Uz smjerni poklon uĊe Belko i ostane pokraj vrata. - Dostojanstvenice, ima li moj kraljevski savjetnik vitez Sokol tamo u dvorcu sve što mu

treba? - Svijetla kraljice, dobro mu je. - Ne vjerujem da je ondje sve onako kako je dostojno plemenitog viteza i prvog

kraljevskog pouzdanika. Jeste li mu to isporuĉili? - Jesam, svijetla kraljice. On zahvaljuje na brizi uzvišene vla-darice i tvrdi da nema ništa

na svijetu što bi mogao još ţeljeti. - Drugo nije isporuĉio? - Još moli da se potkraj sedmice smije osobno pokloniti svojoj kraljici. Potkraj sedmice?

Uistinu se bojim da vitez nema dovoljna sluţinĉadi. Nije uvijek dostatna muška posluga.

Nema li tamo dvoranke? - Vitez je to odbio. Ustala je i okrenula mu leĊa, a radost osvijetli njezino lice. - Kad on tako ţeli - reĉe kraljica okrenuta Belku leĊima, priĊe k polici, uzme papir i

usklikne: Oh, gotovo sam zaboravila. Tu je vaţno pismo, treba da odgovorim. Recite vitezu da ga

oĉekujem danas podveĉer. Vaţni kraljevski poslovi ne mogu se odgaĊati. Neka doĊe. Belko se pokloni, izaĊe iz kraljiĉinih odaja i okrene hitro u sobu kraljevskog tovarnika

Ivana. šapćući, ispriĉa mu razgovor s kraljicom. - Ljubomorna je na viteza! To bolje za nas. On ne smije doći za sedmicu dana. Saopći joj

da je otišao u lov. što će ga rjeĊe vidjeti, više će za njim ĉeznuti. PoĊi u Gertrudin dvorac

i reci da ću popodne doći da se, porazgovorimo. Elizabeta je opet stala kraj prozora. Zamislila se. - Potkraj sedmice! Zašto tako dugo? Tamo u dvorcu nema ţena. Zašto oteţe svoj

dolazak? Zabrinuta krene k stolu. Trgne s njega valovitu tanku srebrna-stu ploĉu, optoĉenu

draguljima i zuri u nju. Na kovnoj plohi od-razuju se crte njezina lica. Traţi svoje oĉi,

istraţuje svoje usne, ĉelo, prinosi ogledalo sve bliţe, smiješi se, pa opet mrgodi. Onda

odbaci srebrnastu ploĉu i zovne svoju najmiliju sluţavku. Reci mi, djevojko, jesam li lijepa kao onda kad sam bila na Griĉu? - Ljepša ste svijetla kraljice, mnogo ljepši. Uzme ponovo zrcalo, probada pogledom samu

sebe. Briga i strah navora joj ĉelo i to je uplaši. - Nabori? Jesu li to nabori? Reci! - I djetetu se navora ĉelo kad ga obuze zlovćlja. Smiješite se, svijetla kraljice. Ne gledajte

tako Ijutito pa neće biti nabora. Preobraţenje njezino dublje je od bore na ĉelu i odbaci srebrno ogledalo na pod. "On je vidio nabor na mojem ĉelu onda... zato ga ne vuĉe ţelja k meni. Zato ne dolazi

svake noći! Ĉekaj, ĉekaj, prikovat ću te, svezati - umirat ćeš za mnom." I odmah pozove

Rufu i zapita ga za pustinjaka Dragošu. Pustinjak je ţiv. Hranio sam ga u kuli. Elizabeta glasno odahne:

- Vodi me k njemu. Odmah! Prošli su uskim hodnicima, ugibajući se glavnom trijemu da nikoga ne susretnu, i dospjeli

do zabitne zapuštene stare kule. Ru-fa izvali iz mošnje kljuĉ i otvori. Mršavi blijedi bradati pustinjak se uspravi: -• Dugo sam ĉekao taj ĉas, svijetla kraljice. 8 - Imala sam kraljevskih poslova i briga. Sad je minulo. Govorimo hrvatski da ovaj

dvoranin ne razumije. Hoću da samo ja saznam tajnu, nitko više. - Sto zapovijedate? - Tajnu vjeĉne mladosti traţim! Razotkrij je odmah! Sada! - Pospite glavu pepelpm i sagnite u pokori, kraljice! - Jao tebi! Govori. Utekao si iz kule mudrosti, smrt te ĉeka, bjegunce, prepoznajem te. - Da ste me prepoznali, zastrepili biste... - Ja? Kraljica? Govori, tko si! - Pitajte svoju prošlost.,. Razbojnice! Prijetnjom hoćeš iznuditi slobodu! Uzalud! Eliksir mi daj, pa idi. Hoću tajnu

vjeĉne mladosti, ti je znaš. Skinut ću ti koţu sa ţiva tijela. Ipak me nećete prepoznati! Elizabeta plane. Njegov otpor je drţi i plaši. - Prokletniĉe! Nauĉit ću te da -stojiš pred svojom kraljicom. - Vidim samo - lešinu... Kao da ju je odgurnuo neki teški udarac, ona odskoĉi. Pogled pun straha i jeze upire u

njega. - Tko je ovaj Ċavo? Pustinjak šuti i gleda joj u oĉi. "Moţda on? - Ne, - nije on!" Njegov ukoĉeni, mirni pogled

zuri u nju kao sablast. - Odgovori - pitam te posljednji put, ja, kraljica. -- ĉedomorka! Elizabeta osjeti kao da ju je netko silno udario u grudi. - Laţeš - laţeš! Rufa, Rufa, u tamnicu s njime. Krvnik neka mu odrubi glavu! Dvoranin je gleda iznenaĊeno. Nije razumio njihov razgovor pa mu se ĉini da je sišla s

uma. -- U tamnicu, u zdenac! Mladi dvoranin otkopĉa svoj pojas, pribliţi se Dragoši i zapovjedi: - Ruke amo! šuteći, ispruţi on blijede suhe dlanove. - Ne otima se. Nešto snuje... Brzo - brzo! - nuka kraljica Rufu. Ovaj mu sputa ruke i svezana povede iz sobe u komoricu, mraĉnu, tamnu. Iza leĊa svojeg

dvoranina kraljica promatra kako hvata lance, baca Dragošu na drveni pod i onda hvata

koleso. Drvena ploĉa, u kamenom podu, otisne se. Spuštalo škripi, lanci zvekeĉu. Dragoša pada u tamnu crnu dubinu. Elizabeta još jednom sakupi snagu i vikne dolje

Dragoši: - Umrijet ćeš, klevetniĉe! Umrijeti! - ĉedomorko! - vikne on. Kraljica sagne glavu, gleda dolje u dubinu iz koje se odbija

pustinjakova jezovita rijeĉ. Elizabeta je blijeda, ustrašena. "Da mu odrubim glavu u kojoj nosi tajnu - vjeĉne mladosti? Ne - moram doznati tko je i što

zna o vjeĉnoj mladosti. - Dakle, prepuštate ga meni? - obraduje se Rufa. - Potpuno, samo mi javljaj. - Budu li me pustili k vama vitez i knez Okićki. - Vitez je moj najveći prijatelj, knez najbolji pouzdanik i neće ti kratiti da ulaziš k meni. - Reći ćete im da je pustinjak dolje? - U ime bogova, ni rijeĉi. Oni to ne smiju saznati, ni od me-ae ni od tebe.

- To je vrlo pametno. Samo srećonoša zna da je on ovdje •- i pratit će ga svojom srećom. - Ah, njoj sam obećala da ću ga otpustiti kući. Reci joj da "i pustinjaka vodio iz dvorca do

ceste i da je pozdravlja, a bla-goslivlje kraljicu što mu je dala slobodu. Vjerovat će. I ja ću joj

i to reći. Sad idemo. - Svijetla kraljice, vaš vjerni Rufa opet smije da vas sluţi? - Sluţi mi, neću ti ovo zaboraviti. Nagradit ću te suhim zlatom. - Suho zlato samo je milost kraljice. - Bit ćeš opet što i prije. Reći ću vitezu Sokolu - bit ćeš opet moj dvoranin. On klekne i poljubi rub kraljiĉine šiljaste crvene obuće. Onda zatvore kulu. Kraljica se vrati u

svoje odaje, bljeĊa i nemirnija nego kad ih je ostavila. Vjetar zviţdi nad visokim kulama kraljevskog dvora. U kaminu velike blagovaonice gori

vatra. Kraljevski ruĉak je donesen. Knez Okićki raspravlja s kraljicom. Njegov ozbiljni

pogled upire ^e u njezino, vedrinom obasjano lice. - Svijetla kraljice, neka ĉarobna moć razdragano njeguje vašu ljepotu. Svakog dana vaši su

obrazi ljepši i mlaĊi. - MlaĊi? - opetuje ona nešto sumnjiĉavo kao da se boji da knez zna koga ona ĉuva u tamnici. Velim samo što govore knezovi i svaki dvoranin pod ovim krovom. - Prije nekoliko dana bila sam vrlo ruţna, zlovoljna. - Kraljica nema povoda da joj se lice nagradi zlovoljom. - Uistinu ne. Sad sam posve, posve sretna. Sjaj se probudi u njezinim oĉima kao da se sjeća

nekog uţitka. 10 - Veoma sam zadovoljna. Moje pouzdanje u - viteza i u vas - daje mi tu sreću. - 2ivot viteza Sokola i moj posvećeni su vašem zadovoljstvu. - Moje kraljevstvo u dobrim je rukama. Ako se Joakim nigdje ne pojavi, bit će uvijek sretno. Budno pazimo. Neće ga snaći ţelja da nam doĊe u šake. Njegovu ortaku na dvoru još ne znate

sigurno trag? -- Od sada znam samo ono što sam ĉuo od kumanskog poslanika kojeg smo uhvatili u

Bakonjskoj šumi. Imam trag - reĉe Ivan glasno - kojim treba ići. Izdajica je na dvoru. Vrlo

blizu nas Dok je ovo rekao, nije gledao Orhidu. Pa ipak osjeti njezinu prepast što ju je pobudio svojim

rijeĉima. Kneţe, predajte mi izdajicu. Nema tako okrutne smrti kojom je ne bih kaznila - prijeteći veli

kraljica. Orhidina se glava okrene na drugu stranu. Ivan se nagne, dosegne vrĉ i pogleda Orhidi u oĉi. Osjetila se uhvaćena kliještima, ali se tješi: on ne moţe slutiti njezinu izdaju. Ivan nastavi: - Svijetla kraljice, uhvatit ću je na djelu i predati je. Ta je izdajica odala Joakimu vaše osnove,

izdala vaše prijestolje i zasluţuje smrt, najstrašniju, najgrozniju. - Neće joj uteći, pa da mi je roĊena krv! Nevidljiva strepnja preleti oko stola od jednog ĉlana

kraljevske obitelji do drugog i odrazi se u licima dvorana. - Idem - reĉe kraljica. - Kraljević Andrija nije zdrav. Pobolijeva od onog dana kad se povratio.

Siromašno tijelo, mnogo je prepatilo - i okrene se. Dvorani ustanu. Kraljica izlazi. U dvorani ostali su uz kamin samo Orhida i Ladislav. - Nisi li opazio kako nas svuda slijedi kraljiĉin novi dvoranin - onaj ţutokosi Belko? - Neka ih ja uhvatim, izbit ću svima ĉeljusti. Traţe nekakvog Joakimovog ortaka po dvoru.

Eh, dat ću im ja. Svemu je kriva ona vizirom pokrivena gubica, - bijesno će Ladislav. Uistinu

je vitez Sokol njezin milosnik? - Glupa gusko, zar ne znaš? Dolazi noću k njoj, trebalo bi ga otrovati i njega i Okićkoga. Ali

Joakim će se pojaviti. Tiho ulazi Tajana u sobu. Uzme lutnju i opet istim putem izlazi na hodnik, a da ih nije pogledala. - Trebalo bi našu kraljicu osloboditi ovih krvopija, viteza Sokola i kneza Okićkoga. - Kako? Sami smo zarobljenici - odvrati Orhida. - Samo Joakim bi to mogao. Ali gdje je on?

Hoće li se javiti? Kako?

11Vitez otimaĉ doveo je na dvor jednog -slugu u sluţbu kneza Okićkoga. On je ĉesto dolazio

Joakimu s porukama njegova pristaše baruna Andraša. Ime mu je Gabro. - Ah, ovaj zacijelo zna puteve koji vode k Joakimu. Zlato će ga omamiti. - Tko je s nama? Ni Kumani. Jedino nas Oldamur moţe spasiti, Orhido, ako ga zatraţiš za

muţa. - Uĉinit ću - reĉe ona. - Kad ne mogu dobiti viteza ja, neće ga imati ni ona - izbrblja djevojka

zavedena vatrom ljubomore. - To je, dakle? Sad razumijem tvoje prijateljstvo s Joaka- mom - veli Ladislav. - Valjda ne misliš da -sam ja njegov traţeni ortak? - Da jesi, rekao bih: sreća je na našoj strani. Ona ne reĉe ništa, a on šapne: - Ako jesi, onda bih rekao: dajem ti vjeru - taj vitez Sokol neće biti njezin ljubavnik, progonit

ću ga nakraj svijeta. Bit će tvoj milosnik ako ti Oldamur neće biti s voljom. Ja ti, evo, dajem

rijeĉ. Poloţit ću mu pod vrat oštricu, tako mi ĉasti! U tom ĉasu ona osjeti samo još jednu ţelju da viteza otme sestri i spremna je na sve. - Ako Oldamura spasiš iz tamnice, svi Kumani poći će za njime. Ima ih po ĉitavoj ugarskoj

zemlji oko stotinu tisuća. Ako još Joakim sabere svoje pristaše, a mi irn otvorimo vrata dvora,

onda neka doĊu svi Sokoli svijeta. Sve ćemo ih zadavati, okić-koga, a s vitezom ćeš uĉiniti ti

što te volja, Orhido! Zakuni se na šutnju i vjernost. - Neka me bogovi uĉine kljastom ako što odam! Iznenada uĊe u dvoranu kraljica, a za njom knezovi Okićki, Semere, Batori i Geza. Tajana

uĊe u Dorjinu sobu. Djevojka uzme lutnju prebirati po ţicama. - Dakle, što je bilo? Jesi li ih vidjela u blagovaonici? - Bili su oboje kod kamina. Kad sam ušla, ĉula sam samo Orhidine rijeĉi: "On će se javiti" - i

odmah su me opazili. - "On će se javiti"!? On? Moj brat zna što to znaĉi! Sjedni, Tajano - i poĉne raspravljati s

njom. Sve dublje spuštala je Tajana glavu. Dorja odbaci lutnju i sjedne do nje. - Opet si tuţna? Zašto? - Kneginjice, svodovi kraljevskog dvora srušit će se na me. - Zaboravi na viteza, djevojko. Sad je sve svršeno. On pripada kraljici. O tebe zapinju oĉi svih

mladih knezova i vitezova na dvoru. Odaberi jedan puteljak koji tvoj mladi ţivot vodi k naj-

vrednijem. - Moj mladi ţivot vuĉe za sobom mrtvaca. - što to govoriš, djevojko? Kamo te vodi tvoja tuga? 12 - Kajanju što sam došla ovamo. Samostan mi je jedini cilj. - Ne zaboravi: kraljica neće nikad na to privoljeti. Radi toga viteza ţrtvuješ svoj ţivot. Zar se

moţe tako ljubiti muško biće da se za nj ţiv umre? Ĉudno je to, ali vjeruj, vitez ne zasluţuje

tako veliku ljubav. - On nije ništa kriv. Bio je dobar kad su me svi prezirali, progonili poderanu, odrapanu pod

gradskim zidinama. On mi nije ništa skrivio, ništa. Htio mi je dobro i doveo me je na dvor. - Dobro, Tajano, govorit ću s knezom, ali upozoravam te da ništa ne kazuješ kraljici o tome: Djevojka se zahvali, digne i napusti sobu. Zamišljena ostala je kneginjica nasamu, uzela zlatnu nit i vezla. U tom je poslu naĊe Ivan.

Hitro priĊe k sestri i šapne joj: - Kad smo pošli na vijećanje, našao sam Orhidu i Ladislava zajedno uz kamin. Neprestano su

na okupu kao vuci kad se spremaju udariti na selo. - Sve više me zadivljuje oštrina tvojih oĉiju, Ivane. Ništa ti ne izbjegne. Pogodio si. Vuci se

okupljaju pred selom. Vidjela sam da su nakon ruĉka zaostali i poslala sam Tajanu po lutnju.

Mišljah: pred njome neće zaustaviti razgovor kad su uvjereni da ne zna latinski. I naĉula je

samo Orhidine rijeĉi: "On će se javiti". - Joakiml Njega ĉeka! Imam je! Sad ću je zaokruţiti ţeljeznim zidom.

- Zašto si danas za ruĉkom izazvao onu kraljiĉinu prijetnju? - - Htio sam Orhidu prestrašiti da se povuĉe i ne pokuša ništa protiv nas. Ali ona se nikoga ne

boji. Sad znam što mi je ĉiniti. - Odat ćeš kraljici? - - Ne ţelim Orhidu izvrći okrutnosti kraljiĉine kazne. Ali pazit ću budno na nju, opkoliti je sa

svih strana kao kakvu utvrdu. - - Ivane, Tajana mi je vrlo ozbiljno saopćila da ţeli u samostan i moli tvoju pomoć u kraljice. - Ne shvaćaš li da će kraljica planuti ako joj samo spomenem ovu odluku? Nizašto se neće

dijeliti od srećonoše. A i ne vjerujem da će kraljici biti teško da pogodi kako Tajana ljubi vi-

teza Sokola. A onda? Ali zašto Tajana ljubi viteza? Zar je u njegovim oĉima vidjela dobrotu

srca ili u njegovu licu plemenitost duše? - Tvrdi da je dobar i plemenit. - Jest, on je dobar, on je plemenit, ali ona gubi srce i ţivot radi zaklona iza kojeg bi se mogao

kriti i Ċavao. Zar ne zapaţaš kolika je ludost naših ţena i djevica? Polude za vitezom kad ga

gledaju na megdanu, a ne vide drugo od bojnog mu štita, oklop-glave i maĉa. I ne znaju i ne

pitaju kakav mu je obraz, du 13Za, samo oboţavaju njegovu snagu. Ne vide, ne znaju ga, a ginu za njime. Kad im pak

skine oklop s glave, onda se gotovo sve probude iz svoje obmane jer iza zaklona nije bilo

boţanstvo, već samo ĉovjek. - Onda će se i kraljica probuditi iz svoje obmane? - Misliš li da nisam vitezu, savjetovao neka se što dulje ĉuva da skine zaklon pred kraljicom

na - svjetlu?! Ono što ţene vide na svijetlu, to ih ne zastravljuje. Oboţavaju zaklone iza kojih

ne naslućuju hrabrost i um nego boţanstvo, neviĊeno, mistiĉno. Taj prokleti vizir donosi i

lupeţu oboţavanje ţena, pokriveno lice viteza na turniru pobjedniku otvara sreću. - Ljutio se ti koliko mu drago, to će tako ostati dok bude viteških zakona. A što da kaţem

Tajani? Nećeš ni pokušati sklonuti kraljicu da je pusti u samostan? - Da plane na me i pogodi uzrok? Izgubio bih njezinu milost, ja, ti, vitez, svi! - Radi toga te je zahvatio toliki strah one veĉeri kad si Ta-janu našao na trijemu. Bojao si se

da će Tajana u buncanju razotkriti svoju ljubav? - Pogodila si. - Kad sam te pogledala one veĉeri kraj Tajane, padale su ti sa ĉela debele kaplje znoja. Sad mi

je jasno zbog ĉega. - Kosnulo me se i nešto drugo. Ja sam onaj koji je Tajani pomogao da bude nesretna. Izgubila

je viteza, a tome sam pridonio ja - kojega je ona spasila. Ja sam pomogao vitezu u kraljiĉin

naruĉaj. Moţda ga i natjerao, a ona trpi zbog mene koji joj dugujem zahvalnost za svoj ţivot.

Ali ne mogu sebi pomoći. Valja Tajanu sprijeĉiti da uĉini kakvo zlo protiv sebe i nas. - ĉudno je odluĉna u svojoj odluci. Nisam navikla slušati od nje tako oštre odluke. Uzalud

svaka rijeĉ. - Jedini vitez Sokol bi je mogao sklonuti da se odreĉe samostana. Trebalo bi da on razgovara s

njome. - Moţeš li to udesiti da kraljica ne sazna? - Ne, barem za sada - nikako! Ne nalazim nikakve mogućnosti. Kraljica budno pazi, bilo bi

opasno. Nego, ĉuj, Dorjo, pokušajmo nešto drugo: reci Tajani da se strpi i pokušaj joj pruţiti

neke nade, kao da vitez misli na nju. Uistinu, traĉak nade mogao bi je zadrţati, barem jedno

vrijeme na dvoru. Taj vitez pro-siplje mrak nad njome, a ja nemam ništa ĉime da ga

osvijetlim. Ali ti, Dorjo, samo ti moţeš pronaći i takve mogućnosti u koje bi ona mogla

povjerovati. Samo da se kraljica ne uznemiruje. Tajanina ljubav postaje nam opasna. Pokušaj

ublaţiti njezine boli kako god znaš. Oslobodit ćeš me velike opasnosti, moţda propasti. On je toplo pogleda i poljubi u bijelo djevojaĉko ĉelo. Onda - Sreća i sloboda naše domovine sada je, ne u pameti, nego u zaklonu jedne muške glave. 14 KRALJEVIĆ RATIMIR Zimski je sunĉani dan. Ivan i Dorja izjahali su ravnim poljem uz obalu Dunava. Sluge pod

vodstvom dostojanstvenika Bel-ka daleko su zaostali i slijede korakom svoje gospodare. Ivan

se ogleda za njima i rukom daje znak. Belko zaustavlja pratnju. Knez Ivan primakne svojeg

konja posve blizu Dorjinu bijelcu. - Zaustavio sam ih zbog opreza. Pozvao sam te na ovu šetnju da razgovaram s tobom o onom

što ne smiju ĉuti ni zidine kraljevskog dvora. Oko nas je, eto, samo pusta ravnica. Ponajprije

ti javljam ovo: ĉim sam primio vlast, poslao sam k vojvodi Beli pouzdanika s porukom.

Glasnik se vratio. - Kakvu je poruku donio? - Dvije poruke. Prva glasi: ĉeški kralj ima lijepu pokćerku šesnaestogodišnju Marenku. Nju

.ţeli udati za nekog pristašu saveza našeg kraljevstva s Ĉeškom. Vojvoda Bela je predloţio za

zeta kralju ĉeške - mene... Druga Belina poruka glasi: vratit će se tek kad procvatu prve

ljubice - sa ĉetama ĉeškog kralja i zasjesti na prijestolje ugarskog i hrvatskog kraljevstva. Ali

za Hrvatsku imamo druge osnove. Bela se ne smije vratiti prije dok ne sazri ţito. On je tvoj

vjerenik, moţeš ga zadrţati ondje. Sada mi ide u raĉun da se ne vrati prije ljeta. - Sto da mu pišem? " - Ne bi koristilo. Moraš putovati za njime u Ĉešku. - Ivane! Mirno sam primila odluku da Bela ide ĉeškom kralju od kojeg je ĉekao pomoć. Ipak,

veoma me se kosnulo što je otišao onako hitno. Samo nekoliko je dana trebao priĉekati dok

vidi jesam li ja sretno izišla iz svojeg zatoĉenja. Ovo mi leţi na srcu. Ostavio je prelagano

moju sudbinu. - Tu se radilo o muţu kraljevskog roda da zadobije kraljevsku krunu. U takovim ĉasovima svi

kraljevići potisnu svoje srce. - I baš zato sada da idem s njime? Svatko će misliti - trĉim za njime, a tko zna nije li se on već

predomislio? - Na ovo će odgovoriti on sam. Moj poslanik donio je pismo Od njega za tebe. Evo, ĉitaj. IznenaĊena primi ona pismo, razmota papir i proĉita glasno: "Premila kneginjice! Daleko od vas imam dvije misli, dvije ţelje: Vi i ono o ĉemu

sam .

vam govorio. Ispunit će se i

jedno i drugo. Vratiti ću se i poloţiti pred Vaše noge Ĉitavo srce, a s njim i sve što će biti mo-

je... ĉekajte me vjerno! Ljubim vas, najmilija, najdraţa - Bela". - Sad si ĉula, Dorjo! Poznam muško srce. Kad ljubi, ne zaboravlja. Evo, dakle: ti ga jedina

moţeš zadrţati u ĉeškoj do ljeta. Poći ćeš kao moj poslanik, dat ću ti poruke koje će Belu i ĉe-

škog kralja uvjeriti da nisam mogao poslati onamo drugog nego 15krv svoju. Tvoj bistri "um

i njegovo zaljubljeno srce zadrţat će ga. Ne smije se vratiti dok ja ovdje ne sprovedem

svoje osnove o kojima Bela ne smije ni slutiti. A sada otvorit ću pred tvojim oĉima vrata s

tajne moje i mojih drugova. Iza nje vidjet ćeš crnog krvnika što ĉeka naše glave i veliku

nadu što nas zove u mir i sreću. Jedno ili drugo! Trećeg za nas nema. - Govori, brate! - Dorja, Bela ima da kraljuje samo u ugarskom kraljevstvu. - A u našem, hrvatskom, tko će kraljevati? - Naša krv, naše srce, naš hrvatski maĉ i um. - Kanite otcijepiti Hrvatsku od Ugarske? - Treba da se jednom oslobodimo tuĊina gospodara i opet budemo sami upravljaĉi u

svojoj zemlji. Svima je do grla ugar-skog vladanja, svatko se već grozi od toga. Ljudi se

ne sjećaju da bi kraljevstvo imalo za kralja takvo poţivinĉeno stvorenje i pokvarenu krv

kao Elizabeta i Joakim, a njihov je nasljednik Ladišlav Kumanski, koji je, uz pokvarenost,

još i slabouman. Sad je ĉas. Svi će naši prihvatiti objeruĉke onoga koji im donese spas. A

on će im ga donijeti. - Tko to, Ivane? - Razjasnit ću ti. Pogledaj gore - Gertrudin dvorac. Ondje su ugarski knezovi i naš ban

Benko, sasjekli okrutnu kraljicu Gertrudu. Njezin muţ bio je kralj Andrija. - ĉula sam o tome. - Prije njega vladao je njegov brat Emerik, ali, dakako, i Andrija je ţudio za krunom.

Svaki je imao svoje pristaše i braća su vodila svoje podanike u pokolj. Naši hrvatski

knezovi i ple. miĉi bili su većinom uz Andriju. Najviše knez Vratislav iz Bosne, a bio je

posjednik velikih imanja oko Podsuseda. Kralj Emerik zasuţnji svojeg brata Andriju i

zatvori ga u dvorac kraj Varaţdina, u Kneginjac. - Tamo je zalazio naš pokojni otac. - Da. Tamo je ĉamio ĉetiri godine kralj Andrija II. Kralj Emerik oduzme Andrijinu

prijatelju knezu Vratislavu sva imanja. Vratislav se naĊe s obitelji bez kućišta. Uza sve to,

dok je Andrija ĉamio u našoj zemlji, brinuo se za njega vjerni mu knez Vratislav. Gotovo

je zbog toga izgubio i glavu. Kad je Emerik pao u smrtnu postelju, pozove Andriju k sebi,

preda mu kraljevstvo, blagoslov i umre. Andrija je bio okrutan, silovit, prevrtljiv kralj, a

razvratnost njegove ţene Gertrude knezovi su strahovito kaznili. Andrija zaboravi kneza

Vratislava koji je radi njega ostao bez krova. Jednog dana doputovao je on, skršen i

slomljen, Andriji u Budim da ga sjeti svojih ţrtava. Sa sobom je doveo svoju kćerku,

prekrasnu kneginjicu Cvjetanu. Andrija primi Vratislava ljubazno, nadari ga zlatom, ali

mu izdere ţivo oĉinsko srce. - Što je uĉinio? - Na prevaru uzme Cvjetanu i uĉini je svojom ljubavnicom. Mlada je kneginjica bila

zatvorena u onom dvorcu gore u kojem su sasjekli Andrijinu ţenu. - Zvijer! Je li barem vjenĉao Cvjetanu? - Ne. Uzeo je drugu, a nju je drţao zatvorenu. Gore u dvorcu rodi ona kralju kćer Jelenu.

Poslije dvije godine kralj Andrija umre. Cvjetana pobjeţe s kćerkom u svoju domovinu.

Bila je opet u trudnom stariju. Pod Okićgradom rodi sina. Svijet je znao da mu je otac

Andrija pa su djeĉaka prozvali "kraljević". Kraljica Cvjetana odgoji kćer, ali i svojeg sina u poštenju i hrvatskom ponosu. - Je li ţiv? - Slušaj dalje, ĉitavim se krajem govorilo o ljepoti, bistrini uma i vještini djeĉaka

kraljevića. Na prijestolju je tada sjedia kralj Bela IV, sin pokojnog Andrije. - Kraljević mu je po tome bio brat? - NajmlaĊi, nezakoniti brat po ocu. Bela je više puta dolazio na Griĉ. Kad je ĉuo o

"kraljeviću", sigurno se pobojao da ne bi tako uman djeĉak, kad odraste, bio na putu

njegovim slabo nadarenim sinovima. - I smakne ga? - Vele da mu je takva bila namjera. Kad je Bela opet jednom bio na Griĉu, zapovijedi da

mu dovedu "kraljevića" u griĉ-ku palaĉu. Sluteći zlo, kneginjica Cvjetana dopratila je

sama svojeg sina. Došli su pred kralja. Tome dogaĊaju bio je prisutan knez Jaroslav

Okićki, naš otac. Toĉno mi je ispripovijedao kako se zbilo. Uveli su majku i sina u

dvoranu. Kralj Bela je mrko, ispod oka, promatrao svojeg nezakonitog brata. Kraljev

pogled bio je pun mrţnje, gledajući djeĉakov lijepi stas, krasni obraz i crne oĉi. Ne reĉe

ništa drugo, nego zapovijedi: - Djeĉaka otpremite u Kamen-grad! - Svijetli kralju - zapoĉne kneginja Cvjetana. - Sto vam je skrivilo moje dijete! Ne

otimajte mi ga! Ali Bela okrutno odgovori: - Vama je slobodno ići kud vas je volja. - Ostajem uz svojeg sina - vikne Cvjetana. Ali to raspali kralja pa zagrmi: - Bacite ovu djevojĉuru napolje! Dvoranin poĊe prema kneginji, ali sad se dogodi nešto neviĊeno. Devetogodišnji djeĉak

pograbi drţak maĉa dvoraninu, izvuĉe ga strelovitom brzinom iz korica i stavi se pred

svoju majku. , Kralj viĉe: - Oduzmite štenetu oruţje! Neki drugi dvoranin htjede

pristupiti, ali djeĉak zavitla maĉem potpunom spretnošću oprca. Dvoranin trgne drugi

maĉ i hoće"da "kraljeviću" izbije oru-je az ruke. Djeĉak odbije njegov naum. Dvoranin

razbiješnjen sramotom što se bije s djeĉakom hoće ga pograbiti, ali se naĊe oko °KO, ne s

djeĉakom, nego s hrabrim uvjeţbanim vitezom. Svi

17

se u dvorani zapanjili. Djeĉak ravna maĉem neviĊenom vještinom, štoviše i snagom. Svi

gledaju kao u prikazu: je li to djeĉak ili ĉudo? Kralj klikne: - Tako mi krune, ovaj djeĉak bit ĉe prvi vitez u zemlji! Ej, djeĉaĉe, kako ti je ime? Mali junak se isprsi i odgovori: - Zovem se Ratimir! - Tko ti je dao to ime? - Majka, jer ja sam, uistinu, po krvi i srcu hrvatskog naroda. Kralj Bela se zamisli i dade znak našem ocu knezu Okićkome da doĊe bliţe pa šapne: - Na ĉast je taj mladac vašoj domovini. Uzet ću ga na svoj •dvor, a dotle ga pouĉavajte u

maĉevanju. Tko zna gdje i kad će mi posluţiti njegova mišica. Bela pokloni njegovoj majci i kćeri Kneginjac, a Ratimira uzme sa sobom. Već s osamnaest

godina postade on kraljev vitez. Tada je opet nastalo klanje izmeĊu kraljevske obitelji. RoĊeni

sin kralja Bele Stjepan, naš pokojni kralj, navali na oca da mu oduzme krunu. I vode se

bojevi. Ratimir je uz kralja Belu dušom i maĉem, hrabro je i slavno svladao Stjepanove ĉete,

ĉak zarobi njegovu ţenu Elizabetu. - Sadašnju našu kraljicu? - Da, nju! Kralj Bela silno je volio Ratimira i poklonio mu posjede kraj Varaţdina. A kad je

Bela umro, zasjeo je na prijestolje pokojni kralj Stjepan. - I smaknuo Ratimira? - Nije imao kada! Ĉim je Stjepan postao kralj, Ratimira je nestalo netragom. Imam dokaza da

je Ratimirova majka, kne-ginja, kći kneza Vratislava, vukla lozu od roda Svaĉićevih. Ratimir

je po ocu kraljevski sin, po majci, njezinoj krvi i rodu pravi hrvatski knez koji vuĉe lozu od

Svaijića. Uman je, hrabar, do srţi pošten, prekrasan snaţan muškarac. Ratimir, vidiš, nema

poklonika, pa niti zavidnika u našoj zemlji. Jedva ga znaju. Dvije godine što je vladao

Stjepan, zaboravili su ga i kad se Ratimir pojavi na mjestu Ladislava - da ih spašava od

strahovite budućnosti koja nam prijeti, svi će u ĉasu biti s njime. Nitko neće imati vremena da

podvaljuje, a kad ga okrunimo za kralja, osjetit će sva zemlja i blagostanje. Sve naše zemlje

na sjeveru i one duţ mora bit će sretno kraljevstvo. - Otkada to, Ivane? - Prije dvije godine doĊe mi na Okić-grad glasnik koji me je pozvao u Kneginjac. NaĊem

tamo Ratimira. On mi se otkrije i mi smo zasnovali svoju osnovu. Mislili smo da će kralj

Stjepan dulje ţivjeti, pa smo zasnovali da samo maknemo Joakima i tako se oslobodimo

njegove strahovlade i da uzdrţimo kraljevstvo od rata s ĉeškom. Odluĉili smo sve se vrijeme

pripravljali za svoj cilj, ali je kralj Stjepan prebrzo umro. Našli smo se u škripcu: trebalo je

raditi hitno. Zato je vitez Sokol morao što prije odvo- 18 jiti kraljicu od Joakima da uzmemo mi vlast u ruke. Zato je i nahuškao Orhidinu ljubomoru..

Ali samo vitez Sokol mogao je tu pomoći. - Sokol? On je znao tvoje ciljeve? - Zajedno smo skovali tu osnovu još na Griĉu - l zato je stavio na lice zaklon već šest mjeseci

prije nego je na Griĉ stigao kraljevski par. - Na Griĉu si se priĉinjao da ne poznaš Sokola. - Pred svijetom se svi mi nismo poznavali. Zapravo, vitez i ja prosjedili smo mnoge noći,

smišljajući tu osnovu. - Vitez Sokol povukao je u korist ovoga cilja Tajanu? - Da, nju! A ja sam u tome pomogao. Ona je naš glasnik, a to ne sluti. - Vitez je s tobom zasnovao da juriša na kraljiĉino srce? - Ovo je bila moja zamisao. A na viteza je pala kocka da to - Vjeruješ li u njega? - Kao u sebe. Pregazit će vlastito srce kad ustreba za naš cilj. Tu se ne boj, Dorjo. Ja

odgovaram i jamĉim svojim ţivotom da ne moţeš stradati kad nam pruţaš pomoć. - Zar se nije moglo uĉiniti drukĉije, nego da vitez bude kraljiĉin ljubavnik? - Nije, Dorjo. Strast ove Kumanke vladala je kraljevstvom, dakle, bio je jedini put do

Joakimove glave njezinu strast uzbuditi za drugog. Iskoristili smo slabost naših ţena za

viteški zaklon - i probudili tako za našeg viteza u nje novu strast. Sve je bilo udešeno po našoj

zamisli jer samo po Elizabetinoj novoj strasti napustit će Joakima - dakle, po kraljiĉinoj strasti

vodio je put do našeg ţezla, po toj strasti vodi strmi put do - krunidbe kraljevića Ratimira i do

naše slobode. Sad razumijem. Zato si bacio Sokola u kraljiĉin naruĉaj. Tom se cilju moralo ţrtvovati

Tajanino srce? - Moralo je biti tako, makar mi je djevojke ţao. Naĉas su ušutjeli. - Je li Ratimir mlad? - Krasan muškarac, a u najljepšoj je dobi. Kralj Andrija je umro 1236. Ratimir se rodio iste

godine. Kralj Bela je vladao trideset tri godine, pokojni kralj Stjepan dvije. Sada je Ratimir u

trideset sedmoj godini. Upravo u zreloj dobi i naponu snage. - Ima li ţenu i djecu? - Ne. Ostao je neţenja - radi ĉega nije htio da kaţe. ... - Onda se moţe oţeniti i ostaviti

nasljednika našem prijes- Nasljednik će mu biti knez Borivoj. Tko je taj Borivoj? Ratimirov sinovac - sin njegove sestre Jelene. S kojom je Cvjetana bjeţala iz Budima?

19Da. Onda je Ratimir još bio u majĉinoj utrobi, a sestri je bilo tek dvije godine. -- Zar je Borivoj dostojan prijestolja hrvatskog kraljevstva? - Jest. Bistra je uma, snagom i bojnom vještinom ravan je svojem ujaku Ratimiru. ĉast mu

je kao sunce, a neustrašiv je i hrabar. - Još mlad? ;- ","/V";:v; ••".•;;..• ;\;;;v. ^\.J,^~ •";":>• ""•;• , -Upravo je navršio 26

godina. V - - I lijep je? "•"•"" ""•"•;";"A^.^v";;;^.:"-^vy:"<^;-if: - Visok, stasit, snaţan i lijep. i-\ ; - Nikad ga nisam vidjela na Griĉu s tobom? ; •- Moţda. Ţivio je s ujakom u Bosni, a

onda su zajedno do-ili na Ratimirov dvorac Kneginjac. - On je upućen u sve? - U našim je redovima, s nama je zajedno, s nama je poloţio zakletvu jedne noći na Griĉu

u palaĉi Pavla Babonića. Sad je tome godina dana. - Vaša je osnova stvorena davno prije negoli je kraljica stigla na Griĉ? - Nekoliko mjeseci prije, upravo onda kad smo saznali da će u proljeće stići kralj Stjepan

s kraljicom i Joakimom. - Htjela bih da pogaĊam tko se krije pod zaklonom viteza Sokola? - Otvorio sam pred tobom vrata tajni i pokazao ti ono što treba da znaš. Zaklon s vitezova

lica ne mogu da skinem. Ja ni-Jcada. To moţe samo on. Ovo što sam ti saopćio, s

njegovom je privolom, jer moraš znati kakvu nam pruţaš pomoć. - Boţe moj, uvijek sam razabirala pod tvojim ĉelom teške i velike misli. - Sad razabireš i to zašto sam onda u našem zatoĉenju u Budimu prešutio vojvodi našu

osnovu. Njemu nisam mogao saopćiti da kanimo podići svoje prijestolje. Sve što sam ti

sada rekao morala si doznati jer je tvoja zadaća ova: dok mi u svojoj zemlji okrunimo

Ratimira za kralja, ti moraš biti uz vojvodu da ga uvjeriš kako smo mi baš ovim svojim

ĉinom pomogli njemu i da je jedino tako mogao postati ugarski kralj. - Ako ipak digne vojnu protiv nas? - Preko tvoje volje, tvoje ljepote i tvojeg uma? Nikada! On će biti potpuno u tvojoj vlasti.

Ti ćeš mu povrh toga saopćiti da mi s njime sklapamo najusrdnije prijateljstvo i da ćemo

mi njegovo prijestolje braniti od svakog pokušaja Elizabete i Ladisla" va da se dokopaju

vlasti. A da Bela bude posve u tvojoj vlasti, treba da se u Ĉeškoj odmah vjenĉate. - Ako odgodi svatove do povratka? 20 i - ĉun se ti pojaviš na ĉeškom dvoru, Bela će te na koljenima moliti da se s njime

odmah vjenĉaš. - Obećavam. No, ĉudim se da knez Semere pristaje uz Ratimira?

- S njime smo sklopili savez da skinemo Joakima i Ladisla-va, a postavimo na prijestolje

Belu. To ćemo pošteno odrţati. \O hrvatskom kraljevstvu njemu nismo govorili. To je

naša tajna. Sernere, dakako, ne bi pristao da mi sebi uzmemo svoga kralja, ,jali kad

vojvoda Bela bude s nama u rodu i savezu, onda ugarski ^knezovi ne mogu da se diţu

protiv nas, protiv našeg kraljev-istva, ĉija je kćerka kraljica njihova i - Belina! - Veliku si mi zadaću povjerio, brate. Veoma veliku! - Moţda se ne osjećaš doraslom? Ti koja si tako umna i ta-Jko lijepa, a znaš da pred

ljepotom svaki kraljević klekne, evo i isin kraljevske krvi Bela. Mnogi knez mi je

prišapnuo: kneginji jOkićkoj samo još nedostaje kruna. - Nadam se, brate, da ću izvršiti ono što oĉekuješ. - Dakle, ideš u ĉešku? - I onda kad bih znala da idem u propast. - Nema propasti budemo li svi na svojem mjestu. A bit ćemo, moramo biti! Nakon

blagdana krećemo u kraljevski dvor u ;Poţegu s kraljicom i ĉitavom njezinom svitom.

Tamo smo na svojem tlu, u svom domu, i provest ćemo svoju osnovu. Razumiješ li? - O, moj brate, mraĉi mi se pred oĉima od svjetlosti što dolazi iz tvoje umne glave. Nikad

nisam slutila da u tebi ima toliko uma i odluĉnosti. - Ne resi me tuĊim perjem. To je zamisao svih nas zajedno, - najviše viteza Sokola. - Ratimira? - I njegova. Na rubu poljane pojavi se jahaĉ. Na suncu ljeska mu se sre->rni šljem. - Vitez Sokol! - upozori Dorja. - Dolazi k nama. - Hitim mu u susret. Pozvao sam ga ovamo da mu saopćim tvoju odluku. Po bijelom snjeţnom pokrivaĉu livade, kao po sagu od ku-novine, jaši stasita kneţeva

pojava. Dorja gleda kako se susreće sa Sokolom. Sjedeći na sedlu, osjeća se ona nakrcana teretom teškim po-PUt onih kamenih stijena

ispod Gertrudina dvorca. Pritište je svojom teţinom i strahotom, ĉini se Dorji da gleda

golemu strminu, a na njezinu rubu stoji Ivan. Samo jedna kriva kretnja i ^^glavi.t će se na

stratište. Srce joj zebe. Duša se savija. He-valja nositi gorke tajne po rubu razgaljena

ponora. Va- 21lja biti jaka, dostojna svojeg brata, svojeg slavnog imena Okić-kih. U duhu gleda navrh

stijene Okić-grada, što strmoglavljuje u ponor neprijatelja, prkosi ljudima i nepogodama

zemlje i neba. Hrabar ĉovjek bijaše joj otac. Takav joj je i brat. Valja uspraviti ramena, podići

glavu, uvući u sebe dušu, ohrabriti srce i poći po rubu pod kojim sukljaju smrtni ognjevi.

Uspravljala se. Uzdiţe se njezina lijepa glava, tanke njeţne obrve se sabiru. Obrazi što cvatu

proljetnom mladošću poprimaju zbiljsku odluku da vrši zadaću za brata i domovinu. Ivan se

vraća i stane pred njome. - Dorjo! Kako si lijepa! Tvoja glava uistinu je roĊena da nosi krunu. Ti si sada posvećena

mojem djelu. - Ivane, tvoja sestra ide s tobom u ţivot i u smrt! - U smrt te ne bih vodio, ali u ţivot! Bit ćeš ugarska kraljica i saveznica hrvatskog .kralja

Ratimira. - A ti, Ivane? - Ja ću gore s vrhunca Okić-grada gledati svoje djelo - u samoći. - Moj brat u samoći? Okićki knezovi nisu ţivjeli skrštenih ruku. - Meni je tako odreĊeno. - Zašto, Ivane? - Zato što ne nosim zaklona, pa ni jedna ţena ne luduje za mnom - nasmije se on. - Bojiš se ljubavi? - Ljubav je lanĉani most po kojem u tvrĊavu ulaze i najhrabriji vitezovi i puštaju neprijatelja

umaći ispred zidina ţiva i zdrava! Meni taj most neće spuštati nitko, zato ću svoju bitku

dovršiti na bojnom polju.

- Nakon bitke oţenit ćemo pobjednika s pokćerkom ĉeškog kralja Marenkom. To bi još više

uĉvrstilo savez mira s ĉeškom. Vojvoda ti piše: "Lijepa Marenka sanja o knezu Okićkome". - Zato što me nije vidjela. Za nju sam, evo, i ja nevidljiv! Vidiš kako ţene našeg doba luduju

za muškim kojeg - ne vide! - Moraš vojvodi odgovoriti o vjeridbi s Marenkom. - Sada sam vjeren svojom zakletvom mojem kralju Ratimi-ru. Ne mogu misliti na drugu

vjerenicu. Prepusti to meni, Dorjo. No, svršili smo. Moramo se vratiti na dvor da pošaljemo

poruke Pavlu Baboniću na Griĉ. - Mene vuĉe ţelja da malo projašem na ovome suncu šumom. - Ostavit ću ti Belka s pratnjom. - I dade rogom znak udaljenoj pratnji. U istom trenutku pojure prema njima. Kad su stigli, Ivan odredi da pratnja ostaje s Dorjom, a on se s dvojicom vrati u dvor.

22

l

OBEĆANJE VITEZA TOME CRNOGA Dorja se zaţeljela tišine i samoće da tu, gdje joj nitko ne moje promatrati lice, još jednom

razmisli o bratovu otkriću. U mislima raspreda pojedinosti, ispituje svoju spremnost i polaga-

no stjeĉe samosvijest i uvjerava se da će svladati vojvodinu zlovolju kad sazna da je Ivan

Okićki sa svojima postavio Hrvatskoj Jcralja domaće krvi. "Znat ću da ga smirim. Bela me ljubi nadasve. Bit ću mu dobra. Ljubav je lanĉani most - veli

Ivan - i najbojovniji vitez prelazi preko njega u - utvrdu... Spuštat ću most kad god bude

trebalo da svojeg vojvodu skrenem u tvrĊavu mira. Svega ću opsjesti sobom, usrećit ću ga,

svakim izraţajem svoje sklonosti. Bit ću mu drugarica u kraljevskim poslovima i još će me

više ljubiti. A preko ove ljubavi nema neprijateljskog puta prema utvrdama hrvatskog

kraljevstva!" ... Ulazila je polagano u šumu i sve više stjecala samopovjere-nje u sebe i uspjeh Ivanove

osnove. Smete je pribliţavanje jednog jahaĉa. Ogleda se. - što je? - upita Belka koji se posve pribliţio njezinu konju. - Neka mi ne zamjeri vaša kneţevska milost što sam prišao tako blizu. Vidim jahaĉe što nam

dolaze upravo s boka. Dorja okrene glavu u smjeru koji joj Belko oznaĉi. Odatle ja-šila je nizbrdo ĉetica ljudi. - Nisu naši, ako dopustite kneginjice, zarobit ću ih. Belko digne maĉ i poviĉe preko potoĉića

jahaĉima: - Stanite! Ni koraka dalje. Tko vam je dopustio jahati kraljevskom šumom? - Vucima i lisicama mjesto je u svakoj šumi - odgovori jedan glas ispod šljema. - Zarobljujem vas u ime kraljevo! - Baba se zarobljuje rijeĉima - vitez samo maĉem! - ciĉe onaj s prijeka. ĉudno se Dorje dojmio taj glas pa izaĊe iz skloništa što ga je pred njome ĉinio Belko i pojavi

se na ĉistini. - Nisam znao da me zarobljuje kneginjica Okićka! Evo me, na zapovijed! Slušam. . - On se vama pokorava kneginjice? - Pustite me s njime - reĉe Dorja. Belko se povuĉe u pozadinu, a ona izreĉe "vojim svijetlim I zvonkim glasom: - Viteţe Tomo, preĊite k meni. Preskoĉivši s konjem preko zamrzlog potoka, zaustavi se To-

mo pred Dorjom. Gvozdeni šljem

pokriva mu glavu zamotanu do brade crnim suknom. U njemu se gubi ispijeno lice. Tamna

put

23l

još je tamnija od sjena Sto ih ĉine bolnim izraţajem. Crne oĉi duboko se skrile u tamne

kolobare. Zasjenjene su bolnim izraţajem. Šuti i gleda. - Tomo, nisam znala da ste to vi. Slobodno vam je krenuti dalje. On spusti glavu na poklon i nategne uzde. - No, ĉekajte ĉas. Valjda ne mislite da ću vas pustiti otići, a da ne zapitam kako vaše zdravlje? - Prekrasno mi sluţi. - Vaše lice najoštrije poriĉe ovu tvrdnju. - Lice otimaĉa nikad nije odviše pouzdano. - Prihvatite moju ponudu. Poslat ću vam kraljevskog lijeĉnika da vas potpuno izlijeĉi. - Ha - ha - nasmije se on - kraljevski lijeĉnik nije još lijeĉio šumske vukove u duplju, ni

medvjede u rupi pećine. - Kakva ste to odabrali, obitavališta! A eno, u našoj domovini imate krasan dvorac. - što da radi šumska zvijer u dvorcu? " Ona privede svojeg bijelca bliţe k njemu. Mladost i ljepota njezina lica, nadraţena svjeţinom zraka, zasjala mu je sad posve blizu.

Zarumenjela mu se od bolesti pota-mnjela put. Ona ga gleda lijepim, sjajnim oĉima, a njemu

se ĉini da su to dva sunca od kojih ga ogrijeva slatka toplina. - Mnogo sam ţalila što niste primili moju pomoć, Tomo. - A ja ţalim što me je Kozak, meni za inat izlijeĉio. - Hvala mu za taj ĉin. Zapravo, ja sam skrivila vašu bolest. Kad sam vas prepoznala na sedlu,

odlanulo mi je. Ne mogu podnijeti spoĉitavanja samoj sebi da skrivim bilo kome zlo, a naj-

manje onima koji su mi uĉinili dobro... - Od mene dolazilo je na vas samo zlo! Izgovorio je ovo tiho i spuštenih vjeĊa. - Odsele dolazit će na mene od vas samo dobro. Nadam se tako, ta vi ste mi onda na dvoru

rekli da biste za mene uĉinili sve što zapovijedim. Blizina njezine lijepe glave, njezin svijetli pogled i topli glas, skinuše u tom ĉasu s njegove

duše gordost, grubost i drskost. Kao da su mu uzeli iz ruke i maĉ pa razoruţan, goloruk, stoji

pred svojim sucem. - Sto zapovijedate? - pita on oborena pogleda, stideći se svoje nesavladive slabosti. - Tomo, ne zapovijedam, ĉinim mnogo više - molim... (•"• - Ne dopuštam da molite.

Zapovijedite! - Vi znate što sam već molila... ; :; - Znam. Hoćete da idem. To ste traţili u dvoru. - Još nešto drugo hoću da vam kaţem. , > t - Slušam vašu rijeĉ. ;; , i 24 - Bila bih vrlo sretna i osjećala veliki mir u duši da sam uĉinila veliko i dobro djelo. Jer nisam

zaboravila što vam dugujem za vaš ĉin ondje u Loboru. - Ne spominjite mi to, sam bih sebe probo! - Znak je to da Će moja prošnja pasti na dobru zemlju. Vidite, otac vam je bio plemenit,

namro vam je baštinu... Imate svoj dvorac, svoju zemlju, svoje kmetove koje ste uĉinili

svojim otimaĉima. Obratite sebe i njih, okanite se otimaĉkog ţivota. - Sramota je pala po mojem imenu i ne mogu je izbrisati s njega da uzmem fratarsku halju.

Otimaĉ nosi svoj ţig kao tat kojemu su udarili ţig uţeţenim gvoţĊem i odrezali uho. Crni To-

mo ostaje otimaĉ za sve vjekove. Nijedan vitez neće mu pruţiti svoju ruku. - To je istina, ali osjećam da bih bila vrlo mirna kad ne bih više ĉula o vašim otimaĉinama.

Znala bih da sam vas uĉinila pokajnikom i nitko više neće strepiti pred vama, nitko vas neće

kleti. Gledao je u vrat svome konju. Usne mu dršću, kao da se bori sa svojim odgovorom. - Viteţe Tomo, pokušajte poslušati moju rijeĉ. - Ja - ću - po - kušati. Tko - zna - mogu li to?! Thi mu glas grozniĉavo dršće. - Kad god vas obuzme napast da otimate, hoćete li se sjetiti da biste tune meni zadali bol? - Samo radi vas ću pokušati! Meni sve to ne moţe koristiti. Oh, slast je i radost lutati šumama.

To mi je ţivot. - Hoćete li što prije otići u Lobor? - Kad budem znao da se Joakim neće vratiti i ugroziti vašu slobodu. Za mene neka vas ne

bude strah. Doskora ću ja otputovati odavle nekamo gdje on ne moţe doći. - Na Okić-grad?

- Ne. Drugamo. Vrlo daleko. Dubokom tugom pogleda u Dorjinu lijepu ponosnu pojavu, rascvjetanu nadama u buduće

ljepote ţivota. - Dugo vas neću vidjeti? - Moţda dugo. Pratnja se Dorjina nešto uzvrpoljila, a Belko se stao pribliţavati k njima. Spazivši to,

kneginjica ubrza svoje rijeĉi: - Ĉujte, Tomo, ja sam vas molila da se odmah vratite u Lobor. ţelim biti potpuno sigurna da

ćete ispuniti svoje obećanje, jte mi rijeĉ na ĉast. svojeg maĉa. Podigao je k njoj oĉi ĉudno rastvorene i susreo blag, gotovo moiecrvr pogled. Podigne ruku

prema njoj. Usne mu se otvore — Vaša kneţevska milosti - upadne iza njih Belko.

— Što je? 25Ne mogu drţati na uzdi prigovore dvorana. Oni zamjera-TOJu što vjerenica vojvode

Bele tako dugo razgovara s vitezom Otimaĉem. - Ĉinim što smatram dobrim. A vi se povucite još ĉas. Mladi dostojanstvenik se vrati. Ona

opet pogleda Tomu. Os- •upnula se. U sedlu je sjedio pravi Tomo. Ne više onaj od ĉas prije, smjeran, pokoran,

skrušen. Sada je uspravljene glave, uţarenih oĉiju, drska pogleda. Na usne mu iskoĉila

jetkost. - Tomo, rekla sam: dajte mi rijeĉ. Nije odgovorio već upita: . • - Još ste uvijek vojvodina vjerenica? - Nikad nisam prestala biti. - Rekla mi je srećonoša da je kraljica mttnu!* VftSu vjeri- dbn. - Vojvoda to nije nikad priznao. •• :• -

A vi?

V1 ;.""; .," -VV"->

:,;:"•:•

• - •" - Ni ja. •"••" "•"• "..• • •••.- •.•.N?:"i\v"."" - Ljubite ga? - Kad polazim za nj, onda ga i ljubim. Zašto to pitate, Tomo? - Pravo kaţete! Zašto? Zašto pitam ja? Ha-ha-ha! Taj smijeh je gotovo povrijedi. U njemu razabire zlobu i dr-"kost mnogo veću i jaĉu nego

što je ikad zapazila u njega. - Tomo, ne razumijem vaš smijeh. A bili ste tako dobri... - Ja? Dobar? Ha-ha! Kneginjice. To je samo u bolesnoj groznici, ja sam sada zdrav na

ĉitavom tijelu i u srcu. Svoj sam! Otimaĉ ne pozna dobro! On je zao i dok je zao,

gospodar je svijeta. - Tomo, što vas je snašlo? Netom ste ini htjeli dati rijeĉ da nećete robiti. - Vaša je vojvodska milosti krivo shvatila. - Viteţe Tomo, obećali ste mi da ćete otići, - Uzvišena vojvotkinjo, ja ne samo da vam obećavam da ću otići, ja vam se kunem: vi me

nikad više nećete vidjeti. Ali vi ćete - o meni ĉuti! Tako mi ĉasti i ovog maĉa! Pozdravlja

vas, vojvotkinjo, vitez Tomo Crni! Trgnuvši maĉ iz korica, zavitla njime pred svojim licem u kojem dršću sve mišice.

Svijetli zubi mu isKoĉli ispod punih blijedih, usana. Naliĉi na bjesomuĉnika kad mu se

pomraĉi svijest. Belko se prenerazi od toga izraţaja i potjera konje k Dorji. - Naprijed, momci moji! - vikne Tomo. - Za mnom! Tako vam zakletve. Vitez otimaĉ vas

zove! Naprijed! i odjuri uzbrdice.

- Zašto ste ga oslovili, kneginjice? - pita Belko Dorju. - Htjela sam ga obratiti. Već se spremao da mi obeća, a kad je ĉuo o vojvodi, pomahnitao

je. 26 ^^^^S U KULI KRALJEVSKE INKVIZICIJE Crno je, bezgraniĉno crno, pa se Dragoši ĉini da je potpu-tio slijep. Dok je mogao rukama tapkati

oko sebe, zamijetili su mu prsti kamene stijene. Sjeća se svega. Crni Kuman spustio ga je s kule

dolje u tminu, široku i muklu. Grob Leţao je tako dugo ili kratko vrijeme? To ne zna. Negdje iz tame sukne baklja, onda se kuštrava

glava sagnula nad njime. Vidio je i zlo&no izbuljeno lice nekog ĉovjeka što ga je skinuo sa

"spuštalice i viknuo: - Ustaj skitnice! Ustao je. Baklja se dimi. Pod nogama je okrugla ţeljezna preĉka. Ĉovjek je digne. Grdna

dubina zijeva. Svjetlo baklje ne dopire joj do dna. Lanci zveknuli negdje s nevidljiva stropa i primiĉu se njegovu tijelu, ţilave ruke povukle ga k

rupi. Oko pojasa još osjeća teški lanac. Negdje kraj zida škripi koleso, struţu lanci. Tijelo mu se

trza, lanci se skliţu ispod pazuha, a onda se diţe. Slabi mršavi trup zaljulja se. Ruke mu padaju niz

tijelo. Lebdi kao na vješalima, karike su mu zašle meĊu zglobove. Ljulja mu se tijelo a gvoţĊe

zadire u kosti. Ĉovjek dolazi sve bliţe, namjesti ga nad crnom rupom, opet priĊe kolesu, tijelo mu

se strese i spušta. Sišao je dolje, u zdenac, kao u kamenu uzanu rupu, gore baklja, a on tone u

dubinu. Ne ĉuje više škripu kolesa. Tijelo mu udari o nešto tvrdo. Zaustavio se u sjedećem poloţaju noge mu vise i propadaju

u još veću dubinu. Gore baklja biva sitna poput svijećice na grobu, ţeljezna rešetka pala

je na kamen i zazveĉala. Svjećica je ugasnulo. Mrak, strahovit mrak. Zar je ovo grob? Sjedi nad nepoznatom dubinom u tišini i tmini, naslonjen na kamenu stijenu. Ništa ne ĉuje do

vlastitog disanja. Umor svlada mu tijelo. Pala mu je glava, san mu sklapa oĉi. Onda zazveĉu lanci

joko njegovih grudi, netko mu drma tijelo. Je li tko tu? Lanci reţu, netko ih povlaĉi, trese. Opet je

tiho. Ponovo pada u san. Iznova ga lanci prodrmaju. Odozgo ĉuje kletvu, a onda zapovijed: - Nijednog hipa ne daj mu spavati! Vuci lance! Ne smije us-nuti do smrti! Razabira smisao svake rijeĉi. Umorno tijelo ruši se lijevo i desno, a odozgo ga lanci navlaĉe s

jedne strane na drugu. Muĉe ga. Inkvizicija je to s besanicom, teţa od krvavih muka kotaĉa ili

voštanice, kojom ti krvnik prţi tijelo. - Otvarat će on usta od zemlje do neba kad ga zapeĉe ţeĊa, zacvili glad. Je U traţio vode

ili kruha? - pita Elizabetin glas gore u tmini. - Nije - odgovori Rufa. - Nisam još ĉuo njegov glas. - Ne smije umrijeti prije nego mu izbijemo tajnu. Onda mu spuštaju dolje na uţetu vrĉ

vode i nešto kao kruh. Njegova ruka hvata, pije vodu i prinosi kruh mrzlim usnama.

l 27l

Tako se to obnavlja dan i noć. Tjedne? On to ne zna, ne zna više ni to, je li ţiv. Otkad mu

nisu spustili vrĉ ni kruha. Ne zna. Zaboravio je. Ni razlike izmeĊu dana i ncoi nema. Smrt

je to - smrt... Sve je crno pred njegovim oĉima i njegovom dušom. Izblije-dile su uspomene na dolove,

gore, nebo i polje. Ne sjeća se ljudskih obiĉaja, njihova glasa, niĉega, ţivot u njemu samo

još tinja kao iskra uljanice prije nego što će ugasnuti. Jesu li mu još oĉi otvorene. Tama je

oko njega, crni mu se da je stvarna, debela, neprobušiva, teţa i tvrĊa od kamena, nijema,

mrtvo nijema. Noć poput pećine leţi u njemu i ništa ne moţe kroz njezinu krutost do

njega, samo smrt... Da, on je davno već u grobu i nije li to samo duh njegov što leţi ovdje? Gore, u "Kuli suda", iznad tamnice, nemirno šeće Elizabeta i odreĊuje dvoraninu:

- Nitko neće ĉuti, bude li uopće mogao otvoriti usta. - Naredili ste mi da mu šest dana ne dam ni vode ni kruha. - SiĊi. Dovući ga gore ţiva, razumiješ li - ţiva. Kuman izaĊe iz kule. Ogledala se pustom prostorijom. Samoća je plaši. Progone je slike ruţna sna. Već od rana

jutra, kad se probudila, ne vidi ništa do blijedog, tamnom bradom obraslog pustinjakova

lica. Na rukama drţi krvavo dijete, a dvor, svi knezovi, i on - vitez Sokol, stoje oko nje i

oštricama svojih maĉeva bodu joj golo tijelo. Zima je strese. Otkud joj taj san? - Prokleti san Da me je bar snašao, kad onaj dolje još nije. bio mrtav. Mrtav? Ili se digao

pa ide po suncu i nosi tajnu, moţda dolazi s otkrićem k vitezu? Strepeći sluša... Ništa, to zviţdi vjetar nad kulom. Vuĉe se vrijeme, a ona proklinje Rufu i hoda pustom tamnicom samotne "Kule suda", šest

tronoga stoji u redu poput šest sudaca. A sedmi, naslonjaĉ u sredini, za vrhovnog suca,

kralja. Elizabeti se ĉini da su se stolice pretvorile u ţive suce, a u naslonjaĉu sjedi on, vitez sa

sokolom na šljemu. Koţa joj se jeţi, odvrati lice od stolica i stisne u kut. Struţe brava. Rufa uĊe. - Sto je s njim? - Vele da vuk moţe ţivjeti stotinu dana s krulećim ţelucem. Malo je ţiv, malo mrtav.

Ulio sam mu u mrtvu gubicu vina i probudio se. Bogovi vinom diţu na noge kosture kad

im se hoće plesa. Ja baš nisam jedan od bogova, a ipak sam ga probudio. - Brzo - brzo - da mu duša ne pobjegne iz tijela prije... Dvoranin klekne na pod, uhvati drveni drţak na poĊu i digne ga. U podu zine crna

okrugla rupa, Onda prodrma lance, priĉvršćene o debeli strop kule i vikne dolje: - Vuci! Vuci ga! 28 J lanci zvekeću. Rufa dohvati naslonjaĉ izmeĊu šest stolica, povuĉe ga k rupi i napola

porugljivo reĉe, pogledavši stolice: _ Ova šestorica sudaca ionako nisu za drugo nego da na sve kaţu: da. To mogu i stolice.

Evo, uzvišeni suce, - pokloni se kraljici - vaše vas mjesto ĉeka... Sve to ona ne sluša. Sva se prenijela dolje odakle zveket lanaca dolazi bliţe. Elizabeta klone u naslonjaĉ. Kroz rupu u poĊu pomalja se tamna, mokra, pljesniva kosa,

prozirno sivo ĉelo, duboke crne rupe, u njima staklene oĉi. U sredini, u podu sobe, u

okrugloj rupi pomalja se prikaza, nalik ljudskom obrazu što se negdje uţas-nuo i od toga

izraţaja ostali su mu mrtvaĉko obliĉje, zeleno-sivo, s dvije crne rupe, tamna brada visi.

Zadah kao od raspale lešine dolazi od Dragoše što visi na lancu nad dubinom zdenca

tamnice. Ramena su mu podvezana. Ispod razderane haljine vise ţeljezne karike, urezane

u koţu na suhim kostima. Trepne oĉima, svjetlo ga boli kao da mu ţeravica pali oĉi.

Polako ulazi u oĉi ţivot. Razabire dvije sjene od magle. Nešto ga ţari u tijelu, pro-buĊuje. - Budi se - reĉe Rufa - vino što sam mu ga ulio tjera krv po ţilama. Znaju bogovi zašto su

stvorili ovu tekućinu. Kraljica ne smaţe rijeĉi. Ĉeka, gledajući ĉovjeka što visi na lancu. Oĉi mu poĉinju

svjetlucati kao iskra luĉi kad ga potpale. Ona ga oslovi hrvatski: - Obdarit ću te kraljevskim ĉastima, reci: tko si, otkud znaš ono o ĉemu si govorio

prijeteći. Rufa, otari mu ĉelo s vinom - zapovijedi kraljica Kumanskim jezikom. Rufa je sve pripravio za sluĉaj slabosti utamniĉenoga i poţuri se izvršiti nalog. U Dragošinoj glavi probude se misli iz umorna sna, poprimaju snagu i hvataju oblike: - Smrt je pokraj menel Vjeĉna dobrota nije dopustila da umrem dok ne olakšam

dušu... - Ah - i ona se pomakne bliţe. - Govori - govori!... - Pred svoju - smrt - ispovijedam...

-• što? što ispovijedaš - dršćući će ona, dok se Rufa naslonio straga, mrk i ljutit što ne

razumije jezik kojim govore. - Otkud poznaješ tajnu kojom si me optuţio? Tko si? v- šesnaest godina je prošlo da se

Stjepan, sin Belin, vaš "iuz, zaratio s ocem da mu otme krunu, ali Stjepana su

savladale ćete koje je vodio Ratimir i zarobio, njegovu ţenu kraljevnu Elizabetu. Kralj

Bela odredi Ratimiru da ĉuva zarobljenu kraljevnu " hrvatskom tvrdom Kamen-gradu

- pokraj Drave. Kad ga je onamo slao, reĉe kralj Bela Ratimiru: Lijepa je Elizabeta, ali zmija! Ĉuvaj se da ti ona ne vjernost koju si mi duţan, Lijepa

Elizabeta će za slobodu slomi svoju 29hiniti Ċavolsku ljubav i smotati te u klupko pamuka. Sam ćeš joj osedlati konja za bijeg

iz zatoĉenja! Ona će pregaziti preko tvoje ĉasti!..." - Tko si, kad to sve znaš? Tko? Kao da ne ĉuje njezin glas, Dragoša nastavlja: - Ratimir se zakleo kralju da će prije sam sebe strovaliti u Dravu, nego prekršiti zakletvu

kralju. I sjedio je na Kamen-gradu ĉuvajući kraljevnu. Uzalud je izlazila iz svojih odaja u

njegove. Uzalud hinila bolest, pozivala ga k sebi, nametala mu se himbenom lukavošću

razgaljenih grudi. Onda se ipak domisli zamki. Dogovori se sa sluţavkom da prividno

pokuša samoubojstvo... Mladi plemić, imenom Bogdan, vršio je noću duţnost straţara

pred vratima njezine odaje. Vidio je i ĉuo sve. Kraljevna Elizabeta otkopĉala je pojas,

privezala ga na preĉku, a sluţavka otrĉi gore k Ratimiru, viĉući: "Kraljevna se objesila".

Pohitao je k njoj i našao kako lijepa glava visi o pojasu. Bogdan je uoĉio zam-3cu jer

kraljevna se upirala nogama o postelju da je pojas ne uguši. Ratimir u prepasti nije vidio

laţ. Ostao je uz nju da bdi. A - ona - ovije mu ruke oko vrata i saspe u njegovu dušu laţno

priznanje da je htjela umrijeti od ljubavi prema Ratimiru. - Istinu je govorilal - Ratimir se sunovrati u njezin naruĉaj kao s ponosne gore otkinut vrh niz strminu. Strast

je plamtjela poput krijesa, kad lijepa zmija digne glavu na ujed. "Ljubimce moj -

bjeţimo!" - govorila je kraljevna, ali nije dosegla otrovom Ratimirovu ĉast. Trgnuo se.

Viteška Ĉast probudi Ratimira iz laţnog sna. Visoko podigne glavu i zagrmi: - "Ne! Vjeru zadanu kralju nikad neću pregaziti"!... -- Kukavac! Nije imao odvaţnosti! reĉe Elizabeta. - A on pohiti svome kralju na Budim, prizna mu da je savladana mladost, ali nije ĉast i

zadana rijeĉ. Kralj Bela pošalje lijepoj Kumanki najstarijeg bojovnika kraljevstva, a

Ratimir ostane uz kralja Belu. U Kamen-gradu je i dalje svake noći straţa-rio mladi

plemić Bogdan. Jeli bilo tako kao što kaţem? -- Jest ili nije, svejedno mi je, hoću da ĉujem tko si, ĉime me okrivljuješ? - Deset mjeseci iza Ratimirova odlaska lijepa kraljevna Elizabeta rodi dijete. Nitko" od

sluţavki nije smio k njoj. Jedne noći, kad je mladi plemić Bogdan opet bio pred vratima

uz odaje kraljevne Elizabete, ĉuo je plaĉ djeteta. Tiho se Bogdan pribliţio vratima i

prisluškivao po duţnosti ĉuvara. Iz odaje dopre do njega . ljutiti uzvik kraljevne: "Hoćeš li me prepustiti osveti mojeg muţa? Ubit će me! Radije neka umre to prokleto

štene. Stisni mu vrat - i spašena sam". "Vi ste ga rodili, smilujte se! - moli sluţavka. - Nije to dijete, nego kopile! Zadavi ga i baci niz kulu. Idi -• nosi ga, neću da ga ĉujem! 30 _ U pola noći otvore se tiho vrata odaje zatoĉenice. Sluţavka se išulja. Bogdan se sakrio u

tmini hodnika i slijedio sluţavku. U tmini ĉuo je sitni jecaj djeteta, a onda je bilo opet

tiho. - Zadavila ga je - izleti kraljici s blijedih usana. • _.Vi! Vi ste zadavili svoje dijete

Ĉedomorko! - Nije istina, laţeš! Tko si da se ne bojiš baciti mi u lice ta-Jcvu sumnju?

_ Zadavili ste ga u mislima! U srcu! U svojoj volji! _ A on, koji me je ostavio s djetetom? - Ratimir nije znao da je u zatoĉenju na Kamen-gradu ostao trag njegovoj slabosti jer

Bogdan je šutio... - Tko mi onda prijeti otkrićem toga djeteta vitezu Sokolu? - Još nisam završio, kraljice. Ondje u kuli Kamen-grada stajao je Bogdan nasuprot

sluţavci što je bila u naumu da izvrši vašu zapovijed. Ali Bogdan pograbi sluţavku, ona

vrisne kad je prepoznala ĉuvara kraljevne. Stade naricati: "Kraljevna će me ubiti ako ne

izvršim nalog! Jao meni"! A on joj tada naredi: "Kraljevni odnesi •vijest da si sve uĉinila,

a dijete ću ja sam ubiti i zakopati!..." - Uĉinio je tako? - dahne Elizabeta. - Uzeo je novoroĊenĉe pa zaklonjen mrakom ostavi dvorac. U tamnoj noći nosio je po

kraljevni umoreno, a ipak ţivo dijete. Pošao je u selo. Tamo je probudio kamengradskog

kmeta koji je imao mladu pastorku, od svih progonjenu. S njom se Bogdan spo-razumio.

Dade joj prstenje sa svojih ruku, skine dragulje s korica svojeg maĉa i daruje djevojci s

uvjetom da dijete uzme pod svo* je. Odmah je djevojka morala poći s ĉedom kraljevne

daleko u Lasku vas pod Griĉem. Sam Bogdan pratio ju je da ne zaluta. Putem

novoroĊenĉe oslabi. Mislili su - umrijet će. - Je li ostalo ţivo? - klikne Elizabeta. - Ĉasovi moji odbrojani su. Na oproštaju sa ţivotom izrekoh tajnu samo da spasim nju. - Koga? - Vašu kćer! - Ah - kakvu kćer! Ona tamo roĊena u Kamen-gradu nije nu ništa! ţivi! Djevojĉica, što ju je Bogdan pratio u Lasku vas, još danas

l

Elizabeta stegne ramenima. _-- Bogdan se brinuo za nju, jadnicu kojoj je spasio ţivot svojom sućuti, svojim imenom

po kojem je uvijek moţete naći. - Kakvim ju je imenom krstio? . Prekrasna djevojĉica: tajno roĊena u ropstvu, tajno umorena u inajcinu srcu, tajno

oţivjela, tajno bjeţala u goli svijet, u tajnosti C£ta, u tajnosti osuĊena na smrt - tajnovito

progonjena ţivotom - nJoj je pristajalo samo jedno ime... -• Kakvo? - Tajana 31Sva krv išĉezne s kraljiĉina lica. Skoĉi, kriknuvši: - Laţeš! - Istinu velim! - Tko to zna, osim tebe? - Nitko ţiv. ;, - Ratimir. -- Ni on. - Tko jamĉi da je ona? . - Bogdan! - Ona je kći krvnika. - Samo krvnik se je odvaţio da oţeni djevojku s djetetom kojoj je Bogdan dao sve što je

imao. - A krvnik nije znao ĉija je? - Ni ona djevojka u ĉije je ruke predao Bogdan jadno, ostavljeno dijete. Radi nje, ja sam

progovorio! Smilujte se! Udaljite Ta-janu od sebe s dvora. Daleko, od majke zloĉinke koja je

svoju, kćer već jednom ubila. Ubit će je sada, svojom rukom, po svojem krvniku. Znam to i

hoću da je spasim.

- Srećonošu? Ne. Ne. Nikad! Ona mi donosi sreću. Oh, divnu sreću! - Uz vas njoj prijeti propast. - Kakva propast? ; - Golema propast njezinu srcu. ^i ĉas ga gleda, a onda ga pograbi za ramena:

*<•"• - Ljubi viteza? Mojeg viteza ljubi? - Ljubi i zato je pustite u samostan. Izgovorivši to, glava pustinjakova klone na grudi. - Ĉekaj, govori: tko si ti? Bogdan, Ratimir? Tko? Ratimir? Ne, ne, nije, ne moţe da bude.

Ovo lice nikad nije bilo njegovo. Ĉuješ li? Tko si? Sve više gine Dragošino lice kao da mu kbţa upada naoĉigled u lobanju. - Hitro reci - zaviĉe ona, hvatajući ga za ramena u strahu da ne izdahne dušu prije nego

što progovori. - Gdje je Ratimir? - Njega pokriva - i glas mu klone. - što ga pokriva? - dahće ona. - Tko? - Vraţe prokleti, govori. Udri ga - udri, Rufa! Dvoranln skine sa stijene olovno muĉilo,

zamahne i udari po Dragoši. ĉovjek svezan na lancu izvrne se. - Ugasnuo je - reĉe Kuman i zaustavi udaranje. - Da mu istuĉena kosti iz koţe, neće taj više progovoriti. --A valjda nije ni od potrebe?

Dugo je govorio. Sigurno je izrekao tajnu vjeĉne mladosti - upita on. S gnjušanjem se ona povuĉe od Dragoše ĉiji trup ispunjava uţasom. - Spusti ga dolje, hitro. Neću da ga vidim! Neću. Neću! Dolje s njim! 32 Zazveĉao je s lancima na stropu, viknuo u rupu neku zapovijed Odozdo iz tmine zacvili

koleso. Glava se Dragošina gubi u dubinu. Rufa digne poklopac rupe i obazre se k

Elizabeti. _ Kraljice, roĊakinjo moja, ustali ste s naslonjaĉa suca kao - osuĊenik, što vam je rekao? _ Idi! Neka ga krvnik pokopa dolje u tmini. Nitko nikad ne smije ništa doznati. Brzo! Ja

idem. Ne mogu dulje, ne mogu! i Bjeţala je iz kule srednjim spojnim hodnikom

poput lopova ! s mjesta gdje je poĉinio nedjelo. Sklonila se je u svoje odaje i ba-i ĉila na

leţaj. j Elizabeta promatra svilene zavjese svoje postelje... Tijelo joj j je mrtvo, a misli su

joj sto ţivota. J Pustinjak je na njezino pitanje izrekao o Ratimiru: "Njega pokriva ...?" Opetuje ona

to i pita: što? što? Grob? Ili bogovi? Za-; klon? Zaklon? Strcpnja je potrese ... Ova je misao zahvati bolno. Brzo dozove dvoranku i zapovijedi joj neka doĊe Belko. "-

Kad je ušao, ona odreĊuje: - PoĊite u Gertrudin dvorac i recite vitezu: vrlo vaţni kra-; Ijevski poslovi traţe da odmah

- ne, veĉeras, doĊe ... - Svijetla kraljice, poslije podne vitez je krenuo u lov. Vratit će se za koji dan. - Lov? Opet u lov? Zašto - Ona promijeni glas: - Da, zaboravila sam, znam, otišao je u

lov. Dobro, idite. Ostala je nepomiĉno. U licu joj veliko pitanje od kojeg strepi. Dršće od toga. Vrijeme

prolazi, a ona u neizvjesnosti kao da umire. Oţivi je iznenadni Rufin dolazak. - Svijetla kraljice, najmilija roĊakinjo, bogovi su me posinill. Ona ga pogleda zaĉuĊeno. - Oţivio sam pustinjaka. Skoĉila je s postelje kao perce. - Oţivio? Baš oţivio? Kad ja dolje da ga pokopam, a on diše. Dao sam mu opet boţanskih kapljica. Sad leţi,

valjda spava. Daj mi ogrtaĉ! Idemo u tamnicu!

Kraljice, vidjet će nas sluge i krvnik. To neće moći ostati tajna pred knezom Okićkim.

Priĉekajte dok kostur malo ojaĉa da ga moţemo opet dovući u "Kulu suda". - Ne, idem. Ah! ĉekaj! Kroz odaju u kojoj je spavao Joakim vode ljestve u tamnicu. Kralj

Bela se. je s njima sluţio. Pogledaj, naći ćeš komoricu. Pripazi da nije tko u blizini.

Zabravi vrata druge odaje pa doĊi po mene. Priredi sve kako treba. r~ *^Je to-silaţenje za ţenu, kraljice. Ljestve su uske, njišu se. e ĉinite to! , . *di- Sići ću Ijestvama. Mora mi reći - što to "njega po-Rufa je morao poslušati. 3 Manjen! inkvizitori II 33OPASNO OTKRIĆE Knez Ivan u dvorani kraljevskog tovarnika priĉuje iz naredne sobe neobiĉne korake. To

ga ispuni sumnjama pa tiho po sagu ide k vratima. S druge strane je netko rinuo zasun pa

se hitno i tiho udaljio iz sobe u hodnik. Ivan polako otvori vrata Što su vodila iz njegove sobe u hodnik. Uto ga za rame uhvati

Belko. Knez se zaĉudi, ali su obojica ostali, šuteći. Otvore vrata i uĊu onim istim putem

kojim je netko izišao iz Joakimove loţnice. - Tko je to .bio? - pita knez. - Rufa! Nešto se ĉitav dan šulja oko kraljiĉinih odaja. Pazio sam na njega i vidio kako se

šulja u Joakimovu sobu. Sakrijmo se za trijem. DoĊite! Ogledali se. Bilo je sve u redu, samo zasun u Ivanovu sobu zatvoren. S desne strane

postelje opaze mala vrata. Otvore ih. Našli su se u komorici. Ivan i Belka slušaju. Ĉuju

šaputanje i škripanje vratima, onda odjednom ţenski laki krik i opet bude mir. Rufa

mrmlja. - Rekoh vam, nisu ljestve za vas. Svijaju se, vrtoglavo je to, bolje je priĉekati dan-dva dok

Ċavo uzmogne snage da ga dovuĉemo u "Kulu suda". - Ah, strašno je ĉekati - šapne ona usplahireno i brzo izlazi, a Rufa je slijedi. Ivan i Belko ĉekaju neko vrijeme. Onda iziĊu iz skloništa i brzo zasunu vrata prema

hodniku. - Dok taj Ċavo smogne snage? O kome su to govorili? Hoću da vidim - odluĉi Ivan. Sada su oni ušli u komoricu i dignuli vrata u podu. Uske drvene ljestve vode u tminu. - Zapali svjetlo! Idemo dolje. Belko je uzeo goruću luĉ pa se spuštao s Ivanom u tminu. Stupivši na zemlju, ogledaju se.

Po zemlji leţe okovani Kumani, zarobljeni u Bakonjskoj šumi. Digli su glave i dozivaju

kneţevu pomoć. - Koga od njih kraljica hoće da vuĉe gore? - Tko je taj Ċavo? - Ja ne znam kumanski - reĉe Belko. - Nećemo ništa do r znati. Prolaze tamnicom. Ivan zagledava na sve strane, prolazeći izmeĊu debelih temelja dvora.

Zaustavi ih rešetka na zdencu. Po-" gledaju u dubinu. Tjeskoba zijeva iz strašnog

grobišta. Belko spusti luĉ. Oni promatraju kostur dugih kosa, tamne brade, - Ovo lice me sjeća na nekoga... ; - Dragoša pustinjak! .< . . " , Ivana ne varaju oĉi. Ipak, otkud on ovdje? |:^! " (\ 34 - Belko, ostani da dozovem ljude - naredi Ivan, •& ga ubirati isušena koštunjava pustinjakova

ruka. : „-Spasite - Tajanu!

N " " _ Tajanu? Od koga? r " ;

- Propast njezina na vašu dušu! " ,{i " - Jao, recite - kakva propast? > V _ Ona ljubi ljubavnika - svoje - majke...

V"

K _ Dragoša! Kakve majke? _ Kraljica! Ona će Tajanu ubiti! Svjetlo zadršće u kneţevoj ruci. Lice mu je kao vosak osvijetljen ţutom luĉi. .- Spasite je s dvora, smilujte joj se! - uzdahne Dragoša i slabost ga polegne po zemlji kao

mrtva. Ivan poskoĉi, potraţi glavna vrata tamnice i stade zvati krvnika.

Teška ţeljezna vrata zveknu. Dozovu krvnikove sluge koji digoše sa zemlje ĉovjeka nalik

smrti i ponesoše sa knezom i Belkom gore u komoru. Odmah naredi Ivan da donesu vode, operu pustinjakove strahovito uprljano tijelo i poloţe u

postelju. Belko je hitio u kulu mudrosti po lijeĉnike. Štrcali se da ĉuju kneţevu zapovijed. - Ako ga odrţite na ţivotu, zasipat ću vas zlatom. On mora ţivjeti i ozdraviti. Upamtite! Mudraci u crnim haljinama okruţiše Dragošu koji je nalikovao mumiji, izvaĊenoj iz

stoljetnog groba, a dotle je Ivan oznojena ĉela ušao u svoju veliku odaju i bacio se na stolac.

Spustivši glavu, nabcre obrve. - Što će biti sada? Ona će saznati da ste ga izvukli i sumnjat će da je uhodite. Sve propada. - Tajana njezina kći? On bulazni! Ili - jest tako? - Ste će biti ako jest? Jao, propadaju sve naše osnove, kneţe! - Polako, polako. Ostani uz njega i ne miĉi se. Ĉuvaj ga. - Kao da mi je otac. Sta će biti, kneţe, ako ona dozna? - ĉekaj! Polako - velim. Ovo je uzdrmalo naše bojne redove, treba da ih dovedem u red,

najprije kod kraljice. To je deset gromova u jedan mah! Ostani tu i pazi na pustinjaka. Ne

puštaj k njemu nikoga. Nesretnik bi mogao buncati što ne treba nitko da ĉuje. Ne puštaj k

njemu nikoga. - Nitko ne zna hrvatski. - Ali ona! Idi, ne puštaj ni blizu ni kraljicu ni Tajanu. Šuti o svemu. Odmah ću se vratiti i

smisliti nešto. Već za nekoliko Ĉa-saka dade se knez Okićki najaviti kraljici. Opazio je u nje

nemir 1 ne

kako blijedo lice. Nasmiješen, gotovo veseo, stupi k njoj. " Nešto se radosno dogodilo mojem knezu - primijeti ona, se da izgleda bezbriţno. Svijetla

kraljice, nosim vam nevjerojatno radosnu vijest. - Ljubopitno je ĉekam. 35Upravo dolazim iz tamnice. Jedva to izreĉe, opazi knez kako se trzaju njezine ruke i pogled se koĉi pa nastavlja

veselo: Pregledao sam naše zarobljenike. Molili su me za slobodu. Rekoh im da im svijetla

kraljica ne moţe oprostiti izdaju dok svi Kumani po ĉitavoj zemlji ne poloţe sve svoje

oruţje pred njezine noge. Rekao sam im kako mi je to naredio vitez Sokol. - Dobro ste uĉinili. - Molio bih svijetlu kraljicu neka bi dopustila zarobljenicima nešto više hrane. Ako to ţelite vi i vitez, dobro, samo ne vidim u tome nikakvu radosnu vijest za nas. Ova će tek slijediti. Kad sam izlazio iz tamnice, nalutam na zemlji na nekog ĉovjeka.koji

je uzdigao k meni suhe ruke. Opazivši kako je problijedila, odvrne od nje pogled i ubrza svoj govor: "Smilujte se, kneţe - reĉe mi taj ĉovjek - ja sam ţrtva Joakimove osvete! Dovukao me je s

Griĉa i bacio u tamnicu." Evo, tako je govorio on. Ivan se nasmiješi: - Svijetla kraljica ne bi mogla naslutiti tko je taj nesretnik. Uistinu, ne. Tko je? Poboţni pustinjak iz Kratkog dola nedaleko od Griĉa. Dušobriţnik vaše srećonoše i

prijatelj viteza Sokola. Odmah sam ga podigao i prenio u svoju loţnicu. Znam, svijetla

kraljica će me zbog toga pohvaliti. - On vam je rekao da je Joakimova ţrtva? - Jest, to mi je rekao. Pa zar nije razumljivo da ga je Joakim dao dovući ovamo jer je

saznao da je svijetla kraljica onog dana za vrijeme lova posjetila pustinjaka. No, moţda

ćemo ga spasiti od smrti. - Oh - kakva je zvijer bio taj prokleti Joakim! - naoko se zgraža Elizabeta.

Dok je to govorila, osjeti Ivan kako njezino disanje biva mirnije i poĉne ponovno: - Vitez Sokol zagrlit će me kad doĉuje da sam spasio njegova prijatelja. Sigurno svijetloj

kraljici nije poznato da su oni prijatelji. - Sjećam se kad sam pošla poboţnom pustinjaku, naĊoh tamo viteza. - Svi su dolazili k njemu kad ih je tištila kakva bol. Svijetla kraljice, pozvao sam

lijeĉnika. Vrlo dobro, treba da mu pošaljem svoje dvoranke da bde uz njega. Moţda bunca, sirotan? - Naprotiv, pri potpunoj je svijesti, šalje poklon svijetloj Kraljici i blagoslivlje vas,

srećonošu i - viteza. Posve je sretan što se oslobodio tamnice. Bit će da je dugo tamnovao. 36 - Htjela bih ga vidjeti i razgovarati s njime. _- Lijeĉnici vele da još ne smije govoriti, slab je. _ Imate pravo. Svakako, neka sluţavka bdi uz njega. Dajte mu sve što treba, ništa mu ne

uskratite. _ Sazovite sve kraljevske lijeĉnike. Sve većma se njezino ĉelo razvedrilo i sve ţivlje mu je nalagala briţnu njegu za Dragošu. Kad se oprostio i htio izaći, na pragu se sukobi s Rutom. _ Xaj nikogović - reĉe kraljica knezu neprestano obilazi moj prag i moljaka da ga

pomilujem i vratim u svoju sluţbu. - Svijetla kraljice, ako se popravio, vaša mu dobrota neće uzmanjkati. Vitez Sokol moţda

neće biti protivan da Rufa bude pomoćnik njegava dostojanstvenika Belka. S tim rijeĉima još jednom se pokloni i ostavi kraljicu s njezinim Kumanom. Sapćući, priopći mu ona što je ĉula od kneza. - Upravo sam došao javiti da su ga odnijeli u kneţevu lo-ţnicu. - Pustinjak je pred knezom optuţio Joakima da ga je zatvorio. To me iznenaĊuje. Zašto

mene štedi? Sad mi pada na um: radi nje! Da, radi Tajane, da budem dobra prema njoj.

Ali zašto on djevojku tako ljubi? - Meni nije rekao! - Ne zbijaj glupe šale kad se oko mene vrti ĉitav dvor. Uru-ku, razbila bih sve. Vitez je

opet u lovu, a ja imam toliko vaţnih poslova... - Vjerujem! Vrlo vaţnih! - Nosi se! Prokleto blebetalo! Hvala bogovima, nije me odao sada, dakle me neće ni

poslije. Samo da što ne rekne ako ga uhvati buncanje? ^ U kneţevoj odaji leţao je Dragoša. Gola ramena i ruke. Bclko loţi u kaminu vatru.

.Lijeĉnici stoje i vijećaju. Ivan uĊe, priĊe k Belku i reĉe mu posve tiho: - Sve je dobro. Svalio sam krivnju na Joakima. Treba da pouĉim o tome i Dragošu. Ĉim

odu lijeĉnici, govorit ću s njim. Ti ćeš paziti na vratima da tko ne prisluškuje. Moram

saznati sve. Drugog jutra odjašio je opet Ivan s Dorjom na poljanu. - Imaš li mi nešto reći? - Već osjećam - primijeti ona. -- Dorjo, otkrio sam nešto što treba da znaš. Tajana je kći hrvatskog kralja. Djevojka u ĉudu nijemo gleda brata. 1- Ratimirova kći? - I unuka kralja Andrije i krasne hrvatske kneginje Cvjetane. .7~ Udario si me po

sljepooĉicama, brate, ovim otkrićem. Na ţalost i uţas, ne mogu se podiĉiti - Elizabeta. njezina je majka

37 Dorja nije smogla rijeĉi. Misli joj preskaĉu jedna drugu dok se nisu zaustavile u jednoj

strahovitoj zagonetki. - Ivane! Ne vjerujem. Takva ĉista duša kći ovakove zloće?

- Zao otac raĊa dobra sina i obratno. Eto, Mirena je kći Joakima. A Tajana? Ona nije baštinila

od majke ništa. I ljepotu je primila od svoje bake, u svemu kraljevstvu ĉuvene ljepotice kne-

ginjice Cvjetane. - Od koga je baštinila svoju lijepu dušu? - Od oca Ratimira. Ivan ispripovijeda sestri kako je u tamnici našao Dragošu i kako je sve udesio kod kraljice. Slušajući kao uzeta, Dorja se najednom zaprepasti. - Ivane! Obuzima me strepnja. Tajana gubi srce za ljubavnikom svoje majke. Sirota, umjesto

radosti, od ovog otkrića beznadna tuga. Nikad vitez ne moţe biti Tajanin muţ. Dosad sam se

nadala, sad vidim da je izgubljen za nju. Srećonoša nosi sebi nesreću. Dorjine se oĉi ovlaţe. Ivan je gledao u zemlju. - Tajana ne smije ništa saznati. Kraljici je Dragoša sve rekao, ali ona će to Tajani prešutjeti da

sakrije svoj grijeh. - Sto će biti od toga, Ivane? - Valja šutjeti i ĉekati, a Tajanu izlijeĉiti od ljubavi prema prokletom zaklonu. - Opet grdiš zaklon! Ona ljubi viteza koji se njime pokriva. - Zaklon ljubi, ništa drugo, jednom ćeš se uvjeriti o tome. Zaklon, taj viteški zaklon - naše je

najveće dobro. - Ivane, zna li to Ratimir? - Danas već zna. Javio sam mu sinoć. On je s vitezom stalno gore u dvorcu kraljice Gertrude. - što je rekao? - Udarilo ga posred srca. " - Pustit će Tajanu kod kraljice? - Mora. Kraljica ne bi dala srećonošu od sebe. Ne smijemo dirati u ovo. Trebamo kraljiĉinu

mirnu bezbriţnost za naš cilj. A kad taj bude završen... - Sto će onda biti s Tajaninim srcem? - Tvoje mi rijeĉi padaju na grudi poput buzdovana. Njezina nesreća i moje je djelo. - Brate moj, razumijem plemenitu bol tvojeg srca. Ivane, da pokušamo Tajanu upozoriti? - Prepusti sve meni. Razmislit ću kad Dragoša prizdravi. Iz daljine opazili su hitrog jahaĉa

kako je krenuo prema njima. Kad se pribliţavao, Ivan pridigne glavu. - To je Belko. Vaţno mi nešto donosi. Ĉekali su dok je mladić stigao. , " - Kneţe, nosim nepriliĉan glas.

; "•"•"•""•

- Kazuj, moja sestra smije ĉuti. i J 38 - U kumanskim taborima se nešto sprema. Knez Kumana, otac naše kraljice, hoće da otme

Ladislava iz naših ruku. Pokušao je pomoći Oldamuru na bijegu. Hoće da se dignu. - Oldamur je pobjegao iz tvrĊave? - U posljednji ĉas zadrţale su ga naše straţe. - Tko to javlja? - Gabro, kojeg ste poslali u kumanske krajeve da javlja što se tamo zbiva. - Stari kumanski knez je opasan. Dobro. Priopćit ću knezu Semereu. Još danas poći ćeš k

njemu, Belko. - Neko su vrijeme jahali polagano prema dvoru. Ivan se nenadano zaustavi pa će Dorji: - Krenut ćemo u Poţegu odmah nakon blagdana. - Zašto tako hitno? - Ladislava i kraljicu moramo maknuti iz ovog kraja jer su Kumani uz Joakima, a protiv nas.

Ladislav i kraljica bit će u našoj zemlji otcijepljeni od njih. To je potrebno za našu osnovu.

Otputovat ćemo kad nitko neće slutiti, a kraljica ide ludo - za vitezom Sokolom. Vrativši se u dvor, Ivan se odmah lati posla. SUDBONOSNI ZAKLON Rufa se pokloni Elizabeti u njezinoj loţnici gdje je uznemirena cupkala svilene vrpce sa

svojih pletenica.

- Sva ste kao na ţeravici, kraljice. Sapinju vas brige, nikad mira. Sto je to s vama? Sedmicu

dana što sam opet u vašoj sluţbi nisam vas vidio vedra lica. _ - Vrije mi tu i boli me. Sedmicu dana nije bio kod mene. Pošao je u lov i ... - Tko? Vitez? - Da tko drugi? - Ijutito otrese se kraljica. - Ništa nema za vas na svijetu do njega. Joakima ste tjerali - Dodijavao je, bio ljubomoran. - Sad ste vi ljubomorni, a tko zna . . . i ^~~v

Tko zna?

Sto

tk

° zna? Nije li lov samo izlika? Je li tako? - 1 Povuĉe ga za kosu.

Izgledala je poput vuĉice. Vam

b°8°

vi budu

na

pomoći. S uma ste sišli. Nisam tk°

zna ~~

gde on

sad

misli

° vama

- Sto

drurT

° misl da a ran -da mi L"?

8!

0 da

Ijubi

vas

* lovi .srne?! Ni ja ne bih uĉinio drugo 111

je tako dobro kao

njemu. 39Ne mogu, ne mogu dulje podnositi. Ako mu je rekao pustinjak? - Da ste ga zatvorili i muĉili? Gdje bi mu to rekao? Leţi tamo u kneţevoj loţnici sedmicu

dana kao mrtav. Kad vas nije odao knezu, neće ni vitezu. - Zar ne? I ja mislim tako. No, zašto ne dalazi vitez? Zašto izostaje toliko vremena? - Joakim je bio uvijek uz vas, ĉuvao vas kao lav svoju lavicu. - Ah, što Joakim! Grdoba, rugoba je bio. - Taj je lijep? "! - Lijep? Ne znam... - Ne znate? Ne recite da vam se nije otkriol --Htio je - da, ali ja se bojim... Elizabeta povjerljivo povuĉe Rufu bliţe, osjećajući ţelju da mu iskaţe svoje misli: "Od

tog zaklona, iza kojeg sjaju njegove oĉi, podilazi me slast kakvu nisam nikad osjećala. Od

tog zaklona nešto struji u mene, rastapam se kao da me grli hiljadu ruku. Kad gledam

viteza, snaţna stasita, zaklonjena lica, zahvaća me luĊaĉka strast. Kad bih gledala njegovo

lice, tko zna bi li onda bilo tako. Ne ću da ga vidim, da se lišim tog uţitka. A opet...

Otkako sam govorila s pustinjakom, hvata me znatiţelja da zagledam ispod zaklona, da

ga skinem. i - Da sam ţena, ne bih mogao ljubiti muškarca ako ga ne vidim.

- Da ti znaš kako je to kad zasvijetli srebrni zaklon! Podilazi me slatka strast -

muškarac stoji pred tobom, glava mu je kovina, ĉini se gorostasom što ruši brda i

doline. Sve zveĉi oko njega i na njemu, a ona kovna glava strah je i veselje moje •-

opasnost moja, divlja, divna strast. - Bogovi, vi ljubite vitezov zaklon. - Ne moţeš pojmiti to! Svaki muškarac u šljemu sa zaklo-, nom hvatao mi je oĉi i

srce. Kad je zaklon skinuo, popustila me je groznica. Zaklon je divlja ĉeţnja u

dvojbi... Oh, to je uţitak, rajski uţitak!

Zašto to sunce već jednom ne zapadne? Dani su vjeĉni - nestrpljivo će ona.

- ĉekate ga i danas?

- Svake veĉeri.

- Sto je od vas postalo, kraljice?! ĉekate ga kao zaljubljena djevica. Taj vas vitez drţi

u šakama. Da je tako radio Joakim!

- Neću da ĉujem o njemu. Kakva golema razlika izmeĊu njih dvojice! Onaj drugi

neotesani, a ovaj vazda vitez, šutljiv, uljudan ljubavnik, kad dolazi, a onda - o, bogovi

- oh!

- Dakle, nikad mu nećete zagledati u lice?

- Hoću! Odluĉila sam. DoĊe U danas, otkrit ću ga. Ali ako se u njemu krije...

- Tko bi se krio? " 40

- Netko lijep prelijep, kome sam se htjela osvetiti. Da je to on? __ Zagrlili biste ga? - Ne znam, gori mi u glavi. Da barem mogu govoriti s pustinjakom, moţda bi me minule

ove muke. Sedmicu dana zuje mi u ušima pustinjakove rijeĉi: "Njega krije"! Sto! Taj

pustinjak pomutio je moj mir. Ĉudne stvari, ali ništa me se ne tiĉe do jedne jedine:

pokriva li onoga - zaklon ili zemlja? Rufa je stajao u sredini sobe kad je ušao dostojanstvenik Belko. Rufa brzo poprimi stav

sluge i sagnut odstupi k vratima, dok je Belko uz duboki poklon izrekao: - Njegova viteška milost šalje glasnika i moli svijetlu kraljicu smije li doći veĉeras da joj

se pokloni... U prvom trenutku ova joj vijest zaustavi dah pa uzdigne glavu i odgovori poluglasno: - Moţe doći i prije veĉere - danas ću zaloţiti u svojoj odaji pa ću ga podvoriti. Belko odmah izaĊe. Elizabeta se baci u sjedalo. - Rufa! Koljena mi klecaju! " - Danas će se odluĉiti. Vi ćete mu skinuti zaklon? - Hoću! Na to se spremam ĉitavu sedmicu. Ali sad idi, moram se odjenuti, moram se

poĉešljati. Idi. Brzo! Ne trebam te više. Kuman se polako izvuĉe iz sobe. Poput maĉke proĊe hodnicima i pokuca na jednim

vratima. Otvorili su mu. Orhida i Ladislav igrali su na kocke. r - Dakle, što si uĉinio? - Svi vragovi neće ništa uĉiniti. Ni da ĉuje o Joakimu. - Valjda joj nisi govorio kako treba?! -- Baš sam gaĊao u cilj, a strelica se odbija kao da je udarila o ţeljezo. Vitez ju je opĉinio

svojim zagrljajima i zaklonom. Orhida se savija od bijesna ljubomora pa udari rukom po stolu.

t - Zatraţit ću Oldamura. Neka ,me vjenĉa s njime, makar mu neću biti ţena dok nas ne

oslobodi ovog viteza. - Reći ću vam sutra kad vidim kraljicu. Bude li sutra vedra i vesela onda znajte - sve je

uzalud. Joakim neće zamijeniti na Prijestolju viteza Sokola. Bude li mrka, onda ćemo

kraljiĉino srce raznjeţiti prema Joakimu. ...,., , ,. ,.,, :,;•,., "

kraljian°J

odaJ"

i"

Sva izbijena Elizabeta pro-

-- iz kamina dršće u rupama njegova srebrna za- u sloni/ ma lj^ka Se srebrni soko1 razaPetih krila. On QaslonJacu Pred kaminom. Mistiĉne sjene

padaju po stasi- 41toj pojavi. Tajanstvenost ga obavija svega i podaje mu osobiti ĉar. Elizabeta se opaja

gledanjem, traţeći oĉi u dubini zaklona poput dviju luĉi što vire iz tame. Naslonila se uz vatru da mu što više otkrije svoju dršćuću ljepotu, prikrivenu haljinom od

crvene svile, sabranom u vitkom struku pojasom, od srebra. Dvije pletenice, ukrašene

bijelim nizovima, vise joj po uznemirenim grudima. Njezine usne uţarene ĉeţnjom za ej

elovima šapću: - ĉitavu sedmicu u lovu, miljenĉe moj? - Brţe mi prolazi dan! - Veĉerom te ne razapinje ĉeţnja! - Moraše trpjeti... - Zašto trpjeti kad se moţe uţivati? On ne odvraća ništa. " . ., - Vrata mojeg dvora nisu zatvorena mojem ljubimca arjedne veĉeri... Opet nema odgovora. , - Bojiš se da ćeš mi dodijali? - Da! Bojim se toga.

- Sad znam zašto u šumi padaju zvijeri od tvojih strelica. Moraš doći svake veĉeri. Kad bi

dan imao dvije veĉeri, ja bih te i jednu i drugu jednako ţeljela. Vitez zanijeĉe glavom. - Ne vjeruješ? Haljina joj šušti. Privine se posve blizu njega. Ţar svjetla obasja njezinu biserom urešenu

glavu. - Zašto uvijek tako malo govoriš, viteţe? - Ne moţe se govoriti •- kad je ĉovjeku lijepo... •.".••. . - Sretan si? - Previše sretan. i - Nešto te danas ipak smućuje? - Knez mi je saopćio o nesreći mojeg prijatelja Dragoše. Odgovor je zaprepasti i,

susteţući dah, upita: - Pustinjaka s Griĉa? I inene je teško potreslo. Znaš li tko |p je bacio u tamnicu? • •- -

Joakim - vukodlak. - A ne znaš zašto? - Zato što je kraljica ondje jednom susrela mene. t - Ah, istina je! Joakim me je zbog

toga napao i obećao da iJSe se osvetiti pustinjaku. Gad! Kad bi ga samo uhvatili i ubili*

J^igurno se krije onkraj granice. Bit ću sretna kad ga ubiju. - I ja. t - Razgovarao si s pustinjakom? - Da. Molim svoju kraljicu za jednu milost. - Ti nemaš kraljice, već samo ljubu. Reci što ti ţeli srce. - Da moj prijatelj bude u Gertrudinu dvorcu. Polako se uspravila. Ţar plamena otkrije

njezin zaplašen po* gled.

42 . ••• "• ".,;": "• "•"..-••";•" ."•• " """V"-"/ _ Ovdje ima lijeĉnike i njegu - i kneza. - Njegovat ću ga ja. Dani će mi brţe proći. _ I nećeš traţiti razonodu u lovu? _ To sam

baš htio reći... - Uzmi ga. Naredit ću suira knezu da ga otpremi k tebi. Prije hoću da ga vidim. Rekla bih:

ruke, lice i drţanje pokazuju plemića. Oĉito je pošao u pustinjake, zbog kakve ljubavi. A

tebi je sigurno ispriĉao svoj ţivot? - O tome nikad ne govori. Pravi muţ. Ljubiĉasti plamiĉci u kaminu kao da stenju, a ona se privija je njemu i pruţa mu ruke. On

ih prihvaća. Iz rupa zaklona svijetle se njegove oĉi. - Dobro mi je, ljubo •- najljepša - najĉarobnija. Njezine ruke povuku oklopijenu glavu na svoje grudi. Oĉi zamišljeno gledaju proko

njegova šljema u oganj. U pogledu odraţava se borba. Tada zahvati svom snagom jednu

misao i reĉe naglo, bojeći se onoga što je odluĉila: ^. ...... - Skini zaklon! " v - ; Vitezova se glava otme njezinu zagrljaju. - Zašto to ţeliš? ",,v ;;"K; - Ţelim te vidjeti. ^ > -• Kad sam htio one prve veĉeri... - Da, onda ja nisam htjela. Danas kaţem: skini ga. Gledaju se. Njegov glas je odluĉan: ,

* - Ne! Neću! Mišići na njezinu licu su napeti, drago joj je Sto odbija, a .Opet je razdraţuje. - Dakle, se bojiš? - Ne bojim se. - što te spreĉava da ga skineš? - Bilo bi - zlo! - Za - koga? - Za mene! Crne tanke obrve na bijelom joj ĉelu malo se naškubile:

"Boji U se da ga prepoznam?" -• Knez Okićki rekao mi je: "ţene ljube samo - zaklon!" Nova misao potisne onu prvu, a

njezin se glas trza od ljut- -• One? Koje su to? Tko, osim mene ljubi - tebe? od ° pitanJe 2azvuĉil° je prijeteći

polutamnom loţnicom. O" - Orhida, to svi znaju. - Da, da -- ali koja još? - Druga nijedna. Ne znam nijednu - odvrati ravnodušno. d

Odgovpr smiri Ijubomor i opet

se uzdigne u njezinoj duši ono go sto je prije malo ĉasa bilo upisano u njezinim pitanjima: svo5~~rMisliS ll> dakle- d* te ne bih ljubila kad ne bi pokrivao °je lice? Jedino to je uzrok da

nećeš skinuti zaklon? 43,,.., - Jedino to! Samo to! "•"

!"-:K"

?K-"

/^lf^y""" H - Reci mi: kakve su ti ko$6$ Kakve

oči? -- Tamne. - Dakle, - ta - mne! " - Eto, nije bilo dobro što sam rekao. - Varaš se, ne plašim se toga, obratno. Da si lijep, to slutim, da si mlad, znam - i da si

plemenita roda. • - Ne odviše. , ,:, ," -Za kraljicu nedostatno? . v;3Ki?fe :

- Doista nedostatno! - uzdahne on. " " ; Podijelit ću ti naslov kneza. Odviše bi

bilo za mene. Premalo, zar ne? Ne ţelim ništa, samo tvoje srce, kraljice - ljubo moja! Samo tebe! - Evo me - evo! - usklikne strasno. Napetosti nestaje, zaboravila je odluku reĉenu Rufi, da će mu skinuti zaklon. Baci mu se u

krilo. On je prihvati. Iz grudi mu se izvine uzdah. Od njega trgne se ona natrag i pogleda u oĉne

rupe zaklona. Uzdišeš? Sto je to? Hoću da znam. Vuĉe me u domovinu - a opet srce me drţi

tu... U hrvatsku zemlju? Griĉ je daleko. -- Svejedno kamo. Kad bih uza se imao tebe, koju ljubim. -- Sa mnom bi htio u hrvatsku zemlju? - Drugo ništa ne treba mojoj sreći. Ondje ne bismo mogli ovako lijepo, nesmetano. Još više! Jašili bismo svakog dana u šumu.

Tamo se ne trebaš bojati da će otkud izmiliti Joakim ili njegove uhode. Bili bismo slobodni -

sretni. - Ne mogu Ladislava pustiti ovdje. - Zašto ga ne bismo poveli sa sobom? Znam grad gdje bismo ţivjeli samotno, presretno, sami

nas dvoje. Gdje to? U Kamen-gradu? Ne, tamo neću - odluĉno će ona •- tamo ne. - A Poţega? ----- Ah! Kako se nisam tome dosjetila! Istina, već sam tamo boravila! Divan je to samotan

dvorac, kraljevski. j-- Za one koji se ljube divan...

Uistinu me ljubiš tako silno? .," On klekne i obujmi njezina koljena: Vodi me - ako hoćeš! - šapće ona, blijedeći u opojnosti. Vodi me! - Ali nitko ne smije znati - odvraća vitez - da ćemo otići. Nitko do zadnjeg ĉasa - da nas ne bi

slijedili ugarski knezovi. Neću da ih vidim tamo. Hoću tebe - samo tebe da uţivam, svu tebe

kad mi srce zaţeli i ne moram u lov. 44 pita sa ţudnjom da on to _ Ljubomoran si? Reci! Zar ne? potvrdi. - Ljubomoran si? - Smrtno ljubomoran - na sve... _ Ići ćemo. samo, potajno - bit ćemo uvijek sami! I divlje ga grli. J; Ponoć je prošla. U sobi je tmina. U kaminu vatra dogorjeva. Tiho prilazi Elizabeta kaminu,

oprezno prinosi k plamiĉku svijeću. Plamen plane. Svjetlost mu zakriljuje svojim tijelom,

okreće glavu, paţljivo gleda tamnu dubinu sobe. U sjenama svjetla odrazuju se obrisi

grimizom pokrivena leţaja. Na njemu poĉiva vitez, leĊima okrenut kaminu, a licem k prozoru. Elizabeta mu vidi zatiljak,

šljem je skliznuo s glave. Zar mu je i zaklon pao s lica? . . . Pitajući se to, zakriljuje svjetlo haljinom - i ne odmiĉe se od kamina. Neodluĉnost izraţava

ĉitavo njezino biće, dvije misli, dvije ţelje, jednako jake i silovite raskidaju joj misli: poći ću

k njemu, osvijetliti mu lice, ili ostaviti ga neviĊena? Dva nauma, dvije odluke. Da? Ne? Vidjeti ga ili - ne vidjeti? I ţeli to i strepi od toga. Tko je on? Ratimir? Kakva ludost! Je li govorio ovako dubokim

glasom? Ratimir? Šesnaest ljeta proteklo je odonda. Ovaj je mlad - tako mlad - ţivi oganj ! -

Ne - nije on - ne bi danas više mogao ovako strastveno grliti - uvjerava samu sebe. Tiho se pomiĉe po sagu, korak po korak, drţeći svjetlo iza krila plašta. Stala je. Sluša vitezovo odmjereno disanje što je ispunjava uvjerenjem da on spava.

Ohrabrena ide korak opet naprijed i zaustavlja dah. Misli joj vriju. Grozniĉavi poriv

upravlja ruku koja drţi svjetlo. 2elja i strah lomataju njome . . . Da? Ili - ne? Poput sjene, diţe se svijeća. 2ute radoznale zrake pale su po njegovoj glavi i otkrile bujnu

kosu. Na zatiljku mu je nakovr-cana . . . Prelazi je radost od ljepote njegovih bujnih kosa i

divnog ĉvrstog zatiljka. Ne, ovome moţe biti jedva nešto više od, dvadeset godina. Samo da još malo krene postrance, s one strane kamo mu je okrenuta glava, vidjet će mu -

lice. Svijeća joj se tresla u ruci. £agmje se sva na onu stranu prema licu i upravlja svjetlo

sve ouze. Ţuta zraka oblijeva visoko ĉelo. Ukoĉena zuri u bijelu put Uc Ĉeia* J°Š J"6dna kretnJa * zraka svJ*etla ć& J°J Pokazati ĉi- ĉelo K-6^ " nJezm°J ruci se ne pomiĉe. Ona još uvijek zuri u doĊi " visoko- Od osjećaja da će sad vidjeti ĉitavo lice i od ra sv°jeg pogleda s njegovim Ćelom, u njoj se nešto buni. 45Ne - ne - ne!" - dovikuje joj opojnost od koje kao da će izginuti. "To je on? Đavo?

Vukodlak? LuĊak ili bjesomuĉnik? Svejedno! On je - moj uţitak, tajnoviti - neshvatljivi -

nikad još doţivljeni. Strast ludila - ali moj!" "Da ga jednom zrakom svjetla utrnem za uvijek? Ne? Ne! Uţivati ga ţelim - pod zaklonom!

Ugasi svijeću!" Mrak ju je zavio svojom sugestivnom oţivljujućom moći. Drš-će, disaj joj se ubrzava, uţiţe

je, osjeća se kao baklja u tmini sobe. Potrĉi k leţaju - ruke joj padaju po hladnoj kovini

zaklona - od toga dodira razapinje je bezumna slast. Svoje lice privine uz njegovo, neviĊeno...

i grli ga luĊaĉkom strašću svoje rasne krvi. Sutradan, najavila je kraljica knezu Okićkom da ţeli govoriti s pustinjakom nasamu. Knez je

otvorio pred njom vrata svoje loţ-nice, pustio je unići samu i zatvorio. Prišla je k bolesnikovoj postelji. SmeĊi zastori su povuĉeni do stropa. Osušeno, blijedo

Dragošino lice jedva se razabire u gustoj tamnoj bradi. Duboko ispod ĉela gledaju njegove

ugasle oĉi. - Došla sam - reĉe ona vrlo tiho - da vam navijestim ţelju viteza Sokola, Prepuštam vas

njegovoj njezi. Obećala sam. Ali ima još nešto ... Niti je trepnuo okom, niti maknuo usnama. To je ponuka da govori dalje. - Što se dogodilo, neka bude zaboravljeno! šuteći, gleda je on kao da je izgubio govor. Ali

njegov se pogled usjekao u nju. - U prvom ĉasu uĉinilo mi se da ste Ratimir. Sad bih rekla da ste Bogdan. S njegova lica nije mogla proĉitati kako ga se doimlju ove rijeĉi. - Bila sam uvjerena da ste mudrac, šio je jednom pobjegao s dvora s tajnom mladosti i to me

je razgnjevilo. Njegova šutnja sve je više zabrinjava pa joj glas pada i biva sve blaţi. - Vaša sklonost prema Tajani razumljiva je. Vi ste njezin dušobriţnik i drugi otac. On ne govori ni rijeĉima ni kretnjama. - Traţili ste da djevojku odstranim, ali to ne mogu. Bez nje mi nema sreće! Ona je srećonoša

meni i knezu Okićkome i svima nama. Pitajte kneza, on ne bi pristao na to. Sad Dragoša lako uzdahne, a kraljica će tiše i blaţe:

- Vi me niste odali knezu ni vitezu. A nećete to ni ubuduće, molim vas. Obećajem vam za

uzdarje da ću Tajani biti vrlo dobra. Jeste li razumjeli što sam rekla? - Jesam - napokon progovori on. - šutjet ću. - Dobro. Još danas otpremit ću vas u vitezov dvorac. Ne zaboravite - bit ću vrlo dobra Tajani -

naglasi još jednom. Onda ode polagano iz sobe. 46

L

Vani je doĉeka knez. Ona mu dade briţljive odredbe glede oustinjakova prenosa pa se udalji.

Ivan se vrati k Dragoši. _ Jeste li šutjeli? Niste traţili da Tajanu otpusti? _ Uĉinio sam po ţelji, kad je tako moralo

biti, kneţe. Bojim se za nju. _ Gubite vjeru u mene.-

1 _ Ne gubim - samo ...

- Pustite to. Prinosite ţrtvu. Vi znate: uzimati kraljici Tajanu srećonošu znaĉilo bi potkopati

naš cilj. Svaki od nas saveznika mora pridonijeti svoju ţrtvu. A sad prenijet ćemo vas u Ger-

trudin dvorac. - Dajte. Ne mogu ni ĉasa više ţivjeti pod ovim krovom! Ni ĉasa dulje! U blagovaonici ĉekala je kraljevska obitelj Elizabetu na ruĉak. Znatiţelja leţi u oĉima, u

dušama napetost od straha s kakvim će izraţajem lica unići. Hoće li se pojaviti mrka,

zabrinuta ili vedra? Zadrhtali su kad se pojavila. Izgleda sretnija nego ikad. Zavjerenike pogodi teški udarac. - Propali smo! - tiho će Rufa Orhidi. - Zaklon viteza Sokola pobijedio je nas i Joakima. Nakon doruĉka vratila se Elizabeta u svoje odaje vesela, vedra, osloboĊena svake opasnosti

da bi je Dragoša mogao izdati. Odmah se uputi u raskošnu prostoriju obloĉenu mramorom. U

sredini spuštale su se stepenice u ĉetverokutnu udubinu svu u srebru. Dvoranke nosile su u

velikim posudama toplu vodu. Druge su je razodjevale. - Dovedite mi srećonošu - zapovijedi. ^ _ Spuštajući se u mlaku vodu koja je mirisala, otpusti djevojke i sjedne ria srebrnu klupu. S

uţitkom utone u vodu, prepustivši se uspomenama ove noći. Na vratima sušne Tajanina haljina. Elizabeta okrene glavu i stade promatrati vitko, njeţno,

proljetnim dahom obavijeno Taja-nino tijelo, ljepotu njezina lica, velike crne oĉi poput dva

alema i tamnu kovrĉastu kosu. U duši joj se ne javlja nikakav drugi osjećaj do radoznalosti n t

ra*

VI|Jlvanju

dJ

evojĉina lica sa

svojim. Zagledala se je u vodu i do x uhvatiti

crte

sv

°Sa lica

- Ni

Je nalazila sliĉnost s Tajanom j

e"

crne uvi

Jene

k°se. I ona je imala takve uvojke u dje-doba kad je nosila raspletene kose. i* •

atl.mirovo

lice? Je li on bio takav? Je li nalik onoj slici u jamnoj sobi? Moţda im je pogled

jednako tuţan? "°. odmah prelazi joj pogled niz Tajanin stas. "Kako raskošna ljepota u

njezinom tijelu! Koliko raskoši!" 47Sasvim nehotiĉno izazove ovo promatranje Elizabetinu znatiţelju. "Kome je otela ljepotu? Zar meni, pa se samo preobrazila? Ah, samo moja je ova ljepota,

samo moja! fcKako je postala srećonoša? Zato što je nezakonita? Kaţu ljudi: nezakonita djeca nose sreću

u sebi." - Sjedni tu, u naslonjaĉ, Tajano - reĉe joj kraljica. Djevojka pristupa kao da se boji nekoga

probuditi. Elizabeta je ogledava, mjeri, sve od obuće do prama kose na glavi. Od onog dana, kad joj je

pustinjak, umjesto tajne vjeĉne mladosti, otkrio tajnu grijeha, nije još dospjela da bolje

promatra djevojku o kojoj reĉe da je njezina kći koju je smatrala mrtvom. Nikakav se osjećaj

ne javlja u Elizabeti. Pretraţila je svojim oĉima ĉitavo tijelo, a da se ništa nije rodilo u njezinu

srcu - do zavisti zbog tolike ljepote. Ţalost, utisnuta u Tajaninim oĉima, sjeti je onoga što je

obećala pustinjaku. Zato pokuša svojem glasu podati dobrote: - O ĉemu uvijek razmišljaš, Tajano? Mahnuvši tamnom glavom, djevojka slegne ramenima i odvrati tiho: - O dobru, o ljudima, o kazni. - O kakvoj kazni? - Kojom su kaţnjavani zli ljudi. - Tebe nema za što da stigne kazna. - A ipak sam kaţnjena. ^ - Cime? Kako? :* - Na putu sam potpunoj sreći viteza Sokola. jj Ovo zaĉudi kraljicu i probudi neke sumnje. j {f - Nisam li vjenĉana s njime? - upita Tajana. " Na ovo je kraljica već zaboravila. Zašto to sad spominje Tajana? Zašto je velike Tajanine

oĉi gledaju tako ĉudno? Zašto se osjeća tim pogledom pogoĊena? Onda uspravi ponosno

glavu i reĉe prezirno: <; - Ah! To mu nikad ne pada na um! Kao da i nije bilo! l - Ali svijetla kraljica sigurno ne zna

kako on pati. f - Tebi je govorio o tom? Gdje si bila s njime? |! - Nisam s njime

razgovarala, niti sam ga davno vidjela. Ali Ifiije teško pogoditi da ga muĉi što ste mene

svezali s njime. Zato :|molim svijetlu kraljicu neka zatraţi od pape da razriješi tu vezu.

IJOnda bi vitez bio posve sretan jer bi se mogao vjenĉati - s kra-|ljicom. - Ah! - nasmije se Elizabeta - sad razumijem. Ne moţe to biti nikada! Kraljica moţe poći pred

oltar s muškarcem koji je kraljević ili kralj. Umiri se, vitez ne moţe ţeljeti da se vjenĉa sa

mnom. Tako visoko ne moţe, onda bih ja izgubila kraljevsku vlast. To ne moţe da bude! On

to zna, a on ţeli samo mene i moju lju-| bav. 48 Odgovor preseneti Tajanu. Nije mogla vjerovati da viteza ne boli što nije s kraljicom vjenĉan. - Ah, nije moguće da ne bi ţelio! Kad vas ljubi, znam da on nati kako bi inaĉe bilo . . . Lagodni Elizabetm smijeh porazi djevojku. Neko je vrijeme ţuteći gledala u zemlju i oĉito

razmišljala o neĉemu. Onda digne *^ . _ Molim svijetlu kraljicu da razriješi moju vezu s vitezom. _ Nije potrebno, smatraj viteza mrtvim. Kao da si udovica! __ Ja nikad ne mogu postati udovica. Bijela kraljiĉina ruka padne buĉnim pljuskom u vodu. Sumnjiĉavim pogledom odmjeri

Elizabeta djevojku: - Ne bi mogla postati udovica, samo onda da si vjenĉana s mrtvim. To je ipak nemoguće. Pritom se glasno nasmije. Tajana se sagne kao pod udarcem olovnog biĉa. Nemilosrdnost ove

ţene zadire joj u srce. - Moţe li se vjenĉati s mrtvim? Je li to moguće? - opetuje Tajana, sakupivši sve sile. - Svega ima na svijetu! - Mislila sam da su priĉe o Gertrudi samo utvare. - O kraljici Gertrudi? Sto si ĉula o njoj? - Da je vjenĉala svoju sestru .s mrtvacem zato da nikad ne moţe postati udovica. Privezala je

mladi ţivot uz mrtvaca. Gotovo nevjerojatno! "Sluti li ona da je nevjesta mrtvaca? Ili joj je kakva tajnovita moć otkrila moj ĉin? Ona ne

smije ništa slutiti, proklela bi me i uskratila mi sreću" . . . umuje Elizabeta. Ustane,

pljuskajući po vodi, i poĊe prema Tajani: - Kakve te obuzimaju misli! Budalasto je rastuţiti svoj lijepi mladi ţivot ludim priĉama. Ti si

vjenĉana s vitezom, pa otkud ti misao da nikad nećeš postati udovica? - Zato što ću umrijeti prije njega! Vrlo brzo ću umrijeti! Elizabeta pozorno promotri njeţnu slabašnu djevojku. "Da izgubim srećonošu? Po njoj dosegla sam viteza i svoju ljubavnu sreću. Ona mi je

pomogla svojom moći, samo ona. Moram joj iskazati više dobrote."

~~ Ta

Jano, ne dopuštam da budeš ţalosna. Vidiš, oslobodili smo se Joakima, sad je sve tako

lijepo i veselo. Sad smo sretni, nam

J"

e Sada

lijep0

" le ?i

ev.°J.

ĉine se

oĉi odvratile od kraljice i protiv volje poprimi-srce. 12raţa

J" Ra

dost kojom je

tješi kraljica razdire njezino Sam

te kneginjom. Ĉekaj, Tajano, uĉinit ću te kra-

10 m°

gu-

Uĉinit ću

da

budeš

kraljevna, a onda ćeš biti 6"

Svi ti SC

mora

Ju ^

anJ

ali- Obasut ću te zla-

Hvala vašoj dobroti, svijetla kraljice! - uzdahne ona. - Sve to nije za mene ... - Nećeš da te pokćerim? A da si zaista moja kći? Što bi bilo onda? - Krvnikova kći ne moţe biti kraljiĉina! - Moţe! Ima jedan istinit dogaĊaj. Bila je mlada kraljevna, ţena kraljevića nasljednika.

Zaratili se otac i sin, a mladu kraljevnu zarobio i ĉuvao mladi vitez. Kraljevna rodi mu kćer, a

da sakrije grijeh dala je dijete nekoj djevojci, a onda, kad je kći odrasla, a kraljevna je bila već

kraljica, našla je kćer. Vidiš da je sve moguće ... Blijeda, skamenjena sluša Tajana ovu priĉu. Makar je ne primjenjuje na sebe, zebe je od nje. - Uĉinit ću te kraljevnom - reĉe Elizabeta, - Hvala, nisam dostojna, a u samostanu mi to neće trebati... - U samostanu? Ti? Oh, što buncaš? - i Elizabeta se grohotom nasmije. - Budi vesela, sve ću ti

dati, najljepše, najdragocija-nije, samo hoću da budeš vesela. Sad nam je tako lijepo, svima

nam je lijepo. Reci - da jest! - Jest - reĉe Tajana tiho, prisiljavajući se na smiješak, gu-šeći rasplakanu dušu da ne krikne. - Sad idi. Naveĉer doĊi nasmijana! Ušavši u svoju sobu, Tajana padne na leţaj i, jecajući, zagnju-ji glavu u ruke. Kraljica je htjela da je utješi, a svakom je rijeĉi otrovala sve njezine rane. Kad je uzdigla

glavu, pogleda viteza na slici i sklopi ruke. U tom joj ĉasu pade na um kraljiĉina priĉa o kraljevnoj u zatoĉenju, o njezinom ĉuvaru, što

joj je to jednom pripovijedala o sebi! Ratimir, mlad plemić, zarobio je Elizabetu. Da, to joj je

već jednom rekla. A danas? Kakva je to priĉa bila danas? Zar - ista? Ili su obje priĉe samo

sluĉajem sliĉne? Zagledala se u turobne, tamne vitezove oĉi. Obilaze je sumnja plahe i tjeskobne. Uzima

ogledalo od kovine i zagleda se u svjetlu ploĉu što odraţava svu njezinu ljepotu. - Ne! Nije to! Nisam! - vikne ona i odbaci zrcalo s uţasom. Onda gleda svoje ruke s nekom

gadljivošću kao da su uprljane zloĉinima. - Ne! - Ne! - viĉe ona glasno da se obrani od priĉe koja joj zamagljuje misli slutnjom,

strahovitom, odvratnom.... Sve dublje kopkala je po onom što joj je kraljica nekoć pri" ĉala o Ratimiru i opet danas - o

kraljevni. Vruću glavu naslonila je na ledene ruke, gubeći se u spajanju obih priĉa, u razmatranju

neĉega što se valjalo k njoj poput gore da je smrvi... Ušla je dvoranka i opomene je da je vrijeme za veĉeru. 50 Obukla je bijelu haljinu, uredila i uresila kosu. . Lomeći se pod novom teţinom naslućivanja, ona uĊe u blagovaonicu, svijetlu i ugrijanu, punu

dvorana, knezova, vedrih lica i nas

mija"nih usana. Cvatuća radost kraljiĉina lica spomene je

da se tona mora smiješiti. Opazila je da joj se knez Okićki pribliţava s nekim naroĉitim ĉitanjem, da je Dorja oslovljuje s

mnogo više poštovanja, da je kraljica posjeda u svojoj blizini. Sve to nakrcava joj srce krutom

boli što joj se zaustavlja u grlu. Razabrala je na sebi ispitujuće Dorjine oĉi, duboku ozbiljnost Ivanova pogleda. Osjetila je

oko sebe"crna ledena krila koja njezin mladi ţivot bespomoćno pokrivaju neprozirnom

zastrašujućom tajnom. KRVNIKOVA KĆI ILI KRALJEVNA? Svjetlost natapa kraljevski dvor. U trijemovima, u hodnicima, gusto su poredane luĉi. Na

stepenicama gore baklje. U velikoj blagovaonici sjedaju k stolu ponovno ogladnjela gospoda.

Pred njima se ljeskaju vrĉevi od zlata, skupocjeno posuĊe, noţevi s izrezbarenim dršcima.

Oko stola vesela, zarumenjena lica, zaţarene oĉi knezova, baruna i drugih plemića. Kneginje i

plemkinje u haljinama šarenih boja ĉine dojam ţivih grbova svojeg plemstva. Sprijeda i sa

strane na suknjama i strukovima nose vezene znakove štitova svojih muţeva. Vijenac lijepih

djevica srameţljivo pokazuje ljepotu raspletenih kosa što vise do struka. Kraljica je sjela, a

dugi grimizni plašt, izvezen krunama, pada joj do nogu. Ispod njega je haljina od ţute tkanine,

nalik zlatu. Na crnoj kosi ljeska se kruna. Ispod nje vise joj po ĉelu zavjeske od bisera. Iza kraljice stoji knez Okićki. Uspravan je kao svijeća. Njegova sveĉana modra odora,

protkana je srebrom. Tamna kosa okruţuje plemenito lice. Prvi dostojanstvenik Geza udari po

štitu na stijeni. Svi se uskomešali. Iz dvorane hitro ulaze knezovi i redaju se. Šaputanje

prolazi dvoranom. Na zlatnom štitu nose dvorani srebrni dijadem krunolika oblika. U sredini

sja zvijezda od blistajućeg dragulja. U ĉudu gledaju kraljiĉini gosti dragocjenosti i Kraljicu, i

ĉekaju što to znaĉi. Ona progovori u potpunoj tišini: j v ~~~. ^yi .

su °d vas primili kraljevske

darove, znak naše milosti, os mi valja obdariti nekoga tko nas je ĉitavu godinu obdarivao

svojom ĉarobnom moći sreće. Glave se okreću, traţe... "{ ~~ Stupi naprijed, Tajano! - zovne kraljica. - Srećonošo! li;*; -

Z Ivan

uzme

Tajanu za ruku, izvede je na ĉistinu pred kra-JJ"cm visoki naslonjaĉ.

4* 51Stotinu pogleda obujmi djevojku. Ljupkost njeţna tijela razotkriva bjelina haljine, izvezene

srebrom. Na suknji izvezeno je modro polje s velikom srebrnom zvijezdom, grb plemkinje

Astre. Uvojci, crni kao noć, talasaju se oko tajanstvena lica. Velike crne oĉi, mirne i svijetle, ĉine se

kao dva jezera u mraku. Sva je bijela poput ljiljana, njeţna poput pahuljice, tajnovita poput zvijezde u svemiru,

nedokuĉiva poput svjetlucanja u daljini neprozirne noći. Svi su zanijemili pred svojim

vlastitim predodţbama što oko nje stvaraju bajoslovnu pregradu, nešto daleko i nevidljivo,

nedokuĉivo nadmoćno nad svima. Svi oni vjeruju da je u toj snjeţnoj bjelini sakrivena tajna

koja ravna ljudskim sudbinama i pred njome se svi sagibaju kao pred tajnovitošću svemirskih

zvijezda. 2ene, proţete uvjerenjem o njezinoj moći, zaboravljaju opasnost od njezine ljepote. Muškarci

oĉarani njezinom ljepotom, spuštaju svoje poglede po njezinu tijelu s izraţajem religijskog

oboţavanja. - Tajano! - oslovi je kraljica toplo, nasmiješeno. - Ti si nad nama prosula moć svoje sreće.

Evo, dajem ti dar kakvim se darivaju kraljevne. Ti si kraljevna odabrana od sreće i kraljevna

po - svome rodu ... Bijeli oblak ovije se oko nje. Ponovno probuĊena slutnja boli je, peĉe, lomi... Knezovi i kneginje šute, ne usuĊujući se ni pogledom pitati za razjašnjenje. Knez Ivan obori

naĉas oĉi i opet pogleda djevojku. Kraljica naglašava: - Darivam te ovim nakitom i dajem pravedno ti pripadajući naslov kraljevne. Nitko se ne miĉe u dvorani... Kraljiĉina je obitelj poraţena. Orhidino lice je rumeno kao i njena haljina. Mladi kralj zine

široko, donja mu se usna ispupĉi. Elizabeta polaţe dijadem na Tajaninu glavu i poljubi je u ĉelo, a djevojci se ĉini da ju je

dodirnuo mrtvac iz kapelice svetog Stjepana. VjeĊe joj pokrivaju oĉi i sama je kao mrtva,

pokopana... - Sad moraš biti sretna, Tajano! Sad moraš priznati da ti je dobro. Tvoj pustinjak saznat će

kako sam ti dobra. Zar ne da sam ti dobra? - Odviše! Previše, svijetla kraljice - odvrati tiho Tajana, gledajući u zemlju. Elizabeta je vodi po dvorani. Kneginje se pribliţavaju, smiješe, ulaguju, zapanjuju. Pred

kneginjom Semere kraljica se zaustavi i poluglasno reĉe: - Našla sam u pismima pokojnog kralja dokaz da je Tajana njegova kći iz doba kad je boravio

dugo na Griĉu! Svi su kraljevi ostavili tamo dosta takvih kraljevna i kraljevića - ali nikad sre-

donosu. Zato sam je prigrlila... 52 Za malo vremena prolazilo je od usta do usta razjašnjenje o kraljevskoj kćeri.

Opet se razilaze gosti dvoranama od kamenih stijena, urese-. blistavim štitovima, maĉevima i

slikama o bojevima i megdanima, i okupljaju se u skupine. Okruţena knegmjama, kraljica Elizabeta ĉavrlja. Sva zaţarena misli na viteza koji će ju nakon

sveĉanosti grliti... Knez Okićki pogledava Tajanu što se pred pogledima mladih Jcnezova povukla kaminu.

Samo iz1 daleka promatraju, ne usudivši se pribliţiti ljepoti u kojoj viada moć jaĉa od

njihovih mišića. Dok jcnez promatra Tajanu, Dorja mu se primakne. _ Od nekog doba njezina briga i njeţnost prema Tajani upravo je nametljiva. Zar se moţda

probudila ljubav majke? _ U toj ţeni nema mjesta ni za kakvu ljubav! Prema svojoj djeci je hladna kao da ih i nije

rodila. Bit će sve zato da se ulaska Dragoši i srećonoši. Svaka Elizabetina ljubaznost traţi

naplatu. Sebiĉnost - to je najveća ljubav ove ţene! - Moţda to sluti i Tajana. Prima kraljiĉinu njeţnost kao da je njome ranjava. Prolazi

dvoranom, okruţena svim raskošima kao sjena boli. Sve mi se ĉini da se guši u muci... - Ne reci to, nadam se da se varaš, Dorjo. - Varam? Gledaj je. Propada. Iz dana u dan gine. Sva se pre- * tvorila u pahuljicu snijega,

otpuhnut će je prvi vihor. Propada, Ivane, što bi rekao njezin otac kad bi je vidio ovakvu? - Tvoje oĉi vide više od mojih. Sad razabirem i ja. Ona uistinu trpi. Sto bi Ratimir da je vidi?! - Uzalud sam pokušavala da zaboravi na viteza Sokola. - Dorjo, treba da se sastane s njime, moţda će on ublaţiti njezinu tugu. - Gdje da se s njome sastane, a da tome ne bi ušla u trag kraljica? - Na dvoru je. Ovdje je vitez. Evo, na tebe ĉekaju mladi knezovi, a ja ću pokušati da s njome

razgovaram o sastanku. Ivan prepusti sestru mladim vitezovima, a onda se uputi k Tajani. - Veliku vam je ĉast podijelila kraljica. Sada treba da ste veseli, Tajano. Duge crne trepavice pale su po njezinim crnim oĉima kao ţa-iot>no velo po crnom baršunu.

Odvrati: Veselja ne poznajem. Neznan mi je taj osjećaj. Prošlost ostaje iza nas, budućnost je

nepregledni put pred a. Ĉeka vas radost, još ne vidite, skriva se - da vas iznena- M

°J P"Jt vodi u samostan, kneţe. I ako mi vi ne pomognete, sebi prokrĉiti put sama.

r;tp , š ima

netko tko vam ima pravo zabraniti da se ne zatvo-nte

u samostan. 53Tko je taj? " ;

; ."• "••:"*•;•• •."".""," "/5:\ •/•"/S/V" " :."••""•. ":

1 -Sam će vam reći...

- Kada? Gdje? : • : - Taj ĉas nije odviše daleko. Razmišljala je nekoliko trenutaka, a tada ga upita poluglasno, bojaţljivo: - Zašto je kraljica rekla da sam kraljevna po krvi? - To zna ona, i samo ona smije i moţe na to odgovoriti. , - Kneţe, niste dobri prema meni - spoĉitne ona. - Zaboravili ste me. More nepravde izlili ste ovim rijeĉima na me, Tajano, - Zašto me ne oslobodite neizvjesnosti od koje patim? On je koraĉao uz nju, sve do male

odaje gdje su gorjele svijeće. Pogledala ga je tako izmuĉeno da je oborio oĉi. - Kada će me jednom ovo minuti, kneţe? - Kada zaboravite onaj - zaklon viteza Sokola. - Ne spominjite njega! -- On, on je uzrok vašoj boli, nitko i ništa drugo. Tajana, vi ginete, muĉite se samo radi njega.

Samo zato vas hvata uţas od kraljiĉinih rijeĉi i njene ljubaznosti jer onaj kojeg vi ljubite -

pripada njoj. - Ne, nije tako. Zrak me ovaj guši. Volim viteza, samo -• kao oca. - Da je barem tako bila bi to sreća, ali vidite, vaše su oĉi vlaţne, ĉujte, Tajano, što bi bilo da je

vitez, uistinu, vaš otac! - Ne - nije - nije! - Po ĉemu to sudite?

- Otac me ne bi pustio ovdje, ne bi dopustio da sam uz kraljicu, ne bi nikada dopustio da

ţivim ovdje. Kneţe, u vašim je rukama moje osloboĊenje, a vi ga ipak uskraćujete... - Obavezuje me ĉast da ĉinim drugo. - Onda neka vas obveze samilost da mi pomognete poći u samostan. - Tajano! ĉujte i upamtite zauvijek ove rijeĉi: kad vitez Sokol bude pred vama skinuo svoj

zaklon, vi ga nećete ljubiti! Ove su rijeĉi još više zamršavale oko nje neprozirnost tajne u kojoj se osjeća sputana u mreţi

što je ne vidi, samo osjeća da je od gvozdenih lanaca. - Dobro, neka se razotkrije. - Prisegao je da to neće uĉiniti dok ne kucne ĉas. Svakim danom se pribliţava ĉas kad ćete

znati sve. - Ne! Ja ne ĉekam! - najednom će Tajana tako odluĉno da je knez zaĉuĊeno zakoraĉio natrag.

- Vi mi nećete pomoći u samostan, dobro. Sama ću. Neću naslova, neću nikakvih ĉasti, evo

idem kraljici, vratiti ću joj taj nakit. Sve! Neka me pusti. Neću to, neću - i uhvati obim

rukama nakit s glave da ga odbaci. 54 Knez priskoĉi, zadrţi joj ruke i poĉne je moliti prigušenim glasom: . . , . ,. . _ Tajano, u ime vaše domovine, molim vas, u ime viteza, u ime svega - molim vas: pridrţite to samo još danas, priĉekajte __ vitez Sokol hoće da

razgovara s vama. Tajano, vi znate kakvo zlo ĉinite njemu. Ostavite taj nakit - i on joj ga

silom zadrţi na glavi. - Njoj je kao da su joj na glavi smotali zmiju. - Vitez je u dvoru. Moli me da vam isporuĉim: ţelio bi danas govoriti s vama. Znate gdje se

već jednom u dvoru sastao s vama - na trijemu. PoĊite, javit ću mu da ga ĉekate... - Ne - ne - ne! - On to ţeli, ima vam nešto reći. Vi morate poći, ako ne ţelite da mu zadate teţak udarac.

Ostavite nakit - zaprepasti se on kad je opet rukom dotakla dijadem. - Vitez vas ĉeka. Iz ove

ovdje odaje izaĊite na hodnik pa na trijem da vas nitko ne primijeti. Uĉinite to, govorite s

njime, a onda radite što hoćete. Vitez ţeli da govori s vama! Zar ćete odbiti njegovu ţelju? - Dobro. Poći ću. Knez joj otvori vrata. Dok je izlazila, gledao je za njom. Buĉno veselje zaokupilo je goste i

nitko nije opazio kad je Ivan prišao k Dorji i šapnuo: - Dorjo, nastoj zabaviti kraljicu da ne opazi Tajaninu odsutnost. Oni će se sastati. Vitez ĉeka u

mojoj odaji dok mine sveĉanost i da ide kraljici. Tajana hoće da kraljici baci natrag nakit i

naslov kraljevne. Vitez je mora umiriti. Idem mu to javiti, a ti dotle budi na oprezu. Ako

kraljica pita za nju, naĊi zgodnu laţ... - Samo poţuri! Ivan neopazice izaĊe iz dvorane. . Zamotana u topli plašt, stisla se Tajana uz ledeni stup trijema. Zimska je noć svijetla. Sa

zidina Ĉuje se pjesma noćnih stra-ţara. Preplašena, dršćući od straha pred susretom s vitezom, zaklanja se mjeseĉevu svjetlu. Guši je

u grudima kad upire oĉi dolje pod trijem odakle bi imao doći vitez, kao što je došao one

veĉeri kad ga je ^ĉekala za kraljicu. Osjeća kao da ĉini neko zlo, da grijesi i spoĉitava sama

sebi i knezu Okićkome što oĉekuje viteza, onoga koji je prešao prag kraljiĉinih odaja. Stidi se,

pokorava se i Koleba u nejasnosti svojeg ĉina. Snijeg zaškripi pod jakim koracima. Kao da netko hoda po njezinim grudima. Na bijeloj

ogradi trijema uzdigla se muška pojava. Na šljemu ljeska se sokol. Tamni plašt oko njega.

Tajana bi ° vo

za

Plakala što je došla. Stoji uz stup kao bijela prikaza. On se sagne k njoj i reĉe

posve tiho: -

Dugo se nismo vidjeli, Tajano. Ne moţe da govori, sapeta je u grlu.

Dl,"

e°

se nismo

vid

Jeli

" a ti šutiš? Ja ipak uvijek mislim na malu štićenicu

55-- Ţeljeli ste da doĊem - odvrati ona Kratko.

-- Tajano, knez mi reĉe da si htjela odbaciti kraljiĉin poklon i naslov, da ţeliš od nje zatraţiti

neka te pusti u samostan. -- Jest, hoću! Stekla je srĉanosti da odluĉno izreĉe ovu rijeĉ. - Zašto to, Tajano? Kraljica te je zasipala Ijubaznošću. Ova primjedba oĉeliĉila je njezinu otpornost, probudila u njoj ponos, samosvijest i odluku da

neće dulje robovati. Sva se uspra-vila i odvratila mirno, uvjerljivo: - Da se na mene sruši ovaj stup i ovaj toranj, bio bi mi lakši nego ĉasti i nakit kojima me

natovaruju. Ne mogu nositi ovaj teret! Preteško je za mene! Bacit ĉu ga pred noge kraljici i

otići. Njezin glas, tih, mekan poput svile, trza se. Vitez gleda kroz rupe zaklona, šuti, onda se

uspravi, povuĉe svoj plašt ĉvršće k sebi i odvrati: - Dobro. Uĉini to! Smakni me! - Vas - vas - smaknuti - ja? - Tajano, kad baciš pred noge kraljici njezin nakit i ĉasti, znaĉi da si joj uskratila svoju sreću i

ona će te zatoĉiti u tamnicu. - Neka. To mi je draţe nego ovo... - Ali ja ću te obraniti, Tajano, od njezine osvete, a onda se ruši sve i moja glava pada. Na

stratištu! Njegov šapat prolazi joj kroz dušu poput bodeţa. Gleda u njegov šljem što se ljeska na

mjeseĉini. Od njegove svjetlosti ulazi u nju mrak tajanstvene zagonetke. - Jednom, kad sam te vodio od pustinjaka natrag na Griĉ, u zoru, sjećaš li se, rekao sam:

"Kakve su ti oĉi, Tajano! Blago onom koga zavoliš i jao onom koga zamrziš." Nisam se

prevario. Ti mrziš kraljicu, a od te mrţnje... - Ja - ne - mrzim... - Ne mrzi je, Tajano, molim te jer ćeš ubiti one koji su ti dragi. Mnogo njih! - Ja ne - mrzim - ja samo strepim - ja neću da vi mene spašavate od njezine osvete. Neću! -- Uĉinit ću. Znaj! Upamti to! Duša joj dršće od radosti i uţasa. Trne, hvatajući dah i pruţa ruke prema njemu: - Ne - ne ja neću baciti nakit, ni ĉasti, ništa neću, trpjet ću dalje! - Ti ne smiješ trpjeti! Prihvatio je njezine smrznute ruke i privinuo ih na svoje grudi. - Ti bi mogla biti sretna kad bi samo htjela, mogla bi, Tajano .... Govori tako tiho da ona jedva ĉuje, ali osjeća burne kucajs njegova srca na kojem

poĉivaju njezine ruke. On ih ĉvrsto drţi.

56 " •"•".": """""/l": " "••" ••"-;>:^- ..•

___ Ti bi mogla biti neizmjerno sretna, ti dobro, milo dijete. Samo kad bi htjela uzeti sreću

koja ti leţi na putu, kad bi je htjela u _ Kako? Gdje ? - pita ona s daškom nade. - Ne vidim je...

_ ja je znam... Ti si ljubljena kao što nije ljubljena nijedna djevojka na svijetu. _ ja - ja? - pita ga rijeĉju i pogledom. _ Kad bi htjela da slušaš iz mojih usana - njegovu ljubav... Zavrtjelo se u njezinoj glavi od tih rijeĉi, od nemoguće nade da on govori - o sebi... _ Tajano, ima vitez, mlad, lijep, kojem si ti jedina ĉeţnja mladog srca... Od tih rijeĉi ulazi u

nju radost i plaĉ, strah i nada... _ On te zavreĊuje, Tajano! Koliko je puta gledao tvoje lice na Griĉu gdje smo> svi mi

up*oznali, ne samo ljepotu tvojeg lica, nego i ĉistoću tvoje duše. - Na - Griĉu ?... - šapne ona. - Samo na - Griĉu? - Više ti ne mogu reći. ",-. f - Opet - tajne... opet! - Tajne o kojima visi moja glava - moj ţivot! - Ne pitam više - šapće ona, gušeći jecaj. - Ne pitam! I on poloţi ruku na njezine kose,

šapćiići:

- Tajĉice, draga Tajĉice moja - vjeruješ li meni, pouzdajeS li se u mene - svojeg viteza koji

misli na tvoje dobro i mnogo je noći probdio za tebe. Tajĉice, vjeruj mi! - Vjerujem - vjerujem - odgovori djevojka, svladana njeţnošću što izlazi iz njegovih rijeĉi, a

osjeća je u dodiru njegove ruke. - Onda ne misli ni na što drugo nego samo na to da posjeduješ jedno mlado srce koje će ti se

otkriti kad mu skinu zakletvu šutnje... • - Ne mogu misliti na onog kojeg ne poznajem - i ne - ljubim... - Upoznat ćeš i ljubit ćeš ga, Tajĉice! Polagano izvlaĉi ona svoje ruke iz njegovih. Njezine nade pretvorile su se u razoĉaranje. - Oduzimaš mi svoje male ruĉice, Tajĉice! Razumij me: kad bih smio pred tobom otkriti sve, i

sebe, - ja bih to uĉinio. Taj-cice, mene veţe ĉast i ţivot mojih drugova, sreća naše domovine,

fioces li da izgubimo glave? - Ne! Slušat ću vas! - I nećeš trpjeti? - Zapovijedat ću srcu da miruje. - Mila, mila Tajĉice! Šutjela je, skupljajući snagu. * Cice

Budi d°bra S kralJicom" ne daJ <*" *^azi t^oje misli. Taj- • ,

57l - Obećajem vam sve! Sve! Obećajem! - I mislit ćeš da ima netko tko svakog dana govori o tebi i ĉezne za tobom, ali ne moţe da doĊe i

klekne pred tobom. Na ovo ona ne odgovori nego spusti glavu. - Bio bih najsretniji na svijetu kad bi ti mislila o tome, Taj- ĉice ... Mnogo. - Mislit ću... - Draga, mila moja! - Mjesec zaviri ispod svoda trijema. Svoj ĉisti zimski sjaj prospe po srebrnim zvijezdama njezina

plašta. Na crnoj kosi iskri se krunoliki nakit. - Kako si bajoslovna, kao prava ĉarobna sreća! Kako si divna, Taj ĉiĉe moja! Kao u snu upija njegov šapat - njegov ushit, ĉini joj se da je njegove rijeĉi miluju. - Ne uĉini ništa o ĉemu me ne bi pitala - promijeni vitez svoj glas. - Ako te što tišti - povjeri to

knezu Okićkome. Povjeri mu sve, on je vjeran drug i sve će mi isporuĉiti. I ne zaboravi - ako ne

mogu doći da s tobom razgovaram, moje su misli uvijek uz tebe! Neizmjerna sreća ugrije njezinu ozeblu dušu. Zaboravila je kraljicu i onu veĉer kad je vidjela kako

vitez prelazi preko njezina praga... Stoji pred njim, potopljena toplinom i srećom njegovih i rijeĉi. - Slušam samo vas! - Sad idi, budi vesela i ne zaboravi: svaki tvoj krivi ĉin skida mi glavu na stratištu. - On, ne recite to - slušat ću - slušati! Mislit ću samo na vas! On htjede da joj stisne ruku na oproštaj, kad se ona naglo trgne. Iza njegovih ramena zasvjetluca kraljiĉin dijadem. Njegov mu šljem spreĉava da ĉuje sušanj kraljiĉinih koraka - ali opazi djevojĉin pogled i obazre

se. Na mjeseĉini razabire kraljiĉinu zapanjenu sumnjiĉavost, srdţbu i prijetnju. Ipak se sa-gne vrlo

duboko. Njezine se usne zlobno rastvore: - Ah, vitez Sokol ima nešto oĉito vaţno isporuĉiti kraljici kad govori sa srećonošom. Pred kime se

to skrivate, viteţe? Sad nema zapreke da mi sami priopćite svoju poruku. - Sasvim je tako, svijetla kraljice. Ovaj put sam glasnik sre- donose! - Dopuštam vam da tu ĉasnu sluţbu izvršite u dvoru pred! svima ako vam je s voljom. l

- Hvala, svijetla kraljice. Ono što sam joj imao reći, nije za tuĊa uha. Ono što imam da govorim sa

svojom štićenicom oS smije ĉuti nitko, osim svijetle kraljice. 58 _ No, da ĉujem što se to šapće na mjeseĉevu svjetlu - zajedljivo će" Elizabeta, pristupivši k Tajani.

Zaviri joj u lice, blijedo, ali mirno. - Svijetla kraljice, vašoj i mojoj štićenici, koju je vaša dobrota zasipala ljubavlju i ĉastima,

pokucala je na vrata ljubav... ._ Ljubav? Kakva ljubav? _ Velika i duboka, a onaj koji je prosiplje pred njezine noge, najodaniji mi je drug. Smatrao sam

duţnošću da ispitam Tajanu, bi li pošla za nj. - Ona se ne moţe više udati! - Ne moţe - više udati? - zaĉudi se vitez. - Ne razumijem ovo, uzvišena kraljice. Dok je on govorio, Tajana se povukla k stupu da sakrije svoje drhtanje. Gledala je strašno,

odvratno mrtvaĉevo lice u kapelici Svetog Stjepana. Kao da se pomolio mrtvac s ĉijom je rukom

svezan njezin mladi ţivot u beskonaĉnu vezu. Vitez nastavlja zapoĉeti govor: - Rijeĉi svijetle kraljice znaĉile bi da je Tajana već jednom bila vjenĉana? A o tome ništa ne znam! Ljutina obuze kraljicu prema samoj sebi. Ne moţe se sjetili Što bi rekla, ali osjeća da se odala.

Vitez poriĉe da je vjenĉana s njime, što će sada misliti. Tajana? Ili je vitezu nešto rekla o tome

vjenĉanju? Sad joj pada na um: Tajana je spomenula mrtvaca, priĉu kraljice Gertrude. Nisu li

ovdje nešto spleli protiv nje? - Uistinu, izgledamo kao da smo previše okusili mirodijskog vina - i ja i vi, dragi moj viteţe.

Znam na što ste me htjeli podsjetiti, naš ugovor sam prekinula, ali o tome se ne govori - vani na

zimi! Tajano, idi u svoju sobu i priĉekaj. O tome moram govoriti s vitezom nasamu. Ne pogledavši ni viteza ni kraljicu, poĊe Tajana mimo njih uskim hodnikom, a kraljica poĉe da se

pretvara: - Ja sam, uistinu, omamljena, okusila sam mirodijskog vina po duţnosti domaćice. Ne razumijem

što sam to rekla. No, meni ne bi bilo pravo da izgubim Tajanu, odviše je volim i srećonoša nii je

pa nije u redu da se govori pred njome o" tome - ako je istina što ste rekli. - Vi, dakle, sumnjate u moje rijeĉi? Ako i to niste izrekli u omarni, onda... . . ~~ ^

uil -

n* rijeĉi dalje - miljenice moj - treba da mi kaţeš o ĉemu si govorio s njome.

~~ Kraljice, moja je duţnost da se pobrinem za svoju štićenica. Valja je udati. - Za koga, dragi moj? T . ~7 *

mani znanca koji je usplamtio dubokom ljubavi prema Tajani još na Griću.

U tvojoj je pratnji? U Gertrudinu dvorcu? U(ja,~~ ^a" najmilija moja, zato sam govorio s njome da

bi se 59A ona - što veli? - Nije rekla ništa jer je upravo stigla moja kraljica. Ako poĊe za njega, nikad kraljica neće

izgubiti srećonoše... Dobro, miljenice moj - razgovarat ćemo o tome ĉim se gosti raziĊu na konaĉište. Nego, kako

si dospio baš ovamo, na trijem i naišao na Tajanu? Ĉekao sam u kneţevskoj odaji pa sam odluĉio da nešto uĉinim za nju i zatraţio kneza da zove

Tajanu. A sad se vraćam i ĉekam sretni ĉas da me zovne kraljica srca mojega - ţudno ĉekana. - Nećeš ĉekati dugo, ljubljeni! On je već prekoraĉio ogradu. - Ĉekam nestrpljivo svoj ĉas, najdraţa! - reĉe on i spusti se niz stube na snijeg. Ona se poţuri

hodnikom što je vodio u Tajaninu sobu. Iza slike viteza Ratimira pojavi se Elizabeta i priĊe k

Tajani, gledajući je oštro: - Koga ti vitez hoće da dade za muţa? Nekog svog druga. Dakle, govorio je istinu, pomisli Elizabeta. Sumnja koja ju je obuzela, zatekavši ih na

sastanku, smirivala se, ali nikako umirila. - Jesi li ĉula kad je vitez rekao: "Ne znam da bi se Tajana bila već vjenĉala"? Zarekla sam se -

on neće da zna o vjenĉanju s tobom. DoĊi sa mnom, uĉinit ću te slobodnom od njega. To će

biti najbolje! DoĊi! Prispjevši u svoje odaje, Elizabeta uzme, iz jedne srebrom okovane škrinje, pergament i

pokaţe ga Tajani. Bio je to vjenĉani ugovor izmeĊu plemkinje Tajane Astre i viteza Sokola.

- Eto, pred tobom ga predajem plamenu - i baci papir u oganj. - Sad moţeš poći za vitezova

odabranika, ako ti se sviĊa. Uzvišena kraljice nisam još mislila na udaju. Ako nećeš to bolje po tebe i mene. Još si odviše mlada, pravo ĉiniš, ne prenagli se. Slobodna

si od veze s vitezom zauvijek ... & - Još nisam posve slobodna. Ima još jedan vjenĉani

ugovor. Još jedan? Stavili ste ga onamo, u onaj pretinac • i pokaţe na ĉu-dan, visok, tornju sliĉan, izrezbareni

ormar. Elizabetine oĉi odaju sumnjiĉavost. - Tko ti je to rekao? Svijetla kraljica stavila ga je pred biskupom Florom i preda mnom onamo. - Ah, da, to je prijepis da i ja imam jedan radi Joakima. Taj sam razderala kad je umro kralj pa

sam zadrţala samo ovaj, pravi, ono je bio prijepis. Šutnjom odgovori Tajana na njezino razjašnjenje. Shvatila je da se u tom pretincu nalazi onaj

pravi vjenĉani okov koji je 60 veţe s mrtvacem zauvijek. Kraljica će ga drţati spremljenim da joj sprijeĉi svaku udaju. To je

već prije sumnjala, a sad je ĉula potvrdu. - No, eto, udovica si! - reĉe kraljica sa smiješkom. - Vidiš, kako te volim! Hoću da budeš

slobodna. Ovo ti je danas drugi dar kojim sam te obdarila. Sad si, eto, kraljevna, slobodna, sretna! Ona je ogrli. Djevojci se ĉinilo kao da je grle ledene ruke mrtvaca s kojim se vjenĉala.

Gadljivost je uĉini nijemom i ukoĉenom. - Sad hajdemo gostima - odveć smo dugo zaostale. Danas me još ĉekaju lijepi ĉasovi - vrlo

sretni - mene i njega! - reĉe ona instinktom ţene koja ovu drugu smatra takmacem, pa joj

ovako ţeli nadraţiti srce. Kraljevske dvorane pruţaju sliku potpuno vesele bezbriţnos-ti. Mladeţ je splela lanac oko

ljepotica raspletenih kosa. Slave njihovu ljepotu, šapću im rijeĉi ljubavi i s njima zajedno

slušaju pjesme trubadura. Uzdišu i dobacuju ţarke poglede. U grupama okupljene su udate ţene. Natkriljuju se priĉama o svojim obiteljskim dogaĊajima.

Katkad se oglednu za svojim muţevima. Kad trubaduri poĉinju pjevati, slušaju ih istim ushi-

tom kao i mlade djevojke. Starija gospoda porazdijeljena su oko stolova, zbijaju dosjetke i trate vrijeme jelom i pićem.

Neki stoje u uglovima i udubinama dvorana i raspravljaju dostojanstveno. Kralj Ladislav nije se micao od svojeg vrĉa. Ivan Okićki i knez Semere zavukli se na stepenice što vode gore k prozoru. Sami su. Dok

govore, paze dolje na buĉne goste da im se tko ne bi pribliţio. Knez Semere klimne glavom,

slušajući Ivanove rijeĉi, izgovorene tiho i oprezno: - Vitez Sokol će kraljici savjetovati da vas, kneţe, postavi za ĉuvara kraljevskog dvora i

podijeli vam vlast da upravljate svim poslovima u vašoj zemlji. Elizabeta će, naravno, pristati.

Vama bi tako bilo lako doĉekati vojvodu Belu i postaviti ga na prijestolje. Ĉim Bela stigne,

pošaljite mi glasnika u Poţegu. Kad nu on dojavi da je Bela preuzeo vlast, ja ću sa ĉetama

kraljicu i Ladislava opkoliti u poţeškom gradu i drţati ih u zatoĉenju sa svim udobnostima

koje pripadaju njihovu poloţaju. Ali pazit ću 1 if

UVat* ^ kako treba i javiti im po glasniku što

će se zbivati Oko kraljice i oko nas u Poţegi. ~~ Vaša sestra će svakako poći s našom porukom k Beli u - Obećala mi je, a svoju rijeĉ će odrţati. ^ "77

rfdat ću kneginjici pismo kojim vojvodi javljam najra-ne

niJ|U viJ

cst> Neka se odmah

vjenĉa i sve će biti dobro ako oa c Poludi od sreće kad proĉita moju ţelju!

61Nadam se da će ona sprijeĉiti takvu nesreću - nasmije se Ivan. - Samo budite oprezni da kraljica ne sazna kamo putuje Dorja. - Zato putujte s nama u Poţegu. Odanle će, toboţe, u Okić--grad da uredi svoje poslove, a

zapravo kreće ravno u Ĉešku.

- Lukavo je to. Nadam se najboljemu. Ako bi se pred kraljevskim dvorom pojavio Joakim sa svojim pristašama i Kumanima, a vi ih

nemilosrdno ofurite uljem i saţgite bojnim vatrama. - Svi će knezovi u pomoć. Ne bojim se Joakima. A što će biti s malim Andrijom? - Kneţe, s njime ne raĉunajte. Od one otmice pobolijeva i neće ostati ţiv - vele lijeĉnici. - To više Beli ne preostaje drugo nego da zasjedne na prijestolje - ozbiljno će knez Semere. -

Ali odmah! - On će spasiti kraljevstvo od Ladislava. - I sprijeĉiti da nam na šiju ne sjedne Andrija Mleĉanin. Neka blagoslov prati našu osnovu,

kneţe - veli Semere. - Kad namjeravate krenuti u Poţegu? - Za dvije sedmice," nenadano, da nitko ne moţe to dojaviti Joakimu i njegovim pristalicama. - Još uvijek se nije nigdje pojavio; a mislim da do proljeća ne kani ništa. Zima nije podesna za

bojeve. - Baš zato je potrebno da s kraljicom i kraljem otputujemo još za zimskih dana, a onda neka

nam pomogne sreća i naša pamet. Sišli su stepenicama. U dvorani, u kojoj su svirali igraĉi, stoji Dorja okruţena ĉitavom

skupinom mladih knezova. Pošli su i zavezli se u razgovor s njezinim udvaraĉima. U tom ĉasu ušla je kraljica s Tajanom. Svi se pogledi skrenuli prema njima. Kraljica se veselo

smiješila. Tajanino lice pokazuje još tragove pretrpljenih uzbuĊenja. Knez Semere s Ivanom

idu u susret kraljici i kad je ona sjela u naslonjaĉ stali 3U pokraj nje. - Vidim, sve je veselo - primijeti ona. - To me veoma raduje. - Nitko nema brige otkako je svijetla kraljica sama preuzela vlast - reĉe Semere uz namješteni

smiješak. Svi su sretni i zadovoljni. - Ponajviše ja - odvrati ona. - Vidim - moja sestra dolazi k meni. Orhida je polagano prilazila kraljici i poklonila se. Knezovi su odstupili nekoliko koraka

natrag. - Kraljice, zapoĉne Orhida, prikrivajući svoju mrţnju - pro-Šla je opet godina. Kaniš li me

poĉastiti naslovom stare dvorske djevice? - Nisi odabrala najzgodniji ĉas za takve razgovore. 62 _ Uvijek si zaposlena kraljevskim poslovima. Moram, dakle, uhvatiti tren koji mi se pruţa. __ Kojega si od knezova ili vitezova odabrala? - zapita je kraljica zajedljivo se smiješeći. __ Viteza Sokola, mojeg vjerenika, okovala je druga silom uza se! . . Orhidine su oĉi zaigrale gnjevom, a kraljiĉine se podrugivale. _ Viteza takve snage, slave i ljepote ne moţe nijedna pri-Jcovati uza se silom. On moţe birati! Sva ljubomora uskipi u Orhidinu srcu, pa od navale jada pro-blijedi. Kraljica je to opazila te

osjeti ţelju da sestru još više ubode: _ Veoma mi je ţao da nije odabrao tebe. Ne mogu ga na to prisiliti kad svom strašću mladog

srca ljubi - drugu. - Obmanjuje je, laţe joj - samo da uţiva njezina dobra i vlast. - Zlo si nišamla! Vitez je odbio svaku ĉast, sve kraljevske udobnosti, odbio je sve da ne mora

ţivjeti na dvoru gdje bi mu dosaĊivale djevice svojim ljubavima. On ljubi samo jednu ţenu, a

sve blago je otklonio. - Ispaštat ćeš ti ovoga viteza! - Drska djevojko, prijetiš svojoj kraljici. Idi, jer ću te pred svima otjerati. - Hoću da mi dadeš za muţa Oldamura. - A ja ti velim: Nakon takve drskosti nemam s tobom više što da govorim. Nosi mi se ispred

oĉiju! Kraljica je povisila glas i, prijeteći, ustala. Ivan Okićki stane ispred Orhide i kraljice. - Kneţe, - reĉe Elizabeta - Oldamuru neću oprostiti tamnicu ni .da se pokori, niti ću ga Orhidi

dati za muţa! Kraljica se obazre prema knezu Semereu i opet sjedne u naslonjaĉ.

Ivan Okićki poĊe za Orhidom, povede je u drugu sobu i pogleda je oštro: -- Kneginjice, opominjem vas, suzdrţite se i poslušajte me: Jo-akimov poslanik kojeg sam

uhvatio u Bakonjskoj šumi, priznao je da ste vi omogućili Joakimu bijeg s dvora. Vi ste mu

priopćili da se nešto sprema. Joakimov je glasnik dolazio u dvor s porukama varna da mu

neću otvoriti vrata. Ako toga glasnika predvedem kraljici, znate li što vas ĉeka? U trenutku bude joj sve jasno. Taj omraţeni knez ima u svojoj ruci i njezinu sudbinu. fcu IT~",^

ladaJ

te se

mirno i doliĉno prema kraljici, napustite sva" jem

da biste

mogli

JOŠ

ikada

dobiti

vezu

s Joakimom. Osta-Pu v-

renia vama vitez i šutjet ću. Ne

lutajte, kneginjice, tamnim one v^

a • ^

sada mi

reci

te tko vam je odao što se je spremalo veĉeri Joakimu.

63ĉula sam knezove da Šapću i to sam mu rekla. -- Poĉinili ste strahoviti ĉin. Svejedno, ja ću šutjeti, to više što Ste mi sve iskreno priznali.

Viteza Sokola nećete nikada dobiti! -- Zato što ga ona drţi za sebe. - Ostavite to, kneginjice, zaboravite viteza i ogledajte se za vjerenikom. Bit će vam na

korist ako upamtite moj savjet. Po-Ċite sada u dvoranu. Obrisala je oĉi, uzdigla glavu i vratila se meĊu goste koji su se podali veselju. Tada ulazi

dvoranin i najavi kraljici: - Knezovi Batori i Janoši. Svi se zaĉuĊeno okrenu k vratima odakle su dolazili kasni uĉesnici sveĉanosti. Odijela im

zguţvana, poderana, maĉevi vise niz pojas bez korica. Svi su od ĉuda umukli. - Vama se desilo nešto neugodno? - oslovi ih Elizabeta. -- Svijetla kraljice - nastavlja Batori - polazeći na sveĉanost u kraljevski dvor, na rubu

nedaleke šume, na raskršću, iznenada nas napadnu razbojnici. Mi smo se branili, ali oni

poput la-•vova razbiju našu pratnju i doĉepaju se nas dvojice. Dok su nas razbojnici

drţali, njihov voĊa istrgne sve zlato i dragulje s nas, otme nam bogate, s draguljima

optoĉene korice, a maĉeve nam ostavi i reĉe: "Vitez ne otima maĉeve onima koji se tako

hrabro bore!" Dok ovo priĉaju, knez Ivan, stojeći iza kraljice, potraţi okom Dorju. Nije se maknula i

vješto zatomi uzbuĊenost što ju je obuzela, slušajući o Tominu nedjelu. - Sve vitezove otimaĉe valja pohvatati - reĉe ljutito kraljica, a Dorja se priĉini kao da i ne

ĉuje. - Taj je svojim momcima govorio hrvatski - naglasi Batori. - Mislim da je to onaj što je

došao ovamo s Griĉa. - Crni Tomo? - zaĉudi se kraljica. - Nemoguće, kneţe! On naru je donio kraljevića. - Pa ipak je on! Već dvije sedmice strahuju pred njim svi bogati putnici ĉitava kraja. Zato

smo se dobro naoruţali, ali ipak nas je nadvladao. Bije kao sotona, bjesomuĉno viĉe i

razmahuje kao da mu pamet nije na pravom mjestu. Molimo, svijetla kraljice, njegovu

glavu za nedjelo što ga je poĉinio nad nama. - Kneţe - obrati se kraljica Ivanu - što kaţete vi? - Dobro djelo što ga je uĉinio oblatio je Crni Tomo novini opaĉinama. -- Predajem njegovu glavu u vaše ruke - reĉe kraljica. - Izvršit će se zapovijed svijetla kraljice! Tomina se glava u tren stropoštala ovdje pred svima i Dorj* je u mislima vidi pred

kraljiĉinim nogama. Društvo ţamori, raspravlja o tome, onda polako prelazi u veselje i

zamalo se oko oba opljaĉkana viteza razvile vesele doskoĉice. Tiho, neĉujno, privukla se Tajana kneginjici Dorji i pogleda je dugim pogledom. .| 64 _ Znam što mi hoćeš kazati - reĉe Dorja, naĉas prekinuvši razgovor s tiĊvaraĉima. - To je

ono što mi je Tomo rekao na odlasku u šumi: "Nećete me vidjeti, ali ĉut ćete o meni!" _ Sad ne robi radi sebe, nego u oĉaju. Niste mu smjeli reći da se udajetc za vojvodu. - Da tajim kad me1 pita? Nikako!. Valjda ne misli da bi se smio neĉemu nadati? :

- Zna on to, ali srce, kad ljubi, nada se i nemogućem... Kasno u noć razilazili se gosti na poĉinak u stari Belin dvor. Knez Ivan uĊe s Dorjom u

svoju sobu. U velikom naslonjaĉu sjedi vitez Sokol u plastu, potpuno spreman na odlazak.

Ustao je, nijemo se poklonio Dorji. Ivan se zaĉudi: - Zar ste još tu? Gosti su otišli. DoĊite! Ĉeka vas kraljica. Izišli su na hodnik. Dorja je ĉula kako su ostali pred vratima i šaptali, prolazeći trijemom.

Brzo se Ivan vrati, a Dorja ga doĉeka, ne pitajući ništa 6 Sokolu, nego spomene: - Tajana kaţe da će se smiješiti jer je obećala... - Danas je bila sretna veĉer. Sve je spremno. Za dvije sedmice putujemo. - što prije, to bolje! - Tomo te tjera odavle? - PogaĊaš, što je to uĉinio? - Silom hoće pod vješala. Ja mu nisam kriv. Uhvate li ga, moram izvršiti sud koji je

dosudio on sam sebi. - Kad bi ga samo zatvorio u tamnicu, Ivane, moţda bi to koristilo da se opameti. - Tko tebe jednom ugleda, taj se ne moţe opametiti. Sad robi za inat. Moţda kraljica

promijeni svoju osudu. Ali mi imamo vaţnih dogovora. Braća su još dugo razgovarala o svojem putu, a onda je brat poljubi srdaĉno i ostavi samu. Ona se baci odjevena na postelju i podupre rukama svoju lijepu lavu. Misli joj ne puštaju

sna na oĉi. Sve budnije biva u njezinoj duši. Ne muĉi je sva opasnost kojoj ide u susret,

ali Tomi-na^ sudbina uznemiruje joj sklad što ga je našla u sebi da bi izvršila Ivanovu

osnovu. "Ne, ne bih htjela doţivjeti da ga smaknu"! * * * Sve je u dvoru na nogama. Sluge hitro trĉe, nose dolje u kra- jevska kola škrinje, pokrivaĉe od krzna, koţuhe i sveţnjeve. Sva J° kraljevska obitelj spremljena i spremna za polazak. Orhida i aislav zaprepašteni od nenadana putovanja, u bijesu ĉekaju ^aijicu. Knez Ivan ulazi, pokloni se i daje im savjete za put. 1""" Kneţe, zbog ĉega idemo tako

nenadano s dvora? " se Orhida da upite kneza.

- oslo- 65 i; "*"••-Tako je odredila svijetla kraljica. f - A kamo to idemo, kneţe? i1 - Svijetla kraljica nije mi saopćila kamo krećemo. Upravo

< idem da je pitam. i I on izaĊe iz dvorane. ! - Hoće li njezin vitez s nama? - podrugljivo pita Orhida • Ladislava. ! - Ovdje ga neće ostaviti. Za to dajem glavu. - Tiho! Kraljica ide. Ušla je u pratnji Ivana. Iza njih ulaze Semere, peharnik Geza, jsvi dostojanstvenici dvora i

ostali dvorani. Poredali se uokrug " i oĉekuju zapovijedi. - Dakle: vama prepuštam svu dvorsku vlast - reĉe kraljica i knezu Semereu. - Ima vam se

pokoravati ĉitav dvor, a svi poslovi ostaju na vama kako smo to juĉer odluĉili. Neka svatko

upamti | da je knez ovdje, umjesto mene - najavi kraljica ĉitavom dvoru, i pritom pogleda

kneza Okićkoga. - Bude li vaţnih poslova, slat ćete mi glasnika onamo kamo ću ^Odrediti. A

sada, kneţe, neka doĊu Tajana i kneginjica. Krećemo ! odmah. | Ivan Okićki pošao je trijemom da potraţi Dorju. Oblaĉila je Iplašt od toplog lisiĉjeg

krzna, dugog do poda. Na glavi joj krzne-jna kapa naušanka. Odmah su pošli zajedno k Tajani

Pred vratima ^ajanine sobe, zaustavi ih Tajanin glas: ". - ... Ostavljam te, viteţe moj! - S kime to govori - zapita Ivan tiho. I Dorja je zaĉuĊeno ^slušala Tajanine rijeĉi:

- .. .u tvojim dobrim oĉima ja sam ĉitala da si mi dobar, a znala sam to i kad si me tješio, kad

si me milovao i tetošio. Tebe jedinog ostavljam, viteţe, ti jedini znaš svu nesreću bijedne

nevjeste mrtvaca. Ti jedini moj vjerni prijatelju. Tvoja vrata vodila su me tamo na trijem gdje

sam našla najveću svoju bol. Ne zaboravi, nesretnicu, bjedniju od svih stvorova na svijetu.

Zbogom, viteţe, zauvijek! f Iz sobe se ĉuo tihi plaĉ. \ Ivan ponuka Dorju da otvori. U trenutku oni su stajali u sobi. Pred slikom viteza s

turobnim tamnim oĉima stoji Tajana. Licem joj teku suze. Ispod zastora na vratima stoje brat i

sestra i gledaju ĉudni oproštaj ţivog bića s mrtvom slikom. Kad ih Tajana spazi, postiĊeno se

povuĉe od slike pa kriomice obriše suze. , - Oprostite što sam prešao prag vaše odaje - ispriĉa se knez ipoklonivši se Tajani - kraljica mi je naredila da vas potraţim. - Spremna sam! - reĉe tiho, i brzo uzme svoju krznenu kapu, sveţe je ispod brade, zatim dugi

topli ogrtaĉ što je potpuno omotao njeţno tijelo. Pogled joj je potraţio turobne oĉi na -slici

viteza, a onda se opet okrene. Usne joj dršću, suzdrţava provalu plaĉa. Ipak, laganim

koracima pohiti prema vratima, ne obazrevSi ss više. Dorja pogleda brata: . , 66 - Sto je govorila toj slici o nevjesti mrtvaca? Već drugi put to ĉujem od nje. __ Ne razumijem, a nešto znaĉi... - Uvijek sam je nalazila kako bulji u ovog viteza. U bolesti pruţala je ruke prema njemu.

Jednom mi je rekla da joj se ĉini kao da je ţiv, da joj govori tiho i toplo. Sto je tebi,

Ivane? Ti si posve smućen. - Nemamo više vremena, Dorjo. Idemo! - Samo te jedno molim, Ivane. Danas su se vratili s potjere za Tomom... Jesu li ga doveli? - Nisu. I draţe mi je. Ne moram ga zatvoriti u tamnicu ja kojem je otmicom kraljevića

pruţio tako veliku pomoć. - Dakle, neće ga smaknuti, nego zatvoriti? - Kraljica je pristala na to. - S duše mi pada teški teret. A sada poĊimo, brate. Tko zna kamo nas vodi put? - Ili u pobjedu nad ovom kraljevskom nemani, ili u smrt! VITEZ TOMO CRNI

Snjeţnom odorom pokriveni su poţeški dolovi. Nebeskom da-

po bijeloj

ravni

kao

inju P°put 2latne praš{ne titra sun£ani sjaj. Uscestom škripe kola, nadsvoĊena debelom obojenom

koţom Šest konja vuĉe teret. Sprijeda i straga po ĉetiri konjanika. vorku n, ^ ? ^T *, 8-rmlja iskoĉili jahaĉi * u J"urišu °Pkole po-vorku na cesti. Napadaĉ! ispruţili

crna koplja u snjeţnoj šumi povik nap^ĉa." j! ^ ^ da "^ neka Se brani! ~ ĉuJe se ni uS? ZaSt°r na koHma spriJeda se rastvor*- Ĉuje se

preplaše-~- Razbojniĉki napad u po bijela dana! kuštravom PIavom iv^of0 ĊaV°Ia> P°znaJem ovu Pijanu obrazinu. To je gospodin

s* Matijasa. Poznaje li me Matijas nije se bratimio s Crnim Tomom Lobor-> fratra, Olivero, dok je Matijas navukao da

pnknje strah što mu dršće na licu. i; "*"••-Tako je odredila svijetla kraljica. f - A kamo to idemo, kneţe? i1 - Svijetla kraljica nije mi saopćila kamo krećemo. Upravo

< idem da je pitam. i I on izaĊe iz dvorane. ! - Hoće li njezin vitez s nama? - podrugljivo pita Orhida • Ladislava.

! - Ovdje ga neće ostaviti. Za to dajem glavu. - Tiho! Kraljica ide. Ušla je u pratnji Ivana. Iza njih ulaze Semere, peharnik Geza, jsvi dostojanstvenici dvora i

ostali dvorani. Poredali se uokrug " i oĉekuju zapovijedi. ly> - Dakle: vama prepuštam svu dvorsku vlast - reĉe kraljica i knezu Semereu. - Ima vam se

pokoravati ĉitav dvor, svi poslovi. ; pstaju na vama kako smo to juĉer odluĉili. Neka svatko

upamti | da je knez ovdje, umjesto mene - najavi kraljica ĉitavom dvoru. l- Bude li vaţnih

poslova, slat ćete mi glasnika onamo kamo ću ^Odrediti. A sada, kneţe, neka doĊu Tajana i

kneginjica. Krećemo ! odmah. | Ivan Okićki pošao je trijemom da potraţi Dorju. Oblaĉila je Iplašt od toplog lisiĉjeg

krzna, dugog do poda. Na glavi joj krzne-jna kapa naušanka. Odmah su pošli zajedno k Tajani

Pred vratima ^ajanine sobe, zaustavi ih Tajanin glas: ". - ... Ostavljam te, viteţe moj! - S kime to govori - zapita Ivan tiho. I Dorja je zaĉuĊeno ^slušala Tajanine rijeĉi: - .. .u tvojim dobrim oĉima ja sam ĉitala da si mi dobar, a znala sam to i kad si me tješio, kad

si me milovao i tetošio. Tebe jedinog ostavljam, viteţe, ti jedini znaš svu nesreću bijedne

nevjeste mrtvaca. Ti jedini moj vjerni prijatelju. Tvoja vrata vodila su me tamo na trijem gdje

sam našla najveću svoju bol. Ne zaboravi, nesretnicu, bjedniju od svih stvorova na svijetu.

Zbogom, viteţe, zauvijek! f Iz sobe se ĉuo tihi plaĉ. \ Ivan ponuka Dorju da otvori. U trenutku oni su stajali u sobi. Pred slikom viteza s

turobnim tamnim oĉima stoji Tajana. Licem joj teku suze. Ispod zastora na vratima stoje brat i

sestra i gledaju ĉudni oproštaj ţivog bića s mrtvom slikom. Kad ih Tajana spazi, postiĊeno se

povuĉe od slike pa kriomice obriše suze. , - Oprostite što sam prešao prag vaše odaje - ispriĉa se knez ipoklonivši se Tajani - kraljica mi je naredila da vas potraţim. - Spremna sam! - reĉe tiho, i brzo uzme svoju krznenu kapu, sveţe je ispod brade, zatim dugi

topli ogrtaĉ što je potpuno omotao njeţno tijelo. Pogled joj je potraţio turobne oĉi na -slici

viteza, a onda se opet okrene. Usne joj dršću, suzdrţava provalu plaĉa. Ipak, laganim

koracima pohiti prema vratima, ne obazrevSi ss više. Dorja pogleda brata: . , 66 - Sto je govorila toj slici o nevjesti mrtvaca? Već drugi put to ĉujem od nje. __ Ne razumijem, a nešto znaĉi... - Uvijek sam je nalazila kako bulji u ovog viteza. U bolesti pruţala je ruke prema njemu.

Jednom mi je rekla da joj se ĉini kao da je ţiv, da joj govori tiho i toplo. Sto je tebi,

Ivane? Ti si posve smućen. - Nemamo više vremena, Dorjo. Idemo! - Samo te jedno molim, Ivane. Danas su se vratili s potjere za Tomom... Jesu li ga doveli? - Nisu. I draţe mi je. Ne moram ga zatvoriti u tamnicu ja kojem je otmicom kraljevića

pruţio tako veliku pomoć. - Dakle, neće ga smaknuti, nego zatvoriti? - Kraljica je pristala na to. - S duše mi pada teški teret. A sada poĊimo, brate. Tko zna kamo nas vodi put? - Ili u pobjedu nad ovom kraljevskom nemani, ili u smrt! VITEZ TOMO CRNI

Snjeţnom odorom pokriveni su poţeški dolovi. Nebeskom da-

po bijeloj

ravni

kao

inju P°put 2latne praš{ne titra sun£ani sjaj. Uscestom škripe kola, nadsvoĊena debelom obojenom

koţom Šest konja vuĉe teret. Sprijeda i straga po ĉetiri konjanika. vorku n, ^ ? ^T *, 8-rmlja iskoĉili jahaĉi * u J"urišu °Pkole po-vorku na cesti. Napadaĉ! ispruţili

crna koplja u snjeţnoj šumi povik nap^ĉa." j! ^ ^ da "^ neka Se brani! ~ ĉuJe se ni uS? ZaSt°r na koHma spriJeda se rastvor*- Ĉuje se

preplaše-~- Razbojniĉki napad u po bijela dana!

kuštravom PIavom iv^of0 ĊaV°Ia> P°znaJem ovu Pijanu obrazinu. To je gospodin

s* Matijasa. Poznaje li me Matijas nije se bratimio s Crnim Tomom Lobor-> fratra, Olivero, dok je Matijas navukao da

pnknje strah što mu dršće na licu. 67

Ĉekaj, Tomo. Sreći sam bacio soli na rep. Imam da ti kaţem nešto vaţno. Spavao sam.

Odmah ću se zaogrnuti i s tobom pojahati do krĉme, a vi ostali idite na Bijelu stijenu i da

ste ĉestito podvorili Matijasa. Tomo naredi svojoj ĉeti da ih slijedi i krenu trkom prema Poţegi. Pribliţavah" su se

snijegom zaogrnutom brdu. S vrha koĉe se kule kraljevskog dvorca. Olivero pokaţe

Tomi: - Vidiš li? Već sedmicu dana nalaze se ovdje kraljica i mladi kralj sa svojom ĉitavom

svojtom. I knez Okićki je s njima. - Sreo sam ih putem iz Ugarske, baš usred noći kad sam se vraćao ovamo. - I orobio ih? - S njima je putovao netko kome sam se zakleo na ĉast svo-jeg maĉa da me neće nikad

vidjeti. A ĉast mojeg maĉa draţa mi je od kraljevskog blaga, pa sam ih obišao. A što vi

radite ovdje, Olivero? - Kraljica više ne daje novaca templarima pa sam doveo Matijasa da me opet uvede u

milost. - Matijas, dakle, ide kraljici? -- Nosi joj poruke inkvizitora Konrada. - I opet se taj vukodlak doklatio k nama? - Nije, sad pali lomaĉe u Štajerskoj. Matijas je s njim u neposrednoj vezi, pa mu je

povjerio poruku kraljici. Obojica pogledaju na udaljeno brdo. Zaogrnuto je snijegom kao kraljevskim plaštem od

bijela krzna. - Ti usporavaš konja, Tomo? Bojiš li se blizine kraljevskog dvora? - Baš me ne bi veselilo da sretnem kakva dvoranina ili kneza Okićkog. Ali recite kakva je

ono kula tamo niţe na onom dalekom brdu? - To je Pasoglavac, kula na tri kata. Ljudi je se klone kao zmijskog gnijezda. Priĉaju da

tamo stoluje duh kralja Pasoglavca koji je ţivio i poginuo još za kralja Bele kad su ono

Tatari harali po zemlji. Ako ideš kuli blizu, mislit će: ti si Pasoglavac i bjeţat će od tebe i

drhtati pred tobom sva okolišna ĉeljad, a bogme dosta ih ima ovdje. Kamo god pogledaš,

svagdje dvorac. Ima tu plemića i knezova kao pljeve. Eno tamo je moj šepavac krĉmar.

Nema mu ravna. Sluţi mi kao pas, zato sam mu tu sagradio staju. Kad god dolazim gore

na Bijelu stijenu, uteknem od mojih ovamo k njemu. Znaš, ima na ogled seoskih cura, a ja

volim svjeţe seoske piletine. Iz snijega viri oniska kuća. Oliverov sluga udari po vratima-IzaĊe ĉovjek koštunjava

tijela, zaogrnut dovrh glave. Olivero zapovijeda: - Veĉeru, Hrgaĉu, i vina one moje vrste, danas imam ĉestita gosta. Podvori i gospodski

momĉad mojeg viteza, ali znaj: danas ne ţelim drugih gostiju u ovoj krĉmi. 63 "- Lako ću ispuniti ovu zapovijed, premilostivi gospodaru. Ostali su sami. Olivero se

primakne Tomi, dok je svojeg tem- plara ostavio ria kraju stola. Olivero će tiho otmiĉaru: - Slušaj. Bili smo prijatelji, Tomo, i susjedi smo u Zagorju, zištićivali smo mi tebe, a ti

nas. Znaš ono radi kneginjice nisam ti zamjerio, ti si je napao pred ĉiĉama, a ona je tebi

utekla, dakle, Dravo je bilo tvoje, na to već ne mislim.

_ Nešto vam se ipak vrze po glavi? - Istina je, Tomo, ti si jako mrzio kneza Okićkoga. Mrziš li ga još? - Mrzim. A zašto pitate? _ Znao sam da mi je sam Ċavo poslao tebe u susret. Sad mogu da ti reĉem sve. Ĉuo si

kako je knez Okićki potkopao Joakima, prijatelja templara? Okićki je gospodar

kraljevstva, moj zakleti neprijatelj, koji mi je nagrdio lice kod Okić-grada. Vidiš li

brazgotinu na mojem licu? Moja osveta bit će Ċavolska. Slušaj, mi moramo opet uzdići u

kraljevsku milost Joakima. - Onda biste trebali da skinete onu glavu Što pokriva šljera sa sokolovim krilima. A sokoli

su leteći Ċavoli, hvataju ptice - u zraku? - Tko pušta u zrak Sokola da lovi nas? Okićki. Tko je taj Sokol? Nitko ga ne zna. Hrabar

je, jak, ali njegovim krilima upravlja - Okićki, nitko drugi. Znamo mi to, i sada ĉuj,

Tomo. Ozbiljna je stvar. Još prije nego je Okićki bio s kraljicom u Poţegi, stigao je

njegov glasnik novom banu Matiji. Donio je poruku da se svi hrvatski knezovi, baruni i

mali plemići, pripreme za nekakav sabor na Griĉu. Još nikad nije bilo na Griĉu takvog

spravišta. Sad ga saziva ban Matija po nalogu Ivana Okićkog. - Zašto će biti sabor? -- Bogme ne znam, ali Okićki nešto kani da zauvijek dotuĉe Joakima. To je kao na dlanu.

Njegovi prijatelji jure iz dvora u dvor, dogovaraju se, okupljaju, nešto spremaju. Na to ih

je ponukao knez Okićki. I ne taje da će imati na Griĉu sabor. To je smiješno da zauvijek

skinu Joakima koji je sipao narodni novac u dţepove templara i hospitalaca. - Ne biste se vi za to starali da vas ne peĉe ona brazgotina Posred lica - primijeti Tomo. - Novac je prvo - a obraz je samo jedan i ljepota je njegova samo jedna. - A za ovu ljepotu se kanite osvetiti? J^P 7^.* Pomoći Joakimu da opet doĊe u zemlju,.do kraljice, ot-^ iz naruĉja prokletog

viteza Sokola i gospodstva Ivana Oki-templari su praznih dţepova otkako su ova dvojica

Hrvata asti. Zato sam presretan što sam našao tebe koji imaš zašto -& kneza Okićkoga. - Govorite, što hoćete da uĉinim? 69Evo, slušaj. Ujak Okićkog inkvizitor Matijas došao je ovamo k nama u naše skrovište.

Stigli smo na Bijelu stijenu po njegovoj narudţbi. Pošto se, naime, na Griĉu sprema sabor, to

knez ide ĉešće iz Poţege u razne dvorce svojih prijatelja. On, dakle, putuje - što je laglje nego

ga napasti, zarobiti ili ubiti. - Pa kako ga još niste? - Ne bismo mi templari htjeli da budemo napadaĉi i ubojice. To bi razjarilo na nas cijeli narod

koji nas ionako već mrzi kao strance. - Koji ovdje dobro ţive, zar ne? - E, tako je, moj Tomo, i mnogo sam puta poţelio tebe i poslao te traţiti, ali uzalud. - Sad ste me našli pa što ţelite? - Da Okićkog preuzmeš ti na sebe. - Neće on nikako meni na megdan, a ubojica nisam. - Ali tvoja je glava ucijenjena, samo što te još nisu našli. A sada, evo ti, poruka kneza

Pakraĉkog, koji je voĊa Joakimovih pristaša u Hrvatskoj i inkvizitora Matijasa - da će ti, ne

samo ukinuti smrtnu osudu, nego će novom poveljom uspostaviti tvoj stari plemićki grb. - I svaki će plemić opet sjesti sa mnom kod stola i izaći na megdan? Na to ti, evo, prisiţem. To će uĉiniti knez Pakraĉki. - Dobro, ali da ĉujem što mi je raditi - redom. Kad knez Okićki poĊe na put ili se vraća, treba da ga doĉekaš pa ili ubiješ u borbi ili ga

zarobiš. Ja ću sa svojom templarskom ĉetom biti u blizini gdje ćeš ga ĉekati pa ću zaroblje-

noga ili mrtvoga preuzeti. Eto, to je tvoj posao, a nagradu sam ti već objavio. - Ali traţim da se moja ĉeta kod napadaja ogrne templarskim ruhom. Zašto to?

- Da prepustim mrţnju naroda templarima. Vi ćete je lakše progutati. Tomo Crni se još nije

upuštao u ovakve stvari. Drukĉije ne pristajem. Napokon, neka bude, glavno je da se mi moţemo pred papom opravdati da nismo uĉestvovali

u ubojstvu. Siguran sam, Okićki će se od napadaja boriti do smrti prije nego se predati To-mi

Crnome. Ti ćeš mu se u ĉasu okršaja sigurno otkriti. O tome budite nacistu. - Dakle, koliko ti treba novaca za pripreme? - Ni ĉetvrt denara, ni markicu, niĉega ne treba vitezu Tomi. - Ji li posao sklopljen? Daj ruku. Dajem ruku doslovce: da ću Ivana Okićkog ĉekati, napasti i ubiti. - E tako, onda smo sigurni da je njegovoj vladavini kraj ĉim se pojavi prvi put na putu do

Griĉa. 70 __ Samo moram saznati od vas kad će to biti. H Moja je briga da budeš toĉno obaviješten kad

on izaĊe cestu sam - da ne bi moţda bio u društvu s kraljicom ili i_ Vaša je stvar da vijest bude toĉna i da templarska vojni-tka. odijela budu poslana. A sad

idem. Ĉekaju me momci. ._ Ostanimo da zajedno proslavimo ugovor. Na vratima krĉme ĉuje

se ţestoka lupnjava i vika: _ Otvarajte, kralj ţeli u krĉmu. - Kralj? - iznenadi se Olivero. - To nije dostojno kralja. Sad eto, moramo dopustiti da nas vide

zajedno. _ Krĉma je slabo osvijetljena, a ja ću se povući u kut -• nasmijano će Tomo - da se vaša

uzvišenost ne bi trebala sakrivati! Krĉmar je smjesta otvorio. U krĉmu je ušao kralj djeĉak, ĉije drţanje, smijeh i kretnje

pokazuju da je potpuno nesvjestan, svojeg vladanja, rijeĉi i nepristojnosti. - Vina amo! - viĉe on krĉmaru. A kad je opazio Olivera sjedne k njemu i stade ga udarati po

ramenima. - Vi ste sigurno utekli od templara da se odmorite. I ja! Eh, krĉmaru, ţedan sam

kao pseto. Ima li tu u blizini lijepih cura? - Plavojku ili crnojku, svijetli kralju? - upita krĉmar zaprepašten. - Prokleta srećonoša, već mi je nanijela toliko zla da sam se zgadio crnih. Hoću plavojku! Ima

li takva u selu? - Ima jedna, svijetli kralju, tek dvije sedmice što je pala u selo kao anĊeo s neba. - Dovedi mi anĊela! - Svijetli kralju, u vašoj sluţbi gubit ću i glavu, samo se bojim da će kraljica u dvoru

primijetiti vaš bijeg - opomene Olivero. Bilo bi sjajno da veĉerate i djevojku dovedete kod

mene. - Hoću plavokosog anĊela, a onda me vodite, makar k vragu! Dovedite je! Olivero s dvoranima poţuri, ĉini mu se prevelikom srećom da povede kralja k templarima. _ - Vina, brzo! - viĉe Ladislav, a krĉmarev sin opet nalije njegov vrĉ. Ĉitavo vrijeme, dok je Olivero razgovarao s Ladislavom, Tomo j

e sjedio u tamnom kutu sobe.

Poduprt o ruke, upro je pogled z tmme k stolu na kojem gori mala luĉ i otkriva neprijatno La-

amavovo lice, debele viseće usne, sloţene u razbludni nabor. De-vin* prsti hvataju vrĉ,

okrugle oĉi izbuljene, omamljene Ton"1" P°^!

leP

no gledaju u vrata kao grabljivica što ĉeka

plijen. ĉeka° ^ d"

sne i P°

Ċe u kuhinju. Ladislav pohotno gleda u vrata

J U.C1 , t w ¥ ¥ 71Na stolici od dasaka stoji zemljana posuĊa, u njoj tinja ţeravica. Sumorni odsjev ţara

obasjava blijedo suhonjavo lice djevojke. Po bijeloj haljini spušta se plava kosa. Suhe

sitne ruke podigla je uvis i toplo ushićeno govori: ... Sve što imamo valja steći u poštenju. Nije dosta pokajati se. Ţivjeti treba u poštenju.

Laţ je pošast Ċavolska kojom zloća okruţuje dušu da je otme sreći. Sreća je rad, poštenje,

dobrota prema svojoj braći - vjeĉna ĉistoća do smrti put je savršenstvu . . . Na vratima udarac biva sve oštriji, onda pukne zasun. Pod ni-skim stropom seoske kućice

u tmini, osvijetljene samo tinjajućom. ţeravicom - strše crna koplja. Krĉmar prstom

pokazuje djevojku. - Ova je plavokosa. Tu sam mislio.

- DoĊi! - zapovijedi Olivero, gledajući prema djevojĉinoj bjelini. - PoĊi s nama. - što hoćete s njome? - skoĉi iz mraka mladić u fratarskom Ui - Ni brige te! Ajde, plavokosa svetice! - zapovijeda Olivero. - Ej, pogana pseta kmetska,

zašto ne palite luĉ? Na njegovu zapovijed unesoše u sobu baklju i on pogleda u Ijepuškasto blijedo djevojĉino

lice pa se grohotom nasmije: - Tako mi ĉasti, pa to je banovica Mirena koju sam i ja ĉekao jedne noći u ciĉama. - Ne dopuštam da oslovite ovu ĉistu djevicu! - vikne ĉovjek sa" crnom fratarskom

kukuljicom. - Gle fratra! Dobro si odabrao. Samo, nešto odviše kosti na tom djevojaĉkom tijelu.

Tornjaj se, ova cura ima da sladi veĉer našem mlaĊahnom kralju. Mladi fratar stane pred djevojku da je zaštiti, ali Olivero zapovijeda: - Momci! Bacite

fratra na snijeg i sveţite ga, a djevicu odvucite! U kolibici ostade mir. Na blijedim kmetskim licima nijemo zaprepaštenje. Neko vrijeme

ĉekaju u šutnji, onda se njihove sjene gube kroz razbijena vrata i odlaze prema krĉmi iz

koje prodire svjetlo i vika pijanog kralja. Tomo se tiho vratio iz kuhinje i ponovo sjeo u

kut krĉme. Kroz širom otvorena vrata ulazi bakljonoša. Za njim Olivero, najzad dva

momka vode Mirenu. Ladislav skoĉi s klupe. Razvaganjenim korakom krene prema djevojci i uhvati je grubo. - Ne dirajte me! - vikne Mirena i pokuša se oteti. - Gle! Amo s tobom, robinjo - da vide svi kako kralj umije ljubiti! - Pomozite, viteţe! - vikne Mirena, spazivši Crnog Tomu kako sjedi u kutu i promatra

prizor. Na ovaj poziv Tomo potrĉi k Ladislavu, uhvati mu ruke stisnute oko Mirenina tijela,

skine ih, povuĉe djevojku k zidu i stan6 pred nju. 72 Olivero je zapanjen. Ladislav razabire da su mu iz šaka oteli plijen pa razbuĊen vinom i

pohotnom ţeljom poleti na Tomu go- rm šakama. Tomo ih doĉeka i ĉvrsto uhvati: 11 __ svijetli kralju, dok vitez nosi ţivu glavu, dotle je duţan bra-iti djevicu koja je od

njega traţila pomoć. Taj zakon vlada hilja- - Ja sam kralj! Ja imam vlast. Ja mogu sve što hoću! Ubijte ovo pseto što je štiti, odmah,

na mjestu! Hitno izvuku svoje maĉeve Olivero i dvorani. I Tomo trgne svoj macl_ probodite ga! - viĉe Ladislav razjareno, lupajući šakom po stolu, a vrĉevi padaju na

pod. Mirena se prislonila na zid krĉme. Sa sklopljenim rukama, sva uţasnuta, promatra oko

sebe. _ Olivero, ĉuvajte svoj obraz! - dovikne Tomo Oliveru. Njemu su klecnula koljena. Sjeti se svoje još nezarasle brazgotine i neodluĉno gleda

Tomin maĉ kojim ovaj upravlja sumnjivim smjerom. Templar Oris prilazi k Tomi. On ga

udari i krv mu oblije lice. Od toga Olivero problijedi i ne usudi se blizu otimaĉa. Kralj

viĉe: - Dvorani, amo koplja! Probodite ga! Rasporite ga! MaS mi dajte! U niskoj krĉmi u dimu baklje guţvaju se protivnici. Oliverov strah i podivljala krika

pijanog Ladislava. - Svinje, kukavice! Sijecite, koljite, vješat ću vas marvo, ko-lji-te! Maĉ mi dajte, sjeći

hoću! - viĉe kralj. - Ne sjecite, kralju, jer moj maĉ ne razlikuje nikoga! On sjeĉe sve jednako, bilo kojeg

staleţa! - prijeti Tomo. - U ime kraljice zapovijedam mir!

Gromki glas udari u krĉmu poput strelice. Na vratima stoji Ivan Okićki, s golim maĉem u

ruci. Uz njega Belko, iza njih kraljevski vojnici. - Okićki je tu! - dobaci Olivero Ladislavu. - U ime kraljice, vaše majke, pozivam kralja da poloţi maĉ l da se vrati u dvor! - U ime one drolje" - dobaci kralj pogrdu koja strese sve-* prestraši Olivera. - Ne dam

maĉa. Sasjeći ću vas sve! si K""e^.Ivan.Uzme koplje, okrene oštricu natrag pa doĊe k Ladi-

lavu koji podigne teško oruţje i zamahne. Knez mu doĉeka maĉ arskom koplja i

Ladislavov maĉ padne na pod. Knez i Belko za-ju"6 Ju Pr°laz i stisnu ga u kut. On se

razmahao šakama, bi-J i se kao pomaman, a onda padne na zemlju više od vina nego oc*

umora. "~~ p°nesite ga! - zapovijedi dvoranima. Ova; fk se to zbivalo, uĊe mladi fratar i povuĉe kneza k sebi. UVaJ se sagne i šapne. - Radoslave, zar su te prepoznali? 73Mene nisu, samo nju je prepoznao Olivero, ali Tomo je branio Mirenu protiv kralja onako

kako bi se usudio samo kne-ţevski vitez. Pusti ga neka ide, ponio se viteški. Znam da je To-

mo opet na ucjeni, dok, evo, ĉini samo dobro! - Neću da s njime izmijenim rijeĉ ni pogled. Priĉinit ću se -da ne vodim o njemu raĉuna. Ivan okrene leĊa Tomi i priĉa Radoslavu: - Ladislav je pobjegao iz dvorca. Uĉinio mi je nenaslućemi uslugu. Sad će okupljeni svijet

vidjeti svojeg kralja u lijepom stanju. Dobro je to za nas. Kako se, do Ċavola, sreo s

Oliverom? - zapita, pogledavši u drugi kut krĉme gdje se prior templara brinuo za ranjenog Orisa, više

zato da se sakrije kneţevu pogledu nego od briţnosti. - Ne znam, našli smo Olivera ovdje s njime. - Mireno, prepoznao vas je Olivero - upozori Ivan. - Treba da se sklonite. On će vas odati

Matijasu, a to bi vas moglo dovesti do lomaĉe. Idemo odavle. Izvrgoh ga sramoti i ne mogu

više na megdan pa bih ga morao ovdje sasjeći kao lupeţa. Sve troje prošli su malom ĉaĊavom prostorijom u dvorište i obišli kuću. Pred njom, u svjetlu

baklja, stoji okupljen svijet iz obliţnjih kuća i promatra kralja kako sipa kletve i pogrde kra-

ljici, vitezu Sokolu i knezu Okićkome. Ljudi ga gledaju i šute. Ivan zapovijedi Belku da bude s nekoliko momaka na obranu djevici,

a on sam preuzme pijanog La-dislava, Belko povede Mirenu i Radoslava. Ljudi su ih slijedili i

poţurili u svoje kućice, od straha pred tminom koja je opet zavladala .kad su baklje odmakle

prema dvorcu. U krĉmi stoji Tomo i gleda Olivera kako ispire ranjeni obraz svojern drugu i bijesno grdi

Tomu: - Platit ćeš to Oliveru - prijeti on. - Sad se više ne zovete Olivero. Kralj vam je nadijelio nekoliko lijepih novih imena: baba -

kukavica - svinja!.,. - Umukni! Sve to imam zahvaliti tebi. Što se namećeš braniocem djevojaka? Ne sravnjuj se s

nama, vitezovima! - Stid bi me bilo da budem ravan vama. A ti, Kozaĉe - zovne Tomo ĉetovoĊu - daj ovome

lijek na ranu da mu ne osia-ne grdna brazgotina na licu - kao Oliveru. Dok je Kozak viĊao ranjenika, Olivero je pošao za Tomom i poĉne s njime govoriti kao da

mu se ĉas prije nije prijetio: - Taj kraljevski djeĉak je divlji, pravo ţivinĉe. Da je odmah pošao sa mnom, imali bismo

kralja pod svojim krovom. Olivero se odjednom stade Tomi nametati svojom prijat-nošću: - Istina, bili smo ĉas prije protivnici, ali samo na zapovijed kraljevu, no sad smo opet

saveznici. Jesmo li? - Ako vi to velite - onda moţe biti. - Makar mi nije uspjelo da kralja odvedem - ipak sam pri tom susretu nešto stekao. Sad znam

da kralj mrzi Okićkoga. Sad

74 Matijas lakše doznati na dvoru kad Okićki ide na Griĉ, a mi ga smaknuti. Kralj će nas

odlikovati. Dakle, doći ćeš s na-kad ti javim? tua J\<*** J , *• i - što obećam, to izvršim! _ A sad hajdemo kući. Olivero pozove sluge i krene u templarski stan na Bijelu stijenu a Tomo sa svojim momcima

u šumu. * * * U mraĉnoj hladnoj noći knez Radoslav, koji je na Griĉu odbio vruću ljubav kraljice

Kumanke, nosi sada u svom naruĉju Miienu kao najveće blago svijeta. _ Mogla bih ići sama - primijeti ona. - Teška sam. _ Xi teška? Ĉini mi se da nosim pahuljicu snijega, laticu s ljiljana, sestrice moja! Neću te

pustiti da gaziš studeni snijeg, evo, već smo blizu. Ona umukne. Svladao je san, dok je on privine k prsima. Noć je oko njega studena, lijepa,

ukrašena zlatnim svjetlima na dalekim vedrinama. Sve više ulazi u njegovu dušu neki ushit,

milota, tijelom mu struji tajnovita ljupkost, nešto nerazumljivo, milo. Srce mu udara ţivlje

kao da se budi iz sna... Osjeća da mu lice gori, dah mu se ubrzava, a tijelom prelazi slatka njeţnost. Onda se pojavi

daleka sjena tuge... Njezina glava poĉiva na njegovim grudima. Raspletenu Mire-ninu kosu vjetar raspršuje po

njegovim obrazima. On sagiblje Svoju glavu k njezinoj, gleda je kroz mrak, a vidi samo

bjelinu njezine haljine. Gleda je kroz tminu, a vidi je u svjetlu, osjeća je u naruĉju, na

grudima, a ĉini mu se da se je s njom srastao. Ne osjeća više sebe - samo nju. Nesvjesno usporava korake. Misli mu zastaju. U grudima se nešto talasa, zapljuskuje,

obmamljuje, lice mu se pribliţava k njezinoj glavi, vjetar mu k usnama nosi svilenu kosu. Ide,

ide sve dalje, u omami, sve više i više, opojen kao ĉovjek koji ide za mjeseĉevim zrakama. - Mimoišli ste, fratre, svoju kolibu! Radoslav stane. Netko ga je dodirnuo i opomenuo. Opazi dvo-ranma s kopljem. Prošao je

mimo kolibe. Vraća se, usporavajući korake. ^_ Ulazi u kolibu. Stane nasred tamne prostorije, ĉuje njezino ci f?

Je D?

sv!

0-i

irn grudima,

disanje usnulog pupoljka u tihoj no-ie n t pušta

Je d°lJ

e. stoji, ĉeka, ne zna zašto, samo mu je kao

da smrt" " DeĆe

skinuti

s S

mdi"

nikad Poloţiti na slamu, da će do ma * °stati ovako u mraku, s

njezinom glavom na svojim grudi-""hv • opojnosti što mu je zaustavila sve misli, utrnula ĉi-1Ce

* "topila ga u zanosu sreće. 75Njezino lice prislonjeno je pod njegovim vratom. Osjeća Mi-renin dah. Glava mu se

spušta, njezinih se kosa dodirnu njegove usne. Ne cjelivaju, ukoĉene su, mirne, samo su

joj blizu, ne ţele ništa, ne zna ništa, ne vidi. Spava njegova spoznaja, samo srce udara

burno i pobudi pozornost njegova duha. Ĉuje kako mu odzvanjaju grudi i trgne se. U

glavi ga zaboli, brzo ide k leţaj u, njeţno poloţi djevojku na slamu,. gotovo bjeţi k

ognjištu i zapali luĉ. Ona se probudi, gleda ga kako nosi svjetlo na dašĉani stol. - Zebeš li, Radoslave? - Ja? Ne% - Drhće t"i luĉ u rukama. Zebeš, raspretaj vatru. Poslušao je, šuteći i, ne pogledavši je

više, istrĉao iz kolibe. Vani su stajali dvorani. - Hvala vam, braćo! Ne trebam vas više. Idite onamo kme-tovima i recite svome

gospodaru neka odmah doĊe. U zimi i snijegu stoji Radoslav u fratarskoj halji. Zuri u noć. Gori i dršće. Baci se u snijeg

i zagnjuri u nj svoju vruću glavu, tare je ledom pa onda trĉi oko kolibe poput pseta oko

svoje kuće kad goni neprijatelja. Iz tmine ĉuje škripanje snijega pod neĉijim nogama. Pogle-ga onamo i prepozna Belka. - Ti si me zvao, Radoslave? || On mu se samo baci oko vrata i zajeca. | - Mirena je

bolesna?

f| - Ja, ja sam bolestan, brate moj! Pomozi! Pomozi mi, brate, pusa mi boluje. . | - Od

ĉega? KI ;| - Od onoga što Mirena zove Ċavolskim osjećajem. j | - Još nisi svoje srce

izlijeĉio od ljubavi prema Mireni? l - Mislio sam da je ozdravilo, vjerovao sam. Proĉistila

se inoja duša kao što je ţeljela ona. Povukla me je gore k sebi, u visine! Evo, godina dana

je tome. I pošao sam s njome, smiren, slijedio sam je, ţivjeli smo ţivotom brata i sestre,

prošli Slavoniju, konaĉili u kolibama, ljeti pod vedrim nebom, u špiljama i brdima, ovdje

u toj kolibici, - a da nije bilo u meni borbe. A danas, sad, malo prije, kad sam je, ništa ne

sluteći, digao i nosio kao brat svoju sestru, mati svoje dijete, što se to dogodilo? Pro-

metnulo se u meni nešto. Probudilo srce svim ĉeţnjama, zaglibio sam u njima, obuzela

me njezina blizina, ĉistija od sve ĉistoće svijeta, milija od svega što je na svijetu milo.

Evo, gle, dršćern. Zašto? Sapinje me u grudima, u grlu, suze me oblijevaju. Zašto? Belko,

moja je ljubav zaspala, da se nanovo probudi. Daj ruku, gle, moje ĉelo gori, ja sam

propao... Izgubio sam sebe i nju! Ja ljubim, a njezina vjera veli da je to grijeh, za nas koji

smo se dali u savršene uĉitelje. | - I za sve druge to je ogavni grijeh. f; - Onda naša vjera

ima da pokapa ljudski rod? ji - Zasluţio je! Ljudi su zvijeri. * ^ < ; <. - Oh, kako da sve shvatim?! Kako da se obranim? _- Nemoj je više pratiti. Ionako je ne moţeš braniti od na-padaĉa kad ti bogumilsku vjera

zapovijeda da ti se ruka ne smije dotaknuti oruţja. - Da, da, ipak povukla me je d slijedio sam je, slijedit ću je, ne mogu otići! - Netko dolazi. Ĉujem jahaĉe. - Usutjeli su. Snjeţna bjelina zaškripi. - Tko je? - Ivan Okićki. Knez siĊe sa sedla i prepusti konja pratiocu. , - UĊimo, ţelim govoriti s Mirenom - reĉe on. ;"K ;."•,, ., ). i - Slabo joj je - reĉe Radoslav. UĊoše u kolibu. Na slami sjedila je djevojka, ogrnuta bijelom platnenom haljinom. Plave kose spuštaju se

po njezinim ramenima i podava-ju joj djevojaĉki ĉar. Knez pozdravi, sjedne na klupu i ogleda se po prostoriji. Tvrda zemlja saĉinjava pod, stol

je sabijen od starih dasaka, na njemu gori luĉ. Na malom ognjištu izgara panj i napunja

kolibu dimom. - Ovako ne moţete dugo izdrţati, Mireno. Oslabili ste izgledate poput sjene. Pretjeravate,

draga moja, ovako se ne sluţi do-movim m narodu. Ali ĉujte: Olivero je na nesreću

ostavio ĉiĉe i sad je gore na Bijeloj stijeni. On vas je vidio, to bi moglo biti Kobno po vas.

Morate ostati u dvorcu koji ću vam odrediti Pri- <mo * Kad su izašli, šapne Ivan: će ? - taĊahne RaĊo" . „- -- zloću vlastitog oca. svojom dušom potpuno se podalo I pustinjaka je udarila

sudbina posred i? *„„ ":T:~1"~WJi. maJku k°Ja Je htjela da ubije porod, **a"kad X i SUJ*V Preda° Se Ţivotu stradanJa" ţivimo u telj ţivi u odTL1 ?r^a Prdaze granica Evo"

kraljevska obi-stvu duha i tTS n1" Mf?na S6be J Ra^lava predaje savršen-J " svoiuVH v Dragoša okaJ"ava zvjerstvo Kumanke. Olivero - eto ţSiV^.0^ S"V-°]Cg lica" °rhida izdaje SV°JU krv" Ta-0, zrtvui" n,i"^ ,„„^_ da njfizin ljubljeni bude

sr"etan ^ - ti razumnom ĉovjeku u ovo doba kad , a dobrota poludjela.

77i Već je sunce visoko, a kraljici se ne da ustati. Gole ruke? pruţa uvis, pa ih opet spušta na

crveno pokrivalo. Ispod teškog: saga što zastire vrata izmili Rufina glava. - Tko ti je dopustio da me budiš - otrese se ona.

U dvorac je netom stigao inkvizitor Matijas iz Laske vaši. - Što hoće od mene? Mislila sam da ću bar u Poţegi imati mira. Divno je ovdje. - I kralju se oĉito više sviĊa. Juĉer podveĈer mogao je ĉak pobjeći dolje u krĉmu i dobro se

napiti. Gdje je bio knez Okićki? Potraţio ga je i doveo u dvorac napola mrtva od vina. - Uruku, nosiš mi samo dosadne glase, a ja sam tako za. dovoljna. - Taj vitez je pravi ĉarobnjak! Ne brini se za nj, nego za svoje poslove. Ne uplići se u ono što te se ne tiĉe. - Kad ste ga uzalud ĉekali u Budimu, onda ste me sami up- litali u svoje poslove s njim. Ne brbljaj, nego mi dozovi sluţavke. Reci poslaniku da ću doći kad se odjenem. Uredila se, uzela doruĉak pa onda, sva rumena i vedra, uĊe u dvoranu s valovitim svodom. Tu

je ĉekao knez Ivan i poklonio se, a kraljica ga predusretne: - Ćula sam o Ladislavu, već znam sve, zabranite svojim Hrvatima da ga puštaju iz dvorca -

govorila je brzo da predusretne dalji razgovor o sinu. - Ne ţelim slušati neprijatne stvari,

ovdje je odviše lijepo, neću da me smućuju brige.. Kneţe, sve udesite kako najbolje znate, u

vas se potpuno pouzdajem. Danas je lijep, sunĉan dan, hoću nakon ruĉka da izjašim. Pratit će

me dostojanstvenik Belko i vitez Sokol. Javite mu to, kneţe. - Svijetla kraljice, svaka vaša ţelja meni je draga zapovijed. Ovo su najljepši dani u ĉitavom

mom ţivotu. Toliko sara imala briga dok je Joakim vodio poslove kraljevstva. Vi ste mi

povratili mir, kneţe. Veoma sam zadovoljna s vama. U znak zahvalnosti on se duboko pokloni, dok je ona rastavila: - Inkvizitor Matijas ţeli razgovarati sa mnom. O ĉemu? - Kaţe da ima vaţnu poruku za svijetlu kraljicu. Na rnoju ţalost, nije je htio saopćiti meni.

Tako bih oteretio svijetlu kraljicu da biste mogli za sunca izjašiti s vitezom. - Primit ću ga na brzinu. Inkvizitor bi me optuţio kod pape da sam ga uvrijedila, zar ne? - Tako je, svijetla kraljice, treba da ga primite, a kad Js ţe svoju poruku, bude li što potrebno,

obavit ću posao sa Nisam tu da nosim ĉast, nego da radim za svoju kraljicu. - Vi ste, kneţe, najbolji tov"arnik na svijetu. Dakle, doĊe, brzo ćemo svršit s njime. 78 Knez izaĊe iz sobe na uski hodnik. Tu je stajao Belko. ._. Sakrij se da te ne vidi Matijas.

široko bi pogledao da na-h"skupskog kljuĉara kao dostojanstvenika u kraljice. Ona hoće *H as da izjaši s vitezom Sokolom. Šalji mu vijest odmah pa * ĉekaj, a ja ću da ĉujem što traţi moj ujak od kraljice.

016 Onda" prijeĊe preko hodnika u

drugu odaju, zovne inkvizitora i povede ga u dvoranu. 1 Uz Ijubezan smiješak primi ga

Elizabeta i dopusti da sjedne tronoţac dok se ona udobno smjestila u naslonjaĉ.

n Kad je izrekao svoj pozdrav i izrazio

radost što je vidi u tako cvatućem zdravlju, ona ga prekine s upitom: _. gto mi dobro nosi vaša preĉasnost? Matijas pogleda Ivana pa opet nju: " _ Svijetla kraljice, odreĊeno mi je da poruku koju nosim. predam samo vama. _ Ali knez je moj prvi savjetnik, moj tovarnik, on mora znati sve. Ivan zapazi kako se debeli obraz njegova ujaka smraĉio, ali kad se uvjeri da mora govoriti

pred Ivanom, proslijedi: - Svijetla kraljice, inkvizitor Konrad šalje svijetloj kraljici svoj duboki poklon i smjerno

podsjeća na obećanje da ćete povesti vojnu protiv hrvatskih krivovjernika u Bosni i u ovim

krajevima. Neprijatnost obuzme kraljicu. U prvom ĉasu bila je gotova da plane, ali se uzdrţi. Nije se

mogla dosjetiti niĉemu da se izvuĉe iz neprilike pa izusti ono što joj je prvo palo na pamet: - Da, o tome treba da raspravimo, ali to se moţe samo u prisutnosti bosanskog vojvode koji je

morao otputovati. Pri tom se malo obazre iza naslonjaĉa k Ivanu. Knez je opazio da se kraljica zapliće. Bilo mu

je jasno da se boji Konrada...

- Svijetla kraljica zna najbolje što je obećala najmoćnijem inkvizitoru - doda Matijas. Njezina smetnja i Matijasove rijeĉi otkrile su Ivanu neku opasnost pa se on protiv propisa

makne iza njezina naslonjaĉa da °i joj mogao vidjeti u lice i promatrati ga. Ona mu dobaci

smeteni pogled i odgovori Matijasu: - Znam što sam obećala i ĉudim se što je njegova poboţ-

nost inkvizitor Konrad posumnjao u

moje obećanje. Spreĉavalo *ne samo to što u Bosni nema pravog vojvode. Ĉim se Bela

vrati, mi ćemo uĉiniti sve što

smo obećali. kri ~~.

SviJetla kraljice, ĉuo sam da je sva Slavonija prepuna s .

OVJCraca. sva Bosna se odvrnula

od krijeposti, svi prodaju judušu Ċavlu. Što isporuĉujete inkvizitoru Konradu? Da ću dići vojnu kad bude i vojnika i novaca. ~~ Vojnika će biti, sav narod poći će na vojnu

kad ga zovnetei tvrdite a"

it&-

da ^

e sve

krivovjerno - primijeti Ivan - a sad vjerno ti ĆQ

sve

poći

Protiv

krivovjcrnika. Ako je sve krivo-"•". tKo će na voirm? 1 na vojnu?

79L_ Dakle, ti si protiv vojne na krivovjerce! Ti, kraljevski tovarnik! - Vama danas nešto nije dobro, ujaĉe. Nikako ne shvaćate! Matijas upadne: - Svijetla je kraljica prisegla inkvizitoru Konradu ako je podupre u uroti kralja Stjepana . . .

Elizabeta će zaprepašteno: - Znam što sam obećala! Isporuĉite njegovoj poboţnosti da sam već prije dva mjeseca poĉela

sakupljati vojsku, ali u ovo zimsko doba ne moţe se voditi uspješna vojna. Ovog ljeta izvršit

ću svoju zakletvu i podići vojnu na krivovjerce. I Matijas se digne i pokloni. - Svijetla kraljice, isporuĉit ću njegovoj poboţnosti inkvi-zitoru Konradu vaše blagoslovljene

rijeĉi. Još ovog proljeća na-vratit će k nama jer će putovati u Veneciju. Ta vijest nemilo se kosnu kraljice i ona pogleda Ivana ĉije lice nije odavalo nikakve

zabrinutosti. - Još jedno molim uzvišenu kraljicu - ubrza Matijas, vi-deći da ona kani otići. - Govori se na

Griĉu da je ona krvnikova kći, Ċavolska ĉarobnica, koja je zakopala .krivovjerca, opĉinila

vaše srce svojim ĉarolijama i obmanjuje - kraljicu ... - To nije istina! Preĉasni, vama sam duţna reći istinu. Ta* jana niti je ĉarobnica niti

krvnikova kći, ona je nezakonito dije-te pokojnog kralja Stjepana i on mi je ostavio u baštinu

da je ĉuvam i branim. Nikome neću dopustiti da me spreĉava u izvršenju zavjeta. Tako je odluĉno izgovorila ove rijeĉi da se Matijas preplašio, poklonio i promucao: Molim da mi se oprosti na zabludi, nisam znao . . . - Zovu me kraljevski poslovi. Zbogom, preĉasni oĉe. Kneţe, pratite me. Na vratima dovikne knez Ivan Matijasu: Ujaĉe, priĉekajte me, imam da vam kaţem vaţnih stvari. Izašavši s kraljicom u drugu odaju, zatvori vrata i šapne kraljici: - Mislim da Matijas ţali Joakima, a mrzi viteza Sokola i mene. To je sve! Ne vjerujte, kneţe, da sam se rotila s Konradom. A r&

a biste trebali izvijestiti o tom ni viteza

Sokola . . . Moţda bi posumnjao da sam, uistinu, bila u kakvoj vezi s tom ludom! ĉuvajte se, kraljice! Poznajem svojeg ujaka - on je to sam izmudrio da vas prisili na vojnu. što ću uraditi kad doĊe Konrad? - Ako mi ga prepustite, brzo ću s njime urediti. Donle je još dugo. Ne mislite o tome, ja sam

tu da mislim i radim. će Matijas, niti Konrad doći do vas! Smijem li odmah na f svijetla

kraljice, radi sabora, o kojem smo raspravljali, a vi ga odobrili? 80 ici __ J vitez Sokol je ţelio ovaj sabor na Griĉu. Vidim da je to r^ potrebno. Idite, ali se ţurite

natrag. I neka mi nikoga ne ™i°štaiu pod krov. f jjto dojavi dvoramn Belko da je vitez spreman i doĉekat će Vraliicu pred gradskim zidinama. * __ Dobro, kneţe. Otpremite svog dragog ujaka - reĉe ona i

hiti u svoje odaje, a Ivan povuĉe bliţe Belka, šapćući: ^° _ Odjaši odmah Mireni i reci:

Dragoša zapovijeda neka se boje presele u mali dvorac koji sam im odredio. Mireni i Rado-

°lavu prijeti da ih uhvati Matijas. Sve drugo obavit ću sam. Pazi, dok se vratim s Griĉa, ne

puštaj nikoga u dvorac! ^- Pouzdajte se u mene, kneţe. Tada Ivan izdade naloge da se spreme kola kraljevskog to-varnika i uĊe k Matijasu. - Ujaĉe, otpratit ću vas k Dorji! _- Neću da je vidim. Krivokletnica! Prisegla je poći u samostan, a vjerila se s vojvodom. - Da, vjerila se, ali razvrgla vjeridbu. Zar to još ne znate? Poći će u samostan, baš o tome hoću

s vama razgovarati - kaţe on lukavom ozbiljnošću. - Kad stigneš na Griĉ. Sad moram hitno natrag, ĉeka me vaţan posao. Još imam poći na

Bijelu stijenu k Oliveru - a onda kući. - Svakako ću vas otpratiti komad puta. Valjda vam to nije nepriliĉno, dragi ujaĉe? nasmijano

će Ivan, osjetivši kako u debelom tijelu vrije bijes zbog ove ponude. - Porazgovarat ćemo se o

vojni na krivovjerce. Kraljica je već odavno izdala nalog, a ja drugo i ne radim nego okupljam

vojsku. - Dok u tvojoj blizini nauĉa krivu vjeru - banovica? - Kći je vašeg prijatelja Joakima! - - Pozlatio bi me da je spalirn na lomaĉi! . • " - No, dobro, istraţit ću. Ako je tu, bit će za sedmicu dana, u vašoj tamnici. - Laţeš, sam si krivovjerac! ,. , T~ Ujaĉe, kako bih bio krivovjerac kad ljubim cure kao i vi/ •ljubim peĉenje i udoban ţivot kao i vi. Preda mnom ipak ne moţete zatajiti laškovešku

ljepoticu zbog koje su vas momci izbili; na mrtvo ime. Ajde, zaloţite, vi bećaru, sa mnom

malo peĉenja. ,. Nemam vremena, ţuri mi se - nestrpljivo će Matijas, iel ga

-*V^

n povede

u

svoju sobu gdje je već bio prostrt stol s sve*171

1v

Vin?

m< Miris peĉenja podraška Matijasove

nozdrve. Uza jesti T u°-J-e na

8laš

avao da mu se ţuri, sjedne k stolu i poĉne 2cl- .". •

l"

kvizitorova

otpornost bila je slomljena. Kad je sluga na kam? i vruće

S kokota, zaboravi Matijas svoju

zatajenu na-" oa odmah poĊe u selo traţiti Mirenu. !

Ivan Je

brzo

svršio

SVO

J zalogaj, ostavio Matijasa s K°Kotom nasamu i pohitio k Dorji.

81

Je li otišao? - upita ga ona. - Tovi se u mojoj odaji. Sigurno je odluĉio ostati tu da po. traţi Mirenu. Poslao sam Belka da

ih sakrije, a ja, meĊutim, ne kanim Matijasa pustiti iz ruke. Dorjo, jesi li spremna za put u S Ĉešku? i - Evo, potpuno. I vjenĉana haljina je već u škrinji. - Ja ću danas s Matijasom na Griĉ. ; - Onda nećemo zajedno? < l - Tebe će pratiti naši vojnici. Moj ĉetovoĊa bi umro za jtebe.

Ali putuj danju. DoĊi ravno na Griĉ, u palaĉu kneza Hoduša, i u petak ili subotu. Kraljici sam

rekao da ćeš ostati na Okiću ; dvije sedmice, a zatim, kako smo se dogovorili, javit ću joj da S

boluješ pa se ne moţeš vratiti u Poţegu. I ne boj se, malo će pi. | tati za tebe. Nju ne zanima

ništa drugo, osim viteza Sokola. Sada j ona uţiva! \_ - Tajana će ostati sama na dvoru dok se ti, brate, ne vratiš? "To nije dobro. Juĉer je opet vidjela kraljicu izjašiti s vitezom. Od toga ĉasa u oĉima joj vidim oĉaj. i - Proći će to brzo, Dorjo. Još dva - tri mjeseca pa će kralj r i kraljica sjediti zatoĉeni u Kamen gradu, a Tajana stolovati u kraljevskom dvoru svoga oca Ratimira. Onda će prestati sve njezine muke. - A vitez Sokol? -r- Što će biti s njime, to je u njegovim rukama. i - Reci mi, Ivane, zna li on da ga Tajana

ljubi? j,? - Zna i nastojao je da je izlijeĉi - ali sve uzalud. f;; - On ne ljubi Tajanu? - Odviše me pitaš. Ali i da je ljubi, Tajani ne bi nikad mogao pripasti ljubavnik njezine majke.

Bilo bi to gadno, strahovito oskvrnuće. Bolje ne govorimo o tome, Dorjo. Tvoja i moja zadaća

odviše je velika, a da bismo smjeli trošiti misli na drugo. Tajanina sudbina riješit će se kad

Ratimir zasjedne na prijestolje. Pa ako je ţelimo što prije osloboditi njezine boli, valja raditi

što brţe. Matijas je sigurno dobrano namirio svoju utrobu. Idem. Dorjo, do viĊenja! U tom ĉasu uĊe u sobu Tajana. Blijeda, tiha, tajanstvena pogleda stala je na vratima. Upravo sam se oprostio sa sestrom - reĉe knez s poštov Djem Tajani. - Neću vam. smetati. - Nekoć niste tako zborili, kneţe? - Oprostite, nisam vam htio uĉiniti naţao. Mislim da s ţeljeli govoriti s mojom sestrom. - Naprotiv, s vama, kneţe! Nemam koga pitati, a htj bih saznati. Obećala sam vitezu

strpljivost i obećanje ću izvrši samo jedno mi recite: dokle moram još ţivjeti uz - kraljić"

Dajte mi barem malo nade da to neće trajati do kraja ţivota. 82 __ Tajano, umirite se. Evo, pred sestrom se kunem: vrlo brzo. __ Hvala, kneţe! Sad mi je lakše. Knez se oprosti s djevojkama i vrati u svoju sobu. Našao je Matijasa kako je to zamislio: u

potpunoj zaboravi svega oko sebe, dajući se posvema peĉenom kokotu i vinu. . _ ujaĉe - nasmije se Ivan - vas uistinu ne bih mogao okri-v"ti da ste bosanski krivovjerac.

Svoju biste nevinost temeljito dokazali! Okrijepite se još, a onda moţete mirno poći. Matijas istrusi još vrĉ vina pa se digne, brišući debele masne usne. Ivan ga ogrne kabanicom,

uzme svoj krznom postavljen. plašt pa siĊe s njim u dvorište. Tu je ĉekalo desetak momaka na

konjima i velika, lijepom išaranom koţom natkrivena kola. _ Gdje su moja kola? - upita Matijas. _ Nešto se slomilo u kotaĉima, ni do sutra neće biti popravljena. Vozit ću vas u kraljevskim

kolima. I ja idem na Griĉ - odvrati Ivan. _ Ti? Kada? - Sad, odmah. - Zašto sad? Moţeš sutra, prekosutra, zajedno sa mnom. - Nemoguće - zovu me, a vi ćete, eto, sa mnom. - Ne, ja moram templarima, a još imam posla u selu. - Vrlo dobro, uĊite - i povuĉe ga u kola na sjedalo od mekih jastuka. Stijene koţnatog

natkrovlja sa strane i na stropu podstavljene su toplim suknom. - Vidite kako je toplo u kolima kraljevskog tovarnika. Kad su sišli s brda u selo, Matijas je razgrnuo koţnate zastore i ogledavao se za svakom

ţenom u svijetlom odijelu koju bi opazio. Odjednom razabere da kola ne voze onamo kamo bi

on htio pa se nagne i poĉne vikati momĉadi koja je jašila uz kola da se zaustave. Umjesto

toga, konji su još jaĉe potrĉali cestom. - Neka stanu - ja ostajem, ja ne idem na Griĉ. - Ujaĉe, slušajte! Nisam vam htio reći istinu. Kad ste tako tvrdokorni, moramo vas uznemiriti.

Tomo je ovdje! - Znam, znam, naletio je na Olivera i mene - ali nam nije ništa uĉinio i neće. - Kad je Olivero juĉer ostavio Hrgoĉevu krĉmu, došao je *"

10 dat*""

10 -

nelc*

p^

eimć

s obliţnjeg dvorca, neću ga spomenuti i pre-

vas°J osveti. S njim se Tomo

okladio za - vaš trbuh. - Sto hoće s mojim trbuhom? Ċete~v SlTIa

.njiti

Sa- Tomo je rekao da će

vas napasti kad se bu- fa da va

r""

Sve2at* * odvesti na ĉetrdeset dana u šumu Griĉ J °

slob°di trbuha. Sad vam je jasno

zašto vas vodim na ĉasti ino- SV

°J°m Patnjom. Ako mi nije do vas, a ono mi je do

83Prijetnja je bila sasvim u stilu Tome Crnoga i Matijas se "uplašio i povukao zastore,

zaklonio u polutminu kola pa onda pita Ivana: ! - Dakle, sada me vodiš na Griĉ? Ali nakon sabora ostat će$ koji dan u mene, zar ne? - U petak ili subotu već neću biti na Griĉu - odvrati Ivan, i - Vraćaš se odmah u

Poţegu? U petak ili subotu? :; - Jest, zove me posao, baš u petak ili subotu ću ga

svršiti. l - Dakle, u - petak ili subotu! - Matijas zadrijema. NEPOZNATI GLASNIK " Aff*,

i8! ^

! Sva savska dolina ispod Griĉa pokrivena je snijegom. Srne. dom koţom pokrivena

Ivanova kola ĉine se iz daljine kao brodić u bijelom moru. Krenuli su najprije u Lasku

vas. Tu Ivaa ostavi ujaka Matijasa i krene dalje. : Na vrhu Griĉa utvrde i obrambeni

tornjevi, pokriveni snijo gom, bijele se pod vedrim modrim nebom. Knez Okićki proma-

tra griĉku utvrdu. Duboko je zamišljen. Kad stigne pred Kame" nita vrata, prelazeći preko

lanĉanog mosta, opazi malog suhog kljuĉara. Knez mu se osmjehne. -- Piškore, nisi ni lota odebljao otkako me nije bilo na Griĉu. - Vaša kneţevska milosti, bogme ni vi - oslobodi se griĉkl graĊanin ponosno, drţeći u

ruci kljuĉ gradskih vrata. Knez se nasmije i njegova kola prijeĊu ispod valovitih svo* dova Kamenitih vrata, uspnu

se uzbrdo i krenu u drugu gradsku inzulu. Tu pred novom Lijepom palaĉom kneza

Hoduša Ivan siĊe s kola. Zamalo se ustrĉala sluţinĉad, uzbudila se sva kuća, 9-krupni

knez Hoduš iziĊe i kliĉe usplahireno: - Vaša milosti, kneţe, mi smo vas oĉekivali u subotu. „ - Ništa, desilo se drukĉije. J I uspne se uskim drvenim stepenicama, obiĊe trijem, uĊe u

veliku toplu sobu, skine plašt i šljem pa sjedne na drveni naslonjaĉ s izrezbarenim

oslonom. Hoduš mu priĊe i prišapne: - Baš ste pogodili. Knez Pavao Babonić poĉastio me danas i došao na ruĉak. Muškarac lijepa stasa i snaţnih ramena u smeĊoj odori zagrli Ivana. Oba se prijatelja

poljube i zagledaju u oĉi dugini \ dom kao da jedan, drugom ţeli proĉitati s lica ono što ne

pitaj rijeĉima. - Sve je dobro, Pavle! - naglasi Ivan. - A ovdje? - I tu je dobrol Izvedljivost i ţelja da saznaju i ono Sto obuzima njihove d1 stisla ih je uz kamin. Glave su

sagnuli jedan k drugome. 64

r

_ Kad sam vas ugledao, kneţe - primijeti Hoduš - mislio "nrnešto se dogodilo u Poţegi. 5

"___ pogodilo se - zaletjela mi se u nos osa, ja je izvadih i . vezoh u Lasku vas. Bio je to

inkvizitor Matijas. °^ __ TO je stršljen, kneţe reĉe domaćin. Ivan zadovoljno pogleda Pavla i pruţi banu ruku: __ Neka vas Bog po;-ivi za ovu vijest, dragi moj bane. Znao koga predlaţem kraljici da

uzme na bansku ĉast. A o Joaki-mu se ovdje ništa ne zna? _ Otkud bismo znali gdje je taj razbojnik. On će se prije odvaţiti u hladni Dunav nego u

našu zemlju. Ima još neprijatelja. Knez Pakraĉki nije se ni pokazao meĊu nama otkako ste

vi na vlasti, a brat Henrika Gisinga Nikola pokupio se odmah s Griĉa. Barem ga ne

moram ja tjerati odavle. Biskup Timotej? On gradi katedralu i nastoji drţati u redu

redove. U Ĉiĉama i po ĉitavoj zemlji nisu još uvijek zadovoljni sa svojim posjedima.

Otkako su se pomirili s bijelim fratrima, sad otimaju hospitalcima. - A kako naš pustinjak Dragoša? - Htjeli bi ga otjerati i bijeli fratri i gospoda kanonici jer da se on ne ispovijeda, a biskup

Timotej veli: "Posti i moli, pa kako da sagriješi?" Pametan je biskup, od svih jedino on je

s nama.

Sutradana, nakon zapada sunca, kad su Pavao i Okićki bfli u najţivljem dogovoru, uĊe

knez Hoduš i navijesti: - Kneţe, neki je Ĉovjek vani i veli da mora odmah govoriti s vama. Ivan odredi da ga puste. Sa zanimanjem promotri knez nepoznatog muškarca u

graĊanskom odijelu. - Otkud dolaziš? - Svejedno je otkud, kneţe, nosim vaţnu vijest. - Za mene? Reci što je? - Neka vaša kneţevska milost nikako ne putuje u Poţegu ni u petak ni u subotu. - Gle! Sto ti znaš o mojem putu? - Ja ništa, ovako glasi poruka. -• ĉija poruka? . r~ Kneţe, onaj koji vam to poruĉuje moj je gospodar, a on ™i je naredio da njegovo ime

ne izdam, dakle, šutim. Još mi je reKao: ako knez mora putovati neka izabere bilo kakav

preĉac, ak nJcako cestu. -- Nikako cestu? Sto to znaĉi? - upadne iznenaĊeno Pavao. Govon, glasnice potanje. Ništa eţevska milost, svatko vjerno sluţi svojeg gospodara, a me ne moţe prisiliti da

gospodara iznevjerim. van Povuĉe Pavla na stranu i reĉe tiho: - ^ov°ri pošteno. Ipak, tu se

nešto krije. Moramo saznati - to poruĉuje. Nitko ne zna kad ću se vratiti u Poţegu. Nisi li rekao Matijasu? 85Da! Vidiš! Njemu sam nešto govorio - rekao sam "u pe-tak ili subotu". Htio sam ga

zavarati - jer bi htio da mu doĊem u goste, a to htjedoh izbjeći... valjda Joakimovi prijatelji. - Moj dragi ujak ne bi nastojao da od mene otkloni nesreću. Nešto se drugo krije iza ove

poruke. Da znam tko mi je šalje, mogli bisrno sve odgonetnuti. Opet se Ivan okrene nepoznatom glasniku: - Darujem ti kućicu na mojem posjedu i zemlju ako kaţeš ime onoga tko te šalje. - Ni za,vaš slavni, divni Okić-grad ne bih izdao gospodarevo ime. - Ej, što, objesit ću ga za noge! - razljuti se Pavao. Ivan će prijatelju latinski: - Zatvori ga, ali ne uĉini mu ništa naţao. Njegova vjernost gospodaru poštena je i neću je

kaţnjavati. Ĉekaj, pokušat ću još nešto - i okrene se glasniku: - Putovat ću cestom, i baš sutra sam samcat, to ćeš reći gospodaru! Sad idi! No, on se ne makne. - Vaša kneţevska milosti, ne uĉinite to, moj gospodar zna zašto vam to javlja. - Pa"neka mi isporuĉi zašto! Reci mu to i vrati se. - Odviše je daleko, nikako ne bih mogao stići natrag do sutra u zoru... - Gle, tvoj je gospodar daleko, a zna kad ja putujem? - Ne znam otkud mu to, meni je naloţio: "Idi na Griĉ knezu Okićkome i reci da nikako ne

putuje ni u petak ni u subotu, a kad se vraća, neka ide preĉacom, a ne cestom." Evo, to je sve

što sam rekao, a ime njegovo neću iskazati ni na samrti. - Tako si odan svome gospodaru? -- Svi ga volimo. - Ima vas više? - Svaki gospodar ima svoje sluge. Ivan razabere da ne moţe od njega ništa doznati i zamoli kneza Hoduša da ga pritvori, u

komoru, ali neka mu dade jela i postupa s njime dobro. - Nerazumljivo je to - reĉe Pavao - a ipak sumnjivo. Nikako nećeš putovati, Ivane! - Putovat ću kad doĉekam Dorju. ĉekaj, Pavle, rekao sam Matijasu da se vraćam u petak ili

subotu, a zapravo sam mislio na nedjelju. Propitkivao se za moj povratak s nekim

zanimanjem. Nije mi to onda upalo u oĉi, ali sad mi nešto kopka u duši. - Zašto je Matijas dolazio u Poţegu? - Htio je da od kraljice traţi vojnu na bosanske vjernike, ali sam ga dovukao u Lasku vas, a

dotle ćemo mi njegovim uhodama sakriti Mirenu, Radoslava i Dragošu. Oni, doduše, ispovije;

daju bogumilsku vjeru, ali rade i za naše osloboĊenje. A sad reci kako je narod zadovoljan s

vladanjem bana Mateja.

k"&i . !.,-iiiv. •. 86 __ Mimo i razborito postupa s plemstvom, graĊanima i putom <*

rţi se

dosl

Jedno

tvojih uputa,

Ivane - odvrati Pavao. "__ Kneţe, htio bih se s njime sastati kod vas. __ Idem sam po njega - i domaćin ostavi prijatelje nasanuu Ivan prišapne drugu: _ Hoduš još ništa ne zna o kraljeviću Ratimiru? _ Toĉno sam se pridrţavao tvoje ţelje i nisam mu govorio. ._ Saznat će sve prije sabora. No, reci što govore plemići? _ OzlojeĊeni su protiv kraljice, boje se Ladislavove vladavine. Svi su nezadovoljni, ne treba

ih nagovarati da ostave La-dislava! _ Ne smijemo se prenagliti. Tek kad vidimo da velika većina odluĉno mrzi Ladislava -

Kumana i vlast njegove majke i da bi ih ţeljela skinuti - onda ću ih iznenaditi s Ratimirom. - I ja sam tako mislio. Ĉekali smo te u subotu kako si isporuĉio. - Matijas me je prisilio da krenem prije. Zato ostajem ovdje dok ne doĊe Dorja. U petak ili

subotu bit će ovdje, a onda ćemo je ispratiti dobar dio puta. Ali, evo bana! Pozdravio se s Ivanom i reĉe: - Mislim da će svi staleţi kliknuti - Ratimiru! - Onda smo zanavijek spasili Hrvatsku od Ugarske. r OLIVEROVA ZASJEDA Šuma je bijela, zamrznuta. Sunce zagrijeva vrške stabala. Val vjetra upire se o granje. Visoka

šuma uz cestu tvori neprozirni zid. Iza njega drijemaju- konji, a u sedlima templari poredani

duţ grmlja u zasjedi. Jedan se prene i skine šljem s lica, a Tomo Crni vikne: - Olivero, ne spavaj! Evo, već je izašlo sunce! •- A što bi ti? • - Gladan sam, a bogme ni moji momci nisu se najeli noćnog zraka, ĉekamo kneza Okićkoga

ĉitav juĉerašnji dan, a kad nije došao u petak, neće ni danas! - Što Matijas javi u to se moţeš pouzdati, a on je poslao glas da se Okićki vraća s Griĉa u

petak ili subotu. Tomo, pazi, aao si fijeĉ da ćeš ga doĉekati s nama i ubiti. v. . Kad ne dolazi, ne mogu ga ni doĉekati - ni ubiti! Je li to "St raĉun? stien~

olC ne

^kupiš riJ

eĉ -

niJ

e- Ali, primiri se. Ako knez ne

e °

anas do veĉeri - imam za tebe

jedan posao po istu cijenu. i~ _~~ ĉekajte! Novi posao - nova plaća. Moram znati kakav J

e Posao. ,

87Matijas mi je naredio: kad obraĉunamo s knezom, neka dadem u lov za kneginjicom

Okićkom. - ĉemu vam ona? - Znao bih ja već ĉemu kad mi ne bi trebalo Matijasova. prijateljstva. Hoće da mu je

dovedem, a ja sam njegov saveznik. - Koješta! Ako hoće da razgovara sa svojom nećakom, neka ide gore u kraljevski dvorac. - Neće on da s njome razgovara, nego da je odvede na jug i zatvori u samostan. Dakle, ĉuj:

sada ĉekamo kneza Ivana pa kad pošaljemo njega u pakao, onda ćemo Dorju u samostanske

sve-tilište. Rekao sam ti ovo da mi ne uteĉeš! - Dobro, Olivero, ali gdje da sad uhvatimo kneginjicu Dorju kad je na kraljevskom dvoru? - Kad ubijemo kneza, poslat ću joj glasnika da knez leţi na cesti, a ona će biti odmah tu, pa

smo jednim udarcem smlavili dva zmaja. Sad znaš što te ĉeka. ĉestit posao, a onda oproštenje

svih tvojih nedjela i prava plemićka ĉast. - I bit ću dostojan da sjednu sa mnom za stol i bahata kne-ţevska gospoda i razbludni griješni

templari? - podrugljivo pita Tomo. - Ne rugaj se, lopove! Obećao sam ti, bit će tako. Dakle, prihvaćaš li moj prijedlog? - Primam. S jedne strane priĉate vi, a s druge strane prigo vara moj ţeludac. Vi ste preda

mnom, a ţeludac u meni, moram, dakle, najprije njega umiriti. Kozaĉe, otvaraj tobolac.

Gladan sam - zovne Tomo ĉetovoĊu. Iz reda izaĊe jahaĉ odjeven u odoru templarskog vojnika, jazveţe torbu pa izvadi kruha i

mesa. Tomo /.agi.i/e bijedni zubima.

- Dobro si se opskrbio, Tomo - primijeti Olivero i skrene konja bliţe. - Valjda ste mislili da će vas nahraniti meso kneza Okićko ga? Glad vam škilji na oĉi i usta -

eto vam. Trebalo bi i vašoj ĉeti dopustiti da se okrijepi. Moji momci imaju sobom svega. - Hoćeš li kneginjicu voditi sa mnom na jug? - pita Olivero .pošto je progutao zalogaj. - Ako se pogodimo! To je, naime, već treći posao ... - Sto traţiš? - Kad se ĉega prihvatim, moram to dobro izvršiti, ali I ocu i pošteno zasluţiti. Ĉekajte, dakle,

moram dobro promisliti što ia traţim od vas koji imate svu moć u paklu. Po Tominoj odredbi jeli su njegovi vojnici meso, a O live-rovi plavi templari nisu imali drugo

nego kruh. Kad su se svi najeli, opet se momci poredaju uz grmlje i opet su svi šutjeli i ĉekali. MeĊu onima što su bili prvi u redu nasta gibanje. Tomo z

a; pazi da oko šikare nekud

provirkuju. Uto jedan momak potrĉi prema Oliveru: , - Preĉasni viteţe! Dolaze"! , s 88 _ po - laţe? - zaĉudi se Tomo. - Cestom? ; ; o ;; __ Da, s one strane, iz Poţege. , q __

Nemoguće. Knez je na Griĉu, moţe doći samo s protivttfc e j\ja Griĉu i u Poţegi istodobno

ne moţe biti! 5 _ Ipak dolaze s one strane, od Poţege. ,

V;: __ A tko to?

\" ._ Kola i oruţani jahaĉi. Imaju modru zastavu. " - Modru! - usklikne Olivero. - To je zastava Okićkoga. T on proviri kroz šikaru, a onda se

opet uspravi: _- Na zi. ;tavi je bijeli grad navrh pećine! •""..".. - Okićki! - usklikne veselo Olivero. - U zasjedu, momci! Tomo, sad je do tebe, da nas ĉestito

vodiš. _ Dobro! Neka vaši paze moje zapovijedi. Uistinu, ne razumijem: ĉekamo kneza Okićkog s

Griĉa, a on iz Poţege! ._ Ni ja ne razumijem - ĉudi se Olivero - a ipak, eto, dolazi. Na smrknuto lice povuĉe Tomo bojni vizir, a onda zovne ĉetovoĊu pa ostave Olivera. Kad su

bili podalje od njih, Tomo šapne Kozaku: - Knez to nije, on ne moţe dolaziti iz Poţege. Netko drugi putuje pod njegovom zastavom! I zašuti. U prsinta mu se skupile slutnje i od njih ga zaokupi briga. - Ako ne navalite, gospodaru, onda <5e Olivero sa svojima - šapne Kozak. - Znam. No, mi idemo prvi, a onda ću vidjeti što dalje. Drţi se uza me da prihvatiš moje

zapovijedi. Svi se templari poredali unatrag. Tomo sa svojima naprijed, sakrili se za visoko grmlje. Tomo

proviri: zdesna cestom dolaze kola natkrivena išaranom koţom. Sprijeda i sa strane spuštene

su zavjese od modra sukna. Niĉija se glava ne pojavljuje iza njih. Ispred ĉetveroprega jaši pet

naoruţanih konjanika, a isto toliko sa strane i straga, šumom odjekuje topot konja i štropot

kola. Tomini momci polegli vodoravno na konjima da im sunce ne bi otkrilo šljemove, ĉekaju

sakriveni za visokim šikarjem. Povorka na cesti se pribliţava. Konji trĉe trkom. Ljudi u zasjedi napeto zure u Tomu na im

dade znak. Sad! - šapne Tomo u ĉasu, s momcima preskoĉi grabu fca cesti i Ċavolskom vještinom opkoli

povorku na cesti. Olivero sa svojima ostane daleko iza Tomine momĉadi. Ja-

1 ° k°^

a sP

aze zasjednike, upru

koplja i spremaju se na. Gromki povici branitelja odjeknu šumom. Tomine su i•uprte u

zastore na kolima. Ne navaljuje i pita prvog jahaĉa u dvorskoj odori:

- Tko je u kolima? ~- Naša gospodarica - kneginjica. zakovu

m.odriil

za

stora pojavi se Dorjina glava. Tomo uhvati Ko-u ruku

i sagne se k njemu: 89- Slutio sam! Ona ne smije pasti u Oliverove ruke. Reci nje-zinoj pratnji da okrene natrag,

na cesti ih ĉeka zasjeda, a mi ćemo je braniti. Ako pisneš da sam ja tu - ubit ću te! ĈetovoĊa krene naprijed i prenese prvom jahaĉu Tomine rijeĉi. Snaţan muškarac, kneza

Okićkoga, priĊe kolima i navijesti Dorji što je ĉuo.

- ĉija zasjeda? - prenerazi se Dorja. - Ne varaju li me templari? Nemam uzroka da im

vjerujem. I ovi i oni jednako nam zakrĉuju put! - Kneţevska milosti, bolje da se vratimo. Nismo odmakli daleko od poţeškog dvorca. - A ti okreni i pazi! Momci uhvate hamove i poĉnu oprezno okretati kola na povratak. - Hej, što je to? - viĉe straga Oliverov glas. Tomo digne ruke i stade mu domahivati da ĉeka. On posluša i promatra okretanje kola, ali

više Tomino drţanje i primijeti svojem drugu: - Što je smislio taj Ċavo? Zašto ih okreće natrag? - To i ja pitam. Ne razumijem. Kneginjica je sada naša! - Da je odredio krenuti u šumu, u Savu ili u zrak, sve bih shvatio prije, nego: natrag. - Pazi - okrenuli su. Valjda će je sada uzeti iz kola? Do bijesa! Tomo ide sa momcima mirno

za njima. Što kani? - Moţda isto što je uradio u Ĉiĉama. Otet će vam kneginji-cu i zavaditi vas s Matijasom. Evo,

vidite, ide za kolima mirno u Poţegu. Izdat će vas! - Izdao nas je! Naprijed, templari! Zaustavite kola i otmite mu djevojku. Sijecite lijevo i

desno! Trkom projure iza Tominih leĊa, ali on je to i oĉekivao i već se okrenuo za svojim momcima i

zadrţao ih: - Stanite! Znam što radim! - Kamo je vodiš? Izdajico! Udrite - nareĊuje Olivero. I nastaje meteţ, strka, kreševo. Tomo

dojaši k ĉetovoĊi kneza Okićkog i naredi mu: - Brani svoju gospodaricu! Mi i oni nismo jedno, hoće da ti otmu gospodaricu. Samo smo

odjenuli ove haljine, nismo Olivero vi! Onda se vrati k svojima što odbijaju Oliverove drugove. Kola se zaustavila. Iza zastora

prestravljeno gleda Dorja kako na cesti biju boj dvije jednake ĉete. Ne prepoznaje Tomino

lice jer je pokriveno bojnim vizirom, i ne ĉuje ga jer on šuti i tuĉe. Dorja vidi i one straga sto

hoće da provale opsadu ovih - koji su joj bliţi i oĉito je brane - odbijajući one straga. Ne

shvaća i ne razumije zašto je ovi brane, a drugi napadaju. No, Olivero je već razabrao da mu je Tomo izdajom i oruţjem pomrsio raĉune i odluĉi da ga

za to kazni. - Strelice sipajte! - zapovijedi svojima, a sam uzme luk. l 90 Sve ţešće biju se obje ĉete. S Oliverove strane zazviţde prema Tominim momcima strelice. - Sklonite se! - vikne ĈetovoĊa kneza Okićkog Dorji. Kneginjica se htjede povući, no već je zahvati oštrica. Ona krikne i sruši se u kola. Njezin krik prodre Tomi kroz kosti. Obazre se, krene konje natrag i dojuri kolima. Mladi

ĈetovoĊa razgrne zastor i uzbuĊeno viĉe Sluţavka u kolima drţi glavu svoje gospodarice. Iz

Dorjinih ramena strši uvis strelica, krv teĉe po svijetloj tkanini haljine. Tomi se smraĉi ispod

vizira, stisne zube. Dorja stenje, njezine boli prelaze mu u ţile, ţestoko udari konja, povrati se

Kozaku j zaviĉe mu usred bojnog kreševa: _ Pomozi! Kneginjicu je pogodila strelica! Pomozi joj! - pa digne maĉ i udari po Oliverovim

vojnicima osvetniĉkim gnjevom. ĈetovoĊa posluša, krene natrag i, pokriven bojnim šljemom, skoĉi u kola. Ne pitajući ništa,

izvadi strelicu iz rane. Dorja prigušeno zastenje, a krv se razlije. - Brzo, daj mi komad platna! - zapovijedi Kozak sluţavci. Izgubivši glavu, jauĉući, ona hoće da otvori srebrom okovanu škrinju, ali ne moţe. Kozak je

gurne u stranu i sam otvori sanduk, posegne u nj, izvuĉe bijelomodru svilenu haljinu, opši-

venu biserjem. Ne brinući se ni za što, posegne za noţem i u ĉasu izreţe komad bijele svile pa

se vrati k Dorji, prereze joj krvavu haljinu na ramenima, razgali je i ogleda ranu. - Ima li vode? - upita Kozak sluţavku. Ona izvadi iz drugog sanduka posudu s uskim grlom.

ĈetovoĊa ispere ranu i stade je povezivati. Kad je dovršio, zatraži od sluţavke ponovo vode i

ponudi je Dorji. Ona srkne i nasloni glavu na jastuk što joj ga je djevojka podmetnula. Blijeda

i prestrašena gleda u templarsku odoru odjevenog samaritanca. - Je li vam sad lakše? - upita je on.

- Malo lakše. Oh, zašto me napadaju? On se primakne bliţe i šapne: - ĉuvajte se, kneginjice, Matijasa. Poslao je Olivera da vas-otme. Hoće da vas zatvori u

samostan. Ako ikad doĊe na vlast •Joakim ili tko od njegovih, znajte: zakopat će vas Matijas

zauvijek u samostan i sebi prisvojiti vaša dobra. I vaš brat, knez, se ĉuva Matijasa i templara! - Vi ste s njima, a pomaţete meni? ~ĉuvajte se i vi i vaš brat svojeg ujaka i templara. Sto znate vi o meni? Tko ste? - upita Dorja. , ~~

Meni Je šutjeti i vas braniti!

0 Skoĉi

dol

Je- Kad je htio da spusti zastore, sluţavka je razderanu haljinu, a Dorja tiho uzdahne.

91Nisam slutila da će od moje vjenĉane haljine nastati bojnj povoj za mene... Kozak pogleda haljinu i ostale sanduke u kolima, nešto promrsi i onda uzjaši konja. Kad se

opet našao uz Tomu u kreševu, ĉuo je njegovo pitanje: - Sto je? Mrtva?... - Ţiva i previjena. - Neka krenu s njom u Poţegu, a mi ćemo zadrţati Olivera. Danas mu je kucnuo posljednji

ĉas ako kneginjicu ne pusti da proĊe u miru. I odmah zapovijedi ĉetovoĊi kneza Okićkoga da poţuri što brţe u kraljevski dvorac. - ĉim su Dorjina kola krenula, Tomo razredi svoje momke, zakrĉi put templarima koji su

htjeli za kneţevskim kolima. - Momci! Ako ljubite svog gospodara, sasijecite lupeţe. - Proburazit ću te, izdajniĉko smeće! - viĉe mu Olivero. - IziĊi, lupeški junaĉe! Ovamo te okom u oko! - Šljem mi štiti lice, lupeţu! Nećeš ga doseći. - Ni sto šljemova ne bi mi bilo na putu da ti ne odsjeĉeni nos iz sredine blatne obrazine. - Razbojniĉka kaljuţo, pljunuo si na svoju rijeĉ. Ispeći će te inkvizitor na lomaĉi. - Bi, da sam prase - kao ti! - Izvući će te on iz tvoje šume makar se zavukao pod ko-rjenje stabala, spalit će te,

krivovjerniĉe! - Krivovjerac je svatko tko obrani ĉistu djevicu od vas, bijesna pseta. - Udarite ga! Uhvatite ga! Inkvizitor Matijas zapovijeda - viĉe Olivero, a oni navale. Tomini

su momci vještiji, ćas se povlaĉe, uzmiĉu, a kad templari pojure naprijed, okrenu Tomini

momci svoje konje spretno uz bok. Zavode ih u stupice, kolju ih, sijeku. Tomo se prometnuo

ĉas u liju, ĉas u lava, smjelo se zalijeće i ţviga maĉem kao da je laka šipka. - Olivero, nećeš ostati ţiv! Ne mirujem dok ti je nosurina usred gubice! I već se domogne njegove blizine, kresne povrh Oliverova šljema i udara. Olivera zahvaća

strava. Tomo viĉe za njime: - Nos ću ti odsjeći, djevojĉuro muška! - Templari, u pomoć! U pomoć! - viĉe Olivero, a Tomo udara i svaki udarac popraćuje: - Kukavĉe! Blato! Babetino! Droljo! Svršio si... Olivero je ugroţen, šljem mu se zadere u

meso, pa nagne U bijeg. Njegovi vojnici, svladani, potuĉeni, slijede gospodara. - Gonite ih na kraj svijeta! - viĉe Tomo. Templari uzmiĉu. Tomo ih slijedi. Nasta divlja trka

duţ ceste. Dok su u bitki Tomini ljudi jaĉi na oruţju, u bijegu su brţi dobro njegovani

templarski konji. Sve odjekuje od divlje trke. Kad Tomo stigne iza šume, već su templari daleko. Stanite! -• zapovijedi on svojima. - U bijegu ih ne mo- onatkriti. - I vrate se natrag. Sunce je bilo visoko, kad su sreli svoja ĉetiri druga koja su stala zbog svojih rana. Kozak ih previje, a onda krenu svi rfaUe kroz gustu šumu. Ĉitavim puteni Tomo šuti. Blijed je, mrk i zamišljen. Jašili su ĉitavo poslijepodne, a onda se poĉeli" uspinjati uz brdo. Na vrhu su stali. Pred njima

se diţe kula: debela, osamlje-a obraštena gustim šikarjem i zaklonjena visokim stablima.

Kozak otvori ţeljezna vrata. Tomo uĊe, a za njime ostali. U mraĉ-„om*velikom prostoru

Tomo i njegovi momci odmah skinuše templarska odijela i navuku svoja. - Treba da postavimo straţu - primijeti Kozak. - Olivero će nas traţiti posvuda. _ U kulu Pasoglavca ne usudi se tako bezboţna ĉeljad kao što su oni - odvrati Tomo. - A

nisam bio tako lud da otkrijem gdje je Tomo uzeo konak.

Poslije podne, kad su svi momci otpoĉinuli, Tomo ih odjednom oslovi: - Momci! Sad je druga stvar. Dok me je gonilo kraljevstvo, "bilo je dobro! Sad će me goniti

inkvizitor, a njemu pomaţe pakao. Još biste se domogli lomaĉe. Treba da idemo nekud

daleko. Sto Velite? - Gospodaru •- digne se Blaţ - proveli smo jesen i pola zime u tuĊini. Zar da idemo opet? Kod

kuće ima mnogi kolibu, ţenu i po koje dijete. - Istina je - upadne Kozak - gospodaru. PoĊimo u Lobor, utvrdit ćemo se, toliko bojnih

naprava nema pola kraljevstva kojima bi provalili u grad. i Ali on mrko gleda u zemlju. ; - Rekao sam ti, Lobor me neće vidjeti ţiva! -- Gospodaru, vaša je baština, vaš je to dom. - Nemam ja doma! Idem u svijet, a vama je slobodno vranu se kući, pod Lobor, ţivite kako

znate! Uzmite sve što ima. Svi su šutjeli. Neka tuga leţi im u licima. ; • v ~~

GosP°

daru oglasi se jedan od njih - bez vas

bilo bi jako pusto. DoĊite u Lobor, branit ćemo vas do posljednjeg daha. k I" Kazao

sam:

neću

u

Lobor. Još ću ĉekati. Tu nema opstan" da

T.1.i se

vr

atio Ivša s Griĉa? - on pogleda momke. Nije -

odvrati Kozak - ni glasa od njega. -- Ako ga je knez bacio u tamnicu, jao njemu! -T

LlJ

ePa bi to bila hvala što mu javljate pogibelj. Nego, zĊa Je što drugo ju-jvop

azi" Kozaĉe! Ne misli da sam Oliveru prekršio rijeĉ: obe-Pon.

d.a ću kneza doĉekati i ubiti,

ah" nisam obećao da ga neću grao "ut*

neka ne doĊe... Time sam s Oliverom komediju odi-

- vjomt će me da me spali na lomaĉi. Dobra peĉenka baš ne

92

93bih bio, odviše je s mene spalo mesa! Morali bi me mazati Matijaso, vim maslom, a to

mi se jako gadi. Volim se ugnuti lomaĉi. Kozaĉe, j doĊi sa mnom! i Izašli su pred kulu i Tomo je dugo gledao u dolinu gdje se u! daljini diţe dvorac s

kulama i tornjevima. Na vrhu poţeškog l brijega o suncu koje zapada blista kraljevski

dvorac. Tomo sve! nešto hoće da pita, da govori, a nema snage. Kozak osjeća što je u duši

njegova gospodara. Svu je snjeţnu okolicu prekrivalo crvenilo sa zapada. Kraljev, ski dvorac kao da je ogrnut

grimizom. Tomo promrmlja tiho: - Kad bih znao kako joj je? - Bit će dobro! - Ako umre? Kozaĉe! Kozaĉe, ako umre? - i Tomo obriše znoj sa ĉela. - Nije rana tako velika. Na sreću, strelica je pogodila u rame. - Je li te kneginjica prepoznala? j - Nije me mogla prepoznati. Pitala je zašto je napadaj i otkud dva tabora. Nisam joj rekao,

ali joj nisam ni prešutio da je Matijas kani zatvoriti u samostan. - I to si dobro uĉinio. Što je još rekla? - I još je rekla... - Zapela ti je rijeĉ? Hoću da znam svaku njezinu rijeĉ, ĉuješ li, Kozaĉe! Zaokrenut ću ti

vratom ako odmajti ne kaţeš što je rekla. - Odmah ću saopćiti, samo se ne ljutite. Uzeo sam iz škrinje haljinu i izrezao od nje

komad svile, bila je pola modra, pola bijela. Odrezao sam jer nisam našao ništa drugo.

Kad je to vidjela, sluţavka je zaglavinjala. Onda sam kneginjici time povezao ranu, a ona

je kasnije rekla: "Nisam slutila da će moja - moja vjenĉana haljina biti bojni povoj!" Tomino se lice tako izobliĉilo da je Kazak stupio korak bliţe i raširio ruke. Ĉinilo mu se

da njegov gospodar pada, a njegove oĉi priĉinjaju mu se kao oĉi mrtvaca. Spustio se je na

zemlju i legao. Tomina šutnja ispuni Kozaka strahom. Pokušavao je da prekine tu strašnu šutnju, ali mu

ponesta odvaţnosti. Nakon duge, teške stanke, promrmlja Tomo kao sam za sebe: - Ona je danas - putovala - na - vjenĉanje!? - Ne znam, ne znam to, gospodaru.

- U škrinji bila je haljina, vjenĉana haljina, njezina vjenĉana haljina... Gdje je vojvoda

Bela? - Ne znam, gospodaru, nije govorila o njemu. - Kamo je putovala? - Ni to ne znam, bit će daleko, u kolima su bile naslagan"? škrinje. - Na Okić-gradu je ĉeka, ili u Samoboru! Idemo onaffl0> idem, ubit ću ga, a onda - neka

me spale... _ Gospodaru, da je vojvoda u Okić-gradu ili Samoboru, zar . a putovala k njemu? Došao bi on u poţeški dvorac i tu bi vjenĉali. Ne bi ona imala sa sobom toliko škrinja i ne bi pu- ^vala sama, nego bi vojvoda došao po nju sa svojom vojvodskom pratnjom. Sigurno je vojvoda negdje daleko. Ta imala je toliko škrinja punih opreme kao da ide nekud daleko, veoma daleko. _- Daleko? Meni je tamo u budimskoj šumi rekla: "Putovat ću daleko! Vrlo daleko:"

Pravo veliš. Vojvoda je negdje daleko! Ona je putovala - k njemu... - Eto, sad ne moţe da se vjenĉa. Dugo će proći do ozdravi __ pokuša ga on tješiti. - Bijelo rame, kao svila bijelo, grlit će vojvoda! - poluglasno će Tomo, savije ruke pod

zatiljak, naslonivši glavu o stablo, zagleda se dolje u daleki dvorac. - Gospodaru! Zašto ste me prisilili da vam to reĉem? - spoĉitavao je Kozak ţalosno. Sunce je zapadalo. Kroz granje dopire još malo svjetlosti na oĉaj što viĉe iz Tominih

oĉiju. Dugo ne odgovara na pozive svojeg vjernog Kozaka. Tek nakon duge stanke reĉe

tiho: - Kozaĉe! Meni se dijeliti sa svima vama! S ĉitavom ĉetom. Ako mene uhvate s vama sve

će vas povješati ili spaliti na lomaĉi. Neka se svi vrate kući, i ti s njima. Nikog ne smiju

naći uza me! - A vi, gospodaru moj? - Nije te brige! - Idem za vama dotle dok me ne ubijete. Nemam nikoga do vas! - Ni ja nemam nikoga! - promrmlja Tomo, zureći u dvorac u kojem je naslućivao Dorju

povezanu povojem njezine vjenĉane haljine. Ĉini mu se: ĉitav svijet umoĉen je u ţuĉ. - Gospodaru - povedite me sa sobom! - - A kamo? - Kamo nas ponese vjetar. - Ugnut ću se - njoj. - Bolje je to! - Neka se vjenĉa! . . . Neka! Zato me je molila da joj idem I i Prav.° ima- Ja otimaĉ, ona

anĊeo... Idem joj s putal zavikne kao da govori nekome daleko u onom dvorcu . . . * Sami" g°sP°daru- ne bi ona mogla biti vaša i kad Lupeţi su, eto, gospodaru, a vas svi preziru. Joj še~ H - v*kne Tomo, udarivši rukom o bok - zakleo sam Ća( ta,

a I?e više neće vidjeti.

I neće! Tako mi ĉasti mojeg maĉa ° mi sutlca onog što zapada nad njezinim krovom tamo - 5e" ^ ^°Š ćeš ĉuti ° meni r>orJ°! ćut ćeš! Do nakraj ćeš ... kako nebo i zemlja strepi od moga imenal

. . . Ide i m. bi svijeta, • 94 95Sunce se ĉini kao mutnim rumenilom oliĉena kruglja na bijele gore. Polako se zamraĉilo. Tomo se trgne: - Idi! Reci momcima neka sutra krenu kući, a mi idern<] svojim putem. Ako bi koji od njih

htio s nama, neću ni jedn Daj im dosta blaga što smo ga oteli, a nama samo ostavi za p Idemo

daleko, veoma daleko, neka zna svijet da je ţiv To Crni...

; Prošla su tri dana. Knez Okićki iznenada osvane u poţeškoi " dvoru. , - Belko! Netko je spleo oko nas nevidljive spletke. Niša: i,ga htio dati muĉiti, momak je

pošteno sluţio svojega gospoda ali ne znam kako da to protumaĉim. | - Kad su kneginjicu doveli u dvorac pri potpunoj

svijes ;sve mi je ispriĉala. I napadaĉ i branitelj bili su templari. Ona. Ikoji joj je povezao rane

upozorio ju je neka se ona i vi ĉuva "• templara i Matijasa. i - Da se moj ujak urotio protiv

mene i Dorje - to razabi :$rem ali zašto su oni drugi Dorju branili? ; Naš ĉetovoĊa tvrdi da su branitelji bili samo odjeveni u jnjihovo ruho jer kad je ĉetovoĊa

otišao s kneginjicom, onda je IVidio kako se voĊa branitelja tuĉe s voĊom napadaĉa. ^ - Samo

da mi sestra ne umre, Belko, samo da ona ostane i ţiva! Oh - da mi je znati što se to splelo, da

mi je uhvatiti krivce, \ privezao bih ih za konjske repove. | U sobi zašušti haljina oko njeţnog Tajanina tijela. Lice joj i odaje umor i bol. ! Kneţe, ne bojte se. Neki ĉovjek zaţelio je govoriti sa jjnnom, stajao je pred vratima dvorca.

Otišla sam da vidim, a ono l" veţi opazim Tomina ĉetovoĊu Kozaka. On mi pruţi posudicu 5

jSpekim travama i mašću. Zaĉudila sam se, a on mi stade šaptati: i "Ovo je lijek za

kneginjicu. Od ovoga će njezina rana zacijeliti". [Htjela sam ga zaustaviti i pitati, no Kozak

otrĉi niz brdo i - Otkud on zna što se dogodilo? Tajano! Tomo je upleti i u taj napadaj -

prokletnik! l - Kneţe, nije on kriv. Nije! ; - - Što vi znate o tome? i Ništa drugo nego da kneginjicu smrtno ljubi. i - Ne recite više nikad ovu strašnu rijeĉ,

Tajano. Vi kakva je sramota za moje ime da otimaĉ ljubi Dorju. Znam, kneţe, ali ipak - on bi ţivot dao za nju. Zašto tako gledate? Zar sam rekla nešta zlo? 96 _- Otkud vama zloća, Tajano? Samo se ĉudim što toliko za-arate Tomu. Neću mu uĉiniti zlo

ako mi iskaţete otkud on zna Ha ie Dorja ranjena I odmah naredi Belku neka u ĉitavoj okolici traţi Tomu i nje-eove momke. je Belko otišao, Tajana priĊe knezu: _ Dobri kneţe, nesretni otimaĉ poslao je Kozaka da knegi-niici donese lijek. Dopustite da je

lijeĉimo tim lijekom. Mladić pogleda Tajanu, ustane i stavi joj ruku na crnu kosu: _ Teško mi je, bojim se ovog lijeka. Moţda je otrov? _ Kneţe, Tomo bi dao svoju krv da kneginjici spasi ţivot. Kneţe, ja vjerujem u taj lijek,

svojom ću ga rukom staviti na ranu, svoju sreću prosui: ću u lijek. Dopustite! _ Uĉinite Tajano, pokušajte svojom rukom. - Hvala kneţe! Velim vam: ako od toga umre kneginjica, onda ću umrijeti i ja. Uveĉe popustila je vrućica. U noći je Dorja spavala, a sutradan je već poznavala brata, Tajanu

i kraljicu. Kad su istog dana uveĉe Ivanu javili da Tomi nisu našli traga, Dorja se već osjećala

mnogo bolje i razgovarala s bratom. On se sagnuo k njoj dok mu je šaptala: - Ivane, što će biti sada? Ne mogu ići u ĉešku? - Zlo je to, ali ne marim, samo da mi ti ozdraviš, mila moja sestrice. - Ĉim ozdravim, poći ću, - Bit će prekasno Smislio sam nešto drugo. Otposlat ću u ĉešku svojeg pouzdanika s pismom

Beli da dolaziš, da si na putu u ĉešku, neka te priĉeka. Ovako ćemo ga zadrţati. Dogovorili su se o tome potanko, a Ivan je odahnuo, videći da mu sestra neće umrijeti. .......... * * * men zdrav

visoki i djev

°Jack

?-> sobi

" Punoj sunca, ĉije su zrake padale

°1C

" SJ

TdiIa

JC

Dn°

rja "

naslonJ

aĉu- Pokraj nje, na •** T*

jana"

DorJ

inim licem već se hvata ru-

h<*."

na?

rotiv> ^tovo je prozirno. Tijelo V™

ĉini *

e kao

cvU" kojemu nedosta-e r Tll

ja"

uv"

cena u sebe

- gotovo izĉezava u

haljinu asevo|kee"

J ^^

SU °

dJenuU Sućutno promatra je Dorja i sagne se k njoj:

-- Si,m • moja

" teško

mi

Je S

Iedati tebe ovakvu. _ T

orn.° J

e " tom dvorcu, tuţno,

ništa drugo. 1"

110 J6

U tv

°Jem

srcu

- znam. Zaboravi viteza, Tajano,

odgovorila, samo joj se oĉi orosile. Ustane i reĉe tiho: cu

Jem, dolazi knez. tori II 97 Zar ga izbjegavaš? Nije fi ti dobar, Tajano? Predobar, kneginjice, ali sigurno ţeli da razgovara s vama. Znam to, vratit ću se. I ne saĉekavši Ivana, koji je ušao kroz druga vrata, nestane iz sobe poput sjene. - Ivane - reĉe Dorja - izgubit ćemo Tajanu. Svakog dana sve više gine. Jest, strpljivost

ubija više od oĉaja. Svakog dana kako vitez Sokol dolazi pred gradske zidine i ĉeka

kraljicu. Ta-jana zna da planduju i uţivaju. Jadna sirotica! Nikad se ovako neće izlijeĉiti

od ove ljubavi. Rekao si da će ga prestati ljubiti kad skine zaklon. Udesi to, molim te, ako

ti je drag njezin ţivot. - Tako mi je drag kao i ţivot njezina oca Ratimira, ali ne mogu pomoći. - Kad bi Tajana barem jednom opet mogla govoriti s vite zom! Vjeruj - bilo bi joj lakše. Nekoliko ĉasaka on razmišlja pa se opet okrene k sestri: - Pravo kaţeš. Spomenut ću to vitezu, udesit ću taj sastanak i javit ću ti, Dorjo, da je

upozoriš. Ne volim ni razgovarati s njome. Ţao mi je gledati joj oĉi, grize me savjest. - što radi kraljica? - zapita Dorja da razgovor promijeni. - PomlaĊuje se u svojoj ljubavnoj sreći. Sad ju je poma-mila nova misao, hoće da vidi

svojeg dragana kako se bori i pobjeĊuje na turniru. - A ti pristaješ? - Ne smijem joj uskratiti tu ţelju. Sva gori kad se spominju njegove bojovne slave. Hoće

da ga vidi u borbi. Takve su danas ţene. Ne mogu ţivjeti u miru, hoće da gledaju svojeg

ljubavnika u boju na turnirima. To ih podraţuje. Elizabeta je sva luda od ţelje da ga vidi

kako s kopljem u ruci obara vitezove kao snoplje. - što na to veli vitez Sokol? - Pristaje, mora pristati - radi nas. - Dakle će prirediti turnir? - Na poljani pred dvorom - za tri sedmice. - S kim će se tući? S tobom? - Nemam volje ni vremena za to, Dorjo. Spremam na Griĉu Sabor, ti znaš što će slijediti...

Zapravo, taj turnir baš mi ide u prilog. Potpuno će obuzeti kraljiĉinu brigu, ona sama

izdaje naloge za pripreme bojnih igara, bar ne opaţa ništa oko sebe. Sad ionako preĉesto

odlazim na Griĉ, Pavao Babonić i ban Matej zalaze k meni, a ona, zabavljena svojim

turnirom, sve to ne vidi, ne misli o tome, već samo o turniru. Ovo mi ide sjajno u raĉuĊ- - Dakle, sve je spremno za tvoju stvar na Griĉu? - Sve, i nadam se - Bela te ĉeka na ĉeškom dvoru. Pa ga što sigurnije prikujem u Ĉeškoj

još sam mu javio da ću te Ja dopratiti jer ţelim vidjeti lijepu Marţenku. - Dakle, odluĉio si da uzmeš pokćerku ĉeškog kralja? - Valjda ne vjeruješ da sam bacio oko na Orhidu što br<>* ljaju Kumani? Zapravo si neobiĉno ljubazan s kraljiĉinom sestrom, ot-ko se tako promijenila. 113

__ preci mjesec dana bacila je Orhida ljubomorne poglede alnci radi viteza. Sad se ulaguje

meni kao da sam ja jadnici !S branik njezina srca! A ona njezina iznenadna poboţnost! Ĉi-

sate kleĉi u kapelici u dubokoj molitvi. Odijeva se priprosto, ^^prosjaci iz daleke okolice

skupljaju se pred našim dvorcem ^Ive ih nadi jeli. Ne shvaćam ĉemu to sluţi.

1 Iz hodnika pojavi se dvoranin i saopći Dorji da je ţeli posjetiti kneginja Orhida. Ona je

primi s veseljem. _ Upravo malo prije dobila sam od kraljice dozvolu da se oo^ve posvetim sluţbi boţjoj.

Sklonit ću se u samostan - priĉa Orhida. vi? -• zaĉudi se Dorja. - Oh, kneginjo, i u svijetu moţemo biti dobri i bogobojazni, a vi tako

lijepi i mladi, pa da se zatvarate u samostan? - Nema meni ţivota u svijetu! Što da radim, što da ĉekam? - Svojeg odabranika. - Mislite viteza? Ah! To je bio ludi hir! Progledala sam! Drugom me je svrnulo srce, ali on

nikad neće da me opazi. Bila sam zla i pravo ima da me ne primijećuje... Pri tom obori oĉi i lako uzdahne. Orhida je izgledala ţalosna i potištena, ali je ipak podigla glavu i nasmiješila se: - U samostanu okajat ću svoje grijehe i onda - moţda će mi oprostiti i on sve što je bilo.

Drugo ne mogu da oĉekujem od njega. Gledala je kneginjicu. Knez se nije ni maknuo, niti što primijetio. - Još prije Uskrsa zaredit će me. Hoćete li doći na moju slavu? A vi, kneţe? - i pogleda ga

ĉudno bolnim pogledom. - Ţelim da se predomislite - reĉe Ivan. - Ah, kneţe, ne mogu. Idem u kapelicu. Ĉas je molitvi. Polagano ostavi sobu. Brat i sestra su

se gledali, prisluškujući njezinim koracima što su odmicali hodnikom. - Ivane, ona je uistinu zaljubljena u tebe - šapće Dorja. ~- Ne, nikad neću vjerovati u to! Tu se

nešto skriva, od £ SU

On

* ^ raz

S°varau

" uĊe kraljica svjeţa, zarumenjena - Bilo je danas prelijepo jašiti - reĉe ona. - Sunce toplo, na miriši, sve je veselo, kneginjice.

Vitez vas pozdravlja, kne- J Tnnli fš~ j - *. . - . - -- Javr T" da c*oĊete k nJemu- Nigdje nije tako lijepo kao ovdje. Ja h što knez Semere? - upita

zatim s vrlo slabim interesom. - Javlja da je sve u najboljem redu. Joakimu nigdje traga.

Prilici je ostao kod svojeg Rudolfa. Odluĉila sam, kneţe, ostati ovdje što m e uĉinio-"oatcar do zime. 99To me vrlo raduje - odgovori Ivan. - Ljeto bit će tu pre- • lijepo. Mogu li posjetiti Griĉ, a

moţda i Kamen-grad? - Kamen-grad? Da i tamo je lijepo. Vitez Sokol stalno sa-nja o Kamen-gradu. Zašto ne bismo

pošli? Nakon turnira, ako je svijetloj kraljici po volji. - Vrlo dobro. Ja sam na sve spremna. Sad se više ne bojim Kamen-grada - reĉe, znaĉajno

naglasivši ove rijeĉi. Kad je nakon kratkog vremena opet ostavila sobu, Dorja se spremila da s bratom izaĊe u

šetnju. Tad uĊe Belko i najavi gla-snika iz Budima. Ovo naĉas zaustavi kneza i pozove u sobu

pouz.danika kneza Semerea. Ovaj mu preda pismo. Knez Ivan proĉita, otpusti glasnika i

povuĉe se s Belkom k Dorji. - Knez javlja da je Oldamur pobjegao iz tamnice tvrĊave Domb. - To je zlo - kaţe Belko. : - Vrlo zlo za kneza! Oldamur će okupiti Kumane i pobuniti ih protiv kneza. Bude li opsjedao

Budim, zlo po njega. - Tvojoj osnovi Oldamur ne moţe naškoditi? - upita Dorja.i" - Nimalo. On će haraĉiti po Ugarskoj, a dotle mi već ima-i ino svojeg kralja i vojsku. Kraljici

ne treba o tome ništa govoriti, i neka uţiva u svojoj radosti do Kamen-grada... Pod zidinama kraljevskog dvorca, izmeĊu obrambenih tornjeva, okupila se skupina odrpanih

prosjaka. Stoje na štakama, ire ukoĉeno u gvozdena vrata na zidinama. Onda pridolaze no i

trojica na štakama i uspinju se prema skupini prosjaka. " - Kakvi su to dotepenci? -

promrmlja starac, podupir se o debeli štap. Prosjaci se uzbune, gledaju pridošlice. Prvi ide na dvjema kama, na glavi mu široki izderani

klobuk. Glava mu je do oĉij omotana sivom krpom. - Zašto vodiš ove sa sobom? - podrugljivo će stari prosj onom s klobukom. - Da nam

proţdru naš zalogaj?

- Imaju pravo i oni da prime dar plemenite poboţne knej "jice Orhide.

Onda su trebali priĉekati dok se naviknu na štake! šepa noga Šepesa po zemlji kao da

zrakom leti ptica, ali zdrava epotiĉe...

Izbio bih ti dva zuba da nisam kljast.

- Kljasta je tvoja štaka - ne ti!

- Krivokljast je! Uzmite mu štake! - razjareno će os prosjaci.

- Proţdrljivci! - vikne onaj s crnim klobukom. < li da nemam oĉi? Polovica vas skriva

krpama izgubljenu ruku grĉi zdrave noge - pa uzdigne štaku, prijeteći. štai __ Dolazi srećonoša! - reĉe svadljivac s crnim klobukom. Eh kad ona amo, svi će biti ravni i

zdravi! ~~ Nešto se pokoleba meĊu njima, mnogi se guraju natrag pa stadoše uzmicati i zaĉas se

sklanjaju, bjeţeći . . . __ Oh! Imam vas! Bjeţite da vam ne bi ruka narasla! _ Nije to srećonoša. Neka druga kneginja. - A vi, zašto vi niste bjeţali? Vama ne bi mogla

ozdraviti uda jer su zdrava! Vas nije strah da ćete opet biti zdrav? Ali nitko ne odvraća jer su se mala vrata pod tornjem otvorila pred Orhidom. Svetaĉkog

izraţaja lica kreće prema prosjacima. Oni se sagiblju do zemlje, padaju na noge. Orhidine se oĉi uzdiţu k nebu, a ruke siţu u dţep

pa dariva prosjake. Sagiblje se k onom s crnim klobukom. Poboţno sluša kako on sklopljenih

ruku šapće tonom molitve: "Matijas poruĉuje: ne klonite duhom! Joakim se javlja! Njegovi su

opkoljeni i ĉekaju. Nije daleko dan spasenja . . ." - On se javio? - upita tiho. Otkud? - Još ne mogu da kaţem. Recite svima njegovim prosjacima da doĊu drugu sedmicu. Donijet

ću nove vijesti. Što imate vi javiti? - Na Griĉu sabor. Knez prima svoje prijatelje s Griĉa, ali se s njima krije. Buduće nedjelje

kraljica prireĊuje turnir. - Amen! - glasno će prosjek. Oboje se prekriţe kao da su dovršili molitvu i Orhida nastavi dijeliti milostinju. Ivan i Dorja dolazili su uzbrdo, gledajući kako Orhida dijeli milostinju odrpanim prosjacima.

Kad ih je opazila, brzo nadijeli sve do posljednjeg i kaţe im: - Zbogom, moja braćo! Za sedmicu dana opet doĊite. Po" gostit ću vas jelom. Orhida poĊe prema vratima dvorca i tu priĉeka Ivana i 100 - Jeste li vidjeli, kneginjice? - pita ona. Kako su sretni! - Da, lijepo je darivati bijednike. t; -- I onda bude ĉovjeku tako Iako u duši - primijeti Orhida. 7",, ^l

11,,

811 za

Jedno

u dvorac. Oprostivši se s Orhidom, Ivan po-

zove Belka i ukori ga:

- Ne nadzireš je paţljivo, moj Belko! Os

™ prosjaka, nikad joj se nije nitko drugi pribliţio. Sto* vezi kad dijeli milostinju. Zašto ne slušaš iza njezinih leĊa? 6"

nadijeliti klJ

aste-

do°n> je djelo. Kako je smijeni

Ova TuĊ?

St tV

°""OJ

b°g

urnilsk°J

vJ

eri - ali neću dopustiti da mi

stio izaći n

a ?

Utu u m°J

im Poslovima. Odsele da mi je nisi pu-

^ Prosjacima, a da je ne pratiš. Da se raspline u svetosti, 101da uzme tvoju vjeru, i onda je ne smiješ pustiti s uha ni oka, ni kad daruje prosjake. To je

neka himbenost. Naravno, ne smije primijetiti da sumnjamo u nju. - Slušam, kneţe - odvrati Belko. ,.v " •"

11" ""

:" "

* * * Dostojanstvenik Belko jaši uz Tajanu. Slijede ih šest momaka kneza Ivana s njegovim

ĉetovoĊom. Šuteći, upravljaju konje nizbrdo i ostavljaju iza sebe kraljevski dvorac, pokriven

prvim veĉernjim mrakom. Topli proljetni vjetar razgibao je propupalo granje. Zrak je

natopljen mirisom ljubica.

Jahaĉi silaze polagano u tminu. Ni jedna baklja ne osvjetljava im put. Daleko na istoku, iza

tamnih visina, proviruje rub crvene mjeseĉeve kruglje. - Oh, izlazi mjesec - spomene tiho kraljevski dostojanstvenik Belko. - Taj baš nije

najljubazniji saputnik! Da se vratimo? - upita Tajana. - Vidim da vas mjesec zabrinjava. - Ne izlazi po mojoj volji, ali vitez ĉeka, a kad mi je naredio da vas dovedem, znao je kad

mjesec izlazi. Nema straha. Kapelica je u potpunoj osami, već ću se pobrinuti da nitko ne

doĊe blizu. Nastavili su put, jašući po mekoj, jedva probujaloj travi. Tada Belko zaustavi konja: -- Tu ćete izići, povest ću vas dalje pješke, da momci ne vide viteza. Spustiv se s konja, priĊe k Tajani, skine je sa sedla pa odredi ĉetovoĊi da pridrţi konje i ĉeka,

a on uhvati djevojku za ruku i povede je smjerom odakle se izmeĊu drveća zabijelila crkvica. Djevojka koraĉa, zaustavljajući dah; U ušima joj odzvanja udaranje vlastitog srca. Sjećala se

kapelice Sv. Stjepana u Budimu kad je takve veĉeri polazila na vjenĉanje. Osjeća miris

voštani-ĉa, vidi ljude u polutmini, a u naslonjaĉu ĉovjeka u vitezovu odijelu. U pozadini

ukazuje joj se strahoviti lik mrtvaca. Od ovog priviĊenja ona se zaustavi. Belko se obazre k

njoj. Zar se bojite? ĉega? - Ne bojim se - odvrati, a ipak u dnu srca osjeća strah kao da tamo uz bijelu crkvicu zijeva na

nju propast. - DoĊite, ja već vidim vršak vitezova šljema, gledajte tamo. DoĊite, ĉasovi su dragocjeni! I pošla je. Stigli su posve blizu k crkvici. Granje škripi, netko se ondje makne i krene k njima

ĉvrstim korakom. Lako je zadrhtala i usporila hod. U tmini zaustavi se pred njome visoka p°"

java viteza Sokola. Ne reĉe ništa, a Belko se udalji. Ostali su sami. Tajana stoji pred vitezom u svojoj bijeloj b

a" Ijini. On se sagne k njoj.

102 __ Tajano, kako ti je? __ Dobro, viteţe. __ Nije dobro, nije. Dane, tjedne i mjesece ti patiš propadaš. H Ne, ne - varate se. _ Uzalud poriĉeš. Vidio sam te jednog dana s kneginjicom, sj uz šumu. Gledao sam ti lice: lice

je tvoje bilo kao jesenska oĉi kao tuţni uzdah, smiješak je tvoj zamirući oproštaj sa Kvotom.

Sumrak si, Tajano, pusti, plaĉni sumrak! _ Nije lijepo da me je. knez tako optuţio. _ Zapovijedio sam mu da mi o tebi donosi toĉne vijesti, a onda, rekoh, vidio sam te, a to me je

potreslo i odluĉio sam da s tobom govorim. Neću da patiš, jesi li ĉula? Reci mi, ali posve is-

tinito: kakva je tvoja bol? Reci! Hoću da znam! Govori! Dotle neću imati mira dok mi ne

priznaš. Spustila je glavu i šutjela. _ Tajano, kad sam zimus u Budimu razgovarao s tobom na trijemu, znaš - one posljednje

veĉeri, molio sam te da sebi ube-reš sreću. Sjećaš li se što sam te molio? - Da budem vesela . . . - Molio sam ovo: "Misli samo na to da negdje jedno mlado srce bije za tebe, ljubavlju

kakvom nikad nije ljubljena ni jedna djevojka na svijetu. Obećala si da ćeš misliti na tog

mladića..." - Ţelite li da se udam za nj? - pita ona. Nešto je šuštao i pogledao dolje. Onda se opet sagne k njoj: - Ja bih ţelio da ga ljubiš. - Vi biste onda bili sretni?

- Najsretniji ĉovjek pod nebom što pokriva ĉitav svijet. - Ja ću ga ljubiti! - Ne, ti ga nećeš ljubiti. Sad to već znam - ţalosno će on. - - Recite tko je on.

- Ne smijem. Zar bi ti dopustila da netko izdaje tajnu tvojeg srca onome koji ti ne uzvraća

ljubav? - Uzvratit ću mu. - Nećeš! To kaţeš samo da razveseliš mene, prevarit ćeš sebe da ugodiš meni. Bit ćeš još

nesretnija. To neću ni ja, ni oni Kad bi tvoje srce moglo ljubiti mojeg štićenika, osjećala bi u

snu i na javi njegove ĉeţnje, njegove ţelje, njegove uzdahe i njegove ooh. Mislila bi o njemu i

ĉekala bi ga da doĊe. A ti si ĉak i ţabo-javila što sam ti o njemu govorio! Priznaj, nikad ga

nećeš •ljubiti! - Ne mogu ljubiti nikoga. ." " ;",.". .•„,- - Nikoga? Ni ovaj put nisi rekla istinu ... Svojom šutnjom opet je odgovorila. , t ~~ AH kad

bi ti - on prekine svoju rijeĉ i OStaae dugo Slici. Onda se posve prigne k njoj i šapne:

•••[ ; ! ,v ~- Vrlo brzo oslobodit ću te kraljice.

u njoj sve oţivi i naglo podigne glavu. .. ,, ,

103Knez Ivan ti je to saopćio. Itvbje srbe ipak boluje kao da| mu nisi vjerovala. i -- Jesam, vjerovala sam. • - Zašto se ne raduješ? - Ne znam što je radost... - Zato što je tvoje, srce... - i sad on uĉini snaţnu kretnju kao da svladava Ijutinu nad

samim sobom zbog ĉnog što je go-tovo izrekao. Njegove rijeĉi kosnule su se njezina srca. Osjetila ih je kao udarac u otvorenu ranu, a ipak

suspregne jauk koji je prodirao iz grudi. Potresla se sva i gušila u bolnom jecaju. On se

naglo okrene od nje pa se opet osvrne natrag - oĉito ne moţe podnijeti njezin plaĉ. - što da uradim, Tajano? Kad bi ti znala, kad bi ti slutila, da mi tvoje suze padaju kao

vruće olovo u zjenicu oka! Jedinom kretnjom, tu, na ovoj mjeseĉini, gdje bi mogla vidjeti,

jednom jedinom rjeĉju koju bi mogla ĉuti, mogu da ti snimim bol s tvojeg srca, - a ne

smijem! Ne smijem! Ĉuješ li? Zakleo sam se na ĉast i svoj ţivot za druge, da - Tajano! U

ĉasu kad bih to uĉinio, leţao bih pred tobom ovdje kao mrtvac! Ona se trgne kao da je vitez izrekao nešto strahovito, spusti ruke i zadrhće. - Mrtvac? Mrtvac? Zgrozila se od te rijeĉi. Ĉas prije ona je mislima predoĉila sliku mrtvaca u kapelici. - Ja ću ga ljubiti! Oh, znam, ljubit ću ga, koga god hoćete! Recite! - Uzalud! Ti ćeš ljubiti samo onoga kojega ljubiš, sliku ćeš ljubiti koja ti je u duši dok ne

ugledaš istinu! A ta nije daleko! Ovo je nije nimalo utješilo. Jedino joj je zaustavilo suze i strah jer ga još nikad nije ĉula

da tako oĉajniĉki šapće kao sada u ovoj samoći. - Znaj da nikad nisam bio tako nesretan kao sada. Ti umireš ţiva, a ja, ja, koji bih morao

da te uzdrţim, da te oslobodim, ja to gledam. Proklet ću se ako ti nastradaš - ja ću skriviti

tvoju smrt. - Vi - vi ste u strašnoj zabludi. - Opet ne govoriš istinu. Znam radi ĉega tuguješ - ah" moram šutjeti. Odluka da njega oslobodi griţnje savjesti, da mu povrati mir" uspravi je: - Reći ću vam zašto tugujem. Otkrit ću vam sve. Ove odluĉne rijeĉi kao da nisu u njemu izazvale nikakvu Iju-bopitnost. On samo okrene

svoje srebrnim zaklonom pokriveno lice. Tajana pridigne glavu: - Govorili ste mi o nekom mladiću koji me ljubi. Ja - nisam mislila o njemu. Nisam. Ali

nije da mislim na drugog - ne> __ Sve to govoriš da me obmaneš, umiriš, - znam to. mite dokazat ću vam - ja ne mogu

uzeti sreću o kojoj mi go-"jer kad bi moje srce vašeg štićenika i zavoljelo, ne bih mogla

poći za njega... "Z- Ne znate! Obećala sam nekome šutnju, no vi sebe okrivljujete jer me tuga nosi u grob.

Zato sada moram prekinuti šutnju radi vašeg mira i reći ono - što... - Sto imaš da kaţeš? __ Ja sam - vjenĉana!... Samo ĉasak stajao je zateĉen, ali onda

ţestoko mahne rukom:

- Bulazniš! Obmanjuješ me! _ Kunem se - vjenĉana sam! Uhvati joj obje ruke i privuĉe je k sebi tolikom snagom da je zakolebala. - Ti da si vjenĉana? Razjasni... - U kapelici svetog Stjepana - još onda dok je ţivio pokojni kralj. Tajana osjeti kako mu dršću ruke kojima je drţao njezine. - Ti si to smjela uĉiniti, a da mi ništa ne reĉeš? Što - što si to uradila? Gdje je to bilo -

kako - tko je on? Prolazi je zima od njegova uzbuĊenja. Ĉini joj se da mu je tijelo pod košuljom od kovane

mreţe što se cakli na mjeseĉini pretvoreno u kamen. - Pokojni kralj je ţelio da se vjenĉam. - S kojeg razloga? Nije mu odgovorila, a on će brzo: - Tko je taj s kojim si ti stupila pred oltar? - Ne znam... -- Dok ne reĉeš istinu, nećemo odavle ni ti ni ja! - Kunem se - ne znam! - Bulazniš, Tajano! Sve si to izmislila da me umiriš Eto, reci - tko je on? - Mrtvac! Tako se trgnuo da je na njemu zazveĉalo oruţje. - Sto ti je, Tajano? Nisi prisebna! Tajĉice, što je tebi, zar i te dotle doveo - ja - ja... koin-V^-Vi< ne! Ta slušaJte" prisebna sam. Evo: slušajte - po-/„ "." V.me Je vidi° tuţnu i

tvrdio da mu ne dajem svoju sre-na njega - i zato. mu je zlo. Pa je onda traţio da se

ljutim, a ja sam mu spoĉitnula što vas je vje-Onda je kralj odjednom odluĉio.da vam vrati 1 vjenĉa mene s vama... ~~ Sa mnom? zrekao je tu rijeĉ kao da mu ona prikazuje sablast. ~~ I prevario te je? ; - da - odgovori Tajana i odmah spoĉitne sebi što prema kralju, štićeniku. . sam ću rio 104 105Ipak je na to prisili ĉvrsta volja da svom vitezu zataji kraljjj ĉino sudjelovanje u tom

vjenĉanju i profinjena osjećajnost da vi* tezu ne prouzroĉi bol. - On te je vjenĉao, a onda tvojeg vjerenika ubio? Ovo opet nije mogla potvrditi jer bi time propala njezina os- nova da viteza uvjeri kako ona tuguje što je vezana uz mrtvaca.., - Ne - odgovori odluĉno. - Odjenuli su mrtvaca u odoru, posve takvu kakva je vaša i - poslali

me s dvoranima u kapelicu. Tamo je u naslonjaĉu sjedio netko pokriven šljemom kakav je

vaš. Rekli su mi da se dvorjani vjenĉaju sjedeći i ja sam sjela. I svršio se obred - ja sam

mislila - vi ste to - i odmah sam otišla u dvor. Kralj je rekao da ste se vi s njime tako dogovo-

rili ... - Ja? S njime dogovorio? Tajano, ovo ne zvuĉi vjerojatno. Netko je ipak bio prisutan? Tko? - Biskup Flora me je vjenĉao, a muškarci koji su bili tamo imali su zaklone. Samo je Rur"a

imao otkriveno lice. Ruta?! - šapće on, opetujući ovo ime, pa se onda ispravi i podigne ruke na zatiljak. Tajani se ĉinilo da se njegova snaţna pojava zaljuljala, ali nije shvatila uzrok i nastavila: Jednom sam došla u kapelicu da se pomolim, ali je bila zakljuĉana. Vani je bio vitez otimaĉ,

Crni Tomo, i otvorio silom kapelicu, a onda smo iza oltara našli viteza sa šljemom i odorom

kao vaša, sjedio je u naslonjaĉu. Tomo mu skine zaklon i ja sara vidjela strašno mrtvaĉko lice.

Tako sam saznala sve! I onda sam legla u vrućici. Bolovala sam oĉajna što sam vjenĉana s

mrtvacem! Nikad ne mogu biti udovica, nikad se neću moći udati ni za koga. Evo, - zato ja

tugujem - samo zato - a vi tome niste krivi.

Dugo se on nije oglasio. Ostao je kao ukoĉen s rukama na zatiljku. Tajana je oĉekivala da će

sada on biti posve miran, shvaćajući da nije on uzrok njezina propadanja. Dugo je ĉekala dok

je progovorio tiho, duboko, promuklo: Dakle, ovo je s tobom uĉinila - kraljica... - Ona? Nije ona. Zašto ona? što to govorite? Kralj je sigurno htio dobro - a moţda su ga

prevarili drugi. Još i sad braniš kraljicu! Još je branliš! O - ti najveća luĊaĉka dobroto meĊu nama

razbojnicima koji robe tvoje afr Ċeosko srce... Ovo je toliko uplaši da je poĉela mahnito istraţivati svoje prije izreĉene rijeĉi. Nikako se nije

dosjetila da je vitezu Rufin° ime otvorilo put k tajni njezina vjenĉanja. - Znam priĉu o kraljici Gertrudi, znam je Tajano, i ne pok* šaj mi više ništa tajiti. Nije kralj,

već je ona to uĉinila. Ne Pokušavaj me dulje obmanjivati jer ti ne bih mogao više ništa vjerovat

i.

Priznaj sve - kao da govoriš majci. Ne majci, nemaš govori mi kao ocu, bratu. Zar ne da je

tako? Kralj je mislio 106 u£initi radost da te vjenĉa sa mnom, razumijem, on je vidio !f si n" dobra. Ali tko je to otkrio kraljici? On nije, to je bilo moguće, vjerio me je s Orhidom

njoj za inat. Tko je to rekao Elizabeti? Traţim od tebe da mi kaţeš ako si mi bar malo sklopko je njoj priopćio kraljevu

naredbu? n " __ Ja sam joj rekla!

_ Oh, dakle, ona te je navela da kralju govoriš o meni. Ti ne bi to nikad uĉinila, ne trebaš govoriti, sve razumijem, a što ne razumijem - neću te pitati. Koraknuo je po ledini. Njegovo je oruţje zveĉalo, a nju poĊi- lazila jeza od svojeg priznanja. - Elizabeta ima u ruci vjenĉani ugovor s mrtvacem. Kad bi se ti htjela udati za nekoga koga bi

voljela - proglasila bi ona u kraljevstvu da si vjenĉana i nitko te ne bi više ni s kim pred oltar

svezao. Mjeseĉeve zrake pobijelile su tminu i zahvatile Tajaninu haljinu. Vitez je uhvati za ruku i

povede sa svjetla pod sjenu krošnja. Šutio je. Tajani se ĉinilo da vitez više nikad neće

progovoriti. Nijem stoji do nje okrenut leĊima prema crkvi, izgubljen nekud u daljini. Šutnja joj se ĉinila beskrajnom. Onda osjeti kako se vitez obraća k njoj, prilazi bliţe i naglo

joj privije glavu na svoje grudi: - Tajĉice - ti - muĉenice moja! Govorio je promuklo, dubokim glasom. Drhtala je, osjećajući njegove ruke na svojoj crnoj kosi. - Tvoj mladi ţivot ona je svezala s mrtvacem. - Samo to me je muĉilo! - Jadno malo siroĉe, oslobodit ću te! Tajĉice moja! Oslobodit ću te, cvijete moj nevini! Tako

mi neba i ĉasti moje! Smiluj se meni! Daj da u tvoje srce uĊe vjera! Ĉuj me: tvoj dan će

svanuti! - Ĉekat ću mirno i bit ću vesela. - Neka ti duša vjeruje da će te vitez Sokol osloboditi. Dugo je, šuteći drţao njezine drhtave sitne ruke i u sjeni stabla gledao joj u lice, tako dugo da

ju je obuzimala smućenost i strah i ĉudno joj pitanje uskrsivalo u mislima. o 7~ Tajĉice, nitko

na svijetu ne smije zadati boli tvojoj dušil {J

> ti milo, nesretno dijete! Sva dobrota neba i

zemlje nastanila se u tvojem biću. Ne boj se nikogai niĉega - dok ţivi vitez Sokol nitko ne

moţe do tebe! Ponovo se on zavezao u misli i šutio dugo, vrlo dugo... ,~7 y

riJ

eine je da ideš. Ako bi u dvorcu

netko opazio da se kasn

°. treba da kaţeš: molila si dugo u crkvi i nisi odmah put. Upamti! Upamtit ću! Je

Povuće

ZSL

sooom

onamo gdje je Belko stajao s 107Na mjeseĉini prebaci on plašt navrh svojeg šljema da ga ne osvjetljava. Belko je već

pridošao. Vitez digne Tajanu i posadi je na sedlo. Onda se zagleda u njezinu bijelu pojavu.

Šuteći, krenuli su k dvorcu. Vitez je dugo gledao za njima. Onda pohiti pred crkvicu,

odveţe u grmlju sakrivenog konja i po. juri u dvorac Kraljeva Velika. * * * Drugog dana sakupila se kraljevska obitelj za ruĉkom. Elizabeta veselo ĉavrlja s

dvoranima. Orhidino svetaĉko drţanje ne pomućuje to raspoloţenje. Mla-di kralj Ladislav svojim,

uvijek mrkim pogledom, uznemiruje sve. UĊe knez Ivan. Kraljica mu se nasmiješi: - Kneţe, što je? Zakasnili ste na ruĉak. Gdje ste bili? - Svijetla kraljice, bio sam u dvorcu Kraljeva Velika, zadrţao me je vitez. Zanima ga naše

saborovanje na Griĉu. - Dobro je. Sjednite i poţurite da vam se peĉenje ne ohladi. Kad će biti to saborovanje na

Griĉu? - Još nije odreĊen dan, svijetla kraljice. Za nekoliko sedmica. - Veseli me da je vitez zadovoljan što će vaše plemstvo sa-borovati na Griĉu. On je

veoma uman, zašto se krati primiti kraljevske ĉasti? Uistinu je sušta nesebiĉnost. Jednom

se ipak mora pojaviti pred ĉitavim svijetom. Odredit ću mu najvišu vlast u kraljevstvu.

Najveću - znaĉajno će ona. - Vitez veli: - "Tako sam sretan da ne ţelim ni ĉasti ni blaga!" Ona se zadovoljno smješka, oĉi joj sjaju. Orhida sjedi oborenih oĉiju kao da je ništa na

svijetu ne zanima, a sve prisluškuje. Dok Elizabeta razgovara s knezom, ĉesto bi joj

pogled zalutao k Tajani. Ona sjedi tiho, odsutna mislima. Ĉitavim bićem prolazi joj juĉerašnji vitezov drhtavi šapat, njegova bol i ushit što je

proizlazio iz svake mu rijeĉi i šapata dubokog glasa. Kad bi sklopila oĉi, osjeća svoju

glavu na njegovim grudima, kad bi opet podigla vjeĊe, crni baršun njezinih oĉiju sja

tajanstvenim svjetlom, a lice joj prosiplje rumenilo. - Pogledajte Tajanu - primijeti kraljica Ivanu. - Sva je izgubljena u mislima, obrazi su joj

rumeni, oĉi sjaju kao nikad dosele, što se zbilo s njom? Proljetno sunce vraća joj zdravlje i rumenilo. Od juĉer na danas? - Tajana je juĉer dugo šetala poljanama, a to joj prija. Ona je dijete šume i polja. Raduje

me što nam ĉuvate srećonošu. Moţda pomaţe još tko? Ne razumijem, svijetla kraljice. ,a

T, - Ali ja se u to razumijem - nasmije se ona tiho. - 2a menjeti obraze i zaţariti oĉi moţe

samo cjelov i zagrljaj. NjeZJD 108 tuga uvijek me podsjeća na neuslišanu ljubav - a sad mi, eto, kao da jVjuĉer vladatelj

njezina srca prouzroĉio ovu div- nu promjenu _- Tko bi mogao biti taj sretnik? - zaĉuĊeno će knez. __ Moţe biti pristali knez Babonić koji tako ĉesto dolazi k vama? - Svijetla kraljice, vašem oku ništa ne moţe da izmakne. Da, piladi knez zato tako ĉesto

dolazi k meni. - Vidite, otkrila sam tajnu, a vi mu recite da srećonoše ne dam nizašto. Otkako meni

poklanja svoju sreću, ţivot mi je zadovoljstvo. Ne dam je! _ Govorit ću s knezom Babonićem. - Pogledajte kako se zamislila, zjenica u njezinim crnim oĉima svjetluca poput zvijeţĊe u

tmini. Jao svima nama kad ona ne-Jcog zavoli! Ostavit će sve i svoju sreću podijeliti

samo njemu i sebi! Promatram je od jutra, zapanjila sam se, spazivši je tako ruţiĉastu,

osvijetljenu ţarom vlastita pogleda. Kao da je lice oprala u ruţama, ĉak se i smiješi. Nešto

se dogodilo. Samo - juĉer knez Babonić nije bio kod vas. što je, dakle, to? - Moţda joj je poslao poruku . . .

- Velite da je Juĉer dugo šetala po šumama i poljima. Pazite, kneţe, mladost je lukava -

ona se s njime sastala negdje na šetnji! H - Moţda se varate, svijetla kraljice. - Uzalud me tješite, s tom se djevojkom nešto zbilo, vidim to odviše jasno i kao da mi to

neko proroĉanstvo šapće. - - Dajem vam rijeĉ, svijetla kraljice: kad bi se vaše sumnje obistinile, nikad ne bih

dopustio da vam je knez odvede s dvora - a on to i ne bi uĉinio. Prije bi stupio u sluţbu

svojoj kraljici i ostao na dvoru. - Predajem to u vaše ruke. Ipak, zabrinjava me ... -- Pouzdajte se u mene. Srećonoša ne moţe ispod vašeg krova koji je sad i moj. Mi

trebamo srećonošinu moć - vi i ja - i vitez Sokol. o to^T Povj"eravam to vama. Ĉitavo prije podne sam razmišljala o tome, već sam odvikla

brigama. ~- Još ćete više odviknuti. Sve je to u mojim rukama. vrĈevlUSp SU dom"Je!e na sto1 medene kolaĉe, a preharnik napuni ljica !; Ka,zgovor Je dalje tekao

veselo i bezbriţno. Samo je kra-1 uz S d P°Sledavala Prema Tajani, istraţujući je

pogledom jasnu brigu koju je pobuĊivao njezin istanĉam instinkt. joj se^riiv0^ SVi SU °tišli u svoje odaje" Knez Ivan uĊe k svo* ipovedp n • Je Vrl° ozbiIJan- Pomno

zatvori vrata, navuĉe zastor rjU u udubinu prozora: °rj0" sJećaš li se Tajanine molitve pred Ratimirovom sli" - sJećam. Zašto pitaš? • 109- Onda je govorila o nevjesti, sVezanoj s mrtvacem. I tebi je jednom spomenula tako

nešto. Sad je to razjašnjeno. Juĉer je( znaš, pred crkvicom u selu razgovarala s vitezom. Danas

mi je DQ ispriĉao što je bilo. Zgrozit ćeš se kao što se on zgrozio, l meni se jeţi koţa. Slušaj! Ivan poĉne pripovijedati. Dorja je sklopila ruke na grudima, upirala u njega svoje tople smeĊe

oĉi i od ĉasa do ĉasa tiho usklik-nula: - Jadna djevojka! Svima je svojom srećom stvarala svjetlost sunca, a sebi - noć - mrtvaĉnicu!

Groza me obilazi. Reci, zašto je to uĉinila kraljica! Za kraljeva ţivota i Joakimove vlasti mogla se sastajati s vi-tezom i prikrivati to Tajanom. To

je Tajana uĉinila radi viteza, a kraljica radi sebe. Moţda je Elizabetu obilazila bojazan da se

vi-tez ne bi zagledao u Tajanu? Tko bi to sve znao - zapravo u kraljice je proroĉanski osjećaj.

Već je danas zamijetila u Tajane promjenu i tvrdi da nije proljetno sunce proizvelo ovu

promjenu nego ljubav. Sto se moglo desiti na tom juĉerašnjem sastanku da je Tajana preko noći procvala? Valjda joj

vitez nije pruţio nade? - Ono što je meni govorio o tome dosta je da Tajanu usreći. Da nije to uĉinio, djevojka bi

propala, a ti znaš koliko bi se to kosnulo Ratimira. Kraljica sumnja da Tajana ljubi Eabonića.

Gotovo sam uskliknuo od radosti. Neka* to misli - da je Babonić dolazio radi Tajane. - Kraljica ima pravo. Kad god Babonić dolazi k tebi, a mi uĊemo u svoju odaju, njegove se

oĉi gube za Tajanom. - I to si već opazila? Teške li zagonetke ući u trag pogledu koji se hvata Taja-nine pojave kao pĉela meda. Bi li

Ratimir pristao na tu ićenidbu? - Mislim da joj je dodijelio drugog - njemu mnogo bliţeg. - Znam ili bolje - slutim. Ratimir bi je najradije vjenĉao sa svojim sinovcem Borivojem. Bit će onako kao što odluĉi Tajana. - Borivoj poznaje Tajanu? - Uvijek je u Ratimirovoj pratnji. - Moţda i ljubi srećonošu? Vjerojatno pogaĊaš. A vjenĉani ugovor s mrtvacem? - Pronaći ćemo ga kad kraljica bude zarobljena u Kamen-•gradu gdje je nekoć kao kraljevna

provodila grešne dane. MeĊutim, ţuri mi se. Sutra noću bit će veliki odluĉni ĉas u dvored

Kraljeva Velika. Moram razmišljati mnogo, vrlo mnogo!

l

• Dva dana nakon toga poveo je Ivan svoju sestru u p dolinu, išaranu proljetnim bijelim i

ljubiĉastim cvijećem su polagano, a onda poĉne Ivan Okićki; žes , _ pogledaj tamo dvorac Kraljevu Veliku - i pokaţe na br-""kojeg se pod plavetni svod upiru

šiljasti tornjevi kule. • nĊi sa mnom gore! Ondje ti imam nešto vaţno saopćiti. Ovim „"tem ne mogu nas niotkuĊ opaziti. Ivan da znak Belku koji je jašio iza njih s kneţevskom prat-" m i potjera konje. Prevalili su

put po ravnini u hitrom trku Di°se onda polagano uspinjali k dvorcu.

" _ Sto je ono tamo? upita Dorja, iznenada pokazujući na udaljeno brdo usred guste šume s kojeg viri neki tamni šiljak nalik tornju. - Ovo je neka stara kula usred šume. Ne znam joj porijeklo, stoji kao osamljeno razbojniĉko

gnijezdo. Ljudi zovu kulu "Pasoglavac". Narod veli da je tamo stolovao neki kralj Paso-

glavac koji je tu ostao za tatarskih provala, glava da mu je bila pasja, a tijelo ljudsko - i sad

još njegov duh stanuje u kuli i nitko joj se ne usudi pribliţili. Moji drugovi iz Kraljeve Velike

vidjeli su prije mjesec dana predveĉer tamo neko svjetlo. Otišli smo jednom gore da vidimo

što je. - I našli ste nekoga? - Nismo, ali smo zapazili svjeţe tragove ognjišta. Kula je kao stvorena da bude skrovište

razbojnicima i otmiĉarima. Dorjine oĉi zaustavile se na šiljku kule. - Mislio sam da se tamo skriva Tomo pa da ga zateĉena i upitam kako je onog jutra znao da su

tebe ranili. Tomo je s templarima iz ĉiĉa bio u dobrom prijateljstvu, slutim da je upleten u tu

stvar. - Upleten? Moţda je znao i poruĉio ti da ne ideš cestom i da se ĉuvaš. - Tomo da brani mene? Otkud tebi ova misao? t - Mnogo sam razmišljala i neki mi

unutrašnji glas kaţe da je on poslao svojeg ĉovjeka da te opomene. - Onda bi ga slao najprije k tebi da ti ne putuješ. - Nije mogao znati da ću ja na put, ali za tebe je lako doznao, oĉito od svojih templara. Gle, gle - mnogo ti se ova stvar vrze po glavi. *tn ~~

Kako mi

se ne bi vrzla tako ĉudna zgoda! Pitaj Tajanu "o ona nusli o tome. to, te ;,

Ste °

tom raspravljale? Moţda ti je rekla i povod Je Tomo poslao Kozaka s lijekom?

8°

d S°

vorilno o Tomi, nisi njeţan prema meni - za-ne govorimo o njemu.

""•" nešt

° Sam

nemiran

radi

drugih stvari, ali da ?rotivnom

" reć

i ću ti ovo: neica ĉeta pretraţivala je i * svuda

Je propitkivala za Tomu: Matijas je

e u dolin Dad

njime * i * svuda

Je propitkivala za T fcfcnl odred" t

S1° P

rokletstvo- Olivero je dolje u

Hrgaĉevoj °" ako

bi se Tomo pojavio, da ga odmah uhvate. U

110 111njegovoj se staji kriju ĉvrsti momci i ĉekaju ga. Olivero odje<j, nom sada bijesni na Tomu,

a dosele su bili kao braća, što ve! liš na to? - Moje se slutnje obistinjuju. Matijas vreba na tebe i mene tako mi reĉe onaj koji mi je

povezao ranu. Sve dokazuje da se* Tomo Oliveru i Matijasu zamjerio time što ih je izdao - za

tebe i mene. Dotle su prispjeli pred mala ţeljezna vrata crnih gradskih & dina. Knez udari tri put po

vratima.

Za kratko vrijeme ona se otvore. Dorja je ljubopitno gledala snaţnog slugu koji je otvorio i

odmah zatvorio vrata. Onda je još ljubopitnije pogledala preko dvorišta u druga vrata na

kojima opazi visokog muškarca u laganoj plemićkoj odori bez ikakvog oruţja. Lice je pokrio

bojnim šljemom, što je bilo u protivnosti s njegovom kućnom odorom. Po tom je zakljuĉila da

se šijo. mom pokrio na brzu ruku da mu ne moţe vidjeti lice. Kad je po-kraj njega prošao

Ivan, on mu samo povjerljivo kimne glavom i povede sestru u tamni hodnik dvora. Pred jednim vratima Dorja spazi crnog fratra kojeg je vid-jela na Griĉu. ĉitavu mu pojavu

pokriva crna halja u gustim naborima. Preko lica spušta se kapica duboko do prsiju. Nijemo ,

se pokloni Dorji. Tako se klanjaju samo vitezovi. Fratar otvori neka vrata. Ušli su sve troje u

vrlo prostranu sobu. Dorja je zaokruţi brzim pogledom. Traţila je nešto što bi joj moglo pruţiti barem mali uvid u

tajnu koja se skriva ispod zaklona jednog viteza koji već godinu dana upravlja ĉitavim

kraljevstvom. - Sjedni, Dorjo - ponudi joj brat i primakne stolicu, dok je fratar pošao prema velikoj

okovanoj škrinji. Otvori bravu i povuĉe poklopac. Duţ škrinje leţi grimizni plašt, obrubljen bijelim krznom, izvezen zlatom. Na njemu je

poloţena kruna. Kroz rešetke visokog prozorĉića .padaju sunĉeve zrake i od-sijevaju na zlatnim šiljcima

krune. U kutu škrinje leţe pisma s velikim peĉatima. Dorja usklikne: - Brate, ovo je... - Ratimirova kraljevska oprema. Pripremili smo i to. Ov|> što si vidjela i što ćeš sada ĉuti,

treba da ostane u tvojoj glavl

* Kraljica će biti pozvana prividno na Griĉ. Ona će tebi dati nalog

da poĊeš naprijed i pripremiš u griĉkoj palaĉi sve za njezin do* lazak. Poslat ću te u

kraljevskim kolima i dati svoju ĉetu za Pra * nju. Pod brdom doĉekat će te ovaj fratar i predati

ovo blag0" Sad znaš kakvu smo ti ĉasnu zadaću dodijelili. Donijet ćeš k

1* nu na Griĉ.

- A ja ću to dostojno izvršiti! t - Ne misli da ću te pustiti samu. Ja i moji drugovi doĉekat ćemo te ovdje i pridruţiti se pratnji,

preodjeveni u odore 112 .. V5tezova s bojnim šljemovima. To je $v*Zamišljate tajto da ""^euramo Ratimira i krunu od

svakog napadaja i neprilite. Poka-°S1

|i smo ti krunu da znaš što ćeš preuzeti. __

Razumijem, brate. __ , . Onda se Ivan pribliţi škrinji, uzme jedno manje pismo s pe- m i

dade rratru

2nak

- Ova

J Daci

teţak

poklopac, zakljuĉa škri- ĉatom niu i uspravi se. _ Sutra pod veĉer dolazim na dogovor - reĉe Ivan fratru. Ovaj se pokloni, a da nije rekao ni rijeĉi i ode. Brat i sestra su ostali nasamu. U Ivanovoj ruci bijeli se pismo. . - Još imam nešto za tebe, Dorjo. Od tvojeg vjerenika stigla nam je vijest. Vojvoda je poslao

pismo meni i tebi. Evo, otvori i ĉitaj. - Oh - usklikne ona i brzo razdere peĉat. Zajedno su tiho ĉitali sadrţaj pisma; "Najmilija, najdraţa kneginjice! Nadam se da će vas glasnik plemenitog kneza Ivana Okićko-ga, vašeg milog brata, naći

barem na putu u Ĉešku, ako vas još ne zateĉe u vašem dvorcu. Ne da se opisati moja bol što

ne smijem da vas ĉekam ovdje. Moj pooĉim ĉeški kralj zapovijedio mi je da putujem za

sedmicu dana. Zapovijedio mi je to zbog svojih velikih osnova, a ja se moram pokoriti. Sa

mnom kreću kraljeve ĉete da mi budu na pomoć u ovom teškom pothvatu. Najmilija moja,

ljubav srca moga, danas teško iskušana, još je veća i silni-ja. Tek ovdje, daleko od vas,

osjećam kako mi sav ţivot, sve Što me ĉeka, ne bi pruţilo sreće ni zadovoljstva kad ne bih iz

pisma vašeg brata razabrao da mi ĉuvate vjernost. Najljepša, najslaĊa, vjeĉno ljubljena, ako

vas pismo zateĉe na putu, ĉekajte me tamo gdje će vam to reći glasnik dok vas dostignem i

Dovedem -ravno u Budim gdje nas ĉeka sreća do smrti. Ako vas pak glasnik zatecejoš u

vašem domu, ĉekajte me jer ništa drugo ne ţelim nego sto prije poljubiti rub vaše haljine,

draga, mila, ljubljena, vaš vjerni do smrti - Bela." -- Ljubi me - reĉe Dorja tiho. sao m •

V"

Še ne

^° dosele

- To

Je nedvoumno. Pismo koje je pi-ne .•"?""• 8°

vori sliĉno, samo on još

dodaje da i sam uviĊa kako ne

s™J

e dulje oklijevati.

^ Njegov povratak nije ti više neprijatan? ^ i m^

aZ1 *"

mJ

eseca prerano, ali tu se ne moţe pomoći. Da

dim. tebe " < ne

bi on

slušao

ĉešk

°S kral

Ja ne

S° sa

* " dakle

. nakon Ratimirove krunidbe ravno u Bit- H Jr°

Sam oĉekiva

la. Poći ću, brate. •>e meĊu n

aamo

će te Babon

"ĉ i drugi s ogromnom pratnjom. Sad - Sv

SVe naĉistu<

zar

ne

" Dorjo? voĊi. Pieni

een

dj!?

sl

I?"

ane- Spremit ću se na drugi, sretniji put k voj-""wi, dobn mladić!

113- Već sada sjediš na prijestolju njegova srca i ţivota. Zato se ne bojim ni za kakve

nepogode iz Ugarske, unatoĉ tome da se vraća prerano. Ti ćeš svakako stići u Budim

istodobno s njime, aU ne i prije. Toĉno sam proraĉunao. Ovdje smo se dobro naoruţa li,

kraljica i kralj u našim su rukama i zato smo odluĉili da nemo na posao odmah. - Zašto tako hitno? - Otkako je vitez doznao od Tajane onu strahotu, mira, poţuruje da to riješimo što prije. - Hoće li se moţda riješiti kraljice? - Svi - ne samo on! Drugi je uzrok Belin dolazak. Naše saborovanje bit će dvadesetog travnja

- drugi dan bit će turnir na koji ćemo poslati Sokola na megdan. Nakon turnira slijedi gozba, a

u zoru drugog dana putuje kraljica sa Sokolom u Kamen-grad. ĉetvrti dan, dakle,

dvadesetĉetvrtoga travnja, odrţat će se proklamacija hrvatskog kralja, a zatim krunidba.

Dorjo, ti sada poznaješ ĉitavu našu osnovu. - Brate, ĉasno ću zavrijediti tvoje povjerenje. On je zagrli i poljubi u ĉelo. - Kako ću biti ponosan na sestru, kraljicu Ugarske, i saveznicu kralja Hrvatske! Ustali su oboje. Dorja zastane još ĉas, gledajući okovanu škrinju i onda uzdahne: - Pravdo, budi sada uz pravedne, jer to smo mi! Oboje su ostavili sobu s pouzdanjem. Pod oniskim svodom hodnika zapaţala se fratrova

silueta, crna i ukoĉena poput statue. Mistiĉnost njegove liĉnosti ĉini joj se još mistiĉnijom u

tom tamnom dvorcu u kojem stanuje s drugovima urotnicima, s kraljevskom krunom u škrinji.

Ovdje u dvorcu otkriva vitez Sokol drugovima svoje lice - tu oni gledaju tajanstvenog Sokola

bez zaklona koji ima toliku moć nad kraljicom, Tajanom, nad Joa-kimom i svim snagama u

drţavi. Prošla je hodnikom ispred fratra pa se onda našla u dvorištu. Nije više susrela onog viteza s

bojnim šljemom, ĉekajući u •dvorištu, Belko i pratnja nisu ni sjašili, Kad su izašli, zatvore &

za njima debela ţeljezna vrata. Brat i sestra jašili su nizbrdo, jedno uz drugo. Osjećali su kao da nešto veliko, snaţno, veţe

zajedno njihova srca, njib°ve

sreće i sudbinu ĉitavog naroda njihove domovine. * * * S izrazom napete pozornosti gleda Dorja brata kako fe nuo glavu k Belku. Kneţevo lice je

vrlo ozbiljno. Crte su tvrde, oštre, potez oko usta udubljen. Ţeljezna odluka leţi u voj mu

pojavi. H4 ."., • "., ... .. " "; _ Svršili smo - reĉe i ustane. - U tebe se pouţdajem, Bel-i~~ostavljam sve njih na tvojoj

paski. A ti, sestro, - obrati ^°"k Dorji - budi spremna. Ĉim svrši turnir i gozba, drugog Hana

u zoru krećemo na Griĉ s onim što je pohranjeno gore. <Jan

__ 5 vitezom Sokolom ogledat ćeš

se na turniru i ti? _ Moram. Turnir neka ti ne zadaje brige. Tvoje lice je bli- • do to ne valja, treba da sve ove dane budeš vrlo mirna i ve- Ona baci glavu visoko i odgovori, svladavajući se: ._ Bit ću dostojna svojeg brata. Samo osjećam svu teţinu

ovog ĉasa. ._ j ja/ mila moja, baš zato sam i miran. Ništa ne moţe pomutiti naše osnove, sve je na svom

mjestu. Sad idem kraljici Dorjo, do sretnog viĊenja! _ Neka te prati Tajanma sreća. _ Pravo veliš, idem k njoj da ponesem dijelak njezine moći. Knez poĊe k vratima. Za njim se vuĉe plašt što mu pada s ramena. S ponosom slijedi ga

Dorja. Brat i sestra uĊoše k Tajani. Ova veze. Obrazi su joj ruţiĉasti/izraţaj pun nade. Dorja joj se

pribliţi: - Tajano, knez ide po vaţnom poslu na Griĉ. Zaţeli mu svu. sreću. Ona podigne glavu, oko koje se razasula bujna crna kosa. - Neka vas zaspe sreća, kneţe! Svaki ĉin i svaki vaš korak neka vam urode plodom vaših

ţelja. Sreća vam bila sestra! - I vaša sreća, Tajano! - veli on znaĉajno. Tada priĊe k Dorji, poljubi joj lice i ostavi sobu. Pošao je ravno kraljici. Upravo je ogledavala svoje kraljevsko ruho za turnir. - Svijetla kraljice, opraštani se na dva dana. Sutra je vijećanje na Griĉu. U ranu zoru na dan

bojnih igara bit ću ovdje. - I dovedite po izbor bojovnike. Vitez Sokol hoće da se bije s najboljima. - Najbolji od najboljih poredat će se na livadi pred vašim svijetlim licem. m - Hoće li kneginjica poći na Griĉ da odredi što je potrebno za moj posjet? jet- ~~

Danas ne, tek drugog dana nakon turnira. Dorja ţeli vid-svojeg brata u boju s vitezom - a

to joj smijemo dopustiti. - Zar se nada da vas Sokol neće pobijediti? Ĉitave d ° ^ °^

više prokšeno nadati se takvoj

nemogućnosti. ljem v ^ne

u dvorcu Kraljeva Velika vjeţba vitez svojim kop-da i men

ga, ?!

edam"

sve mi se muti pred oĉima - ali on hoće

SvUetu n

Va ^

e^

am taJ

dan - i oĉi joj se zakrijese. - Ništa na

Sunca i Dr

V]°-

toliko kao

bojne igre. To me

razblaţuje više od u dvore"i n t! •"•

No> ţurite

se

- kneţe, opet k nama. Kad ste vi " ne

bojim se

nikakvih poslova u kraljevstvu. *• 115Nasmiješi mu se, mahne prijazno glavom i pruţi mu ruku. Ivan ĉvrstim koracima proĊe po sobi i ostavi dvorac. Bio J( potpuno zadovoljan. U dvorištu ĉekala ga je pratnja. Uzjašio je opremljena ko. uja, dok su na stepenicama stajale

Dorja i Tajana. On ih pozdravi i krene. Dorja pogleda Tajanino lice. Bilo je obasjano toplinom, a sit-ne su joj usne nasmiješene. "Kakva je to ljubav koja moţe ĉiniti toliko ĉudo" - pomi. sli Dorja i uzme djevojku za ruku da

se vrate u dvorac. Stepenicama je silazio Belko i prišao k Dorji. - Kneginja Orhida polazi u seosku crkvu na misu. Treba da idete, kneginjice, i vi - reĉe on,

pogledavši je znaĉajno. - Ne, smijemo je pustiti ni korak bez nadzora. - I Tajana će s nama. Neka nam osedlaju konje. Kad su svi bili spremni, Orhida je sišla u

dvorište. Spaziv Dorju, primijeti ljubazno: - Radujem se što i vas srce vuĉe da se pomolite sa mnom. Izlazili su iz dvorca. Pred vratima

stoje prosjaci, ĉekajući svoju dobroĉiniteljicu. - Srećonoša dolazi - šapne jedan prosjak, vireći kroz otvorena vrata u dvorište. - Eto, sad ćete

svi ozdraviti! Svi se u strahu povukoše natrag a on je ostao sam baš u ŠaSu kad je Orhida izjašila i ugledala

ga kako stoji posve blizu nje, ukoĉeno uprtim oĉima u nju. Hitro posegnu ona u dţep i sagne

se k njemu, šapćući mu: j - Što nosiš? l - Ispovijednik ĉeka u crkvi, ima vrlo vaţnih vijesti. - Dosta - šapne mu i poĉne glasno: Jadni prosjaĉe, pobrinut ću se za tvoje bolesno dijete,

ĉekaj ovdje poslije mise. Dobit ćeš jela, pića i haljina - govorila je sućutnim glasom. - Zakasnit ćemo na misu, kneginjice, - opomene je Belko. - Već idem, Oh, koliko bijede ima na svijetu! Belko priĊe ĉetovoĊi kneza Ivana i naredi: -• Marko, odaberi najpouzdanijeg momka. Neka pazi na toga prosjaka! Kad ga kneginjica

nadijeli, valja ga slijediti - * podalje od dvora uhvatiti. NareĊujem ti u kneţevo ime.

- Bit će kako ţelite, vaša milosti. Uzet ću Gabreka, on Je vjeran knezu.

Stigli su u crkvu. Za vrijeme mise Orhida je provela na ^ Ijenima oborenih oĉiju, duboko

zarobljena u molitvu, a kad & ljudi izlazili, Orhida će iznenada: - Ţelim se ispovijediti! Priĉekajte me vani, mila će, i vi, Tajano! Suhonjavi fratar izaĊe iz sakristije i uĊe u pa šapće Orhidi:

116

l

__ Domaćem ţupniku je krivo što vas ja dolazim ispovijedati. Objasnio sam mu da vas

spremam u samostan. I vi recite Dobro - dobro, što mi nosite? _ Naš prosjak ušao je u trag neĉemu što bismo mogli is-

koristiti da ubrzo prokrĉite put Joakimu u dvorac. - što to govorite! Ona se obazre. U dnu crkve stoji Belko. Orhida se digne i _1 što je? Kanite li slušati moju ispovijed? _ Oprostite, vaša milosti, nisam znao da se

vaša kneţevska milost kani ispovijedati poslije mise. - Ĉekajte me vani. Ona opet klekne, a Belko izaĊe pred crkvu i priĊe k Dorjt: _ Moţda je priprema na

ispovijed onaj prosjak? Kneginjice, kad sam pred dvorcem prišao k Orhidi, ĉuo sam jednu

jedinu prosjakom rijeĉ koju je izgovorio latinski: "Vaţno". - Latinski? Moţda niste dobro ĉuli? - Uho me ne vara. Još danas ću ga uhvatiti. Kumansko-ta-tarska krv ima više lukavosti

nego svi mi zajedno. Knez mi je naredio da je nadgledam i onda kada dijeli prosjacima. I,

eto, dijeli prosjaku koji govori latinski, a taj jezik govore samo plemići. Oĉito je

Joakimov pristaša. - Kad bi tako podrţavala vezu s nekim, izvan dvorca, to bi uistinu bila Ċavolska zamisao. - Sasvim sigurno s nekim podrţava veze po ovoj poboţ-nosti . . . Zamišljeno gleda Dorja na crkvena vrata i, šuteći, ĉeka Or- idu. Je

Je Je sam i-je Kašla" Belko i DorJa uPm u nJ"u Pogled, traţeći u U,i • potvrdu svoj™ sumnjama. Zaĉudili su se oboje, vi- i aa je njezino, uvijek rumeno lice, blijedo, a oĉi oborene. 6 ništa" PriĊe ona k svojemu konju, Belko . Krenuli su natrag u dvorac. *? T ProsJ"ake kao i PrfJe- c&" su stigli ^ ** donesu jela l starih halJina- Belk° 1vrS" zapovijed. Kad je donio darove, ponese ih A što ..- Pošto je ProsJ"ake obdarila, ne izmije-i rijeĉi, vrati se u dvorac. prije ruĉka uniĊe Belku

crnoputni sluga: -**" Gabro? Jeste H uhvatili prosjaka? f.Ujedili smo Sa sve do one kapelice meĎa poljana gdje smo bili one veĉeri. e a on Je šePesao na Staki u odbaci štake pa stade brzati. Mi pos- 117zgrabili smo ga, skinuli mu krpetine kojima je povezao glavu i - ĉudo nad ĉudesima -

prisegao bih da je to ĉovjek kojega sam vidio s Joakimom u Budimu. - Joakimov sluga? - Mnogo više nego sluga. Joakim je one veĉeri s njime do-šao u dvorac, uvijek su govorili

hrvatskim jezikom. - Ne varaš li se? - Ako mi oĉi nisu urekli vilenjaci, onda je taj prosjak Jo-akimov dostojanstvenik.

- Gdje je sada? - ĉetovoĊa ga je svezao u šumi i ĉeka vaše zapovijedi. - Poteci k njemu, ĉuvajte ga do noći, a onda dovedite u dvorac i sveţite mu usta da ne moţe

vikati kad ga budete vodili. Ĉekat ću vas na gradskim vratima ĉim se zamraĉi. - Dugo je još do veĉeri, pol dana. - Svejedno. Nitko ne smije znati da smo ga uhvatili. Uzmi nešto sa sobom za ruĉak i budite na

oprezu. Ţuri se i pazi na svoj jezik. - Zahvalan sam knezu do smrti. Šutjet ću! Istrĉao je iz sobe, a Belko se uputi k Dorji da joj po

kneţe-vu nalogu saopći sve što se u njegovu odsustvu dogodilo. - Pogodili ste. Taj prosjak i Orhida su saveznici. - Ako je taj Joakimov dostojanstvenik nosio Orhidi vijesti o njemu, zatvorite ga u tamnicu.

Progovorit će silom ako neće milom. - Moţda bi to trebalo javiti knezu na Griĉ - opomene Belko. - Priĉekat ćemo do veĉeri. Ispitajte ga i javite mi odmah. Onda ću odluĉiti što da radimo. Za ruĉkom je Dorja paţljivo promatrala Orhidu. Sad je bila opet rumena, ĉak više nego

obiĉno. Kraljica sve to nije opazila, govorila je samo o turniru: - Bojovnike će dovesti knez s Griĉa. Hrvatski su borci divlji, bit će to prava slava! - A strijelaca nemate, uzvišena kraljice? - upita jedan Ugrin. - Vidio sam bojnih igara u

kojima su pripremili veliko srce, a vitezovi gaĊali s konja - malo je koji pogodio posred srca.

A bilo je jagme, vike i nadmetanja. Meni se to sviĊalo j°* više od viteških bojeva. - Kad bismo imali tako vještih strijelaca, bilo bi to prekrasno - reĉe kraljica. - Tu vam je strijelac! - oglasi se mladi kralj podruglji

viin glasom i upre prst u Tajanu.

- Ne diraj srećonošu, Ladislave! - ukori .ga kraljica, - Nisam kriv što ona umije gaĊati poput ĉarobnjaka - Je li istina, Tajano? - zaĉudi se kraljica. - Umijem nešto malo, uzvišena kraljice. ,->|j 118

l

_ to zove "malo"! A ja sam je vidio u Kamen-gradu: „ sam se njome našalio, a ona je

gaĊala u mene. Istina je, uzvikne Ladislav crven od Ijutine, sjećajući se svojeg poraza _ rekla je: "GaĊam sve što hoću, sad ću vam strelicom skinuti M buk". Odapela je i klobuk odleti! "Sad ću pogoditi u sredinu šeg grba na štitu" rekla je - i

strijelica se zabola baš u sre-Sto S

od J

e pr°rekla, pogodila je. Neka mi kaţe u obraz

da laţem! Tajana šuti oborene glave. - Tko te je nauĉio gaĊati, Tajano? - upita kraljica. - Na Griĉu me pouĉavao vitez Sokol. _ Ah, njegovo umijeće" usklikne vladarica veselo. - Evo, ie ĉarobni strijelac. Prekrasno! Strijelca imamo! On će izaći, da - on. A kada izvode ovu igru

strijelci: na poĉetku turnira ili na svršetku? - upita kraljica

ugarskog plemića. _ Igra sa strijelicama izvodi se uvijek nakon prvih bojnih igara kad se vitezovi odmaraju za

drugu igru. _ Vrlo dobro, ĉeka me još posao - treba izdati naloge za gozbu. Bit će sveĉano! Pošto je kraljica ustala, svi se dignu i kad ona izaĊe, svi krenu svojim putem. Samo Orhida

priĊe k Ladislavu i šapne jedva primjetno: - DoĊi u moju odaju. Bila sam na ispovijedi . . .

- Opet vijesti od njega? - Da, ali još nosim glasove od kojih će ti se zavrtjeti pred oĉima! I ti, Rufa, doĊi s nama. Kumanski dvoranin se ogleda. Svi su već napustili dvoranu i hodnik. Pomno pazeći da ga ne

vide, krene za njima. Grozniĉava ţelja za borbama na turniru posvema je obuzela kraljiĉin dnevni ţivot. Zveket koplja o štitove, divlji nasrtaji kad Škripi gvoţĊe, lomi se ţeljezo, rvanje u kovinu sapetih tjelesa - T?.

to ve

^ u predodţbama razdraţuje njezinu krv, pomlaĊuje sjaj oĉiju, obnavlja mladost, probuĊuje ţelje za uţicima. Nadasve vla- nih"v

0™ ^

a da

§leda

sv

°Jeg ljubavnika viteza kako usred boj-

n Kreševa razmahuje svoju snagu. Od toga oĉekuje nova drhta- Vcć p^

3 razbuĊivan

Ja- obnovu svojih uţitaka u njegovu naruĉju.

zariJ!ni?

reme za

turn

ir prouzrokuiu joj uzbuĊenja u kojima nalazi zadovoljenje nemirne rasne krvi. * Pozove

JC U-§la

U SV

°-"e oda

Je"

dade donijeti sve lukove i strelice lukove - °i

e dvorane

da

ih

pregledaju. Odabrali su ponajbolje ^"ka i poĉl Pfuţive

- Na

kon toga dozvala je kraljevskog

pehar-otPošalje s ,

a j

nj™

e odabirati jela za gozbu. Svršivši ovaj posao, ^ Rufa n""

6*

rane J htJ

ede

izaći, kad se u sobu ušulja kuštra-P°Put nakostriješena maĉka. ,,,-,,.

119f^f - vitez je stigao? - upita ona posve razbuĊena. " ; - Još nije! - Kad doĊe, javi mi. Odmah ću se odjenuti - i poĊe k vra. tima. - Kraljice, roĊakinjo moja, riješite me duţnosti da vas pra. tim s vitezom u šetnju. - Ionako te ne trebam jer je sa mnom dostojanstvenik Belko. - Nikad vas više neću pratiti kad bude s vama vitez - naglasi Rufa tako da se kraljica na

vratima zaustavila. - što si to rekao, pseto nezahvalno? Zapovijedam ti da ideš, vodit ćeš vitezu konja. - Prije ću umrijeti nego voditi vitezova konja. - Bacit ću te u tamnicu ako prozboriš rijeĉ protiv viteza! - Tko izdaje moju kraljicu, tome Rufa ne vodi konja, makar mu odrubili glavu. - Tko izdaje kraljicu? Tko? - Vitez Sokol! ,„ - Nosi mi se ispred oĉiju! U tamnicu s tobom! ,| - Dobro pripazite na svojeg miljenika dok ću ja tamnovati. Pripazite! - naruga se Rufa. l "

- Pripaziti? Zašto? "*• Ĉelo joj se nabora, priĊe korak bliţe: * - Zašto da pripazim? Zašto? Sad govori, pseto? Rufa klekne, pokrije oĉi rukama i stade

jecati kao da ga netko davi. To u nje pobudi nemilu pozornost. - Kakva je to ludorija? Sto se dereš? Razjasni mi što te je spopalo! - Ne mogu podnijeti, ne mogu! Najljepša, najbolja, najdivnija kraljica moja, da bude

ovako strahovito prevarena - ponovno zatuli kao da ga stavljaju na kotaĉ. - Prestani se derati! - uzvikne ona obuzeta neprijatnim osjećajem. - I razjasni mi! - Mila moja roĊakinjo, vi ste prevareni! ; - Kako? Zašto? Od koga prevarena? Govori

jer ću te udariti. - Znate li onu kapelicu dolje na rubu šume? - Da, da, što je u kapelici? - upadne ona nestrpljivo. - Ima u selu ĉitava ĉeta prosjaka koji se za hladnijih noći sklanjaju u kapelicu i prespavaju

noć. - Ni brige me za prosjake! Udarit ću te ako ne prestaneš " tome. - Izbijte mi zube, ali ĉujte: jedne veĉeri, kad je pao mrak. Ĉuli su prosjaci kako je netko

dojašio prema kapelici. - Tko je to bio? - upita sada već uznemirena. ; _ Vitez Sokol! - Zaustavio se tamo na putu u moj dvorac. - One veĉeri nije ga bilo u vas - iskesi se mladić.

- Izgubit ćeš glavu - prijeti ona i prilazi mu bliţe. - ^e dotakni se svojim jezikom njegova

imena! 120 __ Slušajte, makar samo ĉas. Prosjaci su leţali u crkvi i kad

u ĉuli topot konja, prestrašili se da će ih otjerati ako tko uĊe u kapelicu. Kako nije nitko ulazio, jedan se prosjak dovuĉe k pro- zorćiću i razabira da je vani vitez svoga konja svezao i gleda na poljanu kao da nekoga ĉeka. _- Ĉeka? Koga bi ĉekao? Moţda kneza Okićkoga! Pa što? _ Mije kneza. Poljanom dojaha neka ţena. Vitez poĊe u susret. - Laţeš! Laţeš! Ubit ću te! - Još ĉas ĉujte, pa me ubijte! Mjesec je već stao svijetliti kad se vitez pribliţio ţeni. Dugo su

stajali. Prosjak nije ništa ĉuo, samo je vidio kako vitez polaţe ruke njoj na glavu, sagiblje se k

njoj i miluje joj lice. - Klevetniĉe! Zdrobit ću te! - vikne ona i gurne nogom mladića što je još uvijek kleĉao pred

njom. To ga nije smelo i poţuri govoriti dalje; - Kad ih je mjeseĉina već zahvatila, vitez uzme ţenu za ruku i povede je blizu kapelice u

sjenu, oĉito da se sakrije s njome znatiţeljnom mjesecu koji ne bi smio vidjeti sve . . . - Prokleti spletkaru, mrziš viteza! Svi ste protiv njega, zgazit ću tebe i sve njih. Otale! Van! Rufa prima udarce po glavi i licu i nastavlja uporno: - A kad su stajali pod ui većem u tmini,, ĉuo je prosjak posve dobro što su govorili. Ĉuo je sve

. . . - što su govorili? Da ĉujem pa da ti pokaţem kako se laţe - svaka će tvoja rijeĉ biti

izmišljotina. Ona je osjećala da se u njoj sve trese i zahvati je ţelja da Ru-fu drma, tuĉe, pljuska. - Lupeţu, reci što su govorili? - Evo, reći ću što znam. Vitez je tu ţenu povukao na svoje grudi ... -r Laţeš, svinjo! - zasikće ona, gurajući nogom Klimana i udarajući ga šakom. ~ Rekao je: ti, muĉenice moja, tvoj mladi ţivot ona je svezala s mrtvacem ... - Mrtvacem? Je ramena i gledala strahovito zapanjeno. Rufa isko-taj ĉas da proslijedi. njezini, Jf|St< tak° Je rekao" i J"oš mn°g° više- Vitez je drţao dugo luiući n- • na sv°J"im grudima

i govorio: "Muĉenice moja!" Mi- te oslobnd2vU-k°SU" Sve joj je 1J"eP5e zborio: *CuJ" mila" vitez će dijete -_ ,- Ja.samo ° tome mislim da

te oslobodim, ti, nebesko moţe rtn tu cvlJete nevini!" Pa onda opet: "Ne boj se, nitko ne

°Sl°bodit ću te ~ Tajĉice moja!" v Se ^Pravi da se njezino visoko tijelo gotovo pro- va magla pada joj na oĉi. ? Tajĉice? Tajĉice? - stade opetovati ovu rijeĉ, oko sebe. ĉas je otvarala pa ih opet stiskala. 121TajĈice? TajĈiće? - Glas joj se snizi, pogleda u svoju po. Stelju, govoreći glasno svoje

misli: "Da, Tajana je ležala u posta, lji - u vrućici, bulaznila i pruţala ruke i šaptala:

"Tajĉice!" "Vi. teţe, još me zovite ovim imenom!" Ah, on ju je zvao tim imenom, on ju je

zvao! A ona mi je rekla: mati ju je tako prozvala, a moţda i jest? Sigurno je vitez slijedio

rijeĉi krvnikove ţene... Kraljiĉin vrat se ukoĉio, na njemu se ispruţila glava, lijepa, Zmijska. Svi joj se mišići lica

ukoĉili. Rufi se priĉini da su je u tom ĉasu ostavile mladost i ljepota kao da je odjednom

ostarjela. - Dalje! - zapovijeda loveći dah. - Dalje, reci sve. - Onda je vitez milovao, milovao njezinu kosu... Ona se zaleti k njemu obim rukama, zgrabi mu kose i vuĉe ga nemilosrdno: - ĉula sam već to! Dalje, dalje, crno pseto! Kad su se sastali? Kojeg dana? -!- Već ima tome dvije sedmice. One veĉeri kad ste ga vi po. zvali, a on je molio oproštenje

što ne moţe doći jer ga muĉi gro-znica! Sjećate li se?

- One veĉeri? Baš one? Elizabeta pohiti k stolu zgrabi s njega luk, napne strelicu i nanišani u

Rufinu glavu. Otkud ti sve to znaš? Govori? Ako si lagao, umrijet ćeš od ove strelice. - Vi znate da Orhida dariva prosjake pred dvorcem. Oni su i danas bili dolje i dok su ĉekali

Crhidu s mise, razgovarali su i pripovijedali kako spavaju noću u kapelici, a jedan od njih ĉuo

je i vidio sve i priĉao. Da, ĉuo sam ih. I još nešto je prosjak ĉuo - gdje joj vitez veli: "Ako te

tko pita gdje si bila, a ti reci da si dugo molila u kapelici i nisi našla put u dvorac pa si ostala

dugo u noći." Tako je Tajanu vitez uĉio da laţe pred vama. - To je rekao? - prošapće utuĉena. - Vitez je dolazio s njome na sastanke i u Budimu. Vi znate - na trijemu dvora, sjećate se, ja

sam vas upozorio na to, a vi ga onda niste radi toga korili. - Zvao ju je na trijem? Zašto? Rufa je oĉekivao svu provalu njezina gnjeva, ali, umjesto toga ona odjednom uzdigne glavu,

ispruţi svoj bijeli vrat, uhvati dah i gotovo radosno klikne: - Molila ga je! Ona ga je molila! Ona! - Nije trebao poći, nije vam smio lagati. On vas je varao, on! - Ona, ne vitez, on me ljubi, divlje, znaš li? Divlje - viĉe da. uvjeri njega i sebe. - As njome se sastaje tajno!... - Zato što ona ima moć, znaš li, ona ima moć u sebi -• rala je viteza svojom ĉarolijom. Uvijek

sam drhtala da će je meni- oteti sreću i podijeliti je sebi, samo sebi, da omami njega!

Ispunilo

se, on ne ljubi nju - ona ga vuĉe, mami, zaĉarava. Prokletnica! Ĉarolijama zloduha hoće da mi

ga ukrade! I neka zelenkasta boja probije put kraljiĉina lica. 122 _- Da je on nije zvao, ne bi ona mogla doći, on je nju milovao nTona njega - uvjerava Rufa.

""" _- Zaĉaran, omamljen njezinim tajnim moćima! Prokleti izrod. TO velite o svojoj srećonoši? - Nije više moja! Ne nosi više sreću meni, nego sebi! Sad je . srećonoša! Ĉuješ li? Meni hoće da ukrade sreću, kraljici svo- ? . • prenijeti je na sebe. Svu je uzela k sebi da zaludi njegovo "^"e vukla ga je k sebi, smutila mu um, vid, da miluje nju! To mogu takve ĉarobnjakinje. Ona ga je zaĉarala naĉas ... ali? - Mislim da je on nju vukao k sebi - jer je prosjak ĉuo kako je on ponizno moli: "Smiluj se

meni, vjeruj što ti vitez Sokol veli: Tajĉice! Tvoj će dan osvanuti." Ovo je rekao vitez - svje-

doka ima. Rufa je podrhtavao u tajnovitoj radosti, videći da su ove rijeĉi preletjele njezinim bićem poput

zmijskog otrova. Ispruţila je ruke da ne padne. Njezin je glas hrapav kao da se guši. "Tvoj će dan osvanuti! Tvoj dan! Tvoj dan - će svanuti! Tvoj dan!" Kao da je sve druge rijeĉi zaboravila, osim ovih... Ţarka njezina strast, što se do ovog ĉasa osjećala nepobjedivom, u ovim je rijeĉima ugledala

ţeljeznu ogradu iza koje stoji ona, odbaĉena, u tmini, a tamo onoj drugoj sviće dan... Rufa gleda u njezine izbuljene oĉi, u kojima se odraţava kako joj glavom strelimice lete misli.

Upirući se o stol, njezina se desnica dotakla luka i oštrice i kao da joj ona šalje tajnovite

savjete, ruka zgrabi strelicu i zabode je u stol, u nekoj slasti kao da probada neĉije srce... Sva se pretvorila u kamen u koji je uklesala strahovita okrutna osveta prevarene strasti

svemoćne vladarice. -- Dovedi Tajanu! - zapovijedi ona dubokim glasom, buljeći ukoĉeno, a njezina ruka drţi u

stol zabodenu strelicu. Mladi Kuman opazi da iz nje suklja plamen koji će razoriti i Prozdnjeti sve oko sebe. ht;"v~ ^

Jega zovite

" kraljice, njega! - oštro će on. - što god UIJCU UCiniti -mrvi" T,*>X„ ,-„-• __XT._J:.L; __ • --j- _.._•_ __f_°~- neće

J°J naškoditi, ona je sada svoja srećonoša,

n. v-r , , vitez ] Sa

" zalud

sve!

I da

vam poĊe za rukom ubiti je, znat će ljubiti St

° t0 uĉ

!n.ni zato

što

vam

Je

bila na

Put" i Još će je više ^

te ga od^u

111?^" "

Do smrt

i će ţaliti nevino smaknutu, odvratit vlaclati.

S

•)er

on

*Jubi

Ta

Janu

> a vas

samo vara da uzmogne ^ Klevećeš ga; On ne uzima ĉasti ni vlasti! Gri

^ tS l6 d°£

aĊa sve

što on hoće! Ljubio je Tajanu još na °n će svanm-

na dlanu

" Rekao

Je: "Tvoj

dan

će svanuti" - i ""

a vaš

već pada u mrak. Njezin će dan svanuti! ... 123Neće! - vikne. - Vitez ostaje moj - vjeĉno moj! Ljubomorom podjarena strast rasplamsala je i probudila od sna sve što je u njoj bilo zla, a

potopila ono malo što je u njoj bj, lo dobra. - Dovedi Tajanu - kaţem ti! - Stotine strelica nišane vam iz oĉiju, kraljice, a pogodit će vašu sreću. Ako Tajana umre,

vitez će vas varati s drugom. Dje-vojka nije kriva što je on zove na sastanak. - Ti je braniš? - Branim vas. Vitez je kriv i zamrzit će vas. Da moţete dje-vojci dokazati krivnju, bilo bi

drugo, ali ona nije kriva što joj on obećava da će svanuti njezin dan. On se nudi njoj, ne

ona njemu! Gdje bi ona uzdigla oĉi k njemu kad joj ne bi on udvarao! Tek tada će je

ljubiti ako je nevina stradala! Samo on je kriv, samo on! Njega zovite, a kad bude

ustvrdio da ga ona mami, tada je udarite kaznom. Pitajte njega! Ludo je što ĉinite: nju

ubiti, a njega dalje ljubiti. Njega zovnite, odmah - neka kaţe zašto je sve to govorio

Tajani! Zašto vas vara? Crnoputni dvoranin opaţa kako se u kraljici nešto valja niz-brdice kao da se odvija ĉvor

što ga je on smotao u njezinu srcu. U oĉima joj gore ĉudne sjene, bivaju svjetlije, vedrije,

zjenice joj se smiju. Pozorno prati on to ĉudno razvedravanje i konaĉni od-sjev neke

skrovite misli, odluke, što li. - Dovedi je ovamo! DoĊi s njome - i ĉuvaj je od mene! Budalo! Dovedi je odmah -

nasmije se ona. - Poslušat ću tvoj savjet! Poslušati - i stade strelicom bosti po stolu i

smijati se... Ponešto mrk i zabrinut, Rufa izaĊe polako, ali na hodniku potrĉi i otvori vrata jedne sobe. - Otjerat će viteza? Da? No, ne zijaj. Da ili ne? - Njega brani - nju okrivljuje. Bit će zlo - samo za nju. - Samo - za nju? - razoĉarano upadne Orhida. - Ona je poludjela. Ni to joj nije dosta? - Tvoj se prosjak prevario! Propalo je! Moraš to javiti ispovjedniku! - reĉe Ladislav. - Ništa ne ĉini. Ako vitez ljubi Tajanu, a kraljica se nj°J osveti, vitez će odbaciti

Elizabetu, a to jedino ţelimo postići. --• Govorio sam dosta, ali ona neće njega odbaciti, zadrţat će ga silom. - Što sad? - upita Ladislav. - Ako ona i dalje zadrţi & teza? - Ako kraljica ubije Tajanu, vitez će se osvetiti. Ako prosja* nije izmislio onaj razgovor,

onda vitez ljubi Tajanu, a zar to n6** otvoriti vrata Joakimu? Nama i treba razdor meĊu

ljubavnici^ Vitez ne bi Tajanu zvao na sastanak i ne bi joj govorio da je ljubi. B, da smo to

prije znali! - Ako je tvoj saveznik, Orhido, onaj sastanak izmislio zavede neće koristiti. Vitez će naći

dokaza da se opravda. 124 Onda bi mi glasnik u ispovjedaonici to rekao. Uistinu je k"mov dostojanstvenik spavao

svake noći u kapelici i sreća mu ^°3 sluţila da je ĉuje i vidi. U to ne treba sumnjati. Ne

bojte se, •J6 ^°> u redu. Pusti, Rufa, neka kraljica radi što ju je volja, neka ?Vesmakne!

Glavno da zna za nevjeru svojeg viteza. Je oufa odjuri hodnikom i odvede Tajanu u

kraljiĉinu odaju. Stupivši preko praga s djevojkom, naĊe kraljicu kako sjedi naslonjaĉu s izraţajem zvijeri

koja se sprema na ţrtvu. __ Tajano! - oslovi je kraljica ljubazno. - Pogledaj malo ove lukove, odaberi najoštrije

strelice, vještija si od svih mojih

Mlada djevojka uzme redom lukove i oštrice pa ih poraznije- $ " - Ovi su najbolji! - reĉe mirno. _ Dobro. No, Rufa, što veliš, naša srećonoša cvate kao proljetni cvijet. Vidiš - prija joj

Poţega, zar ne? - Da, ovdje je kod kuće - odgovori dvoranin, pozorno promatrajući kraljicu. - Dijete je šume i polja, ovdje ima prelijepih lugova - to je njezin ţivot. No, pazi, Tajano,

na Griĉu si bila kći krvnika, mogla si lutati noću ispod gradskih zidina. Kraljevna to ne

smije! Ne dopuštam ti da izostaješ podnoć kao što se to već desilo. Crne Tajanine oĉi mirno gledaju u Eiizabetine ĉudne, vrele i sjajne. - Da, da, znam. Bila si jedne veĉeri dugo izvan dvorca, pred dvije sedmice, je h" tako? -

pita je ljubazno. - Zašto si to uĉinila? - Dugo sam molila ujcapelici i onda nisam našla puta kući . . . - Pa što si uĉinila? - Našla sam na poljani kraljevske jahaĉe . . . - Tko je bio s njima? - Dostojanstvenik Belko. - No, ništa zlo, ubuduće se moraš vratiti u dvorac za dana. Kasnije ću te pozvati. JC razgovor dovršila. Tajana ostavi sobu. Rufa pogleda - Sto ste nakanili? ~~ cv

e!cam viteza da me prati na plandovanje u šumu. Dolazi o- ocuo je vitez stigao. je staZ

0 hodnika su se ĉuli koraci mladog dostojanstvenika i kad JJ pred kraljicu, nehotice

pogleda strelice. ^ vijetla kraljice, vitez ĉeka pod gradskim zidinama. u dvora ^\ ^-°lje * rec*te: kraljica poruĉuje da se naĉas potru-srećon" da odaoere strelice za bojne igre. A što

je s na-knezom B^" d?st°Janstveniĉe? ĉini se> sastaje se izvan dvor" ~ Ne znam ništa o tome.

l

125Jedne veĉeri, prije dvije sedmice, našli ste je na poljani kad je dolazila iz kapelice. - Da, to je istina. Tuţila se da se zadrţala predugo u molitvi a u tmini nije našla puta k

dvorcu. Poveo sam je kući. - Pripazite bolje, na nju vreba knez Babonić. Jao njemu ako pokuša kraljici oteti

srećonošu! Sad zovnite viteza. Za vrijeme ĉitavog razgovora Belko je saĉuvao potpuni mir Kad je otišao iz odaje,

kraljica se digne: - Dakle - istina je: iste rijeĉi su izreku" i ona i Belko _ iste koje si mi ti saopćio! Sve je

istina! Elizabeta oštro udari o dlanove. Dvoranke ulete u sobu. - Odmah mi donesite sveĉanu zelenu haljinu i biserje. - Nevjernika doĉekujete kao da idete na svatove - namrsti se Rufa. - Ne brini se. Nevjernik će platiti svoj grijeh! IzaĊi i ĉekaj u predvorju. Brzo se preodjenula, pomno uresila, nekoliko puta pogledala u ogledalo i opet se

udešavala, a onda otišla u sveĉanu odaju. U dubini je stajao vitez. Poklonio se sa svim poĉastima koje podanik odaje vladarici. Promatrala ga je nasmijana, sjajna pogleda i pošla prema njemu. Haljina šumi, a grimizni

plašt vuĉe ,s, dostojanstveno za njom, naviještavajući prijeteću vlast. - Zašto ne dolaziš bliţe, ljubimce moj? - zapita ona umiljato. Pribliţio se i stao. Iz tamnih rupa srebrnog zaklona osjeća na sebi njegov pogled. - Sunce, dan, svjetlo te plaši da me zagrliš? - Bojim se dvorana koji bi mogli ući. - Niĉeg drugog? - Niĉeg! Ostao je na istom mjestu, a ona ga nije pozivala bliţe.

- Dakle, turnir je blizu - poĉne Elizabeta. - Još jedna M i jedan dan. ĉujem da si ĉaroban

strijelac. - Više bojovnik. - Ipak si nauĉio Tajanu gaĊati vještinom na kakvoj bi 1°". zaviĊali i Tatari, a oni su

najbolji strijelci na svijetu. Na to vitez ne odgovori, nego pogleda na stolu lukove i oštrice. - Ogledaj ih, ţelim da pokaţeš i ovu svoju vještinu na turniru. - Imam gore u dvorcu luk i svoje strijele kakvih ovdje fle vidim. - Dakle, pristaješ? - Uĉinit ću što god je na veselje mojoj kraljici. Sad ona priĊe k njemu, poloţi mu ruke na

grudi, gledaj^1 mu u zaklon. Zatim prisloni svoju glavu na njegove široke grudi- - Onda ĉuj: na veselje mi je da ti dam najvišu ĉast u 126 __ Nikad je neću primiti. __ onda najveću sreću! Sto veliš na to? _ jma ii još više sreće nego što je uţivam? - pita on pogle- donl_l_ Ima! Povest ću te ovaj ĉas u dvorsku kapelicu - pred ol-tir Hoću te za muţa! Sva se oslonila na njegove grudi, prisluškujući njegovo srce i d"sanje da joj ne uteĉe nijedan njegov pokret. Kako će djelovati L"zina ponuda? Nije zamijetila ništa drugo nego da se vitez uko- ._ Sreća te je skamenila, moj viteţe? _ ja - vitez - nemam ništa, no svoj maĉ. Putujući vitez! To bi bila sramota za kraljicu! - Kraljica smije i moţe što hoće. Slavni bojovnik vrijedan je kraljice, to je moja

posljednja. Dakle: ako me ljubiš, idemo! Ako mi laţeš - ostani! Pod kovanom mreţom i srebrnim zaklonom kao da se ; borba. Ili otpor? Ona to naslućuje

svojim istanĉanim osje.uuu, - Odviše je to! Valja da promislite - sebe radi, kraljice. - Promišljala sam mjesecima i mislila o tom - pri tom ga pogleda umilno, vrebajući

njegove kretnje i drţanje. - Razmišljaš? Sve je, dakle - laţ? - usplamti ona. - Zar laţ? Varaš me? S kime? Priznaj

ako si vitez, ako ne priznaš, potraţit ću istinu sama! Njegov maĉ zvekne na pod. Spustio se do njezinih nogu i obujmio ih. Od toga Elizabetu

hvata omaglica, no svladava se: - Dok ne stupiš pred oltarA ne vjerujem ni tvojim zagrljajima! - Najljepša - najmilija - ja - sam spreman umrijeti. "..,,.,.,,. - Ali nikad stupiti pred oltar -r Ah - da mogu! Na koljenima priznajem svoj grijeh... - Grijeh? Neću da ĉujem! Pred oltar ili - drhtala je, zaustavljajući rijeĉ prijetnje što joj je

gotovo utekla. - Oţenjen sam! Napola sumnjiĉavo, napola iskreno zapanjena, zagledala se u njegov srebrni zaklon. Sad,

u ovaj ĉas, kad joj se ĉini da joj je ljubavnika već davno prije netko oteo, razdraţuje je taj

zaklon vi- e nego ikad prije. Teško svladava navalu ţelje za zagrljajem i upita: M - Ti imaš vjenĉanu ţenu? Ti? k . "" M°J otac prisilio me je da stupim pred oltar s djevicom Ot-H T" ^e k*"3 mrska.

Nakon vjenĉanja pobjegao sam od kuće. "r,*-- .tam pokriven zaklonom poput lutajućeg

viteza. Kad me "ni *ralj vjerio s Orhidom, šutio sam o tome i prihvatio "•• uvjeren da ću se osloboditi veze s Orhidom. r . nisi nikad priznao? .....,,...

prihvatio vje- 127U sreći zagrljaja sve se izbrisalo iz mojih misli. I zašto to priznavati kad sam znao da

se kraljica ne moţe sniziti do viteza •- beskućnika! Dugo je razmišljala, ĉas sumnjajući, ĉas opet vjerujući: Ti se, dakle, ne moţeš vjenĉati -

ni s kojom? - Nikad! Polagano je pošla do sjedala, sjela na jastuk i pozvala ga da sjedne uz nju. Nadala sam se da ću nakon turnira odrţati dvije svadbe -^ reĉe ţalosno, prisloni glavu na

njegove grudi. - A sad -• jedna se svadba razbila, okrutno razbila! Ovako mlad pa već

vezan uz nemilu ţenu, a, eto, mogao bi biti kraljiĉin muţ. Šteta! Onda ćemo odrţati samo

jednu svadbu... UzĊahnuvši, nekoliko je ĉasaka ĉekala da će je pitati, ĉiju to svadbu. Kad se on nije

oglasio, ona nastavi: - Prema tome, proslavit ćemo samo svadbu naše zajedniĉke Štićenice srećonoše - ako ti

dopustiš. I sad mu je prislanjala glavu na grudi, ne bi li osjetila ono što ţeli saznati. Prevarila se u

svojem oĉekivanju. Ni jednim po" kretom nije odao što osjeća, već je mirno upita: - S kime je kanite vjenĉati? • - S knezom Babonićem. -- Sto na to veli vitez Okićki? "- Reći će ono što odrediš ti. - Od njezine udaje.prijeti da izgubite srećonošu. Knez Babonić stupit će u moju sluţbu. To je obećao"

l

aez Okićki. - Onda je drugo! - Ti si, dakle, sporazuman? - Potpuno sporazuman. Ako se vole, hvala sreći! 2eliš se riješiti duţnosti viteškog štićenika? U glasu joj se odaje radost. - Ĉim se djevojka uda, prestaje vitezova duţnost. To bolje za mene! Duţnost nestaje! - Oh, da, tako je! Onda neka se uzmu! Nakon turnira bit & svatovi! - usklikne ona ĉudnim

uzbuĊenjem i ustane. -• Saffl° ako ona hoće, a zacijelo će htjeti, mislim da ga rado gleda.

No, saa se poţuri u Kraljevu Veliku k tvome koplju, miljenice! Kad svrs sveĉanosti,

zatraţit ću od pape da te razriješi braka. Nikad se ne<^ rastati s tobom! - i ovije mu ruke

oko hladne kovine što skn njegovu glavu i sklopi oĉi da ne gleda zaklon od kojega je za*1

ća divlji uţitak. Onda se naglo otkine od njega. . Idi, brzo idi, ĉekaju te bojovne pobjede! Nakon gozbe kam te... Znaš li, ĉekam te na našu

sveĉanost. -- Sretan sam! Dok je odlazio, jedva se svlada da ga ne zovna u te borbe uhvati je vrtoglavica i pridrţi se

o stol. 128 U sobi i vani sve tiho. Kraljica vikne zovući Rufu. Mladić je dotrĉao iz predvorja. _ Vama je zlo kraljice? __ On me ljubi! Jedva ĉeka da se oslobodi duţnosti viteškog Štitnika! Razumiješ li? __ Vara vas! Laţe vam! __ još jednu rijeĉ i tvoja će glava pasti! Tajana ga mami svo-iim ĉarolijama. Rekao je:

hvala sreći što će se udati! Sad znam sve. D°k 8a n*Je mo§*a omamiti, ona je oĉajavala. One

veĉeri na mjeseĉini razvila je sve ĉarolije i on je pao u zamku. Bit će sretan da ga

oslobodimo nje i njezine moći, to sam jasno razabrala. Posve sam sigurna! _ Srećonošu kanite udati - pustiti je s dvora? _ Ni brige te što kanim. - Zar se ne bojite njezine kletve? - Neću joj ostaviti otvorene usne da mi šalje svoje zloduhe i smućuje njegovu ljubav. Pod

rutavom kosom rutava ti je i pamet. Dozovi je odmah. Neka se odjene. Poći će sa mnom.

što buljiš? Nećeš doznati ništa, idi. Dvoranin posluša i ponovo zovne Tajanu. Kraljica je okretala lukove i oštrice, kad se Tajana našla pred njome odjevena za polazak. - Gledaj, pogodiš li u svaki nišan, dat ću ti za muţa onog za kojim ti srce vene. - "Tajĉica

će dobiti svoga viteza" - izgovarajući ovo, gledala je ĉvrsto u Tajanine oĉi u kojima nešto

traţi. Promatrala je njezino lice što se poĉelo sve jaĉe crvenjeti. To je smatrala potvrdom

njezina zakljuĉka. - Ljubiš li ga! - upita je. - Svijetla kraljice, koga mislite? - Oh, nas dvije ga znamo, a da mu ne spomenemo imena! Djevojĉino se lice zalije pravim ţarom. Smetena je i šuti, a Kraljica klikne: - Poslije turnira bit će svatovi! ioi r V? J£^ prosiP1Je Elizabeta u njezinu dušu iznenaĊenja da J rastvori usta i izmami

priznanje. Kad je uzalud ĉekala, doda: rtez je s najvećim veseljem pristao na vjenĉanje.

Sto ve- Promuca u zabuni: ~7 Ništa ne razumijem. cu što jeJ1£d^frĈŢUJe nJ"ezino drţanje i promjene na nevinom li-j ".uaje kao zrcalo. k°n turnira^" ^° **} rekla? Sretna si, zar ne? Dakle, dobro. Na- To ,- na lica e sPuste. * rekla? Sretna si> zar ne? Dak ću te s - knezom Babonićem. Sal° ,Pred TaJanu ka° odron pećine. Nestaje joj s l Uca i usne pobijelile, pogled joj utrne, vjeĊe U

129l

Gle, mišljah da ćeš mi pasti pred noge od radosti. Previ sam se. Ne ljubiš kneza koji radi tebe

dolazi Ivanu Okićkome? h ci mi, ne kanim te udati na silu! Ne ljubiš ga? , ! - Ne. -

odvrati Tajana. - Kaţi mi, koga da ti dadem za muţa. - - Svijetla kraljice, hvala na vašoj brizi. ?, • - Koga ljubiš? i - Nikoga! - No, sad smo posve nacistu, posve - reĉe kraljica glasnoj sputavajući svoj gnjev, okrene se,

pa izaĊe u predvorje. Rufa je" tu prisluškivao i brzo odskoĉi. - Slušaš? Dobro. Sad si barem ĉuo. Ona ljubi viteza, a on ţeli da je se oslobodi. On hoće da

ona uzme j".almmća. ona ga odbija. Kad sam poĉela o vitezu, govorila je, kad o Baboniću,

sle-dila se. Viteza bi htjela obmanuti. Tko je od mojih dvorana najruţniji? Što zijaš,

odgovaraj! Tko je od dvorana najruţniji? - Najruţniji? Moţda će to biti kaštelan ovog dvora Jakob Po nićev. - Dozovi ga. Neka osedla tri konja. Pratit će mene i Tajanu, l - Smijem li doći i ja? \ - Nitko. Gdje je dostojanstvenik Belko? { - Otišao je s vitezom. ; - To bolje. Zaĉas da su konji spremni. Tajana jaši uz kraljicu. Slijedi dh samo jedan jahaĉ. I vedro plavetnilo neba i soĉno zelenilo

poljana nataplja proljetna toplina sunca koje se već pribliţava zapadu. Miris mladog lišća,

trave i cvijeća omamljuje Elizabetinu krv. Sve u njoj dršće od vitezove blizine i borbe kojom

je svladala .svoje ţelje za volju neĉega što u tom ĉasu smatra uvjetom da ljubav zadrţi za

sebe. Neprestano iz prikrajka promatra ljepotu djevojke ĉiji su ruţiĉasti obrazi prije dvije

sedmice tako podraţavali kraljiĉin instinkt. I uţiva što su joj sada lica blijeda i nastoji svoje

uţivanje produţiti i povećati. - Gledaj, Tajano, ono je Kraljeva Velika. Tamo stoluje vitez, slavan bojovnik, a još tako mlad,

posve mlad! Rijetko se naĊe vitez takve mladosti, pa već tolike bojovne slave. Pobijedit će

"&• turniru, zar ne? - Da, pobijedit će - odvraća djevojka, gledajući preda se. Poludjet će za njim ţene kad ga vide u boju na Griĉu. Idući mjesec priredit ću tamo viteške

bojeve, pozvat ću sve kneginje-da mu tek vide lice? Sve bi izgubile pamet! Tajana se ukoĉila na sedlu, dok Elizabeta nastavlja, uţivaj ci u njezinoj muci. - Prekrasan je! Oĉi crne kao ugljen, lice kao krv i

r Icose kovrĉaste, prekrasni crni puni brkovi.

A usne pune, i pale kao ţeravka! U ĉasu ljubavi razotkrio mi je lice! Tajana obara oĉi više od stida nego od ljubomore. __ Prelijep je i ljubi - grli me divlje - sve druge ţene su mu na teret! Sve! pri tom potjera konja pa se okrene da što bolje uoĉi ukoĉene T0""anine obraze. Onda se

nasmije s uţitkom. J - Vjenĉat ću se s njim nakon uskrsnih blagdana. Zato se on

riješiti duţnosti da bude tvoj štićenik . . . Kumanka ne osjeća niti se sjeća da bi ova djevojka bila njezina kćerka. Vidi u njoj samo

suparnicu. Djevojka se sklopila kao cvijet ofuren mrazom - No, siĊimo sada, Tajano! Kraljica pogleda kaštelana koji je skine sa sedla. - Kako ti je ime? - Jakob Ponićev. - Ti si kaštelan ovog dvorca? - Svijetla kraljice, ja sam - i on poklekne. - Poslao te Rufa? - Svijetla kraljice, on me je poslao ... Nasmijano se ona okrene k Tajani: - Naloţila sam Rufi da mi dade najruţnijeg dvoranina, a taj je baš ĉvrst i lijep. Ako je ovaj

najruţniji - onda smo okruţene muškun ljepotanima. Nisam do danas primijetila ni njega ni

osta le. Vitez je ljubomoran na sve što me okruţuje i ĉuvam oĉi - so-aj-e naSmijan

°- Zatim

ponovo

P°gleda snaţnog plećatog ka- Bila bi šteta da prostrijeliš" glavu

SaĊ mu

nema

***> Šuteći, uzme djevojka luk. - Ruke ti dršću. Bojiš U se? - Ne. HJCa obrati

s kasfdaSi" Meni U?

- -

drva ^J

6™* oĊstrfjelit će > ah mogla bi ti pogoditi i ĉelo ...

~ reĉe

on

f

en za zabavu ti umireš?

-Jaoa

Ċateko od njih i stan"

aa *"& 130

131Stajale su ĉasak okom u oko. Nad njima sunĉano nebo, o; njih proljeće. U pozadini

kraljevski dvorac. Kule su ţute od s ĉana svjetla. Daleko dolje vide se šiljci dvorca, u

kojem ţivi zajedniĉki vitez. Kraljica se povuĉe iza Tajane i prisloni o stablo. - Sto ĉekaš? Odapni - ponuka djevojku. Tajana koraĉa proljetnim sagom od trave i cvijeća. Premda je izmuĉena Elizabetinim

drţanjem, ulazi joj u ruke mir strijelca kojemu se u dodiru s lukom sve misli usredotoĉuju

u nišanu. Oĉi mjere cilj. Muška hladnoća leţi u njezinim rukama. Kraljica se privine uza stablo i vreba, pogledom slijedi svaki pokret luka što se u

Tajaninoj ruci sve svija u polukrug. Drhtavo ĉekanje leţi u Elizabetinu drţanju. Luk se svine, stre-lica poleti i zabode se u

proĉelje klobuka i odnese ga s taste] nove glave. Elizabeta se privine o stablo, oĉi joj svijetle, lice rumeni. - Tajano, ti si ĉarobnjak! Ĉekaj, urezi srce na kori - zapo-1 vjedi ona kaštelanu. On uzme

noţ iz pojasa i ureze srce, Elizabeta iskopa rupu po sredini, preda noţ kaštelanu, pogleda

mu u lice i opazi njegov zaljubljen pogled. Nasmije se i potrĉi k stablu. - Pogodi onu rupu u srcu, da vidim! Ponovo je Tajana izvršila kraljiĉinu ţelju. - Sad u njegov klobuk - baš u puce njegova

pera - tri puta za redom zapovijeda kraljica. Djevojka zaboravi sve oko sebe, zanijela je vatra i šalje redom strelice - kao da nisu

ubojite. Svaka je pogodila. Elizabeta se zaţarila, drţeći se za stablo. Kad god bi Tajana pogodila,

udarila bi od veselja rukom o stablo i Micala kao da o tom ovisi njezina sreća. - Predivno, Tajano, tvojom rukom upravlja nebeska sreća! Iz kraljiĉinih grudi provali

grohot od koga odskakuju nasmijane strelice i gaĊaju Tajanino srce. - Ah, to će biti iznenaĊenje kakvo nitko nikad nije sanjao! •- Elizabeta će ushićeno. - što to misli svijetla kraljica? - upita Tajana, tiho i plaho. - Iznenadit ću sve, sve. DoĊi - vratimo se! - No, što je kaštelane? Ostali ste ţivi. Tajana je strijelac kakvog nije vidio svijet. Tajano,

zauzvrat neću te nikako udavati zf Babonića. Kraljevna Tajana moţe ţivjeti sama dok to

bude njezi-na volja! Ne boj se mene, doĊi, ja sam ti dobra, vrlo dobra. Ka* se vjenĉani s

vitezom - pokćerit ću te, bit ćeš naša kćerka! Vod* konje, kaštelane, idemo pješke u

dvorac. kad su se vratili, kraljica zovne kaštelana u svoju odaji*. - Ti si, Jakove, vrlo hrabar muţ i odan kraljici. Jakob klekne i zagleda se u nju, a ona se

smješka - Nešto je suviše puteno u tvojoj odanosti kraljici Ove mu rijeĉi natjeraju u lice svu krv. 132 re- ^ an.^^ _ Robe, dršćeš, krv ti je vrući kotao... ~ Neka me ubije uzvišena kraljica, neka ubije drskog roba!... ~^_ gude li joj sluţio, neće ga ubiti, a moţda će mu pruţiti i n.b svoje haljine na cjelov... ĉovjeku oĉi ljeskaju vlaţnim sjajem. __ Gdje si bio dosele da te nisam nikad vidjela? _, vjerni rob vrši sluţbu, a da ga gospodari ne vide i uzimaju sluţbu nevrijednih. _ xi bi ţelio da mi sluţiš? _ Meka svijetla kraljica zapovijeda, sve ću izvršiti. _ Makar ti zapovijedila da budeš krvnik?" " _ Za svijetlu kraljicu ubio bih oca! _ I nikome nećeš odati što ću ti narediti, - ni knezu Okić- kome? _ Za sve ću biti nijem i gluh!

_ Za danas ĉuj samo ovo: ti si kaštelan - imaš pravo prolaziti dvorcem i paziti na sve. Ako

bi Tajana nekud odlazila, odmah mi javi! - Uĉinit ću i kad bih: radi toga silazio u grob. - Na dan bojovnih igara dat ću ti zapovijed koju ćeš izvršiti da bi te kraljica uĉinila svojim

dvoraninom pa ćeš je gledati svakog dana. On udari glavom o pod u znak potpune predanosti. - Izvršit ću, morao vješati, sjeći glave, klati ljude kao piliće. - Valjan si! Sad idi. Ona se dotakne njegovih svijetlih ţutih kosa i udari ga po tjemenu glave. Uzmicao je prema vratima, Elizabeti se ĉinilo da je kroz vrata izašla goruća baklja. U svojoj sobi stisla se Tajana uz Dorju, i šapćući joj, priĉa Sto je doţivjela s kraljicom, Kneginjica ovije ruku oko njezina bijelog vrata: • . .~~ *k vjerujem da bi se vitez htio

vjenĉati s njome, a kad bi kao ~ °V° ne SmiJe bolJeti- UviJek si mi govorila da ga voliš sv°Jem ocu niirno dopustili da vjenĉa - nju? da je vit" b° ^ k*"1*" Ipak" tV°Ja bo1 Od^e nešt° ViŠC" MisUŠ ~- Dobar mi je, najbolji od svih. ^

Kad bi tebe i ljubio i zaprosio, bi li privoljela? _J JC°j.ka P°nikne glavom i sakrije lice. S-m° djev°Jke za udaju, moţemo razgovarati i o tome. 1 nevinuT:r

JK-1ZmeĊu njeSa * kralJice, pa

da i ljubi tebe - ĉistu ruţno od uf L se lkada usudio da te uzme? To bi bilo odviše a a tvoje -

maj __ 133ja to neću! Dorja ušuti, ali Tajanina pozornost bila je ţiva i budna, pa joj nije moglo izmaći ono što je

Dorja htjela reći. Zašto niste dovršili kneginjice? - prošapće. - Znam Sto" mislite. O, znam! Ona mi je sama

priĉala o kraljici koja je našla svoju kćer... Ako je priĉa istinita? Tajana zajeca, a kneginjica se zaţali: - Znam, ne bi te veselilo da je to istina, no kad bi bilo - onda je tu i otac koji je ĉastan,

pošten, plemenit... Ovo Tajanu trgne, sva zadršće, podigne glavu: - Moj otac? Tko je moj otac? Vi to znate, a ne kazujete? Mislim da je plemenit. Otkud inaĉe tebi takva ĉista duša? / Djevojka sklopi ruke: Zaklinjem vas, recite što znate! - Dijete drago, nagaĊamo kao i ti. - Kneginjice, jednom u Budimu rekao mi je knez Okićki da je vitez Sokol moj otac?

Zašto je to rekao? Zašto? - Ne znam, moţda i on nagaĊa... - Sigurno ga pozna, sigurno! - Onda ga zaokupljaju slutnje. Sve je moguće... Ovo nije, nikako nije! Ne moţe biti. Ne moţe Ali vi znate, i knez, samo meni krijete.

Zašto me muĉite? Još nekoliko dana, ĉuješ li, samo nekoliko dana i sve će muke umuknuti. Ne plaĉi. Strpi

se i ne pitaj ništa. -- Zašto mi je kraljica govorila o vitezovoj ljepoti i mladosti, kad bi on bio moj otac? Ali

nije, ne smije biti! - povišenim glasom gotovo uţasnuta. Ta smiri se, moţda je to knez rekao da tebe izlijeĉi. - Hoće li već jednom biti kraj mojim patnjama? - Bit će, još malo dana! Ĉuj, dolaze, uspravi se, budi za cerom vesela kao dosele jer

spasenje je blizu! Vani se ĉuo glas dostojanstvenika Belka. Dorja se oprosti s Tajanom i ostavi je samu. S izrazom bola gleda ona preda se. Misli se roje njezinom glavom, mutne, nejasne, i

pobuĊuju pitanja koja joj kidaju dušu. Onda pograbi zrcalo i, kao ono u Budimu, nakon

kraljiĉine priĉe o izgubljenoj kraljiĉinoj kćeri, zagleda se u svijetlu kovinu što joj

pokazuje njezino ĉarobno lijepo lice, crne oĉi, crnu kosu." Uţas navire u njezinu dušu i

ponovo je obuzima gadljivost od sebe, od svojeg lica, crnih oĉiju i crne kose... Kao i

Elizabetine! "Ne! Ne! - Nije ona maj... Ne". - Ne moţe izreći tu rijek "Neću! Neću to!" Tajana ostaje

pod strahovitom zagonetkom* osJe" ća se sama, osamljena kao da nikad nije imala ni

majke ni oca-I vrele suze napune crne oĉi kao da se na crnom baršunu lo biserje. "Tvoj dan će svanuti!" - opomene je misao. Ove vitezove rijeĉi, duboko-usjećene u njezinu srcu, dolaze J kao opomena... 134

l

o dan će svanuti?... Kakav? Kako, zašto - moj? Obriše i poĉne se smiješiti bolnim

smiješkom. SUZ

"Obećala sam! Moram biti vesela. Bit ću! On mi je obećao i boĊenje, on će rijeĉ

odrţati, on mi je pomilovao kosu, šaptao

•;<> tako milo... On misli o meni, jer on mene... jer mi je dO-Hll je IO.B.V*

bar!" , , I ona se nada - nada...

Dotle u svojoj sobi Dorja vijeća s dostojanstvenikom Belkom. Zabrinutost ne silazi s

njezina lica:

- Sto je kraljicu napalo da bi se njime vjenĉala?

__ Uistinu me to iznenaĊuje. :

- Da li mu je o tome govorila prije?

_ Ne znam, kneginjice, - to on saopćava samo knezu, a sada je rekao meni.

- Eto, samo jedan je dan na izmaku što nema kneza i već se dogaĊaju tako ĉudne

promjene. Sunce zapada, ĉim bude mrak, neka dovedu Joakimova poslanika da

ĉujemo što nosi taj.

UOĈI SUDBONOSNOG ĈASA

Veliki dogaĊaj okupio je graĊane grada Griĉa 20. lipnja 1273. godine. Sve što je

moglo ispod krovova svojih kuća okupilo se u devet ulica nazvanih "inzule". Ĉekaju i

raspravljaju. Na ĉelu najţivljih grupa stoje ponositi griĉki sedlar i kljuĉar Kamenitih

vrata. UzbuĊenje je prouzroĉila vijest da će svi hrvatski staleţi"odrţavati na Griĉu

vaţno zasjedanje. I, eto, već prije podne pojavila se povorka kakve Griĉ do ovog ĉasa

nije vidio. Plemići na konjima, pokrivenim raznobnojnim tkaninama, raznobojne duge

surke vise im^s leĊa, drugi nose viteške odore, kovne klobuke, košulje od mreţe i

draguljima urešene pojascvc. Šljemovi, zubare, klobuci, sve se to ispremiješalo,

šarolike odore opšivene modrim, crnim, crvenim i^srebrnim gajtanima. Uz plemiće

dolaze zastavonoše visoko uzdiţući barjake svojih gospodara u boji njihovih plemena,

obiteljskim grbovima. Na ĉelu im je novi ban Matej u narodnoj

vim 1C

k °-d-if UZ

njega

Ivan

Okićki

u odori

modre

b°i

e"

na &

la~ se p]

U y

n* šljem. Sve su oĉi

uperene u njega. O njemu se preno-

Pekt S°

Vl da

^e us

Pi° pobijediti ĉitavoj zemlji omraţenog Joakima viti postnjegovu

vlacj

avinu otimastva ukloniti i oko kraljice posta-vi

Jaju Gn

-e doma

će sinove i poštene

Ugrine. S poĉitanjem raspra-Povorka n-j

crnu graĊani i, stojeći u grupama, promatraju

kako se *""_ plemića gubi u palaĉu kneza Babonića. e na

*n c^i na okupu. Ovdje su i knez Pakraĉki s nekoliko _ sa Joakima. Nitko se na

njih ne osvrće. U dvora* 1 je saboru ban Matej. On oslovi saborane:

135Plemenita gospodo, velmoţe, plemići i sluţbenici utvrĊenih gradova domovine. Na mnogim sjno se zborovima kraljevstva sastali u slavnoj prošlosti, za kraljeva krvi naše.

Danas pozvao vas je ban po ţelji kraljevskog tovarnika kneza Okićkoga, po odredbi

kraljevske vlasti, u slobodni kraljevski grad Griĉ, ĉije utvrde, eto, stoje već više od ĉetvrt

vijeka. Tu smo da drţimo prvo vijećanje u ovom gradu, da bude osveta sili koja nam je

uništila sve što smo imali. A sada, naša kraljevska vlast uĉinila je ono što je jedino pravo!

Zove vas da optuţimo prokletog zlotvora Joakima i traţimo što nas po pravu; i pravici i

slobodi pripada. - Svi su oĉekivali da će se Joakimove pristaše javiti na njego-vu obranu, ali se ovi nisu ni

maknuli. Stari knez Babonić odluĉi ih izazivati: - Ţelimo ĉuti, prije nego što raspravimo vaţne zadaće, tko] je za našeg novog tovarnika i

upravljaĉa na dvoru Ivana Okićkog i i njegove drugove koji su sada savjetnici svijetle

kraljice. Dosta] je da digne ruku. Nastade klicanje i zveket maĉeva koji udaraju o kameni pod. Budno motri Pavao Babonić na

kneza Pakraca. Starac je smrtno blijed, nepomiĉan, onda se ogleda desno k svojim sinovima i

roĊacima, pa bez rijeĉi krene iz dvorane. S njime desetorica, dok ostali, u gusto ispunjenoj

dvorani, kliĉu novim zastupnicima vlasti. Ovaj ĉas dobio je Ivan Okićki dokaz da je Joakim u

Hrvatskoj izgubio svaki oslon. On predloţi banu dvadeset pet urţavopravnih zahtjeva

hrvatskih staleţa da se o njima povedu rasprave. S velikim veseljem prionuli su da izvrše ovu zadaću. Rasprava prvog dana zajamĉila je

jednodušnost i uspjeh. Tek kasno poslije podne završeno je prvo vijećanje. Nakon toga svi su pošli k banu na gozbu. Ivan Okićki je astao u palaĉi Babonića gdje su

mladi plemići iz dalekih krajeva raspravljali tiho, gotovo šapćući. Plemić iz Prigorja

neustrašivo je rekao: - Zašto moramo uvijek imati tuĊinca za gospodara? Zar nikad nećemo naći u domovini muţa

koji bi toliko vrijedio da nosi kraljevsku krunu koliko taj tatarsko-kumanski sin Ladislav? Ne

bije li nas u prvom redu sramota što nemamo odvaţnosti da opet uzmemo vladara svoje krvi? Ivan Okićki ne pozna mladog govornika, ali ga u mislima gr*

1 i cjeliva. Razgalio je misao za

koju postoji gotov plan u rukama viteza Sokola, za koju Ivan radi već gotovo cijelu godinu.

Zadrhtao je kad su svi oko govornika prihvatili ovu misao kao svoju potajnu ţelju. Ivan,

šuteći, sluša njihovo oduševljenje. - Kneţe, imate li muţa naše krvi vrijedna da ga krunimo. - Imam! Dovest ću ga na sabor za pet dana, ali zakunite se-nikome ni rijeĉi dok nije ovdje.

Onda ga moţete procijeniti P njegovoj prošlosti, po rodu i poštenju. Pruţaju sebi ruke, dotiĉu maĉeve u znak da će ĉuvati tajo

u*

36 * A sada pozivam sa sobom deset do petnaest mladića da me u Poţegu na turnir. Tamo će se

nakon bojne igre odigrati prva bojna navala. Sastavite mi ĉeticu, meĊu ove uzmite najboljeg

bojovnika na turniru. J__ oh, već ga imamo! - veselo će oni pa krenu i oni u ba-ove dvore. Ivan je pošao u straţnju

sobu svojeg gostoprimca Ba- ° Kaštelan palaĉe najavi Ivanu glasnika iz Poţege. Odmah se knez uputi u predvorje i tamo

naĊe najpouzdanijeg dvoranina koji mu - Kneginjica Dorja vas moli da se odluĉite na povratak pri-ie ugovorena roka. Belko je

uhvatio u šumi prosjaka koji zapravo nije nitko drugi nego Joakimov dostojanstvenik.

Zatvorili smo ga, i kneginjica misli da taj zna mnogo toga, a samo vi ga moţete"ĉestito

ispitati. - Pada nam kao iz neba. Sad ću doznati gdje se skriva crvena lija- Još danas u noći krećem na

put. ĉekaj, ideš sa mnom! Objavio je plemićima koji ţele s njime na turnir da mogu poći već danas. Putuje se noću, i put

će biti ugodniji nego po dnevnoj ţegi. U tihoj odaji staroga kneza Babonića okupili se ban iviatej. Ivan Okićki i Pavao Babonić.

Paţljivo slušaju rijeĉi Ivana Okićkog. - Kucnuo je odluĉan, veliki ĉas. Sve je na našoj strani. Ras-j/ored je potpun. Kraljica je

izgubljena u pripremama za turnir. Nakon turnira uveĉe odrţat će se gozba, a drugo jutro

putuje kraljica s Ladislavom, Orhidom, vitezom Sokolom, dvoranima i nekoliko mladih

plemića na Kamen-grad. Tamo ću dignuti sve mostove da nitko ne moţe u tvrĊavu i ĉim vas

budem obavijestio da je kraljica sa sinom zatoĉena, predstavite Ratimira kao našeg

predloţenika. Nema nikakve dvojbe da će ga svi prihvatiti, a onda se odmah moţe provesti

krunjenje. Dakle, to je sve toĉno proraĉunano i svako je mjesto odreĊeno pravom izvršitelju. Tu ne

moţemo naići ni na kakve neprilike. Zato već danas idem u Poţegu da ĉujem što i kome poruĉuje Joakim po svojem uhodi. Ovo će

našu osnovu samo unaprijediti. ,"~

Vr^° dobro. Dakle, kneţe, ako se sada ne oslobodimo Ar-paaovića, Kumana i Mongola -

nikad više! dv ?prost

*° se

" a onda s Griĉa krenuo u zvjezdanu lijepu noć s "vaaeset plemića pod

vodstvom Pavla Babonića. kraljica Elizabeta na bijan, •

J P°

s|jednje naredbe za bojne igre prima "

miJ

enJ

a"

Kad J°J ^javiše Ivana bSJK

137što se dogodilo? Obećali ste da ćete se vratiti sutra? - Svijetla kraljice, našao sam na Griĉu odabranog junaka y viteškim igrama koji je stekao glas

u Njemaĉkoj i u Rimu. On će poći na megdan vitezu Sokolu. To me je ponukalo da ostavim

poj. love na Griĉu i svojoj kraljici priredim veliko veselje i, evo me danas, u pratnji

bojovnika. - Za tog bojovnika kraljica će vam se oduţiti. Bit će ja^ protivnik vitezu, a to on sam i ţeli, - i

onda pokazuje knezu Ui. kove i strelice. - Bit će utakmica dviju strijelaca i još jedno iznenaĊenje. Znate li tko će još izaći sa

strelicama? Naša srećonoša! Odjenut ću je u odoru kraljevskog djeĉaka. Vidim, vama nije po

volji? Hoću da proslavim moć svoje srećonoše pred pukom! Ne poku. šavajte me od toga

odvratiti, moja je ţelja da i tu okuša svoju vještinu. - Kako kraljica ţeli, tako mora da bude! - pokloni se knez. - Nakon Tajanina trijumfa proglasit će naš dvoranin da se u odijelu kraljevskog djeĉaka

sakriva naša srećonoša. To će biti iznenaĊenje za sve, zato sam odredila da nastupi posljednja

- nakon što će vitez Sokol završiti svoj bojni turnir - a onda poĉinje veĉernja gozba. Sve mu to pripovijeda tako ţivo i uzbudljivo kao da joj je svaka ţivĉana nit svezana s

turnirskim dogaĊajima. I lice I oĉi pune su ţara, tijelo gipko, kretnje hitre, što Ivanu obećava

da se Elizabeta potpuno rasplinula u svojoj strasti za turnir, pa je njemu i njegovim

prijateljima mnogo olakšano da izvrše svoju veliku osnovu. - Dovedite, kneţe, na veĉeru vašeg bojovnika i njegove prijatelje, a tada ćemo još malo

porazgovarati o turniru. On se pokloni i uĊe u svoju sobu gdje ga uz Dorju ĉeka Pa-vao Babonić. - Dobro je prošlo, novi bojovnik pokriva moj preuranjeni dolazak. Ona sva gori - ali ja

oĉekujem Belka. Idem odmah da vidim Joakimova uhodu. - Neće ništa da iskazuje - javi mu Dorja. - Tamo u šumi gdje su ga uhvatili nije govorio, ali dolje U tamnici je Belko saznao... Mladi nadglednik upravo ulazi i pozdravi Ivana. ; , 1 - Dakle, što govori uhoda? - upita Ivan. - Tri puta dnevno sam ga ispitivao uzalud, kaţe da ma i ne pozna. - Kako - zar bi mogao šutjeti kad mu doneseš ţeravicu- - Nisam ga muĉio, moja bogumilska vjera mi ne <JoP

u ni ubiti ni muĉiti.

- Znam, znam, ali tu se radi o neprijatelju. -- Ni neprijatelja ne smijem dirati! , , V • •" • "i 138 Odgovor podigne Ivana sa stolice, a njegove ljutite oĉi osinu _1 Da stoji pred tobom Joakim,

on glavom, ne bi li ga smio Ubit

!l Ne bih. __ E - onda komu sluţi tvoja vjera, Belko? Ni u snu nisam jnogao pomisliti da bi ti mogao

pustiti ovog neprijatelja koji bi tebe i sve tvoje vjernike poloţio na lomaĉu. Donesi brzo dolje

u tamnicu punu posudu ţeravice. Pavle, doĊi, a ti, Dorjo, pri-ĉekaj me.

Pošli su zaobilaznim putovima i visećim Ijestvama dolje u tamnicu. U kutu, odijeljen

ogradom, leţi ĉovjek svezan o zid. Pristupe k njemu. Belko drţi posudu sa ţeravicom. Pavao

se spusti k leţećem. Ivan ga upita: - Tko si, ĉovjeĉe, - kaţi mi sve, inaĉe . . . - Ovaj ne moţe nikome više ništa kazati - primijeti Pavao. - Mrtav je. - Kako - od ĉega? Nema tragova udarcima, a ni bolesti, jak je, debeo, - Ali vidiš - nosio je u svojoj glavi vaţne vijesti, a jer nije htio da doĉeka ţeravicu, udarao je

glavom o ţeljezo dotle dok je osigurao tajnu. Knez Ivan Ijutito opsuje, a onda će Pavlu: - Eto, sad vidiš, Belko zna da bi prvi leţao na lomaĉi kad bi zavladao Joakim, a on štedi

njegova glasnika. Lijepo bismo izgledali da tvoje bogumile postavimo na vlast! Svi bi

razbojnici imali sva prava! Ĉovjeka smiješ smatrati ĉovjekom ako je on to i po duhu i po

djelima i po ĉasti! Ali bogumili hoće protuprirodno: lupeţ, poštenjak, prijatelj i neprijatelj ima

pravo da ga se jednako uvaţava. To je dobrota koja se uzdigla do zvijezda i ~- poludjela, pa

pomaţe zloći da još više. divlja. Znaš li, Belko, da te ne poznajem u duši, morao bih u tebe

posumnjati! - Kneţe, sumnju ne zasluţujem, ali za kaznu vas molim! - Ovog ti puta opraštam, premda bi mi divno posluţio da stob ri

aZnT

aT°

Št°

je uhoda

donio

Orhidi

- No

> su

*ra već ona nema Uostalom

" sve

Je tako na svome mjestu da

nam nitko v™1 -

Zapreke" *

da Joakim

doĊe

s vojskom, pao bi u

ne moţe ruke

ĉete ak

° ~

potvrdi Pavao

oko granice na straţi su na-

svoJ

e"

onda smo

taSSrfU-

SVa tr°J

ica brzo

Pokopali mrtvog uhodu, zaklju-neviĊ

eni se povukli u dvorac. Pavao

priĉeka Iva-sobi, dok je on otišao k DorjL Ĉa

-Sa

nisam

m°g

ao biti s tobom na samo. Imaš li Priopćiti?

nastupu strelicama. 139Rekla mi je kraljica. Ţeli Tajanu prikazati u tome umije. ću. Htio sam je moliti da od

toga odustane, Tajana je odviše slabašna, ali mi je Elizabeta odmah jasno najavila da neće

saslušati moje protivljenje. Onda sam odustao - neću da ja nosim i n;\j. manju

nesuglasicu.u njezino cvatuće raspoloţenje. Elizabetu joj nisam vidio u takvom vatrenom

stanju kako to u nje izaziva tu, rnir. 2ene danas prelaze preko duha i osjećaja muškaraca -

sva uţivanja polaţu u njihovu snagu, u bojnu igru, u smione pod. vige njihovih maĉeva.

Kako da zamjerim ovo ludovanje Eliza. beti u kojoj ionako vri kumanska krv. Konaĉno,

od polaska na Kamen-grad dijeli nas dan i noć, a za to vrijeme neka joj bude ispunjena

svaka ţelja. Samo jedifu joj ne moţemo ispuniti: znaš li da je vitezu Sokolu ponudila

vjenĉanje? Na isti dan ţeli ona vjenĉati sebe sa Sokolom, a Tajanu s Pavlom Babonićem.

On joj je vrlo dobro odgovorio neka odgodi svoju ţelju do puta u Kamen-grad. Taj je

grad u kraljevskoj obitelji imao veliku ulogu, dakle, neka je i završi! - Sva strepim od nestrpljenja, oĉekujući posljednje dogaĊaje u ovoj tvojoj velikoj igri,

brate. Jedva ću proepavati ovu noć. Uveĉe našli su se svi s Griĉa kao gosti u kraljice. Njezine su crne oĉi pohlepno kruţile od

mladića do mladića, a onda bi se zaustavile na Paviu Baboniću. Smiješila mu se i nukala

da pije, a knezu Ivanu je šaptala: - Nemojte da mladi knez nasluti kakav mu spremam dar. Zato što je tako odan vitezu,

vjenĉat ću ga s Tajanom. Ali se ne smije udaljiti s mojeg dvora - dobit će ĉast koju zaţeli.

Vjenĉat ću ih nakon turnira. - Svijetla kraljice, svatovi i sveĉana proslava tumirske pob> jede viteza Sokola - malo je

odviše za jednu sedmicu. - Da, imate pravo, najprije vitez, onda srećonoša. Oboje sara već jednako posvojila jer mi

oboje pruţaju sreću. No, još ćemo razgovarati. Sada neka svi legnu, da odmore svoje

mišiće za sutra.

Ivan objavi kraljiĉinu ţelju. Ona ode prva, a za njome je dvorana u Ĉasu prazna. ; SMRTNA OSUDA f?ii fi Tamni se oblaci digli nad širokom poljanom na kojoj |>e brao puk iz cijele poţeške

okolice da vide viteške bojeve <& a još nisu nikada vidjeli, ali su o nj Trna ĉuli. Ne mogu

u !rnlSgied predoĉiti nikakvu sliku o tim bojnim igrama i svaki in* P upija scenu što im se

odigrava pred oĉima. Na uzvisini 140

z]atom urešene stolice, dalje još jedna tribina s tri manje ošne stolice. Uz tribine stoje

sveĉano odjeveni dvorani i no-i dvorskih ĉasti, a dalje, pokraj njih, smjestili se mladi Iva" S1° i g°sti *to ih je Pre<* dva dana doveo s Griĉa. Sve što je na A° ru sišlo je na turnir.

Njihovo raspoloţenje prikazuje da veselo f kuju viteške igre, dok tamo dolje puk ne moţe

da sebi razjas-°. j^o će se ovdje meĊusobno tući zemljaci, drugovi, koji nisu neprijatelji- Na maloj uzvisini, meĊu stablima, poredani su šatori, potpuno zastrti kao da kriju neke

mraĉne tajne. Pogledi iz puka sva-Icoe ĉasa skreću onamo, svaki ih zamah šatorskog

zastora privlaĉi ne bi li već jednom izašao koji od boraca koji se sakrivaju svaki u svojem

šatoru. Sav interes u ĉasu pobude tribine. Od dvorca pojavila se povorka i stala upravo pred

tribinama. Kraljica, knez Ivan Okićki, plemićki uzvanici, kraljevska obitelj, svi sveĉano

odjeveni dolaze na konjima. Knez Ivan skine kraljicu s konja, a sve naokolo duboko se

klanja. Mladi plemići trgoše maĉeve na sveĉani pozdrav, u presjajnoj odori od zelenog

damasta i s krunom na crnokosoj glavi, nalikuje danas na mladu djevojku. Ona se smiješi

kao da od tog turnira oĉekuje najveći uţitak u ţivotu. Smiješi se svima oko sebe, pogleda

ĉak i Ladislava pokraj sebe ljubazno, a onda skrene pogled k drugoj tribini gdje sjede

Orhida, Izabela i Dorja iza njihovih leĊa. Narod nijemo zuri u kraljiĉinu glavu, u

blještavu krunu koja mu se ĉini neĉim najvrednijim u ljudskom ţivotu na ovoj zemlji. S lijeva kraljici pojave se ĉetiri kraljevska djeĉaka koji saĉinjavaju posebni ukras svake

sveĉanosti. Djeĉaci od petnaest godina odjeveni su u šarolike odore, dragocjene tkanine s

kacigama na glavi, a plaštevi im do poda. MeĊu njima stoji nepomiĉno Tajana. Knez je

pogleda, a kraljica mu se nasmiješi. - Zar ne, kako lijep djeĉak? - i ona pruţi ruku preko ograde i dva puta pomiluje Tajamno

lice. - Ne bih mogla ţivjeti bez nje, kneţe - kaţe kraljica i za-pnnuto pogleda na oblaĉno nebo,

dok joj lice plamti, oĉi blistaju. Opet se obrati Okićkome: šn" "•" ^neţe/ JOŠ ne znate da sam jutros promijenila red dana-nii"h !fr°? Odredila sam da ĉetiri

viteza nastupe-po dvojica. Nakon vašim iStri-*elca" zatim" P°sIiJ"e te dvojice, dolazi vitez

Sokol s Sto ™o" """adim knezom, a tek na kraju svega slijedi Tajana. Zato, dati V-"" Je

P°se°no istaknem i da je svi bojovnici mogu gle-kul"mi • olco1 ne dolazi iz šatora, nego s

Kraljeve Velike - tez doĊeja pPšalj"em Sušnika, a taj ćete biti vi, kneţe. Ţelim da vi-vitez ri-,

b°iište u pratnji, neka svi plemići vide tko je i kakav - d* mu nitko nije ravan! dvorca dotrĉi Belko i javlja- kralJice, ovaj ĉas stigao je poslanik inkvizitora odmah s vama govoriti. 141-- Bacite ga napolje, kneţe, pa da je najugledniji! - Uĉinit ću to s pravim uţitkom! - Obećajte mu sve, neka samo ode - nasmije se ona glas. no. - Poţurite, kneţe. - Ali onda neću imati sreću da me u boju vitez baci sa sedla. - Mnogo više mi je stalo da me oslobodite KonraĊova glas. nika. Odvedite ga oprezno,

neka ne zaluta ovamo - tuţio bi me papi da spremam sveĉanosti, umjesto da vodim vojnu

na kri-vovjerce. A sad poĊite ravno do viteza na Kraljevu Veliku, dragi kneţe, i recite da

se moţe spremiti, ali doći moţe tek kad ga po-zovem. Sve je to radi iznenaĊenja. Mladi knez se nakloni i poĊe k svojoj sestri podalje od kraljice:

- Dorjo, moj ĉetovoĊa je pohvatao sumnjive prosjake i odveo ih na Kraljevu Veliku.

Hitam tamo da naĊem uhode. - šta će reći kraljica ako te ne bude u borbi? - Pobrinio sam se za dobru izliku da je toboţe stigao Ko radov glasnik. Rado me je

otpustila, boji se Konrada ao Ċavo" a ti pazi kako će Tajana gaĊati - ona dolazi tek na

kraju t nira. - Na kraju? OdreĊena je nakon prva ĉetiri borca. - Kraljica je promijenila redoslijed igara i naredila da vitez Sokol dolazi na bojište ravno s

Kraljeve Velike da ga što više istakne. Njezin miljenik mora da nastupa sa slavljem.

Dobro je to, neka kraljica uţiva, barem imam vremena da se pozabavim s prosjacima, tko

zna, kakvih ćemo tajni iscijediti iz njih. Nakon turnira vratit ću se u dvorac. Ako

zakasnim, onda znaj da sam naišao na prosjaĉke uhode. Do viĊenja! I on se uputi k svojem konju. Svjetina bulji u glave što nalikuju loncima od željeza, u košulje od kovne mreţe preko

kojih su odjenuli kazete u fureniffl bojama i našitim grbovima. Umjesto udivljenja, puk obuzima strah. Tek pomalo se smiruje, slušajući kreševo koplja o

štitove. Bojovna igra se razmahuje. Kraljicu igra odviše ne zanima. Što dulje traje, to se ona nestrpljivo okreće. Iza

Elizabetinih leĊa stoji kaštelan Jakov Po01" ćev i bulji u Elizabetu. Mahnula mu je

glavom. Kaštelan pristupi k njoj i klekne na koljena. Hitro Elizabeta pretraţi pogledom oko sebe. Sva pozornost IJU" di oko nje svraćena je k

bojovnicima. Sagne se kaštelanu: - IzaĊi i pogledaj je li knez Okićki već odjašio prema voj Velikoj. Pazi, dokle je

odmaknuo i javi mi kad bude daleko da više ne moţe pregledati našu poljanu. Dobro

odmjerl moram to znati! Kaštelan ode. Za malo vremena vrati se i javi: 142

l

- Nigdje ne vidim knezu traga. Sigurno je već skrenuo iza ^fjahaĉ je on brţi od strijele. J__ Onda mi zovi sve plemiće s Griĉa. Mladi se ljudi pristupili, Elizabeta ih oslovi: _- Kad će iz Kraljeve Velike silaziti vitez Sokol, ţelim da bu-A sveĉano praćen, pa bih vas

zamolila da idete gore u dvorac i budete mu pratnja. - Bit će nam velika ĉast ispuniti ţelju svijetle kraljice. Samo - moţemo li gledati

djeĉaĉkog strijelca? _ Moţete, dat ću vam znak rukom kad treba da idete po viteza. S njime će stići i knez

Okićki. Poklonili se i opet povukli na svoja mjesta. Dvojica novih bo-iovnika dolaze u borbu, ali

Elizabeta kaţe dvoraninu: ^ _ Recite im da odstupe. Najprije strijelci. _ Svijetla .kraljica se moţda zabunila, strijelci dolaze nakon ovih. - Kraljica je radi prijeteće kiše ponovno promijenila redoslijed. Dvoranin se pokloni do

zemlje objavi novu odredbu. Bojovnici, nešto zbunjeni zbog neoĉekivane promjene

objavljenog reda, izlaze iz okruga prema svojim šatorima. - Prvi strijelci stoje pred vašim svijetlim licem - objavi dvoranin. - Kasnije - odvrati kraljica. - Najprije moj - kraljevski djeĉak! Objavite im: najbolji

strijelac, moj ljubimac! - Ugovorili smo da će strijelci doći nakon bojne igre. - Sad odreĊujem obratno!

- Uzvišena kraljice, odredili ste da ja ravnam strijelcima, ponajprije polaze dva lošija, a

onda kraljevski djeĉak. - OdreĊujem neka smjesta izaĊe moj ljubimac jer će kiša. Dvoranin vikne: - Sada će svoju neviĊenu vještinu pokazati kraljevski djeĉak, mlado momĉe, ljubimac

svijetle kraljice, ĉarobnjaĉki strijelac koji pogaĊa svaki nišan. Oyo je uzgibalo puk. Strijelac im je bliţe od ĉudesnih borbi u ţeljezo zakrabuljenih

vitezova. MlaĊahno tijelo u skupocije-DOJ odori kraljevskog paţa ĉedno izlazi u sredinu

okruga. Iz šljema gleda lijepo milotom nadahnuto lice. Uto se zaĉuje dvorani-ttova

objava:

5 ,~~ Kraljevski djeĉak gaĊat će kamo mu naredimo. Ako gos-f.v av Ptemići ţele pomoći u

odabiranju nišana, molim, neka nam "K3ZU raci- ĉast. ruke °Pet * se miĉe, svatko traţi za sebe vidnije mjesto, pra-t stvora na drvenoj klupi. Male tanke

Tajanme Priĉvrste pojas s tobolcem punim strijela, a kad ih gleda s pritajenim plahi m

pitanjem. l ^an u ono srce odreĊuje dvoranin, pokazujući uda-s velikim srcem izraĊenim

od drva. - Usred srca! 143Tajana povuĉe s ramena viseći luk, segne u tobolac, izvadi strijelu i poloţi na luk.

Onda ga digne. Miran i ĉvrst pogled uperila je u nišan. Zaţmiri, napinje uzj, ću luka, polagano, sigurno.

Strelica, ţvignuvši zrakom, zabode se u srce. Usklik ĉuĊenja širi se od plemića sve dolje do puka koji ovoj igri odaje razumijevanje. - GaĊaj u rub onog okvira - u lijevi ugao! Dvoranin pokazuje nišan, djevojka odapne

strijelu i ponovo javlja dvoranin da je pogodila. - GaĊaj u petu rupicu trećeg koluta! Kraljica je sagnula glavu, oĉi su joj malo sklopljene kao da u tom gaĊanju nalazi nikad

još neosjećani uţitak, nešto ĉeško oĉekivano. Strijela zazviţdi, dvorani nose nove nišane. Kod nišana stoji jedan momak pred ploĉom s prostrijelje-nim srcem, uzima zaštitu od

kovnog štita pred svoje lice. - Pogodi, djeĉaĉe, u njegov klobuk •- a da mu ne dodirneS glave! - odredi dvoranin. Momak spusti štit. Diţe se uzbuĊenje puka. Kraljiĉine oĉi svjetlucaju, sijevaju kao munje

u oblacima. Nitko ne opaţa sijevanje, ni ono u oblacima, ni ono u kraljiĉinim oĉima... Svi su izgubili vid, misli i sva ćutila u prizoru koji se razvija pred njima. Kaštelan kraljevskog dvora Jakob Ponićev izlazi. Rumeno mu je lice. Mirne oĉi.

Zaustavlja se na mjestu nišana, isprsi se. Stoji kao kip. - Što? On je nišan? ĉovjek? Ţiv ĉovjek bez štita? Na ta pitanja odgovara im objava

dvoranina: - Sad će ljubimac svijetle kraljice gaĊati u poĉelje klobuka ovom dvoraninu koji se neće

zakloniti štitom... Tihi usklik straha dolazi tamo od puka, nijemo zaĉuĊenje •obuzelo je plemiće. Pogledi puni zastrašenog pitanja usjeĉeni su u Tajanine njeţne ruke.

Okrutnost zijeva iz ovog prizora i jadm se puk stisnuo kao preplašeni skup ovaca. Plemići se trgnuli natrag. A kraljica se sagne naprijed kao lovac na ĉekanju. U Dorji se budi nemir. Svu je zahvaća odvratnost prema kr* ljici jer razabire da je

Elizabeta nešto zagonetna u svojoj "&° Ċenosti. , Bez daha zure ljudi u ruke što svijaju luk. Ukoĉeni PL crnih velikih oĉiju spušta se niz

oštricu onamo preko klob Jezovita ukoĉenost leţi u licima gledalaca. Tajanina desnica .

se digne, strelica poleti. Krikovi i pogledi lete za oštricom - ne ona u klobuk, probode ga i

odnese daleko s glave. -stoji netaknut... 144

Plemiće zavodi zanos u klicanje, ali narod šuti i ne^oĊobravsu Sada Elizabeta dade znak

griĉkim plemićima. __ Vidjeli ste mojeg ljubimca. Idite sada po viteza! Dok oni odlaze,

Elizabeta miluje Tajanino lice. ponovo Elizabeta pomiluje Tajanino lice. Smiješi se, ali iz

05iju suklja plamen od kojeg Tajanu zebe, dok ljudi za-gledaju kako kraljica miluje svoje

ljubimce. Svi gledaju samo kraljicu što se sagnula posve blizu strijelcu.: __ jajano, hoću

da se danas proslavim svojom srećonošom! _ Uĉinila sam što znam. - Još nije dos.ta. Nišani - ĉekaj! Oh - ĉuj, nišanit ćeš onamo kamo ti odredim - ja. - Da, svijetla kraljice. _ GaĊaj u šiljak moje krune! _ U Tajaninim oĉima pravi se prosvjed. - Ja zapovijedam! _ Oh - molim - smilujte se. Ne traţite to, nišaniti u krunu nije li to svetogrĊe? - Sto zapovijeda kraljica, ne moţe biti svetogrĊe! Ţelim pokazati da ĉiniš sve što ja hoću!

Kasnije ću im reći da sam ti za-povijedila ja - ali ţelim veliko iznenaĊenje . . . - Bojim se, mogla bi se strijela omaknuti. Ne mogu! Ne. - Ja ću staviti štit pred sebe - kao onaj dvoranin i ne mislim ja da gaĊaš u mene, samo u

šiljak krune - to bi bio vrhunac umijeća. Nemoćno gleda Tajana oko sebe, oĉajno traţeći. Nema kneza Okićkoga, nema viteza.

Ogledne se k Dorji, ali je kraljica zaustavi rijeĉima: - Nitko to ne smije doznati prije, bit će iznenaĊenja. Kad ti dvoranin kaţe: "GaĊaj što

hoćeš", onda brzo odapni. Ne.ka svijet vidi da imam strijelca koji moţe pogoditi svaĉije

srce ako se uroti protiv mene. Idi, uĉini to ako ţeliš zadobiti moju milost! Stavit ću štit.

Upamti: ako ne poslušaš, znak je da si nevjerna - i poene se smješkati, napadno miluje

njezino lice, prihvati joj glav.u * pritisne svoje usne k njezinom ĉelu pa je svom

Ijubaznošću po-nuka da ide na mjesto. Nemirni, zamršeni osjećaji diţu se iz dna Tajanine duše. U 3Vl M°^ zbrka misli" pitanja, u

srcu komešanje osjećaja. Kak* mi je ipak dobra? Vitez Ju Je moţda obratio k meni. HOĆP f?e,gleda? §to misli? Smiješi mi se - a tko će mi pomoći. krune. H- knĆZ? " " " Gdje Je knez? • • • Vidi U on? • • • U šilJak bodi t^ i Je to? Poniozite. Dovedi,

srećo, brţe viteza da me oslo^ Gle ~~ V3pi U S£bi TaJana> s" tu LH °kol°" Nigdje ne vidi njega, ni kneza, a trebali bi da se biju ha turniru. paţnju skrene

glas dvoranina: xt

evs!ci dJecak. ljubimac kraljice, nastavlja, svojom vje-$to dosele neviĊeno! **."„ 10

Ovo strese njezinu dušu... Dvoranin digne glas: - GaĊaj u ovaj štit - u okrug ovog kuta - i postavi fo štit za nišan. Ona ga pogodi. Plemići se razigravaju, odreĊuju nišan - a ona ih slijedi Nad poljanom se pojavi jato ptica. - Ptice! Neka pogodi pticu u letu, ako je tako vješt -. £Uje se nešto neobiĉni glas mladog

plemića. Velike baršunaste Tajanine oĉi digoše se gore, mirni pogled uzvinuo se k oblacima. Ptice

kruţe u visini, Tajana digne luk -, ĉeKa - spušta i šalje strelicu što se u njezinoj ruci preivorila

u, ţivo biće pa kruţi zrakom i leti za letećim plijenom. Šal je-ih go. re sve redom. Ptice

padaju. Udivljenje ide od usta do usta. Taja-na spušta i diţe luk, nišani, gaĊa, grozniĉavo

nastavlja lov streli-ĉama, zahvaćena strašću strijelca. - Strelica u njezinoj ruci je sokol koji hvata ptice u letu -, primjećuju ljudi. Elizabeta zgrabi štit, nasloni se na nj i ubode oĉi u kaštelana. Ovaj se ukoĉi. - Kraljevski djeĉaĉe, - sad gaĊaj što hoćeš - šio hoćeš! Ova je zapovijed zatekne u najvećem zanosu strijelca. Ne padaju joj na um ni knez ni vitez, ni

da razmišlja o ĉinu, sad je samo strijelac. Kraljica joj se osmjehne i povuĉe k sebi štit na koji

je dosad oslanjala desnu ruku. Glava joj viri iznad štita. Elizabetin pogled zove Tajanu i dade

joj znak.

Tajana digne luk prema nebu i pogled joj prati kraljiĉine kretnje, kako se prislanja kralju,

šapće mu nešto, digne štit do ruba ĉela. Onima oko nje se ĉini - kraljica neće da ĉuju njezine

rijeĉi, zato se zaklonila. Tajana razabire da joj Elizabeta daje znak i da je štit na mjestu, pred

oĉima joj sjaji samo šiljak krune. Hitrom rukom napne luk, ĉvrsto drţi strelicu - nišani - spusti

je. Zviţdukom sjevne oštrica prema kraljici, udari u šiljak krune i odgurne je postrance. Zanijemili su svi. Ukoĉili se kao da ĉuju • drhtanje i stravu. Kraljica se uspravi. Strahoviti

bijes sijeva joj s lica - ruka se uspravlja - glas joj odjekuje sladostrasnim krikom zvijeri kad

drţi u šapama dugo traţeni plijen: - Ubiti me htio! Ubiti! Kraljicu ubiti! Šutnja, kao da su ljudi gluhonijemi i slijepi, šute - ^?

teJT a time nadraţuju raspojasanu

zakrvavljenu ţivotinju što je r°" mahnitala od strasti: . - Podanici! Moj ljubimac, evo, pred vašim me je oĉima -ubiti! Gledaoci plemenita i puĉkog roda jednako ne smaţu "> ni rijeĉi. Gdje koji se tek pokrenuo

dva-tri koraka naPf.

1J.e nema od njih glasa. Ta nijemost raspali Elizabetu ubojit"

11 njem: _

SJJ] - Ja, kraljica ovog kraljevstva, osuĊujem ubojicu o

a

146 •* Ljudim; ,i~ va lomljava J me ruke J :

Liudima se ĉini - iz neba je udario strahoviti grom i njego-liava ubija ih redom, baca na

zemlju, obuzima svijest. Lo""^g j nadimlju prsa da bi dobila daha, da bi mogli ĉuti ri-koie bi

im objasnile što se dogaĊa. U Tajani se javlja instinkt da joj kraljica podmeće jezovit ĉia i ona se digne na klupu i viĉe: •*" ^_ j^raljica mi je zapovijedila da gaĊam u vršak krune - ako sanU^

J^aze! ^a smrt! Odmah ovdje! U ovom ĉasu - smrt!

Svi su i dalje nepokretni, kad opaze da kraljica daje znak nekome i viĉe: - Izvrši smrtnu osudu, moj dvoranmu! Strepeći pogledi traţe tog dvoranina kojemu kraljica viĉe smrtonosnu zapovijed. Neki

plavokosi muškarac s crvenim h" ĉem skoĉi naprijed. Kaštelan priĊe k Tajani, uhvati je oko struka. Tko će je spasiti? Nitko, ni Tajana, ne vidi da

joj veţe oko struka uţe, onda je digne i nosi nekoliko koraka i poloţi na ledinu - pokraj

osedla-nog konja. Sve se dogaĊa munjevito... Sto kani? Oteti je? Spasiti? U smrtnoj groznici Tajana se osjeća podlo uhvaćena. Poput u smrt namamljene zvjerke stade

se otimati, pokuša ustati, ali je uhvate dvije snaţne šake, magli joj se - ne moţe se maknuti - prepast joj zaustavi udaranje srca - smrtni grĉ hvata joj grlo - nema rijeĉi - diţe ruke u vis i

klone . . . Privezana je osedlanom konju o rep. U velikim oĉima leţi oĉajni krik za ţivotom, smrtna

grozota u ljiljanskim obrazima . . " Kaštelan Ponićev skoĉi u sedlo i udari konja. Tajanino tijela svezanu konju o rep vuĉe se,

poskakuje, udara o tvrdo tlo. Jahaĉ ga upravlja smjerom prema naslaganom kamenju koje će

rastrgati mlado tijelo . . . Ljudi na ledini uzviknu i opet zamuknu od prijetećeg pogle- * kJ

esomuĉne kral

Jice

- Gledaju nijemi, tihi, sputani strahom od. oĉekivane strahote smrti, a puk

gonjen strepnjom bjeţi s ledine.. Svi su prestravljeni okrutnošću što se u trenutku, kao po do-,

survala -na osuĊenicu i sve njih, i svatko bi pobjegao kao dese je JC2iin °ĉiju ciganske kraljice na svakoga od njih sijeva

A ona

se

mahnito smije, oĉekujući strašnu smrt

svo- nJ

e- Pot

l ^

a° ^

a ^

e crn

°^a^

nad ledinom prosuo svoje mu-ja^ ^^ °

k°

tribine ~ krikove na sve

strane turnirskog °re>

*Za

atora

e izjuri na konju muţ - na šije-njega je drugi, vizirom sakriveni ko-

Skok *°nja j

PratUac 10*

bii t°re>

*Za

?atora<

divlje izjuri na konju muţ - na šije-- ;ua sreorm

sokol, do njega je drugi, vizirom

sakriveni s T1"

6 strelovito

da

zaustave kaštelana. Ovaj nastoji uma- prema

ka

menom stratištu. Vitez i pratilac div- resi PresiioV,, -.-...„..u. "iu". i piauiac aiv-"U ren p" "" ^ ^^ ^^ m3Č" ***<** U Tajanu

Pi DO^

PEda Sa

sedla

M

Iedinu

" a vitez

°v J""w i poloţi mu je na sedlo. 147• Svi SVL izgubili dah. Kraljica viĉe luĊaĉki. - Ćete moje, udarite ga u ime kraljice! Ubijte viteza ig. dajicu! Zapovjednik ĉeta kneza Okićkoga priĊe k Elizabeti: - Svijetla kraljice, vi traţite? - Glavu viteza Sokola! j - Nije to Sokol. Njegov je šljem - ali ni odora, ni grb, ^ konj - ništa nije njegovo! -

razvikao se Belko tek što je dotr-ĉao iza pozadine. - Oh, istina je! - vrisne kraljica poput luĊakinje. - Nrje to on - nije - ali hvatajte ovoga što

je prekinuo moju osuduj Smrt na kotaĉu, ne, na lomaĉi! Na deset lomaĉa! Više se ne moţe drţati na nogama. U ludilu dijeli zapovijedi ĉetovoĊi da poĊe za

neznancem, dok je već davno nestalo viteškog Sokolova šljema. U trenutku prolome se oblaci. Spušta se pljusak snagom da je poĉeo rušiti sve oko sebe.

Kraljica je jedva dozvala slugu da joj dovede konja kako bi utekla potopu. * * * Vjetar lomi drveće i sva je poljana za nekoliko trenutaka pusta. Ladislav i Orhida sklonili se u kraljevu sobu. Nisu se oporavili od potresa koji ih je

snašao posve nenadano nakon beznadnih pokušaja da kraljicu razdvoje od viteza Sokola.

Malo kasnije ulazi k njima Rufa. - Pokušao sam je odvojiti od onog prokletog Sokolova zaklona, ali mi nije uspjelo - ona

se jedino htjela osloboditi Ta-jane. Kraljica joj je sigurno naredila da gaĊa krunu, - da

naĊe razlog smrtnoj osudi. - A srećonoša? -- Kraljici je draţi vitez nego sreća! . - Sto će biti sada? Gdje je tovarnik knez Okićki? - Ne znam i snebivam se. Kraljica je sve ovo dogovorila s Ponićem. Već je, eto, našla

povjerljivog saveznika. Meni je sve zatajila, a ja bih joj nešto bolje savjetovao. Ona gori od mrţnje prema Tajani otkako je saznala Sto s prosjaci ĉuli. - A što će biti s vitezom? Hoće li nam i dalje gospodariti ova pokrivena gubica? - ljuti se

Ladislav. - Belko je tvrdio da nije vitez spasio Tajanu, već netko je u posljednjem ĉasu uzeo na

glavu šljem. . - Bilo kako, ovo je Elizabeta uĉinila bez nas. Neka, ^^ sama snosi odgovornost.

Kolikogod se ti, Ladislave, previJa° jno i onamo, Tajana je prava srećonoša, vidjet ćeš

Jtako će to ljica skupo platiti. 148

_ jesli H ĉete pošle u potjeru? ; , ,; H. PO toj poplavi ne mogu nikamo. Kao

da je i Ovaj pljusak ana uzela da zaštiti sebe. Kraljica promoĉena do koţe ulazi u svoju loţnicu. Dršće u injem uzbuĊenju. Od ĉasa kad

je saznala za Tajanin sastanak k vitezom Sokolom, stvarala je osnove kako da u jednom

ĉasu uništi ţivot djevojke koja joj ĉarolijama otimlje viteza. Ovo je uv-"erenje svakog

ĉasa raslo i ne moţe više gledati kraj sebe Ta-anu ne moţe je više ostaviti ţivu, jer će

viteza posve doĉarati je sebi. Mora umrijeti, što prije - to sigurnije. Smislila je kako <5e

neuku povjerljivu dušu zavesti da poĉini zloĉin javno, pred svima, da bi njezina smrtna

osuda izgledala pravedna. Kad ona pokuša ubiti kraljicu naoĉigled svih ljudi, vitez će je

sam prokleti. Tako je u svojoj strasti provela svoju tajnu zamisao. U loţnicu ulazi roĊak i

pouzdanik Rufa. - Svijetla kraljica nešto ţeli? - pita on, ne mogavši doĉekati da ga zove.

- Je li moja ĉeta otišla za bjeguncem? - Ali neće daleko, prava je poplava. - Mora naprijed, mora uhvatiti krivce! - Tko su ti krivci? - Ona vraĉarica Tajana! - A bila je srećonoša. - Sad se podala vraĉanju d ĉarolijama da mi otme viteza. I udarac u moju krunu znaĉio je

da mi otima i kraljevsku vlast. - Draga roĊakinjo, - usudi se Rufa - trebali ste meni povjeriti što kanite. - Ti si mi dojavio kako oĉarava viteza. - Ne ona njega - nego on nju. Svaka je rijeĉ dokazala da vas on vara, a nju ljubi, ali ulazi

u vašu loţnicu samo da prigrabi vlast. 5>amo vlast je htio, ne vas. Bjesnili vi kako vam

drago! Ĉim Jo-a&m sazna da ste Tajanu osudili na smrt, on će doći. - Otkud? Iz Njemaĉke, od Rudolfa? Ne moţe on više doći. A saaa smjesta pošalji u Kraljevu Veliku, neka vitez doĊe k meni inom H

Cm ga> Belko ka?e da Je Poslao drugoga sa svojim šlje- m da otme srećonošu jer je znao da se nitko neće usuditi da pro- som viteza Sokola. sebi"~ " ^VC ^e u va^m mislima zbrkano. Treba da prije doĊete k oprj":e^.n.a ovu vijavicu ne

moţete sada izaslati ni konje jer će se bali od 1 .?opadati u vodu. Vani je jezero i kaljuţa. Ali

biste tre-edltl što će biti sada, tko vodi na dvoru vlast? * 3* ~V samo Ja> Tko se ne P°kori" bili to * kralJ * Orhida, ? M - krvnik je moj vjerni podanik.

A gdje je Jakob - Nije li mu se nešto desilo?

149Citate za njega? Pa dobro, njega sam poslao ranarniku! - Oh, još i to! Odmah ću ga potraţiti, Najvjerniji je od svih] A viteza - znajte - ja se ne

odriĉem! Kad se zamotala u plašt da ide traţiti kaštelana, Rufa pohiti do Ladislava. Tu naĊe Orhidu.

Oboje obasuše Rufu pitanjima. - Ono je što sam predmijevao! Htjela se osloboditi djevoj. ke. Sam sam ĉuo da joj je

zapovijedila neka gaĊa u krunu. Vite. za će doĉekati zagrljajem, njega će pozvati još danas.

On će se već opravdati, a mi treba da odstranimo viteza i njegove savezni. ke. To i hoćemo! - Gdje je knez Okićki s ostalima? - upita Orhida. - Nikoga nisam našao u dvorcu, ĉak ni kneginjicu - oĉito su pobjegli gore, u Kraljevu Veliku. - Ako ih opsjednemo s ĉetama koje slušaju kraljicu? - Opsjedali bismo ih mjesecima, toliko je Okićki s vitezom utvrdio zidine. - Kad bi samo prestala oluja, poslala bih vijest Joakimovim uhodama templarima. -- Znaš li zastalno, Orhido, da Joakim nije u tuĊoj zemlji? - Posve sigurno, on je pripremio svoj napad tek za nekoliko tjedana. Sad bi nam trebao doći -

uostalom, neka samo mine ova poplava na nebu i zemlji. Znam što mi je ĉiniti. Elizabeta će

platiti što se nije rotila s nama zajedno. - Njoj je trebala urota protiv Tajane, a nama protiv vlasti viteza Sokola! To je razlika! Rufa je ponovno obišao dvorac, ali nije našao nijednog pouzdanika kneza Okićkoga pa se

morao odluĉiti da priĉeka kraj oluje. * * * Iz prelomljenog oblaka na zemlju se izlijevaju rijeke. Kroz pljuštavicu jure jahaĉi. Konji

posrću po klizavom tlu. Strelice sit ću za progonjenim vitezom Sokolom, ne bi li mu

dosegle konja i tako ga zaustavile u bijegu. On skreće u šikare, preskakuje mlake, grabe, vijuga put svojega bijega, okreće, gubi se, i

opet pojavljuje. Trojica iza njega spotiĉu se i zaostaju, ali ne odustaju od p^ tjere. Jedan jedini jahaĉ

ustrajan je i već mu je tako blizu da ĉini sad će mu probosti konja kopljem. Vitez skrene

iza roa.,.1. humka. Jahaĉi ga izgube s vida. Sad je sam s ovim iza sebe. vati uzde rukom

kojom drţi Tajanu, a drugom povuĉe maĉ.

- Gospodaru, ja sam to! Vaš Petar! Ĉujete li, Petar! Njegov je sluga pošao s

progoniteljima. Vitez naglo za konja. - Uzmi je - reĉe i podigne Tajanu. Poloţi je u ke, uzme mu koplje i naloţi: 150 njegove"" _ K Pasoglavcu! Ja ću ih zadrţati da te ne progone, ĉekaj zov sluga primi Tajanu i na

svojem hitrom konju poju" " "rfugo koplje kojim vitez Sokol upravlja Ċavolskom vještinom oţava napadaĉe. U

trnovitoj šikari nateţu se, izigravaju jedan, drug jednom ĉasu pribliţi se vitez konju svojih neprijatelja i zamahne kopljem prema onoj

dvojici. _ Sto ţelite od mene? - upita ih. __ U ime kraljice vi ste naš zarobljenik. _ Sam ću se vratiti svojoj kraljici. Zarobiti me moţete samo u boju. Odaberite! - Gdje je kraljevski djeĉak? _ pao je ondje u moĉvaru i utopio se. Eno, i vaši se utap-jjaju _ reĉe on i pokaţe prema

mlaci gdje se razabiru glave dvojice jahaĉa koji uzalud viĉu u pomoć. - Viteţe, mi ćemo vas pustiti da slobodno s nama jašite natrag ako se zakunete na ĉast

svog maĉa da nam nećete umaći - predloţi mu jedan od njih. - Na ĉast svojeg maĉa dajem rijeĉ samo sebi ravnima. Vas ne poznajem! Ako mi se ne

maknete s puta, maknut će vas moje koplje... Hoćete li s puta ili ne? - vikne vitez i digne

koplje. Nebo se razlijeva nad njima, a zemljom teĉe bujica. - Poći ćete kraljici odmah s nama? Kad budem htio - otvorenim putem ili preko vaših lešina. - Budale smo što se bijemo s vitezom koji je na Griĉu srušio ĉetiri viteza na bojnim

igrama! Odustali su od borbe i povukli se. - Bolje će biti da se ne vratimo odmah. Kraljica će planuti. ^ Odustali su od potjere jer im

je pljusak sve više i više prijeĉio napredovanje. Zaštićen usponom, vitez ubrzo skrene s puta što vodi u Poţegu _i upravi konja prema

brdovitoj šumi. Migao je pred crnu kulu Pasoglavca, upravo kad je Petar si-fcao, noseći na rukama

Tajanu. ~- Je li mrtva,- ili u nesvijetici? --Gospodaru, ne znam hoće li se ikad više probuditi . . . samo D? iUZme Tajanu" Petar otvori vrata stare kule što su bila "ina odi" ,J<rna" UsPnu se tamnim uskim

stepenicama. Iz Taja-bila sn\n "^ Se Voda> Lice J°J bliJedo kao da ga je polju-etre, potraţi,

moţda ima u kuli kakav pregršt slame. Sluf"trĉi u prizemlje. - Ty-- ~~~ ZOVe vitez" drţec"i djevojku u naruĉju. ^dajući* ?°J"a ~~ ne umri! TaJĉice - mala

moja! ubliJedomrt0cLUgla do ugla. sobe i drţeći je na rukama, bulji "Ttvaĉko lice i dozivlje: 151Tajĉice! Jedina moja! Tvoj vitez te zove, ĉuješ li? daj, ubojica sam tvoj - ja! Ja! Ĉinilo se da su joj duge trepavice zadrhtale i on je ponese fc rupi strijelnice na kuli gdje je

bilo svjetlije. - Tajĉice! Ĉuješ li? " . | Nije se oglasila. Opet on stade hodati polumraĉnim praznim prostorom kao da ga goni oĉaj. < Uza stepenice štropoću koraci. Petar uvlaĉi u sobu golemi pre> gršt slame i crvene plašteve s bijelim kriţevima. - Redovniĉka odora? - usklikne vitez, - Petre? Što je to? - Ne znam, vaša milosti. Kad smo ono jednom bili ovdje j našli svjeţe zgarište, nismo

pregledali kulu. A, eto, sad sam našao komoricu, a u njoj slame, sijena, templarske haljine,

luĉ, krĉ-menku i kotao za varenje. Kao da smo ušli u samostan!

- Je li mrtva? - Ne bih znao pogoditi, ali da niste bili u šatoru, bila bi mrtva. Kad sam vas zvao, baš ju je

kaštelan vezao. Ne bih rekao da su je vukli dugo, a na leĊima ima i trave. Da je izašao oa ce-

stu, po kamenju, visjeli bi s nje komadi mesa. - Drţi jezik! Nije ti dosta grozote u ovakvom ĉasu? Petar prestane govoriti, natrese slamu i pokrije je plaštem. Vitez poloţi Tajanu, klekne do nje

i otkopĉa joj kovni šljem. Crna se kosa rasipala oko njezina lica. Pomno joj pregleda glavu i ustanovi da ne krvari. - šljem je ^zaštitio glavu - reĉe tiho. - Tko zna kakve je ozljede zadobila na tijelu. Donesi što

ima dolje. Petar siĊe dolje, a vitez poĉne da joj tare ruke i sljepooĉice. Sve usrdni je izgovara njezino

ime, ali mu se ona ne odaziva. Opet joj tare ţile na rukama. Uto se povrati sluga i donese luĉ. - Svega imaju tu. Evo, i mijeh je tu, ima u njemu i nešto vina. Komora je puna ostataka od

slanine. Vino uskrisuje zamrle - pokušajte, a ja ću dalje traţiti, moţda naĊem još što ĉime

bismo joj pomogli. Vitez izlije vina Tajani po ĉelu i licu, pa onda dugo nepomiĉno gleda u njezino lice.

Trepavice su joj najzad zatreptjele. - Tajĉice, ĉuješ li? Tajĉice? Trenutak se podignu njezine vjeĊe, ali se odmah spuste. - Ĉuj me, Tajĉice, tvoj vitez te zove! Ona otvori oĉi. - Poznaješ li me? Tvoj vitez Sokol je uz tebe... - Moj - vitez? - Tvoj - Tajĉice - tvoj! - Njezin!... Ova rijeĉ kao da ga je teško pogodila. Dotakne se ^ šljema. Neka neodluĉna misao drţi ga

ĉvrsto, a ona bulji klon kao u sablast. Hoće li ga skinuti? Njegova ruka kao ga dići, a ipak se

spusti na koljena i podupre se: 152 - ĉuješ li me? Boli te? što? Reci ... _ Boli - boli - šapće ona, makne ruku i stavi ie na - Tu te boli? - upita on. __ U srcu - i zatvori oĉi. __ Ne sklapaj oĉi, pogledaj me. Kriv sam ti, mnogo sam ti kriv. Tajĉice, znam, ja sam te

upropastio, ja sam kriv, ali ĉut „.e. Hoću da mi sve oprostiš. Otvori oĉi, gledaj me, na svijetu

ne volim - nikoga kao tebe! J c

- Nju! ... 0 -

Varaf.

s%.

T?&

cei SIuša

J> srce mi je tako raskidano, ĉuješ li? Otvori oĉi. Slušaj, oprostit ćeš mi -

razotkrit ću ti sve - samo ne umri ... tt

Podvio je ruku ispod nj"ezine glave i sagnuo se posvema blizu - Ti sz jedina moja boL Slušaj, otvori oĉi, sve ćeš zS. ĉuj nic * • •

" P°nOVna nesviJest Je ukoĉi. Leţi nalik mrtvom dje- Kulom odjekuju udarci odozdo. Vitez htjede sići, ali se već na stepenicama pojavi Petar: - Ili su templari ili naša potjera. - Nećemo se javiti. Izvana se ĉuje udaranje i zov: - Otvorite, viteţe! otvori °

h0! T°

JC gOSp

°din

dvoranin

" ~ Petar potrĉi dolje pa aK

UĈiniIa

J6"

Viteţe sve je

Ono na

Griĉu

~ ^toĉenje P°makne J . njoj" Sirom Je otvorila oĉi i gledala ih zaĉu-

153Tajano!-zove je vitez, ^vf", s^s"^."-^"-.iMV":;;

^ .••" -- Što je viteţe? ",".,-;i,, ;v •

".;."." •;•"•..; ;.."•••";.• :-: .•••..

- Reci da li te što boli? " ,;,;"<;, " Nije rekla ništa. ? - Ĉudno me gledaš,

Tajano.

• - ĉudno vam se promijenio glas... Prije - malo prije gaĉije ste govorili, posve drugaĉije su

vam zvuĉile rijeĉi... - Tajano, što se desilo na turniru? - Bila sam osuĊena i privezana na konja. Kako sam la ovamo? f, - Vitez je sasjekao konja i odriješio vas - reĉe Belko. Ona podigne glavu. i - Zašto ste to uĉinili? % - Sjeti se, Tajano, što sam ti jednom rekao. Budeš li uĉini. Xla zlo, spasit ću te kraljiĉine

osvete, makar izgubio glavu. Ti si Jonda zadrhtala i obećala suspreći svoju mrţnju prema

Icraljici. "f - Sjeti se, Tajano, kad sam ti govorio: tvoja mrţnja upropa- štit će sve nas! : - Da - to ste rekli i ja sam vas slušala. - Nisi. Evo što si uĉinila danas. Nemam kad gubiti vremena. Ostani mirno, jadno dijete. Hitim

kraljici. - Kraljici idete? - Da popravim što se još moţe. Reći ću da ti se strelica om* kla, nisi htjela gaĊati nju. l - Ona zna da nisam htjela. - Onda te ne bi osudila. Pomisao da on brani kraljicu zatvori joj usta. - Ah - klikne ona. - Nisi ranjena, zar ne da nisi? - Ništa mi nije - odgovori i zataji boli u bokovima i nogama. - Vodite me kraljici, viteţe! - Prije ću umrijeti! . - Belko, vi ćete me odvesti. Ja to hoću. Ja vam zapovijedam. t Tajanina odluĉnost

iznenadi obojicu. - Ja mu zabranjujem da te pusti iz ove kule - odriješilo & vitez. - što sam uĉinila - to ću ispaštati ja - sama! - Nećeš. Krivnja je naša - moja! Uvjerit ću kraljicu da ti se strijela izmakla i vjerovat će. - To vam ne moţe vjerovatil - Zašto? "; - Jer zna što je bilo. - Što je bilo? Hoću da mi kaţeš sve. - Ne biste mi vjerovali. Pustite me k J^Joj. Ja iĎeml - Tajano, uvijek si bila poslušna. - Hoću da idem!

l

- ou Belko upre znaĉajan pogled u viteza* ft OTOJ Se " 154

l

_ ii uskratiš objašnjenje, onda si odapela drugu stre-ivii"ali u moje srce. Upamti to, Tajano! 1

Njezine sitne ruke pokriju lice. Zaplakala je. _ Dijete, ne plaĉi, molim te, govorim istinu: o tome ovise svi v. ,-:voti i svi naši ciljevi. Evo, ja

ti unaprijed zadajem vjeru, mnati u tvoje rijeĉi. Zaklinjem te, ne zataji mi ništa. U ne-tvo- / sumnjati iUn su rukama sada svi naši ţivoti. __ Svi ţivoti? - upre ona pogled u njega. _ _ j0š mnogo više nego ţivoti. Sve će biti upropašteno što mi je sveto, ako ne iskaţeš istinu. Zaboravila je u tren oka na sebe. PovrijeĊeno srce zamukne.

- Dobro! Iskazat ću. Evo, kad je knez otišao na Griĉ, kraljica me ie pozvala da iskušam

strelice. Sva je treptjela od sreće što gaĊam tako dobro. Odredila je da na turniru izaĊem kao

strijelac. Knez Okićki je odjednom otišao s turnira, kraljica obustavi borce i pozove mene da

ja odmah gaĊam. Tad me pozove k sebi i naloţi mi da gaĊam u šiljak krune kao što sam u

kastelanov klobuk. I Belko i vitez skoĉili su kao ubodeni oštricom i zagledali se jedan u drugog. Ispod vitezova

zaklona svjetlucale su oĉi. - Jao, dijete, reci, ne bulazniš li! - Znam dobro sve. Bojala sam se da mi se strelica ne bi oma-kla, a ona mi obeća da će staviti

preda se štit. Nikog nije bilo da je odvrati od toga, ni vas, ni kneza. Ona me je pomilovala i

poljubila u ĉelo i poslala da gaĊam u krunu, a kad sam to uĉinila, osudila me na smrt. - Ubojita strijela! dahne vitez i zakoraĉi. Mamuze mu oštro zveĉe. Svaki zvuk prelazio je

Tajani kroz kosti. Daleka, slutnja šapne joj srce da je njezina poslušnost kraljici prouzroĉila

strahotu. Sto je vitez dulje šutio, to je jasnije bivala .njezina spoznaja o veliĉini nesreće koju

je skrivila. - Mi smo ušli u neĉija kliještal Nešto se zbilo iza naših le-oa - • promrmlja vitez, a onda naglo

upita Tajanu: - Prije turnira nije ti ništa saopćila o tom? već ~~ ?

a mi

Je

sa

°Pćila

- pitala bih kneza. Pozvala me

je kad sam veLrrSlla

gaĊan

Je- Najprije je molila, onda zapovijedala, bila je kar m

V^°

ma vesela

-

Milovala me, toliko mi je bila dobra, ma- je k m *

Q °

d te dobrote

zeblo, a opet sam mislila: obratili ste jnem vi, pa sam joj- htjela uĉiniti pQ volji< ^orao n "?

a"

3eta -j

e htjela maknuti nju, svoju srećonošu. Tu se J°J Je ona V

miJ

ešati-

nešt° se veliko

zbilo kad je zaboravila da niu. Sto s

Sreconoša • • • Prije bi ona osudila onoga tko bi joj o.teo

tu

zbil°" Belko? Sto se dogaĊalo dok je knez bio na

" ^Je bl ^valj

"iĉino

drţanje, njezine rijeĉi nisu bile neobiĉ-P°

ĉemu bih

m°g

ao naslutiti da se kraljici

Vaša pitanja sjećaju me jedne stvari kojoj 155 bilo

nešt° vrze

n nisam podavao vaţnosti. Kad nije bilo u dvorcu kneza, spo. •mene mi kraljica da je

Tajana pred dvije sedmice uveĉer izostala s iz dvorca. " - O tome ti je govorila? 5 - Jest, posve ljubazno i veselo, govorila je da se ona oĉii [Sastaje s knezom

Babonićem. l - I mene je o tome pitala - oglasi se Tajana. l - I tebe... za naš

sastanak kod kapelice nije znao nitko jjĉlvoru. | - Da je ipak doznala? ti - Onda - onda je razumljivo zašto je htjela maknuti svojul srećonošu. DoĊi sa mnom

naĉas dolje, razgovarat ćemo. - Recite knezu i kneginjici da sam uĉinila zlo, ali nisam htjela •- oglasi se Tajana. Vitez priĊe k njoj i uzme njezinu ruku. - Oni broje ĉasove mojem povratku. Sve ću im reći, a tebi poslati pomoć i lijeka. Ne boj

se. Sve će opet biti dobro. Sve.,. - Vi se nećete više vratiti! - Proriĉeš mi smrt? - Oh, ne smrt, ostat ćete kod kraljice i - vjenĉati se s njome! Snaţno njegovo visoko tijelo uspravilo se. Zabacio je glavu unatrag. Ona je zurila u

njegov svjetlucavi zaklon kao da ga gleda posljednji put. - Ako se vratim, Tajano, propalo je sve, ako se ne vratim, onda će biti dobro za sve! Sad

me zove duţnost da podignem porušenu kulu naše tvrĊave - i povuĉe za sobom Belka pa

se bno spusti stepenicama. Gledala je za njim suznim oĉima. "Ako se vrati - sve je propalo" - pomisli ona. - "Ako se ne vrati - bit će dobro za sve". On

će biti kraljiĉin muţ.

Mukla bol pritisla joj grudi u glavi i u ĉitavom tijelu spopada je strah da nikad više neće

ustati na noge. Osjeća se jadnim" od svih ostavljenim stvorenjem. Zaţeli da usne i nikad

se više ne probudi. v , * * * Bujica lijeva nad dvorcem, šum ispunja niske mraĉne ke i povećava tjeskobu. Elizabeta dršće u lakoj haljini i sjedi zaogrnuta plaštem-će joj je umorno. i - Je li se vratio knez Okićki? - upita dvoranina. | - Još nije. Valjda ga je zadrţao

pljusak. - Nebo se prolomilo - nad zvjerskom zloćom koja c°e opsjenjavala. Zvoni mi peharnika. Doskora uĊe peharnik i pokloni se kraljici. Ona ga upita: 156 °e J °" _ Kako je dugo što je knez otišao? > ._ Krenuo je sa svijetlom kraljicom na turnir.

," __ Kako? Nakon toga nije dolazio u dvorac? Dakle, nije gOVO-"o s poslanikom

inkvizitora Konrada? n ___ Me znam da bi poslanik stigao u dvorac! ,_ A? Dakle, laţ?

Nema poslanika? __ Bit će da se knez sreo s njime pred dvorcem jer mi je rekao da će glasnik doći - pokuša

peharnik da popravi situaciju u korist svojeg gospodara. __ Dovedi kneginjicu Okićku. - Svijetla kraljice, kneginjica Dorja nije u dvorcu. Nije se vratila s turnira. - Nije se vratila? I dostojanstvenik Belko takoĊer se nije vratio? - Ni on. - A potjera za vitezom? ,,„18 - S kule javlja straţa da im se još ne vidi traga. i| - Šalji glasnika - neka odmah doĊu svi ovamo. - Da se izmirite - poskoĉi Rufa. - U tamnici nema izmirenja. - Odluĉili ste kneza utamniĉiti? - Sve - sve ću ih pobacati u tamnicu. Smrt su zasluţili. Svi! Sada to vidim jasno. - Ali vitez će pronaći ispriku i uvjeriti vas da Tajana nije htjela da pogodi vašu krunu. - Htjela ili ne, on je posjekao moju osudu, kraljevskog konja, i spasio vraĉaricu. - Ljubav je jaĉa od svih kraljevskih osuda. - Pošalji nekoga gore u dvorac - reĉe ona, a gnjev je u njoj sve više bjesnio. - Neće otvoriti glasniku. - Onda šalji ĉetu da ih pohvata.

1iti,"~~ K°J"a bi ĉeta mogla prodrijeti u dvorac? Za to treba ubo-razi °p.sadnih naPrava i

mjesece vremena, Dopustite mi da nešto ea itSniI?-: ako kneza kanite zatvoriti u tamnicu, znak

je da sto ga skinuli s ĉasti i sluţbe. - Sam si rekao da je vitez ortak. loveT sv *° nema sumnJe- Ni ĉasa ne moţete prepustiti svoje pos-postaviter* Uzvišenu osobu

njemu. Treba da na njegovo mjesto koja će ""*-n-OSt koja ima Preuzeti vlast na dvoru i nad

ĉetama SI • *Ul vas i Povesti vašu osudu. Prvi plama •>e.sarno Površno njegovo razlaganje. Još u njoj gore bavnice i tR°Vl Podmetnutog

poţara mrţnje, osvete prevarene Iju-

s Posramljene kraljice. presJekao n"Je-glavu kao Pod udarcem vitezova maĉa kojim je Potvrditi sve Zme Dade da će se osloboditi opasne suparnice i sumnje. Survalo se sve to nad njome kao prolom 157oblaka. Izdana je ţena, a kraljica uvrijeĊena. Svaku kap krvi n sebi osjeća ona kao

uţeţenu kaplju otrova što teţi za pustoše, njem. Njezina je duša ponor što zjapi za ţrtvama.

Ništa drugo nema mjesta u njezinim mislima do jedne: kako će ţrtve strova," liti u bezdan. - U tamnicu! U smrt - smaknuti ih! Pred mojim oĉima l treba da umru!

- Tko će izvršiti osudu? Krvnik. Tko drugi? Ali je potrebno da imate uza se pouzdanike da paze na l Utamniĉene, da ih ne puste pobjeći. - Koga da uzmem? Ponićev je ranjen. - Pouzdanu osobu kojoj je vaše prijestolje bliţe i milije ne-go Ivanu Okićkom. Budite oprezni

u izboru, izigrat će vas. Ali vi se nećete pokajali ako se povjerite meni. Sve vaše odredbe iz-

vršit ću po vašoj ţelji. - Ponajprije hoću viteza, kneza i njegovu sestru. - Poslat ću jednu ĉetu da traţe viteza i pomognu njego Vim progoniteljima, a kneza ću vam

lukavo domamiti u dvorac. Domamiti? - Sam ne bi došao. - Da, to je dobra misao, sam ne bi došao. - Kad ga domamimo, odmah ću ga svezati, zatvoriti u tamnicu - i još ove noći smaknuti. - Odmah! Odmah! Ne mogu disati dok lupeţ ţivi! A viiez? Kako ćeš ga dovesti u dvorac? - Sam knez Okićki poslat će po njega, a kad ga domamim, on će mi dovesti viteza. Neću ga

odmah zatvoriti, neka se sazna da nije smaknut i poslat će sam po viteza. - Vaša će zapovijed biti izvršena. - S vitezom hoću da razgovaram. Koga ćeš poslati knezu? - Još nitko ne zna da ste mene postavili na njegovo mjesto. Odabrat ću nekoga tko mu je bio

vjeran. Peharnik mu je osobito odan. - Viši dostojanstvenici proziru vaš gnjev, upozorit će kneza na mogućnosti naše prevare.

Najbolje je poslati mu niţeg <ivo-ranina ĉija nam glupost ne moţe biti na štetu. - Odmah - odmah! - poţuruje ona. Makar je veĉer još daleko, u dvorani se mraĉilo. Kroz prozore oblaci bacaju po sobi-tamne

sjene. IzmeĊu zastora uĊe u odaju sluga Gabro, noseći napaljene svijeće, pa ide k stolu stav

J ih u sredinu, ĉim ga kraljica opazi, poĉne govoriti glasno: Knez vrlo dugo izostaje. Ne znam što da radim. Treba njegov savjet. Ne mogu dulje da

izdrţim. Dvoranine, od jaši mah u selo i potraţi kneza. Moţda se sklonuo od PUuštaV

"c krĉmu

ih" se sklonuo u Kraljevu Veliku. Reci mu, molim, da 158 Ae Reci, ako zna gdje se nalazi vitez, neka ga dovede sobom n"rimi moje oproštenje. Pomilovani su oboje: vitez i srećono-4 Razumiješ li? Kneza ĉekaju

vaţni poslovi. Hoćeš li razumjeti? *a" ___ svijetla kraljice, upamtio sam.

_ Dakle, poţuri. Gabro ustane i hitro ostavi dvoranu. _ Hoće li doći? upita kraljica Rufu. _ Tvrdo vjerujem. Ova slavenska ĉeljad hrabro srlja u pro-uast. Ĉabri će svć povjerovati.

Odredit ću što treba za smaknuće. " !- ĉim stignu, javi mi. __ Svaka vaša zapovijed bit će izvršena, kao da sam je izdao ja. A sad poĊite u svoje odaje,

treba vam mira. _ Dok moja osuda nije izvršena - nema meni mira. - Još ove noći!... Polagano, teškim hodom, ona krene. Rufa je gledao za njome dok nije za sobom zatvorila

vrata. Onda brzo kade iz sobe, dozove k sebi slugu i reĉe mu tiho: - Osedlaj najhitrijeg konja. Otići ćeš još s dvojicom na Bijelu Stijenu i ponijeti poruku prioru

Oliveru. Znaj: ova poruka je maĉ koji ti leţi za vratom ako ne budeš hitar. TAJANINA STRELICA Kad je Tajanina strijela dotakla kraljiĉinu krunu, Dorji se ĉinilo da je pogodila srce njezina

brata. Sad joj je bila jedina misao: obavijestiti brata i one gore koji, ne sluteći zla, ĉekaju su-

trašnji dan polaska na Kamen-grad. Vidjela je kako kaštelan veţe Tajanu za konja, kako je

dojašio vitez i oteo je. U strašnom tom ĉasu nije izgubila prisutnost duha. Potrĉala je iz guţve na poljanu, uspela se

na konja i potjerala na Kraljevu Veliku. U panici nije se nitko brinuo za nju, pa je tako ne-

opaţeno mogla izvršiti svoj naum.

Putem je zateĉe pljuštavica. Hrabra djevojka ne uzmakne. akpn naporna neumornog jašenja

stigne pred dvorac udari na rauma isto onako kako je to ĉinio brat kad je nju jednom do-Ve

°

ovamo. ist

Ce^

ala J

e nestrpljivo na gustoj kiši. Kroz rešetku spazi lice S ^uge koji je onda otvarao vrata.

J? Br

zo otvorite! Nosim knezu vaţne vijesti. &a Je sl"""

e?-

U^

a u dvor

ište, sluga potrĉi, ispred nje

u dvorac. Ona Ve

- Sluc,ae •

Sva mokra

našla se u hodniku. Ćula je tihe glaso-Još

Je po Je

uvede

u

neku sobu. Odmah zatim uĊe crni fratar, bacio ^

avnava° svoju haljinu, bilo je vidljivo da ju je

netom aci

° na sebe. Dorja brzo upita: 159 Gdje je moj brat?

- Knez nije u dvorcu.

- Kako? Rekao mi je. da ide ovamo radi prosjaka koji su pohvatani. Ĉujte: na turniru

desila se nesreća. >> Fratar korakne naprijed. Ona upita: i - Mogu li to saopćiti i

vama? ij - Molim vas, kneginjice.

Ona hitno ispripovijedi o dogaĊaju. Ĉovjek pod fratarskom crninom slušao je odviše

mirno. Ni jednom kretnjom nije oda-vao zaprepaštenje ni oĉaj. Kad je dovršila svoju

crnu vijest, reĉe on sabrano:

- To je neoĉekivani grom. Nije nas oborio i neće! | - Bojim se da je Tajanina strijela

pogodila sve... !" Jedna strelica ne moţe porušiti naše utvrde.

- Savjetovala bih vas da sklonite sebe i kraljevsku opremu, krunu i sve što smatrate

opasnim.

- Oprez nije nikad bio na štetu. Vaš mudri savjet odmah ću izvršiti. Dopustite da vas

ostavim ĉasak nasamu.

Njegova visoka pojava odavala je snagu, koraci odvaţnost, a drţanje mir.

Sjela je na stolac umorna od uzbuĊenja. S nje se cijedila voda, ali nije marila za to.

Briga za brata, Tajanu, viteza i za sve one koje nije liĉno poznavala, ulijevala joj je

sve više straha.

Nije prošlo mnogo vremena, a crni fratar se vrati.

-- Vaša milosti, pokisli ste, ne biste li se potrudili k ognjištu da se ogrijete i posušite?

- Hvala, primam vašu ponudu. Samo, hoće li Ivan doći?

- Ako je već doznao što se zbilo na turniru, okasnit će, no sigurno će pohititi da nas

obavijesti pa da se sporazumimo.

- Mislila sam da će vitez Tajanu donijeti ovamo. | - Time bi ugrozio nju i nas.

Zacijelo je odabrao sigurniji put.

Ostat ću ovdje dok ne doĊe brat. s •- To je najshodnije po tom vremenu. ; Dorji

se njegov glas ĉini muţevnim, a ponašanje viteško. J - Kamo kanite skloniti

krunu? - upita ga. f - Zakopat ću je u dno tamnice. f - U tamnicu - hrvatsko

kraljevstvo? " - Samo zbog opreza. U tamnicama ljudi ne traţe kraljevsK® krune!

- Uvijek sam osjećala neku mraĉnu pogibelj. Uvijek saci.v-djela kako stupamo nad

rubom ponora, sad smo se okliznuli.

- Uspravit ćemo se!

Njegov glas odavao je ĉudni mir.

- Vi ste puni vjere?

- Jer smo jaki i pripremljeni na sve.

Poveo ju je u prostranu kuhinju gdje je neki sluga loţio Sjela je pokraj plamena da

osuši haljinu. U mislima je brata i sve se više zabrinjavala.

160

put.

l

.- Bojim se da se Ivanu nije dogodilo zlo. " 5 __ Za njega me nije strah. Ili ga je zadržao taj nesretni do- aj ili uhvaćeni prosjaci u kapelici. j_ gto će biti ako je vitez uhvaćen? __ Teško je njega uhvatiti. _ Vas ništa ne straši - ili to umijete vješto prikriti? _ Ni jedno ni drugo. Samo sam spreman na sve, pa i na smrt, ka° i m* sv*" ^° nam ne °i Pos^° t* rukom, umrijeti nije teško. U moĉvari kraljevstva

nema nikakva ţivota! Ĉinilo joj se da ovaj muškarac u svemu odgovara onome što je Ivan rekao o Ratimiru. J - Bilo bi sretno kraljevstvo u rukama muškarca koji tako osjeća - osmjeli se ona,

nagnana ţeljom da opravda svoje sumnje.

Na njezino ĉuĊenje, on je šutio.

- Oprostite, pošla sam predaleko - nastavi Dorja.

Fratar ne reĉe ništa. Uvidjela je da on ne ţeli dalje raspredati o tom.

Sluga koji je Dorju pustio u dvor priĊe smjerno k fratru i nešto mu prišapne. Ĉovjek u

crnoj halji pokloni se Dorji: - Vaša milosti, knez je prispio.

- Mogu li odmah s njime govoriti?

- Knez već zna da ste ovdje i moli vas da biste se ustrpjeli. S njime su stigli vitez

Sokol, knez Babonić i ĉetiri borca što ih je knez doveo s Griĉa. Oni će vašoj milosti

prikratiti vrijeme dok se ne dogovorimo što nam je ĉiniti. * * * Svemir je kao crno more što se izlijeva na zemlju. Potoci jure nizbrdice. Poljane se

pretvaraju u jezera.

Gabrp nije našao nikoga u Hrgaĉevoj krĉmi i krene prema ijevoj Velikoj. Kad se

uspinjao k dvorcu, sukobi se s kne-u Pratnji njegova ĉetovoĊe. Gabro stane.

iife i?Ša

/"IOSti

" stanite!

Nosim

Poruku od kraljice. Evo, po-glas- SVC

°Prostiti

- tu

^P™ *

predomisli se, pro- milosti

" rt ste

b°g*ti, mogli biste me usrećiti, sve...

.G°

VOri"

ĈOVJeĉe"

ja ĉu

te "

to nagraditi.

Podavao kf0511

" P01

^11

ne

predajem ni "ono drugo" ne bih doi

fcom... me

ne

bi

muĉila

ţalost za mojom djevojkom i

"? Mete li ti se jezik? Nije ti savjest u redu?

~- Da. knţ ~~

blaŢG Ĉe

Ivan<

it u kraljevi ~~?

Znate da

irnam

duţnos

t Paliti svijeće i do-," Je<

X danas

sam

to

uĉinio

J"er

Je od

oblaka

161u odajama nastala tmina prije reda. kad sam palio svijeće, ćuo sam kako je kraljica vas

skinula sa ĉasti i sluţbe i ; odijeli). vašu sluţbu Ruf i. On je odluĉio domamiti vas u dvor i

<, nakupi Kada sam ušao, oni su nešto šaptali, a kraljica mi je naloţila neka vas potraţim.

Kaţe da doĊete odmah jer ne moţe ništa bez vas i h"oće da oprosti Tajani i vitezu. - Gabro! Ako laţeš, smaknut ću te! - Vaša milosti, zlo je bilo da nisam odmah rekao istinu, " opet bili ste mi dobri, nisam vas

mogao pustiti u smrt - darivali me ili ne! - Dakle, skinula me je i osudila na smrt? - Ne pokušavajte se uvjeriti u to. Ne vidio nikad svoje djevojke ako laţem! Kraljica je

rekla da mene šalje k vama jer sam vad odan pa ćete vjerovati - to misli i Rufa.

Blijed i mrk, gledao je Ivan prema dvorcu koji je netom ostavio. Brzo se odluĉi i reĉe

dvoraninu Gabri: - DoĊi za mnom! Okrene konja pa se vrati natrag. Gabro je ĉekao pod stre-hom u dvorištu. Mrak je pao po

dvorištu kad je knez izašao i pozvao Gabru u hodnik. - Dakle ţeliš se osloboditi i obogatiti? Milostivi kneţe, ne zamjerite! - Evo ti prigode. Vratit ćeš se kraljici i reći da me nisi naţao u dvorcu, već samo mojeg

ĉetovoĊu, a on ti reĉe: "Knez je veoma ljutit na viteza i pošao je za njime da ga naĊe i

dovede kraljici". Razumiješ li? ĉetovoĊa ti je nadalje priĉao da je knez rekao: "Dotle se ne

vraćam dok viteza ne uhvatim i dovedem svijetloj kraljici da se opravda!" - Razumio sam - odgovori sluga, a knez nastavi: - Budu li pitali za kneginjicu, kaţi da je nakon one nesreće pohitala po mene i pala s

konja pa se ne moţe vratiti kraljici. A sad ovo vrlo vaţno: reci kraljici da si putem u

dvorac sreo vi- "l teza. On poruĉuje kraljici molbu da smije doći i sve joj razjasniti. ;| Reci još da je Tajana mrtva, ali to nikom drugome ne kazuj nego * okom u oko kraljici. Ovo upamti. Za nagradu dobit ćeš dvije Kese zlata-moći ćeš kupiti

kuću i zemljište. - Izvršit ću što mi je naloţila vaša milost. Ako me kralj"* pošalje k vama? - DoĊi svakako, sutra pod noć onamo k onoj moĉvari u J . •J ku što vodi prema šumi. Tamo te ĉeka moj ĉovjek. Donijet će f je kese koje će te

uĉiniti prebogatim. ij - Neću zakasniti, kneţevska milosti! Sluga od jaši iz dvorca. Ivan je pošao k Dorji. Upravo je svršila s veĉerom. "jio je Ivanov povratak. - Vraćaš se? Nije moguće da si bio kod kraljice. AU" tvoje lice poriĉe nade s kojima si

odlazio iz ovog dvorca. 162 _. Na putu stigli su mi glasi i vratili me. Zakljuĉili smo dru- TO"Š ove noći krenut ćemo. , £0> ___ ovo sluti na zlo. Skinut sam i osuĊen na smaknuće. __ jao; - cikne Dorja tiho. - Sto je to sve> Ivane? Što je to? _ prolom oblaka punih .strelica! Dorjino lice izražava prepast. Ivan ide po sobi lagano uzdignute glave. __ Sto si ti kriv, Ivane, da te je skinula s ĉasti? _ S vitezom smo se digli na vlast, s vitezom moramo po- srnuti. _ Samo posrnuli? I sad se nadaš? - Teško je zaustaviti kamenĉić kad se kotrlja niz pećinu. Ipak mi ćemo i to uĉiniti. Nakon

proloma oblaka, moţe se već sutra razvedriti. _ Tako je govorio i ĉovjek u fratarskoj haljini! _ Pobijediti ili umrijeti, na to smo se zakleli. Preslušao sam sve prosjake, a oni kaţu: bio

je s njima starac koji je uvijek s Orhidom dugo šaputao. Njezin toboţnji ispovjednik je

nestao. - Ivane, groza me hvata. Pusti sve! - Nizašto na svijetu! Nevrijeme popušta, krenut ćemo. < . - Kamo, Ivane? - U kulu Pasoglavca. Ondje leţi jadna Tajana, treba joj ţenske pomoći. Sutra obnoć

krenut ćeš s Tajanom na Okić-grad u pratnji kneza Pavla i ĉetvorice bojovnika što ih je.

doveo na turnir. A mi ostali pokušat ćemo juriš na kraljiĉino srce. - Jedino vitez moţe je svladati - kad bi pošao k njoj. - Poći će. Sad se spremaj, idemo svi k Pasoglavcu. Tamo smo sigurniji.

Ivan je povede u dvorište. U tmini opaţa Dorja tamne pojave na konjima. Svima su glave

pokrivene bojnim šljemovima. Lica su im zakrivena vizirima. Vrata dvora se otvore - i

oni krenuše u noć. kl"1"- Pas°Slavca leţi Tajana. Obrazi joj gore. Nešto bunca, k "? •n-"u" Skida joj odoru s

njeţnog pupoljastog tijela, k na kojem su utisnute crne modrice od kratko- valjanja za jurećim konjem. 3" ih o"!! *°* krvave ogrebotine na njeţnim bokovima i

povezu- Sna Vori &° pokriJe- brzo svlada groznicu. Iza ponoći djevojka ot- pruza ruke kao da nekoga ţeli obujmiti. vi i ste to, kneginjice? 151 U* me Prepoznala? Ĉini mi se da tu stoji vitez, visok - crnih brkova i kose, blijed, i gleda me

bolno. Znate - kao na onoj slici u Buct£ mu. Valjda mi se tako snilo. Ipak sam osjetila da me

njeţno grli" Onaj s one slike koju sam toliko volila. Uvijek mislim o "!-Kraljica mi je rekla da

se zove Ratimir. - A umjesto viteza Ratimira, eto mene. - Hvala vam. Sad više nisam sama. - Osjećaš se bolje? - Dobro je. Samo me peĉe, - To sam ti povila rane, neznatne su. Sutra idemo na Okić? grad. - Na Okić - zaĉudi se i upita: , - Vitez se nije - vratio? - Svi su dolje u kuli. l - Vratio se? Neće se vjenĉati njome? * l - Vitez - sve samo vitez! Ni o ĉemu ne misliš, osim o njemu ... Kako se moţe ovako

ljubiti? -• Vi ne mislite o vojvodi? - Drukĉije nego ti. Nizašto ne bi mene mogla zahvatiti tako vrtoglava ljubav. - Tko je dolje? - Ijubopitno će Tajana. - Svi oni. Oni iz dvorca, pa knez Babonić i petorica plemenitih boraca s Griĉa. Neko vrijeme Tajana gleda oko sebe: - Prije u ovoj sobi nije bilo kao sada? - Kad smo prispjeli, dao te je knez prenijeti u kat, a oni su se porazmjestili dolje. Kula je

dosta prostrana. Donijeli smo jela i robe. Odjednom se Tajanin pogled zaustavi u kutu sobe gdje su na podu leţali razni plaštevi i

šljemovi, a meĊu njima crni šljem i pojas. - Kneginjice, vidite li onaj crni šljem tamo na podu? To je šljem Tome Crnog. - Kako bi Tomin šljem dospio ovamo? - ĉudno je to, kneginjice, ali moţda je ova kula njegovo skrovište. A onda me ne bi bilo

strah, ĉuvao bi vas on od svega zla na svijetu. Izvana se ĉuje tiho pitanje: .a - Dorjo? Kako je Tajani? • - UĊi - zovne ona brata. Polagano otvori knez vrata i tiho uĊe u sobu. - Vrućica je popustila - saopći Dorja knezu - ali daj, Ivane: Tajana tvrdi da ovaj šljem i

pojas pripadaju Tomi. - Jest, njegov je. Templarske haljine i Tomin šljem. nije u vezi s napadajem na tebe,

Dorjo? Tajana digne glavu.

Onda je Tomo bio meĊu onima koji su kneginjicu brani"*

l

l

164

l

_- Kako da to razjasnim? Vitez ostavlja svoj šljem i pojas kad legne u postelju ili u grob -

reĉe Ivan. Ispruţivši bijeli vrat, Tajana se zabrine: _ Tomo je mrtav? __ U postelju nije legao jer ga tu nema, kulu smo našli otvo-enu. Svjetlo što smo ga

vidjeli s Kraljeve Velike i ognjište koje 1 m0"naš!i još zimus svjedoĉi da je bio u kuli.

Slutio sam to već £nda. Nitko, osim njega, ne bi se usudio konaĉiti ovdje. A sad, eto i mi-

Svejedno, ne trošimo vrijeme. Htio sam samo vidjeti hoće li Tajana moći putovati. - Hoću - odvrati djevojka. I on poĊe. Dorja ga je slijedila. Vani pred vratima šapne mu: _ Govorila mi je o.Ratimiru

i pruţala ruke -• misleći da je on. Reci mu to! - Ne smijem. Odviše ga boli. Molio me da pogledam kako je. Kad bude zdrava, pripremit

ću je da joj je otac ţiv i da će doći po nju. Sad legni, Dorjo, i ne boj se. Mi bdijemo. Kad se vratila k Tajani, ona je ţalosno ogledavala šljem. - Kneginjice, ne bi li vam bilo ţao da je Tomo mrtav? - Za njega bi bila bolja smrt nego takav ţivot. - On vas je ljubio kao nitko na svijetu... "Sve se oko nas ruši, a ona govori samo o

ljubavi" -• pomisli Dorja, gledajući u Tajanino djetinjasto lice. - Dijete si ti, Tajano, pravo dijete! Lezi, okrijepit će te san. I Dorja legne na leţaj od

slame. Ujutro je kraljica bila razdraţena od neispunjenill ţelja. Ovo je ponovo podjarivalo njezin

Ijubomor i zahvaćala je okrutna "uuka da naĊe njega koji ju je lišio svih uţitaka. nun ",

°!VeJj? ^Je sobe tek na ruĉak, ĉinila se kao crn oblak nog DodinC °bj*lj ju J"e doĉekala s

poĉitanjem i paţnjom smjer- OnoriU, i kojemu Je sav ţiv°t u ispunjenju kraljiĉinih ţelja. ^Ponm glasom zapita Rufu: 2| imaš li mi što javiti? * vitezom v™1*** se Juĉer podnoć. Pretukao ju ~~ A osuĊenica? ^ p°m° J" Je sa sobom, ne znamo kamo. Pouzdano znaš? ^. 5° X

t0m.što sam ĉuo od nekih progonitelja. A to je e dev J . -.,- sakriti, je knez Okićki? je zajedno sa sestrom. 165Ne pogledavši nikoga, sjedne na proĉelje stola. Njezine

vcrne oĉi još su tamnije. Nitko od

obitelji se ne usuĊuje da progovori rijeĉi. Ladislav ne moţe zatajiti zloban smiješak. Na Orhidine oĉi spuštale se vjeĊe. Svetaĉki izraţaj ni danas ne silazi s njezina lica. Oko donjeg stola sjede dvorani kneza Okićkoga. Plahi, zabri-nuti, nijemi. Ruĉak je prošao u šutnji. Sluge su unijele posudu s voĊonx l ubrusom. S vodonošama ušulja

se u dvoranu Gabro.

Na licu mu tragovi opasne odluke. Gabro stavi na kocku poj. Ijednje - potrĉi prema kraljici i

baci se na koljena . . . - Svijetla kraljice, vitez Sokol poruĉuje ... Stolnik ga uhvati straga za šiju i odgurne. Ali već je

kraljica ĉula vitezovo ime i okosi se na stolnika: Ne dirajte glasnika. Juĉer sam te poslala s

vaţnom portt kom. - Koju sam već priopćio - upadne Rufa. - Ovaj lupeţ hoće iznuditi nagradu. - Nisi predao nikakvu poruku viteza Sokola? - vikne kraljica na Rufu. - Zato što mi glasnik nije o njemu ništa rekao. Vitez je već preko dola i gora. - Nije - usudi se Gabro na nedozvoljenu upadicu. Zna da stavlja na kocku slobodu i ţivot, ali i

zna kraljiĉinu strast prema vitezu i hoće da spasi blago što mu ga je knez obećao. Zato na-

stavlja: - Svijetla kraljice, on nije daleko - znam gdje je. Kraljica okrene lice dvoraninu i upita: - Kamo da šaljem vitezu poruku? - Urekao mi je sastanak u šumi - slaţe lukavi dvoranio. - Na ugovoreni znak, u koji me je

pouĉio, on. će se pojaviti iz zakloništa. - Poći ćeš onamo. Kad te je pozivao? - Svijetla kraljice, za danas popodne, da stignem na ugovoreno mjesto. Morao bih odmah

krenuti. ĉitajući iz Rufinih oĉiju osudu, Gabro odluĉi da i to slaţe. Svrhu je poluĉio. Kraljica odvrati: - - Idi odmah i reci mu: slobodno mu je doći. Slušat govo opravdanje i onda odluĉiti, ĉekam

ga još ove veĉeri. A nisi vidio? - Njegov mi ĉetovoĊa reĉe da je knez pošao u . vitezom. Dotle će ga traţiti dok ga ne naĊe i

dovede svijetloj ljici. Knez i ne sluti gdje je vitez. "Ako me tko sprijeĉi i °e Ċem na dvor -

vitez je rekao - otići ću u svijet". - Peharniĉe, zapovijedam da se ovaj momak odmah je iz dvorca. Javite mi je li izvršena zapovijed. Neka ide kaia° i nitko ga ne smije slijediti. 166

l

Kad su Gabro i peharnik izišli, Rufa se nakloni: ; " __ Svijetla kraljica je pokazala neke

sumnje prema meni kad _ Varaš se. OdreĊujem to samo zato da se uvjerim, ima li Smjelosti doći. Izdat ćeš zapovijed

da viteza puste u dvorac r<iovedu ravno k meni. Prikrivajući zlovolju,, odvrati naoko mirno: _ Zavarati vas hoće kako bi pokrio svoju nevjeru.

__ Saslušat ću krivca da ustanovim istinu, da ĉujem ĉime opravdava što se suprotstavio

kraljiĉinoj osudi. Kad je peharnik najavio da je Gabro već napustio dvorac, kraljica nije mogla dalje izdrţati u

društvu. Ustala je i izašla iz blagovaonice. Dvorani su po duţnosti takoĊer odmah otišli. Osta-

la je samo kraljiĉina obitelj. Mladi Ladislav udari po stolu: - Zar će ona zaklonjena gubica opet proţdirati moju kraljevsku baštinu? - Nastojat ću da se tvoja bojazan ne ispuni - odgovori mu Orhida, pribliţivši se Rufi: - Ti si bjesnio kad je sluga najavio viteza, a ja sva plivam u radosti. Sad je vitez u našim

rukama! Ti si gospodar na dvoru. Kraljica neće vidjeti viteza! Orhida zaţmiri, a radost joj proviruje ispod trepavica: - Ladislave, ti doĉekaj viteza i kad uĊe u dvorac, dovedi ga ravno u dvorsku kapelicu. Ja ću

već dovući onamo našeg dvorskog svećenika da obavi obred. Reci vitezu: ili će umrijeti ili me

vjenĉati! ĉitavo popodne dvije su ţene teško oĉekivale veĉer. raĉunaL S" f^ " ^°\ °

d^"

P°

StOti Su

Puta

istra

" veĉer niie h", , 1°^ fV}

**° POkrUi

prve

sive

sJ

ene-

Ni" lod kosti

dn" tako

..dalcko

- Okvir

i P^ra s brušenim "inila beskonaĉnom

SU im

^^ P"

je"

pa im

se

veĉer

iad

** "J se okru

tnim e ldarsku

moć °dbac

i- Ĉekah a to Je

nad kraljicom i konaĉno vitezu za kojim se je pomamila ţilavo i ustrajno. Elizabeta je ĉekala

noć s nrpvor-0r,a izdane ljubavnice, koja ima svu =.vcti ili da ga pomiluje, primi ili -i sama sa

sobom o vitezovu ĉinu nestrpljivost. ..„..j-, a taština joj ne dopušta obitelji da bude svjedok njezinih uzbu- i olakšanje. S njime uzbuĊenja, a da nije njezina taština. 167- Kraljice - reĉe on - imate li za mene kakav nalog? -- Kad vitez doĊe, uvedi ga odmah k meni. Da ne bi Rufa odmah otišao, upita ga: - Ne ĉudiš li se da se usuĊuje dolaziti k meni, okom u oko 8 opasnošću, kad zna da je u

mojoj ruci njegova sloboda i ţivot* - Lukav je. Nada se da će vas obmanuti. - Ĉime da opravda, ĉime da dokaţe svoju nekrivnju? - Licemjernim zagrljajima. - Odrinula bih ga kao pseto dok se ne bi valjano opravdao ali posve valjano. - Ona je mrtva, a vitezu se hoće vlasti! - podmeće Rufa Sebiĉnost ga ne vodi k meni.

Nudila sam mu blago, knei ţevski naslov, imanja, ali je odbio - ne jedanput. Sto će mu

dakle, lukavština kad neće da se domogne blaga i ĉasti? Radi ĉega me je ljubio kad

uistinu nije od svega imao ni traţio koristi? Od-govori, reci - što ga je vezalo uza me? - Okićkoga je drţao na vlasti da bude posrednik ljubavni. ĉama. To bjelodano dokazuje

njegov sastanak s Tajanom. Koliko je bilo takvih sastanaka koje ne znate? Sastao se pred

kapelicom, tajno na mjeseĉini, milovao njezino lice, grlio je, privijao aa svoje grudi i

obećao da će njezin dan osvanuti kad bude ostavio vas, a zagrlio nju! Crne sjene padoše po Elizabetinu obrazu. - Da. To se ne da nikako opravdati! Sve, samo to ne!...

- Ĉut ćete iz njegovih usta i neka vas ĉuvaju bogovi da mu ne povjerujete.

- Sve, sve bi se još moglo povjerovati, ali ovo pred kapeli-com obara u prah svaki

dokaz, svako opravdanje. Da nisam do-znala to - još bi danas bilo sve kao prije...

Kruto će to platili, nemilosrdno. Ali moram se preodjenuti. Reci da mi donesu moju

crvenu, ne, bolje zelenu haljinu i nakite, mnogo vrpca i nakita.

Dvoraninu se nakostriješe debele obrve.

-• Oĉekujete goste?

U kraljevskom sjaju svoje ljepote hoću da survam nevjernika u vjeĉni mrak...

I dok se ona spremala na veliki ĉas svoje odluke, Ornida je ureĊivala odaju u koju će

ove noći uvesti svojeg viteza da osvetniĉki zatrijumfira nad kraljicom i napoji

ljubavnim slastima svoju oţednjelu mladost.

- Kad se dolje javi vitez Sokol, ti ne smiješ dati bljom. Pazi što ti kaţem, ja sam

gospodar na dvoru - na§ . : dislav, a straţar poklekne, primivši zapovijed. - Kad se

Sokol, pusti ga unići, a da nikome ni rijeĉi ne javiš. me da je stigao, odrezat ću ti

jezik.

Ladislav poĊe u tminu dvorišta i tiho zovne: __ Rufa? Je li spremno? __ Sve, milostivi gospodaru - oglasi se tiho dvoranin. __ Neka se momci sakriju. Vitez ne smije posumnjati da je uhvaćen. Dovedi ga tiho i reci

mu: "Kraljica vas ĉeka!" Ako uĊe u prizemlje, neka momci navale na njega. Pazi, vitez će

biti opre- - I meninećeumanjkati opreznosti. Mnogo puta sam ga vodio u kraljiĉin naruĉaj. Neće

posumnjati baš ništa. Znam kako valja postupati. - Javi mi odmah, a poslije ću hrvatsku straţu zamijeniti s Ugrima. Ljudi kneza Okićkoga

nisu pouzdani. Rekavši to, Rufa se uputi u prvi kat. KAD SE PR02DIRU VUKOVI

Doba je veĉere. Dvorani, poredani, ĉekaju u dnu blagovaonice.. Privikli su svoju slobodu

i ţivote vjeĉnoj nesigurnosti u kraljevsku milost, znajući da njihovim sudbinama vitlaju

hirovi strasti. Uvjerenje da su svojim poroĊajem pravedno stekli ovu kob, sagib-Ije im

glave u neotpornoj poniznosti. Nesvjesni ĉovjek biva robom. Juĉerašnji turnir probudio je u svima strah. Gledajući nevjerom razbješnjelu kraljicu,

osjetili su u njoj nadraţenu zvijer što se .urlajući pribliţava da rastrga sve pa i njih koje je

skinuti knez Okićki postavio na razliĉite ĉasti. I sada s prepašću gledaju Ku-mane što

šeću dvoranom i drţe vlast nad njima i njihovim ţivotima. Trepću od njih i kraljiĉine

okrutnosti poput plama svijeća na prostrtom stolu. Stropot vrata trza ih. Stoje usporedo u sredini sobe da doĉekaju kraljicu kao svakog dana

u odreĊeno vrijeme. Kraljiĉini polagani koraci ustreme dvorane. Pojavila se na atima mrka, blijeda i sveĉana, u zelenoj haljini, urešenoj zla-

s°m i grimiznim plaštem. Malo je zastala pred Orhidom. Sestre maSJc poglecl?le- Stoje okom u oko. Zapanjenje im leţi u pogledi-

s , a° ^a jedna od druge traţi razjašnjenje. Zašto su se tako

ecano opremile za nesveĉanu veĉeru? da rn

6 nelcollko

mjeseci odloţila si sav svjetski sjaj i zatra-p , " d°Pustim uzeti samostansko ruho - a

danas tvoja opre-Kazue k

p , ustm u -Kazuje kao da je neka

sveĉanost - veli Elizabeta Orhidi. će S^

da Se

kral

J"ca

PreoĊijeva sveĉano i mislila sam,

D", bit"0"

Pa "

e Ţ6lim

kvariti

sliku

dvora

• • •

će sveĉano! Kraljica ima da izreĉe odluku nad kriv-

168

169Kad god netko otvori vrata, Elizabeta podigne oĉi. Ali . to Rufe ili drugog glasnika koji bi

javio vitezov dolazak, ulaze sin. ge, noseći jela i vina. šutljivost biva sve tjeskobnija. Svima nešto leţi na prsima Po stolu provlaĉi se neka slutnja,

osjećaju je u svakom zalogaju V. svakoj kapi ispijenog vina. Svatko zamjećuje neku

ukoĉenost U sebi i u onome koji sjedi do njega. Nitko zapravo i ne jede sa slašću, svi gutaju neproţvakano jelo. Jedino Ladislav pokazuje

ravnodušnost prema svemu i jede kao gladan vuk. Dvorani su potpuno utuĉeni, jedva se usuĊuju micati i zagri$, ti u meso da ne bi u tišini

svratili pozornost na sebe. Odsutnost kneza Ivana, njihova gospodara i prijatelja, zastrašuje ih.

Mjesto na kojem je on sjedio priĉinja im se tamnim prostorom, pretvo. renim u tamnicu.

Njegov prazni stolac ĉini se njihovim stratištem. Kraljica prekine šutnju, ustane i okrene se sinu: Ĉekam u maloj dvorani. Ĉim stigne vitez, neka ga dovedu k meni. Plašt se vuĉe za kraljicom. Dvorani osjećaju u kostima sušta-Uje plašta što je poĉetak svih

osuda, znak svih vlasti, glasnik moći kojoj na zemlji nema ravne. Taj plašt uvjet je imhova

ţivota i smrti, slobode i tamnice... Kraljevska obitelj izlazi. Onda se dvorani razilaze, plaho, oklijevajući, kao da još nešto oĉekuju... Ţustro uĊe Orhida u sobu Ladislava: Kasno je, a viteza još nema. - Nema smisla da ĉekaš ovdje. Idi leći. - Leći? Ne ĉekam li viteza da se vjenĉam? Što je tebi najednom? Kako se to drţiš? ĉitavu

veĉer se ĉudno ponašaš prema meni. - Suknji da polaţem raĉun? Drţi jezik jer će te zapeći! - Tako ti meni? ĉuvaj se! - sumnjiĉavo će Orhida. Teško diše, dršće, a Ladislav vikne: Ako ti ja prijetnju uzvratim ĉinom, onda će"ti prisjestu Znaj, imam svu vlast u svojim rukama.

Kipi ti krv, luĊakinj0

- Obećao si mi: ako izvedem urotu protiv Okićkoga, da će me vjenĉati s vitezom onim ĉasom

ĉim ga dobiješ u ruke. Obećao sam* pa što onda? - Hoćeš li izvršiti na što si mi dao ĉast i vjeru? "• "- Vjeru drţe kod nas na dvoru robovi, a

ĉast budale! Ja . sam ni jedno od toga. Eto, vidiš, neću ispuniti! Jesi li ĉ"*3*.la. Eto, neću, i

tornjaj se! Kaţem, vitez je u mojim šakama! Ni ljica ni ti nećete ga dobiti! - U tamnicu si ga odveo? - prestravi se Orhida. - U tvoju loţnicu ne! Spavat ćeš sama! 170 Varalico! Lopuţo! Gade! Pasji sine! - i Orhida udari dje- ~~ u vrtlogu bezumlja poleti hodnikom i kao bujica tresne • ^ a vrata što su se pred njom

otvorila. Jurne u dvoranu kao ° ^u"ie ubacila neka golema snaga. da J Vjvorani su kraljica i

Rufa. Orhida se zaustavi tek pred svo- sestrom. Iz usta joj padaju rijeĉi kao iskre poţara: J

oBtt_ giizabeto! Sve je laţ što ti je rekao

Rufa o vitezovu sastanci kapelicom! Laţ je! Prosjaka nije bilo! Ništa nije bilo! Ja, •sam to

izmislila. Tajana nije bila tamo. Vitez nije bio. Nije joj Ja, „ovorio - nije je milovao! Sve me je

to naputio Ladislav da te posvadi, rastavi s vitezom! Omamljena stoji kraljica. Rufa se izdere: _ Sto to govorite, Orhido? Prosjak mi je rekao. _ Laţeš - ja sam ti rekla! Ja, a Ladislav te je poslao kraljici da je nahuškaš. Gade, priznaj! Kraljicom su prolazili trnci... _ jeste li vi ono izmislili s mrtvacem o ĉemu je govorio vitez? - izdere se ponovo Rufa. _ Ti si izmislio! Ti! - upadne Orhida, braneći sebe. Ova objeda doĉara kraljici sjećanje da je Rufa bio pri tom. vjenĉanju njezin povjerenik. - Ti si znao, Rufa, ti si znao da sam je vjenĉala s mrtvaceml Jest, on nije kriv! Nije kriv! -

ponovila je kao u ludilu i poĉela hodati po dvorani. Orhida potrĉi za njome: - A sad je u tamnici! Ladislav će ga smaknuti! Odmah će ga smaknuti, odmah! Već se krvnik

sprema - ako nije i svršeno... Udarac je golem. Kraljica je silom pridrţavala svijest i potrĉala kroz otvorena vrata: - Straţe! Ovamo! Kraljica zapovijeda! Vojnici što su stajali u hodniku s kopljima u ruci sabrali se pred njome, a ona jedva smogne

daha za odredbu: .- Smjesta dolje u tamnicu! Viteza Sokola ne smije se smaknuti. Dovedite ga gore! Tko ne

posluša, sasjeći ću ga. Kraljica zapovijeda! Jao onome tko se usprotivi. Moj sin je skinut,

samo mene imate slušati! Potrĉite! ,Dok

Je izdavala ove zapovijedi, Rufa se stisne uza zid da iz-

. e na

vrata. Orhida to zamijeti, potrĉi mu u susret i zakrĉi ^U[, "- Obavijestit ćeš Ladislava, izdajico - rutava - psino!... ruka v

S*

abi nJ

eS°

ve k°se. On je uhvati za laktove, ali njezina jaka

UCe njegovu kuštravu kosu.

EUzabeto! Hoće da zove Ladislava! Elizabete! Ne puštaj

Krali u za Obje pritrĉi k njima i za ĉas još dvije ţenske ruke vuku Osjeća oderat će mu koţu s glave, tuku

dvoranina smotanog na podu nemilosrdnim na. Ali već je kraljiĉinu viku ĉuo Ladislav. Dotr-lu

gdje su obje sestre bijesno udarale po Rufi. 171Ĉim ga Elizabeta ugleda, pusti Rufu i krikne: - Ti si se drznuo izvršavati osude koje pripadaju kraljić?) Ti si prekršio moju zapovijed da

viteza dovedu k meni? Skinu* .si! Ti ne moţeš vladati nikada! U tamnicu! On pogleda Orhidu s potpunom spoznajom da to ima zahva" liti njezinoj osveti i viĉe: - Uzvišena kraljice! Vitez i Orhida dogovorili su se da <*e se ove noći vjenĉati! - Laţeš! Obećao si mi viteza - ako ga rastavim od kralj1Ce Uĉinila sam - izmislila sam

sve, sve - a ti si me prevario. Evo" sad mi" je svejedno. Laţ! Laţ! - je sve - tvrdi djevojka

i oporiĉe Što joj je uhoda tako vjerno ispriĉao. - Urotnici! - zaviĉe kraljica sva izvan sebe. - Izdajice u mojoj obitelji! Izdajice, to ste vi,

vi, moji najbliţi, moj sin i sestra! Svijet to još vidio nije!

Orhida tek sada spozna zamašaj svojeg otkrića kraljici. - On me je nagovorio, on je sve dogovorio s Matijasom! Mene je pouĉavao da se ĉinim

poboţnom. Urotio se protiv kneza Okićkog i viteza, a mene uvukao ti to, obećavajući mi

viteza za muţa. - Jesam li te ja nagovorio da otkriješ Joakimu kako mu kraljica sprema urotu u Budimu? - Vjerolomniĉe! - krikne Orhida. Laţeš! Ti si mu sve odao! - Zmijo, otrovnice - crkni - crkni! Vitlala je njome dok se djevojka nije srušila na pod, sve viĉući: - On me nagovorio. Sve je to on kriv. Radi vlasti mrzio je viteza. Ladislav, ne ja! Izdajnik

je on! Svi su se urotili da te posvade s vitezom! Da ga maknu, a mene siroticu -• zavarali. Kraljica dršće i strepi. Ladislav psuje i naziva Orhidu najruţnijim imenima. Elizabeta osjeća da stoji posred

izdajniĉkog tabora. Ĉini joj se da su je okovali lancima i svezali na stup pa viĉe: - Dvorani! Ovamo! Vjerni dvorani! Upomoć! Izvana potrĉe dvorani, okupljeni na viku što je dopirala kroz vrata. Orhida se uhvati još

posljednje slamke da sestrin gnjev svali sa sebe na Ladislava. - Tvoj sin je odluĉio da ti otme krunu, da on vlada, on je htio da vlada umjesto tebe pa se

rotio protiv viteza i kneza Okic* koga. Pitaj kneza jesam li ja što kriva? Okićki će ti reći

da M" sam - viĉe ona, osjećajući da bi je sada moglo zaštititi kneţevo viteštvo. x. Na te objede poleti opet Ladislav prema Orhidi. Ona potr*4 k vratima i naleti na snaţnu

pojavu - viteza Sokola. Orhida i kraljica su odahnule. - Ţiv je!

U tišini dvorane zvekeću vitezove mamuze i škripi mu k°* pojas o kojem visi maĉ.

172 Polaganim korakom prilazi vitez kraljici. Klekne na koljeno ĉe dubokim glasom: __

Svijetla kraljice, zapovijedajte! H Zašto ste oteli Tajanu mojoj osudi? __ Nisam slutio da

bi to bila osuda svijetle kraljice. Nišani šio se dogodilo. Mišljah, zavidnici su to uĉinili,

izdajnici - g"varn otmu srećonošu! j^ra}jica osjeti kao da su s nje pah lanci... _ Jeste li ĉuli, izdajice? - okrene se

trijumfirajućl prema Ladislavu, Rufi i Orhidi _ Laţne su mu rijeĉi^- kao i glas kojim govori. Namješteno Je sve, neka skine zaklon! -

viĉe Ladislav. J __" \/an! Izdajice, napolje! - zapovijedi kraljica. - Svi ste moji zarobljenici. Nitko da se

ne makne iz svojih odaja. Dvorani! Peharniĉe! Postavite na njihova vrata naoruţanu

straţu. Jao onome tko ih pusti izaći. Svi su zarobljenici, svi troje - i kralj! Peharnikovo se lice razbistrilo i protiv njegove volje. Dvorani osjetiše opet vlast viteza

Sokola, a po njemu kneza Okićkoga, pa se poţure da ispune kraljiĉinu novu odredbu. Duh

olakšanja prolazio je tamnim hodnicima dvora. Rufa se zgurio poput isprebijanog pseta. Ladislavom kao da je, umjesto krvi, zakolala

ţuĉ. Orhida se izgubila, gledajući na viteza. Zapanjila se sama nad sobom. Tek sad je

poĉela osjećati da je u bezumlju osvete vratila viteza kraljici... - Napolje ispred mojih oĉiju! - ponovo viĉe kraljica. - Da nije bilo mene, sad bi vitez već bio mrtav - pokuša Orhida objaviti svoju zaslugu -

njemu. - Vitez će vam biti zahvalan! - brzo odgovori oru Orhida se osjeti zaštićena pa izaĊe. Vrata se zatvorila. Elizabeta i vitez su ostali sami. Pokajniĉki priĊe kraljica k njemu

ispruţivši obje ruke... ~ Htjeli su nas rastaviti. Oklevetali su te, ljubimce moj! Oklevetali su Tajanu. Oh, ja sam

poĉinila strahovito zlo - i prisloni se k njemu, ali se on lako uspravi. - Odbijaš me? Jer je ona mrtva?

- Neka je sve zaboravljeno! Sad prvo moram odvratiti te$-101 Pogibelj koja prijeti vama. otlt ?V° Je opet sjeti krune * vlasti< S30?"5* mu fcafc0 Je Orhida gleda"3 ~ slava * ĉitavu zavjeru protiv

Sokola. On sluša paţljivo, vrije k.roz ^P6 SV°JCS zaklona. Saznavši za spletku, neko je

vitP,^e oĉito smišljao. Ĉim se ona ljubazno pribliţila k njemu, v"ez brzo izjavi: ispita7-0ni.su vam htjeli oteti vlast! Kraljice, Orhidu valja bolje ^J. oni su u vezi s Joakimom. Djevojka zna mnogo!... lJaftTt,.Vlt£f"e" brani me! ~

zaprepašćeno će Elizabeta. Postav-tc °vdje za gospodara. Preuzmi vlast! 173- U mene su samo jake mišice, nedostaje ini snage i za vlast. Ja umijem samo ljubiti....

Nikako vladati! Tome je samo knez Okićki. - Gdje je knez? Dovedi ga!" Brzo! - Zapovijedio sam mu da me pusti k vama samog i da. ĉeka u šumi. - Pošalji po njega. Odmah! - Ne bi ga našli. Jedini ja znam njegovo sklonište. ",Maiu htio da i njega povuĉem u smrt.

Njemu sam ostavio da štiti sestru svoju. - Zar nisi osjećao da ću te saslušati? - Oboţavana moja kraljice, doznao sam u kakvoj su urotnici. - Oni su se sami odali. O, bogovi, htio te je Ladislav smaknuti! Tebe! - Već bih bio mrtav. .Ali kad su na me navalili momci, po. ubijao sam ih sve. Nešto sam

posumnjao i pripremio maĉ prije nego su me poĉeli vezati. Krvnika sam drţao u strahu nije

mi se usudio pribliţiti. Tako sam ĉekao spreman Što će slijediti! Iza mene mrtva straţa -

preda mnom moj maĉ - što *eka krv-nika i njegove momke. Zakrĉio sam im put. Ne znam

kako bi sve svršilo da nisu došli dvorani s kraljiĉinim nalogom. - O, ti, junaĉe moj! - i htjede ga ogrliti. - Kraljice! Vaša je sigurnost sada vaţnija od svega. Nijedan trenutak ne valja izgubiti.

Zapovijedite straţi da vas ĉuva dok ne stignem s knezom. - Ţuri se! Ţuri! Samo uza te sam posve sigurna i - sretna •- i obujmi njegovu nadlakticu što

blista u koţnoj mreţi. - Ljubav mora da se svlada dok sapnemo neprijatelja. Hitno je! - što, dakle, ţeliš? -- Ako dovedem kneza, hoće li preuzeti vlast? -- Svu - svu - još veću nego dosad. Predajem mu sve. - Idem da mu to javim. , - Kad ćeš se vratiti? - Još prije ponoći bit će i svi naši prijatelji do vaših i > - Spasi me iz ruku izdajice mojeg

roda! Spasi mel " , Ponovo se baci na njegove grudi: - Ne mogu se odijeliti od tebe! - Mora biti tako - radi vas! Svi u dvorcu sluţe knezu kom, sve će vas ĉuvati, ne samo po

zapovijedi, nego po si - Ljubimce! Obasut ću te rajskom srećom, a kneza i tvoje prevelikim ĉastima. Neka doĊu! - Dopustite da zovnem dvorane i straţe u dvorcu. Jedva ju otkinuo od sebe, otvorio vrata i pozvao v

1 Kraljica se uspravila:

•;?"•) •- Je li pred vratima mojih izdajica postavljena £ :!^| - Jest, svijetla kraljice! ""•" -" ""•" l*"""J " " :" -.,). r "i".1" •..-.,>,

174 jcnczu lica, _- Javljam vam da se odsele imate pokoravati samo meni i oicićkoms*

Zr>vorani ne mogu da sakriju radost koja je razvedrila njihova

>___ svijetla kraljice - primijeti vitez tiho - razabirete li ... ^ sreću? Pouzdajte se u njih! A sad

hitim da budem što ••Q kod vas - oboţavana kraljice! Htjela ga je još pridrţati, no on šapne: - Vrijeme prolazi! Knez bi mogao misliti da sam smaknut 1 °

J_J peharniĉe! Otpratite viteza do gradskih vrata! - zapovijedi ona, a vitezu šapne: - Ĉekam

te, ljubimce!

On je ĉvrstim, oštrim koracima izlazio iz dvorane, a ona od- r i- Dvorani! Opkolite ovu dvoranu - ne puštajte k meni nikoga, osim viteza, kneza Okićkoga i

njegovih ljudi. Pogledajte je li moj sin u svojoj odaji. Malo zatim javi joj se dvoranin. - Sto rade kralj i drugi? - upita Elizabeta. - Sjedi mirno i premeće po stolu kocke sa svijetlom svojom suprugom. Rufa se mota do

njezinih nogu i uzdiše. - A Orhida? - Kneginja Orhida plaĉe. - Plakat će do sudnjeg dana! Sad idi dolje i zapovijedi kljuĉaru neka doĉeka kneza Okićkoga i

odmah mu otvori gradska vrata. Sjela je na široko sjedalo nalik na leţaj, podvukla pod glavu šaroliki jastuk i legla. Oluja je prohujala nad njome. Osjetila se omamljena gromovima što su jedan za drugim

padali po njoj, potresajući joj ĉitavim bićem. Osjetila je svoje tijelo kao talas što se ne moţe

pri-iniriti, makar je orkan utihnuo. Drhtavica je potresla od ĉasa do ĉasa. Razmatrala je

izdajstvo svoje obitelji i smišljala joj tešku osvetu. . *9

n će

mi savjetovati što da radim s njima - i on i knez j.f

lćkl-i Bogovi, vi ste me spasili!...

Tajana je mrtva. Nije bila tova. Ah, srećonoše nema.. .* tez i ^k

se> Pogibelj Tajanine ljepote zauvijek je nestala. Vi-u ništa

1"

162"

1"

posve nJ

ezin" Pred tom

okolnošću sve se rasplinulo " to

U °

pet SV

°JU sreću nastaviti tamo gdje je bila prekinu-

l u* godil

° ova

tri

dana

- to više ne postoji." i* iz"koj

Se-

osJ

e^

aJi

ma i svojim ţeljama kao da je

sve bio java s^8 Se

•"utros

probudila i ĉije je odjeke izbrisala prelije-• °ve vise je svladava umor. *** 175U pratnji peharnika vitez Sokol izaĊe iz dvorane. Tmina zas, lire dvorište. Hitali su da što

prije stignu do glavnog izlaza. P^ bliţili se zidu što dijeli dvorac od staje. Uz mala vrata stoji

ĉovjek. - Tko je? - upita peharnik. - Zapovjednik straţe. - Sto radiš tu? Nisi na kuli? „ - Otposlali su mene i moje momke. l - Kako to? -- Po zapovijedi kraljiĉina sina. - Peharniĉe, treba da to odmah javite kraljici, a ja ću p^ ţuriti - reĉe vitez. - -Vaša milosti, neće vas pustiti iz dvora - prišapne vitezu .zapovjednik. - Svijetla kraljica je dala nalog. - Ali kraljiĉin sin je naredio da se nikoga ne pusti iz dvorca dok ne doĊu - oni! - Tko - oni? - Nije rekao tko, oĉito nekoga ĉeka. - Brzo kraljici! - odredi vitez i krene s peharnikom natrag u dvorac. Već za nekoliko koraĉaja dotrĉi za njima zapovjednik. - Vaša milosti! Ulaze - Ulaze! - Gdje? Tko? - Na glavna vrata vanjskih zidina ulazi neka ĉeta! Neće biti dobro! Kad su nas odstranili,

osjećao sam da se nešto dogaĊa. Vitez poĊe nekoliko koraka natrag. Pogleda prema zidinama gdje se u tmini miĉu neke

pojave. U odrazu zvijezda razabire se povorka kopalja. - Tko je to? - zadršće peharnik. - Ako je neprijatelj - svi smo uhvaćeni! - šapne zapovjednik straţe. - Tiho! ušutka ih vitez i povuĉe za sobom u tminu. Stoje u sjeni zida u potpunoj tami. Ĉuje se samo šuŠtanje trave pod nogama opreznih

došljaka. Pokraj njih gotovo neĉujno prolazi tamna ĉeta. A gore u dvorcu kraljica zaprepaštena sluša kako u hodniku pred dvorom udara gvoţĊe. Bojni

se krikovi miješaju. Neki gordi glas odjekuje ispod svodova hodnika kao grmljavina, i dopire

o" nje. Oĉajno udara kraljica po svojem ĉelu.

- San, san je to - govori sama sebi - nije njegov glas. A ipak je vani zaglušna bitka. - Zar izdajice? Bogovi? Gdje je vitez? Netko rine vrata širom takvom snagom da su udarila o & Na pragu stoji kip-prikaza-Ċavorvilenjak. Lice joj bude uf* smrti. Svijest joj potamni. Bez daha i krika sruši se. Ostavi svijest... 176 Ispod crvena brka padne jedna jedina rijeĉ: __. Droljo! A onda na ĉelu ćete pristupi Joakim. " Dok je gledao leţeću kraljicu, uĊe u dvoranu plavokosi kn" tfenrik i uvede Ladislava: v _- Evo, Joakime, zarobljenika svijetle kraljice. Joakim se pokloni kraljiĉinu sinu s poštovanjem: __ EVO me, na vašu poruku - svijetli gospodaru! Templari su nas ĉuvali. __ U pravi ĉas, Joakime. A kraljica na zemlji? Zamrla ili umrla od straha? - Bit će zamrla. Henriĉe, dozovi dvorkinje, neka je odnesu u odaju. Postavite tamo straţu.

Ako se probudi, neka se ne miĉe ^ sobe - zapovijedi Joakim. Kad su onesvještenu kraljicu odnijeli, Joakim se mrka pogleda zaustavi usred sobe i stade

odreĊivati: Pašćad Okićkoga što nam je htjela zakrĉiti put pobacajte napolje iz hodnika! Sve njegove

dvorane i vjerne sluge odvedite u tamnicu. Dok su oni pošli da izvrše zapovijed, Ladislav veselo najavi Joakimu: - ĉeka nas velika sreća! U dvorcu je vitez Sokol! Male Joakimove oĉi zablistaju pod gustim crvenim obrvama: - U sretan ĉas! Pozvat ću svojeg nuzljuba k veĉeri! - Došao je baš u stupicu da se izmiri s kraljicom! Mene je skinula, ali prekasno, već su Ugri

bili na vratima. Strahovite sara brojio ĉasove! Joakime, da ste došli pred jutro, ne znam ne bi

li već ovdje zapovijedao knez Okićki, a onda ne biste mogli ući. - Trebalo je pokupiti momke što su ih imali templari na Bijeloj Stijeni. Nismo se nadali da

ćemo već danas uĉi u dvorac. No, Henriĉe, vitez Sokol je u dvorcu. Ako nam umakne, nećeš

veselo provoditi buduće dane. - Prije će se dvorac istrgnuti iz svojeg temelja i uspeti se u nebo nego vitez umaći iz ovih

zidina. Pretraţite dvorac i ĉitavo dvorište - naredi Henrik svojim ljudima što su iznosili

ranjene i mrtve dvorane. ^ ,7""

Sad na posao! - odredi Joakim. Henrik izaĊe pa se brzo lic " •

n^

m -*

e ^°"

azi° templarski

vojnik. Samo njegovo crno t^t1 °

ĉ" Pokazuju kumanskog vojvodu Oldamura. Joakim mu se

podrugljivo nasmije: šh

Potrf

ţi Orhidu

! Uzmi nagradu koju si traţio. Na tvojem traţio bih za svoje junaĉko drţanje

vredniju naplatu. adi^Kuman odvrati: jk?beta

Je dijelila loţnicu s vitezom, a vi ćete je ponovo

-• Zadavit ću je! one. sv

*n Klimana ima grešnu krv - reĉe Oldamur - a

stoti II 177Dosta o ţenama. Proklete bile! Ponajprije, da se što brz uredimo i dovedemo svoju vojsku

u Poţegu. Još ove noći krenu? će naši glasnici na put. Treba da provedu moje ĉete u Hrvatsku - Mogu li otići? - upita Oldamur. - Jadno momĉe! Idi, uzmi Orhidu. Zasluţio si drugo! Zatim se Joakim okrene Ladislavu: - Moram se uvjeriti da li kraljicu dovoljno ĉuvaju. Ako se osvijestila, zamišljat će spletke.

Onemogućit ću joj to jednim mahom! Dok je Joakim dplazio u Elizabetine odaje, Ladislav i Henrik sjedoše zajedno na leţaj na

kojem je ĉas prije snivala kraljica - Kako ste se usudili prijeći s ugarske strane ovamo? - Fratri i prosjeci imaju svuda otvoren put. Tako se Joa-kim odjenuo u fratarsku kukuljicu

zbog svoje brade, volio bi odrezati glavu nego bradu - a ja i Oldamur - mi smo se uprosja-ĉili.

Sasvim bezbriţan ţivot. Ljudi su u Hrvatskoj dobra srca prema prosjacima. I tako smo stigli

najprije u Ciĉe gdje su nas templari primili raskriljenih ruku. Onda su dolazili Matijas i knez

Pakraĉki. Jedne smo noći kriomice, obilaznim putem, krenuli pre-odjeveni u templarsko

bojno ruho na Bijelu Stijenu i odanle upravljali naše prosjake Orhidi. I tako smo ĉekali dok

kucne ĉas. Već smo se pobojali da će naša zavjera biti otkrivena. Joakimov doglavnik, koji je

nosio vijesti, preodjeven u prosjaka, netragom je nestao. - Iznevjerio nas je? * -- On će prije umrijeti, nego prekršiti vjeru Joakimu. Ipak se nije vratio. To nas je zabrinulo.

Ali onda odjednom stiţe vaš sluga i dojavi nam da je Okićki skinut, a vitez se zamjerio kralji-

ci. Zahvatila nas je luĊaĉka radost! Tko-zna što bi bilo s nama da vitez Sokol nije sretno

presjekao kraljiĉinu osudu. - Srećonoša je to uĉinila, moj Henriĉe! GaĊala je kraljiĉinu krunu i pogodila sve njih u srce! - Što ju je snašlo da se to usudila? - Rufa tvrdi da joj je to naredila sama kraljica. Trebala J* zloĉin da moţe Tajanu smaknuti.

Sastanak kod kapelice pao j" Jcao s neba. -- Iznevjerio je Okićkog ĉitav pakao. Rastapam se od milj

3 kad ću mu zakrenuti glavoml

Henrikove plave oĉi su zasvijetlile. - Gdje je knez Pakraĉki? - upita Ladislav. ^ i- U dvorištu. Preuzeo je zapovjedništvo i traţi

viteza. bojte se, ne moţe umaći. Pojavi se Joakim zlobno nasmijan. - Kako je mojoj dragoj kraljici? - upita podrugljivo t betin sin. - Vrlo dobro. Ali kad je vrazi probude, bit će joj }° - zlobno se smije Joakim. 178 _ Odredite, Joakime, Što nam je sada ĉiniti. - Prije svega, trebamo kralja. Dakle, dolazim pred vaše svi-• tlo u"

ce da

vas

Poc

^§nem

do vlasti

koja vam pripada po baštini šeg srca

- Svijetli kralju, vaš vjerni Joakim unišao je u dvorac Va

oomoć inkvizitora Matijasa. Odvaţio sam se na to i pozivam vas "z javite svoj potpis na ove

papire. Svijetli kralju, to su odredbe koje jedino mogu zaštititi vašu vlast i vaše prijestolje.

Ponaj-oduzmite sve ĉasti svim Hrvatima u Hrvatskoj. Zatim po-dvorce knezu Okićkome i

njegovim pristašama. Oni su na odrţali sabor i tamo zakljuĉili da će za Hrvatsku traţiti pov-

lastice koje ugroţavaju vašu kraljevsku moć i vlast. _ Vješajte ih! - smije se Ladislav kao da je izrekao neku doskoĉicu. _ Svijetli kralju, prepustite meni sve, sputat ću njihovu moć, odsjeći im prste kojim posiţu za

vašim kraljevskim ţezlom. Prig-njeĉit ću ih. - Tako, tako, to je dobro - to me veseli! - Svi koji su bili na griĉkom saboru neka velikim svotama novaca otkupe kaznu koju su

zasluţili, a to ću onda poloţiti u kraljevsku blagajnu. - Uruku! Mi ćemo imati mnogo novaca, priredit ćemo gozbe! Dovedite mi najljepše cure. A -

ĉekajte - hoću plavokosu apos-tolicu iz krĉme dolje, Olivero je zna. Hoću da mi je dovedete. - Svijetli kralju, svaku vašu uzvišenu zapovijed vjerni vaš sluga izvršit će do kraja. - ĉekajte. Viteza ste zaboravili. Onoj gubici treba skinuti zaklon i uzeti joj ĉitav imetak. - Veoma je siromašan, ima samo svoju glavu, a nju ćemo svijetlom kralju donijeti za malo

ĉasaka. Evo, to je njegova smrtna osuda. -7 Ja? Ha-ha! - skesi se djeĉak uţivajući i napiše svoje ime velikim nespretnim slovima. - Svijetli kralju, treba vam savjetnika, vrhovnu vlast. I ako

se povjeravate meni . . .

__ ri"~jPrulcu

- Da

š vama! Vi ste me postavili na prijestolje. A a-

Sto će na to mati? Ako me bude

pljuskala kao u Budimu? - Jamĉim vam, ne će imati prigode. kom °?

]i\rn

Predloţi Ladislavu ispisane papire što ih je donio so-i kriv d

v se

zagleda u pero i

stade pisati svoje ime polagano Ĉujte V*

Sat* S°tovo? Kralj ima mnogo posla, - odviše posla! digne" 4

mogu da

radim

što

me

volja! JHoću da pijem! - i d P

rirediti EOsPodar.

aV Se

isprsi

gordošću idiota koji je odjednom postao 12* 179MeĊutim, Joakim je izašao iz sobe i pokazao Henriku po potpisane papire. - Predao je svu vlast vama, Joakimel - Podanik je sada - kralj!

Orhidu su zatvorili u njezinu odaju u kojoj je ĉekala sudbinu, proklinjajući svoje

izdajniĉke prijatelje. Onda su otkljuĉali vrata. Orhida vrisne, opazivši templarsku odoru iz

koje viri gla-va kumanskog vojvode Oldamura. U -crnoputom licu krijese se oĉi kao vuku

u tmini. - Oldamure? Ti ovdje? Mislila sam da si u tamnici, u tvrĊavi Domb. - Na vašu ţalost utekao sam i potraţio Joakimove prija- telje. - Zašto mi je to Joakimov prosjaĉki dostojanstvenik tajio? - Zato što niste smjeli znati da vas tamo ĉeka Oldamur. Moţda se vaša milost onda ne bi

izloţila za Joakima! A sad ĉuj: gle. daj me koliko te volja. Bit ćeš mi ţena, još noćas -

izreĉe on, a pri tom mu se zabijele zubi. - Drzovito momĉe! Otjerat ću te kao pseto! Van! - Moji su Kumani blizu, s njima ću braniti Joakima od 1L> vata. Zato sam tebe dobio kao

nagradu! - Mene? Ti? Lupeţu! Varalice! Gubi se! - Sad je tu gospodar - Joakim! 4* - Prokleta zvijer! Sa mnom neće gospodariti! Neće! - Orhido, volim te više od ovog kraljevstva, više od svega! - Napolje, zvijeri! Gadiš mi se. Ne podnosim te! Svaĉija ću biti, tvoja nel - Prije ćeš umrijeti od moje ruke, Orhido, nego postati ţena krštenom muţu. Znaj, volim

te ubiti svojom rukom, aego te pustiti. Izgovarajući prijetnju, prilazi polagano prema njoj. Ona segne u dţep, izvuĉe bodeţ. - Meni si pripremila takav pozdrav, Orhido? Meni bodeţ? Poput maĉke skoĉi on i zahvati njezinu ruku s bodeţom, drugom je rukom stisne oko

struka - kao da će joj polomiti s kosti. Djevojka se otima, vrišteći. Odjednom ona napusti

borbu klone mu u naruĉaj kao mrtva, spustivši glavu i ruke. Oldamur se preplaši i zove je, ali ona leţi ukoĉena. On J" P£ loţi na postelju i potrĉi iz

odaje, zovući pomoć. Dotle se ona pravi na postelji: .. ^ "Nauĉili ste me da se pretvaram! Sad ćete imati komedu ću! O, prokleti bili! Iskoristili su

moju ljubav prema vitezu ^ bomor prema kraljici." - Joakim kojega sam spasila da g 180 Budimu nisu uhvatili) Ja sam mu odala Elizabetu, a on| Dr a moju pomoć i vara me. O, ja

ću vam naliti ţući u svaku cap ^U "plakala je, osjećajući se podlo, prevarena, prodana, izdana... Kad je ćula korake, baci

se opet na leţaj kao mrtva. Olda-je utrĉao u sobu s dvorjaninom i kraljevskim lijeĉnikom.

Sd se ona osvijesti i prošapće: - Umirem! Puklo mi je u grudima! Vi znate sve! Vi to znate lijeĉnici. . . " Kraljevski lijeĉnik nije oklijevao ni ĉasa. Kneginji se ne moţe protusloviti, a jer ne zna

što joj je, to se odmah sabrao i stade na široko razjašnjavati Oldamuru da je kneginji

Orhidi nešto puklo u grudima. A tamo, u drugoj odaji, Elizabeta se probudila od nesvijesti U ĉitavom je tijelu osjetila

bol i klonulost. Samo misli su joj ţive, probuĊene, svjesne svega što se dogodilo.

Shvaćala je i razumijevala svu urotu koju je skrivila i sama potpomagala. U srcu joj

zakipi nova mrţnja protiv sestre i sina i svega roda. "A što je radio knez?" - pita se oĉajniĉki. "A vitez? Je li izašao iz dvorca?" Ova je pitanja podignu. Sjedne na postelju. Nešto je stislo oko pojasa. Što je to? Segne

rukom i dodirne nešto hladno, tvrdo - ledeno. Zima je strese. Digne pokrivalo - i vrisne. Nage njezine kukove sapinje pojas od kovne mreţe, na lanĉiću visi lokot. Od pojasa do

ispod kukova okovana je mreţom od ţica, put tijela bijeli se ispod rešetki . . . Lanĉić s

lokotom zveĉi . . . Groza je prolazi . . . Viĉe - vrišti . . .

- U tamnici je moje tijelo! U tamnici od koje strepi svaki ţenski stvor! One noći u

Budimu, kad sam odluĉila da Joakima inaknem, zaprijetio mi se lokotom krijeposti. I, eto,

- vratio sa i izvršio prijetnju. Dršće kao svezani rob. Najradije bi da razdire, udara, razara. Skoĉi s postelje. Ogleda strašne spone. Uĉini nekoliko kora- JT "-anĉići zvekeću. Od toga zvuka zebe je srţ u kostima. Sapeta v*?.t0m k"Jeposti, ona kraljica od ĉijih je zapovijedi drhtalo Jcra"jevstvo! do koTUr0t-nici ~~ i^Jic6" Rode moj, proklet bio! Od koljena *i. a kć^ lzdavao Je otac sina> sin oca,

mati je otimala muţa kće-^i su 2 --SU davile mater u njezinoj loţnici. Prokleti rode! Zmije,

Gdje i,o rJj.~~ svi- Obmanuli su me da mi otmu njega - viteza! I le Je S? Utoi strasni tesovil

u U-mislima vitezovu pojavu za zaklonom na licu, osje-* ad postelJu" " st"ţe na ^^ Nikad više! Srećonošu sam osudila i nesreća cr-*te ^e naveli"^ Prag! °" "" Prokletnici! GuJe ognjene, vi, koji u na to. Srećonoša je mrtva! I sreća je moja umrla!" 181Vrata su škrinula. Crvena brada ukaţe se na otvoru. Joakim skrsti ruke, spusti glavu,

crvena brada mu pokriva prsa. Ispod obrva dva oka kao dvije strelice, i ona osjeća njihov

ubod. - Droljo! Milo za drago! Glavu za glavu! - Glavu! Ĉiju? - pita ona ukoĉeno. - Tvojeg ljubavnika. Ha-ha-ha! Ja ulazim u svoj posjed, g^. šnice. Ti i kraljevstvo sad su

moji! Joakimovi! Zablenula se. Ne smaţe rijeĉ. Ĉeljusti joj se stisle grĉevito [ ne moţe ih rastaviti da mu dobaci

svoju kletvu, a on gleda tijelo koje je utamniĉio... Njegove ruke su se dotakle njezine bijele puti. Elizabeta spa. zi poţar u njegovim oĉima. Pritajena, nijema, napola ţiva, a u njezinoj se glavi raĊa lukava misao. On povuĉe ruke, podboĉi se i zlobno se nasmije. - Stenji u lokotu, samo stenji dok me bude volja! - " romr-si on gorućom osvetom i poĊe

prema izlazu. Ona se protegne - zveket lanĉića ga okrenu natrag. Njezina nagost ga privlaĉi

pa ipak uhvati zasun i otvori vrata. Okrene se odluĉno: - Nećeš me svladati da skinem okov tvoje sramote! ICveie-tat ćeš po ĉitavom dvorcu lancima!

- dovikuje joj i zatvori. Elizabeta leţi beznadna, sputana, utamniĉena u ţenskoj tamnici trinaestog stoljeća. U blagovaonici slavi se gozba. Pijani Ladislav kao pomaman: - Ja sam kralj! Ja ću sve srušiti - sve ću oteti - sve ću zgaziti - sve povješati! A Joakim se smije i šapće Henriku: - Kralja imam u dţepu, kraljicu u lokotu, a kraljevstva u šakama. Moj dan je svanuo. - Na mene ste zaboravili? - Klanjam vam se, Henriĉe Gisingu - banu ĉitave Slavonije. Je li to dosta? - i pri tom iskapi

vrĉ. - Banicu traţim, obećanu banicu, ako je istina da nije bila Tomina. Knez Okićki nije ti zasjekao samo rame nego i pamet! Kn

6?

1" njica je lagala. Tomo je nije ni

dirnuo. - Teško je vjerovati kad je bila u njegovu dvorcu. - Kaţem ti da je tako. Tomo je izgubio za njome glavu "

se be. Sam. će sebi ţivom izvaditi srce

ako ona hoće. - Svejedno - mraĉno odvrati Henrik. - Ako nije djevica, privezat ću je konju na rep. Joakim pozove kneza Pakraĉkog: __ Sutra otpoŠalji po kraljevoj zapovijedi svoje momke da .-""i dovedu na dvor kneginjicu Okićku. Neka je traţe, neka

traz nu Svu zemlju dok je naĊu! A

sad, viteza ovamo. Smjesta Ka dovedite! " U tmini provukao se vitez uz unutrašnji zid što je dijelilo Od staja. Za njime idu

zapovijednik straţe i peharnik. U sta-^v bio je potpun mir. Sluge su spavale dubokim snom, pa

vi-Ja njje trebao da se sluţi maĉem što ga je izvukao iz korica i nosio pod plaštem da sebi krĉi

put.

Oba su dvoranina slijedila viteza s nadom da bi s njime mogli teći pred onima koji su ušli u

dvorac. Ĉuli su tihe zapovijedi, ĉuli su izustiti imena od kojih im se jeţila koţa. _ Joakim je ušao u dvorac! - strepeći šapće peharnik. _ Xo je uĉinila Orhida - tiho odvraća vitez. - Sad pokušajmo iznijeti ţive glave. Ako ne uspije

- umrijet ćemo! Zatim su se popeli na plato gradskog zida i priĉvrste uţe. Brzo se niz zidine spušta peharnik

pa zapovijednik. Vitez ostade posljednji. Omotan u plašt stoji u tmini, a tamo u dvorištu dime

se goruće baklje. Ĉuju se glasovi, dozivanje. - Nije mogao izaći iz dvorca! Naći ćemo ga! - Zavukao se negdje u. rupu, na danjem svjetlu otkrit ćemo ga. - Tko mi ga naĊe odmah, dobiva deset cekina. Joakim zapovijeda! Baklje su zalepršale u tmini. Vitez gleda svjetla što tragaju za njim, zakloni se iza zida, hitro

zgrabi uţe i spušta se niz zidine ... S one strane je crna noć. Zemlja blatna i skliska. Vitez vodi

bjegunce. Ţure se, kotrljaju, ustaju i opet kotrljaju niz brijeg obrašten gustim stabljem. Stigli

su na podnoţje, u gusto šikarje, onda opet hite najgušćom šikarom, smjerom protivnim potjeri

što se je sa svjetlećim bakljama udaljavala po beskrajnoj noći. BIJEG S "PASOGLAVCA" na 182

l

i^!°8laSI

}°J kuh

tata

rskog kralja Pasoglavca provele su Taja-£ Ja

noc

i ĉita

v dan i već, eto, drugu

noć. i* Potre?!"

6" °

zljede nisu

ih spreĉavale da se kreću, ali duševni g, .

u casu

smrtna straha ostavio

duboke tragove na njoj. Ju gornju*^

J"r-

rUh°

kraIJ

evskoS djeĉaka i Dorja joj obukla svo-

0diJelo kral

a d°

k ^ °

na ostala

u donjoj,

manje sveĉanoj. e svak"^08

dJ

eĉaka odnio

Je slu

8a da ga zakopa i Tajani

[* da

bude

tako

~ razjašnjava joj Dorja. - Ti se vise vratiti na dvor. 183A vi? Kao da se kanite vratiti? - Moţda, bude li uspjelo da vitez sve popravi. | Lupa na vratima zatutnji kulom. f,

Slušaju i šute. Dugo nisu ĉule ništa. Najposlije potrĉi netko uz stepenice. UĊe sluga i javi bor" da je knez moli neka odmah side. U ovo kratko vrijeme što je Dorja dijelila s njome prosto, riju kule morala je s bratom ĉesto

šaptati na stubama i pred vra. tima, a to je uĉvrstilo Tajanine sumnje da knez i Dorja omam

zajedniĉke tajne koje briţno kriju pred njom. U ĉasu, kad je knegihjica tako hitro otišla dolje, probudj se u Tajani odluka da sama digne

velo s ove tajne i dokrajĉi ne. izvjesnost. Hoće da ĉuje, hoće da zna... Obuzelo je nešto svom snagom. Nešto je vuĉe neodoljivo da siĊe pa desilo se što mu drago.

Odluka da dozna sve što joj oni kriju, dade joj smjelosti da odgrne zastor koji su spustili pred

njome. Otvorila je vrata i spušta se polagano, oprezno. Dorja je stajala s bratom pod niskim stropom, pritiskujući ruke na grudi i slušajući njegovo

priĉanje. Blijedo joj lice odaje beznadnost. - Nije nam sreća sklona! - Kad bi Ċas sasvim zapustila, ne bi vitez donio k Pasoglav-ću ţivu glavu, a niti ja! - I ti si bio u pogibelji? - Mogli su naići na me - dok sam ĉekao viteza. A da je on izgubio glavu, ne bi mi moja bila

na ĉast! Svejedno, sad je svršeno. Joakim je gospodar dvora i kraljevstva. Kako se to moglo dogoditi, Ivane? Gdje se Joakim krio? - Odgovor na to ostao je u razbijenoj glavi njegova dostojanstvenika, u tamnici dvora. - O, nesretni, ludi Belko!

- Nije nas, eto, uništila razbojniĉka zloća, nego luĊaĉko dobro. Utvrdio sam se protiv

divljaĉkog zla - umjesto da se utvrdim protiv bezumnog dobra koje je Belku branilo da muĉi

neprijatelja. Sto sad,Ivane? Borba na ţivot i smrt! - Borba? Kako? Gdje? - Ako su zauzeli prve utvrde, misliš da ćemo se povući? Ne, izmamit ćemo neprijatelja

napolje i zapodjenuti ljuti boj. Puk Je uza me, na Griĉu me ĉekaju prijatelji.

- Da okrune Ratimira krunom, a ona je na dnu tamnice Kraljeve Velike? - Iskopat ćemo je! Mi u borbi, a ti i Tajana u sigum° skrovište. Pobjeći ćemo svi zajedno u

Ozalj-grad kneginji Baboni da zaklonimo vas dvije. Pripremi odmah, Dorjo, sebe i Tajan - Zar putujemo noćas? 184 _. Odmah, ĉim svi odjenemo templarske odore Sto smo ih na"" "kuli- Dobro su nam

posluţile. Ima ih do 20, i plašteva i Šije-u QVO je upravo toliko kao da nas štiti ĉitava vojska,

pakle će potjera za nama? potjera Joakimovih zvijeri gonit će nas na kraj svijeta. Je li Henrik s Joakimom? ^. I on! Vitez je jasno ĉuo njegov glas kad su prolazili dvor-Imaš pravo da se trzaš: nikad

Henrik neće zaboraviti ranu sam mu zadao na Griĉu, i onu koju si ti zadala, njegovu srcu Ţuri

se odjenuti, Dorjo! Tajana se zaustavila u mraku. Pred njome mraĉna komorica. Kroz ĉetverokutni otvor u zidu prolazi neko svjetlo. Ovo je

zahvati magiĉnom silom. Muški glasovi dopiru k njoj. Zaboravlja sve, jedino ţeli vidjeti što je

ta-nio i ĉuti što govore. Sva se pretvara u opreznost i šulja se neĉujno kao sjena u tmini uza

zid, skrivajući se zrakama svjetla ito dolaze odanle. Prislonila se o zid, postrance, da je ne bi

zamijetili i gleda kroz ĉetverokutni prozor. Zamjećuje sobu, ĉuje glasove, razabire komad dugog stola, na njemu svjetlo svjetiljke. Tajana je nepomiĉna. Suzdrţava disanje, napinje sluh da ĉuje rijeĉi i shvati njihov smisao.

Polagano prisloni uho k prozor-ĉiću. Na stolu leţi šljem sa srebrnim sokolom na vrhu.

Trzavica je prelazi, pritisla se o zid, bljesak svjetla sa srebrnog sokola dokazuje joj da je vitez

ovdje - otkriven. Vidjet će ga, makar ĉekala do zore. Nešto je zaštropotalo na kamenu podu.

Koraci su. Net-io je pošao po sobi i ona povuĉe glavu natrag, a oĉi ĉvrsto pilje u otvor, na

kojem se mora pojaviti onaj ĉije korake ĉuje. Kroz prozorĉić dopre do Tajane uzdah: - Prokletstvo je razrušilo naše nade! Koraci se zaustavili, a mirni tamni muški glas odvrati: -- Ne vjerujem u prokletstvo. Evo vam dokaza. Nismo li fflogli u Budimu, a još više tu u

Poţegi, poubijati svu kraljevsku obitelj? Bili su u našim rukama, u našoj vlasti. Što nas je

sprije-+ ?.a .* J

edne noći maknemo sa svijeta i uzmemo vlast? Nismo ° uĉinilL Ni

razmišljali nismo o tome. Da smo to uĉinili, danas ismo bili na vlasti mi, ali prijestolje naše

bilo bi poliveno krv-Ju>

Ja

ne bih nikad sjeo na to prijestolje. Nikad! nik .

staIa.J

e ^utnja. Uza zid

stisnuta Tajana trne. Glas govor-p a lza

stijene, glas koji nije nikada ĉula, odzvanja joj u ušima

tn; i! zvona

š*o navješta nesreću i slutnju njezina srca da je u

toJ nesreći imala udjela ^ona... :

lievsti le ^J što govori, a imao bi da sjeda na prijestolje kra-

iiva hrvatskog?

ćk0gaVrsto

Se

drţi

zida, zaustavljajući disanje, kad ĉuje glas Oki- Pf

avo ste rekli, kraljeviću Ratimire. Ali što sad? 185Tajana osjeti zimu u ĉitavu tijelu. Zatomljeni krik duše bija zidine. To je on! Ratimir! - Pravo sam rekao. Preostaje nam borba na otvorenom po. Iju. Samo borba okom u oko!

Licem o lice, maĉem o maĉ-. Maj u ruke, pa na svjetlo sunca! To su nam namrli praoci naši,

k^ naša. Stvoreni smo da se borimo o suncu i na svjetlu... - Kraljeviću Ratimire - zavapi drugi glas. - Ja sam tome kriv. Optuţujem se zbog izdajstva!

Kaznite me. Dao sam rijeĉ da ću sluţiti vama, a kad je trebalo istrgnuti tajne osnove iz usta

Joakimova dostojanstvenika, propustio sam to, sluţeći svojoj bogumilskoj nauci.

- Ustani, mladiću! OslobaĊam te kazne. Mi smo uvijek slu. tili da Joakim neće mirovati. Da

prodre u poţeški dvoiac uspjelo je Joakimu samo zato što je na turniru kobna strelica pala na kraljiĉinu krunu. Svi u templarskim odorama i šljemovima stoje ispred stola, leĊima okrenuti prema njoj, a

licima prema Ratimiru. Šutnja leţi u kuli poput crna olovna oblaka. Neĉiji koraci zazveĉe tišinom. Netko se pribliţava, oštro. U svjetlu luĉi opazi ona blijedo lice

kneza Okićkoga: - Ne, kraljeviću. Tajanu ne tereti ni najmanja krivnja. - Da je barem tako! Ali nije, nije. Ona - baš ona je skrivila! To me dvostruko boli. Iza zida u tmini Tajana pritisne vrelo ĉelo o zid - i malo njezino srce zadršće. Zašto je on -

Ratimir - ne proklinje, već samo tuguje nad njezinim strašnim ĉinom? - Dokazat ću svoju tvrdnju, kraljeviću! - istupa knez odluĉno. - Iznijet ću ono što je netko od

nas skrivio iza vaših leĊa. Ratimirove su oĉi strogo uprte u kneza. - Netko je od nas uĉinio nešto što ja nisam znao? - Da, kraljeviću. - Nismo li svi mi dali jedan drugome rijeĉ da ćemo svaku svoju misao priopćiti našem vijeću?

Govorite tko je krivac? - Vitez Sokol! Sva se Tajanina duša potrese. Ratimir gleda ravno u kneza, a ovaj nastavlja. - Vitez je pozvao Tajanu na sastanak pred kapelicom tia rubu šume. U crkvici noćio je neki

prosjak, Joakimov =.;: oda. _ćuo je nešto, a vidio je sve i saopćio zlokobnoj Orhidi. Za

vrije1""

5 mojeg boravka na Griĉu dojavili su to kraljici, a ona je ţamisl"|

a strahovitu osvetu

koju je izvela na turniru. Onog ĉasa, ka^ J

e vitez prišao k Tajani u mjeseĉevoj noći pred

kapelicom, izvadio J zaštitni kamen ispod tako ĉvrsto sagraĊene naše utvrde. Zato s sona

morala razrušiti! Kraljeviću, taj je sastanak skrivio sve..- - Kraljica je posumnjala da je Tajana njezina sua

03 - Ona je imala dokaza za to. - Neduţni sastanak? - pita Ratimir. 186 _~ Kraljeviću moram odati najskrovitiju tajnu viteza Soko-da"vas uvjerim o Tajaninoj

nekrivnji. & __ pakle, oko mene se zbivalo nešto što nisam smio znati? nrijekornim će glasom Ratimir. """ "_J priznajem, štedio sam vaše oĉinsko srce... __ Govorite! Govorite! Ĉudnim drhtajem uznemiri se Tajana, pa se u tmini ĉvrsto hvata zidina i glava joj bude teška. _- Moje oĉinsko ĉuvstvo je u vezi s time? __ Da, kraljeviću. - Moje oĉinsko srce - uzdahne Ratimir! *: __ "Oĉinsko srce!" - odziva se u njezinoj duši, a sjećanje na zagonetne dogaĊaje u Budimu i

ĉudne kraljiĉine priĉe, kojim je izmuĉila njezine srce, osvijetli joj sve. Trgne glavu, vjeĊe joj padaju na oĉi, slabost proţima njezino tijelo. Još se samo silom drţi za

zid kule. _ Da, Tajana je iz dana u dan propadala, a vitez se odluĉi da se sastane s njome i poda joj

nade u skoro osloboĊenje od kraljice. - A to znaĉi? - Da vitez ljubi Tajanu! - Ljubi?! - ĉuje se zapanjeno Ratimirovo pitanje. - Beznadna njegova ljubav traţila je taj posljednji sastanak da spasi kraljevstvo! Tamo preko, kao da je nešto palo, potreslo mukle zidine, a onda je nastala tišina. Tajana ne

diše, njezino malo srce brzo kuca strahovitom snagom, osjeća da joj noge klecaju. Više se ne

moţe drţati uza zid i pada polagano niz stijenu, dok ĉuje kako knez nastavlja:

- Viteza ova ljubav optuţuje, a ipak ispriĉava. Da, kraljeviću, velika i beznadna vitezova

ljubav srušila je naše utvrde. Da nije bilo toga, ne bi bilo ni Tajanine strelice. Nitko se od njih ne makne, nitko ne prozbori rijeĉ. Tajana

ne ĉuje niĉiji glas, niti kakvu

kretnju, ni štropot. Nešto veliko se nadvilo nad njima, neka se ĉudna crna krila šire nad

ljudima odjevenim u templarske odore. m tT ^

itCZ ^

ulD* Tajanu, kćerku svoje ljubavnice? Kakva sra-

Laki krik otme se Tajani. Ona sklizne na pod.

Dm-- Je ne ostavlja svijest. Negdje dopire do nje kucanje i

urJin povik:

~ Ivane! Ne mogu naći Tajanu! tan

ia K na

Poc

*u"

sm^

a štropot uznemirenja, korake, povike, pi-rice po

r°f. Poluotvorene oĉi spazi

kako se kroz prozorĉić komo-se SVe f^t- ruka<

drţeći

luĉ

" a oncia

8lava

kneza Ivana. Zatim SUDI, udaljuje i svjetlo i glava i prozor i zidine kao da se

u u neku maglu. r

__ Naprijed, braćo! - Zašli su u šumu natopljenu mrakom. * * * U dubini komorice otvaraju se vrata. Jako svjetlo ţabljeg joj pred oĉima. Ne vidi tko je

unišao. U blještavilu sklopi ^ Netko je digne i nosi. Šapat oko nje. Jakom voljom bori se protiv nesvjestice. Hoće da ĉuje i vi" Silom podigne vjeĊe. Nad

njom se nadvilo bijelo lice. Kao da i slika s vrata budimske odaje sišla k njoj. Te se usne

dotiĉu nj^ na lica. Ruka njegova ovila joj se oko vrata. Ovo joj vrati svijej, , m natopljenim

poljem, jezdi mala ĉeta crvenih templara. Klo- - Dijete moje, drago nesretno dijete! ^g se pomno sela i cesta. Konji su im blatni, mokri.

Projurili su A ona se smiješi. Dorja je na njezinim, usnama vidjela talcj, Ojjanam i opet ušli u šumu,

pa usporili. Svima su lica pokrivena smiješak samo one veĉeri nakon Tajanina sastanka s

vitezou bojnim ţljemovima. Sokolom pred kapelicom. ..•-.;" i: T..„V zora je pomolila svoje lice, prekriveno sivim oblacima. Vo- - Mala moja - zovne je Ratimir. - ĉula sam sve... - Nisi smjela ĉuti! - Vuklo me je srce. Zašto ste mi se zatajili? - ĉekao sam bolje dane, ali u ovom ĉasu i tvoj ţivot i naši ţivoti u opasnosti su! - U opasnosti? - opetuje ona, nastojeći shvatiti klonulit mislima zamašaj ove rijeĉi. On joj

razjasni: - Joakim je zavladao na kraljiĉinu dvoru. Do zore moram biti daleko. Ponijet ću te ovakvu

kakva si, moramo krenuti. Svai izgubljeni ĉas mogao bi nas udruţiti na drugom svijetu.

Radi bih još koji ĉas s tobom ţivjeti ovdje - milo moje dijete! Nova snaga pridiţe je i uspravlja. - Ponijet ću te, dijete na svojim rukama. Sklopila je naĉas oĉi od sreće što se prelila njezinim srcen U dubokoj tmini našla se Tajana na sedlu, u naruĉju ĉvrsti ruku. Kroz tminu nije

razabirala lice onoga kome ju je kns predao, ali njeţnost kojom ju je prihvatio uvjerila je

da je t Ratimir. Zatim je pogledala oko sebe po tamnoj noći. Ĉuje se sad tapkanje kopita nemirnih konja

po ĉemu razabire da oko nje in mnogo jahaĉa. - Jesmo li na okupu? - upita Ratimir. ; - Svi - odvrati iz tame knez Ivan.

- Budite svi na oprezu, braćo i prijatelji! - Vidim svjetlo - usklikne tiho Dorja s izrazom zabrt tosti. - To su baklje! Traţe viteza - i nas! - Mogli bi se popeti i ovamo, k Pasoglavcu. Jeste li li sve da ne ostavimo trag našem

boravku u kuli? - Sto nismo mogli ponijeti, to smo zakopali. Slušajući ove glasove, Tajana oĉekuje da će progovoriti vit* Sokol. Ipak, njegov duboki

glas ni otkud se ne javlja. Uza sve to osjeća da je on ovdje meĊu jahaĉima. Ali ona ^ moţda pod pritiskom krivnje.

Njezina duša zamjećuje da su je skrivili što svi oni sada stoje pred tom kulom, spremni

bijeg. 188 __ Misliš h" Ivane da smo im utekli? - pita Dorja, jašeći uz brata. - Nadam se - štite nas templarske odore i maĉevi. - ĉini se - Tajana spava na njegovim rukama. - To će je okrijepiti. - Ivane nekoliko si puta odluĉno ustvrdio: kad bi vitez <&§* nuo pred Tajanom zaklon,

ne bi ga više ljubila. - Danas to tvrdim više nego ikad prije. - Zašto, dakle, vitez to ne uĉini? - Ne moţe i neće nikad uĉiniti. - Zašto? - Ovo ti ne mogu razjasniti. Razlog je njegova tajna s kojom će leći u grob. Kad su se uspinjali na prvu uzvisinu, iznenada Ivan primijeti Dorji: - Znaj, osim viteza ima još jedan krivac da moramo bjeţati. To je vojvoda Bela. - Moj vjerenik da je krivac ovom slomu? Sto je skrivio? -- Da smo mogli smjesta krenuti u Poţegu, Bela bi zasjeo u Budimu na prijestolje, a ti bi

se s njim vjenĉala. Mi bismo ovdje u Pozeg! izveli našu stvar. Sve je to bilo spremljeno

još pred bo-zicne blagdane, ali Belin odlazak u Ĉešku svezao mi je ruke. Zbog roga

nismo mogli prije u Poţegu. Da nije Bela otišao, sve bi davno bilo sretno svršeno. - Teški nas ĉekaju dani! OPROŠTAJ VITEZA SOKOLA

u Wu 2vuĉ ^uv-ltaa. iznad rijeke Kupe, ţena sijedih kosa poĉiva ike je sloţila u krilu, utonula mislima ne-

prošlost. ratSfJ5 trub)Je odJekne dvorcem. Ţena pomakne glavom m* " " pozornošću. U sobu uĊe

omalen ĉo- odijelu s koţnatim pojasom. 189Vaša kneţevska milost, pod gradom stoje crveni templaj7 Jedan od njih glavom je mladi

gospodar grada! |: Moj sin templar? To je varka! Skinuo je šljem, prepoznao sam mladog gospodara. Tavlja kneginji da je doveo svoje vjerne

prijatelje, ali da nose krjVe odore. GospoĊa se uspravi i dijeli naloge. Onda ulazi u veliku dvora-nu ukrašenu štitovima i oruţjem

i ĉeka. Knez Pavao, gologlav, u crvenoj templarskoj odori, prilazi k njoj i sagne se na pozdrav. Sinko, ti nisi s ocem na Griĉu? - upita ona. - Sve ćete doznati, majko. Samo vas molim - primite moje prijatelje. Tu je knez Okićki i

njegova sestra. - Ah, Dorja! Veoma me raduje.

I ona je u templarskoj haljini - s njome dolazi, kralji-Ĉina srećonoša. Ja sam pohitio da vas

pripremim na našu ĉudnu druţbu u kojoj su sami naši vitezovi. Majko, ima meĊu njima i

takvih koji se moraju kriti. Dopustite da ih ja sam smjestim u odaje. A nakon toga razjasnit ću

vam sve. Pouzdajte se u svojeg sina! Ĉini, Pavle, kako ţeliš. Dorja i Tajana našle su se u lijepoj udobnoj odaji sa širokom posteljom. Sluţavke su im

donijele tople vode da se operu i haljine da se preodjenu. Pošto su se uredile, priĉešljale i

oslobodile teških muških odora, donijele su im sluţavke toplu veĉeru. - Njezina kneţevska milost poruĉuje da vaša gospodstva oslobaĊa duţnosti da dolazite k

veĉeri u blagovaonicu i ţeli vam pod svojim krovom ugodan san. Nakon jela djevojke su zaspale tvrdim snom. Sutradan su ustale vrlo kasno. Dorja je sa zaĉuĊenjem promatrala Tajanin mir i spokojnost.

Pri zajutarku, koji su im donijele sluţavke, poĉne Tajana: Treba uvijek slušati glas srca. Da ga nisam slušala ondje u kuli, ne bih danas bila tako sretna.

Našla sam oca! To je oslo^ boĊenje od mojih muka i strahovita gaĊenja, što me treslo P""1

pomisli da u meni teĉe krv - njezina. Strepila sam od te slu* nje. Sad znam da u meni nema

njezine krvi. Sad ništa neće muĉiti tvoje srce. •- Oh, jedna mi bol ipak ostaje. Koja? 1 Ja sam sprijeĉila da moj otac oslobodi kraljevstvo. ^ ja. Oni okrivljuju viteza Sokola,

a ja ipak znam da on mje Oj Vi i knez htjeli ste me odvratiti od njega i tvrdili ste u ,a namjeri

da je vitez moj otac. Ali ja to nikad nisam vje ^,. Nisam mogla vjerovati da bi me otac pustio

patiti. Tako sa ^ la, i to je istina - ali ja sam osjetila da je pod onom b°^

ntifla je

! šuljom srce koje

se grĉi u bolnoj ljubavi... Oh, jesam, IS

190 ;e polazio k njoj, pucalo mi je u grudima, gušilo me, a kad

J Lt govorio sa mnom, zvuk

njegovih rijeĉi nekako mi -se ĉi-fcj °? javlja: "Ja ljubim samo tebe". 1110

cvijetle zjenice i rumenilo kojim se posulo Tajanino lice sinulo je Dorju. Ĉudno je bilo

ovo priĉanje kad zna da je vitez Savnik njezine majke. JJ __ jstina, na Griĉu i u Budimu, za ţivota staroga kralja, miri sam: vitez ljubi kraljicu i

sve sam ĉinila da je moţe vidjeti. Bila sam sretna što mu ja donosim tu sreću. __ Kasnije si

patila! Kako se to promijenilo? _ Vidjela sam ga jedne veĉeri unići k njoj. Bilo je to onda k d

me knez

Okićki našao na trijemu. Strovalilo se nešto na me, sapeto me iznenada, trpjela sam. - Probudilo se dijete u ţenu i Ijubomor te svladao. _ Ne znam ništa drugo nego da me je boljelo, boljelo, pe-klo kao od uboda zmije . . . _ A sad? - upita Dorja, ţivo ţeleći saznati kakvim se to napaja nadama. _ Vitez nikad nije ljubio kraljicu, ţrtvovao se i sluţio kraljeviću Ratimiru i knezu Ivanu. Po

vitezu oni su se domogli vlasti i po njemu bi skinuli Ladislava. - Tako je bilo - odvrati Dorja teško išĉekujući kad će Tajana objasniti kakva ju nada veţe o

vitezovu ljubav. Potpuna smirenost probija iz djevojĉina lica, što je Dorju još više zapanjilo. - Sve razumijem. Sad sve razumijem - šapće Tajana, gledajući preda se. - Moj je otac rekao

tamo u kuli: "Sad nam preos-taje još maĉ". Oni će povesti ĉete na kralja i kraljicu. - Ne spominji ovu tajnu! - Vi je znate, s vama smijem razgovarati o tome. Vitez neće nikad više poći k njoj "~ Da, neće - mucala je Dorja. Htjela bi joj najradije dovi- ti: "Zar bi ti mogla poći za ljubavnika svoje majke"?! Nakon kratke šutnje Tajana klikne: t<T~ ^

am° god će vitez poći, na koji god kraj svijeta,

ljubit mene, samo mene. Taj ĉiĉe - tako će me nazivati i u svojini mislima. Ljubiti me do smrti!

ri£ *gl mir

leţi u oĉima i njeţnom licu Tajanine bjelokos- ne izvuz *!" ~~

zaPita sad kneginjica, ne mogavši se uzdrţati da ^ će iz nje još posljednje što je

ţeljela saznati. ft°J haljin

1-31

!^ nt;gdje PO dvorištu tihog doma svojeg oca u cr-^ŠG ne .> V.

br"

nuti se za svojeg

dragog oca i misliti na viteza. 11

^3"

P°

SVe ništa!

a razbistrila

.se

zagonetnost Tajanina mira. Sad iOVc

ljubavi -Ve

" aJ

anina du

ša pretopila se sva u

saznanju vite-nikakva druga ĉeţnja ne budi se u njoj. 191A da nije bio ljubavnik tvoje majke? Odmah je poţalila ovo pitanje. Tajanino se lice promijeni, (j njemu se odrazi turobnost.

Gleda preda se kao da sluša neke ru leke glasove što su nekoć prolazili njezinom dušom i

davno knuli - a sad im ĉuje samo zamirući odjek... - Oh, kneginjice! Ne moţe to nitko popraviti. Neću o tome! On me ljubi i ljubit će me

uvijek, uvijek, kao što ja lju. bim njega do smrti! To je sve. Kastelanka je prekinula njihovo ĉavrljanje i pozvala ih u blagovaonicu na ruĉak. Ulazeći u

veliku dvoranu, Tajana se zaus-tavila kod vrata. Visok, lijep, snaţan vitez Ratimir stajao

je pred starom kneginjom. S tajnim ponosom promatrala je njegovo & jepo oblaĉno ĉelo i

crne turobne oĉi. Oko crnokose mu glave le. bdi sumorna magla ţivotnih borbi. Sad ga je prvi puta vidjela na danjem svjetlu. Ĉinio joj se ljepši negoli u kuli. Spazivši je

kako ga gleda, Ratimir poĊe pre-ma Tajani i uzme joj obje ruke. Njihove su se zjenice

susrele u dugom nijemom pozdravu, spajajući im srca. Pogladio joj je bujnu kosu, a

velike crne Tajanine oĉi sjale su kao dubina mirnog jezera u koju je prodrla svjetlost

sunca. Privuĉen tajanstvenim ĉarom djevojke, knez Pavao promatra je tuţno. Belko je stajao u

pozadini, povuĉen, zakopĉanih misli. Knez Okićki zuri nekud daleko kao da ne

primjećuje nikoga. Tada ih gospodarica Ozalj-grada pozove k stolu. Uzalud su Tajana i Dorja ĉekale da će k ruĉku doći još tko.., Nakon objeda Ivan odvede sestru u svoju sobu, primakne stolicu posve blizu k njoj pa će

ozbiljnim glasom: - Dorjo, noćas smo dugo vijećali. Pripremit ćemo ustanak protiv Joakima, kralja

Ladislava i njegove majke. Pozvat ćemo narod u boj. Borbu ćemo navijestiti na

otvorenom polju, ĉekaju nas krvavi dani. Nego, govorim ti ovo zbog toga što mi svi ţe-

limo da tebe i Tajanu sklonimo na potpuno sigurno mjesto. U ovom gradu smo udarili

svoje sjedište. Samo se onda moţemo potpuno predati svojim borbama kad ste ti i Tajana

daleko od Joakima i Henrika. Zato smo prihvatili ponudu kneza Pavla Babo-nića. On ima

u Senju kneza roĊaka i njegova će vas obitelj primiti. - U Senju? To je daleko! -- Onamo ne moţe doprijeti ni misao naših neprijatelja. Oni vrebaju najprije na tebe - da

unište mene. Znaš li da je Henn ^ u Budimu prijetio onim što je kraljica uĉinila na turniru

s J Janom? Nju smatraju mrtvom, ali Henrik zna da ti ţiviš, ofl . više traţiti tvoju ĉast

nego moj ţivot Priušti mi, Dorjo, p^P mir duše i poĊi! Skini mi sa srca brigu za tebe, a 11

Tajanu. - Hoću, Ivane. Idem u Senj.

192

jjvala ti, draga sestrice. 2ivjet ćeš tamo mirno i tiho, a

r~f.A vremena do vremena slati glasnike da nebudeš u neiz-ja ću u .

vjes

^_ A što karaš s vojvodom Belom?

~2_ poslat ću ga na ugarsko prijestolje, a tebe vjenĉati s njime, se osnova nije

promijenila. Ako mi je i pomrsio raĉune, ne ;m g

a kazniti, to više što sam njegov saveznik. *

a __ pa> to je istina. Ali vojvoda se

dugo nije javio...

_ Njegovo srce nepokolebljivo te ljubi. Uvjeren sam. Ĉim rfobiiem od njega prvu

vijest, šaljem ti glasnika.

_- Mnogo sam razmišljala o našem razgovoru na bijegu iz Pasoglavca. Njegov

odlazak velika je pogreška, velika neprilika, eotovo zlo.

__ Tvoja će biti briga da to popravi. Spoĉitavanje više ne moţe koristiti. Kad budeš

ugarska kraljica, on će sve poduzeti oa ispuni tvoje ţelje, odreći se našeg kraljevstva i

pustiti nas da ţivimo pod svojim ţezlom. Samo jedno treba da se pobrineš, Dor-:0 _ da

skloneš Tajanu da ide dobrovoljno i smireno s tobom.

_ Slušat će Ratimira. Ne bojim se toga. Rekla sam ti što mi je jutros govorila. Ljubi

oca i viteza - i smirena je.

- Još nešto, Dorjo. Vitez ţeli da se ove noći s njome sastane - posljednji put.

- Zašto posljednji put?

- Danas mi je rekao: "Više nikad neću stupiti pred nju. Kad se svrši borba, ne padnem

li na bojnom polju, nestat će me zauvijek Tajani s vida." Dakle, vidiš, vitezu koji ide u

susret smrtnoj borbi ne mogu odbiti ovu ţelju. Duboka je njegova nesreća, još dublja

bol. Obećao sam mu. Ovdje nam taj sastanak ne moţe naškoditi kao ono pred

kapelicom u Poţegi. Molim te kad on uĊe u vašu odaju, udalji se, hoće da se s njome

oprosti. Saopći joj i o vašem putu u Senj i spremi se na sutrašnje putovanje. Mi odla-

zimo na Griĉ do svojih prijatelja da ih saberemo i zapoĉnemo borbu na ţivot i smrt.

Svi okupljeni na zborovanju ĉekaju.

Nakon veĉere svi su se rano oprostili da se spreme na poĉinak. Ivan priĊe k sestri i

tiho priopći:

~ Obavijestit ću viteza da moţe razgovarati s Tajanom, a ti °stani sa starom

kneginjom. Ni Ratimiru nisam otkrio vitezovu Posljednju ţelju. Neka ništa ne opazi.

^ . Dok su ovo govorili, kraljevićeve se turobne oĉi zagledale u

Janu. Pogladi joj-kosu i otpusti je, a on je pošao s Belkom, Pa- m i knezom Ivanom, dok je Dorja ostala s kneginjom.

ući S u

Voj0j .

SOD* Tajana upre pogled u vrata kroz koja je imao

boko ° • ^-Jezmo

^ce

ukoĉeno je poput kipa od bjelokosti. Du- 2gibar

U n!ez

.ilV

m grudima poĉinje se nešto talasati. Dušom se ra-

1 osjećaji kao cvijeće poljem kad od nekud prijeti bura.

v^eŠko^°

V^ koraci razlijegaju

se hodnikom. Ulazi tiho u svojoj J odori, sa sokolovim šljemom i zaklonom na licu.

Pritvo-

193 l

ri vrata Stoji. Pokloni se i opet uspravi. Šuti. Tajanine zjenic napeto istraţuju. Gledaju se

nijemo. On se pribliţava i zaustav s druge strane stola. Ispod vitezova zaklona dolazi

ĉudno tih" glas: ^ - Tajano, evo me da se - oprostim... i Polazite u boj? - Duţan sam okajati krivnju nanesenu svima njima. - Ja sam kriva, samo ja! - Okani se te obmane. Ja sam zvao na sastanak - tebe. - Ne biste me zvali da se nisam neprestano tuţila knezu Što moram ţivjeti na dvoru. Varaš se. Zvao bih te i da si kliktala od zadovoljstva.. Došao bih te zvati da se nakon one

svoje svršene zadaće oprosti^ - Otišli biste i tada da se sve svršilo po ţelji mojeg dja- gog oca? Otišao bih, zauvijek! Da, radi one -" kraljice... - Ne razmišljaj sada o tome, Tajano. Svršeno je. No, prije nego se oprostimo, dopusti mi

jednu molbu, veliku, usrdnu. Pri-je nego poĊem u bojne redove... O - da - uĉinit ću što god ţelite, samo recite, viteţe. - Tajano, steknite mi prijateljsku sklonost kraljevića Ra-

timira! - Zar je kivan na vas? Odviše je plemenita srca da bi me tako strahovito kaznio. Ipak, u njegovim oĉima vidim

spoĉitavanje: samo ti moţeš izbrisati iz njegova srca sjene što su s potpunim pravom pale

na mene. - Reći ću mu da vi niste krivi. " - Ne molim tvoj zagovor. Nije to dosta. Više molim - - ĉin... - Kakav ĉin? - plaho pita ona. - Da izbrišeš iz svojih uspomena sve što te sjeća na - VI" teza Sokola... Velike njezine oĉi upiru se u tamne rupe njegova svjetlucava srebrna zaklona, dok je on

brzo i odluĉno govorio: - I zato: uzmi za muţa onog koga ti bude otac odredio! Moj otac neće mi odrediti nikoga.

Onda će dopustiti da biraš po volji... ., ;, - Dopustit će da budem sretna samo uz njega, do sra*1" - „. v -,,,_ _,,*„.• iz svoj8 okoline. UOpUbUU CC u<i UUIAI..LU v."^v",„ _,,___ „_ . _ On ţeli da tebe gleda u naruĉju Ĉestita muţa iz Vama su poznate nakane mojeg oca? -

upita Tajan - Nisu mi nepoznate. I zato bih opet stekao ĉitavo nj srce i mirno pošao u boj kad bih

vjerovao da će tvoju dušu braniti i ĉuvati jedan od mojih vjernih drugova. M. 194

l g stislo njezino srce. Ali hrabrost je ne napusti. Ţeli "iati na koga to vitez misli.. 5 __

Već u Budimu ste me snubili za nekog svojeg prijatelja . . . H Veliš, otac ti neće odrediti

nekoga. Ni ja danas ne kanim ĉiniti, Tajano, samo pokušavam ĉuti iz tvojih usta, hoćeš li t0 i za nekog od njih koji bi bio vrijedan tebe. Poc __ Moţe U to vama donijeti sreću? __ Sreća je ponosna gospoĊa, ne silazi kad mi zaţelimo. No, i otac bi meni zahvaljivao

kad bi odabrala muţa. To me nuka !f svrnem tvoje oĉi k mojim drugovima koje poznaš. Teško je zaustavljala boli što su joj se nanovo probudile kao da joj se rastvorile povijene

rane. _ Uvaţeni, ugledni, hrabri knez Babonić ne moţe ti biti mrzak, Tajano? "stišćući malim rukama svoj plašt, djevojka odvrati: - Vrijedan je. Ali ja ne bih mogla poći za nj. Zvuk njezina odgovora objašnjava više od rijeĉi što osjeća u tom ĉasu. Vitez ipak ne

odustaje i postavlja drugo pitanje: _ Ugledni bosanski plemić, potomak bana Ninoslava, Belko iskazivao ti je njeţnu paţnju.

Bi li pošla za nj da te prosi? - Nikako ne - nikako! - odvraća hitrije, drhtavije i odluĉnije. A onda stisne usne da

zaprijeĉi navalu boli što joj zadaju njegova ispitivanja. Ne osvrćući se na to, opet će on

istim odluĉnim glasom: - Mnogo se za tvoje dobro brinuo knez Okićki. I ti si jednom spasila njegov ţivot. - Duţnost mi je to nalagala zato što mi je bio dobar. - Bi li mogla postati njegova ţena? - Ne - ne - ne! upadne ona brzo, glasom u koji je prodrla zatomljena muka. Na oĉi

iskoĉile joj suze. - Još te jednom pitam . . . - Prestanite. Ne mogu dalje slušati!

Prestao je pitati. Njezino se lice trzalo u borbi s provalom jecaja. Tišina ispuni sobu, tišina u koju samo dopire kroz prozor šum nabujale Kupe. Od tog

šuma osjeti ona ledeni dah rijeke što udara negdje u pećinu i lomeći se valja uz korito. vis rev^

uS° Je trajala njegova šutnja. Od toga se njezino srce sve m; ^r?V P^ši kao da nikad

više neće progovoriti. Ali ga gleda da će° 1 •- -a njeS°vu kretnju, rijeĉ koja bi je oslobodila

strepnje od nie° ^ S°^e" ne re^avši joj ništa. Šum Kupe pojaĉava grozu Jegove šutnje. bliţe Ort° zveknuše mamuze. Prepala se. Pogleda ga. On pri-" • !°§a se sva uzvine kao da

su ţicu na lutnji napeli do °ca, teblĉna *§ra ^oju sam provodio ĉas prije, Tajano, -" aţio sarn da mi vratiš prijateljstvo i ljubav

svog u tvoje srce ... Zlo sam uradio. 195- Dobro ste mi htjeli. """"" """"""""

Jw •"

i""""-"

: "•••---

•- Sebi - samo sebi sam htio -dobro. Ah •- i on uĉini kretnju rukom. - Pustimo to. Na

oproštaj sam došao. •" Malo vremena šuti pa je onda mirno upita: - Zar ne da si u kuli Pasoglavca ĉula sve? - ĉula sam. Ti znaš što me je prisililo da ostanem u kraljiĉinoj blizi Plemenita ţrtva za kraljevstvo. -

"* Uveliĉavaš! Samo duţnost. Nije odvratila. Sve u njoj dršće u oĉekivanju neĉeg što straši i boli, u što gleda kao u

duboki ponor nad koji se sagiblje" Ne vidi mu dna, ali sluti strahote... Tajano, stojimo jedno nasuprot dragome, a, eto, dijeli nas ognjeni pakao. Duge trepavice padaju joj na oĉi. •- Nitko ţiv još nije prekoraĉio pakla da stigne na drugi kraj. Vitez Sokol stoji obim

nogama u paklu, iz njega nema izlaza - n^ ma puta do - tebe... Osjetila je da time nišani na svoj odnos prema kraljici i krvnu vezu s kojom ga je vezala

nesreća, ĉula si sve i znaš da je tako. Samo je glavom dala slabi znak da ga razumije. - Nikad se više ne smijem vratiti u tvoju blizinu, Tajano. Nikad više! Usne joj se trzaju, oĉi obaraju. Ĉini joj se da se u sobu spušta velika tama. Onda njegov

glas bude tiši jer pritajuje drhtanje: - Vidiš samo moj zaklon. Ne vidiš lice. Ne znaš moje boii, Tajano. Onome koji se krije

pod zaklonom suĊeno je da do konca ţivota nosi u njemu tebe, Tajĉice - tebe - mala

moja! Trepti njezino njeţno tijelo, upre se da se uzdrţi-na nogama. Nije osjećala kako udara

njezino srce. Kao da je zamrla. Upamti, Tajĉice: onaj kojega zovu vitezom Sokolom oikad neće svoje lice osloboditi od

ţalosti za tobom, a nikad ne moţe da stupi pred tvoje lice. Nikad! Suze se iskre u njezinim tamnim oĉima poput bisera na crnom baršunu. - Znaj to, ĉula si danas iz mojih usta. I ĉuj posljednju moj"-1 molbu. Idem u boj. Moţda ću

ostati tamo. A moţda ne... IPa*" u ovom ĉasu - ja te zaklinjem: podaj mi na put u ţivot j-d

nadu. Jedno jedino uzdanje. Jedno jedino obećanje; da ćeš za raviti viteza Sokola... • Skamenjena od bola, stoji poput bijela kipa i grĉi tv^e" se da bi zadrţala snagu. Htjela bi

dići ruke, viknuti -• JaU 2eli silom uzeti moć sreće. Silom odgovori ono što traţi on. PokuSa da izreĉe nešto što bi ga utješilo. - Molit ću svoju sreću! Moţda će pomoći i meni! - Hvala - Tajĉice! 196 Groznica je strese. Ĉini joj se da još nikad nije izgovorio nje-

. tajto njeţno, tako drhtavo, s toliko milja, s toliko opojno-da je neka nada u tom

pokliku. Nada u nešto veliko što St"" hvaća sav njegov ţivot. Boli je to. Dvostruko je boli

što taj nje- ooklik razotkriva njegovu sreću u toj zaboravi. O tome, ako g°Vona zaboravi, ovisi

ispunjenje svih njegovih ĉeţnja... ^ - Bolno je to Što traţim od tebe za svoj mir - i mir

tvojeg Tajĉice. Ne dopusti da tvoj otac proklinje viteza Sokola zbog °Cmira tvojeg mladog srca.

Ne daj to! Smiri svoju dušu. Spominji a.e Sokola, samo kao drugog oca. Samo kao brata!

Kao vjernog branitelja... Ništa više. Kleĉeći te molim - Tajĉice! Tajĉice!... Ona pokuša progutati suze. Divovsku snagu ulijeva joj njegova molba. Snagu koja ju je

drţala one noći uza zid kad je vidjela svoju najveću sreću u raljama nemani kraljice. Ne

osjeća više svoje tijelo. Kao da joj se duša izvinula iz ranjenih grudi. Boli nestaje, samo

joj ostaje dah, velik, jak, pretvoren u orijaša. On zapovijeda kraljevskom okrutnošću.

Upravlja ţeljeznom voljom, pretvarajući njezino srce u poslušnog roba. Lagani smiješak, kao pelud sa cvijeta prenesen lahorom, razdvaja djetinje ljiljanske usne. - Mir - vam dajem, viteţe! Mir svog roĊenog srca. Moj otac blagoslivlja! će viteza

Sokola. - Tajĉice... Predraga! Skidaš nebesa i polaţeš ih na bijedno moje srce! Njegov šapat dolazi k njoj poput melodije neke nepoznate pjesme... On kleĉi pred njome, lagano posegne za rubom njezina plašta, prinosi ga na zaklon kao da

ga cjeliva preko kovnih ploĉica. Raširila je ruke, plaho se bojeći da joj iskazuje preveliku

hvalu, previše poĉasti. Sva se pretaplja u zvuke sreće što joj dršću po ĉitavoj sobi. Ne ĉuje više šum Kupe. Sve je

u njezinoj svijesti umuklo u ĉasu *ad njezin plašt prima kroz zaklon cjelov kao što zemlja

prima cjelov zvijezda kroz tminu noći. PosI^H°J- ŠUte< NJeS°v P°gled upravljen je. u nju. ĉini se da upija jsĊnji put ljiljansku milotu

tajanstvenog joj lika. meni"" • °8°m" TaJĉice moja! Ne zaboravi da je mir tvojeg srca najveća sreća! Tajĉice,

opraštam se zauvijek! Zauvijek... na nešto "" dtiĆe" UstaJe- Nešto 8* zahvać"a. Kao da se odluĉuje sobe Ve"K°- Onda naglo

zakorakne k vratima i gotovo izjuri iz Još sluš^ ^C skIoplJemn oĉiju. Još ga osjeća kako kleći pred njom. i su nje?ov glas • • • Tada

podigne vjeĊe i razabere da je sama. i "i r"Jeke °Pet ispunjava sobu. Tajana potrĉi k postelji, giavu u leţaj. 197Prepane je blagi dodir. Podigne glavu, okrene lice, blijedo mokro od suza. Dorja stoji

kraj nje, Tajana je u groznici. Suze i" oblijevaju. Obim rukama, obuhvati Dorjinu lijepu

glavu i povu& je k sebi. Tajana zagušuje grĉevit plaĉ. - Jadna moja, što ti je rekao vitez? Tajana podigne ruku. Jecaj joj ne dopusti da progovori. I D0, ju obliju suze, makar ne zna

što se zbilo. Privine je k sebi kao majka dijete. Dugo je trebalo dok je Tajana mogla sjesti na postelju dapnj. govori. • Kneginjice... - Dorjom me zovi. Sestrom svojom, mala moja. Od sutra ja sam ti - i majka i sestra. Zovi

me tako drago, malo dijete moje Daj, olakšaj sebi dušu. što je bilo? Tajani su usne još drhtale i sva se propela dok je smogla rijeĉi. Traţio je obećanje da ću ga - zaboraviti... A ti ćeš to obećanje ispuniti.. Ja to znam, zar ne

da hoćeš? U tom ĉasu njezine velike oĉi budu još veće, još crnije. ĉudan dubok sjaj

zaplamsa u njima kao vjeĉna vatra: Vi to - pitate - vi? Ti - sestro me - pitaš to? - ispravi je Dorja. Sestrice - kad moţeš to pitati, Dorjo, onda -

nikad nisi ljubila vojvodu! Nikad! - Varaš se - ljubim ga.

Oštro strese Tajana svojom crnom glavom i nakit na kosi tiho zvekne. - Kad bi ga ljubila - znala bi da mislima moţeš obećati, ali srce ne zaboravlja! Nikad.

Nikad, Dorjo! I ona sklopi svoje male ruke: - Sestrice, ne odaj me knezu - on bi vitezu rekao •- ne odaj Što si vidjela i Ĉula. Hoću da

vitez bude - miran i sretan. To hoću. Obećala si, a ipak... Osovila sam se - ĉvrsto, kao Ozalj-grad nad rijekom dolje-O, kakva sam bila jaka -

sestrice! Rekla sam i smiješila sam se A kad je otišao - pala sam u rijeku boli... Tvoj će otac oĉajavati. Sutra ću opet biti jaka. Sestricom hoćeš da te nazivam - budi mi to. Reci knezu i ocu da

sam mirna. .. Kakvi su muškarci sebiĉnjaci! Eto, bila si spokojna, divi sam ti se, a sad... - Ne, ne, nije on kriv. Opet ću biti mirna dok rijeke, ĉekaj, daj mi da se isplaĉem, suze će

ponijeti bol sa Dorja je sjedila pokraj nje. ^ Sve će biti onako kako sam danas u jutro govorila, "*" g

Ţivjet ću za dragoga oca - ali ljubav u srcu - to je-zvijezda o na nebu. Skriva se u noći, ali

utrnuti ne moţe... 198

l

Kad su Trve jutarnje sjene pale na Ozalj-grad, Tajana i Dorja su spremne na put. Uto knez

Ivan najavi Tajani da je ĉeka ?mir. Otišla je s njime preko hodnika, Ivan joj otvori jedna

ta i opet ih zatvori. U dvorani, u koju je ušla, naĊe visokog li-Vra g muţa. Stajao je usred

sobe i gledao je svojim ĉudno turob-pogledom. "___ Rastajemo se, dijete moje - reĉe on mirno. _ jek što sam našla ove drage tople grudi,

već ih moram os- Ljupko je šaptala ove rijeĉi, a to ga prinuka da je još više povuĉe k sebi. __ Neka nas sve prati tvoja sreća! __ pobijedit ćete! Kome sam dala svoju sreću, nikad ga nije jzdala. - Vjeruješ li u to ĉvrsto, Tajano? _ Vjerujem u sreću koja me nikad nije izdala. Tako je bilo i tako će biti! Znam, uništit

ćete Kušmane i Joakima. _ Kad god legneš na .poĉinak i ustaneš iz jutra, u mislima šalji sreću mojim prijateljima

da oslobode domovinu od nakazne vladavine i njezina štitonoše Joakima. Onaj tko ga

svlada, primit će nagradu iz tvojih ruku. - Da, sreću ću mu dati na ĉitav ţivot! - Ako zaţeli nešto više od tvoje ţelje? - što? - Tebe! Zastrepila je poput djeteta kad mu poĉinju priĉati o strašilima. - Sreća je varava, a tko tebe dobije, Tajano, imat će više o4 svih sreća na ovom svijetu. - Onda me pridrţite uza se - vi! Nasmiješio se toj dosjetki i pomilovao joj lice. - Zadrţat ću te, samo ću ti dati i tvojoj mladosti dostojnog druga koji će te ljubiti i ti ćeš

njemu pokloniti srce.

Oborila je pogled. Sjetila se što joj je sinoć vitez govorio na rastanku. Otac će ţeljeti da

uzme muţa kojeg će joj on odabrati. -- Nešto si se smrknula? Zar te rastuţujem? - upita on zaĉuĊeno. - Teško je slušati to na rastanku. Vi već smišljate kako ćemo se^na sastanku opet -

rastati...

gjav- . GIe- gle, kakve se to vješte dosjetke raĊaju u tvojoj maloj ti i Kl ~~ nasmiješi se on

gotovo razdragano. - Nadmudrit ćeš mene i svojeg budućeg muţa! k° ie b -^ ^e mudrovati - primijeti ona sa smiješkom. - Teš-ttovinu11 Se Za velike stvari kao što

je vaša, oĉe. Osloboditi do-u - to moţete samo vi. i-r,, >? se< dijete moje, ne samo ja. Ima mnogo njih, a ova Ka

lca najveća je blagodat

domovini! govor- ^oga^a Ratimirovu sakrivenu misao, bez daha ubaci

199- Moć moje sreće! Pitajte, oĉe, sve njih što je kadra srećo.

nosa!

- Jaĉa je ova ruĉica od svih srećonoša. Ako obećam ovu n ću onome tko će Joakimu

stati na vrat, ne bi on doĉekao ni tri

laza sunca.

Udarac je pao posred njezina srca.

Tajano, već se drugi put smrkava tvoje lice. Zar si ;i nekog već odabrala. Razabrala je da treba otkloniti pogibelj koja se pribliţava vite. zu Sokolu. U tom trenutku kao

da sluša vitezovu juĉerašnju molbu neka ne dopusti da ga Ratimir proklinje kad bi ona odbila

muţa što joj ga kani namijeniti. U obrani od ove opasnosti ona je brţa nego kad bi zaprijetila

njoj i brzo odgovori: - Nisam odabrala, ne mislim na udaju. "A ţenidbeni list s mrtvacem svi zaboravljaju?" - pomisli ona, ali odluĉi sada o tome šutjeti. Oĉe moj, još će dugo vremena proći dok bude ĉas da odaberem. Rekoh vam: ţelim ţivjeti uz

vas, nauţiti se vaše Ijubavil - Uţit ćeš se, moja mala, ali pobjeda treba da ograne prije nego što poĉne padati lišće... Po

tebi mogla bi nas obasjati sloboda već kad sazriju jabuke... Ne ja, nego ti ćeš izvojštiti

pobjedu. Prije od naših umnih glava nadmudrit ćeš sve lukavce, razrušiti sve utvrde zloĉinaca,

skinuti sve okove, skinuti krunu s glave i kruniti nove kraljeve. Ti, tvoja mala ruĉica što

pripada najĉarobnijem stvoru. Nosit ćeš slobodu, dobrotu i sreću nad ovim domom! Kad je to izrekao, smješak mu rastjera turobnost u oĉima. On uhvati njezine ruke pa gotovo

radostan i pun nade nastavi: Reći ću im: tko hoće da dobije tvoju ruku, od tebe, neka bude pobjednik! Tko smrska zmaju

glavu, dobit će Tajanu! Zanos mu je osvijetlio lice, a pomraĉio Tajanino srce. Našla se okom u oko za ţeljom

kraljevića bojovnika koji se u ovom ĉasu hvata stare predaje i starih obiĉaja: uĉvrstiti nade u

svoj bojovni uspjeh ljepotom kćeri. - Tajano, od davnine su voĊe, kraljevi i kraljevići najhrabrijim bojovnicima obećavali ruku

svoje kćeri za nagradu, ako se vrate ovjenĉani pobjedniĉkom slavom. Znam - šapne hitro i plaho i dometne: Ali one su bile slavne ljepotice. - O, dijete, zar se ti nisi nikada pogledala u srebrno zrcalo? Ljepša si od najljepših, slava tvoje

ljepote prenijet će se svijetom kad te budu vidjeli. Prenijet će je pobjednik kojemu ćeš ti

ojuna-ĉiti srce i oĉeliĉiti mišice - ravnati njegovim maĉevima. Tajano, tvoja ruĉica koju ćeš

pruţiti pobjedniku nepobjediva je! Osjetila je kako se našla izmeĊu dva gvozda: oĉeve ţelje i

vl* tezove molbe. To joj sapinje

grudi u kojima dršće prestrašeno s • će Svaka suza, svaki uzdah, svaka rijeĉ odala bi njezinu

odluku o ostane neudata, izdala bi viteza i skršila oca - dvojicu koje lju svim svojim bićem i

koji ljube nju... 200 A Ratimir nastavlja ushićeno: __. za tu nagradu skinut će Kušmanina ako se sakrije, u obla- zvući će ga ako se sklone u Ċavolov naruĉaj. Mi smo spora-zar ne, mala moja? pa - odvrati i pritisne glavu k njegovim grudima da joj ne zagleda u lice. _- Zar ti plaĉeš? Pridonosiš moţda ţrtvu? Moţda ljubiš? Vidjela je kako nad glavom viteza Sokola zavitla oblak Rato-mirove kletve. Da ga zaštiti od

toga, reĉe glasno: __ plaĉem zato što me šaljete tako daleko. Uvijek sam ţivjela tuĊem svijetu, nikad nikoga

svoga, a tek što sam našla vas - još e niste pravo ni pomilovati, već se rastajemo. Ovo mu se uĉini tako prirodno da je nije više pitao. Povjero-va ovom razjašnjenju koje ga

duboko gane. _ Predugo sam govorio s tobom o vojni - mene svega zaokupljaju borbe, a ti ĉezneš za

milovanjem, ti što od svoga poroda nikad nisi osjetila toplo srce. Mnogo ću misliti na tebe,

Tajano, kad budeš daleko, a mnogo te maziti kad se opet sastanemo. Ovi će krvavi dani proći

i oĉinska ljubav zasjat će nad tobom. Kad je s njime silazila niz stube u dvorište, nosila je na svojim njeţnim ramenima teret ţrtve. Velika kola sa šest konja, s krovom od smeĊe koţe, stajala su u dvorištu. Oko njih na putu

spremna ĉeta od dvadeset pet naoruţanih bojovnika. Vjerni ĉetovoĊa kneza Okićkoga dobio je vaţnu povjerljivu zadaću - djevojke sretno dovesti

u Senj. Ivan mu je izdao naloge kako ima da postupa, a Dorja, zamotana u tamni modri

ogrtaĉ, slušala je i pratila bratove upute. Kraljević Ratimir ogrli Tajanu. Njeţno je poljubi u ĉelo i lice. Dorja se borila sa suzama,

grleći brata. - Kneginjici Okićkoj ne dolikuju suze - šapne joj brat, makar je bi jedilo njegovih obraza bilo

u protuslovlju s mirom kojim je to izgovarao. Svladavajući se, ona priĊe k Ratimiru. Poljubio ju je u ĉelo i rekao tiho da Tajana ne ĉuje: - Kneginjice, Vama predajem sve milo i drago na ovom svijetu. Budite joj briţna sestra i onda

ako padnem u boju. Ne zaboravite moju prošnju, kneginjice, ona nema nikoga do mene, a

moţ-Qa će doskora izgubiti i to jedino! v ~~ Bit ću joj sestra, kraljeviću, vjerna i odana i za

vašeg ţi- i _, ,

an se

pribliţi k Tajani i srdaĉno se oprosti, a zatim to uĉini lI"ladiBabonić.

podigne u kola Tajanu, a Ivan Dorju. Skri °^

Uc*°"

Dn"

rn krovom smještena su im sjedala od jastuka. H0 ,.J

K^

S °dijelima, sveţnjevi s

jelom, mijeh s pićem, sve je briţ-eĊeno kao u maloj, koţom pokrivenoj sobici.

201Kraljević Ratimir i knezovi Ivan i Pavao stoje na strani 5ute Iza razgrnutih zastora prozora

pomole se glave mladih djevojaka.

uputnic," I one šute. U posljednjem ĉasu rastanka nitko ne nalazi rijeĉi. [Va nov pogled spušten

je k zemlji. Ratimirov se upija u Tajanu. Nje* zine oĉi nešto traţe po dvorištu. Na trijemu

dvora nema nikoga, r," zidovima puzaju zrake jutarnjeg svjetla. Tajaninu dušu tišti olovn"

sumrak i sva se zgurila. Svjetlost dana ne dopire u dubine njezina srca što se obećalo

nepoznatom pobjedniku. Ĉini joj se: ĉitav taj dvorac sa svim svojim zidinama, ĉitavo veliko

kraljevstvo, ruši se na nju. Obamrla je pod tolikom teţinom pa ne osjeća više nj bola. - Sreća vam sluţila svima - svima! Kola- se potresla, krenula prema vratima ispod kula i prešla preko mosta. Kupa buĉno šumi, a

Tajani se ĉini da valovi rastu uzdiţu se da je potope. Gleda kako se na obali bijeli Ozaij-grad i

šapće: "Tamo sam se oprostila s vitezom, tamo sam svojim obećanjem njemu i ocu pokopala svoj

mladi ţivot!" - Eto, sunce izlazi - Šapne Dorja kao sama za sebe - a ipak sve je pred nama zastrto, ulazimo

u tminu ...

Gore na kuli Ozalj-grada dugo su stajali Ratimir i knez Okić-ki, prateći pogledom kola koja

opkoljena momcima promiĉu na jug- - Hoću li još ikad vidjeti svoje dijete? - promrmlja tiho kraljević. Ivan nije odgovorio. Neko su vrijeme šutjeli, onda Ratimir •obrati pogled k njemu. Uvijek mirno, odluĉno kneţevo lice, pokriveno je gustim oblakom

duboke mraĉne tuge. - Kneţe, i vi tonete u bolnim mislima? - Ne, - uzvikne mladi knez oštro, gotovo ljutit na sama sebe i podigne glavu: - Kraljeviću!

Odsele imam samo jednu misao - borba! - Borba na ţivot i smrt - naglasi Ratimir. NA KRALJEVSKOM DVORU Sve ţivo na kraljevskom dvoru u Poţegi strepi od teš kin jetnji Joakima koji je ponovo zavladao cijelom drţavom- . ^ " P doba dana i noći dolaze mu glasnici što donose "vijesti o za a dana i noći dolaze mu glasnici što donose "ve ^ Ivanom Okićkim i njegovim prijateljima.

Svaki javlja pjeJia su našli traga, što Joakima raspaljuje, a svoj gnjev zbog prosiplje po dvoranima. Knez Henrik

Gising naprotiv nav Joakima spoĉitavajući: 202 _~ Vi ste krivi, samo vi da ih nismo mogli uhvatiti. Trĉali ste . jje do kraljice da njezino tijelo zakujete lokotom, umjesto H ste ponajprije poletjeli traţiti viteza Sokola. Bio vam je pred n^ __ Kneginjica Dorja - ona tebe lomi! Samo ona!

_. pa je priveţem za rep svojem konju! Osvetu traţim, ne jezin naruĉaj! A vama krv kipi, ali

pamet spava. Još će vas knez Okićki skinuti s vlasti. __ Mene? Mene s vlasti nitko više neće maknuti do smrti! Nitko! Ĉuješ li? ._ Ĉujem kako izvikujete, a ne vidim da u tu svrhu i radite. Okićki je ţiv i slobodan, ĉujete li

vi to, Joakime? Onaj kome ste noću, i danju smišljali osvetu, ţiv je i slobodan! _ Dosta je toga! ĉetiri su dana prošla, sad ću zapoĉeti. Sve pristaše Okićkoga skinuti s vlasti,

svima koji su na saboru na Gri-ĉu govorili protiv mene oduzet ću imanja kao izdajicama.

Saborske zakljuĉke poništiti, a kad mi doĊu ĉete iz Ugarske, idemo na Okićkoga. Evo, dajem

ĉast svoju - da ću nasred Griĉa-grada objesiti odrubljenu glavu kneza Okićkog. - A njegova sestra? - Bit će privezana za rep tvojem sivcu konju za paradu. - Samo ne zaboravite da je Ivan Okićki obmanuo hrvatski puk i u njemu gledaju spas. - Kad mu glavu objesim na svjetlo sunca, past će preda mnom na koljena od straha. A što

moţe drugo odrţati moju vlast nego strah? Dakle, spremit ćemo se odmah na Griĉ. - Onda smjesta! Ali prije toga da mi ne ulazite u kraljiĉinu spavaonicu. - Pod lokotom je! - A kljuĉ lokota je kod vas, dakle - sa mnom! ĉeta je spremljena već od jutros. Pošli su na Griĉ, vodeći sobom dvije stotine momaka. kipu

dvo£

cu" ^spletenih kosa, potpuno naga, klanja se Elizabeta će IM

J1k P^^kih bogova.

Uzdiţe ruke iznad glave i pada niĉice. . paa n-° P°

d- ispruţi se, diţe, obujmi noge grdnom kipu, P

rst[

ma miluje mu koljena,

nerazumljive rijeĉi izgovara. jemu se t t

osJ

eti"

a> spazila kakav znak milosti kamenog boga

kititi rspi

Vruće moli

- Uzalud!

Tada ustane i biserjem stade "U ^

su __ ____ - „ww ww*fcv*.iio. j, "^AOt-i JtiAi ^LčlUC grimiznim plaštem pokriva svoju nagost, tovarnika! Odmah neka doĊe!

203Ţena ode. Elizabeta stoji, duţ grimiznog plašta od vrata d poda proteţe odraz golog tijela.

Osjeća se lijepom kao boginj ° Uvjerena je da će Joakima svojom zavodljivošću sklonuti neka

i0" skine lokot krijeposti. Ili će se boriti s njime, pobjeći u hodnik ^ vikati. Ali dvorkinja se

vrati s viješću da je Joakim s ĉetom poza* na Griĉ. Uţasnuta kraljica pokuša sklonuti straţe

da je puste pro^ hodnikom. Straţari odbiju njezin zahtjev. Obraća se k ţeni koju je Joakim

ostavio da je sluţi, obećava blago - ali ţena strepi; - Svatko tko bi kraljicu pustio izaći, gubi glavu! Kraljica cikne od uţasa. Onda se sjeti Jakoba Ponićeva. On je pun strasti prema njoj. I opet

obećava svojoj straţarki neka viĉe hodnikom kao da je luda i dobit će bisernu ogrlicu. 2ena se

odluĉi najuri na straţu, ova je zadrţi, ali ţena vidi u hodniku neku stranu povorku i stane

vikati premda ju je straţa uhvatila: - Kraljica zove! Kraljica boluje - pomozite kraljici! Iza vrata u sobi ĉeka Elizabeta otkud će stići pomoć. Vrata se naglo otvore. U okviru crvenog zastora stoji crna ljudska pojava. Lice sivo, ĉeljusti

košćate, usne široke, na ĉelo pada crna kapa. Oĉi kao dvije buktinje. Elizabeta je zadahtala.

Pred njome stoji nekadašnji njezin saveznik, inkvizitor Konrad i oštrim glasom viĉe: - Meni, rimskom poslaniku, vi ste uskratili konaĉište i tjerate me. odavle. Laţete da vas nema

u Ċvćrcu! Elizabeta krikne od ushićenja. Ovaj ukor je spas. Baci se na koljena i, gotovo jecajući,

razotkriva svoje tijelo u lancima. Moj tovarnik Joakim iznevjerio se meni i mojem obećanju rimskom papi. Rastjerao je ĉete

koje sam htjela slati na krivovjerce. Htio je kruniti Andriju da na ĉelu poganskih Kumana za-

vlada cijelim kraljevstvom. Sve narode htio je da prevede na pogansku kumartsku vjeru. Tada

sam našla nove saveznike u Ugarskoj i Hrvatskoj i njihovom pomoći svrgnula Joakima.

Ponovo sam okupljala vojsku. Bilo je već, sve spremno - kad provali Joakim, Kumane

podigne na vlast, a mene kraljicu, stavi u okove. EVO, gledajte, nitko me ne moţe osloboditi,

on ima kljuĉ uza se - Ja sam suţanj poboţnosti. Samo vi moţete spasiti svoju vjernu saveznicu

protiv krivovjeraca! Ovo je prvi top ispaljen protiv Joakima. ^ - Neka po vašoj zapovijedi smjesta krenu za Jbakimom, va poboţnosti, da ga sami saslušate i

kaznite! Raspaljeni Konrad zapoĉeo je zapovijedati. Sutradan prije podne javili su prvi konjanici da su J° ^jig Henrika pronašli nekoliko sati od

Poţege. Zbog velike poplave n mogao naprijed. Nakon kraćeg vremena Joakim sav mokar uĊe u dvoranu ţeškog dvorca i duboko se klanja

inkvizitoru. Ali ovaj vikne: Izdajico! Vaše su me ĉete uvrijedile, oblagale i

ntJ

eu jrn" rati, ali sam pronašao kraljicu.

Priznajem samo njezinu ^ malodobnog sina! Traţim da me kraljica primi sa svim 204 mi pripadaju. Zatim vam nalaţem da kraljicu smjesta pustite i°J

e uodu. Znam sve! Ona je nedostojno zasuţnjena lokotom kri-

jeposti. na t" Na ovo ima pravo samo muţ. Vi ste poĉinili uvredu kra-

jeJ3°ke ĉastil Zato što nije htjela s vama griješiti, vi ste zasuţnjili

Jj-CV

^ o tijelo. Idite i odmah skinite kraljici lokot krijeposti. ^ Poražen, pobijeĊen, uništen uĊe Joakim u Elizabetinu sobu. doĉeka oholo, svjesna svoje premoći. Bez jedne rijeĉi po- a e on u dţep za kljuĉem. Elizabeta pridigne plašt, Joakim ot-

vr ĉa lokot. GvoţĊe padne na pod. Njemu se ĉini - zauvijek. poĉne moliti Elizabetu da mu oprosti, ali ona izjavi: _ Smjesta izaĊite! Neka se vrši volja visokog gosta! pol sata nakon toga ulazila je Elizabeta u dvoranu, u sjaju svo-"e kraljevske odore i svoje

nove moći. Ĉitav je dvor morao sveĉano moliti Konrada oproštenje. Zatim mu je Elizabeta

izrekla zadovoljštinu, a da je pri tome dala zadovoljstvo sama sebi, osudivši nedostojni ĉin

Joakimov i skidajući ga s ĉasti tovarnika.

Nakon tog ĉina otišli su Henrik Gising, Joakim i mladi kralj Ladislav u sobu tovarnika. Sva

trojica se grĉili od bijesa. Henrik je poĉeo smišljati kako bi Elizabetu pred Konradom

raskrinkali da se još uvijek moli kumanskim bogovima. Uto javi sluga da kraljica zove

Joakima. Pun nade uĊe u dvoranu gdje je sjedila s Konradom. Ona ga odmah oslovi: - Njegova poboţnost i ja zakljuĉili smo da sve momke što ih imamo ovdje otpošaljemo već za

tri dana u Bosnu protiv krivo-vjernih bogumila. Vašu sam glavu stavila na ucjenu jer ste me

nevjerno izdali. Dajem vam mogućnost da pokaţete pokajanje što ste me dosele spreĉavali da

vodim rat na krivovjerce. PoĊite zajedno s mojom kraljevskom ĉetom u Bosnu, pod paskom

mojih pouzdanika. Ako se pokaţete hrabrim i ustrajnim u istrebljivanju krivovjeraca - bit će

vam oprošteno. Nakon takvog udarca uspravi se Konrad: - Vi ste, bivši tovarniĉe, izmamili od mladog kralja potpis aa vani predaje vlast do svoje

dvadesetpete godine. To je sasvim nezakonito. Mi priznajemo jedino vladanje kraljice

Elizabete, udo- ^tjepana VI. Smjesta predajte to pismo vladarici. dok t

t?-

U"°

dotuĉeni Joakim posiţe u njedra i predaje pismo. Ali to cmi, lukavac sprema kraljici

novu zamku: ^

a P

reĉasn°sti, izgubio sam kraljiĉinu milost zbog onih a koje ste vi traţili još na Griĉu.

rijeĉi proizvedu uĉmak na Konrada. On klikne: ^ vije krivovjerke koje mi je oteo kralj

Stjepan? ^ikakve ^" °te°

vam je upadne Elizabeta - a ja nisam imala

trPJeti SVP °

Cl n*

sl°

Dode da

vašoj ĉasnosti javim i morala sam _ Kra °

Su radili

kral

J i Joakim. ~~ vikne svr"

03 • ^

neS"

aJ^

na brata uĉinila svojim tovarnikom!

205 A njegova sestra bila je ljubavnica viteza otimaĉa koji robi crkve, kapelice i samostane. Glava

mu je bila na ucjeni - sada će Henrik Gising koji je neopaţeno ušao u dvoranu. - Tako je! - klikne Joakim. - Zabranjujem govoriti ovoj dvojici izdajnika koji su se roti. li s poganskim Kumanima. Vaša

ĉasnosti, evo pitajte cijeli i\Qr. tovarnik Joakim nije poĉeo nikakvo djelo, a da prije toga nije

traţio ĉarolije u one druge krivovjerke koju je vaša preĉasnost osudila na lomaĉu. Joakim ju

je nazvao srećonošom! - Ona vraĉarica koja je pozvala iz pakla Ċavle pa su na 1& dini iza samostana na Griĉu tukli

mojeg Johana dotle dok su obje krivovjerke pobjegle? - Jest, to je bila ona koju su ljudi prozvali srećonošom - potvrdi Joakim. - Srećonoša Ċavlova! Paklena saveznica, vraĉarica nad vraĉa-ricama - uzvikne Konrad. - Bila je kraljiĉina miljenica - brzo će optuţeni Joakim. - Ona joj je bila svodilja toboţnjeg

viteza Sokola koji je dan i noć nosio vizir i nije nikada nijednom ĉovjeku pokazao svoje lice. - Zagospodario je kraljicom - ubaci Henrik. - Sprijeĉio je da se vodi vojna na krivovjerce - viĉe Joakim. - Evo, zato nije kraljica izvršila ĉasnom inkvizitoru zadanu prisegu - pomaţe mu Henrik. U beskrajnom zgraţanju Konrad uzdiţe ruke i zavapi: - Govorite, kraljice! Primali ste Ċavla u viziru i srećonošii, vraĉaricu u rukama paklenih vraĉa

- to je provala pakla na ĉelo svog kraljevstva. Ovamo, bravi moji - ovamo branitelji moji,

svuda na vas vrebaju izaslanici pakla! Otvore se vrata. Ulaze Konradovi familijari, prvaci, na ĉelu im jednooki, a s njime dvojica

mladića u odori talijanskih plemića. Konrad prema njima digne ruke: - Slušajte, gledajte i sudite da uzmognete ponijeti u Rim istinu od koje se pravovjerniku jeţi

koţa. ĉujte! - Vaša ĉasnost neka mi dopusti odgovoriti na optuţbu - okrene se kraljica Konradu, ali

njezine ţarke crne oĉi upiru se u dva mladića ĉija lica i pojava dokazuju da ne dijele

Konradovu askezu. S najdubljim zanimanjem gledaju oni dotad neviĊenu pp" javu kraljice:

lice još mlado, put tamna, rumenkasta, oĉi dvij ţeravice, debele, crne pletenice padaju niz

grudi, od vitkog stru

, do nogu sapinje joj haljina ĉudesno zavodljive noge sve dp ru obuće.

Vatra piri iz nje i zaţari lica mladim ljudima. Ona ih pogledom kao kliještima. . - Molim vašu preĉasnost neka mene, vama do crne z

e odanu kraljicu, a do zadnjeg daha

sluţbenicu u krvavoj borbi P tiv krivovjeraca, zaštiti od upadanja dvojice izdajnika.

Konradovi mladi suci odmah su ga pogledali odobrav^ a on najavi: 206 *yZ" Govorite, kraljice, i neka joj nitko ne smeta. Joakim je blijed, Henrik zelen, obojica ĉekaju,

dršćući. Eli-poĉne razjašnjavati da je Dorju i Tajanu morala primiti na "ei*er je kralj Stjepan

tako ţelio i zapovijedio. Tamo se njoj na °fu pribliţio neki poboţni ĉovjek i rekao: 1C

__ znam vašu veliku poboţnost, kraljice. Ipak morate u Bu-vesti ove dvije krivovjerke od

kojih jedna sluţi paklu da ji vraćarije. Doći ću za vama u Budim i u tajnosti ćemo uho-ove

dvije voĊe krivovjeraca. A kad ih negdje zateknemo na j "n odmah ćemo javiti inkvizitoru

Matijasu. I nas dvoje, on i • ^uhodili smo ove dvije grozne krivovjerke. On mi je savjetovao

d3" na dvor uzmemo i brata kneginjice jer bismo samo tako mogli Liti na to što one putem

Ċavla rade za krivovjerce i tada ih na djelu uhvatiti. Sve me je to upućivao taj poboţni ĉovjek.

, v _ jko je to bio? - pita Konrad. ; - Svi su ga zvali: vitez Sokol. ,;;•;,. Joakim i Henrik iskrivili lice i kriknuli jednoglasno: _

Njezin ljubavnik! Ljubavnik! Elizabeta sakrije lice u ruke od toboţnjeg stida, a onda uzdigne glas prema Konradu: - Ne dopustite da vrijeĊaju poboţnog svetog ĉovjeka! Mladi suci se uzvrpoljili i nešto šapću

Konradu. On oštro-upita: - Je li to vitez koji se posluţio privilegijem da nosi lice pokriveno vizirom? - Jest, to je taj - potvrdi ona. - A tko se krio pod tim vizirom? - Kunem se da ĉu kazati istinu. Pod vizirom viteza Sokola. krio se najgorljiviji borac protiv

krivovjeraca, poboţni samostanski ĉasni otac. Joakim udari po stolu da je sve zazveĉalo, a Henrik se naceri: - Ljubavnik, protuha, dolazio je k njoj noću u spavaću odaju! da ~~,^

olirn za

štitu za poboţnog ĉasnog oca koji mi je dolazio n-lin°

cu iz moje odaje uhodi

vraĉaricu Tajanu i njezinu ortaki- Knegmjicu. One su se u noći grešno sastajale s Ċavlom. ^ Vi znate njegovo ime i kojem pripada samostanu? {r

aţio o"]1™" ^

t0m sam

ga

samostanu

P™ Put vidjela, ali je niem B

u m.ene

; zakletvu da ni pred kim

njegovo ime ne spomi-kraljevst10

Je

* u Palestini u borbama protiv krivovjernika. U

da slijedi *H

Sll

krivovJ

erci protiv njega sastavili ĉetu koja ga svu-skidao svo

ga m°

gli ubiti-

Evo

" zato

^J6 nikad

Pred

ljudima Ĉi>

^ Ve^ic"0^

1"

ustima sakupile se najprostije pogrdne rije-

UsPravija kao H

0rf

dom se

ne

usuĊu

Je izreći

ih-

/ dok se Elizabeta •*" aa kani zadati posljednji udarac: 207A kad smo sakupili bjelodane dokaze, htjeli su me sarti javno, pred svima osudila

vraĉaricu, krivovjerku nu na smrt i dala je privezati konju za rep. - A poboţni vitez Sokol ju je spasio - trijumfalno Joakim. - To nije bio moj saveznik vitez Sokol, nego jedan od v • Tovjeraca koji se ĉesto odijevao u

isto takvo odijelo i zaklon d tuĊe krivovjerkama na pomoć. - Gdje je sada vaš saveznik? - pita Konrad. - Davno prije turnira otišao je da uhodi saveznike vraĉaric Tajane i njezine drugarice Dorje.

Neka vaša ĉasnost izvoli isni tati dvorane. Sami pristaše kneza Okićkoga su tvrdili da nije vi"

tez Sokol spasio krivovjerku Tajanu, nego je u šatoru iznenada iskrsnuo neki mladić i

odjenuo isto takav zaklon i plašt. - Svemu što je svijetla kraljica ovdje rekla dajem puno povjerenje - izjavi Konrad - i

prepuštam joj pravo da odluĉi o kazni oye dvojice izdajica. Zasluţili su tamnicu i smrt! Zaprepašteni Joakim izgubi i posljednju nadu u svoj spas. Okrutnik pada na koljena, moleći: - Milost! Bio sam zaveden krivovjerskom moći. I kćer su mi krivovjerci oteli i uĉinili od nje

Ċavla. Kako me ne bi zavele ove dvije ţivotinje od kojih se jedna hvalila da nosi sreću. M

tamo na Griĉu Sokol ju je zvao da mu se dotakne maĉa... - To je bio dvojnik - ne moj poboţni saveznik. Ono je bio krivovjerski propovjednik, a onaj u

Budimu bio je ĉasni otac.

- Smijem li nešto primijetiti, vaša preĉasnosti, - upita jedan od mladih plemića uz Konrada.

Kad mu ovaj to odobri, okrene se mladić prema Elizabeti: - Svijetla kraljica je sve obrazloţila i sjajno dokazala svoju poniznu vjernost njegovoj

ĉasnosti, inkvizitoru Konradu i svoje duboko pristajanje i da progoni krivovjerce. Sve je to

blistavo dokazano. U ovom je ĉasu, dopustite, kraljice, jedna vrlo vaţna stvar. Mi smo ovamo

putovali s preĉasnim inkvizitorom s juga jer smo preplovili more. Na pol puta sreli smo velika

P^erae

^ taška kola koja je pratila ĉeta plemenitog gospodara, to su^po ţale odore, oruţje i kola.

Sa svojim prijateljima baš sam iza ^ iz svojih kola, dulje smo hodali i ugledali pred sobom KO

ogrnutim zastorima. U kolima su sjedile dvije bajoslovne Ij6?^ će. Mogao bih priseći da sam

jednu od njih vidio u LasKoj ^ kad smo bili na Griĉu. Mislim da su to bile vaše krivovjerce, jetla kraljice. ^ Mladić opiše lice i pojavu Dorje, a zatim i drugu Odmah familijari prepoznaše Tajanu. . .; za - Mi smo sa svojim umornim konjima stalno zas^

^j. pratnjom njegove preĉasnosti i ĉesto putem šuštali da sast$> odmaraju i hrane, ali onda još nismo slutili koga smo 203 T Elizabeta, po kazivanju mladih Rimljana, prepozna Dorju - • kako nije mogla onu drugu

smatrati Tajanom. Sve što je zlati nl p0ţegi, drţi je mrtvom. Zar ima toliko sliĉnosti s njome?

v° u . k "f"ajana nije utekla? Ne bi bilo nemoguće. Zamalo Eli-A ^

a pnĊe k mladom

Rimljaninu i Konradu: za

___ opis gospode je toĉan, moţda su krivovjerci prikazali da vraĉarica Tajana mrtva, a dotle su je sakrili i zajedno s dru-*

G m krivovjerkom otpremili na

jug, jer sam ih dala traţiti. Na, r u ih ne

m°S^ sakriti, zato su s njima krenuli na jug. ĉeta

° ih prati sigurno pripada Ivanu Okićkom. OdreĊujem da se "^sta pošalje ĉeta koja će prolaziti

preĉacima, dostići krivo-vrke uhvatiti, svezati i dovesti ovamo u moj dvorac. Molim VJ

"ecovu

ĉasnost inkvizitora da bi ih priĉekao i spalio na lomaĉi na oĉigled naroda - neka ga ovaj

primjer zastraši. _ Primam mudri i pravedni prijedlog svijetle kraljice - odluĉi inkvizitor. - Neka se potjera

šalje još danas. Ostat ću ovdje dok ime ne zapalim lomaĉu. _ Idem odmah da izdam nalog ĉetovoĊama - odluĉno će Elizabeta. Time je vijećanje dovršeno. Konrad sa svojima odlazi u njihove sobe. Elizabeta- u saznanju

svoje pobjede nad Joakimom po-d zove dvojicu Rimljana da ih pomnije ispita o njihovu

susretu s putnicima na jug. Tu je najvaţnije zanima opis crnokose djevojke. Stekla je

uvjerenje da s Dorjom, uistinu, putuje Tajana. Mladi Rimljani nisu nigdje putem sreli

nikakvih muških putnika vitezova i plemića, po ĉemu Elizabeta sluti da su njezini muški

neprijatelji djevojke poslali na jug kako bi ih sakrili njezinoj osveti, dok će se oni, moţda,

zadrţavati negdje na Griću ili u okolici, pa ĉak i oko Poţege, i zaustavljati svaku kraljevsku

ĉetu. Pozvala je glavnog zapovjednika i dala mu toĉne upute da ima poći u potjeru za

Tajanom što je više moguće skrovitim putevima. Gdje god je uhvatili, smjesta je veţite u lance i dovedite ovamo u dvorac. Naravno, i

kneginjicu - ali prije svega Tajanu Ċavolske

moći

- Nagrada bit će suho zlato! Kreni

na zaplamtila poput lomaĉe kad je doznala da Taja-doĉek

v J

e klanjati se Konradu kao gospodaru

samo da toţiti u°"as

.kad

će

inkvizitorov biĉ udariti Tajanu i krvavu je po-da

sasIuš"

Vl °

ganj"*

Dvoranin Ponićev najavi joj Henrikovu molbu Jas

no štna-

n^

egov P

riJedlog. Odmah ga dade

dozvati. Bilo joj je oiy će reći.

_ Q • • st°jno viarf

6 * kraljice, smjerno molim oproštenje za moje nedo-I^

hvatit ću Vr

nj-

e *

d°P

ustite da

ispaštam svoj grijeh. Kunem se: j eni

kneginj-

a^

ar.icu

Ta

Janu ako mi dopustite da idem s potjerom.

* * J3""?

113 ne

mo

&u "teći dok ţive na ovom svijetu

TOJ ću

ţiv"t dati da gizdavu sestru Okićkoga

U e,

*.,,* n 209

aĊSt

pošalje kraljica Konradu svoju kraljevsku od. Tedb

"USvrimuti tovarnik Joakim zasluţio je tamnicu i smrt - ali .ojfSfa milost odreĊuje ^™

^^oSffiS će ĉetom sabranom od "£* gjTu ratu protiv bosanskih kri-biti pod paskom i, ako "

""^^ ^ £eće u roku od osam pomilovan!" . ovu odredbu odobrio.

ma

dyije knvovjerke kao

* * *

Naveĉer je dvoranstvo ĉekalo Elizabetu. Mladi kralj, neispavanih krvavih oĉiju, tupo zuri u

vrata kroz koja opet ulazi kraljica. Neobiĉno je mirna, hladna izraţaja. Nikoga od svojih nije

udostojala pogledati. Pred njom su ušli kraljevski djeĉaci, iza nje pehar-nik, kopljanici i dva

visoka mlada Talijana. Kraljica se uputi ravno k stolu i reĉe glasno: - Njegova poboţnost ţivi samo od kruha i vode i ne ţeli sjesti za obilni kraljevski stol, ali

njegovi prvi familijari danas su kra- Ijevski gosti. Oba Talijana duboko se poklone, a kraljica odredi stolniku oa im odredi mjesta njoj nasuprot. Jelo nije prijalo kraljiĉinoj obitelji. I mladi kralj, makar n svom prijašnjem mjestu, razabire da

više ne vaţi ništa. Ni"5? na nj i ne osvrće. Mati ga ne oslovljuje, kao da nije prisutan. TO

vrijeme posvetila je svu paţnju inkvizitorovim ljudima. Nakon dovršena jela ona će glasno: ^ - Sutra pred ruĉak imaju se u dvorištu okupiti svi K

U što su na dvoru da zapoĉne vjerska obuka. U Oldamurovim oĉima pojavi se mrak. Kraljica se okr 0*

mu: - Vojvodo, preksutra obavit će se tvoja svadba s Orhidom. / 210 ^_ Neka mi svijetla kraljica i mlada kneginja Orhida oproste ali Ja s

v°J

u prosidbu - povlaĉim .

. . """ Neprijatno iznenaĊenje izraţava se kod svih. Samo Orhida hne. Razabravši radost svoje

sestre, Elizabeta će osorno voj- v ^__ Zašto povlaĉiš prosidbu?

_ jer kneginjicu više - ne ljubim! Oko stola nastane tišina. Takvo poniţenje pred svima ĉinilo se luĊaĉkim ispadom. Ne pogledavši nikoga, Oldamur sjedne na svoje mjesto. Svima je oko stola bilo tjeskobno.

Samo kraljici se šire grudi, sipa-. -j p0 njihovim glavama osvete koje su duboko pekle. ^

Elizabeta se vrati u odaje, skine grimiz i krunu. Stala je zapanjena nad tolikim dogaĊajima što

su je stigli u kraljevskoj dvorani pred Konradom. ^ Razmišljajući dugo, naloţi svojoj dvoranki da joj dovede kaštelana Jakova Ponićeva. Ĉekajući kaštelana, polagano je šetala odajom. Mladi je muškarac, kao svaki dvoranin, pred njome kleknuo, ĉekajući zapovijed. - Digni glavu. Gledaj mi u oĉi. Od danas bit ćeš uvijek uza me, postavljam te na mjesto

nevjernog Rufe. S uţitkom je opazila kako njegovu mladu put podilazi krv, a oĉi mu bivaju vlaţne. - Od tebe traţim vjernost. - Ţivot svoj polaţem pred vaše noge - i dotakne se ĉelom pcda. - Gledaj mi u oĉi! - zapovijedi ponovo. - Znaš li da je puk iz sela pretraţio onu moĉvaru, a

nije našao srećonošino truplo? - Okupljali su se tamo, priĉao mi je to jedan konjušar, ali nisu se usudili ni dirnuti moĉvaru,

propali bi u mulju.

- • Znaš li za stalno da nisu dirnuli u moĉvaru? ~~ Posve stalno. Konjušar je bio tamo da

odreţe komad hal

Jine

Jer to donosi

sreću, a vratio se praznih ru-^ da

^e propasti .u moĉvaru, tako je

bila puna are I ja sam juĉer pokušao nešto naći - da mi em srećonošina kapica... ali nigdje

traga. Potonula je do " a tamo

će

Je veselo pojesti moĉvarska gamad. ~- TO je dobro. A sada

slušaj! adić

kl£

ĉi kao zasaĊen. Pogledom prodire u kraljiĉine oĉi. - °grni plašt, momĉe. ku vod bar Ovaj viteški plašt? oĉi b budalo? Neuk si kao rob" -" i 1-f-1-3 ustaJe- uzima plašt i šljem. PriĊe k mladom

kas-Prt-umu 211U polutami razabere njegovo zapanjenje. Onda on uzima plajt ogrne se, prebaci plašt

na vitešku. Sve to ĉini poslušnošću roba" Onda mu ona pokrije glavu bojnim šljemom što mu prikri je lice do vrata. Stajao je nepomiĉan, s oklopljenom glavom i zaklonjeni^ licem. Zatim prošapće: - Znaš li kamo te sada vodi put? | - Kamo kog zapovijeda svijetla kraljica. j - DoĊi k

meni - bliţe! i Pošao je nekoliko koraka. | Elizabeta uhvati njegove ruke što su virile ispod plašta i ovije ih sebi oko struka... * * * Sutradan za doruĉkom bila je Elizabetina obitelj zapanje. na. U njezinoj pratnji opazili su

Jakoba Ponićeva, a kad su poj. jeli k stolu, dodijelio je dvoranin stolnik Jakobu mjesto pe.

harnika. Kad su se Ladislav, Rufa i Orhida našli zajedno, obuzelo ih je bjesnilo. f - Taj posljednji slugan kaštelanski preko noći zavladao je dvorom! Tome se nikad nisam

nadao od svoje roĊakinje - šapie Rufa potišten. - Zato sam se muĉila, hinila poboţnost, okupljala prosjake, Joakima dovela na dvor -

plamti Orhida, dok je Ladislav sipao punim ustima pogrdne nazive svojoj majci. - O, ja luda! -~ udara se Orhida po glavi. - Skinula sam! Vlasti kneza Okićkoga koji je bio

pošteniji od svih. - Sada ima Elizabeta novog ljubavnika, a Joakim niti itko drugi ne moţe joj blizu.

Elizabetin razvrat štiti sada - Konrad! PUTNICE NA JUG Jednoliĉno škripaju kola pustom cestom, šest konja Som natkrivena kneţevska kola

opkoljena jahaĉima. Dorja i *aJ na zagledaše se u daleke brdine. Bijela su im ĉela kao dva

PaP ispisana tuţnim mislima. Dan je siv; mutan. > - Kad bi barem probilo sunce! - uzdahne Dorja - nama je sve kao u magli. Jedva smo na

pola puta! Sumo1 oko nas. ĉetovoĊa što jaši uz kola sagne se k njima:

- Sad je već dobro, vaša kneţevska .milosti. Najteţe prebrodili

212 „_ Dobro govoriš, ali slabo tješiš. _ Neka mi vaša milost vjeruje, poznam ovaj kraj. Pratio sam Ċva puta kneza Babomća,

jednom je bio s njime i knez OkićkL EVO, zaduvao je pravi vjetar, posmicat će oblake,

zloduhe i vi-lenjake. Još koji dan pa ćemo vidjeti široku plavu vodu Dok one u rijeĉima, javi im ĉetovoĊa da je straţa od dvoji-ce momaka koji odlaze naprijed

da izviĊaju put našla ispred njih jcola grickog sedlara. On vozi sedla u Hreljin po

narudţbi hreljin-skog kneza pa je zamolio da bi se smio pridruţiti putnicima - Rekao sam mu da vozim dvije stare ţene - tako mi ie naredio knez Okićki. - Ovog sedlara znam dobro, poštenjaĉina je - veli Dorja i dopusti da putuju zajedno.J

Kad je zapalo sunce, ĉetovoĊa odabere dobro skrovište ispod drveća gdje će provesti noć

da se odmore ljudi i konji Uveĉer djevojke legoše u prostranim kolima da prenoće. Do njihovih kola u okrugu je polegala naoruţana pratnja dok je ĉetovoĊa s trojicom

momaka ostao na straţi. Duboka je noć. Putnici spavaju. Samo za straţu odreĊeni Iju-di obilaze oko logora,

zastaju i prisluškuju. - Tajano? Ne spavaš - šapne Dorja. - Oh, ta zaboravi vi-teza, ugasi plamen što te izjeda.

~"uui"ivi vi moţel Vidi§ U g°re °ne malC plamteće ^ezde? Ugasi ih ako M1Sli na oca kome si obećala da ćeš usrećiti nobiednik" bo o7 nas".™^ miSliti ** * srce **"

daleko oJd Sito i - So°i£ Šl^retnaT l^" TaJaD°! Ne Shvaćam *• 8°va ţena i?sv° S^Sfl^ ,da te vojvoda ""H da ćeš biti

nje- glavu Uzn te nego tebe" " ne " ° J , °J

ima Sreće P°d krunom, mnogo ma- Moţda nas HnV°- ? V,°jv°da viSe JJubi J° ^ Jednak°" m°Ţda { više drugo "znemiruje? " ka° da tam° u dalekoj neSreĆa" a * "oram da u daIJini ne^to skriveno u obla-nu je duša nemira

kao no njoj u od

213ajanina glava klone.. Sama je osjetila treptanje od naslućene sablasti u tmini i prisluškuje

štropot neĉega što im se pribliţ-, va kao noćna zvijer iz mraka. Vjetrić je duvao kroz otvor kola. Vani su šapćući priĉali ma. mci. Od sedlarovih kola dopire

tihi razbješnjen njegov glas: - Sto si vidio? Koga si vidio? - Sestru kneza Okićkoga i srećonošu - reĉe netko pisku*. ljivo, hrapavo. - Oĉi su ti krmeţljive, mudrace Teofile, mrene ti skrivaiu vid.

J - I slijep bih prepoznao sestru kneza koji me je potjerao ispod griĉkih zidina. - ĉarolijama si varao svijet - okosi se sedlar - bi li mene varao laţima? - Đavla sam tjerao iz ljudskog tijela, a to je knezu bilo krivo. - Ĉuješ, Teofile, ako te mlatnem po ţvaljama, nećeš više preţivjeti, marše nijedno. Da mi nisi

pred drugima izrekao imena ovih djevojaka. Ţalim što sam ti dopustio da putuješ sa mnom. - Platio sam. - Ne bih ti uzeo ni zlatnih dukata da sam znao s kime ću se na putu susresti. - Još će Joakim doći na vlast, a onda ćete poţaliti vi - svi. Joakim je opet gospodar! Sad znani

zašto se kneginjica skriva - zašto bjeţi prema moru. - ĉuješ, Teofile, još jednom spomeni ovo ime, sutra nećeš vidjeti sunce. Prokleto florentinsko

klepetalol Tajana se nagne k Dorji. - Jesi li ĉula? - Nisam slušala - razmišljam... - I ovaj putuje - stari florentinac Teofil - što je ţivio kraj Popova tornja, svijet varao svojim

istjerivanjem Ċavla. Sad nas je vidio i prepoznao. Nije mi pravo. Polako stišava se ĉitava karavana. I trgovci su umorni poza* spali. Momci bde oko kola. S daleke ceste zatopoĉu konjska kopita. Straţa uz Dorjina k* la skoĉi na noge. Tihi poziv

ĉetovoĊe digne ostale momke 11 ° u sedlarovim kolima. Stoje i osluškuju. Topot jahaĉa se pn

" iva. S kolnog puta odstupaju jahaĉi posve blizu, ravno PJ ^ momcima što kopljima ĉuvaju

kola. Dvojica su stigli p°sv

zu, dok se u tmini razabire na cesti oĉito njihova pratnja. - Stoj! Ni koraka bliţe! jas - Tko se usuĊuje zapovijedati vitezu otimaĉu? -

vl ispod vizira ĉetovoĊi kneza Okićkog. _

j^go! - Onaj koji ĉuva svoje pravo da putuje kud rnu J - odvrati ĉovjek kneza Ivana. 214 Moţeš se sluţiti svojim pravom do konca ţivota, a ja se ""m svojini da te zaustavljam!

Vadite kese! Otvarajte kov- ^

e<;traga se pribliţe dvije goruće baklje da napadaĉu posvijetle. Doria i Tajana prestrašeno su

omotale oko sebe plašteve, a. teškim peĉama i duboko ih spustile na lice pa se zavukle k-ainji

kut kola, pokrivenih debelom koţom. Vani neznani otimaĉ uzvikuje:

w __ \ja Hreljingradu je

svadba! Dakako, bogata - sigurno pu- ~ T v -- -i_?_^_ _-__?i; i-1-_ _j_ __ - • -- _ ___!_:*_ n s kosti neke italske novĉurine! Sve dolje, i sijeno s kola! - Gospodine, varate se - oglasi se sedlar i stade sam skidati sijeno s kola odakle proviri

njegovo remek-djelo od sedla. __ Evo, vozim razderano sedlo, sad nam sluţi kao sjedalo na

kolima, ako ţelite - uzmite sedlo. Izvolite. _ Nisam još prosjaĉki vitez da se sluţim tvojom krpetinom - odvraća mu otimaĉ i ne pogleda

sijenom pokriveno sedlo. U kolima stisnule se djevojke. - Nitko drugi nego Tomo! - šapće Dorja - Njegov je glas! - Kroz vizir se ne razabire toĉno, no ako je Tomo - onda za nas dvije nema pogibelji. Onda

smo sretno nalutale ako je Tomo! - Ĉija su ovo kola? - ĉuju djevojke otimaĉev povik. - Ovdje se voze... - U tom ĉasu sedlar svoj dlan stavi pred usta florentinskom ĉarobnjaku iz

Laske vaši tako da mu je zagušio rijeĉ, a sedlarova tiha prijetnja gotovo ga onijemila. Ĉe-

tovoĊa mirno odgovori: - Vozim svoje stare gospodarice u HreljingraĊ. Spavaju. - Sigurno su već razodjenute... Još nikad nisam vidio ne-odjevene starice, neću da sebi

ogadim ţivot! Dakle, idi - narc-uje svojem sudrugu - ne gledaj babe, nego uzmi sve što nose

mlachrna bit ću zadovoljan! glasu •"

ev.°^? razaberu da u mrak kola ulaze dva muškarca. Po Cetnv^

ri™

ijetile su

da

Je P™

ĉetovoĊa, a drugi otimaĉev drug. ovosa im govori glasno, a opet mirno: se i^r=

stanite. vaše milosti, samo leţati na miru - vi znate da

Uhv P°

k0riti otimaĉu!

P°gleda š/0 -^

ţlcrin-i

u * pozvao stranca da s njime kod svjetla pocijene h° J?

tamo. Prinijeli su

baklju, a u škrinji naslagane sku-""kvice, a Jlne

. °Pšivene draguljima, ogrlice, nakiti za glavu,

na-^^ojkamak^6"

S^

G JC

tO

Poza

Jmila

gospodarica Ozalj-grada lm

je trebalo °je SU

iz Poţe

Se bjeţale u

razderanim haljinama pa °dJ

evene.

u Senju kod Babonićeva roda nastupe pristojno

215Otimaĉ se rugao svatovima u Hreljingradu koji će se ljutiti stare babe jer im neće donijeti

nakite i haljina. A onda je pozvao svoju pratnju s ceste da spreme bogati dar. - Vesele svatove! - nasmije se otimaĉ i dade svojim znafc da se krene. Ali nisu dospjeli

poslušati. Otimaĉ uhvati svojeg pratioca za rame i šapne: - Ne ĉuješ li malu grmljavinu od konjskih kopita? - Sunca mi, kao da je vojska. - Kakav drugi otimaĉ s juga ne moţe da bude, mi smo putem sve dobro pretraţili. Jao, gospodaru, to dolaze sa sjevera! Ĉujete li? - Idu kolnim putem - proći će ovuda. - Pored ovih koji su nas tako bogato odabrali protiv svoje v<x Ije! Hm, nije dobro - otimaĉi

nisu, ne bi imali sobom tako gole-mu ĉetu. Ĉuješ li? Dolaze sve bliţe. Slušaj, bili oni otimaĉi

ili moraju otkriti da smo ove ljude orobili, oni će ih sami zvati u pomoć i oni će nas uhvatiti -

dakle, posluţit će mi lukavost. Brzo naprijed! I otimaĉ sa svojom pratnjom krene prema sjeveru odakle im se pribliţavao mrmoreći topot.

Zamalo se naĊu nasred kolnog puta. Sa sjevera dolazi velika ĉeta s kraljevskim znacima na

klobucima i prsima. Na ĉelu i kraljevski ĉetovoĊa i u viteško ruho odjeveni mladi muškarac. Vitez s vizirom zaustavi otimaĉe što dolaze s juga. - Tko ste! - To mogu pitati i ja! - Odore moje ĉete dokazuju da su kraljevske, dakle vi ste du-" ţni odgovoriti meni! - Pa dobro, ja sam bratić kneza Corsinija ĉiji ste dvorac vidjeli putem - i odavle se vidi na

uzvisini. Dakle, kneţevskog sam roda. - Ja sam kraljevski dvoranin knez Henrik Gising - i vas otkuda dolazite? - Ravno s mora. - Iz kojeg mjesta? > - Iz grada Senja. - Niste li putem sreli dvije mlade djevojke u pratnji neke ĉete? - Sreli smo ih prekjuĉer daleko gore na sjeveru kad sam W u posjetu mojem bratiću knezu

Corsiniju. - Kako su djevojke izgledale? - Nisam im vidio lice, pokrile su ga gustim velom, ali ĉeto-voĊa mi reĉe da putuju u

Hreljingrad i tada sam im objasnio 0 su krenule krivim puteni i poveo tamo kud se najbliţe

stiţe Hreljin. ,fc - Onda i mi idemo krivim putem u Hreljin? - pita Heo

ri*"

216 _- Ako ţelite u Hreljin, krenuli ste baš protivno. Dopustite da vam, ĉasni kraljevski viteţe,

pokaţem isti put kojim sam uputio djevojke. Valja se vratiti, a tek nakon pol dana jahanja

krenuti jjjevo - ravno na Hreljingrad. Henrik dade upute da ĉeta okrene, a otimaĉ se stavi na ĉelo a ^ vodi natrag i upućuje kojim će

putem najprije dostići djevojke. Nakon pola dana otimaĉ se oprostio s kraljevskim dosto-

janstvenikom kome je pokazao krivi put da bi prikrio svoju otimaĉinu. Po sunĉanoj cesti uzbrdo polako se uspinje povorka. Muškarci pješaĉe. Dorja i Tajana

promatraju vrške kamenih brdina. Sed-larova omašna snaţna pojava pribliţava im se. Skinuo

je klobuk i pozdravio. - A što ćete vi ovdje sa svojim sedlima? - zapita Dorja. Zašto ih ne vozite u Hreljingrad? - Sam? Nizašto. Lijepo ću ih spremiti negdje kod dobrih ljudi i poslati nekoga na Hreljingrad

da javi knezu. Eh - vraţji To-mo, okrao vas, ali da nije bila s nama srećonoša - niti bi vaša

kneţevska milost tako sretno prošla, niti bih ja spasio svoja sedla. - A kako ćete se vratiti? - Priĉekat ću dok knez u Hreljingradu pošalje po sedla, a dotle ću pogledati taj svijet ovdje da

imam što pripovijedati svojim Griĉanima. Okrenuli su oko brda. Pred oĉima im se ukazalo more. Sedlar je zapanjen stao: - U, što je ono - plavo dolje? Kao da se nebo spustilo na zemlju? - To je more. - Sveti Marko na Griĉu gradu! Toliko vode, a nigdje ni jedan pašnjak. Potjerali su konje da preostali dio puta, do mjestanca sv. Vi-aa, sto prije prevale. ĈetovoĊa je pohitao naprijed. Zaustavili se pred jednom drugom niskom kućom od kamena.

Na pragu sjedi starac obrašten - Dobar dan, krĉmaru, poznajete li me? Jcne"~

Da"

V£ć si noćivao pod mojim krovom s dva

plemenita dvii , -

donosim P

oruku od njih. Osobito njegova milost

nić poruĉuje vam da pošteno ukonaĉite i

podvorite putnice

k°J

e dolaze iz daleka.

ral v tvo

Jim gospodaricama ĉitavu veliku izbu. Ni u ići R

VS ,

m dvorc

u ne bi bolje pazili na vaše

gospodarice. Moja ^osil dvorit će ih kao kraljice. , .,,. ; * *

217U sredini dvorišta, pred malom krĉmom, već gori vatra. Sta, fina krĉmar peĉe ribe. Uz

njega stoji mlada mu kći i sprema 5^ da podvori goste. Okolo sjede ili stoje momci s ĉetovoĊom. Neki starac sjedi uz ognjište. S njega vise krpe

razderane mu halje. Teofil sjedi uz njega, ţmiga nešto oĉima i šapće. Dorjin ĉetovoĊa pošao je prema sedlaru i prijateljski ga upita- - Jeste li našli kakav leţaj? - Za me je lako, samo da je moje sedlo dobro spremljeno Krĉmaru, gladan sam, htio bih ĉestito veĉerati i poĉastiti ĉe* tovoĊu. Znate li gdje je moj dom? Na Griĉu, gradu na vrh brda od samog srebra, a kad sjedneš za stol - sve ti idu zazubice, svu! da peĉeni purani, kokoši i odojci. - A vi se vratite kući na veĉeru - odvraća starac i okre. ne ribe. - Poštujem ja vašu sijedu bradu, a ipak, nemojte vi tako sa ,mnom, nisam ja kakav nasilan

ĉovjek. Kad nemate u svom kraju praseta, vi mi ispecite gusku. - Vi ste kao onaj stari Gaj o tamo. Stišĉete dţep i traţite ĉega nema. f - Nema gusaka? Tolika voda, a ni jedne guske? - Ali ima - gusara! - A moţe li se bar njih ispeći na raţnju? - Njih ne, ali oni mogu da ispeku vas kad biste im pali u ruke s vašim skupocjenim sedlima. Sedlar se malo zabezeknuo, nehotice prihvati drţak svog maĉa i, osjećajući da tu ima nešto

što on ne zna pa da to mora priznati, mudro se izvuĉe: - ĉujte, starce, poštujem vašu sijedu glavu pa vas molim da mi priredite obilnu veĉeru za

dvojicu, koštala ona što mu drago. Dolje ispod crkve na kamenitoj stijeni, sjedi muškarac sred--nje dobe, riĊe brade, opaljen i

ţilav. K njemu se šulja griĉki mudrac Teofil. A što ti? ĉekamo te već ĉetvrti dan! Nisi odrţao svakogo-dišnji rok, Teofile - šapće bradati. - Otimaĉi su nas napali i orobili me do gola - tuţi se Teofil. - Pitaj moje suputnike! - Evo, Frane šalje ovo zlato i bisere - i ĉovjek izvadi iz

sV°" jih krpa bisernu ogrlicu i nekoliko

zlatnih nakita. - Pravo venecijansko zlato. Gle, ni sunce se ne sjaji kao °

v^ obruĉ za ruke. A biser? Ni

napuljska ga kraljica nema. Teofil je oĉima gutao biserje, pio sjaj široke naru^vi " a riĊokasi priĉa: 218 __- Nešto u našem gusarskog carstvu nije u redu. Već šest • eci ni jedna se jedina laĊa nije pokazala. Sreća je zapela. Mletaĉki se prijatelji prepali, a našu

domaću trgovĉad slaba se isplati loviti. * _. Dakle, sreća vas ostavlja? Sreća? Hm! Zlo je to! Zlo, vrlo i0 . Kad sreća okrene leĊa -

onda... ".11 Skamenila ti se jeziĉina! Kad gusar nema sreće, nema te-.. teškog pazara! Ne buncaj,

skupo prodaješ, a kupuješ od naS Dl l** _° , Ai_ ___^-l?Y - •* gusara badava. Sto nudiš za ovo? "__ Više nego što bi gusari mogli zaţeljeli. _ Teţak ti je dţep? __ Teţak kao dva ljudska

ţivota. - Ne brbljaj! Sto nudiš za ovo kraljevsko blago u zlatu i biseru? _ Sreću koja će vam dovući u "sjenu" deset najbogatijih brodova . . . - Pio nisi, a govoriš pijano. . - Treznije još nikad nisam ni s kim govorio. RiĊokosi - reci - znaš li što je srećonoša? - Kako bolan ne bih znao! Samo što je nema u trbuhu morske nemani! - Ne treba je traţiti ni u trbuhu nemani, ni u školjki na dnu mora jer ona je na kopnu - veoma

blizu! - Buncaš li gluposti pa da ti vjerujem!

- Znaš li ti što je bio pokojni kralj ovoga kraljevstva, Stjepan, sin kralja Bele, koji je ovuda

morem tukao Tatare? Najveći gospodar kraljevstva. Sve što hoće, imao je, ali sreće nije imao.

Onda je naišao na nju i uzeo na svoj dvor srećonošu i onda je mjerio sreću na - metre i vreće!

A da mu nisu srećonošu ukrali - ne bi nikad ni umro! - Tko mu je ukrao? - Neki knez Okićki i njegova sestra, a sad se guše u zlatu. - Je li taj knez daleko? - Ne bi li sada ti njemu ukrao srećonošu, gusaru? - Da mogu do nje, tako mi ţivota, oteo bih je i ja i svi bis-tto pošli pa makar baš nismo viĉni

otimati na kopnu! Ali, Teofile, ne obilazi. Istresi što misliš. - Mislim da gusari imaju sve, samo im treba sreće a tu je - ta srećonoša! - Veliš da su je ukrali neki knez i kneginja? - I doveli je ovamo da je sakriju. A kneginjica je s njome? i srećonošu i, ako vam dadem nju, dodat ću još drugu - Sto bismo s njome? ~- Za nju dat će njezin brat knez pol imetka da mu je vratite. """• St<> traţiš za srećonošu? 219-- Od drugoga bih traţio mnogo •"- ali meĊu nama je posao, trgujemo kao braća.

Neka bude gusarima u pol cijene recimo trećinu - kao meĊu braćom. " - Ovaj biser i zlato, ništa više! - Proţdrljiviji si od morskog psa. - Kad bih imao momaka da je otmu njezinoj pratnji, ne bih bio lud da je prodajem tebi.

Jedino tvoji ljudi mogu do nje. Kad nećeš - idem! - Ĉekaj, sto ti Ċavola! Nismo dolazili utaman! ti On se okrene, a gusar mu pogleda

izazovno u oĉi: -, - Ĉime jamĉiš da je srećonoša? - Hoćeš li se uvjeriti da je srećonoša, prava kraljevska, a ti doĊi u krĉmu kao svaki stranac

i slušaj što se priĉa. Valjda u krĉmi ne znaju tko si. - Dobro, ali idem prije sve to saopćiti Frani, pa neka on odluĉi, a nakon toga doći ću - ili

će radije on sam. Već je zapadalo sunce kad u dvorište uĊe riĊi gusar, pozdravi i zatraţi jelo. Krĉmar

ustane, podvori ga, pa se vrati sedlaru i nastave piti. Teofil pozorno gleda sedlara: -- Sami ste rekli da bi vam otimaĉ odvukao oba sedla da nije bilo griĉke srećonoše! -- Sto klepećeš da tko ĉuje? - Srećonoša? - klikne krĉmar, raširivši oĉi. -- Kraljevska srećonoša! - veli Teofil. - Griĉki sedlar to ne zna. Kralj Stjepan uzeo je na

dvor i kad je stajala iza njegovih leĊa, dok je kockao, letjeli su kneţevski cekini k njemu.

Sedlar to ne zna - ali ja znam! Sedlar plane uvrijeĊen i prosiplje rijeĉi: - Deset puta više znam ja od tebe! Sreću je sipala pred njime kao vjetar pljevu. A vitezu

Sokolu što je uĉinila? Vidite, samo se je ovako malim prstom dotakla na bojnim igrama

vitezova koplja i on je u tren oka svalio ĉetiri najveća junaka kraljevstva kao da su od

licitara! Srećonoša je boţji dar! I kraljevna je postala jer je srećonoša! Samo ti drţi svoj

jezik u gubici! Ne treba da svatko zna koga imamo pod krovom, raznijeli bi joj lju" di

haljine kao ono na Griĉu. Ljudi su se na turniru jagmili -3a se domognu komadića

Tajaninih haljina! Teofil se priĉinio da drijema, a usne mu se slijepile, dok je riĊokosi -glasno cmokao,

jedući svoju veĉeru i poţudno slušao. ĉetovoĊa uzalud nastoji da ušutka sedlara. Vino i po na taština, da on ne bi znao tko je

srećonoša, nisu mu mogli za" ustaviti bujicu rijeĉi.

Tada uĊe u dvorište visok muškarac. Svi su pogledali PfelB* njemu. Crnom bradom

obraslo opaljeno lice uĉinilo je prijata dojam. Tamno odijelo je graĊanskog kroja, od

lijepe smeĊe t*8" 220 s kratkim haljetkom. O debelom koţnom pojasu visi s jed-fl"ne ne torba, a s druge strane

tok s bodeţom. Na glavi mu je ^° Krĉmar hitro ustane, priĊe k njemu pa će ponizno: _ Već pola godine nije vas bilo pod mojim krovom, vaša 011 °__ pomorcu je mjesto na moru, a ne u krĉmi. Okasnio sam, no ve(" nemate ništa za veĉeru? Vidim mnogo gostiju, \__ ju je trgovaĉka karavana i još

neke plemenite gospoĊe s pratnjom pa tako nema ništa do kruha. * - Dajte što imate. - Ĉujte, gazda, to je odliĉan gost? - pita usluţno sedlar. _ o, da, on je brodovlasnik iz Senja - svake godine dolazi ovamo na koji dan. - A vi ga pozovite k nama. Evo mesa je dosta i suhog sira imam pun sveţanj, pa i vina.

Izgleda poštenjaĉina, recite da ga poziva sedlar slobodnog kraljevskog grada Griĉa. Krĉmar isporuĉi gostu sedlarovu ponudu. On priĊe i pozdravi. SedJar napuni zemljani vrĉ

vinom pa stade pozdravljati novog gosta. Razigrao se, priĉao ĉudovišta o svom gradu

Griĉu, a onda ga zamijeni pomorac, pripovijedajući pomorske doţivljaje. Griĉanin sluša,

napija, i nazdravlja. Pomorĉevo veselo priĉanje i njegovo prijatno lice razdragali su sedlarovo srce. Jezik mu

se razvezao i, ne pazeći na Teofila ni, riĊokosog, ponovo glagolja o srećonoši, o knezu

Okićkome i nje- govoj sestri. - Poštenjaĉina ste vi - veli sedlar zarumenjenom pomorcu. Poštenjaĉina, a pošteni muţevi

ne razilaze se da jedan drugome ne kaţu: susjede dragi, budimo braća! Tko zna gdje

bismo se još mogli sresti. Ako te, brate sreća dovede na Griĉ, otvorit ću ti kuću da mi

budeš gost! 2ivio, poštenjaĉinol Pomorac primi vrĉ i odvrati: - Ako te sreća namjeri na mene, u kući mojoj bit ćeš mi i gost! Bratimili se, pili sve dok nije pala duboka noć. SEDLAROV POBRATIM su još sTne, b SVOJe sobe m sunce- 221Knez Babonić mi je rekao da u ovom kraju ima brodovlj snika. Ţelim s jednim što prije

govoriti. Putujemo dalje morem Znate li kojeg u blizini? - Vaše gospodstvo, brodovlasnika ima tamo iza onih brda n Bakarskom za.ljevu. - Vaša milosti - klikne sedlar - vi traţite brodovlasnika a pod jednim smo krovom s njime! " - Kako? - Ĉudi se Dorja. - U kući ima brodovlasnik? - Juĉer sam s njime pio, vaša milosti, još je tu, tamo m^ je brod. - Zovnite ga, molim vas - zamoli Dorja. Kad se krĉmar vrati u kuću, sedlar tiho primijeti: - Dobar je starac, ali, znate, krivo mu je, vlasnik broda je gost, pa mu je ţao da ode, bogat je,

nije škrt. Poštenje mu se prosiplje iz usta i viri na oĉi. Uzmite njegov brod, velim vam, vaša

milosti, sjećat ćete se griĉkog sedlara, kad vam je preponi-ĉio poštenjaĉinu. I pobratili smo se.

A griĉki sedlar ne bratimi se s kime god! Iz kuće izaĊe ĉovjek. Crnom bradom obrubljeno prijatno lice, miran pogled, ĉitava njegova

pojava pobuĊuje povjerenje. - Vi ste vlasnik onog broda dolje? - pita Dorja. - Jesam, vaše gospodstvo - iz Senja sam, imam tamo kuće.

- Mi upravo ţelimo u Senj. Kako vam je ime? -- Niko Bartolo. - ĉula sam to ime od kneza Babonića. On ima u Senju roĊake. Kad putujete u Senj? - Sutra, vaša milosti. - Biste li povezli nas dvije i moju pratnju? Imam ĉetovoĊu i dvadeset momaka. Platit ću vam

u zlatnom novcu. Dorja opazi da on oklijeva. - Imam mnogo robe, nikad ne preuzimam prijevoz ljudi. - Vi niste skloni da nas povezete - ali platit ću vam dobro. - Nije zbog toga, ne bih htio da vaše milosti na putu pate. - Pa nemoj tako, brate moji - umiješa se nestrpljivo sedlar. Znaš li da kneginjici Okićkoj nitko

ţiv ne bi uskratio ni svoju palaĉu na tvrdoj pećini, a kamoli kakav mali brod na vodi! - Moţda vam brod nije valjan? - upita Dorja. - Moj brod? Ne bih ga dao ni za koju mletaĉku galiju. Moj brod je od Hanze - reĉe s ponosom

- dakle, znate koliko je vrijedan. - što se onda nećkaš? - upada sedlar. Njezina milost m

0" ţe da plati firentinama, a ne kakvim

izlizanim denarima ili &" lerima. - Sve je dobro, ali ne bih htio biti kriv ako vaše g°

sP°^;J milosti ne bi imale udobnosti kojoj su

privikle. Nego, ja miš n ovako: neka se obje gospodarice potrude dolje k moru i pog"-ed

* ju

brod. Ako vam se svidi, e, onda neka bude, povest ću vas Senj. 222 Dorja veselo prihvati prijedlog: _ -TO je valjana rijeĉ. Kad ćemo dolje? _ j£acj god zaželite, vaše milosti. Mislim da je najbolje na-n ruĉka, a sutra u zoru treba da

putujemo dok je vjetar po- t- Dobro, pogledat ćemo odmah nakon ruĉka i sutra pu- to _J Ne bih li ja smio pogledati brod da mogu pripovijedati Griĉanima što sam vidio? - upita

sedlar. - Drage volje - privoli brodovlasnik - ako njihove milosti dopuste. _. poštenjaĉma je on - razdragano će sedlar o svojem pobratimu. _ Neka se vaša gospodstva dobro ogrnu - upozori brodovlasnik - jer dolje vjetar duva mnogo

jaĉe nego ovdje, na sunĉanom brdu. Dorja je dopustila sedlaru da ih poslije ruĉka prati dolje k moru, a onda se s Tajanom vrati u

svoju sobu da se spreme za sutrašnji put. Nakon ruĉka, za sunĉanog popodneva, uz dosta jak vjetar, silazili su svi nizbrdo k moru.

ĈetovoĊa kneza Okićkog s momcima je pratio Dorju i Tajanu. Sedlar je pješaĉio uz njih i

neprestano prigovarao: - Ovdje iz zemlje raste kamen kao na Griĉu trava. Brodovlasnik mu se smijao, vodeći povorku. Prolazili su obalom. Svuda pusti krš, a pred

njima ĉista modrina. Sišli su u mali zaljev gdje je svezan ĉamac. Dorja je razgovarala s brodovlasnikom, gledajući na puĉini njegov brod. - Zar neće doploviti bliţe? - Vaše gospodstvo, ne smije, ima grebena u moru pa bi se nasukao. Nikad ovdje ne pristaju

brodovi uz obalu. Sam ću svojom rakom veslati. Ne bojte se! - Ne bojim se - odvrati Dorja, pogledavši u njegovo prijatno bradato lice. On skoĉi u ĉamac i uljudnom kretnjom prihvati Dorjinu ru-fU, dok su momci pridrţavali rub

ĉamca. I Tajana je ušla, sama Je sedlar nešto plaho gledao u debelu vodu. Dubina ga je nukala a ostane na obali, ali od straha da mu se ne rugaju, uĊe i on.

Posljednji se pripremao da uĊe ĉetovoĊa, no brodovlasnik opomene Dorju: v., r~ Vaše gospodstvo, nije me strah za sebe nego za vas. Ovaj

01 bio odviše za taj ĉamac.

odredi da ĉetovoĊa ostane on se pokori. "jek zavesla prema brodu, ĉamac se malo zibao. Sedlar se o ruba: Na ovom vodenom sedlu ne jaši se kao na mojem! 223Djevojke se smiju, a sedlar umoĉi prste u more i prinese k ustima:

- Jao, istina je što vele! Slana je! Uh, da nam je na Gri^ samo jedan ribnjak takve vode, ne bi

siromašni svijet morao kupovati soli! Pribliţili su se brodu. Sprijeda pilji oštro izboĉeni kljun. Po. zadi palube diţe se ĉetverokutna

dašĉana zgradica, svezana ţeljeznim šipkama, kao neka utvrda od drva. S boka, iza jarbola

pokazuju se glave prikrivene kapama s juţnjaĉkim privjescima". Lica su im crna, odore sive i

smeĊe. Ne rekavši ni rijeĉi, privukli su ĉamac iz kojega su se svi redom uspeli na palubu. Vlasnik

broda pokazuje djevojkama: - Vaša gospodstva, eto vidite, to je moj brod. Ovdje njje osobito udobno. Tu je moja

komorica. Dok im je pokazivao, momci su na brodu ureĊivali jedra. - Vaša gospodstva uvjerit će se o brzini broda, provest ću vas malo ĉasaka. Svidjelo im se na modroj puĉini, na suncu i vjetriću. Sedlar je otvorenih usta promatrao kako

ljudi na brodu razapinju jedra, a djevojke ispitivale gospodara o putu u Senj. Sedlar se drţi

ĉvrsto za neku škrinju i ĉezne za kopnom dok brod leti, nošen vjetrom. Tamo na obali ĉekaju

momci s ĉetovoĊom. Dorja opazi da su odmakli i već je njezina pratnja na kopnu izgledala vrlo daleko. - Dosta je - reĉe ona. - Vratimo se! •; •- SviĊa li se vašem gospodstvu brod? - upita vlasnik. ; - Potpuno. Sutra moţemo

putovati. i)! - Sto moţeš uĉiniti danas - ne odgaĊaj do sutra! |$ - Danas? Nije li već

kasno da krenemo danas? •""•" - Rano je! Mi već putujemo! - i on se nasmije. Djevojke gledaju u njegovo lice. Ĉinilo im se promijenjeno. Kao da nije isti ĉovjek! A ipak

gledaju onog istog koji ih je doveo... Sedlar se usplahirio: - Ja ne putujem u Senj! Ja nosim sedla u Hreljingrad! - Nosi - nosi! - smijao se brodovlasnik i pokaţe mu rukom neka izaĊe - u more. - Ne zbijaj šale! - rasrdi se Griĉanin. Bogme, razljutit <-

tt se na tebe, pobratime!

- Juĉer sam ti obećao: ako doĊeš na more, bit ćeš moj g°st" ; htio si da ideš na brod, eto,

ispunio sara obećanje! . ,";v - Gospodine, dosta je šale s vašim prijateljem. Vratimo *el

• odredi Dorja. i Brodovlasnik se nasmije podrugljivo. - Vašem se gospodstvu moj brod sviĊa - dakle, mi P* tujemo! ffj - Sto vam je? Okrenite! Smjesta! x - Vaša milosti, ovdje zapovijedam - jal

; 224 Tajana uhvati Dorjinu ruku. Djevojke se pogledaju. U njiho-> oĉima tjeskobno pitanje. Onda

Dorja odluĉno zatraţi: ^ sto ima to da znaĉi, Niko Bartolo? "Z. Ovo ime samo mi sluţi kao viteški zaklon na kopnu. Na ",orusain Frane - gusar! Sedlar zahripi muklo i uhvati se ĉvrsto škrinje: __ Gu - gusar? Ti - moj pobratim? __ Tako je, moj pobratime. Mi smo svi gusari! Vaše milosti okrene se k Dorji i Tajani -

uvjerite se da je moj brod dobar i udoban. Osjetile su se kao da bi se na šetnji odjednom okliznule i skotrljale niz strminu. Kneginjica

ipak zadrţi vanjski mir i odvrati resko: _ Prevarili ste nas, - ali još više sebe. Nemam uza se nikakvih dragocjenosti! - Najveću dragocjenost vodite sobom: srećonošu! Ove su im rijeĉi razotkrile stupicu i uzrok za što im je postavljena. Još uvijek se Dorja drţi

hrabro, makar joj noge klecaju. Tajana se smrknula, zureći u daljinu, a gusar se smije: - Baš ste hrabre djevojke! Niti padate obezumljene, niti plaĉete. To mi se sviĊa! - Kamo nas vodite? - oštro pita Dorja. " - " - U naše vodene tvrĊave. "r > V* - Koliko traţite otkupnine? - Vi se moţete otkupiti ako nam knez Okićki dade onoliko" zlata koliko sam već odredio, a

srećonoša će ostati naš anĊeo zaštitnik. Bit će joj baš kao u kraljevskoj palaĉi!

- Dajem sreću samo onome kome hoću! - odvaţno odvrati Tajana i pogleda ĉovjeka tako da je

odmah razabrao smisao rijeĉi. To ga porazi. Nabravši ĉelo, gledao je preda se, a onda potrĉi k

jarbolu gdje su se bavili njegovi momci pa povuĉe riĊokosog takvom silom da je gotovo pao i

stade vikati: - Teofil nas je prevario! Firentinac je lagao! Nema od nje koristi. Uzalud nam njezina moć -

kad je uskraćuje! Zlato i biser je odnio Teofil - za nju, ti si prevaren! Povukli se na drugu stranu laĊe, skupili glave i stali ţestoko mahati rukama. ~~ Tajano, mi smo prodane! Izgubljene smo, Tajano! - oĉaj-"° šapne Dorja. Privinula se uz

nju, gotovo da zajeca. Tajanino pouzdanje ostalo je ĉvrsto, makar joj srce dršće kad Promatra kako se gusari

dogovaraju. Onda hrabri Dorju: n- ,~T Eto" vidiš, ja ću svu sreću prosuti sada pred tobom, me-

Je kao da je vidim gdje mi domahuje tamo s daleke obale... Taj je ţavo uzeo ugledno ime

Nike Bartola koje mi je ato

po priĉanju kneza Babonića, i ja sam povjerovala! ovjek crne brade

vrati se, za njim riĊokosi i još trojica. P°loţa" ^tavo

vr

"Jeme sedlar je šutio, oĉajniĉki

promatrajući svoj J- Kad je opazio gusare kako se pribliţavaju, vikne:

što hoćete sa mnom? Jesam li ja srećonoša? - Ne deri se, jer ću te napojiti morem! - A ja sam tebe juĉer napajao griĉkim vinom hranio suhim mesom, mislio sam: iz usta mu

curi, iz oĉiju viri pošte* nje! Mislim: poštenjaĉina, a ono morski gusar. I još sam se njime

pobratio! s

- Ako ne utihneš, bacit ću te u more da te proţdru ribe ^ i crna brada sagne se k sedlarevu

licu, prijeteći. - Ne bih im priuštio meso griĉkoga sedlara ni na sam Boţić, radije ću šutjeti. Gusari priĊu k Tajani: - Ti daješ sreću samo onome kome hoćeš, a kome nećeš -^ toga prati nesreća? - I pratit će vas dovijeka - budem li htjela! Strepnja trgne gusare, njihove su jake ruke padale,

oĉi treptale. Onda se brzo sabrali. Frane prijeteći usijeće pogled u Tajanu: - ĉuj: ili ćeš ti nama - sreću, ili mi tebi - grob u trbuhu morskih nemani! Biraj! Svi se u tren oka našli oko nje. Toliko je prijetnje odavalo njihovo drţanje da je Dorju zazeblo

u srcu. Ali Tajana gleda odvaţno u opaljena lica i zagorene oĉi gu-sara pa zaustavlja pogled na

onome koji ih je doveo na brod: - Vi ovdje zapovijedate? - Da, ja! - Onda ĉujte: neću vam uskratiti svoju moć - uz jedan uvjet. Upitljivo gleda Dorja mladu, njeţnu djevojku koja gusarima postavlja uvjete. Crnomanjasti

gusar sloţi ruke na grudima: - Da ĉujemo što ţeliš! - Vratite kneginjicu odmah natrag na obalu, a s njome i gri-ĉkog sedlara koji vam nije ni od

kakve koristi. Ja ću ostati s vama i bogato vas nadijeliti srećom! Gusari su malo šutjeli dok riĊokosi ne poviĉe: - Tamo ih ĉekaju njihovi momci! Smišljaju da nas prevare. Sebi će podijeliti sreću, ne

pristani, Frane! - Nizašto. Nama se hoće i blaga kneza Okićkogal "Nema nam spasa - pomisli Dorja i pogleda

niz palubu. ~* Samo dolje, na dnu mora, samo dolje moţemo uteći". - Bacite je u more! - vikne riĊi gusar. - Onda ĉitav ţivot neće biti sretan ni za vas ni za one k°J" vam pripadaju! Sedlar se digne: - Jeste li vi pri sebi, ljudi ili gusari, što ste? Ovakve srec* nose nema više! Kraljevi bi za nju

dali kraljevstvo. Tako što 5 po drugi put ne rodi!

- Ne paĉaj se u naše poslove! - zagrmi nad njim Frane - Je li to rijeĉ pobratima? 226

Tajana pogleda gore k modrom nebu. Sunĉani ţar zablista . u velikim crnim oĉima. JOJ

___

Srećo, - ti što si me odabrala da te nosim - ispuni mi što te sada tajno molim! Opet gusari skupili glave i stali šaptati: _ Srećonoša baš hoće da spasi kneginjicu! podigoše opet glave, a Frane se podupro o bokove: __ ĉuj, hoćemo da naši drugovi tamo juţnije, na drugom bro-. uhvate bogatu galiju. To

hoćemo! Ako nam je ne dobaviš, bacit ćemo u more - nju! - i pokaţe Dorju. Već je dvojica pograbe. __ Još danas hoćemo bogati plijen! Ti ga, srećonošo, moţeš dovući jer galija plovi. Samo je

do tebe da uĊe u naše ruke. Oĉaj i zdvojnost zahvatili su Dorju tako da je zaţeljela su-novratiti se niz laĊu. Tajana ĉvrsto pridrţava Dorju. Gusari ograde djevojke svojim tijelom u okrugu. _ Hoćemo li danas imati plijena? Reci! - Pokušat ću - odvrati Tajana. Frane ljutiti promrmlja drugovima: ; - Vrag neka se rve s tim curama što se ne boje smrti. Uto se opet javi sedlar ne bi li spasio i

sebe i djevojke: - Budale ste vi! Iz nje se širi sreća kao iz sunca toplina! Ne treba ona htjeti, sreću sije kud god

joj noga stupa... - Ako nam ne dovuĉeš bogatu laĊu, nataknut ćemo tvoju drugaricu na motku da se o nju

hvataju ribe. - Sveti Marko griĉki! - zavapi sedlar. - Ja sam svemu kriv! I stade rukama udarati po glavi. Gusari su osjetili da ih hrabri nastup djevojaka svladava i smu-ćuje. Neodluĉnost pokoleba

njihove nade da će prisiliti srećonošu neka ispuni njihove ţelje. Odozgo, s jarbola, javi se gromki glas gusara. Sjedi u nekoj mreţi i bulji stalno, za cijele

voţnje, u pucinu. Njegov glas u sekundi utihne one dolje, sve se glave diţu. - Vidiš li mletaĉkog trgovca? - pita Frane onoga gore, "7 Još mu nema traga, ali tamo na

obali, odakle ste doveli "jevojke, sišlo je k zaljevu mnogo kopljanika. Imaju kraljevske odore. Tajana i Dorja uprepašteno se gledale. Gusar nastavi: . ~~ ^

to veiiš, kraljevski su? A što rade

u zaljevu? Nema ni rodice ni ĉamca u cijelom kraju, sve sam pokupovao ja. v , Biju se,

ĉini mi se, biju se s momcima koji tamo stoje ot-*a"o su djevojke na brodu.

Kraljevska je ĉeta dolazila za vama? pita Frane djevojke, ska £ rJ

a * Tajana u tom ĉasu misle

isto: ako je stigla kraljev-dvor •" kraljica Je poslala za njima potjeru. Joakim je ušao u

rac iste noći kad je vitez Sokol morao bjeţati, dakle je 15*

uz 227njega i Henrik Gising. Potjera je pošla za njima, utekli su joj j. Ozalj-grada. Tko zna

kako su saznali kamo su krenule one dvije> Jeza im prelazi dušama. Na kopnu Elizabetina

Ĉeta koja će [h predati kraljici - smrtnom neprijatelju, a ovdje gusari koje bi mogla

ublaţiti Tajana svojim obećanjem sreće. Kao da je uistinu sreća sišla s Tajaninih ramena i

dovela ova okrutna gusarska bi ća od kojih se mogu spasiti praznovjerjem ili jednim

skokom a more. Zarobljene djevojke prišapnu sebi nekoliko latinskih rijeĉi dok im voĊa gusara govori: " Uzalud biste dale znakove vašim ĉetama na obali, ne tno- gu vas više vidjeti. U našim ste rukama, hoćete li ţivot ili smrt odaberite! - Sve će biti onako kako moja sreća odluĉi! Znajte - tko mi ĉini zlo, izgubljen je za cijeli

ţivot! Mi ti nudimo kraljevski ţivot, u zlatu i biseru ćeš spava-ti, u raskoši šetati na suncu, ako

nam budeš sluţila srećom. - Ponajprije: tko je kod vas glavni zapovjednik?

- Naš Ċavo! Tako ga zovemo jer mu nijedan gusar nije ravan! - Hoću da se pogodim s njime. -- On je na drugom brodu. Još noćas ili u zoru mi ćemo se naći s njime. - Onda ću ugovoriti kako bude pravo i meni i vama! Ovo iznenadno pomirljivo drţanje pobudi u gusara sumnju. Ova koja nosi sreću moţe

sve, dakle će ih prevariti, nadmudriti. Gledaju u Tajanu kao neprirodno biće koje moţe

ono što* je obiĉnim smrtnicima nemoguće. Poĉinju se bojati njezine tajnovitosti.

Praznovjerje pokoleba i njihovu fiziĉku snagu. Osjete se slabašnim stvorovima prema

ovoj suverenoj nadzemaljskoj snazi koju sada Tajana dvostruko izraţava. Vijest o

kraljevskoj ĉeti na obali prikazuje joj zlu sudbinu koja bi ih zadesila kad bi se sada mogle

iskrcati. Premda na sluti svu strahotu što ih ĉeka na kopnu - djevojka odluĉi da se vlada

kao prava srećonoša koja vlada sudbinama gusara. Nema izgleda na spasenje s broda, ali

barem da od Dorje i sebe odvrati najstrašnije obešĉašćenje. Ovo joj pruţi ĉudesni mir koji

je gusare prepao. Gotovo su se ogledali puĉinom kao od straha da će im netko odanle

oteti djevojke. - Najbolje će biti da ih zatvorimo. Neka odluĉi on! Tko? - zapita hitro Tajana. - Strahoviti, grozni morski Ċavo. Potpalit će on vama p&-lene vatrice. Podijelit će vas

meĊu gusare da se nauţivaju vas ljepote. A? Blijedite? Trnete? Jest, to će uĉiniti morski

Ċavo s vama. Zatvorite ih, momci, u komoricu, neka se svijaju, oĈeK jući svoju gusarsku

svadbenu noć. Od strahote koju su im razotkrilo njegove prijetnje Dorja i da bespomoćnu nevolju. 228 l U glavi, kao da je stisnulo gvoţĊe, modra se puĉina pred njo- zaljulja, zdvojnost joj pokrije misli, nemogućnost da se oslo-i? di gusara tjera je da se

uteĉe oĉajniĉkoj sudbini na dnu mora. Tgubivši posve svijest, ona sune na rub broda i

nagne na valove. __ Dorjo! • vrisne Tajana. poklik upozori gusare. Poletjeli su k njoj, uhvatili je u zraku s povukli natrag. - Zatvorite ih! U rupu s objema! Vuku ih po palubi, otvore dašĉana vrata, uguraju u neku tamnu rupu, a onda se za njima

zalupila vrata i zaštropotao izvana drveni zasun. Sedlar, izgubivši prisutnost duha, blijed i

prestrašen, kleĉao je pokraj škrinje obuhvaćajući je obim rukama kao da je ovo njegovo

spasenje. U ĉetverokutno]" prostoriji našle se djevojke, sjedeći na podu. Od ĉasa do ĉasa prolazilo

bi Dorju jezovito drhtanje. Tajana je bila hrabrija i mirnija dok je njezina drugarica

jauknula: - Kakvo sam uĉinila zlo? Zašto me stiţe ta nesreća? Tajano, mi smo ropkinje gusara.

Svršeno je! - Nije još sve svršeno! - Ti se još nadaš? Od koga se nadaš pomoći nasred morske puĉine? Što se ti nadaš? U tom beznadnom ĉasu Tajana je osjećala blizinu velikog tajnovitog bića, osjetila je da

nosi u sebi sreću, a ona joj sluţi i ne moţe je ostaviti. - Oh! Tamo na putu, one zvjezdane noći, osjetila sam u daljini tajnovitu nesreću. Evo je,

evo! Ne mogu to podnijeti! - šapće Dorja. - Gdje je tvoja hrabrost?! Uspravi se! Moraš opet naći sebe. - Djevojko, otkud tebi takav mir u toj patnji? - Podnijela sam većih muka. - Većih nego što su ove? ".".. - I teţih, u Budimu i Poţegi. - Tvoji ĉasovi tamo nisu bili strašniji od ovih. - Mnogo strašniji bili su oni ĉasovi kad sam gledala viteza s kraljicom. Samo u paklu

moţe biti takvih muka!

- Ne razumijem to, Tajano. Ne shvaćam. Izgubljene smo, predane bezdušnim zvijerima,

razumiješ li, a ondje si bila u dvoru. meĊu ljudima, zlima, a ipak ljudima. Sada si mirna -

meĊu gusarima! . , ~~ ^to što znam da vitez Sokol ljubi mene. Sada ništa nije ako strahovito ĉemu ne bih mogla mirno poći u susret. Ako ću l H K

Um"Jeti- Dorjo, u njegovu srcu Tajĉica će ţivjeti dalje. dobro će joj biti tamo, tako dobro . . . Izginut će Tajĉica samo jelom, duh će ostati u njegovu srcu! - Tajano od muke buncaš! ~~~ .PotPuno vladam svojim mislima. Osjećam i mislim pri v svijesti. • - to ne razumijem. 229- Nisi nikad ljubila kao što se ljubi mlad vitez koji te nosi u srcu dok ne prestane kucati... - Gurnuli su nas u ponor - visimo nad strašnom dubinom Tajano, a ti sad misliš na viteza! Ne

shvaćam to ni umom, oj srcem, ni svojim oĉajem. Pod nama su strašne dubine, pune na. mani,

jer morski je bezdan kao tajnovit ponor ljudskih zloća Izgubit ću pamet, Tajano. Ja znam,

vidim - mi jurimo ravno u ţdrijelo velike nesreće koja će nas zdrobiti, u meni sve dršće - guši

me! Brod plovi, uz njega šumi more i malu njihovu izbicu is< punjava sablasnom bukom kao da

se negdje po morskoj pustoši sudaraju repovi nekih aţdaja. Dorji je hladno, makar je u tijesnoj prostoriji vruće. - Tajano, ako me voliš, ne zadrţi me kad nas izvedu na brod. ĉim naĊem samo malo prigode,

pobjeći ću u smrt, pobjeći ću u more. - Prospi se, srećo, nad Dorjom, doĊi, srećo, doĊi! - šapću Tajanine usne, a sva njezina duša,

sva mlada snaga srca, svaka kap krvi, svaki dijelak njezina bića, jedan je veliki ĉovjeĉji ţivot,

upro se sa svim plamenima svoje snaţne postojanosti, pretvorio se u ogromnu silu što

pobjeĊuje tamne duhove zla i gospodujući zapovijeda srećom... MORSKI ĐAVO Izmorena u duši i tjelesno iscrpljena Dorja je u Tajaninu krilu pala u san. Komorica je tamnila

kao da se na tornjasti krov spuštaju crna krila. U tmini bivao je šum mora glasniji. Tajani se

ĉinilo da ĉitava ogromna voda udara o brod što leti u daleki, njoj nepoznati vodeni svijet. S

palube broda dopire do nje po koji zapovjedni povik gusara pa onda sedlarevo jadikovanje. Gore, nad drvenom komoricom, zviţdi vjetar, pod njom se razbijaju valovi. Tajana miruje. Niti je umorna niti snena. Ne zamjećuje tijelo, razdvojila se s njime, izišla iz

njegove njeţne bjeline kao o& duh njezin ostavlja tvar i okuplja snage, provaljuje drveni krov

i plovi daleko nad buĉećim valovima mora kroz tminu gust|| poput oblaka. Juri nad noćnim

sablastima puĉine, prisluškujući glasovima buĉeće vodene strahote, gleda plamenove što lete

P°" put ognjenih duhova. Dorja se lecne od Tajanina krika: a- -Brod! Oganj! Ljudi - Ljudi! l -Tajano! Tajano! "*

i; •;-. - Dolaze - dolaze!... , r ." " __ Tko dolazi? Tmina je kao u grobu. Jao, sestrice, što je te ^rhtavim rukama obujmi Dorja svoju drugaricu, uvjerena

Aa. ie pomjerila umom. u

J__ ĉujem glasove, Dorjo ... Slušaj ...

__ Samo more vrišti, ništa drugo, ništa, ništa - zaplaĉe Dorja od straha. _ Ja ih vidim - i ĉujem ih! Ledeni znoj probije Dorjino ĉelo. Osovi se, treba da bude iaka kad ovo dijete pada u tminu... A vjetar zviţdi, more buci, laĊa se uspinje i spušta. One se hvataju, tijela im biju o drvene

stijene. Dorja se osjeća na pragu bezumlja što je hvata groznim rukama, a ona mu se ugiblje

kao ovca vuku. Osjeća tamo vani divlje opasnosti što urlaju glasno i otimlju se oko njih dvije,

osjećajući miris plijena i napitak svojoj lakomosti. - što je to vani? Uzdigle su glave, slušaju, uspnu se na noge i pridrţavaju za daske, vire kroz široku pukotinu.

Nešto se ţivo svijetli u noći. - More u plamenu? - Po moru lete baklje. Kao da se igraju noćni demoni plame-nim krugljama.

Uhvatile se ĉvrsto. Vid ih ne vara, valovi i vjetar nose svjetla. - U odsjevu ţara vidim ruke, mnogo je ruku, gledaj! Uzdiţu se i kao da od nekog nešto traţe.

Povici, grubi, muški nadvikuju šumeće valove... - Netko trĉi s bakljama. To je kopno pod njima! - Ne, brod je - brod! Mješavina ljudskih glasova, šum vode i zviţduk vjetra prolaze sablasnom jezom kroz njihove

duše. Poĉele su udarati po stijenama svoje rupe. - Otvorite! Otvorite! Ali njihov glas gubi se u buci mora i ljudi. Strašna samoća u toj krici izvana priĉini im

boravak u tom kutu na palubi kao da su ţive u grobu. Onda zavikne sedlarov glas izvana: - Kneginjice, kneginjice! - Sedlaru! Otvorite! Što je to vani? - Gore od zla! Gusari su doĉekali neĉiji brod, posipali ga ognjenim kuglama od smole kao da

pakao riga sunce... - Pobijedit će napadnuti brod i nas spasiti! - klikne Tajana. - što rade tamo? Vidite li, sedlaru? - Ĉujem samo kako viĉu. Biju se gusari i napadnuti brod. - Hoće li pobijediti napadnuti? ~- Samo bi maĉak mogao vidjeti u tmini. -• A gdje su naši s broda? Sedlar se više ne odazove. - Otišao je. Preplašio se - šapće Tajana. v : Slušaju i vire kroz pukotinu. Vani na palubi viĉe

glas Frane: - Đavo srlja na trgovce kao grom iz neba! - Tamo uz baklju, tamo uz jarbol! - Maĉem vitla kao munja nebom. - Ĉuješ? To je"na galiji! Trgovci se biju kao divlji. " i - Nadvladat će Ċavla našeg! j -

Nikad! Nikad! Gledaj ga, pazi! * - Sijeci - morski Ċavle! Sijeci! Poklici na palubi razbuĊuju u tmini stisnute djevojke. Pritisle| su glave na daske, a oĉi u

pukotine. Njihova ćutila teško ĉekanje. Ĉini im se kao nekoliko ĉasaka, a ipak već se davno stišavala bojna buka i zanijemila. Stišalo

je sve: vika, šum i vjetar. Samo brod pod njima leti morem. Nikoga ne ĉuju! Sjele su jedna uz drugu, dok je brod odmicao. Niti znaju kamo idu, niti tko mu je gospodar.

Jesu li gusari pobjegli ili se razišli po napadnutom brodu? Ni sedlar se ne odaziva kad ga

pokušavaju zvati. Neizvjesnost teţa od najteţeg saznanja. Vrijeme odmiĉe. On., da se pukotine dašĉanih stijena

poĉele bijeliti. Dorja upozori plaho: - Sviće dan... >j - Razokrit će nam sve... ji - Neki štropot! • K | - Brod se zaustavlja! Zamalo netko odrine vratašca. Zrak dahne k njima. Dorja tiho jaukne. S tim jaukom ugasne u

njezinu srcu jedini traĉak nade. Isti oni ljudi koji su ih ugrabili stoje na palubi, nasmijani su,

razvaganjeni, ponosni. Iza njihovih leĊa napola leţi sedlar svezanih ruku, blijedih, nabuklih

obraza. Brod stoji u okrugloj uvali. Nad njim pećine. Palubom trĉe muškarci, nose sanduke. - Pobijedili su gusari! - reĉe Dorja Tajani. - Morskom Ċavlu sluţe i anĊeli! - nasmije se Frane. - A sad pazite: ako se koja makne, bit će

okovana. Bacite most! Gusari bacili na veći brod most od dasaka. Oni se tamo nisu ni obazreli. l - Hoćemo li ove dvije odmah povesti gore? | - Treba da ih morski Ċavo posveti! Prasnuli su raskalašenim smijehom. l Dorja pogleda Tajanu pa more... •;j - Sreća je s nama! - šapne ona i uhvati Dorjinu ruku. i - Neka mu to bude za

današnju pobjedu na dar! Naprijed-Da vas povedemo k morskom Ċavlu, e, to je poĉast,

ljepotice* za vas!

- Neću da idem! - usprotivi se Dorja. Pogled na gusar6 n drugom brodu ispuni je još većim

uţasom. 232 - Pograbite je! __ I ovu drugu, a vas dvojica dovucite ono griĉko sedlo --tjokaţe svezanog sedlara. Goleme koštunjave ruke utisnule se u netaknuta djevojaĉka tijela, grubo ih vuku na drugi

brod. Oni na velikom brodu spustili su" terete i potrĉali bliţe. Djevojaĉka ljepota razbudi ih,

sve . se više pribliţuju, dobacuju im prostaĉke poglede i nepristojne rijeĉi, a onda ispituju

svoje drugove otkud ih vode. Oĉajniĉki pogleda Dorja brod, traţeći put u valove. Tajana je drţi ĉvrsto za ruku i govori tiho

kao za sebe: - Srećo, nećeš nas ostaviti! Srećo, budi sestra poštenima! Nećeš nas ostaviti ako braniš nevine

od nepravde! -. Reci morskom Ċavlu neka uzme ovaj dar - zapovijedi Frane. Gusar potrĉi. Uto netko zagrmi: - Tko su te ţene? Otkud te ţene? Ovo pitanje palo je djevojkama iza leĊa. Tajana se trgne. Dorja strese. U prvom se ĉasu nisu mogle okrenuti. Glas ĉovjeka koji pita

prelazi im kroz ţile. Glas, tako bliz, poznat ... jezovit... - Evo, donijeli smo vam jednu srećonošu i jednu plemenitu bogatašicu!... - Sre - ćo - nosu? Pitanje zvuĉilo je otegnuto, nešto sniţena glasa, onda bude tiho. Samo brodom zveĉe jaki

udarci koraka... Tajana se naglo, oštro okrene i - krikne... Dorju obiĊu srsi, osjeća da tamo iza nje dolazi ono najstrašnije što je oĉekivala, ona nesreća

kojoj je srljala u susret, neman kojoj je naletjela u ţdrijelo... Oštri koraci se zaustave. Dorja se okrene, tijelo joj se pretvara u led u kome se smrzava

duša... Sedlar se krsti: ,•„". - Vitez - Tomo - Crni, Loborski! Visok, odjeven u crno, stoji pred djevojkama. Lice je nje-EOVO ţuto kao vosak. Crne oĉi

odaju smrtnu prepast. Ruke su mu pale niz bok. Ĉini se da je prestao disati, samo ga neka

nevi-dlJiva ruka drţi uspravno.

. VjeĊe mu se spuštaju. On sklopi oĉi i zatetura natrag. Ošinut Je munjom kao da su mu se

rasprsnule grudi. Ĉudna tišina nastaje na brodu. Samo se ĉuje kako o pećine P"juskuju valovi. IznenaĊeni prate

gusari taj susret. Nijem To-111111

uţas nešto ih zbunjuje. SP ~i

otnu J

e borba s nesvjesticom naoĉigled gusara zastidila, pa okrene k Frani.

~~ Gdje ste uzeli ove djevice? -• Daleko tamo, kod svetog Vida. 233Tomi se pećine gube ispred oĉiju. Malo trenutaka gleda u g^. sare da se sabere. Ruke mu dršću kao da je stavio ruku na Ċrţalj svojeg maĉa. Gusari prate njegove kretnje iznenaĊenim pogledima Frane! Ukrcat ćeš plemenite djevice natrag u onaj brod i odvesti tamo gdje si ih uzeo - zapovijedi on. - što vas je snašlo, viteţe! Ova tu je srećonoša - prava pravcata. Ona vam je dovukla brod

prošle noći. Srećonoša nam je donijela taj bogati plijen! Lutali bismo i sad uzalud da

nismo nju ukrcali na brod. Kraljevska je srećonoša. - Srećonoša! - uzvikali se gusari ushićeno. Krik njihove radosti odjekne u Tajaninoj duši. Osjetila je da je tim krikom postala njihova

svojina. Nahrupili su da vide Tajanino lice. U njihovim oĉima uga-sne svaka muška strast.

Podatnost, moleća poslušnost navire im na zjenice. Osjećaj tajanstvenog, ogromnog posjeda utisne im u pogled prisegu: "Ti si naša"!

Tomo ne vidi ništa do ukoĉenog uţasa u smeĊim Dorjinim oĉima. Frane je nastavio objašnjavati: - A ova druga sestra je najbogatijeg kneza, dat će suho zlato za nju, toliko zlata koliko

nema ni jedna mletaĉka galija. Nastane duga šutnja. Tomino je srce zakucalo tako glasno da mu je odzvanjalo u ušima.

Onda okrene ţuto lice prema gusarima i progovori mrko: - Jesam li vas ja molio da me uĉinite svojim voĊom? Odgovorite, ja to ţelim. - E da, mi smo molili vas, viteţe. Istina je to - reĉe Frane - ali naša je volja imati na

svojem brodu srećonošu, a ovu ćemo djevojku vratiti kad knez odbroji zlato. Mi smo ih

skupo platili. Nisu vaše noge naše, vi nemate blaga, a, vidite, za sebe ne uzimate nikad

nikakav plijen. Dakle: nemate prava na djevojke! Ne damo da nam oduzmete ovo blago

što smo ga mi stekli! Obje sam djevice kupio, dragulje sam dao za njih, sad su moje i

naše, nikako vaše! Gusarov glas je miran, gusari su pristali uz njega. - E - dobro! - odgovori Tomo. - Onda se ja odriĉem vas. Sići ću na kopno - i poći svojim

putem! - Ne, ne moţete vi na kopno - ako mi ne damo! A mi, eto, ne damo, nema vam spasa! ,

- Ne puštamo vas! Pa što hoćete? Poĉeli se buniti, dobacivati mrke poglede i prijetiti. " - Odvedite djevice! - zapovijedi

Frane. - Ako ne budu mirne, okujte ih kao robove na galiji. Kad su htjeli da izvrše zapovijed, Tomo stupi naprijed, u** digne ruke i vikne: 234 __ Ne dirajte djevice! Pustite ih slobodno na brodu, a ja ću vas povesti na još veći plijen.

Srećonoša dovabit će meni ono sto nikad neće vama! _ Istina je, viteţe Tomo! Uvijek sam sreću svoju davala vama kad god ste je trebali -

pomogne Tajana. - Gle? Poznaju se? Gusari se uzbuĊuju kao ose u gnijezdu. Pohlepnost im ugroţena, a ne znaju, bi h" pristali

ili se oprli. A Frane vlada svojini purom i odluĉi steći srećonošinu ugroţenu sklonost. - Dobro! Srećonoša neka bude slobodna, bila je mirna i na brodu, ali ova druga htjela je

skoĉiti u more. Preskupa bi to bila jirana za ribe. Svezi te je, okujte, a kad stigne

otkupnina, moţe poći kamo je volja - Frane! Vi to ne smijete uĉiniti. Ovu plemenitu djevicu nećete okovati! - strogo će Tomo. - Okovat ću je! Hiljade zlatnika dobit ću za nju. Već sam poslao griĉkog Firentinca

Teofila da odnese glas knezu Okićkome. Eto, sad znate. - Neće kneza nikad naći - upadne Tajana. - On je u drugom dvorcu i nitko ne zna za

njega. - Onda će biti okovana dok ga naĊu. Ona će nam uteći u smrt, njoj je leći u grob što nama

na meki leţaj. Sve ću vam, viteţe, ispuniti, ali nju ne puštam slobodnu. Taj odgovor smuti Tajanine oĉi. Dorja je stajala spuštene glave, oborena pogleda, da ne

gleda Tomu u oĉi. - Ako vam ja zaloţim ĉast svojeg maĉa - da neće u more? RiĊokosi gusar ţestoko se

brani: - U ĉast vašeg maĉa uvijek vjerujemo, ali njoj ne. Niste je vidjeli juĉer tamo na brodu -

htjela je silom da skoĉi dolje. Nikako je ne damo. Frane se pribliţi Tomi prijateljski: - Ajdete, zašto da se razdvojimo radi jedne djevice? Zašto se toliko zauzimate za nju,

nećemo je ubiti, nego samo okovati, pa moţda je malo i pomilovati, pa što onda? Pustite

do Ċavola curu! - Znate li vi što sam vam jednom priĉao kad ste me pitali radi ĉega sam s kopna utekao k

moru? -- Pa rekli ste: ostavila vas je vjerenica.

~- To sam rekao! Ĉas samo Tomo zastane i onda nastavi: - Eto, dogodilo se ĉudo ... - Kakvo ĉudo? Moja vjerenica je ovdje! - i pokaţe Dorju. ZaĉuĊenje obuze gusare. Dorja, rasplamćena

gnjevom radi 1Zla

^J kprakne naprijed, ali joj Tajana zakrĉi put. Sad je Tomin pogled i šapne

svojoj drugarici: Tonvr-

Zat0mi SVOJ

P°nos

" Dorjo! Da ne upropastiš sebe i mene. UJ

° Je to uĉinio da nas spasi! 235

oveu PI

evojji P" će - Vi to kaţete samo Tato da joj ne bismo mi dolazili sjete? A? Vi ste je htjeli? - nakesi se

riĊokosi od ĉega prelete hladni srsi. Tomo plane bijesan: - Tko se usudi podvojiti o mojoj rijeĉi? Neka izaĊe! - Dobro, dobro, samo zakunite nam se na ĉast svojeg maĉa koji toliko poštujete da ste je

uistinu vjerili!reĉe odluĉno Frane. Nastala je teška kratka šutnja. Tajana je drhtala. "Tomo se ne moţe kleti na ĉast maĉa da je s njom vjeren" - misli ona i strepi. A Tomo se

isprsi: - Dajem rijeĉ i kunem se na ĉast viteškog ini maĉa! Ja sam je vjerio svojim usnama na

Griĉu, u kraljevskoj palaĉi!... Prvj muški cjelov primila je od mene - moja je! Od ovog su priznanja Dorji zaklecala koljena. I sad je gušio dah kao onda na Griĉu kad je

Tomo na njezine usne utisnuo dugi vreli cjelov. U ovom ĉasu nije se grozila ove

uspomene koja je spašava okova i sramotnih gusarskih pohlepa. Frane se okrene k Dorji i upita: - Vitez govori istinu? I Tajana i Tomo strepili su od njezina odgovora. Spuštene glave odvrati ona: - Istinu govori!... Ove rijeĉi lišile su Dorju okova, a gusare nada. ;, Frane je ĉas promišljao pa će onda

gusarima: - Momci, ako smo i uĉinili viteza svojim voĊom u boju s trgovcima, ja sam vaš gospodar! - E, da! - potvrde svi, pristajući jednodušno uz njega koji je branio njihove ţelje da se

domognu dukata kneza Okićkoga! - Pa sad treba da me slušate: vitez vam je izvojevao nekoliko bogatih plijenova, baš je

njegov maĉ Ċavolski, pa je zasluţio da mu poštedimo vjerenicu ako nam zaloţi svoj ţivot

da joj neće dati prilike skoĉiti u more. Traţimo od njega da je sam ĉuva! Još nisu gusari pristali na to, kad Tomo oštro odgovori: - Ako nje nestane s broda, evo, svatko od vas ima pravo da me ubije! - Ĉuli ste njegovu rijeĉ svi! - Mi, dakle, primamo pogodbu. - Neka bude kako smo utanaĉili - kliĉu svi. - A sad uzmite, viteţe, svoju dragu u svoju komoricu, a srećonošu.-.. - Ja ću ostati s njom - odluĉno zatraţi Tajana. - A ja? poviĉe oĉajniĉki sedlar koji je još vezan sjedio "a podu. Znate li vi tko sam ja,

Tomo? Mene, slobodnog griĉkog graĊanina vezati! - Sad ste slobodni graĊanin gusarskog broda - nasmije riĊokosi. - Viteţe Tomo, na kopnu ste ljepše postupali sa mnom. 236 ^, Poznam ovog ĉovjeka - reĉe Tomo -• ugledni je i hrabri griĉanin. Odgovaram za njega. u _ ja imam sedla na kopnu, meni se skaĉe na kopno, ne u vodu! - reĉe sedlar uvjerljivo. _1_ Kozaĉe! - zovne Tomo. - DoĊi!

Iz redova gusara izaĊe Tomin ĉetovoĊa u gusarskom odijelu. Tek sad su ga djevojke

spazile. - Odvedi plemenite djevice dolje.. Ja ću odmah za vama. Kozak posluša. Tomo priĊe k

sedlaru. Gusari se skupih" oko Odvezujući sedlarove ruke, vitez otimaĉ tiho mu šapne: - Budite prijazni s gusarima. Sprijateljite se s njima i priĉajte im što najviše moţete o

srećonoši, kako treba ugaĊati svakoj njezinoj ţelji da im dade sreću! - Pregrizao sebi jezik - budem li što krivo rekao. Da nisam s onim crnobradim brbljao, ne

bi nas ugrabili! - Brbljali ste kad je bilo na štetu, brbljajte sad kad je na korist. - Da sam barem moja sedla otpremio knezu, da sam barem ... Ne bi mi bilo ţao. Ne brineći se za njega dalje, poĊe Tomo gusarima vrlo ozbiljna lica: - Srećonoša mi je dovela vjerenicu na brod! Nitko drugi! - Tako je! - usklikne Frane. Ovo otkriće utvrdi gusare u velikim nadama u srećonošu, Frane se nasmiješi Tomi: - Sad uţivajte, viteţe dok srećonoša ne dovuĉe novi plijen... - E, Frane, traţim za svoju vjerenicu kraljevsko poštovanje. Ne trpim da se itko usudi

zbijati šale. Moja vjerenica je moj posao, moja svetinja. Razumijete li? Kimnuli su u znak pristanka. Dotle je Tomo skupljao svoje misli. One su ga tresle, lice mu je blijedo. Snašao se toliko

da se osmjeli poći k Dorji. Sjedile su u maloj prostoriji u dubini broda. Komorica odaje tragove bogata plijena. Na

podu je Kozak razastro debeli, sku-Pocjeni ćilim. I srebrom okovani sanduk pokrio je

ćilimom. Tu su sjedile djevojke. Tajana vedra, Dorja shrvana. Tomo ulazi k njima. Dorja gleda u sag. Tajana vitezu u oĉi. On je tiho umoli da u reĉe kako su dospjele u

Primorje gusarima. Rekla je sve što se s njima dogodilo, a on je slušao naoko Dut ali srce mu je ProbiJal° grudi. Kad je priĉala o napadaju * leni" Tomo mahne oštro

glavom. ~- Ja bila orobio trgovce, ali kneginjicu nikad. - Otkud? - upadne Kozak. - To nije bio moj gospodar! Svi su rekli: vitez Tomo! Sve kako on oduzima, sve je T -_ „.v.i. "i".". JLUJIIU: ove jsaKO on oduzima, sve u Tome, rekli su sedlar i Teofil i svi

koji su bili s njima. 237- Sve! E! Otimaĉ kao otimaĉ! Otimlju svi jednako! Samo što drugi pokrivaju lice

zaklonom. Tomo ide, roĊenim obrazom! Ali sam, eto vidite, bio na brodu! Gorĉina mu je izbijala iz rijeĉi, no prije nego što bi it]j0 što primijetio, upita: - Više mi je stalo doznati kako ste dospjeli gusarima. Taja-no, recite sve! Ispriĉala je sve do sastanka s njim. Dugo je šutio. Muka i briga leţe mu u crnim oĉima. Polagano se okrene k Dorji. - Molim za oprošten je, kneginjice, što sam opet morao svoje crno ime pridodati vašem.

Moralo je biti. Zasluţio sam da se gadite od mene, ali svladajte se, ne smiju posumnjati. Dorja ga nije pogledala, niti odgovorila, ali Tajana se pri. makne: - Tomo, nikad Firentinac neĉe doći do kneza za otkupninu jer ga ne moţe naći. Ako nas vi ne

izbavite - izgubljene smo! - Još ne znam kako ću - samo vas molim da se pokorite svemu što ću odrediti. Ovo je najveća

i najstrašnija gusarska druţba. Ali smijem li vas ponuditi jelom? - Od juĉerašnjeg ruĉka nismo ništa okusile, muĉi nas ţeĊa i glad. Tomo ih ostavi, Kozaka je Tajana zadržala Ijubopitno ga ispitujući: - Dakle, Tomo nije bio onaj otimaĉ? - Mislite da je on jedini u kraljevstvu? Ima ih mnogo plemenitijeg roda koji ĉine što i on! - što ga je dovelo gusarima? - upita Tajana dalje. - Vjenĉana haljina kneginjice Dorje!

Odgovor probudi i Dorju iz zamrlosti. Podigne oĉi k Tomi-nom ĉovjeku, a Tajana ga uhvati

za rukav: - Kakva vjenĉana haljina? Morate mi to razjasniti. - Kad bi vitez doznao što vam govorim - probo bi me posred srca! - Neće doznati! - obećava Tajana. To ga umiri pa stade pripovijedati: - Zimus, kad je Olivero htio kneginjicu uhvatiti, tamo u šumi - kneginjica se sjeća - moj je

gospodar s nama u templar* skim odorama branio kneginjicu. Jedna Oliverova strijela zaletje-

la se kneginjici u bijelo rame, a ja sam je povezao. - Vi? - trgne se Dorja. - Svojom rukom, vaša milosti! Na zapovijed gospodarevu OA zaustavim krv traţio sam u

sanduku nešto za povez, pa izvuĉen* haljinu, izreţem komad, a kneginjica je uzdahnula:

"Nisam "slutu da će moja vjenĉana haljina sluţiti kao bojni povoj". Eto, & spodar me je

prisilio da mu kaţem sve što je kneginjica & pa rekoh sve. Onda je on pao na zemlju zelen,

plav, pune 238

rna jada, otrovne suze su mu kapale po licu. Onda je rekao: n neka bude sretna s vojvodom - neka se vjenĉa" i otposlao •kući svoje momke i mene. Ali ja ga nisam mogao ostaviti. Pri- J

e tao mi je srcu kao da mi je sin. Onda smo ostavili Pasoglavac.

ra _- Tamo ste bili vi? - ĉudile se djevojke.

__ ĉitavo vrijeme vašeg boravka u Poţegi. Otišli smo preodje-i u templarske haljine na jug i

lutali. Gospodar je venuo, mr-Lvio kao jesenji list. Stigli smo k moru, obilazili obalom i našli

,." s vašarima u jednoj krĉmi, negdje u jednoj luci. Tako je došlo do razgovora, upoznavanja, i

Tomo pristane uz njih i poĊe s nji-pja. Rekao mi je: "Na kopnu mi smrt bjeţi, na vodi sjest ću

joj vrat, pa će me odnijeti!" I odonda se baca u opasnost kao da ima sto ţivota. Već su ga

udarili na jednoj laĊi po tjemenu, obamro je. Mislio sam: Tomo Crni je mrtav. Opet se

probudio, ustao i tukao se dalje. Kad nam padne u ruke brod, onda ţivi, a kad je mir, napola je

mrtav. Leţi kao na odru. Noću, kad misli da ja spavam - stenje... uh stenje - i kamen bi mu se

smilovao! - Dakle, Tomo nije ovo vrijeme robio? - Napadali smo s gusarima laĊe, ali ne uzima ništa za sebe. Otkako smo tu, a tome je već treći

mjesec, nije sišao na kopno! Izvana ĉuo se Tomin zov. Kozak stupi na ljestvice, dohvati zdjelu s jelom i vrĉ, stavi sve

na sag i ostavi djevojke. Tajana je nudila Dorju. Snašla se kao da je tu domaćica. Osjeća se gotovo radosna i spokojna.

Ni jednom se rijeĉi nije dotakla Tome, ni priĉanja njegova ĉetovoĊe. Samo je pokoji put

Dorju paţljivo pogledala. Svršivši zalogaj, privine se k njoj: - Dorjo, lezi, tako si umorna. I ja ću leći. Kneginjica gotovo padne na sag podvine pod glavu ruke i sklopi oĉi. Osjećala se izbijenom,

polumrtvom. Tajana je, naprotiv, svjeţa kao da je ĉitavu noć spavala na mekoj postelji. Nešto

je drţi uspravnu, snaţnu i smionu. - Vidiš, Dorjo, to je spasenje koje mi se prikazalo noću na brodu. - Spasenje zoveš to? - Da nije Tomo ovdje, što bi bilo od nas? --A što će biti sad? . ~-~ Tomo će za tebe osušiti more! Ne bojim 96 niĉega. Znam,

1 tebe sad nije strah.

- Strepim kao nikad u životu. - Od ĉega? . -• Kad bih to znala! Svaka ţilica u mojem tijelu trepti kao ne

ne^to strahovito viĉe u

mojoj duši. Od te vike spopada me uţas, 2nani uţas. Zašto nisam skoĉila u more da sve to

ne vidim! - Sto to, Dorjo? v; ; " -"" Ove niske stvorove, jezovite grabilice!

239

J\ - Vidjela si ih juĉer. Drugi je uzrok tvojem uţasu. Znam jra S| - Sto znaš?!

- Ono što i ti, ali se ne domišljaš. Svojim si oĉima vidjela i svojim ušima slušala zašto je

Tomo ovdje. Tvoja vjenĉana haljina zavila mu je srce u crno i on je skoknuo na dno zla.

Ti, anĊeo" uĉinila si od njega Ċavla. Nisi kriva, ne kaţem to, Dorjo, ne gie" daj me tako, ja

samo mislim: ubila ga je ljubav prema tebi. LjJ bav velika i divlja kao more što smo ga

juĉer slušale, "iakav je Tomo. Tvoja vjenĉana haljina dovela ga ovamo. To u tebi viĉe od

ove vike tvoj uţas - samo od toga, Dorjo! - Oh! - zastenja kneginjica. - Sto radi sudbina sa mnom, što se igra, zašto me ubija

polaganom okrutnošću?! Prebacila se na drugu stranu saga i sakrila lice. - Ne prigovaraj. Da Tomo nije otimaĉ - ne bi bio tu da ţtiti tebe i mene! Opet se Dorja okrene nauznak. - Meni je, dakle, sudbina odredila da mi zaštitnik bude oti-maĉ, najcrnji, najsramotniji,

najzlobniji stvor u našoj domovini. - Sramotna su mu djela, ali srce je njegovo viteško i dobro. Zloća ne moţe ljubiti, a on

ljubi lijepo i pošteno. Samo ljubav ga je natjerala meĊu zvijeri! - Otimao je i onda kad nije mene ljubio, kako ti kaţeš. - Postao bi svetac da ga ti... - Nije lijepo, Tajano, što si sada htjela reći! - Ne ljuti se, uvijek zaboravljam da toga nije dostojan. Ipak, ţao mi je da je otimaĉ, da

nije dostojan tvojeg srca. Ni jedan te muškarac ne moţe tako ljubiti! Ni vojvoda... - Ne usporeĊuj vojvodu s njime! Oh, kad bi me sada ugledao Bela! - Da nije toliko hlepio za krunom, sad bi te gledao u Bu-dimu, a ti se ne bi patila ovdje. - Jadni vojvoda! Da li je barem stigao iz ĉeške? Hoće li se sastati s Ivanom i .Ratimirom?

Kad bi vojvoda znao da sad imam dva vjerenika: budućeg kralja i - viteza otimaĉa! Kakva

porugal - Nije pravo što si tako neprijazna prema Tomi. Pogledaj ga da vidiš kako mu je lice zalila

bol. On se stidi, njega grize što ga ti vidiš na nedjelu. Dorjo, da si prema njemu dobra,

moţda bi zauvijek odbacio taj ţivot. ,;; - Ah, to on ne moţe. U krvi mu je! ;j Samo ti si

mu u krvi - samo ti - zato ga moţeš obrani"* - Ni pogledati ga ne mogu! - Moraš, Dorjo, ne zahvaljuj mu prezirom dok se bri"e za nas. Kneginjica se okretala na leţaju, muka je stisla na koju god stranu legla, tišti je golema

teţina. - A taj gusar što nas je uhvatio kaţe da je Teofila Ivanu za otkupninu? 240

l

Kneza neće nikad otkriti! Oni polaze u borbu protiv pri- "ila Zato se moramo s Tomom sporazumjeti Dorjo, sad je jeStnaša jedina nada. °a ___ Kad

bih znala što kani? ____ Rekao je da još ni sam ne zna što. Smišlja! Nakon pre- ijenih muka Dorju savlada san. I Tajana je legla. Spavale su u * arskoj komorici, na skupom ćilimu, kao u kneţevskoj postelji. Kad su se probudile, u izbici bilo je vruće i zagušljivo. Odoz-pokazala se Kozaĉeva glava.

Zamolio ih da smije sići. Kad su dopustile, saopći im: _ Gospodar vas moli da izaĊete na brod. Bit će vam ugodno, onda, dopustite da on sjedne

k vama. Gusari su sumnjiĉavi, neka vide kneginjicu s njim.

Uspele su se na palubu. Sad, kad su se osjećale mirnije, mogle su pregledati kraj u kojem

se nalaze. Nijemim strahom raza-biru da oba broda stoje u uvali strme pećine kojoj je dno

more, a krov nebo. Samo uski izlaz vodi na puĉinu. Gusari leţe, sjede, bacaju kocku i

priĉaju. Sedlar je uz Tomu. Kad su one izašle, ostavi on sedlara i priĊe k njima. Odvede

ih na straţnji dio broda i ponudi im da sjednu na sanduk. Tomo kriomice pogleda Dorjino lice. Rumeno je od sna, ali njezine oĉi odavaju

grozniĉavi nemir. Šutjeli su. Tajana odluĉi da povede razgovor: - Kako ćemo dugo ostati ovdje, viteţe? On okrene lice k Dorji, a leĊa prema gusarima i tiho odgovori: - Bojim se - dulje nego što sam u prvi ĉas mislio. - Opazivši kako su Dorji zadrhtala ramena, odvrati: - A moţda i kraće vrijeme nego što izgleda. Sve ovisi o vama, kneginjice. - Zašto o meni? - upita, gledajući u more. - Zato što treba da zaboravite s kim ste primorani provo" diti dane i tko je uz vas. Gusari

su sumnjiĉavi, nepovjerljivi, nemilosrdni kad ih se prevari, a dobri su i usluţni ako se

nadaju dobrome. Srećonošo, vi im morate pokazivati sklonost, treba ih nahraniti do sita -

nadama! Oni oĉekuju da im dovabite kakav wod! Uĉinite to, molim vas! Dorja priĊe k njemu i pogleda mu u oĉi, prvi put otkako su e sreli. Osjetio je taj pogled

kao da se komad pećine odronio 1 sk°trljao na njegove grudi. -~- Spremate se na novo otimaštvo? Na moje oĉi! ]i Obprio je pogled poput djevojke. Stid

ga pritisne o zemlju. Je odgovorio. Ona je još oštrije nastavila: -- Tajana da bude vaš otimaĉki ortak? ~"~ Kad to molim srećonošu - reĉe Tomo - nije mi do oti- liva" nego do spasenja vašeg i srećonošinog. to ^T , !o cijenite moju ţensku pamet kad

mislite da bih vam, "iste £i vJerovati- U robljenju, otimaţtvu da bude naš spas? Vi c nikad lagali, Tomo. I6tl

"aenllnkvi2i,

tori Ul

- - I u grob ću leći, govoreći istinu - makar me ona dovela n stratište. na- - Dorjo, on nešto smišlja, ne kvari mu osnovu - Pritekn Tajana u pomoć Tomi, a

kneginjica zalomi rukama i okrene s* od njega. e Gusari su iz pozadine promatrali vjerenike i nešto klimai-glavama. Kneginjica nije mogla

da izdrţi ono što je vidjela na brodu: gusare, Tomu, Tajanu i sebe. Bilo je to isto tako

grozn0 kao i sramotno, pa je pozvala Tajanu da bi se s njome vratila dolje. Ali ih Tomo

zaustavi: - Kneginjice, pokaţite se pred njima prijaznijom, vas radi! Nije joj pošlo za rukom da

svlada ojaĊenost svoje duše i mraĉnim glasom primijeti: - Kad biste mogli poslati knezu Okićkome, ja ću vam saop, ćiti gdje je. Poslat će vam

dvostruko koliko traţite - za obje nas! Ĉinilo se da je Dorja Tomi zabila noţ u srce. S lica mu je nestalo krvi. Nalikuje lešini.

Tajana se prepala i prijekorno gleda Dorju koja, ne pazeći na pogled svoje drugarice,

ponovo pita: - Hoćete li poslati po novce sedlara? - Ne! Nikoga! Izgovorio je to kao da je zamahnuo maĉem. - Zašto? -- Zato što vitez Tomo ima svoj ţivot i krv da otkupi dvije bespomoćne djevice! Dorja se naglo okrene. Gusari digoše glave. Oĉi im slijedile svaki njezin korak, mjereći

koliki je prostor izmeĊu nje i ruba broda.

- Zašto je kneginjica otišla?" Nije to dobro, srećonošo! - zapne Tomo. - Neka se pokazuje

prijaznija da mogu mirno smišljati što da ĉinim. - Znam, Tomo, nije vama više ni do ĉega na svijetu nego da spasite nju - odvrati Tajana i

poĊe za Dorjom. Tomo ostane potišten, zasut, ukopan, razbijena srca. Ni spasenje

njegovo ne prima. A ovo će biti njezina propast. Dugo zuri u pećinu. Kozak mu se polagano pribliţi šapćući: - Ona vas je nešto grdno napala! Gusari su opazili i riĊokosi je rekao: "S ovim

zaruĉnicima ne će biti nikad u redu". Oni m]sie da ih varate kako biste sami ubrali kneţev

novac. Proklete ţivotinje, ne slute... - Kozaĉe, reci joj da je nisam zarobio. Ni slutio nisam o* bi mogla doći k moru - ne bih tu

bio nikad. Ipak, ona sumA) Novce mi nudi za svoj otkup! Meni, Kozaĉe, meni! - Hrabrosti! Vidite oni vas promatraju, više ste mrtvi/ ţivi, dršće vam ĉeljust! " MeĊutim, vrijeme je prolazilo i, dok još sunce peĉe, na se veselo veĉera. Tomo se povuĉe s Kozakom podalje. Gusari su pili na veselje , plijena prošle noći. Sedlar

jer sjedio na podu i široko odgova-o na gusarska pitanja o srećonoši: ra __ Kralj je plazio za skutovima njezinih haljina! Plazio kao i Jao, što je sve uĉinio da je

udobrovolji! Najprije srećo-nije htjela da mu daje sreću. Ona je prokšena - tvrdoglava, ;"iTKralj ju je oblaĉio u svilu, kitio je zlatom i srebrom - dao joj •e posebne odaje i kako

ih je iskitio! Ni kraljica nije imala takvih! Uh - srećonoša je prokšena - hoće da ţivi

udobno, da se dvori, hoće ona, bogme, svoje odaje da ĉitave dane spava - a noću"bdi i

gleda u mrak i naveliko se dogovara sa srećom kome (fe podijeliti blaga i dobra - a kome

ne. Hoće ona, bogme, da ţivi lijepo - kao kraljica. A moţe joj biti! Sam kralj joj je uga-

£20 - više nego svemu kraljevstvu svojemu! Više nego kraljici! - A kad joj je tako ugaĊao, je li mu onda donosila sreću? pitaju ga. - Na vreće je mjerio zlato i srebro - samo su cekini letjeli u njegove škrinje! i sve što je

htio - to mu se ispunilo! Gusari su treptali široko razvaljenim oĉima ţednim tuĊeg blaga. - Kod nas joj baš nije jako udobno, neće li nam biti sklonaV - Ako joj budete ugaĊali, zašto ne bi? - Nema u nas lijepih odaja, a bogme, svojoj kući u Omiš je nećemo voditi, treba da je tu -

uz nas! -- A vi je pitajte što ţeli, moţda neće traţiti da joj sagradite dvorac na vodi ni brod na

kopnu - ili da joj naberete trešanja sa dna mora! Samo je pitajte! - Bi li je ti pitao onako: što joj se tu dopada i što bi htjela da ima? - oslovi sedlara Frane. - Zašto da je ne pitam! Govori ona sa mnom kao da sam kraljevski tovarnik. ĉitavim

putem k moru morao sam joj priĉati da prikratim vrijeme i njoj i kneginjici. U morskoj uvali bude tamnije. Ne pećini pada mrak. Na Ije-skavoj vodi gusarski brodovi.

Sve je na palubama mirno. Ljudi spavaju. Sasvim sprijeda, na palubi, naslonio se Tomo i zagledao u Jjeskavu vodu po kojoj se

odrazuju zvijezde. Iza leĊa šulja se bo-"^ nogu Kozak i pristupi mu blizu. Tomo se ne

makne: - Gospodaru, došao sam kako ste ţeljeli. Svi spavaju. „ Vitez otimaĉ se okrene, sloţi ruke na zatiljak kao da ga boli 1 šapne: b;h ~~" Jao- Kozaĉe, što me je stiglo! Sto me je stiglo!... Prije biti t6 ^fdao gromu iz vedra

neba nego da će kneginjica danas &ii s -S-am karern tebe slušao i nisam pošao gusarima!

Htjelo 2 razkiJati, razbijati ono što mi je na srcu. Jao! - i spusti se ogleda i šapne mu posve blizu uha: 16*- Da niste vi ovdje, gospodaru, ne bi sad

kneginjica dol" mirno spavala. Srećonošu gusari ne bi dirali, ali bi kneginjica 0 njihov

plijen. Mladi vitez se trgne i uspravi. Kozak razabire u tmini svjetlucaju njegove oĉi. - Nemaš krivo, Kozaĉe, ali što će biti sad? - Ništa. Ĉekat ćemo dok knez pošalje otkupninu i predat ćemo je i onda otići.

- I do konca ţivota nositi u sebi vjeru da sam ja uzeo no. vac za nju!... - Otkako ste tu, za sebe niste uzeli ni mrvice. - Ponudila mi je zlata da pošaljem sedlara knezu. Meni je ponudila zlata.... za svoju

slobodu! Noţ mi je zabola u srce, ot-rovni noţ - šapće Tomo shrvan.- - Reći ću srećonoši neka joj izbije iz glave da ćete vi uzeti i mrviĉak otkupnine. - Uzalud bi bilo, Kozaĉe - i povuĉe ga k sebi i svoje usne prinese k njegovu uhu: - Hoću da je uzmem gusarima bez otkupnine! - što je to s vama? Zar mislite da ste u loborskim šumama, da jašite svojeg konja? Voda je

tu, a vi ste na vodi kao riba na kopnu. Na toj plavoj vodenoj poljani nema borbe

maĉevima kad brodovi stalno plešu. - Nešto moram smisliti. - Gusari uhode i vaše misli, hvataju ih u vašoj glavi kao ribe u vodi. - Neka, natkrilit će ih moja lukavost - u to se pouzdajem. - Gdje da zaposlite svoju lukavost kad vas noć i dan straţa-Te njihovi sumnjiĉavi pogledi?

Lukavost vaša ne moţe potrĉati morem! - Ali T ploviti! Ne boj se, Kozaĉe! Ako Dorji zaprijeti opasnost - dotaći je neće, prije ću

zajedno s njome umrijeti! Ali pokušat ću nešto, samo moram prije gusare dobiti u svoju

vlast Dakle, već imate neku osnovu? - Mnogo će vremena proteći dok se pruţi neka prilika. Srećonoši uĉinit će gusari sve po

volji - i tu je put! -- Samo je neće pustiti na kopno niti je pustiti s oka. - Kipi mi srce kad gusari pohlepnim oĉima hvataju skuto-ve kneginjice. Makar misle da

mi je uistinu vjerenica, vidim nJ1" Jiove ţelje... Iskljukao bih im svjetleće zjenice

oštricom maca"" Jao, zašto me je moralo to zadesiti! - Takva vas nisam vidio još od onog predveĉerja kad saM vam pripovijedao o njezinoj

vjenĉanoj haljini. Sputajte svoje će, gospodaru. - Kozaĉe, nikad u Ţivotu nisam bio nesretnij i od dana - nikad! Volio bih da je odjenula

vjenĉano ruho, je vidjeti u naruĉaju vojvode, nego nadohvat gusarskih pogleda. Ova

pećina polegla mi je na grudi. 244 _. Bojim se, zlo će biti s vama ako se ne svladate. ako mi nije srce puklo onda, kad sam je

ugledao meĊu gusarima, e onda neće nikad! Pa *__ sna vam treba, gospodaru! _ San mi ne moţe na oĉi dok nad njom vreba nesreća. Lezi oavaj, a Ja ću bdjeti. Sutra

danju leći ću ja, a ti ćeš ostati na Stf pokoran poput pseta legne Kozak po strani pa se ispruţi na P Tomo je vlaţnim oĉima zurio gore u nebo. Zvijezde mu se ĉine kao zlatne bodljike i

sve mu probadaju grudi. Noć mu se Wni kao crna mrtva neman što je polegla nad morem. Srcem viteza otimaĉa šulja se bol za dalekim bregima zagorskog kraja. Za njegovim

šumama, guštarama, pustim poljanama. Uzvitlala mu u srcu ţelju, poput jauka - da

pograbi borju tamo s leţaja i ponese je daleko gore - na Okić-grad, poloţi na djevojaĉku

postelju i onda nestane zauvijek u zagorskim goricama. Drugog dana svi su na brodu leţali kao mrtvi. Vrelo sunce uţarilo je pećine koje sipaju

ognjeni dah po brodovima. Sedlar je teško disao, tiho kleo i uzdisao: - O joj, sveti Marko na Griĉu-gradu, kako je tebi lijepo pod hladom starog hrasta, a ja tu

gorim kao panj na sunĉanom ognjištu. Ove su pećine krušna peć! Da stavim gore prase -

cvrlo bi se, plivala bi mast po moru kao po juhi. Pa ni izvora nema na moru da se napiješ

hladne vode. Bljutava je ova kišnica u buradi. Pa te ribe! Jao, gdje su purani, pilići,

guske! Našto vam sve blago kad od njega ni poštena ruĉka. Njegove rijeĉi u toj ţezi djelovale su na gusare kao na vjetrić s mora, nasmiješile ih i

obodrile za razgovor.

- Kao da vi ne biste kad bi iz mora isplivao vol. A zar vi mislite da će vas srećonoša

zasipati srećom ako je budete hranili smokvama i napajali smrdljivom kišnicom? Umori

se ĉovjek kad sipa pljevu, a kamoli sreću! Ovi su prigovori uĉinili jaĉi pritisak na gusare. RiĊokosi se predomišlja i ponuka sedlara: - Idi, pitaj je ima li kakvih ţelja? , ~~ Vraga nema. Eto moje glave ako nema ţelju da ode u Kraljevske dvore. Na ponovnu njihovu ţelju sedlar se udalji prema ĉetverokutnom otvoru i spusti Ijestvama.

Oni su ĉekali. Ne za dugo, Griĉanin se vratio s vaţnim izraţajem lica: " - zlo vam se piše. Srećonoša bijesni kao mala la-H°će joj se kretati na brodu kako ona ţeli. Tko joj to krati? - promrmlja Frane. # s"~" Ĉekaj ti - gospodine pobratime - ĉekaj, nećeš lako pro- te, h <<ra Pr°kšenkom. Stidi se ona što je uvijek gledate. Djevica vij"i S * ^a ne bulJ6 u nJu na svakom koraku muškarci. Ima pra- ^aze da će sve prokleti nesrećom ako je drţite kao roba! 245Hoće da bude sama sa svojom kneginjicom, da moţe šetati i je. ţati na brodu, a da je

nitko ne zadirkuje pogledom. Hoće udobni leţaj da je otpremite tamo na onaj mali brod,

da joj napravite šator, neka je nitko od vas ne gleda. Hoće kraljevna svog dosto-

janstvenika i baš je mene za to odabrala! A? Jeste li vi ĉuli? j^ ne, graĊanina slobodnog

kraljevskog grada Griĉa, i kaţe: "Samo onda će vam dati sreće ako bude zadovoljna!

Rekla je: "Kako će oni meni, tako ja njima! Bude li meni lijepo - njima će padati blago

kao kiša s neba!" Gusari se sagnuli, skupili glave kao ovce u toru i tiho šapta-li, a Frane naglasi: - Nosi sreću samo onda ako hoće! To je istina! Na nama je da mamimo njezinu milost. Tomo je sjedio okrenut leĊima k njima kao da ga sve to ne zanima, a oni će upitno: - Viteţe, što vi kaţete na sve to? - Ono što kaţe sedlar - odvrati Tomo. - Stidi se ovako meĊu nama. Ona je djevica,

srećonoša - ne da se gledati ni u kojem ĉasu. Raspravili su i onda se digli, spustili se u dno laĊe, do svo-jih ugrabljenih sanduka i

zamalo se sva gusarska druţba uposlila. Izvukli iz škrinja skupocjene ugrabljene sagove,

tkanine, pozlaćene vrĉeve i dragocjeni nakit. - Ĉekaj! Dosegni onu škrinju s haljinama što smo ih ugrabili one noći kad je ona dolazila

k nama. Eh, baš će da"ţivi kao kraljica. I pravo ima! Srećonoša je, kraljevi bi za nju dali

krunu, zašto da je mi ne obdarimo, sve će ionako ostati naše - umovao je riĊokosi. Prešli su mostićem na brod i pozvali Tomu sa sobom. - Vi znate bolje kako se to sviĊa plemenitoj djevojci. Tomo se prihvati da im pomogne. Malu prostoriju u dnu laĊe pokrio je sagovima, namjestio Ie-ţaje, porazmjestio vrĉeve i

zdjelice od srebra. Frane je donio dvije skupocjene haljine od venecijanske tkanine. Na palubi su od ĉipaka i platna podigli neke vrsti šator da bi paluba malog broda bila

sakrivena pogledima s drugog broda. Radili su u ţivoj vjeri da slušaju zapovijedi neke više moći, da im bude sklona i da ih

obaspe svojim milostima. A pri tom se meĊusobno uvjeravali da će im srećonoša sve to

platiti stostruko. U predodţbama, do srţi praznovjernih duša, stvarale se slike bogatih

laĊa što "dolijeću kao galebovi s bogatim plijenom srebra i zlata - upravo njima u naruĉaj. Onda Tomo pošalje svojeg ĉetovoĊu po djevojke. Izašle s iz mraĉne prostorije na palubu.

Gusari su stajali u dva reda, ^3f stojeći da uhvate srećonošin pogled. - Evo - reĉe Frane - uredili smo vam gospodske dvore o brodu i dvorit ćemo vas poput

kraljice. Ispunit ćemo vam ţelju. v

l

da dijeli veliku milost, Tajana podigne glavu i odgovori: _- Budem h" ja zadovoljna - bit

ćete i vi! Dorja šuteći gleda preda se i poĊe za Tajanom. Odjednom se okosi neĉemu

dosjeti i zakrĉi im put: ^_ jcneginjicu ne pustite s njom! Tajana se trgne i zapovijedi mrko

poput vladarke: __ Idite mi s puta! Ona mi je sestra. Bez nje se ne miĉem! - Za nju je jamĉio vitez Tomo - primijeti Frane. • - Jamĉio je svojom glavom. __ Slabo ona mari za njegovu glavu - oĊreŠito će riĊokosi. _. Skoĉit će noću u more i

ponijeti otkupninu na dno! Tajana i Dorja izmijenile su poglede. Onda se kneginjica obaz-re k Tomi, pristupi k

njemu i nenadano uzme njegovu ruku: - Glava mojeg vjeremka neće pasti zbog mene! - Jeste li ĉuli? - glasno će Tajana. - Htjela je umrijeti onda kad nije znala tko je morski

Ċavo. Nismo slutile tko je ovdje na brodu! RiĊokosi zlovoljno mahne rukom i stisne svoje smeĊe mrke oĉi. Tomo ga pogleda kao da

je zamahnuo na njega maĉem. Onda su obje djevojke prešle na drugi brod. Tomo ih slijedi. Zašle su iza razapeta platna

koje ih je skrivalo pogledima gusara. Paluba je pokrivena sagom. Na njemu je okovani

sanduk. Sjele su, odahnuvši. Dorja spusti glavu na ruke, a srećonoša priĊe k Tomi. - Sad smo barem potpuno svoje! - Svoje! - uzdahne Dorja i pogleda Tomu. Naĉas zagleda se u njegove oĉi pune bola. U njima je ĉitala uzrok njegovih patnji i na

trenutak zaboravila na sebe i svoju sudbinu. Pomisli: "Vitez otimaĉ uistinu trpi mulce. On trpi, to mu je napisano Da licu i u oĉima! . . ." Neka je samilost svlada pa će blago: - Tomo, vi ste oĉajni zbog nas dvije, a to je zao znak! On obori oĉi, ali ih opet brzo

podigne: - Ne bojim se za vašu sudbinu, kneginjice! - Uzalud me tješite, vaše lice ulijeva oĉaj. Srce mu se stegnulo. Stajao je pred njome kao krivac sve-ffiu zlu u koje je zapala. ^ . ~~ Odbili ste prijedlog da se sedlara pošalje mojem bratu - Primijeti Dorja. - Zašto to?

v.„ ~~ Gusari neće nikad pristati na to jer bi otkrio njihovo skro-"s e. Ne smijem im

ulijevati sumnje novim ţeljama. Ovo što smo 5 mnogo je. Vi ste barem osloboĊeni

njihovih po- Onda se Tomo nešto zamisli i pogleda Tajanu: $ ~~~v Rekli ste da je vaša pratnja s

ĉetovoĊom na obali. Mislite e <: ,cetov°Ċa kneza Okićkog neće svojem gosodaru doaviti što * : , vama dogodilo" 246 247Ovo ih opet obodri nadom. Dorja se uspravi i pogleda TajanU; - CetovoĊa je bistar i odvaţan, no što će uĉiniti, tome •* ne bih mogla dosjetiti. Bojim se

da će gubiti vrijeme. - Bude li mudar, krenut će -natrag. Bilo što mu drago, sad ste barem ovdje same i

zaštićene od gusarskih pogleda. Ne bojte se niĉega, bdjet ću... Posluţivat će vas Kozak i

sedlar. A sada provodili vrijeme u kockanju i ĉavrljanju. RiĊoko. si se polako pribliţavao dvojici koji su

leţali na palubu Lukava podmukla izraţaja na bradatom licu ţmiri lijevim okom pa se

zlobno snye malo ^^3 s kakvom lijepom ije curom. A? Sto velite?

Jedan od njih promrmlja. -- Daleko su nam cure! - A tamo, kneginjica na drugom brodu? - Vjerenica je vitezova. - - Laţe! Kaţem vam, laţe, sve nas je prevario! - Zašto da nas vara? - Da steĉe u njezina brata kneza nagradu! , - Da je njemu do blaga, dijelio bi s nama. - Ne kani on steći od kneza blago, nego otkupninu z& i ţelio bi se otkupiti od nas! Pa da i

nije tako - kaţem vam| mu nikad bila vjerenica. Nikad! • " - Otkud to znaš? - Curu je otpremio na drugi brod, a on? Je li s njom? Da mu je vjerenica, bogme ne bi sebi

sterao noćni leţaj meĊu ,oama, nego uz nju! Lijeţući se podigli i sjeli. - I drugi to kaţu. Zacijelo nije mu vjerenica jer kako bi spavao na palubi! - Ako ga je ostavila, sad mu je nadohvat pa ipak ni blizu joj ne ide. A? - Snuje nešto u sebi! Frane mu je prebrzo popustio! Treba da mu to reĉemo. i Hl - Takva cura pa da je puštamo samu... * ^1 - Vrag će tu mirno sjediti dok je tamo ljepotica! ^P Tomo taj ĉas proĊe palubom pokraj

njih. RiĊokosi ga pogl6" da nasmijana lica i šapne: - Ni briga ga nije za nju. Vidite, ne ide k curi. Kaţem vas* on nas vara... - ĉujte, momci! Noću, kad svi spavaju, kako bi bilo da & uvuĉemo tamo na drugi brod k

lijepoj vjerenici? - Sunca mi, dobro bi bilo! . -- Zavezat ćemo kneginjici lijepu njuškicu da ne moţe vi** - Ako se srećonoša probudi i njoj ću zatrpati usta! - Mogla bi nas prokleti! 248 _ U tami nas neće vidjeti! •,"•": ;v " _ , Kletva past će na sve, a onda bi nas Frane svezao.

Ovaj razlog pokoleba njihovu osnovu. RiĊokosi se bori, mr a i tiho kune: __ Kad bismo svi bili sloţni, što moţe Frane protiv nas svih? NOĆU je Tomo legao s

Kozakom na palubi. S mora piri laki. ietrić. Valovi od ĉasa do ĉasa zapljuskuju o pećinu.

Sitne kapljice padaju na površinu vode i svu uvalu ispunjavaju lakim šu- mom. Svi na brodu spavaju. Polagano, tiho, uspravlja se riĊokosi. Gleda oko sebe. Dva mu-druga podigoše glave - Ne spavaš, nĊonjo? - šapne jedan. - Đavo neka spava! Buci u meni kao more za jugovine!- Sto mislite? Polako šumi more -

ne bi se ništa ĉulo? - I ne bi! ... U mraku i u buri svoje krvi zaboravljaju razloge koji su ih danju odvraćali od njihova

nauma. Blizina lijepe Dorje potpuno im pomraĉi razum. Strah i pogibelj od srećonošine

kletve .raspli-nula se ni u šta. Ne promišljajući o mogućnosti uspjeha svoje osnove,

stvaraju odluku. - Vitez spava kao zaklan! - Idemo! Briga nas! Ispruţili se i polagano, tiho, neĉujno, puzaju palubom preitia mostu što spaja njihov brod

s malim brodom na kom spavaju djevojke. Zaustavili se i ogledali natrag. Sve je nepomiĉno i mirno . . . Šum vode zaglušuje njihovo pomicanje palubom. Već su se

domogli mosta. Tu se zaustave. RiĊokosi digne glavu i gleda iza sebe na brod. Nitko se

ne miĉe. Hrkanje se ispremiješalo s pljuskanjem vode. Obodreni nastave puzati. Poput

zmije, plazi riĊokosi mostom. Vuĉe se, zahvaća daske pod sobom. Sto se više pribliţava

brodiću s djevojkama, to se ţešće baca naprijed, gubi prisutnost duha i zaboravlja oprez.

Oni drugi ga slijede sve brţe i bješnije. RiĊokosi stiţe do razapeta platna na brodu,

povuĉe se ispod njega i pokuša se uspraviti. Uto zahvati meko ţensko tijelo što je leţalo

na palubu Djevojaĉki vrisak odjekne kamenom uvalom i nadglasa šum vode. Bijesnom ţeljom

obezumljeni gusar zgrabi djevojaĉku glavu i šakom njezina usta Ona dvojica hitro ustanu,

pograbe drugu djevojku, u tmini ih ne raspoznavaju, ne misle ni o ĉemu, šumi ^ u glavi i

ĉini im se da nitko ne ĉuje ništa. Tek što su djevojke "vukli i zagušili njihove povike,

osjete na sebi teške bijesne udarce A onda, kako se njihova tijela kotrljaju. Najzad -

hladni mlaz Od toga se osvijeste. Razaberu da fli je netko pobacao s bro-more. Stali su plivati, psujući

grdno. Tamo na drugom brodu gusari se bude, u ĉasu nastaje trka. "- Skoĉile su u vodu! -

oglašuju se gusari u tmini. 249 aGuţva i vika na palubi. Frane potrĉi na mali brod. U naiĊe na Tomu koji mu vikne: i,

- Tko mi doĊe bliţe, nataknut ću ga na maĉ! - Ja sam to viteţe, ja - Frane. Sto vam je? •; - Lupeţi se dovukli k djevicama, još sam ih

za vremena sti. jgao. Zar se ovako drţi pogodba, Frane? & - Tko je to bio? - pita

gusarski poglavica. l - Me znam, bacio sam ih u more! Uzbuna na velikom brodu biva glasnija. Netko poviĉe odanle; - Vitez te vara, Frane! Nije vjerenik ovoj curi. Ona ga ne i! I jurnuli gusari k mostu da

masovno provale k djevojkama. - Ako prijeĊete ovamo - vikne Tomo, posjeći ću vas kaopiliće! ;( U svijetlu zvijezda ljeska se maĉ u Tominoj ruci. i; - Mir! - zapovijedi Frane

gusarima. - Nosite se natrag! Ali oni prosvjeduju, mrmljaju, buĉe. U sve je ušla misao ri-Ċokosog i svi se prijeteći

podigli protiv svojeg poglavice. On se uzalud napreţe da ih umiri. Onda se Ijutito okrene

k Tomi: - Viteţe, sami ste krivi da sumnjaju. Bjeţite od uievojke koju ste nazivali vjerenicom!

Ako niste rekli istinu, znajte da 3na pripada nama svima! - Tko sumnja, neka mi doĊe blizu - viknu Tomo - da mu sumnju raspršim oštricom svog

maĉa! Kozak je već bio uz Tomu, drţeći visoko napeti luk. - Tko ima odvaţnosti neka doĊe! - razjareno će Tomo. - Naprijed, da more pretvorite u

krv!... Prijetnja ih malo prene. Sjetili se Tomina Ċavolskog maĉa kad bi provalili na koji brod pa

izgubili odvaţnost. - Ako vam je vjerenica, a vi siĊite dolje s njome. Ja ću vje-Tovati vama i zapovijediti

gusarima da miruju, ali hoću da se uvjerim na svoje oĉi da nas niste prevarili. Ako je

vaša, onda je i vaš leţaj pokraj nje! Smjesta! Tomi se zavrtjelo u glavi. Osjeća novu opasnost što je pukla pred njim. O njegovu

odgovoru ovisi Dorjina sudbina. On se odvaţi, uzme Dorjinu ruku i reĉe nešto tiše poglavici gusara: - Frane, ako niste gospodar svojih drugova u ovom ĉasu, umrijet ću ovdje pred vama

zajedno s vjerenicom! - Dokaţite mi da je vaša i ako joj se tko pribliţi, dajem vam slobodu da ga sasjeĉete. S - Ĉuvat ću je! - i Tomo povede Dorju do Ijestava. Ona §i"e p dno broda, a on se

spusti za. njom. ""$ 9 - Tko dirne moju sestru - ne imao nikad sreće! - Tajana.

- Jao, ne govorite tako, srećonošo! - preplaši se Frane-j Ţivota mi, neće je dirati, prije ću

ih sve svezati! ? 250 Onda prijeĊe preko mosta i vikne: __ RiĊonjo, ti si vikao protiv nas. Sveţite ga! Srećonoša je ljela nesreću na sve nas... Mukom su zašutjeli, pograbili svojeg riĊokosog druga i svetili ga- Ali se nisu zadovo^i[i- U potpunoj tmini male prostorije, na dnu broda, na sandu- sjedi kneginjica Dorja. U kutu stoji Tomo. Ona razabire nje- vti pojavu, sjenu crniju od mraka. Sluša njegov dah, razabire ^"egovo nepomiĉno tijelo u kojem se gone burni osjećaji. Ne boji e njeg°ve prisutnosti u tmini uskog prostora, ali shvaća nedo- lirnost poloţaja u koji su ih gusari natjerali prijetnjama. Spustila je ruke oko svojih koljena. Tomo osjeća pravu bol. Grudne stijene kao da su

izranjene od stvarne boli pod kojom se sagiblju jaka mu ramena. Glava mu se spušta na

prsa. Muke ga razdiru svega. Stid mu sjeda na prsni koš kao nešto ţivo što ga drţi, zlobno

mu se ruga i zapinje s poĉitavanjem da je svemu krivac on. Odozgo, kroz otvoreni ulaz, u dno broda dopire nešto zraka i glasovi s palube gusarskog

broda. Njih dvoje natjerani u samotnu tminu ne miĉu se. Dorju muĉi sram i jad, U oĉaju ne

nalazi traĉka nade da će jednom izaći odavle. Vani se stišavaju glasovi, polako se u tminu oko nje uvlaĉi tišina, preplašena, borna, teška

i mrtva, kao i njezina sudbina. Umor je svlada, umor od uzbuĊenja, bol i zdvojnost. Ne

usudi se maknuti, ni nasloniti, ni otpoĉinuti. Osjeća Tominu crnu siluetu u kutu. Stoji

uspravljan, osjeća se kao stup od boli i muka... Ne vidi Dorju pa mu se ĉini da je ona tamo na sanduku zaspala. Naslonjen na drvenu

stijenu broda, prisluškuje kako se noć smiruje i lijega na poĉinak. Dorja se ni jednom nije maknula. Njezino tiho disanje prodire mu u srce. Vrijeme prolazi.

Noć je zadrijemala. Grobni mir. Tomino srce savija se u grudima. Sva njegova prošlost

leţi mu Pred oĉima u toj tmini, obasjana svjetlom od kojega mu naviru Od onog ĉasa kad je prvi put sreo Dorju u trgovaĉkoj karavani pred samostanom u

ĉiĉama, kad se uvukao u krajjevski dvo-ac kao pjevaĉ komedijaš i na prijevaru joj oteo

cjelov, pa do ĉa-^kad ju je uveo u svoj loborski dvorac i odanle pustio - pa njegovo lutanje

oko Budima, njegov dolazak gusarima, a sad, eto, dJe - razapinje on nad njome nesreću... Od svega toga prelazi ga jezovito zgraţanje od samog sebe, dr^iv^6" a onc^a mu se ci™ da

ţeljezna ruka stišće njegovo srce, Sa l 6a> a sva mu je grud puna krvi iz vlastita srca što

jauĉe od "^Prijekora, samokletva... jeca.

r^u rau grudi, u grlu ga steţe, u prsima odjekuje mukli *J Prigušen - da ne probudi nju.

251Jedva primjetljivo stenje na mukama vlastitih muĉila. - Tomo! Vi - plaĉete? Šapćuće Dorjino pitanje osjeća kao ţar uţeţena gvozda, kao je u sebe dah i ustremio je kao da

je u tom ĉasu izdahnuo. Sušanj njezine haljine prolazi mrtvom mrtvaĉkom komori! com u dnu broda, ulazi mu u kosti

i zebe ga. Još se više povuĉe u kut, dalje od nje, volio bi prodrijeti kroj drvene stijene, uspeti se strmim

pećinama ili uronuti u more da zaboravi, da ne ĉuje sušanj njezine haljine, da bjeţi od nje i n^

Staje sam pred sobom. - Tomo! Vi imate - suza? Snivali ste? Opet je uvukao dah. Osjećao je u tmini njezin pogled na

se-bi... I mokre svoje suze što klize njegovim licem. - Recite zbog ĉega vas je snašla tolika bol da vam se srce

rasplakalo?

Trenutak šutnje, a onda on odvrati šaptom koji odaje teški

napor:

- Obešĉašćujem vas time što sam ovdjel Mala šutnja, ĉuo je kako se ona u tmini

pomakla i uzdahnu" la kao da mu to potvrĊuje. Ali nije rekla ništa.

- Da mogu popraviti to, kneginjice, pretvorio bih- sve što je gore na palubi ţivo u

lešine.

- Pa ipak ste ţivot svoj ţigosali za sva vremena - sra^ot-nim imenom viteza otimaĉa. l

- Vitez otimaĉ slavan je i ĉastan prema onom mom dru|pm nedjelu. |

- Ubojica ste?

- Mnogo gore.

ĉasak Dorja šuti. On ne osjeća nikakvu njezinu kretnju ~" mu se ĉini da se prepala.

- Što ste još? "•••"•• -"• .,.

- Svetogrdnik! <v . •{• •

- Svetogrdnik? Kakvu ste- to svetinju pogrdili?

- Vas! Vas... ^

Duboka šutnja razapela se meĊu njima poput teške ţeljezne ograde.

Tomi je ova rijeĉ olakšala teţinu u grudima, a Dorja osjeti pritisak u svojoj duši kao

da je on nešto iskrcao iz svoje nutrine i ukrcao to u njezinu dušu, nešto teško kao

ţeljezni utezi.

I dok mu je odlanulo, bol mu se talila, razlijevala po prsiina kao valovi mora i oni su

ga zagrcali, makar je stisnuo zube i uvi3" ĉio dah - ne bi li zaustavio provalu bujice

rastopljenih suza.

- Nazvali ste me vjerenicom pred gusarima samo da ine Z* štitite od njihove

okrutnosti - reĉe Dorja oĉito da ga utješi. & on nije mogao više zaustaviti ono što ga

je u ovim ĉasovima toj tmini gušilo:

252 ^^^P ^ ^ tralj" v

l

tamo - u ĉiĉama - ja sam vas u mislima pogrdio, u Ijevskom dvorcu - usnama obešĉastio

svetinju i dvorac na ^u zanavijek oţigosao svetogrĊem! Gdje god je stupila moja svuda sam

svetogrĊem zasipao vaše ime! opet mu se ĉinilo da se u tmini djevojĉino tijelo ukoĉilo, li pod

teţinom uspomena ogavnosti ili groze, to nije znao, sa-malo zatim ĉuo je njezin tihi, nešto

uzbuĊeni glas: ^ _ _ Kajanje vaše duboko je, iskreno! Ja vam opraštam, Tomo _ sve - sve! Mjesto krika zahvalnosti odvrati joj teški glas, taman poput noći: - Ali ja sebi - ne opraštam! _ Teške su vam rijeĉi, Tomo. _ Ništa nije teţe od grijeha što sam ih sagriješio vama. Ako me ne kaznite vi - kaznit ću se

sam! _ Svoju okrutnost prema drugima okrećete prema sebi? - Zasluţio sam zloću svoje okrutnosti! . . . Mnogo je prošlo ĉasova od njegove posljednje rijeĉi do uzdaha koji mu je grĉio dušu. Onda se

prisloni na drveni zid komorice i zanijemi. Muklost njegova glasa još je drhtala u tmini. Od toga prolazio je Dorjinu dušu neki bolni

nemir: Tada se iz kuta opet ĉuo šapat: - Mislim, sve već spava, sad ću se spretno odvući na palubu i poslati srećonošu da spavate. - Dobro će biti tako! Njegov Kozak zaštropoće po drvenom podu. Kovna mu košulja lako zazvecne. - Tomo, hoće li me sad gusari pustiti na miru? , "

- Frane će odrţati rijeĉ! " - Vjerujete gusaru na rijeĉ? - Frane je gusar od plemenitog Kaĉićeva plemena. - Eto, meĊu plemićima gusara i otimaĉa! - veli ona, a zatim proslijedi: - Tomo, Firentinac Teofil nikad neće naći kneza, on neće poslati otkupninu. Moj brat se krije

od kraljice i Joakima. Ovaj je opet zavladao, skinuo je kneza, ĉekat ću ovdje uzaludno ako mi

vi ne pomognete. Pošaljite sedlara knezu. - Pokušat ću govoriti o tom Frani. .. ~~ Tomo, kad biste mogli javiti u Senj, moţda bi nas oslobodi roĊaci kneza Babonića. Senj

je bliţe od Ozlja. Malo je Tomo razmišljao, onda će joj tiho: na u . mnogo ste prepalili sramote od mene, uzmite *** sebe još ovu posljednju. - Koju to? da yiadajte se kao da ste se izmirili s vjerenikom kojeg ste <"

>nda ^

u moc

^ uv

Jeriti Franu da ste zadovoljni kod me-kanite podvostruĉiti otkupninu za sebe

kako bi polovica 253ostala vama za miraz. Onda će moţda pristati. Predloţit ću a^ da neću otkupninu

dijeliti s njime. To će ga moţda ponukati fo pošalje sedlara, a ako ne njega, ono nekog

drugog u Senj. Oni tie znaju latinski, napisat ćemo pismo koje će ĉovjek nositi u Seni Za

sve potrebno je da Frane steĉe vjeru u nas dvoje... - Razumijem. Sve ću uĉiniti što će biti potrebno da mu tu vjeru ucijepim. - Ako to uĉinite, kneginjice, povratit ću vas knezu - i Voj. vodi! Na to se kunem - tu - u

ovoj noći, pred vašim licem! Bilo je u njegovu glasu nešto toplo - podatno - poboţno Odmah zatim ĉula je škripanje

Ijestava pod njegovim snaţnim ti.! jelom što se uspinje gore. Oprezno je prelazio palubom. Tajana je sjedila na sagu, našlo-njena na sanduk. Kozak je

stajao podalje. Od pećine odrazila se njegova pojava. Tajana se našla uz Dorju i šapnula: -- Spavaj, sestrice. Tomo bdi. A što ti je rekao? - Zakleo se da će me vratiti bratu i vojvodi. - Vojvodi te hoće da vrati? - Da, rekao je. Sad vidim da me uistinu ljubi. - Kao pravi vitez koji ţeli "da ti budeš sretna, makar ginuo. Ušutjele su i u tmini legle. More i nebo i oni na brodovima ostali su mirni, u BILA JE TO LJUBAV.. 4 Mukla teţina leţi nad morem kao podmukli usud. Teški vreli zrak pritište Dorjine grudi.

Osjeća svoju dušu kao olovnu groma-du. Pećine iz broda izdišu ognjeni dah. šutnja oko

nje dolikuje smrtnom mirovanju. Nijemo je sve. I more i nebo i ljudi na brodovima.

Mrtvaĉka nepomiĉnost. Na palubi leţe gusari. Njihova tijela nepomiĉna, izubijana vrućom ţegom. Tjelesa u

kojima još samo biju srca. I Tajana osjeća pritisak na tijelo. Duša joj je budna, samo tijelo klonulo. Mutnim oĉima

zagledava u Dorjino lice, bešćutno< tvrdo poput kamena na grobu beznadnosti. Pruţila se po sagu prostrtom po palubi kao da nikad odanle neće ustati. Omara biva sve

teţa. Šutnja dublja. .Sumraćje yu ĉe se u kamenu uvalu kao sablasna tajna svemira.

Polako se diz Dorjina ruka k ĉelu i pritište sljepooĉice. Ova kretnja u mrtvo mirovanju

pretvara se u štropot. -• Ţeliš .li štogod? - zapita je Tajana. 254

l

___ Hladovine, povjetarca, rose nebeske, vode sa šumskog iz-ra O, kako je to daleko!

ćemu još i ove tjelesne muke? Ka-Y°javaju n se dobri za nedjela što ih poĉinjaju zli? *^ _

Svaka je zloća kaţnjavana, a dobrota je zaštićena. _ Zašto onda patimo? _. Sve su patnje samo most k sreći... - Ah, kako je bezgraniĉna tvoja nada. Daske što tvore most izmeĊu oba broda poĉele su škripati. One su ušutjele, Tajana

primijeti, dignuv se: - Dolazi Tomo. I Dorja se pridigne pa obje djevojke ostadoše sjedeći na sagu. U tami se razabire njegova crna pojava. - Teško vam je, kneginjice? , - Teţe od smrti. - Nije tako. Ţivjeti nije lako, ali umrijeti je najteţe - odvrati Tomo. - Znam to. Mnogo

puta susreli smo se ja i smrt, a opet mi je sišla s puta. Nas dvoje idemo uvijek usporedo,

katkad mi sjedne za vrat, a nikako da me uguši. Mnogo put su ljudi izrekli nadamnom

smrtnu osudu, a ona me preskakuje i kad sam je-najvruće ţelio. - Ţeljeli ste smrt? - zapita Dorja tiho. - I otimaĉu bi se htjelo mira da ne ĉuje svoj govor, ne osjeća udaranje srca, da legne u

vjeĉnoj tišini... U glasu mu je prikriven bol, težak, kao vrući zrak oko njih.. Nisu vidjeli svoja lica u

tmini. Dorja upita vrlo tiho i nešto neodluĉno: - f orno, - zašto ste se dali na taj strahoviti ţivot? Zašto na otimaštvo? U teškoj omari palo je teško pitanje. Tajana okrene glavu k onom mjestu gdje je sjeo Tomo, osjetivši da mu se pitanje zabolo u

grlo poput baĉena koplja. - Zašto?... obnovi još tiše i neodluĉnije od Dorje. U tmini ĉuo se nemoćni pad njegove ruke na drvenu palubu. - Teško vam je, odrješujem vas odgovora - reĉe Dorja. - Teško mi je zbog toga što mi nećete vjerovati. - Vjerovat će - odgovori Tajana, umjesto Dorje. - Priĉajte nam, Tomo - moli Tajana - što vas je navelo "ko zlim putem... - Bila je to ljubav, velika ljubav... k r. ^aPe° Je i odahnuo. Sa strane gdje sjedi Dorja ne dolazi ni-akvo pitanje, ali Tajana se

nešto jaĉe okrenula k njemu: - Vi ste već prije jednom nekoga ljubili? Nasta šutnja, tvrda, bolna, a ipak kao da djevojke nešto teš-*° oĉekuju... Tomo digne glavu: ^ 7" Razotkrit ću vam istinu. U Loboru, gradu navrh brda, ed šume, ţivio je plemić kao

svi drugi plemići. Njegova je 255ćud bila oganj, a srce vosak... To mi je bio otac. A majka? \j magli vidim njezino lice i

oĉi. Obrazi su njezini bili prozirni kao Cijeli oblaci kad ih probije nebeska modrina. Smiješila

se vivn"ek uvijek. Imala je i zašto. Otac ju je nosio na rukama. Nikad nisu Zidovi Lobor-

grada vidjeli suzu u njezinu oku. Loborski grad vi. dio je samo smiješak, ĉuo je samo rijeĉi

ljubavi, ĉitav dvorac kao da je u šumskoj tišini pjevao pjesmu sreće dvoje koji su se rodiH

jedno za drugo; ţivjeli kao dvije ptice u šumi - a onda je bilo svemu kraj... - Kraj ? - usklikne Tajana. - Mati je iz dana u dan bivala bljeĊa. Pala je u postelju. Bio sam tada djeĉak, vidio sam je

mrtvu na odru. Plakao sarrj dugo, sam samcat. Nitko me nije tješio, otac kao da me ne vidi ne

pozna, zaboravio je da sam mu sin. - Zar je otišao? - pita Tajana, šapćući.

- Leţao je dane i noći na ledini, buljeći u pusto nebo. Zimi na postelji sklopljenih oĉiju. Naš

kaštelan zvao ga je da ide na gozbe u Ciĉe, da zaboravi. A otac je odgovorio: Lobor je crna

raka, nema više Loboru gospodara. U tuzi je ginuo kao stablo kojemu crv grize korijenje.

Mene je uzeo kaštelan k sebi. Noć i dan ţivio sam uz njega. Bio mi je sve. Ali on nije bio

dobar, cijeli kraj strepio je od njega. Grub, osor ĉovjek. Otimaĉina bila mu je strast. Vodio me

je svuda sa sobom. Polazio sam s njime kad je saĉekivao trgovce i bogate putnike. Otimao je

za sebe i gradio negdje tamo svoj dvorac. Isprva bilo me je strah tih noćnih napadaja na ljude,

a onda sam se stao veseliti takvim pustolovinama, polagano sam se na to privikavao, dok je

otac tugovao, umirao i umro. Kaštelan bude mi pooĉim i uĉitelj, što ĉini on, to i ja. Pretvorio

me je u otimaĉa. Ja sam mu bio dobar uĉenik. Kad su ga trgovci ubili, ja utekoh. Otimaštvo

bilo mi je veselje, radost, uţitak. Eto, - bila je to ljubav, velika ljubav mog oca koja me je

uĉinila otimaĉem... - Ljubav vašeg oca prema majci - prošapće Tajana uz tihi uzdah. - Ljubav - preko groba.

Ljubav se nosi u srcu do smrti. -- Ljubav se nosi do smrti - ponovi Tomo. - Moţda i dalje. Tajana ga shvaća. Prilazi mu u

pomoć. -- Takva ljubav moţe se nastaniti samo u dobrom srcu. - Kruto se varate. - Vaše srce nije zlo... - Ah, što! O meni nije rijeĉ, - prene se on kao od nekog sna i gorko se nasmije. - Ja sam

otimaĉ, i nikakva dobrota ovog ni onog svijeta neće izbrisati s mojeg ĉela ţig loborskog

otimaĉa-Ni dovijeka. Nikad neće sa mnom sjesti k stolu nijedan plemić-Ni vi, srećonošo, ne

biste sjedili ovdje sa mnom da vas Teofil m* je prodao gusarima. U prvom je trenutku to priznala, no odmah naĊe opravdanj6- 256 ^*

l

_ ja sam s vama sjedila i ondje u Budimu kad ste me oslo-jjli Kumana. Bilo je to u spilji.

Ali sam s vama sjedila i kad k° je okruţivao kraljevski sjaj, sjećate li se - ono pred

crkvom kad smo našli mrtvaca u vitezovoj odori?... _ Istina je, zaboravio sam, vi ste sa mnom sjedili... Razgovor je zapeo. Tajana je osjetila da Tomo zapravo govori o Dorji koja sad sjedi s

njime, primorana na to gusarima. Ipak, Dorja ne veli ništa, niti odaje ikakvom kretnjom

da ih sluša. A Tajana pita: - Hoćete li, Tomo, ostati kod gusara? - Ostat ću, samo da se kneginjica i vi odavle oslobodite, pljusak vode oko gusarskog

broda svrati njihovu pozornost - Poskakali su u more - objasni Tomo. _- I vi biste malo došli k sebi u vodi, kneginjice.

To bi vam bilo na korist. .- Da, bilo bi, ali ne znam plivati morem... - Poslat ću Kozaka da vom dopremi vode pa da se barem malo ohladite. Slušale su škripanje dasaka kad je odlazio. - Sad si ĉula što ga je uĉinilo otimaĉem - zapne Tajana. - Jadnik! - odvraća Dorja. - Uistinu, ţrtva prevelike ljubavi njegova oca. - I Tomo tako ljubi... - Kad ste govorili o ljubavi, rekao je: nije rijeĉ o meni - i dobro je da nije.

- Ni o kome nije bila rijeĉ - već samo o njemu. Govorio je o ocu i mislio na sebe.

Nestaje u ljubavi za tobom.

- 2ao mi ga je.

- Kako mi je drago, Dorjo, što ga ţališ - i što si prema njemu sada dobra i blaga.

- Gusari su me prisilili na to. Sad vjeruju da mi je vjerenik i ne osvrću se na mene.

~ Svi se pokoravaju Tomi, a tebe se ne usuĊuju ni pogledati.

- Što će reći vojvoda kad sazna da sam tu imala vjerenika otimaĉa? Buduća kraljica u

ropstvu gusara, vjerena s vitezom otimaĉem - morskim Ċavlom, oh, strahovito

vijugaju putovi

Dolazila su na palubu dvojica: Kozak i sedlar. 86

feo fovlf^M- rGriĈa

glada

* °Va

je pećina

kotao

" skuhat

<fc *ako bfdZ? •" mfllo

^m da

Je na

Jveca

slast peĉeno prase. Oh, bilo. M

jeo

x P

eĉen°g krumpira u hladovini kad bi mi je

~- Ja bih vam se pridruţila - primijeti Dorja.

"^ je samo

mali

komadić

one zelene gore iza Griĉa

257

*- Vidjet ćemo doskora Griĉ.

-• Vojvodi se nadaš - pita Tajana. 17

****

iRekao mi je brat da će ga poslati za mnom u Senj i ga zadrţim dok svrše vojnu. Takva

im je osnova. Ako Firentinac naĊe Ivana, vojvoda će pohrliti da nas obje izbavi. Sprijeda s velikog broda dopire do njih mrmor glasova -^ nezadovoljnih, grubih. Tajana

zaĉuje svoje ime i podigne se aa pola, prisluškujući ţestokom rjeĉkanju: - Prevarili su nas, ništa drugo. - - Kako bi prevarili kad smo vidjeli kao na dlanu da nosi sobom moć sreće? Nije li nam

one noći dovabila pod ruke bogatu laĊu? - Zašto onda tu leţimo, a more pusto?

- Zašto trgovci putuju krišom?

- Firentinac nas nije prevario, ali srećonoša vara. Nismo li joj dali sve što je htjela?

Kakvu nam je udijelila sreću? Uto se ĉuo Tomin glas:

- Mislim da riĊokosi nema pravo. Srećonoša je napola mrtva, ne moţe da diše, sa

sjevera je gdje nema takve ţege i po. nestalo joj snage.

- Nije sreća tovar da ga treba vući.

- Tovar je - zlatni tovar. Nikad nisi ĉuo kako je to. Ljudi koji imaju u sebi moći, u

bolesti gube snagu. Srećonošu je sparina i ţega uĉinila bolesnom - tumaĉi Tomo.

- - Zaduvat ćemo joj mi vjetar s juga i sjevera, tako mi imena! Priveţite je na pećinu

nad morem pa da vidite neće li joj se odmah vratiti snaga i moć.

- Bolje bi bilo kad se riĊonja ne bi prijetio, nego lijepo, po-iorno zamolio srećonošu

da nam dovuĉe laĊu punu plijena.

Ne bi li da kleknemo pred njome kao pred svetim otajstvom. Obećala nam je sve i sva

samo da je pustimo s oka tamo na onaj brodić. Dovucite je ovamo pred naše oĉi.

- Prijetnjom nećete ništa postići - savjetuje Tomo. Njoj ne moţete zapravo ništa. Ili

mislite da ona sreću nosi u sebi samo za druge, a za sebe ni mrvice? Vi njoj nećete

nauditi, ona vama moţe.

Sad se javi Frane:

- PoĊite, viteţe, k njoj pa da ĉujemo što kani. Recite joj:

hoćemo plijena.

U gluhoj tišini odjekuju njegovi koraci. Sjeo je pokraj njih v. tmini i zapoĉeo tiho da

im saopćava poruku.

- - Ĉule smo - predusretne ga Tajana - plijena hoće.

- Srećonošo - vi mi moţete ispuniti -ţelju. Ne oklijevajte.

- Da molim neka im sreća pruţi prigodu za novo zloĉinstvor Srećonošo ako nam doĊe

brod, vi ste obje spašene.

- - Kako? - umiješa se Dorja ţivahno. Tomo se primaknuo k Tajani, šapćući:

- Upravljat ću navalu tako da pobijede napadnuti i v*

s spašene. Predat ću vas

napadnutom brodu.

- Ako vam to ne uspije? - pita Dorja.

^- Ako se brod preda, vi ćete ipak umaknuti.

~^~ Kao da imate neku osnovu?

__ Smišljam je od prvog dana kad su vas doveli. Sad je ĉvrsto u mojoj glavi. sw

_ Oni

ĉekaju kneţevo blago da je otkupi.

_ Dugo će vremena proći dok stigne. Ako pak ĉekamo uţari? Samo jedna laĊa i laki

će povjetarac doskora ohladiti vaša

-

Šapat prestane. Svatko je zabavljen mislima. Nijedno drugome ne vidi lica da sebi

proĉitaju misli i osjećaje. _ Ako brod stigne, a ne pobijedi gusare? __ Ja sam tu da vodim brigu o vama. S koje strane zlo nasrće s one ga strane treba odbiti.

O tom se mudruje u ĉasu borbe. Svakako, tu je moj Kozak i sedlar koji će ostati s vama,

dok ja gusarima smutim pamet i vid. Samo da nam je brod. Srećonošo, dozovite sve svoje

moći, dovucite nani dobro naoruţanu laĊu. Opet duga šutnja u mraku. Kad nijedna više nije ništa rekla, Tomo još ponovi svoju

molbu Tajani i ode. Dorja se sagne k drugarici: - Ne dozivaj brod! - Bojiš se zloĉinstva kao i ja? - Volim ĉekati na otkupninu - makar bilo ne znam kako ćh>> go, nego da svojim oĉima

gledam ... - Kako gusari biju i robe trgovce. - I kako Tomo robi - razbija - otima. Ne mogu to, Ta-jano. Ubija me ova misao jaĉe nego

sve ove patnje . . . - Ipak ga malo voliš, Dorjo. - Odviše smo nesretne da se ljutim na tebe - ali te molim: ne prljaj moju ĉast, Tajano. Ne

razabireš li crnu pakost sudbine: da dopustiš Tomi robiti, radi mene, za mene. Duboko uzdahne i spusti se opet ngnznalc. Sve dublja biva noć. Usnule su. Vrući val talasa se nad njima. Na horizontu povuĉe se s juga veliki crni svod i zaklanja sve... Tajana sniva da se nad puĉinom pojavio vitez Sokol. Digao se u zrak, i lebdeći, spušta se

k njoj na palubu, sagiblje se, pris-janja svoj kovni zaklon uz njezino lice. Od hladnoće

njegova zakona biva joj prijatno, osvješćuje se iz omare, hladni povjetarac zavitla poput

crnih krila i vjetar ga nosi sve više, više gore, rasprostirući poput oblaka. Vitez maĉem

dohvati plašt i zvekne po-Put gvozda. Tajanu strese. Trgne od sna. Pusti je mrak. LaĊa se ja, a vjetar, huĉe kamenom uvalom. - • Srećonošo!

-- Vi ste, Tomo?

~- Oluja dolazi. Htio sam vas upozoriti da se sklonete.

Po njegovu savjetu pošle su do Ijestava da siĊu u dno laĊe.

253

259Ostanite na zraku dok se bude moglo. Dolje je jako ;će, samo da ste spremne. :

Razgovor probudi Dorju. Smjestile se i prepustile vjetru njeţna, dugotrajnom izmuĉena tijela. - Ako se bojite, ostat ću - ponudi se Tomo. - Ostajte - zatraţi Tajana. - Nije me strah, ali sprema se nešto zlo.

Tomo sjedne podalje na palubu. Vjetar huĉe od jednog kraja pećine do drugog. More se

talasa. Gusari dovikuju, lanci škripe. LaĊa se trgne pa se uspinje i pada. - Plovimo li? - pita Tajana. - Vuku brod dalje od pećine da ga val ne razbije. U mraĉnom nebu sijevne i opet je tmina. Daleka tutnjava pribliţava se kao da negdje

gromori probuĊeni noćni demon. Drţeći se zagrljene, sjede one na Ijestvama i slušaju još neĉuvene glasove razgnjevljene

prirode. Sjene uţasa šuljaju im se dušom. U oblacima jaĉe sijevne i buĉnije zagrmi. Oblak svjetla padne na more. Osvijetli gusarski

brod, a u tren oka kao da su svi stro valjeni iz svjetla u crnu tminu. Tutnjava grmljavine

ispunjava uvalu lomljavom. Pećine odvraćaju odjek pa se ĉini da neka ogromna snaga lomi ţeljezo. Val udari o hrid

muklim udarom - onda prasak vode kao da se pećinom kotrlja sitno kamenje. Crno nebo

sipa og-; njene gromove. Onda se pljusak strovali na palubu. Djevojke se spustile na dno laĊe. Slušaju urlanje oluje i be- : znadno uzdišu za svojim domom. U tom malom, uskom prostoru, u crnom mraku, utamniĉene su usred paklene buke. Ne znaju ĉa- , sa kad će razarajuća sila provaliti tu crnu malu izbu i povući ih u daleke neznane dubine... Pred jutro stišala se grmljavina. Samo vjetar lomi nad njihovim glavama, a laĊa se ljulja. Danje svijetlo pokaţe im se nad glavom. Tomo se spušta kroz i otvor u njihovu rupu. U

ruci drţi vrĉ: - Svjeţe vode vam nosim, ravno iz nebeskog vrela. Tajana segne za vrĉem. -- Oluja nam je donijela svjeţe voĊe. Uvijek je to tako. R* kao sam gusarima da ste

obećali laĊu. Ne porecite ako vas pitaju. - Moţe li se gore? - upita Dorja. - Dobro se zaogrnite. Kiša je prestala, ali more i vjetar j°" se biju. Izišle su na palubu. Dan je mutan poput kaljuţe. IzmeĊu pf l ćine što otvara ulaz iz

zaljeva u široko more razabiru valove K*1 1 ko se uspinju, prskaju i spuštaju se grmeći. ;

U malom zaljevu zaglušna buka vjetra i mora. Zapanjeno P10" matraju djevojke bijes

prirode. Griĉki sedlar sjedi na škrinji, na licu se vidi kako mu je mu-Spazivši djevojke, pokuša

ustati. Na laĊi što se ljulja zatetu-i uhvati se za škrinju. 13 __ jako mi slobodnog kraljevskog grada Griĉa - kad sam iednom napio biskupovog

bukoveĉkog vina, nisam se tako zi- kao na ovoj vodi. _- Imat će sedlar što da pripovijeda Griĉanima - primijeti o šaljivo. _ ja? Eh, samo dok se vratim. Takvih bura oni nisu nikad vidjeli. O, o, da su mi barem

moja lijepa kneţevska sedla ne bi mi bilo tako tvrdo... S drugog broda dojurili gusari. Na ĉelu im Frane. Prešli su mostić ĉudnom hitrinom.

Frane se zaustavi pred Tajanom: _ Srećonošo, pitam vas hoće li doći trgovaĉki brod? Ovo pitanje palo je nad njima kao nova opasnost. Tomo pogleda Tajanu. Gusarove

prijeteće pitanje prodre Tajani u dno duše, zaroni joj u mozak i ćutila - u tom se pitanju

iskrio prvi glas mogućnosti da se oslobode gusarsko"g zatoĉenja. Trepavice joj se raširile. Velike crne mirne oĉi izgubile se u tjesnacu zalijeva odakle se

otvara vidik na puĉini. Svi ĉekaju odgovor, stoje kao razapeta jedra. Tajanina se usta otvore^ odgovori ĉvrsto: - Doći će. Frane korakne bliţe. "

- Kada? - pita gusar oštro. Nepomiĉni joj pogled plovi morem*.. Ona ne odvraća, šutnju smatra Frane njezinim

dogovorom s tajnim moćima. - Još je daleko, ali se pribliţava - pokazat će se, dan - dva pošto mine oluja. - A hoće li biti mnogo plijena? - Veliko nosi blago. - Vi ćete nam udijeliti sreću da svladamo trgovce i otmemo plijen? Tajana šuti i zagleda se u pećinu. Tomo hitro poništava njegovo pitanje molbom: - Srećonošo, vi ćete s nama na bojište, budite na ovom brodiću da nam dozivijete sreću...

Baš uz nas treba da budete, da doĉaravate snagu kako ste onda" pod Griĉom vitezu

Sokolu. Mo-ton vas, Srećonošo, isplovite s nama na puĉinu, da se proslavim, svladam

brod i nagrabim plijena kao nikada. Govorio je moleći, samo njegov pogled nije bio u skladu s °m pretvaranjem. Instinktivno osjeti Tajana sakrivene Tomine namjere i odluĉ-n° odvrati:

A ~~ Bili ste mi uvijek dobri, a gusari su me pazili - isplovit vu s vama. na" f3"6 pljesne rukama i uzvikne kao da mu je u krilo s neba M<> oblak zlata. 260 261i - E, kad pokupimo blago, odvest ćemo vas na kopno. Omiša kraljevat će

srećonoša. Je li tako pravo? • - Pravo mi je - potvrdi Tajana. - A što će biti sa mnom? - uzvikne sedlar. - Zar ću i ia isploviti s vama? - Ako vam se ne dopada - iskrcat ćemo vas u more - j^ smije se Frane. - I ti si mi prijatelj! Lijepo on postupa s griĉkim sedlarom. Samo mi doĊi na Griĉl - Doći ću kad se more izlije na vaše gore. - Ne mrmljajte, sedlaru - strogim glasom zapovijedi Tomo. •- Treba da ostanete na tom brodu uz srećonošu i moju vjerenicu. Neće vam škoditi da vas

osine malo sreće. Frane poskoĉi na drugi brod, a gusari ga slijede. Tomo, sedlar, Dorja i Kozak gledali su

Tajanino zamišljeno lice ne bi li s njega proĉitali moć koja joj je navijestila dolazak broda. - Znaš li sigurno da će laĊa stići? - upita Dorja s ne|to sumnje. ^ Nije znala što da odgovori. Našla se u ĉudu - što je ono rekla kako i otkud joj to? Napokon kao da se dosjetila: - Rijeĉ mi je slijedila misli. Ne znam zašto su baš takve. - To je već tako - umiješa se sedlar - tajna moć šapće • a usta govore. Oh, sveti Marko na slobodnom Griĉu gradu, naše je osloboĊenje blizu. Za

koji dan izvest će nas srećonoša na kopno i mi putujemo na Griĉ i na Ozalj-grad. Kući,

kući! Ovi poklici odjeknuše u Tajaninu srcu takvom snagom da je zaboravila grijeh što je

zaţeljela gusarima plijen. Osloboditi se ovog strašnog kotla meĊu pećinama, odletjeti tamo daleko gdje se uzdiţu

zelene gore, gdje teĉe Kupa, nad njom sjedi Ozalj-grad, gdje je ĉeka otac, gdje je njezino

srce primilo amanet ţivota, vitezovo priznanje da je nosi u srcu do smrti... . 2elja se raspe, provali, prometne se u oluju što je ove noći prohujala nad njome. U

pogibelji plane ĉeţnja za njim. Tutnjelo je, odjekivalo, buĉilo u malom srcu. Velika je pro-ime snaga. Njezina ţelja kao

da buši pećine, svladava more i prodire kroz oblake sunca. - Ako brod ne doĊe? - tiho pita Dorja. - Doći će. Mora doći! Mora! Mora! Glas joj zvuĉi kao da zapovijeda svijetom. Kao da neka je Ĉuju svi - i svijet i ljudi i usud.

Tajana vjeruje da no u sebi moć. Sada se njezina vjera pretvorila u pećinu što st iznad

njih. Sve ono drugo njezini su obronici... no

G" Podveĉer vjetar se smirivao, samo je još buĉilo more ri su uzbuĊeni. Ogledavaju brod,

pripremaju se, spremaju. Tajana sjedi na palubi i upravlja pogled u tjesnac što otvara

vidi* puĉinu. 262 Ĉitav dan ne govori, misli joj sijevaju kao bljesak prošle noći. Sve u njoj neprestano

odjekuje klikom osloboĊenja što ga je .janas ĉulo njezino ĉitavo biće. Razapeta jednom jedinom ţeljom, doziva, ĉeka pomoć nekog broda koji ne poznaje, ali

ga ĉeka. Oĉekuju ga svi. I gusari, i Tomo, Dorja, griĉki sedlar i Kozak. Ĉekaju kao što se

ĉeka sunce jto" svakog dana mora izaći. I noć pada i po koja zvijezda zatrepti izmeĊu rastrganih oblaka. Hladoviti vjetrić piri s

mora i omamljuje ih mirisom i uljuljava u san U kamenoj uvali biva tiho. Noć pjeva svoju uspavanku. Oblaci plove daleko. Na plavom

nebu strka zvijezda. Zagledavaju u široko ljeskavu smirenu puĉinu. Rubovi mora tiho

prskaju o pećine. Sutradan probudi ih sunce i potpali u gusarima nove nade. More se odmara. Vjetar otplovi

nekud u daleke visine. Oluja je prestala. - Dan - dva iza oluje dolazi brod! - Tako je navijestila srećonoša - sporniju gusari. I prate gore sunce što im pokazuje koje

je doba dana, koliko hiti vrijeme, i smišljaju kako bi bilo bolje da im trgovaĉki brod uĊe u

zamku. Ĉekaju. Tajana šuti. Dršću joj male grudi. Ne zna da li od straha da laĊa neće doći ili od

neĉega što joj tamo iz daleka donosi glase da pustim morem plovi osloboĊenje. Gusarski je brod izišao iz zaljeva izvan tjesnaca. Tajana vidi gusare kako pogledima traţe

po daljini, hvataju, ĉekaju - vjerujući ... A Tomo sjedi izgubljen u samom sebi. Crne mu oĉi pokriva magla duše što stenje. Još

malo i zauvijek će njegovu oku išĉeznuti Dorjin lik. Sam se ispovijeda sebi, sam se

odrješuje od grijeha. Sad, u oĉekivanju njezine slobode, razabire da se pribliţava ĉas koji

će ga zanavijek odijeliti od nje. A tu, na brodu, u toj uvali, gdje se o Dorju uhvatila

nesreća, on je bio uvijek uz nju. Gledao ju" je, razgovarao s njome. U tamnoj komorici, u

tmini, samo stopu udaljen od nje slušao je njezin dah - glas. Brinuo se za nju, a sve je to

ona primila prijazno, razgovarala s njim, slušala njegove rijeĉi kao da nije zloglasni

otimaĉ. Dorjina nesreća otvorila mu je vrata u njezinu blizinu. To je bila sreća, sreća. O, kakva sreća! - uzdiše Tomina duša. "Tomo, ĉime si zaslušio da

te pred smrt prijazno pogleda" - P1Ja sam sebe. j fpred smrt! Gusari će mi suditi. Glava moja njihov je talac, .maju je pravo uzeti. Pa sto

puta je već glavu zaloţio za nju? Neka doĊu "zrnu. Bilo je sunĉanih dana u ţivotu Crnog Tome... je i^

ll° Je- Pa neka padne vjeĉni mrak u

smrti. Toliko put mi ezala na grudima, pa ipak mi dopustila da mi priušti zalogaj 263sreće... Sada je, napokon, kraj. E, smrti, stara lutalice, došla si napokon i do mene.

Ĉudno. Smiĉeš se, smrti, ţivotom kao rijeta dnom... Sve gine samo ti ostaješ, goniš ţivot

kao pastir stado Došla si, povukla me za ruku: "Dosta je, Crni Tomo! Nauţile Se oĉi tvoje

bjeline njezina lica, toplote njezinih smeĊih oĉiju. Sad je dosta." Iz crnih trepavica ţmire mu oĉi, ovlaţene kao od unutraš-njih suza... I prolazi dan i silazi noć. I produljuje Tominu sreću i boli i ţivot... Sviće novi dan s novim nadama. Ĉekanje razapinje ljude na brodu, vuĉe ih na muke.

Zanijemili su, ukoĉili se. Gusarski pogledi prodiru do rubova puĉine gdje se more stapa s

nebom. Vrebaju na straţi, sapeti vjerom ĉudotvorne moći... Vjeruju u nju svi, i ona sama. Vjera je njihova zajedno na zenitu sa suncem što ih polijeva

svojom vrelošću, a da je nitko i ne osjeća. Miruju, samo im srca buĉno biju. Šute svi. Tomina duša za-pomaţe u oproštanju s

Dorjom - zauvijek...

A Dorja zuri u Tajanino blijedo lice u kojemu se skupila napetost ĉekanja. Poput kipa

sjedi Tajana na brodu, izgubljena dušom, ĉitavim bićem i tjelesnim i duhovnim, u jakoj

vjeri da će njezina unutrašnja snaga dovući neku laĊu kojoj gospodare njezine

nadzemaljske sile. Tamo u tjesnacu gusari se razjurili kao da je po njima pala strijela i uzdigli ruke kao Ja

pozdravljaju spasenje. A onda se brzo hvataju vesala i kreću k onima u zaljev. Mašu,

lomataju rukama, obezumljeni su srećom. A Tomino srce jaukne: - Sad je kraj!... On uzdahne kao da je izdahnuo posljednji krik i pozove u pomoć pamet i mir. U njegovoj

je ruci Dorjina sloboda... Zato treba da mu sluţi i razborita misao i mirna desnica. - Dolaze! - kriknuše prigušeno gusari. I laĊa je dolazila. Nitko ne misli da je morala doći

jer je more tu da po njemu plove laĊe. Svima je duša puna uzvika: - Srećonoša! Ona je to uĉinila! - Srećonoša, tajnim moćima nadahnuta, dovela je laĊu i znala je kad će stići. Srećonošo,

krunit ćemo te krunom od zleta i dragog kamenja. I tvoji će dvori biti u Omišu,

kraljevstvu gusara. S djetinjim ushitom izgovara Frane ove rijeĉi, rumen od itz-buĊenja i mahnit od sreće. - Vidjeli smo je. Još je daleko. Ali doći će. Baš nama uzagrljaj. I svi ĉekaju pripremljeni na odlazak. Frane u svom ushić> nju otvara jednu škrinju, vadi

nešto ĉudno, malo, napola r11" ţeno u srebrnom okviru s drškom. 264

l

"- Srećonošo, velik je to dar. Gledaj, oteli smo ga mletaĉkom št° Je doplovio iz Egipta.

Takvo što nema ni u kraljevskim dvorovima sjevera. Dragocjenost je Ovo, gledaj,

srećonošo. suncu zablista površina, sjajući kao bistro jezero kad u sunce kupa svoje zrake.

Tajana gleda i lecne se. Na bijeloj na titravu suncu zapazi svoje lice. Razabire rumen

obraza . sunca, ĉistu crninu svojih velikih oĉiju i.mraĉne tamne pra-move koji padaju niz

vrat. Vidi sebe kao što se nikad nije mo-ela vidjeti u zrcalu od brušene kovine, pa ni u

površini bistre vode. Zapanjena je sama nad sobom. Zapanjena je i Dorja. U toj siajnoj

plohi vidi Tajanino lice isto onakvo kakvo ga gleda svojim, oĉinia> _ gto je to? - zapanjeno pitaju djevojke. - ĉudovište! - s uţitkom razjašnjava Frane jer je pobudio zanimanje u srećonoši. - Zrcalo

nije od lima, ni od srebra, nego od neĉega ĉega ima samo daleko na istoku. Vele za to:

staklo. Ako padne na zemlju, razbije se. Zato sam ga ĉuvao kao oĉinji vid. Povela si nam

laĊu, evo, darivam te ovim da steĉemo tvoju milost i da zahvalimo što si odrţala

obećanje. Ova škrinja tamo na tvojem brodiću puna je nakita, polovicu od toga bit će

tvoje da se okitiš kad te odvedemo u Omiš. - Hvala! - odgovori ona, osjećajući odvratnost prema svemu što je gusarsko, ali je

pogaĊala da poĉinje teška igra Što ju je smislio Tomo i da mora toj igri podrediti sebe i

zatomiti svoje osjećaje. Uzela je dotada neviĊeno zrcalo, gledajući pri tom Tomu kako stoji na palubi i odreĊuje i

svi ga slušaju i pokorno i hitno izvršavaju njegove odredbe. Kad su ostale same, Dorja joj se pribliţi: -• Uzela sam i treba da zadrţim. Ništa se ne dogaĊa uzalud. Stavit ću to ĉudo u zaveţljaj. I ona segne u koţnu torbu svezanu oko njezina pojasa i spremi gusarev dar Kad je sve bilo pripremljeno, povuĉe Tomo na stranu poglavicu gusara da vaţno s njime

govori: - Ţuri vam "se da se riješite vjerenice?

- Baš nemate oĉi. Danas mi je rekla da se ne kani dijeliti od mene, pa ţeli da i ona prati

srećonošu u Omiš. Hoće da osta-ne uza me. Njezin brat knez nikad ne bi dopustio da poĊe

za otimaĉa i tako će ostati sa mnom. - A vi ćete dijeliti s nama plijen one laĊe koja dolazi? ~~ Nikako. Rekao sam da ne

plijenim s vama ništa. Samo zla-koje <5e donijeti kneţev glasnik za otkupninu neka

pripadne "egmjici pa ako joj to otpustite, bit će dosta. Eto, kani uzeti ,^g?" a ostati uza me

- priĉa on, smiješeći se, i onda još zapita za°nnuto: - Samo ako je to vama pravo, Frane? 265- Kako mi ne bi bilo pravo? Barem sad znam da ćete ostati s nama. Srećonoša će nam

dovesti toliko plijena, pa kneţevo zlato hajde, neka bude, dopuštamo kneginjici i vama. Je li

tako? " - Kako da nije. Dok je srećonoša tu, ne bojim se siromaţtva ni ja. Pomagala mi je davno gore

na sjeveru. Eto, vidite, ĉafc i vjerenici koja me je ostavila srećonoša je u srce zaĉarala ljubav. - Oĉinjeg mi vida, istina je •- udari gusar po koljenima. -. ĉarobnica je prava. - A sad, Frane, treba da krenemo. I neka svi paze da izvrše moje naloge. - Krenimo! Vjetar je kao da ga je srećonoša naruĉila. - Vi poĊite svojim brodom naprijed, a ja ću sjesti u brod k srećonoši da me nadahne hitrim

mislima i moj maĉ posveti svo-jom snagom. Kad se pribliţi trgovaĉka laĊa, prijeći ću k vama. - Sve uĉinite kao što treba da bude. Tomo prijeĊe na mali brod. Uz Tajanu i Dorju bili su samo Ko-zak i sedlar i dva gusara što su

upravljali brodicom. Iz zaljeva polagano krene veliki gusarski brod. Iza njih slijedi Tomo na malom brodu. Na

palubi su Dorja i Tajana. Sedlar i Ko.zak pomaţu gusarima. Jedva se brod maknuo iz zaljeva, Dorja zadršće. Napokon izlaze iz ovog kotla u kojem je

provela toliko strepećih dana i noći. Tajanu su misli nosile daleko naprijed, preko mora,

onamo je •ĉeznulo njezino srce... Izašli su iz zaljeva i zaplovili u vjetar. U daljini razabire se nešto maleno kao da površinom

plovi raskriljeni galeb. Tomo je stajao s djevojkama tako da bude što dalje od gusara, pa ih tiho upućuje: - Navalit ćemo na onu laĊu, a ja ću se pobrinuti da oni pobijede nas. A vi, srećonošo, naloţite

ovoj dvojici gusara da nas drţe što bliţe brodu. Kad nas napadnuti pobijede, zatraţite njihovu

pomoć. Zato sam htio da isplovite s nama, kao da ţelim da srećonoša bude što bliţe. - Ako se napadnuti predaju? - To mi ne bi pogodovalo. Svejedno pokušat ću gusare tako zabaviti plijenom da neće ni

vidjeti što radim. Pozvat ću našu dvojicu gusara na brod k nama, a Kozak neka ravna jedrom.

Nauĉio je dosta, ravnat će kako treba. Dorja je njegove upute slušala, gledajući mu ravno u lice: - Vi ostajete s njima? - Da, ostajem. - Vi ste zaloţili svoju glavu da neću pobjeći. Ubit će vas. - Trebaju moj maĉ pa mi neće uzeti glavu. Ako je i - to je sudbina svakog otimaĉa. jCneginjica je nemirno savijala plašt oko sebe. U Dorjinim se oĉima pokaţe nešto novo. _ Tomo, volim priĉekati dok stigne otkupnina od brata. Ĉitav bi me ţivot progonila savjest da

sam vas ubila - ja ... Dah mu je naĉas zapeo od tih rijeĉi. Jedva odgovori: __ planut će, ah" trebaju me. Neka vam duša bude mirna, smrt mi ĉije sklona. Moţda me i

ovaj put ne kani osloboditi ţivota. Nemirno je promatrala jedra trgovaĉke laĊe što se već jasno razabira na plavoj puĉini. Onda

opet svrne oĉi k njemu: - Ako nas oni tamo i uzmu na svoju palubu, tko zna što nas zeka u toj vodenoj pustoši?

Moţda ni tamo nisu muškarci bolji od gusara.

Tajana je pogledala Dorju, osjećajući da se u njoj raĊa neka odluka. I Tomo u prvom ĉasu nije

znao što da odgovori. Uznemireno su ĉekali. Dorja odluĉnim glasom prekine šutnju: - Mi trebamo zaštite, jake zaštite. Tomo, vi morate s nama, ne smijete ostati s gusarima.

Osvetit će se, ako ne radi mene, a ono radi srećonoše. Ne znam kako bi se to dalo udesiti,

Tomo. Ali mi ne moţemo same. Njezine rijeĉi odjekuju stostrukom jekom u njegovim grudima. Ono što je rekla, osjeća on

samo kao privid sluha i ne odgovori dok ga Tajana nije uvjerila da je dobro ĉuo. - Ĉujete li, Tomo? Kneginjica ţeli da doĊete s nama. Gusari će vam se osvetiti, a nama treba

zaštite. Razumijete li, Tomo? - pita ga ona, razabravši njegov smućeni pogled uperen u da-

ljinu. - Da, vi ne smijete ostati - još odluĉnije naglasi Dorja. - Uz vas ćemo biti najsigurnije. Talasala mu se duša kao puĉina pred njegovim oĉima. Udarce srca osjeća u grlu. Tamnu put

muţevnog lica prelila bljedoća. Pune mlade usne uzalud nastoje da izreknu odgovor. - Hoćete li s nama bjeţati, Tomo? - nestrpljivo obnovi Dorja, a iz njezina glasa izbijao je neki

strah da ga otimaĉina veţe da to ne uĉini. Na to pitanje on sagne glavu i smeten promuca: - Pratit ću vas, kneginjice. Njoj odlane. - Smislite što bude najbolje, mi ćemo se pokoriti svemu, Pa makar morale gledati - kako

otimljete... . Tomo je otišao prema Kozaku. Nešto mu je priopćio od ĉega Je cetpvoĊin obraz

zasjao. Pozorno je slušao svog gospodara i zadovoljno kimnuo glavom. Dotle obojica gusara,

ne brinući se ni-"asto, nego za laĊu koja je dolazila, upravljaju jedrima. 266 267i"!" NA MORSKOJ PUSTOŠI Sunce se već sagiblje k zapadu. Tomo gleda morem. Glava je puna misli. Ona traţi da je on prati, ĉuva, štiti. Ţali h" njegov mladi ţivot što ga je zaloţio za nju? Je

li to san? Zuji mu u ušima, a srce udara u grudima. LaĊe plove. Gusarske nosi vjetar, a ona što im dolazi u zamku - tek se polagano primiĉe. Daljina se meĊu laĊama smanjuje. Tomo prilazi k Dorji koja! promatra naprijed veliki

gusarski brod. - Kakvu su to gusari izvjesili zastavu? - upita djevojka. - Znak njemaĉke Hanze - i brod je obojen kao njihovi brodovi. Tako prikrivaju i

zavaravaju gusari trgovaĉke laĊe koje dolaze i ne slute da im se pribliţavaju gusari. - Hoće li se otimati? 3 Umjesto ugovora, on zamoli: " l" - Kneginjice, zaklonite svoje oĉi, ne gledajte nikoga od naš, ne gledajte mene. Vidjela je u njegovim oĉima bol i stid te odvrati: - Neću vas vidjeti, Tomo! Još neko vrijeme plovi gusarski brod sve hitrije prema stranoj laĊi, Frane odmahuje Tomi.

Zapovijedi da njihovu brodicu uprave k velikom brodu. - Prijeći ću, srećonošo. Blagoslovite me i molite neka me prati sreća u ovoj otimaĉini.

Molite, bit će to - posljednje. I brod se pribliţava. Bacili su uţe, privukli brodicu. Tomo klekne pred Tajanom.

Obuzima ih groznica uzbuĊenja. I djevojke, i Tomu, i one preko na velikom brodu.

Tajana usklikne: | - Sreća vas sluţila, Tomo! U svakom ĉasu da postignete onb^ što ste zamislili... Gusarima gore oĉi. S uzdignutim rukama gledaju Tajanu posutu zlatom sa zapada. U

groznici od usuda što se pribliţava sama se gubi u zanosu obmane. Oĉi joj plamsaju i u

blijedom licu drŠ-ću sjene kao od nekog nadzemaljskog zanosa nade i vjere. Njezin lik,

kroz koji prodire toliko duhovnog uzbuĊenja, smatraju gusari neĉim boţanskim. Gledaju

u njoj ĉarobnicu što sa svojim ispruţenim rukama vlada morem, brodovima, sudbinama i

srećom. Praznovjerne duše podavaju se njezinu tajanstvenom odrazu i pokorno sagibaju glave. Tomo je prešao na drugi brod, a mala brodica zaostane.

- Frane, ĉas prije prišapnula mi je srećonoša - ali bolje <W vam ne kazujem - izgubit ćete

pamet... - Sto vam je prišapnula? Recite! .- i ĉvrsto zgrabi Tominu ruku. - Budite mirni, rekla mi je da su joj tajne sile pokazale 1 daljini jednu mletaĉku galiju s

tovarom suhog zlata.

\

Gusar je stiskao Tomine ruke, usne mu se rastvorile, a nije mogao da prozbori. ^- Još ove noći, ili pred zoru, naići ćemo na brod pun zlata jeĉe Tomo. _ Ĉudotvorka je. Sreću prosiplje nad nama kao zora svjetlost. A kada i kako da idemo laĊi

u susret? - prepustite sve njoj. Kada joj moći pokaţu laĊu, ona će nam oznaĉiti trag. _ Tovar suhog zlata, tovar suhog zlata! •- šapće gusar pijan od nade. Bliješti mu se pred

oĉima, vidi ĉitavo more poprskano zlatom. Djevojke su ostale same s Kozakom i zapanjenim sedlarom koji ništa ne zna, samo sluti

da se zbiva nešto vaţno jer mu je Tomo naloţio da šuti. Oba gusara na brodici

ravnodušno upravljaju jedra, ploveći za velikim brodom. Sunce krvavim odsjevom pokriva laĊu što se pribliţava. Dor-ja sjedi na palubi. Okrenula

je leĊa onima što dolaze i gusarima što im prilaze. Tajana vjeruje i ĉeka. Sunce tone na obzorju, a morem pada njegov trag. Jedra su

zarumenjena. Gusarski brod leti. Tajana padne pokraj Dorje: - Napadaju! Dorja navuĉe na glavu kukuljicu svog plašta... Nad morem grmi Tomin glas. Streslo je. Pokrila je uši rukama da ne ĉuje. Ali jaki Tomini

povici prodiru kroz kosti i prsa joj se nadimlju, raznijet će ih muka - misli Dorja i savija

se, pokrivši lice rukama. Sivi suton pada na plavo more. - Sijevaju vatre nad trgovaĉkim brodom - šapće Tajana. -• Gusari su na njih sasuli

plamene kuglice. - Zar se ne brane, Tajano? - Zavarani su, zaskoĉeni. - Samo da se ne predaju. Da se ne bi predali gusarima! Svaki trenutak promeće se u beskraj. Tajana prati borbu. Sumraćjem plamsaju vatre kao sunĉa. U letećim zrakama, samo

gdjegod zapazi guţvu. Borba, vika, šum mora i mukli huk vjetra ulazi u Dorjirm dušu, Usred ljudi što se biju na brodu, gleda Tajana Tomu. Viĉe i razmahuje se maĉem, ali ne

ranjava nikoga. Gusari divljaju ras-pireni nadama u bogati plijen, pijani od samosvijesti i

od blizine ĉarobne moći što im pridolazi od Tajane. Razabiru njezinu broncu i njezino

velo što leprša na vjetru. Ni Tajana ne moţe više gledati kako se tuku na brodu. Obuj-je Dorju. Po njezinim

kretnjama osjeća kneginjica što se dogaĊa. Svaki njezin trzaj dira je poput munje... Tomin glas razdire joj dušu... Onda osjeti da su Tajanine ruke pale s njezina vrata. Osjeća zmo ukoĉeno tijelo. Od toga

trne, sakrivajući glavu u ruke, sa-010 da ne ĉuje ništa. Ili joj je sluh zamro? V, Vjetar

donese jedan nerazumljiv Tomin povik. --Sto je, Tajano? - pita prestrašena. - Predali su se. - Gusari? - Trgovci! Stisle se zajedno, klonule, sklopile poput cvijeta pod mrazom

- što sad? Sedlar se ukoĉi, zanijemio, sjedeći na palubi. Kozak se pribliţava - i sagne se k njima: - Zapovijedite srećonošo, ovoj dvojici da se pribliţe gusar-skom brodu. Tako je odredio vitez

Tomo. Tajana izda zapovijed. Gusari slušaju smjerno, pokorno Icao što se nikad nisu ponijeli pred

svojim poglavicom. Dorja spusti glavu. Kukuljica plašta pokrije joj lice u kojem leţi smrtni

umor. Sumraĉje se utapa u crninu što silazi s obzorja. Na brodovima puše se dvije baklje, svijetle

sjene skaĉu po tamnoj vodi. Gusari nose plijen s uhvaćenog broda na svoj. Pred tim prizorom Dorja sklapa oĉi. Tomo se pojavi na palubi. Kozak mu dobaci uţe, privukoše brodicu. Gusari i ne gledaju.

Vuku sanduke. PobijeĊeni stoje kao hrpa preplašenih ovaca. Hitro Tomo skoĉi k Tajani, nešto joj tiho govori i opet se vrati i potraţi Franu koji zapovijeda,

upravlja ukrcavanjem otetog tovara. - Frane! Srećonoša proroĉanskim okom vidi brod sa zlatnim tovarom. - Dolazi! - mahne gusar pohlepno. - Dolazi. Srećonoša ga vidi u daljim - hoće da ga uhvati. Pripazite da se oni poţure s

iskrcavanjem, ja silazim u mali brod, dajte mi baklju. Kad ona naĊe smjer kojim plovi brod,

zapalit ću baklju da znate. Tako mi maĉa, ova noć ţdrijelo je blaga! Tomo je govorio pod dojmom spoznaje da se u ovom trenutku rješava Dorjina sudbina. Rijeĉi mu teku hitro, uvjerljivo, sugestivno, što znaĉi da je stvorio odluku i ne traţi privolu

nego mu samo najavljuje svoj odlazak. Pod snaţnim dojmom, da je bogati plijen uhvaćene

laĊe dovukla Tajana svojim tajnom ĉarolijom moći, gusar prihvati Tp-mine rijeĉi kao da i

Tomi ništa drugo ne dršće u duši, nego ţelja da naĊe trag zlatnom tovaru na morskoj puĉini. Svaka i najmanja sjenka kakvog nepovjerenja izbrisana je iz gusarevih ćutila: srećonoša mu je

dovukla plijen, kneginjica je zaţeljela ostati uz Tomu, a on s njima. Ništa ga ne uznemiruje, a

sve ga goni da što hitrije, sigurnije zaskoĉi i onu laĊu sa zla** nim tovarem koja je u njegovoj

predoĉbi plovila negdje u tmio1" a nitko joj ne moţe pronaći traga - do srećonoše.

Jedva Tomo dovrši posljednju izreku, Frane upadne: 270 idite! Ţurite se! Kad srećonoša odredi, zapalite baklju, mi odmah slijediti trag svijetla, pa bilo

i protiv vjetra. Veslat kao morski Ċavli. omino srce zaustavi u tom ĉasu kucanje. Sukobila su se dva diva k°J*

m°S

u naprijed samo ako

jedan drugoga pregazi. " Tomo se osjeća jednom nogom na vratu protivniku. U nagona

okupljanja svih sila da ga ĉitava prignjeĉi, on trenutak stoji kao !L uzima daha. Onda digne

ruku i domahne gusaru: - Dok se ne vidimo, Frane, na palubi zlatnog tovara! Poţurite! Gusari što su nosili veliki sanduk odijeliše viteza od gusara. Preskoĉivši škrinje, prelazio

je Tomo palubom meĊu gusarima, koji su slagali i pregledavali plijen. Mjerio je svoj

brod. Svaki prebrzi korak smatrao je opasnom izdajom u oĉima lukavih gusara. Put od

Frane pa do ruba palube o koju je pristao brod s djevojkama ĉinio mu se rubom nad

strminom po kojoj na svojim ramenima nosi Dorjin ţivot. Ova spoznaja kao da ga je

ĉitava utonula u mir... Stigao je na cilj i zaustavio se. Gleda u noć, pa onda polagano siĊe u brodicu i reĉe glasno

dvojici gusara koji s njome upravljaju: - Po zapovijedi Frane, neka vam srećonoša dade pravac kojim treba da upravljate brod u

susret laĊi što dolazi... , Oĉi im svijetle u odrazu baklje s broda: - Kamo da krenemo? - Sjednite k njima, srećonošo - reĉe Tomo. Gusari se maknuli sa strahopoĉitanjem. Sjela

je k njima i odredila pravac. Dorja je povuĉena ispod drvene komorice broda što je nalik na malu kulu. Stisla se i

zamotala u plašt. Pretrpljeno uzbuĊenje za vrijeme bitke oslabilo ju je.

Pred njom podalje stoji Tomo kao neka crna avet. Razjašnjava gusarima radi ĉega polaze

naprijed sami. Njegove su rijeĉi brana svakoj sumnji. Sedlar vjerno izvršava zapovijed,

ĉitavo vrijeme šuti i ne miĉe se. Kozak je uhvatio vesla. Uz njega se spustio To-mo. Brod

odmiĉe u tmini. IzmeĊu gusarskog i Tomina broda leţi tmina. Udaljuju se sve Vise. Tomin pogled mjeri

daljinu. Svjetlo baklje na puĉini oznaĉuje gusarski brod na kojem grozniĉavo pretovaruju

oteti plijen. Sve sitnija biva svijetla toĉka kao da negdje dogorijeva ţeravica. Tajana briţno istraţuje nebo. Sjeverna zvijezda njezin je pu-osaz. Zuri gore, a gusari trnu,

vjerujući da joj zvijezde šapću 5V°je tajne. gt £Psy.e su u vlasti svojeg praznovjerja i napinju sve snage da hitrije slijede njezine odredbe. Brodica plovi sve brţe. Ta? ~~~ LaĊa je blizu, ali bjeţi,

osjeća, da smo joj u tragu - veli Jana fcako ju je Tomo poduĉio. 271V -• Hoćemo li je uhvatiti? - pita on. .vS; ; fe; ; / - Hoćemo - i vjetar nam,

eto sluţi... Sve više se vjetar hvatao u jedra i nosio mali hitri brod. More i noć jednako su crni. Uz brodicu šumi voda kao"d"a padaju slapovi. Nitko na brodu

ne govori. Gusari izgledaju tajan, stvenu bogatu laĊe. Tomo ĉeka jutro da naĊe smjer

prema kopnu] Tajana gleda u zvijezdu, uzdanicu putnika. Kozak straţari nad sva. kim

pokretom gusara, a sedlar zuri u sablasnu neizvjesnost... Kneginjica kao da je sa sobom ponijela bojnu buku na brodovi, ma. Još uvijek joj u ušima

odjekuje bešćutni glas viteza otimaĉa u ĉasovima napadaja na tuĊu imovinu. Duša joj se

savija od grozote ali nije više ispunjena odvratnošću, nego bolom. "Nema u meni odvratnosti jer sam njegov sukrivac! Radi mene, za mene je napao nevine

ljude, lišio ih njihove imovine." Osjeća u grudima mukli jecaj, stegnut stidom i ponosom. "Sukrivac sam - ortak sam - zato ne nalazim u srcu mrs-kost koja me obuzimala kad sam

ĉula o njegovim otimaĉinama. O, sramoto pusta, zasula si me do tjemena!" U prsima kao da je osjećala tjelesne boli. Tiho, oprezno pribliţi se k njoj Tomo. Njezina se glava spusti na grudi. - Ne spavate, kneginjice? - Tko bi tu mogao da naĊe sna! - Mogli biste mirno usnuti. Gusari neće posumnjati dok svane dan. - Kamo krećemo? - upita tiho. - Zvijezda sjevernica nam gleda ravno u lice, idemo prema njoj. To je naš cilj. Ne biste li

sišli na dno broda da usnete? - Ne, ne mogu? - ĉudan vam je glas, kneginjice, izmuĉeni ste. Ili se bojite? - Moţda se bojim... - Pouzdajte se u moju lukavost. Kad bi se gusari i dosjeli" i uhvatili nas, mudro ću se

izvući i opravdati. Svu krivnju prebacit ću na hirovito more... Praskaju valovi uz laĊu što leti> u tamnu neizvjesnost. Sjene bolnih sumnja dršću

Tominom dušom. Što se dogodilo? Radi ĉega joj glas tako tamno, strano i hladno zvuĉi,

kao ono nekoć, davno prije na Loboru! Drukĉije je govorila s njime tamo meĊu gusa-rija.

Zar ga je ĉula kako otima? Vidjela? Malo je uspravila glavu i upitala: - Kako će biti kad svane dan? - Traţit ću pravo pristanište, a onda vas povesti na cilj - Cilj? Koji? - K vašem bratu knezu -4 vojvodi Beli. Kunem vam se ĉast svojeg maĉa! Dotle vas ne

ostavljam! "ĉast maĉa" - pomisli Dorja. - Taj maĉ je davno izgubJ vitešku ĉast..."

272 _- SiĊite dolje, leţite, molim vas, odviše ste slomljeni. Sre-- oša mora izdrţati da upravlja smjerom broda. Odvest ću vas naruĉaj vašeg brata i

vjerenika! Ovo obećanje ne proizvodi u njoj ni traĉak radosti. Bešćutna ae Ustane i siĊe s palube u

tamninu komorice u kojoj je spavala julima- Legla Je i tiho jecala. Nije shvatila navalu

ove plaĉne boli/ nije to razumjela, samo je morala da se guši u suzama. "- "Kad sam ja plakala?! Kad?!" * * * S istoka pale su po moru ruţiĉaste sjene. Gusarska lica oĊra-javala su zaĉuĊen je. - Zar nas naši ne slijede? - zapita ĉvrsti snaţni mali gusar. Tomo odgovori uvjerljivo: - Pojavit će se oni kad ih budemo trebali. Ne brini ti. Sve je ugovoreno. Svjetlost dana odraţava -se puĉinom. Sve jaĉe se razabire daljina koju su prevalili.

Zaklonjeni otokom našli su se sami na pustoj puĉini. Tajani se sklapaju oĉi, bori se sa snom. Tomo je bodri po- gledom. Brodica plovi. Dugo svi šute. Sedlar hrĉe dubokim snom. - Ne vidim nadaleko laĊe koju traţimo • - oglasi se opet gusar. Sumnja lebdi nad brodom. - što velite, srećonošo? - pita Tomo. - Gdje je laĊa sa. zlatnim tovarom? - Dalje na sjeveru, mnogo dalje. - Na moru ili je moţda skrenula u pristanište? - Sakrila se uz neku obalu - odvraća Tajana. - Nije daleko do bure! - rekne gusar, zureći na jug. Tomo se nasmije: - Još je vedro. Otkud tebi bura? - Osjećam je! - Kao srećonoša laĊu s zlatnim tovarom? - pita Tomo. ; - I vidim je! - prihvaća djevojka. - Vidim je - zlato je; "a dnu u velikim sanducima. Ovo je popravilo njihov poloţaj . . . Ţar sunca s istoka nataplja more.

s "~~ Srećonošo! - reĉe Tomo. - SiĊite i prospavajte. Treba vam a,ge- Do veĉeri moramo

uhvatiti laĊi trag, a vi je morate dovu-Cl * nama. . . Tajana je sišla i legla pokraj Dorje koja je spavala. Zaspa-^ J6 i ona. leţeći nauznak. 18 ona. leţeći nauznak. inkvizitori U 273BIJELI KONJ

l

Gore na palubi okrijepili se zajutarkom. Brodica na koiV su ţivjele u morskoj uvali bila je

opskrbljena jelom i pićem i ni njoj su leţale škrinje s dragocjenostima. Tomo je nastojao da

od bija oblaĉine gusarskih sumnja što se okupljale nad njima. Sve £&. šće ogledali se onim

pustim morem. Spavajući, duvao je sedlar kroz nos. Onda se stao smiješiti pa smijati, ispruţio ruke kao da

nekoga hvata. Opet se smijao, tres. nuo rukom o jarbol, prenuo se, pogledao zaprepašteno i

kriknuo: - Gdje je jahaĉ? - Na moru jahaĉ! - i Tomo se nasmije. - O, sveti Marko, a ja sam ga vidio kako jaši. - Jaši? - trgne se jedan gusar. - Tko? - Vi ste jašili, gusaru! - Probudite se, sedlaru - prodrma ga Tomo. - Na brodu ste, a ne na poljani.

- Vidio sam ga - kako jaši. Tako mi ovog sunca gore, na mojem sedlu, onom istom što sam ga

ostavio kod svetog Vida na rijeci. Da sam ih barem ostavio kod svetog Marka na Griĉu. Gusar još uvijek bulji u sedlara. - ĉujte, baš ste me vidjeli na konju? - pita mraĉna lica. - Kao što vas sad vidim - odvrati sedlar ţivo. - Jašili ste Griĉom, sav svijet izbeĉio oĉi pa se -

divi mojem sedlu, a ja gledam ... Poĉeo je zamuckivati pod dojmom bijesnih Tominih pogleda i ušuti, buljeći u mladog viteza s

nerazumijevanjem. - Je li konj bio - bijel? zapita opet gusar oštro, napeto oĉekujući odgovor. - Bio je bijel, ţalosna mu majka! - sedlaru zapne zalogaj u grlu od strahovita Tomina pogleda.

Oba se gusara prenerazila. - Bijeli konj! To znaĉi netko će me izdati - lukavo prevariti. Bijeli konj golema je nesreća! Tomo šiba sedlara oĉima kao da maše maĉem. -- Nesreći nema pristupa tamo gdje je srećonoša. Bjeţi od nje kao Ċavo od tamjana. San

ne vrijedi za nas koji smo na ovom brodu - nastoji Tomo umiriti gusare. U duše gusara bijeli konj navuĉe crne slutnje o nekoj pnJ6" tećoj pogibelji. I nebom i

morem istraţivali su neku nevolju. N"* mir im se oĉitavao na licu, kretnjama i pogledima.

I sam Tomo nije se mogao oteti uplivu tog sna. Još u djetinjstvu ĉuo je o teškorn znaĉenju

sna o bijelom konju, l sedlar je to znao, ali nesreća je prijetila samo jahaĉu bijelog konja,

pa što da mu ne kaţe? Sunce je već bilo na zenitu, kad su Tajana i Dorja izašle na palubu. Tomo im dovuĉe

škrinju. Sjele su, ne rekavši ništa. Dale" Jeo s juga vukle se crne magle. Tomo uzme svoj

luk, ogleda g8" 274 vine tobolac i ostavi ga pored Tajane. Ne rekavši ništa, uzme i Kozaku luk, iskuša ga i

poloţi baš nadohvat Dorji. Djevojke nisu ele shvatiti, sprema li što ili je samo onako stavio lukove k """ina- Tada krene gusarima i

sjedne uz njih. ĉinio se odsutnim, •ako je budno pazio na njihove kretnje i pomno

pogledom mjerio udaljenost obale. Gusari se pogledavaju, sporazumijevaju kretnjama i ţmirkom oĉiju. Tomi ne izbjegne

ništa. Sumnja razbija gusarsku strpljivost i razdire im poslušnost. Odjednom oni udare

smjer prema suprotnoj obali - koliko im je to vjetar dopustio. Tomo se priĉinja kao da ne zapaţa i malo ĉeka pa onda naglo ustane: - Skrenuli ste! Prema obali idemo - tamo je srećonoša oz* paĉila laĊu sa zlatnim tovarom. - Na oĉi nam nije pala mrena. Ne vidimo laĊu! - Ali ona je vidi! Prema obali - velim! - zapovijedi Tomo £ glasom i oštrini pogledom. - Gusar ide k obali, samo preodjeven u graĊanina. - Ja vam jamĉim: neće vas prepoznati. - Ne moţete vi ništa protiv bijelog konja. - Moţe srećonoša! - Za sebe i za vas! Nama neće pomoći, bijeli konj naš je usud, propast ćemo na kopnu. Ne

idemo! - Naš Frane povjerio je zapovijed nad brodom meni i sre* donosi. - Zato što mu je ona oduzela pamet, zaĉarala ga da ne vidi ţto ste nam skovali. Nismo li u

snu jašili na bijelom konju? To je kobni znak za gusare. Prevarili ste nas - ogorĉeno

spoĉitava gusar, a njegov drug prihvati od njega rijeĉ i navali: - Izdaja je to, prevara! Hoćete oteti srećonošu i onu drugu! Gusari vam ne kane pomoći! - Volim tu s vama poginuti nego se predati vlastima koje tamo uhode gusare. Izdali ste

nas. Da se nije sedlar smilovao i otkrio nam bijelog konja, ne bismo ni znali što ste s

nama uradili. Hitrim pokretom trgne Tomo maĉ i zaprijeti. Ali gusari ne slušaju: - Sasjecite nas i ostanite sami na brodu usred bure koja. dolazi.

Još uvijek Tomo ĉeka, a gusari sjeli i poput šapa jakim ruka-ma uhvatili vesla da krenu

natrag. Zrak i more se talasaju. Gusti crni oblaci prikrivaju sunce. wePnjatno je, tamno i

tjeskobno. Tomo se obazre k djevojkama: - Srećonošo, ovom je lupeţu na putu klobuk pa ne vidi s ki" 1C govori. Maknite mu

strelicom klobuk! ju * e?va Je dorekao, Tajana napne luk. Gusari se podrugljivo srni-eiu sa strelicom. Klobuk

odleti u. more. Smijeh im se sledio* 18*

275Vještinu srećonoše smatraju dijelom njezine moći, a to pora. ţava njihovu odluĉnost.

Ovo Tomo brzo iskoristi: •- Veslajte prema kopnu! Srećonošo, ako samo za vlas skre. mi smjer, prostrijelite ih.

Upravljajte, srećonošo, brodom svo. jom moći. Ne trebaju vesla ni jedra gdje se pojavi

ĉarobna sna. ga i moć! Ona je napela luk i predala ga Dorji. Tada je uzela drugi. Ob. je su djevojke upirale u

gusare strelice, a Tomo i Kozak se pri. hvaćaju vesla. Uzalud prijete. Srećonoša moţe voditi brod, a da nema vesla ni jedra."Sve ona moţe. A

njih će predati na kopno - u tamnicu. Pokorili su se. Brod plovi prema zaljevu, a za njime lete oblaci kao crne magle dima. Bljesnulo je, zagrmjelo. More se uzbudilo teškim dugim valovima. Lica obojice gusara nalik su na tjeskobnu opasnost mora, U njima kao da sijeva ţelja da

skoĉe na strelice što nišane ravno u njih, da pobaĉaju sve u more, a ostave samo

srećonošu pa da kleĉe pred njome i mole je milost. Zapovijedi što ih Tomo upravlja Tajani i Dorji oduzimaju im odvaţnost. •- Ako se koji makne - odapnite! Ako samo pokuša skrenuti brod - pošaljite mu strelicu u

pomoć... - Pazim ja na njih - odvraća Tajana. - Srećonoši koja gaĊa ptice u zraku lako je prostrijeliti gusara na laĊi - hvali se Kozak.

Gusari šute, upiru se o vesla da bar negdje dadu odaha svojem jadu. Iza djevojaka na podu sjedi sedlar pa se ljuti što o njemu ne vode raĉuna da im pomogne,

kao i da nije prisutan i dohvati sjo kiricu iz Kozakova pojasa. Jednom se rukom drţi da se

ne otkotrlja niz palubu u more, drugom prijeti gusaru: - Prosjeci ću ti glavu kao mesar volu - ako se maknešl Vitez Tomo pogleda ga: - Bilo bi bolje da ste presjekli glavu svojem bijelom konju! "- A onda nastavi osorno: - Na

ovom će brodu još danas biti mesnice, a mi ćemo sami dalje! Misliš li, gusaru, da treba

veće pa* meti da reţeš veslom more nego maĉem ĉovjeka? Samo se al° prevari i zahvati

krivo - protivnik te poloţi u krilo majke Ije! A more? Reţeš ga brţe ili polaganije,

svejedno, opet dalje. Moţeš ţiv na kopno i onda kad su se po njemu pro svi noćni zlodusi.

Nauĉio sam ja ovu znanost. Glava mi nije zna baĉva. Samo pazite, srećonošo, makne li se

gusar, oda strijelu u rame, ne pobijte ih, da ih ţive predam - gdje muĉiti u tamnici. Baš

ţelim da budemo sami, brodica će ti kad srećonoša digne ruke i dozove svoje moći, a

zlato je 276 Gusari slušaju, pogledavaju se i veslaju prema dalekoj obali. Oluja goni valove sve do

ruba broda, oblaci kao da silaze sve niţe, bljesak i grmljavina sve bliţe. Nad pustim razbuktalim morem tutnji grmljavina i povećava tjeskobu na prijetećoj

vodenoj pustari. More se baca, vjetar juri, valovi gutaju gromove. Tajanu ne ostavlja srĉanost. Kako se

laĊa ljulja, tako ona zahvaća u oko gu-gaj-e kao da nišani pticu u letu. Dorja zna da ne bi pogodila ni u mirnom poloţaju, ali s na-"etim lukom barem ĉini dojam

kao da je u nje Tajanina vještina.

Sav je napor uzaludan. Tomo opaţa da se udaljenost izmeĊu obale i broda još uvijek nije

smanjila, kao da se nisu pomakli. Valovi se igraju brodom, spreĉavaju ga u kretanju. Koliko se pomaknu naprijed, toliko ga

bura zanese natrag. Uvjeren Tomo da su tome krivi gusari vikne: - Slušajte: ako stignemo na obalu - pustit ću vas natrag s ovim istim brodom, a da nikome

ne kaţem ni rijeĉi tko ste. Za-tajit ću vas. Pokriti svojim plaštem - tako mi ĉasti maĉa! Vikao je da nadglasa oluju. - Sto će nam obećanje? - odvraća gusar. Bijeli konj nas je prepoznao! Brod nije napredovao. Bjegunci su ustrajni, nepopustljivi. Bura nije trajala dugo. Odmicala je daleko naprijed. Bivalo je svjetlije, grmljavina se ĉula

samo kao mrmor iz daljine. Vjetar se gubi u daljinu i valovi bivaju manji. Ni sada brod ne napreduje. A Tomin maĉ tu

pomoći ne moţe. Opet se utjeĉe lukavosti i viĉe: - Gusari, vi ĉekate noć da nas onda prevarite i krenete natrag. Dobro. Ali znajte:

srećonoša će vas strahovito prokleti. Nikad sreća neće na vaše puteve. I Tomo se obazre k Tajani. Ona ga odmah shvati. Drţeći još uvijek napeti luk - reĉe mirno: - Gusari, hoću da prije noći stignemo na kopno. Ako ne poslušate srećonošu, ĉitav ţivot

slijedit će vam stope nesreća, neka vas more i -p Stanite! - klikne gusar kao da je nad njima sijevnula krvniĉka sjekira. - Za ime boţje,

ne budite nesrećom. Dosta je "lo bijelog konja! - Do Ċavola! - promrmlja Tomo. - Na kopnu nisam imao toliko borbe ni s bijelim ni sa

crnim konjima koliko tu na moru! A Tajana pokuša gusare umiriti: ..- San bijelog konja uzmiĉe pred srećom - koju nosim u 8eoi. Nema zle moći koja bi je

mogla svladati. Gusar promišlja pa upita: ,*"" Kad biste bijelog konja pretvorili u vranca - sreća bi puta k nama. Darujte nas,

srećonošo. 277Imam sreću u sebi da njome darivam dobre, koji Štite nevine djevice. - Ubit će nas Frane i drugovi što smo vam pomogli da bje. ţite - tuţi se drugi oĉajniĉki. - Ako srećonoša na vas dozove sreću - ni prstom vas ne moţe nitko na svijetu dotaći - uvjerava ih

Tomo. - Nitko -, pod ovim nebom, ni na moru, ni na kopnu. Ako vas prokune, nesreća sipat će po

vama svoj bijes kao što su oblaci sipali gromove. - Tako će biti - potvrdi Tajana. - Mogao bih vas svezati - reĉe Tomo - i baciti u more ali, evo, neću. Upravljajte brod k obali da

steknete dar sreće. - Na ĉitav ţivot obdarit ću vas srećom - reĉe Tajana. - Bura j te! Odabrali su. ĉvrsto zahvatili vesla i pogledali prema obali. - Prije noći nikako ne bismo mogli stići - najavi gusar •- ali noć neće biti duboka kad pristanemo

uz obalu. - Dobro, - prihvati Tajana i spusti luk - a vi upravljajte brod prema kopnu. Na oproštaj dat

ću svakome od vas amanet sreće: komad svog plašta. Rasvijetlila im se lica... Moć srećonoše opet je zavladala brodom. Gusari su .uzeli pravac prema kopnu. Oluja se potpuno smirila. Zaduvao je opet pogodni vjetar. Gusari razapeli jedra. Brod je

zaplovio brţe kao i nade u srcima bjegunaca. - Spašeni smo! - šaptala je Dorja Tajani. - Kolika je moć vjere u srećonošu!

- Tek sada je Dorja mogla da uzme jelo i piće. Tomo je stajao pored Kozaka, promatrajući

obalu koja je još uvijek bila udaljena. Nitko nije govorio, ĉak ni sedlar. Svi su mjerili

površinu mora koja ih je još dijelila od ţeljenog kopna. Nad morem pada golemo nedogledno sivo velo, a kopno u daljini izgleda kao crni porub. Brod plovi hitrije. Bjeguncima je prijatno, osvijetljene su im duše sigurnom nadom. Sivo

velo biva gušće i tamnije i pretvara se u crnu neprozirnost. Zvijezde su prekrile

razrijeĊenim oblacima. Oko bjegunaca more tmine. Uz laĊu šumi voda. Vjetar joj juri u pravac. .; - Svjetlo! Vidim svjetlo! - viknu sedlar. "4 Negdje pred njima, na nekoj visini, nešto

mirno gori. ^ - To je kopno - usklikne Tomo. -- Kopno, tvrdo kopno! Kako ĉeznem da stupim na tvrĊo tlo Djevojke ĉekaju, drţeći se

oko pojasa. Tomo stoji iza njih. "** buĊenje struja im ĉitavim tijelom. Spasenje im je

nadohvat. Svjetlo na uzvišici svjetluca poput velike zvijezde. - Bit će tamo kuće -

primijeti Tajana. 278 _- Drţimo se pravca prema svjetlu - opomene Tomo gusare. _ I vjetar tako hoće - odgovoraju oni. Svjetlost biva veća, ĉini se kao zapaljena baklja. __ Kao da je na brdu nad morem - reĉe Tomo. - Zvat ljude da budu u pomoći. _ Da upalimo i mi koju baklju! Upozorit ćemo ljude - predlaţe Kozak. - Dobro si smislio, Kozaĉe! Izvukoše baklju što ju je Tomo donio s gusarskog broda pa je teškom mukom upale. Visoko uzdiţe Kozak baklju pa njome maše u tmini. Odrazi se baklje igraju po ustalasanoj vodi,

crnoj od noći. Djevojke zure gore u svjetlost što je mirna kao uklesana na kopnu . . . Sve ţivlje biju im srca . . . Osjećaju da se pribliţavaju kopnu. U ĉekanju svi su se ustremili i zagledali u blizu svjetlost. Odjednom brod se zaljulja i nagne. Djevojke padoše po palubi. - Bijeli konj! - vikne gusar. - Nasukali smo se! - Greben je. Udarili smo u greben - laĊa je zapela. - Ako se probušila - izgibosmo! Rekoh ja: bijeli konj! Torno podigne dršćuću Dorju. Tajana osjeti

da se brod nagnuo. - Srećo - ne ostavi nas - moli Tajana. - Sad na cilju priteci nam u pomoć . . . Gusari nastoje da uzdrţe ravnoteţu, Kozakova baklja osvjetljuje hrid što se pruţa u visini. Neki ljudski glasovi dopiru kroz noć. - Ljudi! U pomoć! - viĉe Kozak iz svega grla, a Tomo po" dupire obje djevojke i sam ĉuva

ravnoteţu. Vesla pljuskaju po vodi. Na hridini ĉuje se glas: - Tko je dolje? - Nasukali smo se - odvraća Tomo. - Pomozite nam! ;\"y Postrance se pribliţava neka brodica. Kamenitu hrid osvjetljuju tri baklje u rukama nepoznatih ljudi. - Hej, mornari! Pazite! Evo konop! Na brod padne nešto teško sa svezanim konopom. Gusari hvataju, privlaĉe. Više se baklja pojavilo na pećini kao da su iz nje iskrsle. Svezali su o brod konope i nateţu ga, povlaĉe. Nekoliko ljudi stupi na palubu. - I ţena imate na brodu? - pita neki ĉovjek. - Bogato ću vas nagraditi - reĉe Tomo. - Hitro ih oslobo" ""te opasnosti. Tajanu prvu. Onda Dorju, pa ih ponesoše na pećinu. Osjetivši pod sobom tvrdo tlo, Dorji klecnuše koljena, nije-1110 sklopi ruke. Zamalo svi su bili na kopnu, a onda stadoše iskrcavati iz bro-a škrinje što su ostale ondje

otkako su bili u morskoj uvali. 279Sve je već na kopnu. Tomo upita nepoznate spasioce: - Tko ste vi? ,">i - Sluge kneza Krasine.

| - Kneza Krasine? klikne Dorja. - Znam ime ĉasnog kneza, jjjjOdje je on? & - Gore u svom dvorcu. - Povedi nas gore! - reĉe Dorja. - To i kanimo. Nitko se ne smije udaljiti sa zemljišta dok knez ne odredi što će biti s vama -

naloţi izbavitelj. - Nije nam ni kraj pameti da lutamo u pustoj noći - reĉe Tomo. - Knez Babović davni Je prijatelj knezu Krasini - primijeti obradovana Dorja. - Srećonoša nas

je nanijela na njega, Tomo. - To bolje po vas. Samo jednu molbu, kneginjice... - Sto ţelite, Tomo? - Ne recite knezu tko sam. - Dajem vam rijeĉ. Ako hoćete prikazat ću vas knezu kao kaštelana svojeg dvorca. Je li vam

pravo? - Ne ponizujte toliko svoj dvor, kneginjice. - Sad nema vremena mnogo predomišljati. Neka bude ikako sam odluĉila. Jesi li ĉula,

Tajano? - Dobro je tako! Eto, već polazimo. Uspinjali se uz pećinu po kojoj su u kamenu bile uklesane male stube. Baklje cvrće, iskre

pršte vjetrom. Svjetlo baklja plazi kamenom. Gore na pećini smjestio se crni dvorac.

Nasukana brodica leţi na grebenu. Stigli su na uzvišicu. Mala ţeljezna vrata zatutnje pod udarcima muške ruke. Onda ih netko

iznutra otvori. Ušli su u kamenom poploĉeno dvorište. Tamni lukovi zijevaju u blijedom osvjetljenju baklja. - Tko je gospodar nasukanog broda? - upita jedan glas. - Moj kaštelan - oglasi se Dorja. - Neka doĊe sa mnom knezu. Tomo uĊe za nekim ĉovjekom ispod luka i uspinje se st< ĉama. U mraĉnom hodniku gori

luĉ. Kroz jedna vrata dopire muški smijeh. Tomu uvedoše u široku veliku dvoranu. Uz stol sjedi mlad1 muškarac u crvenoj kazeti.

Plava mu brada obrubljuje bijelo lice rumeno od vina. Oĉi su mu svijetle, nos njeţan, lice

mu je 6°" tovo ţensko. Njemu nasuprot sjeo je malen jak ĉovjek guste smeĊe brao6 i prosijedih kosa. Puni vrĉevi

stoje na stolu. i/ Mladi plavušasti knez podrugljivo zlobom upita: - Vi ste se nasukali o našu hrid? - Da, kneţe, - odvraća Tomo. - Slijedili smo svjetlo je gorjelo povrh vaše pećine. | 280

l

__. Vama je sigurno poznato da po pravu i pravici brod i što je na njemu pripada vlasniku

zemljišta na koji se brod nasuĉe? . . . _ Nije mi poznato - nisam iz ovog kraja. Sa sjevera sam. Opet se. knez podrugljivo nasmije: _ Kad tamo kod vas putnici slome koleso - pripada tovar onome na ĉijem se zemljištu

takva neprilika dogodi. Naše je zemljište greben. _ Razumijem. Sve što je blaga na brodu pripada vama. _ A vi moţete poći svojim putem. _ Vaša kneţevska milosti, pratim dvije plemenite djevice, sestru kneza Okićkoga i kćer

jednog kraljevića. plavokosi knez naglo se digne. i • ; - Sestru kneza Okićkoga?

- I prijatelja vašeg plemenitog roĊaka kneza Babovića* - Onda je drugo. Primit ću plemenite gospoĊice pod svojim krovom kako im dolikuje.

Gdje su? " -V - Dolje u dvorištu. - Kaštelane - okrene se knez svojem drugu - hitro, da mi ne zamjere, što ih puštam tako

dugo dolje. SiĊimo. Tomi odlane. Pošao je za knezom i njegovim kaštelanom u dvorište. Gospodar dvorca

pribliţi se Dorji i Tajani, pokloni se duboko, zamoli za oproštenje što su ĉekali i ponudi

im svoj dvorac za konak. Dorja gotovo ushićena odvraća: - Hvala, kneţe, upravo je sreća što smo se namjerili na vas. - Odredi plemenitim djevicama ponaj ljepše odaje - zapovjedi knez svojem kaštelanu i

naredi da odmah spreme okrepu. - Kneţe, molim da primite sve moje suputnike - svi oni pripadaju mojoj pratnji - zamoli

Dorja. Sad je sedlaru odlanulo. Osjećao se kneţevskim gostom i nadao se poštenu zalogaju. Neizmjerna sreća zrcalila se na licu obih djevojaka kad se oko njih štrcale sluţavke,

donosile im toplu vodu, redile im kosu i spremale široku, svilenu, zastorima natkrivenu

postelju. Odaja je bila prostrana" Skupocjeni sagovi na podu, stijene oslikane prizorima mora,

vrĉevi, velike posude na stolu, sve od zlata i urešeno draguljima. Škrinje okovane

srebrom, a stolice pokrivene jastucima vezenim zlatom i biserjem. Sjaj bogatstva

odraţava se pri svakom pogledu. -- Ovdje su odaje bogatije od kraljevskih u Budimu - reĉeDorja. ~ Sve svjetluca od zlata i

dragulja. Nisam ni slutila da je knez tako bogat. Umile su se, oĉešljale i sjele jedna uz drugu na široko sjedalo. s ".U oluji i gromovima

nisam slutila da ćemo još ove noći Pavati u mekoj postelji koja će stajati na tvrdom tlu!

Oh, kako je sada dobro, Tajano! UĊe neka mlada sluţavka i najavi da ih veĉera ĉeka u blagovaonici. Pošle su. 281Sluţavka ih uvede u veliku dvoranu. Raskošnost blistala se svuda. Zidine oslikane

neviĊenim slikarijama, urešene štitovima i oruţjem, sva soba puna škrinja, zlatnog i srebrnog

ukrasa, stol s posuĊem od zlata, vrĉevi na kojima se sjaju dragulji, noţevi s dršcima koji se

iskre. Svaka stvar u toj dvorani izaziva SuĊenje Sjele su k stolu. Neka doĊe moj kaštelan - reĉe Dorja sluţavci. Ţelim da s nama jede. I moj debeli

graĊanin i moj ĉetovoĊa neka doĊu. Tomo je ušao. Dorja mu ponudi mjesto nasuprot sebi i Tajani. - Kneginjice, dopustite da odem - reĉe Tomo. Odmah ga je shvatila i odgovori: - Tko je u mojoj bijedi sjedio sa mnom, neka sjedne i sad kad imam stol i zlatne zdjele. Ostao je i sjeo. Tajana opazi kako mu je lice blijedo, izmuĉeno, oĉi sumorne, gotovo tuţne. - Uzmite peĉenja, Tomo - ponudi ga Dorja. , Sedlaru i Kozaku prostrli na rubu stola, podalje od njih. Griĉkom sedlaru iskrilo je pred oĉima od sjaja i ĉeţnje za jelom. Kad je zagrizao peĉeno meso, duboko uzdahne. Dorja mu se smiješila: - Napokon jednom peĉenja! Zar ne, sedlaru, tome se niste nadali. - Kako bih se smio nadati kad je taj prokleti bijeli konj... - Po pravu ne biste zasluţili ni konjetine - reĉe Tomo. - još ću s vama obraĉunati! Je li trebalo

pripovijedati taj san? Da nije bilo moći srećonoše, taj nesretni bijeli konj pregazio bi nas usred mora. Sedlar se pokunji i ne odgovori. Jeo je kao vuk. Dorja i Tajana sporazumjele se s Tomom.

Vratit ćemo se u Ozalj - odluĉi ĉvrsto Dorja. - Ne bih više u Senj ni za ţivu glavu. - Molite kneza Krasinu da nam dade pratnju • - savjetuje Tomo. - On će to uĉiniti za ljubav

svojem roĊaku. Sutra ću zamoliti kneza za razgovor. A što ćemo s gusarima? Njihov brod i sve što je na njemU pripada sada knezu. - Kako to? - zapita zaĉuĊeno Dorja. - Kao na kopnu sa slomljenim kolesom, tako je i na rn"oru kad se nasuĉe ili razbije brod. A! tako! No, knez je odviše bogat, on će odustati kad g

a zamolim. Blago ne pripada nama već

gusarima. Za uzdarje treba da ih prikrijemo. Sluge su nosile najfinija jela, juţno voće i medene poslastice-Svima je išlo u slast, ponajviše

sedlaru. Ĉinilo se da njegov z ludac nema dna. ^"j 282 __ Sveti Marko s grada Griĉa neka mi je svjedok! - šaptao . Kozaku. - Srećonoša potjerala je

bijelog konja, tako mi oĉi-^ jeg vida. Eh - neće meni vjerovati Griĉani da sam jeo za kne-

ţevskim stolom. Nakon jela unijele sluge nove vrĉeve od ĉista zlata. Svaki je vrĉ bio drugaĉiji, kao da je svaki s

drugog kraja svijeta. Onda sluge natoĉe neko gusto vino. Ma vratima se pojavi kućedomaćin. Odjenuo je zeleno ruho izvezeno zlatom. Na grudima mu

svijetli grb vezen biserom. Zaustavio se u sredini blagovaonice i zapanjeno gleda društvo. Nešto kao da mu nije pravo.

Dorja mu okrene lice malko blijedo od pretrpljenih nepogoda. - Kneţe, moj brat bit će vam do smrti obvezan zahvalnošću gto ste nas tako gostoljubivo

primili. Pristupio je bliţe, zadivljeni mu je pogled poĉivao na Dorji. - Vaša milosti, uvrijedio bi me vaš plemeniti brat kad bi pokušao da mi zahvaljuje. Ja sam

odviše nagraĊen srećom što sam pod svojim krovom smio pogostiti vašu ljepotu, kneginjice. Mirno je govorio, još mirnije se poklonio i onda sjeo nadesno Dorji pa uzeo vrĉ. Samo je

malo okusio. - Otkud dolazi vaša kneţevska milost u naše krajeve? - upita djevojku. - Htjela sam u Senj, ali tek što sam pošla, već nas je sna-ţla nezgoda. Molim vas, kneţe, u

kojem smo kraju? Je li odavle daleko do svetog Vida na Rijeci? - Blizu je oku, ali daleko pješaku, ĉak na drugom kraju obale. Promatrao je Dorju dok je govorio. Na njegove male plave oĉi virilo je udivljenje i

Ijubopitnost. - Kneţe, vi ste nam velikodušno pruţili pomoć. Sigurno mi nećete odbiti jednu molbu? - Iz vaših usana ne primam molbe, kneginjice. Evo me: zapovijedajte! - Kneţe, zapovijedati u vašem dvorcu moţe samo gospodar ili gospodarica. - Nema ha dvoru gospodarice, a ja vas molim da me poĉastite svojom zapovijedi. , .7- Ţeljela bih se vratiti bratu koji se nalazi u kneza Ba-°onića na Ozlju. Moj brat uzvratit će

vam trostruku ljubav ako ^" posudite ili prodate konje za mene i moju drugaricu, za kaštelana

i onu trojicu.

Sa ~~ Koliko god ţelite, kneginjice! štoviše i nekoliko momaka, mo mislim da biste se morali

prije valjano odmoriti. Prepu-la"i vam ĉitav svoj dvorac.

j - Hvala vam kneţe. Uistinu, mnogo smo prepatile i kraljevna kn " moţda

bismo za sutra

prihvatile vašu gostoljubivost, a pre-sut

ra otputovale. 283Moji su momci otpratili na Hreljingrad moje goste. se vrate, bit će vaši konji i momci.

Nadam se da će biti kod će već sutra. Ako okasne, vaš put će se odgoditi ne dulje od dana. Sedlarove se oĉi zakrijesile kad je ĉuo rijeĉ - Hreljing, Već mu je bilo na jeziku da

spomene svoja sedla, ali se dosjeti da ne pristoji osloviti kneza pa je šutio. Tomo je pozorno slušao mladog kneza i pri tom promatrao njegovo njeţno bjeloputno

lice i svijetle oĉi koje nije skidao s Dorje. Od kneţevskih pogleda Tomino je srce nemirno

udaralo a blijedo lice prekrivala potištenost.

- Dat ću vam kneginjice u pratnju hrabrog ĉetovoĊu koji će vas štititi putem od

kojekakvih otimaĉa - ponudi još knez Krasina. - I u naš kraj zaluta po koji vitez otimaĉ ili

razbojnik. - To bi bilo odviše, kneţe - odvrati Dorja, ne odajući nikakav dojam što su ga na nju

ostavile ove rijeĉi. - Nije od po trebe tolika ţrtva, moj kaštelan zapovijedati će momcima.

On je ĉovjek velike hrabrosti i samo njemu dugujem da smo utekli mnogim opasnostima. Plavokosi knez omalovaţavajući pogleda preko stola Tomu. Nekako je odviše dugo

promatrao mladog viteza otimaĉa. - Vaš kaštelan nosi vitešku odoru - primijeti knez Krasina. :•> - Plemenita je roda - i

viteške hrabrosti. ;£ Tomo spusti pogled na stol. Mladi se knez ponovo okrene k Dorji i ponudi je voćem pa skrene razgovor na kneza

Babonića i ostale ugledne kneţevske prijatelje. Tajana se samo rijetko upletala u razgovor. KućeĊomaĉin se samo kojim pitanjem obratio

k njoj, a sve ostalo vrijeme posvetio je Dorji. Ona se napokon digne. - Smijem li zamoliti, kneţe, da nas otpustite? Mnogo smo prepalile. - Vaša milosti, ţelim vam ugodan poĉinak u mojem dvorcu. •"Neizmjerno se radujem

sutrašnjem danu. On se duboko sagne na pozdrav obim djevojkama. Tomo se nijemim poklonom oprosti i

poĊe sa sedlarom i Kozakom dolje u prizemlje gdje su im odredili konak. Djevojke se razodjenule i legle. ^ - Dorjo - šapne joj Tajana. - Tomo je gotovo svisn"0 što knez nije s tebe skinuo oĉi. - Jadni nesretni Tomo! Tek sutradan su djevojke razabrale u kakvoj se nalaze t* skoši kod svojeg kneţevskog

gostoprimca. Izgledalo im je u tor? dvorcu sve na pravom mjestu. Tada se pojave

sluţavke s odijel|* ma i nakitom koje im šalje kućedomaćin. Tek što je Dorja zari* jetila

ovu garderobu, gotovo da nije zaviknula. Tajana pošalj sluţavke jer da će se odjenuti

same. 284

Kad su otišle, povuĉe Dorja Tajanu pod prozor s kojega je u sobu padalo svjetlo. _- Magli mi se pred oĉima, Tajano. Pogledaj ove haljine! _ Haljine koje nam je dala na

put kneginja BabonićI - I koje nam je oteo neki vitez otimaĉ kad smo noćili pred jumom - putem k moru. Zurile su u haljine zapanjene, ne znajući kako da to pro" "tumaĉe. - Gle, i kutija s nakitom je moja! Ljubopitno su posegnule za kutijom, otvorile je i ponovo se preneraţite. Tajana je

uhvatila bisernu ogrlicu s velikom kopĉom od dragulja i uprla upitno crne oĉi u Dorju. - Moja ogrlica i moje naušnice. I kopĉa za plašt - hitro je nabrajala premećući nakit u

kutiji. - • Taj sam ures donijela sa sobom iz Poţege - pripadao je mojoj majci i imala sam

ga u Poţegi onog dana na turniru kad se je dogodila ona strašna nesreća i mi smo bjeţali.

Nakit je bio na meni, donijela sam ga u Ozalj-grad, odanle uzela za Senj, a sad - što je to? - Kako je dospio ovamo? šapće Tajana. - Kao da je neka ĉarolija. - Ni u snu ne bih mogla naći odgovora na to. Mislile su dugo, kad najednom Tajana naĊe

rješenje: - Otimaĉ je oĉito iz ovog kraja pa je lako moguće da Je knez Krasina kupio oteto. Drugo

ne moţe da bude! - Kad bi knez slutio ĉime nas je posluţio?! Bit će najbolje, Tajano, da mu ništa ne

kazujemo. Poderane smo, i zaprljane. Najbolje će biti da haljine odjenemo - ionako su

naše. Tajana je prihvatila njezin prijedlog pa su se konaĉno obukle. Osvjeţene i ureĊene gotovo

su zasjale svojom ljepotom.

Takve uĊoše u blagovaonicu gdje ih je ĉekao doruĉak. Sluga im priopći da je njihova

pratnja već davno doruĉkovala pa su one ostale kod jela same, izmjenjujući svoje ĉuĊenje

i nagaĊanje o nenadano naĊenim haljinama i nakitu. Ali brzo ih iznenadi dolazak mladog kneza Krasine. Vrlo ih js uljudno pozdravio i

iskazao mnogo paţnje, naglašujući ţelju da se što bolje osjećaju. Naposljetku Dorja

promijeni razgovor: 1 - Kneţe, znam da brod i sve što je blaga bilo na njemu pre-*"* pravu i obiĉajima pripada

vama. Pitam vas koliko traţite da otkupim brod i poklonim ga dvojici mornara koji su nam vjerno 5iuţili. - Kneginjice brod je već otkupljen vašim divnim smiješkom odvrati on, poklonivši se i

gledajući njezinu ljepotu ţarećim "edm. Odviše ste velikodušni, kneţe. Moj brat će vam biti veoma

285Knez me ne moţe nagraditi niĉim što bi bilo vrednije od jednog pogleda vaših prekrasnih

oĉiju - reĉe znaĉajno, ali Od mah nastavi: - Vaši mornari mogu s brodom kamo ih je volja" A

škrinje, u kojima ima raznog blaga, prepuštam vama. - Nije moje, kneţe, mornari znaju kome pripada i molim da ga ostavite njima. - Bit će kako vi zapovijedate. - Hvala vam, kneţe i molim da mi omogućite da mornarima saopćim vašu plemenitost. Odmah je ustao i naredio slugama da uvedu mornare. Dorja im saopći kneţevu velikodušnu

odluku. Bili su zadovoljni i krenuli dolje. Na objed ušle su u dvoranu u svojim haljinama. Knez ih oslovi: - Osjećam tešku ţalost; što niste obukli haljine koje sam vam poslao. - Kneţe, - odvrati Dorja vrlo prijazno - molim da mi ne zamjerite. Naše su haljine opet

ureĊene - treba ih obući jer ako oštetimo vaše skupocjene, bilo bi to sigurno ţao gospoĊi kojoj

pripadaju... - Ona davno više ne nosi nikakve haljine, jer više ne ţivi... U tom trenutku drţala je Tajana u ruci komad mesa. Nije mogla zagristi i spusti ga na tanjur,

a njezine velike oĉi upru sa u Tomu. Dorja je oborila oĉi na zlatni tanjur, uzela draguljem ukraden noţ i poĉela rezati meso pa

odvrati nešto tiše da zatomi drhtaje svojega glasa: - To nisam znala. Mišljah da haljine pripadaju kome od vašeg roda? - I jest tako - reĉe knez - imao sam na dvoru sestru, udovicu. Ona je umrla prije dvije godine. Te su haljine pripadale - njoj. Ostavila je nekoliko sanduka svakojakih dragocjenosti. A mi bismo, kneţe, otputovalo još danas, rekla sam vam

razloge. Na bijelom kneţevu licu nije se pojavilo ni najmanje razoĉaranje ili kakvo nezadovoljstvo.

Uljudno odvrati: Razlozi koji vas nukaju na put posve su opravdani i bih vas smio nikako dulje zadrţavati.

Samo mi je ţao što neću biti sretan da vas pozdravim u svojem dvorcu. Nikako ne mogu

odgoditi put. - Vi to najbolje znate. Ţalim što odlazite, ali višoj se odred* bi moramo pokoriti. Onda knez naredi sluzi da mu dozove konjušnika. Ĉitavo njegovo vladanje bilo je mirno i

uvjerljivo. Tomo se nije maknuo, gledao je preda se. U dnu stola nešto vrpolj"

0 sedlar i dobacivao knezu

uzrujane poglede. Rijeĉi o t? liingradu probudile su njegovu ljubav prema sedlima, ali nije o i

da pisne. Kneţevi dvorani što su sjedili oko njega davali su znakove da bude miran kako se to

pristoji onima koji bla-s gospodarem, makar na dnu stola, a ipak njemu licem lice.

U Doskora je ušao konjušar. Knez mu reĉe strogo:

__ Odmah da spremiš za daleki put petoro konja, zatim reci ja ti dadu dosta kruha, suhih

kolaĉa i mesa - mijeh vode i vina, koliko treba za petoro putnika. Kad sve spremiš, ĉekaj na

zapovijed kneginjice. Kad ona odredi, izvedi plemenite putnike na cestu ] pokaţi put prema

sjeveru.

__ Razumijem, gospodaru. _ A meni i kaštelanu odmah osedlaj konje. Odredit ću još nekoliko momaka da prate

kneginjicu. Konjušar se pokloni i ode. - Vi ste, kneţe, u prijateljstvu s knezom iz Hreljingrada? - upita Dorja. - Velikom prijateljstvu. Tek nedavno, prije sedam sedmica, bila je tamo sveĉana svadba. Ja

sam mladu nevjestu vodio k oltaru. Nehotice padne Dorjin pogled na Tomu, ali on ga nije zamijetio. Nakon objeda, kad su svi ustali, knez stane pred Dorjom: - Kneginjice, hvalim sluĉaju što mi je poklonio sreću da izvršim vitešku duţnost i zaštitim

plemenite djevice. Molim da pre-nesete knezu Okićkome moje pozdrave, a knezu Baboniću

poruku da ga doskora oĉekujem u svojem dvorcu. Zatim uzme rub njezina plašta i poljubi ga u znak dubokog poštovanja. Onda se isto tako

oprosti i s Tajanom. Djevojke su gledale iznenaĊeno, ali su pred Tomom šutjele. - Kneginjice - ne uzmite niĉije pratnje! - reĉe on. Tomina je izjava zvuĉila isto tako sumnjiĉavo kao i juĉer u kuli. - Spremite sve što drţite da je potrebno. "1 Otišle su ravno u svoje odaje. • > Dorja je

sklopila ruke i zapanjeno ostala usred sobe.. ~~ Knez je strahovito slagao kad je rekao da ove

haljine Pripadaju njegovoj sestri. Kolikim je mirom izrekao ovu laţ, a P

e*. kako je mirno

pristao da putujemo i odreĊivao! Udara mi glavi kao sto nakovanja. Ne znam kamo da se

stavim. Tu se ne

*to krije. *"~ Mislim da poslušamo Tomu i krenemo što prije. "- Poslušat ću tvoj savjet,

Tajano.

d"„ a"

a J

e i uzela rediti kosu i ovila oko nje napola već po-

fleraau koprenu.

286

287Tajana uzme svoju torbicu na dugom pojasu, izvadi iz n; Ujalu kesicu i zrcalo pa stavi na stol. Izbrojile su novac što je bio u kesici. , - Nije dosta za udobno putovanje - primijeti Dorja. - Kad bismo putem mogle prodati ovo zrcalo! - Tko bi ga uzeo! Ni mi nismo nikada vidjele takvo zrcalo Otkud bi drugi znali njegovu

vrijednost? Morala si gusarima vra! titi taj dar. Netko otvori vrata. Bila je sluţavka. - Konjušar moli vaše milosti - kad ţelite putovati? - Odmah, ĉim opreme konje. Neka javi kad bude sve u redu. i - Je li knez još u dvorcu? -

zapita Tajana. - Upravo je izjašio s kastelanom. - Dobro. Reci mojem kaštelanu da bude spreman. Djevojka izaĊe iz sobe. Sjele su, ĉekale,

raspravljale o zagonetki s njihovim haljinama, kneţevu drţanju na polasku i Tominim

sumnjama. Vrijeme je prolazilo. - Dugo je trebalo da opreme konje - primijeti Dorja. - Da pogledamo? - zapita Tajana. - Zovni sluţavku. Otvorila je vrata i dozivala djevojku. Nitko se nije odazvao. Poći ću sama - reĉe Tajana. -

Gospodar je otišao i, eto već nema nikoga od sluţinĉadi. Spremi Tomin luk i strelice... I

bodeţ uzmi k sebi, Dorjo! -- Kao da se i ti neĉega bojiš? - Putem? Zašto? ? -"•- Kad bi kneţeve namjere bile zle - kako to misli Tomo "- mogao bi nas negdje doĉekati. - Zar nije bio ovdje u dvorcu gospodar svega - pa i nas? Već je davno mogao uĉiniti što je

htio! Sve su to utvare Tomine ljubomore. - Idem da mu javim.

Ona izaĊe na trijem. Nigdje nije srela ni sluge ni sluţavke koje su do sada uvijek

stajale okolo da budu na zov gospodara nadohvat.

Djevojku obuze neprijatni osjećaj u samotnom pustom trijemu.

Prepala se. Netko je istrĉao iza njezinih leĊa. Ali spazi -- Jesu li konji osedlani? - Osedlao bi ih dosad stotinu! Dolje zavlaĉe! Knez je odjašio iz dvorca, a ja ĉekam uzalud da

sedlaju konje, vidim zavlaĉe. - Vi sumnjate u nešto novo? sluzi: Evo, stajao sam u dvorištu. Uto je stigla sluţavka i rekla "Hoće da idu odmah!" Nato se taj

popeo na zid dvorca i 288

i

suz e a popeo na zid dvorca i davao dolje nekome ispod dvorca znakove. Sigurno je knez

nešto nakanio ... __ Vi ste izvan sebe, Tomo! - Pazim na svaki tren oka. Srećonošo, slutim zlo, kneţeve su namjere neĉiste. - Da nas napadne putem? - Podmukli je otimaĉ svijetla imena - zamku snuje, konje ne spremaju a to mi burka krv.

Dopustite mi da se sakrijem u vašoj odaji Ne recite kneginjici ni rijeĉi, molim vas - uvedite

me u vašu odaju da budem blizu ako se on vrati. - Vrati? Zašto je onda otišao? _- Da izbriše svaki trag zloĉina sa svojeg plemenitog imena, a kad se vrati nitko ga neće

vidjeti, sve je u tom dvorcu utihnulo sluge su makli odavle, zar ne vidite? Nešto strahovito

lebdi nad nama i oko nas... Evo, trijemovi u ovom katu pusti su kao grobnic. Njegova slutnja zadršće u djevojĉinoj duši kao da se pred njome otvorio ponor. Mahnula mu

je rukom da je slijedi. Oprezno i tiho popeli su se hodnikom. * * * Dorja je u odaji ĉekala kad joj pogled padne na ĉudno zrcalo na stolu. Stala ga je ogledavati.

Kroz otvorene lukove pada po njoj ţar zapadajućeg sunca. Zrcalo blista kao oganj. Kakva je

to ĉudna stvar? Gusari su mi rekli da je iz dalekog Egipta. Ćudi se, gleda u nj, okreće ga.

Najednom u malom blistavom, još nikad neviĊenom stakalcu - neka crna spodoba... - Iza Dorjinih leĊa iz Tajanine sobe potiho ulazi visok muškarac pokriven preko lica bojnim

šljemom. Po debelom sagu ! ne ĉuje se njegovo šuljanje, ali Dorja sve više zuri u zrcalo; ne

razumije što joj se ukazuje u tom ĉudovištu, kao prikaza Ċavla, ĉarolija je to, sve bliţe dolazi

prikaza, miĉe se, još jedna, nose uţeta, neka velika uţeta. Od uţasa Dorja krikne u sav glas i

odbaci zrcalo. - Uţe ovamo! - zagrmi iza njezinih leĊa. - Zasuni vrata. Una druga je tvoja! Potraţi je. Djevojka se obazre. Prikaza je obujmi oko pasa. - Moja si! u

ĉovJ

ek htJ

ede da zasune vrata, kad izvana netko oštro urne. Ovaj iznutra upre se onome

izvana, ali bilo je prekasno. -To

mo uĊe

u sobu, i udari muškarca koji mu je stajao na putu

1 gT

3"

Izvuĉe maĉ

* navali na drugog

koji je Dorju drţao oko joj i a"

TaJ

ar"a je utrĉala za Tomom, ali nije mogla vikati. Glas

J J

e u

grlu zapeo. 19

t inkvizitori H 289Tomin protivnik uzmakne,

povuĉe maĉ i doĉeka ga. Onaj dru gi se digne i pohiti u pomoć svojem drugu. Muškarci s bojnim šljemovima stave se nasuprot Tomi. Vi-deći da ima dvojicu, s bojnim

šljemovima zaštićena protivnika" skokne prema zidu da zaštiti leĊa i odavle odbija

bijesne udarce" Nitko od njih ne prijeti, ne uzvikuje, samo udarci maĉeva sijeku* Tomo

se brani divljom snagom, pa ipak Dorja osjeća da mora" pasti. Na njemu je samo košulja

od kovne mreţe, nema bojnog šljema ni štita. Protivnici nišane baš na nezaštićenu mu

glavu. Maĉ njihov zasijeĉe mu povrh tjemena. Krv mu obli lice. Dorja krikne, potrĉi k

postelji, izvuĉe luk i strelicu... Tajana je slijedi mislima. - Bjeţite dolje u dvorište! - viĉe Tomo djevojkama, odbi-jajući udarce. Krv mu curi po

trepavicama i ĉini se "- više ne vidi slijediti protivnikovu oštricu. Kneginjica dobaci

Tajani luk i strelicu. Spasi ga, Tajano, razbojniĉkih vitezova! - promuca i Mone na koljena. Tajana osjeti da sve ovisi o njezinu streljaĉkom umijeću. Napne luk. -- Ne sramotite me, srećonošo! - vikne joj Tomo. - Ne slušajte ga, Tajano! - moli Dorja. !•" Maĉ zavitla prema Tominoj glavi. On se

sagne. - Sasjeći će ga! Ne daj, Tajano. vi Strijela poleti ravno u jednog napadaĉa. Ovaj vikne i obazre fe, potrĉi prema Tajani,

ali ga druga strelica svali na zemlju. ? - Stanite, srećonošo - vikne Tomo. Šuštala je, ipak drţi napeti luk. Tomo obriše ljevicom krv s oĉiju, a desnicom navali na

protivnika. Neprestano mu brizga krv i zastire vid. - Razbojnice! - vikne Dorja. - Kukavico, ne vidiš li da krv protivniku zastire vid?! Ubij

ga, Tajano! - Ne dirajte ga - vikne Tomin glas. - On je moj! , I on se upne i zamahne. Maĉem

presijeĉe protivniku kovnu košulju. Protivnik klone na koljeno i stropošta se na sag. Nakon borbe sablasna tišina. Tomo obriše s oĉiju krv i ogleda se k Dorji. Priskoĉi k njoj i

digne je. Pala mu je na ruke, napola u nesvjestici. Pridrţi je i posjedne na škrinju. Opet

sau ^ briţne po glavi i licu. - Tomo, vi ste ranjeni, strašno ranjeni! Ali Tomo ne mari & svoju ranu, već pohiti k onoj

dvojici što leţe na zemlji i strga im s lica bojne zaklone. - Knez Krasina i njegov kaštelan! - reĉe Tomo trijumfirajući.

Knez se napola pridigne, ne moţe ustati. Reĉe ĉvrstim <- Kneginjice, vaš me je

kaštelan ranio pod mojim

290 Ona ga odmjeri svim prezirom: __ Branio je vitešku Ĉast djevice koju ste vi pod svojim krovom besramno napali. - Moje su namjere bile ĉiste, htio sam vas uprositi, a vi ste to krivo shvatili. __ Takva isprika ne bi pristajala ni vašem konjušaru. Vaše nedjelo priliĉi razbojniku, a ne

knezu. _ Kad ozdravim od rane, vaš brat odgovarat će mi za vašu uvredu. - Moj brat bije se samo s vitezom dostojnim svoje ĉasti. - Ništa vam ne daje pravo da me ovako grdite. Dorja pograbi sa stolice haljinu koju joj je

knez na dolasku poslao i bisernu ogrlicu. - ĉija je ovo haljina? ĉija je to ogrlica? Govorite! -. Rekao sam - pripadalo je mojoj sestri. - Laţete! Haljine su svojina kneginje Babonić koja ih je poklonila meni i Tajani. A

ogrlica? Moja je! Putem napao nas je neki otimaĉ pod bojnim zaklonom i oteo nam sve

to. Kneţe, u onim kolima nisu bile dvije starice, nego ja i moja drugarica. Sto velite sad,

kneţe - otimaĉu - ĉestitog imena? - Boli me, zovnite sluge - promuca knez, blijed i poni- •• ţten. - Kaštelane, ustaj! - Prostrijeljena mi je noga, gospodaru. -- Smilujte se - neka doĊu sluge! - Odstranili ste ih sa trijema - vikne mu Tomo. - Sad ĉekajte da se vrate po vašoj

zapovijedi! Kneginjice, hitro!

I on zasune iznutra vrata i poĊe s djevojkama malom odajom. Tu spaze veliki sanduk. Bio

je širom otvoren. Umjesto dna, zijevala je dubina u koju se spuštale ljestvice. •- Ovuda se vratio. Dugo se domišljao kako da izvede svoj zloĉin pod zaštitom bojnog

oklopa - s odvratnošću primjeti Tajana. Tomo je ĉvrsto nabio na glavu svoj šljem da mu krv ne poteĉe. • .Sišayši u dvorište, našli su Kozaka i sedlara, osedlane konje 1 tri knezevska momka za

pratnju. Tomo se ţurio da ne bi otkrili anjene i^ da mu krv ne probije ispod šljema. Dorja

otkloni pra-ju kneţevskih momaka, hitro uzjaše i krenu iz dvorca, Suton se hvatao kad su

pojurili cestom. je n A ^ -u samo toj"ko da kreću prema sjeveru. Sve drugo leţalo Pred njima u neizvjesnoj

magli. aiVo i podu sv°Jeg avorca u krvi leţao je knez Krasina. Uz Jcga kaštelan. •- Zovi sluge! ţivotinje gdje su? sunća~ . ^a mJ"°st im je zapovijedila da se ne pojave do zapada ^ m onda ako ĉuju kakvu viku! 19* 291oS nikad to nisam doţivio! Nikadl - teško dišući mlja knez. " - Rekoh vam, kneţe, ne dirajte sestru kneza Okićkoga, k je viri muška dosjetljivost. - Onaj skot, kaštelan njezin, svemu je kriv. Prevraćao je oĉi kad sam joj govorio lijepe

rijeĉi! Kako je dospio ovamo gore? Naloţio sam da nikoga ne puste. Nikad taj nije bio

niĉiji kaštelan barata maĉem kao pravi vitez. Da me barem nije tako ranio". - Da joj niste poklonili njen vlastiti dragulj i njezine haljine ne bi saznali... - Raskrinkan sami Ne, poreći ću, zadati ĉasnu rijeĉ. Ima li a kraljevstvu nekoga tko bi se

usudio podvojiti kad se knez ĉasnog poloţaja kune ĉasnom rijeĉi? - Pravo velite, ali kneginjica... - ţena je, ţena sanja na javi, neće joj vjerovati. Ta nisam li ja otputovao u Hreljingrad?

Nisu li me putem napali razboj-nici, orobili i posjekli mene i mog kaštelana? A ima li,

moţda, pseto, kao što je taj njezin kaštelan, veću rijeĉ od mene? Kad su pitali za

svjedoĉanstva slugu protiv knezova? Budala si! Malo je ispravio svoje tijelo, leţeći na zemlji i uzvikne: - Jao! Dosta mi je ovih muka. Poslat ću potjeru za njima. Zovi! Ponovo su dozivali, naizmjence vikali, psovali, prijetili, nitko se nije pojavio. Tek kad je sunce zapalo i nastala već gusta tmina, pojavile se prvi sluge. Našli su obojicu potpuno iznemogle. A Dorja je sa svojim prijateljima jašila hitro. Bol je muĉila Tomu u glavi i maglilo mu se. Stislo ga je pri pomisli da neće moći daleko.

Skupio je svu svoju snagu da se savlada. Već je nastala noć. Jašili su kroz gustu tamu po nepoznatu pustom kraju, ne znajući kamo ih vodi put. Cestom su pale prve mjeseĉeve zrake. U daljini odraţavaju se crni obrisi gora. - Sjever! - vikne Kozak. - Idemo pravim putem! Sedlar nije znao ništa o tom što se

dogodilo u dvorcu i mirno ih je slijedio. -- Mislite li da nas neće slijediti kad naĊu kneza? - pi13 "ajana Tomu. - Dugo će trebati dok dozove sluge. Krv je Tomi tekla i neprestano je posezao k licu da je briše-

Ove kretnje pobude Dorjinu pozornost i pogleda ga. - Jao - vi krvarite! Zaustavite konjel Svi su stali. - Kozaĉe! - reĉe Dorja. - Gospodar vam je sav u Poveţite ga 292 Spustio se s konja i zateturao. Od gubitka krvi hvatala ga slabost. Jedva se zadrţavao da

ne padne. Dorja otkine komad od svog plašta. Sedlar je donio mijeh s vodom. - Je li rana duboka? - upita Dorja. _ Plitka nije. Ona se uhvati za ĉelo i zastenje kao da je osjetila bol na svo- je. Krv je tekla ĉitavim putem, a on ne veli joj g!

avi - Slabo mu ništa- - Kozaĉe, zar zlo? Recite! - moli kneginjica. Nikad nije Tajana ĉula iz Dorjinih usta tako mekan i zabrinut glas. Kozak mu ispere ranu, namaze je mašću pa onda poveţe. Tada mu Šakom ulije u usta iz

mijeha vino. Dorja je kleĉala uz Tomu i dotakla se rukom njegova ĉela. - Vruća mu je glava. Mjesec osvjetljava blijedo mu lice, upalo, potpuno promijenjeno. - Zašto je tako blijed? - prepala se Dorja. - Tomo! - stade ga dozivati. - Tomo - zar ne ĉujete? Tiha topla noć vratila joj drhtavo

pitanje. On je gleda. Zjenice su mu pune svjetlosti. Njezina ruka se spusti na njegovo

ĉelo: - ĉujete li, Tomo? Kako vam je? Je li vam jako zlo? - Nikad mi u ţivotu nije bilo tako dobro... Ona se sagnula k njemu, on joj gleda u oĉi i spusti vjeĊe. - Sto da radimo? Kad bismo barem mogli naći kakvo selo ili kuću - uzdiše kneginjica i

poĊe k Tajani. - Kozaĉe, daj mi vina! - Šapne Tomo. - Okrijepit će me. - Potpuno ste nemoćni, gospodaru. - Ne od rane, stari moj, nemoćan sam od njezine ruke... - Napio se je i sjeo. Još mu se vrtjelo u glavi i on je svom snagom nastojao da zadrţi

ravnoteţu. Nikad nije toliko ţelio umrijeti kao sada kad je na svojem ĉelu osjetio njezinu

ruku. Nikad nije toliko ţeĊao za ţivotom kao u ovom ĉasu kad je trebalo nju povesti u

njezin dom. -• Dobro mi je - reĉe tiho. - Još malo vina - i moći ću dalje - vrtoglavica nestaje. Sam je sebi ulijevao vjeru da je sve prošlo. Snaţna njegova priroda i jaka volja pobijedila je u borbia nesvjesticom pa je već nakon

kratkog odmora ustao i oni krenu-se "a daljnji put. -^f suĉi opet uz Dorju, zaboravio je bol i sve što ostavlja iza et)e t nije mislio na ono ĉemu

juri u susret... 29oS nikad to nisam doţivio! Nikadl - teško dišući mlja knez. " - Rekoh vam, kneţe, ne dirajte sestru kneza Okićkoga, k je viri muška dosjetljivost. - Onaj skot, kaštelan njezin, svemu je kriv. Prevraćao je oĉi kad sam joj govorio lijepe

rijeĉi! Kako je dospio ovamo gore? Naloţio sam da nikoga ne puste. Nikad taj nije bio

niĉiji kaštelan barata maĉem kao pravi vitez. Da me barem nije tako ranio". - Da joj niste poklonili njen vlastiti dragulj i njezine haljine

ne bi saznali... - Raskrinkan sami Ne, poreći ću, zadati ĉasnu rijeĉ. Ima li a kraljevstvu nekoga tko bi se

usudio podvojiti kad se knez ĉasnog poloţaja kune ĉasnom rijeĉi? - Pravo velite, ali kneginjica... - ţena je, ţena sanja na javi, neće joj vjerovati. Ta nisam li ja otputovao u Hreljingrad?

Nisu li me putem napali razboj-nici, orobili i posjekli mene i mog kaštelana? A ima li,

moţda, pseto, kao što je taj njezin kaštelan, veću rijeĉ od mene? Kad su pitali za

svjedoĉanstva slugu protiv knezova? Budala si! Malo je ispravio svoje tijelo, leţeći na zemlji i uzvikne: - Jao! Dosta mi je ovih muka. Poslat ću potjeru za njima. Zovi! Ponovo su dozivali, naizmjence vikali, psovali, prijetili, nitko se nije pojavio. Tek kad je sunce zapalo i nastala već gusta tmina, pojavile se prvi sluge. Našli su obojicu potpuno iznemogle. A Dorja je sa svojim prijateljima jašila hitro. Bol je muĉila Tomu u glavi i maglilo mu se. Stislo ga je pri pomisli da neće moći daleko.

Skupio je svu svoju snagu da se savlada. Već je nastala noć. Jašili su kroz gustu tamu po nepoznatu pustom kraju, ne znajući kamo ih vodi put. Cestom su pale prve mjeseĉeve zrake. U daljini odraţavaju se crni obrisi gora. - Sjever! - vikne Kozak. - Idemo pravim putem! Sedlar nije znao ništa o tom što se

dogodilo u dvorcu i mirno ih je slijedio. -- Mislite li da nas neće slijediti kad naĊu kneza? - pi13 "ajana Tomu. - Dugo će trebati dok dozove sluge. Krv je Tomi tekla i neprestano je posezao k licu da je briše- Ove kretnje pobude Dorjinu pozornost i pogleda ga. - Jao - vi krvarite! Zaustavite konjel Svi su stali. - Kozaĉe! - reĉe Dorja. - Gospodar vam je sav u Poveţite ga 292 Spustio se s konja i zateturao. Od gubitka krvi hvatala ga slabost. Jedva se zadrţavao da

ne padne. Dorja otkine komad od svog plašta. Sedlar je donio mijeh s vodom. - Je li rana duboka? - upita Dorja. _ Plitka nije. Ona se uhvati za ĉelo i zastenje kao da je osjetila bol na svo- je. Krv je tekla ĉitavim putem, a on ne veli joj g!

avi - Slabo mu ništa- - Kozaĉe, zar zlo? Recite! - moli kneginjica. Nikad nije Tajana ĉula iz Dorjinih usta tako mekan i zabrinut glas. Kozak mu ispere ranu, namaze je mašću pa onda poveţe. Tada mu Šakom ulije u usta iz

mijeha vino. Dorja je kleĉala uz Tomu i dotakla se rukom njegova ĉela. - Vruća mu je glava. Mjesec osvjetljava blijedo mu lice, upalo, potpuno promijenjeno. - Zašto je tako blijed? - prepala se Dorja.

- Tomo! - stade ga dozivati. - Tomo - zar ne ĉujete? Tiha topla noć vratila joj drhtavo

pitanje. On je gleda. Zjenice su mu pune svjetlosti. Njezina ruka se spusti na njegovo

ĉelo: - ĉujete li, Tomo? Kako vam je? Je li vam jako zlo? - Nikad mi u ţivotu nije bilo tako dobro... Ona se sagnula k njemu, on joj gleda u oĉi i spusti vjeĊe. - Sto da radimo? Kad bismo barem mogli naći kakvo selo ili kuću - uzdiše kneginjica i

poĊe k Tajani. - Kozaĉe, daj mi vina! - Šapne Tomo. - Okrijepit će me. - Potpuno ste nemoćni, gospodaru. - Ne od rane, stari moj, nemoćan sam od njezine ruke... - Napio se je i sjeo. Još mu se vrtjelo u glavi i on je svom snagom nastojao da zadrţi

ravnoteţu. Nikad nije toliko ţelio umrijeti kao sada kad je na svojem ĉelu osjetio njezinu

ruku. Nikad nije toliko ţeĊao za ţivotom kao u ovom ĉasu kad je trebalo nju povesti u

njezin dom. -• Dobro mi je - reĉe tiho. - Još malo vina - i moći ću dalje - vrtoglavica nestaje. Sam je sebi ulijevao vjeru da je sve prošlo. Snaţna njegova priroda i jaka volja pobijedila je u borbi s v

esvjesticom pa je već nakon

kratkog odmora ustao i oni krenu-se "a daljnji put. -^f suĉi opet uz Dorju, zaboravio je bol i sve što ostavlja iza et)e t nije mislio na ono ĉemu

juri u susret... 29oS nikad to nisam doţivio! Nikadl - teško dišući mlja knez. " - Rekoh vam, kneţe, ne dirajte sestru kneza Okićkoga, k je viri muška dosjetljivost. - Onaj skot, kaštelan njezin, svemu je kriv. Prevraćao je oĉi kad sam joj govorio lijepe

rijeĉi! Kako je dospio ovamo gore? Naloţio sam da nikoga ne puste. Nikad taj nije bio

niĉiji kaštelan barata maĉem kao pravi vitez. Da me barem nije tako ranio". - Da joj niste poklonili njen vlastiti dragulj i njezine haljine ne bi saznali... - Raskrinkan sami Ne, poreći ću, zadati ĉasnu rijeĉ. Ima li a kraljevstvu nekoga tko bi se

usudio podvojiti kad se knez ĉasnog poloţaja kune ĉasnom rijeĉi? - Pravo velite, ali kneginjica... - ţena je, ţena sanja na javi, neće joj vjerovati. Ta nisam li ja otputovao u Hreljingrad?

Nisu li me putem napali razboj-nici, orobili i posjekli mene i mog kaštelana? A ima li,

moţda, pseto, kao što je taj njezin kaštelan, veću rijeĉ od mene? Kad su pitali za

svjedoĉanstva slugu protiv knezova? Budala si! Malo je ispravio svoje tijelo, leţeći na zemlji i uzvikne: - Jao! Dosta mi je ovih muka. Poslat ću potjeru za njima. Zovi! Ponovo su dozivali, naizmjence vikali, psovali, prijetili, nitko se nije pojavio. Tek kad je sunce zapalo i nastala već gusta tmina, pojavile se prvi sluge. Našli su obojicu potpuno iznemogle. A Dorja je sa svojim prijateljima jašila hitro. Bol je muĉila Tomu u glavi i maglilo mu se. Stislo ga je pri pomisli da neće moći daleko.

Skupio je svu svoju snagu da se savlada. Već je nastala noć. Jašili su kroz gustu tamu po nepoznatu pustom kraju, ne znajući kamo ih vodi put. Cestom su pale prve mjeseĉeve zrake. U daljini odraţavaju se crni obrisi gora.

- Sjever! - vikne Kozak. - Idemo pravim putem! Sedlar nije znao ništa o tom što se

dogodilo u dvorcu i mirno ih je slijedio. -- Mislite li da nas neće slijediti kad naĊu kneza? - pi13 "ajana Tomu. - Dugo će trebati dok dozove sluge. Krv je Tomi tekla i neprestano je posezao k licu da je briše- Ove kretnje pobude Dorjinu pozornost i pogleda ga. - Jao - vi krvarite! Zaustavite konjel Svi su stali. - Kozaĉe! - reĉe Dorja. - Gospodar vam je sav u Poveţite ga 292 Spustio se s konja i zateturao. Od gubitka krvi hvatala ga slabost. Jedva se zadrţavao da

ne padne. Dorja otkine komad od svog plašta. Sedlar je donio mijeh s vodom. - Je li rana duboka? - upita Dorja. _ Plitka nije. Ona se uhvati za ĉelo i zastenje kao da je osjetila bol na svo- je. Krv je tekla ĉitavim putem, a on ne veli joj g!

avi - Slabo mu ništa- - Kozaĉe, zar zlo? Recite! - moli kneginjica. Nikad nije Tajana ĉula iz Dorjinih usta tako mekan i zabrinut glas. Kozak mu ispere ranu, namaze je mašću pa onda poveţe. Tada mu Šakom ulije u usta iz

mijeha vino. Dorja je kleĉala uz Tomu i dotakla se rukom njegova ĉela. - Vruća mu je glava. Mjesec osvjetljava blijedo mu lice, upalo, potpuno promijenjeno. - Zašto je tako blijed? - prepala se Dorja. - Tomo! - stade ga dozivati. - Tomo - zar ne ĉujete? Tiha topla noć vratila joj drhtavo

pitanje. On je gleda. Zjenice su mu pune svjetlosti. Njezina ruka se spusti na njegovo

ĉelo: - ĉujete li, Tomo? Kako vam je? Je li vam jako zlo? - Nikad mi u ţivotu nije bilo tako dobro... Ona se sagnula k njemu, on joj gleda u oĉi i spusti vjeĊe. - Sto da radimo? Kad bismo barem mogli naći kakvo selo ili kuću - uzdiše kneginjica i

poĊe k Tajani. - Kozaĉe, daj mi vina! - Šapne Tomo. - Okrijepit će me. - Potpuno ste nemoćni, gospodaru. - Ne od rane, stari moj, nemoćan sam od njezine ruke... - Napio se je i sjeo. Još mu se vrtjelo u glavi i on je svom snagom nastojao da zadrţi

ravnoteţu. Nikad nije toliko ţelio umrijeti kao sada kad je na svojem ĉelu osjetio njezinu

ruku. Nikad nije toliko ţeĊao za ţivotom kao u ovom ĉasu kad je trebalo nju povesti u

njezin dom. -• Dobro mi je - reĉe tiho. - Još malo vina - i moći ću dalje - vrtoglavica nestaje. Sam je sebi ulijevao vjeru da je sve prošlo. Snaţna njegova priroda i jaka volja pobijedila je u borbi s v

esvjesticom pa je već nakon

kratkog odmora ustao i oni krenu-se "a daljnji put. -^f suĉi opet uz Dorju, zaboravio je bol i sve što ostavlja iza et)e t nije mislio na ono ĉemu

juri u susret... 29 l l

VJERENIK BELA I SUPARNIK HENRIK Sakriveni u hladovini jedne pećine, sutradan su se putnici od, marali. Kozak je ponovo

previo Tominu glavu. Dorja i Tajana sjedile su iznemogle i zamišljene. -" Što si odluĉila? - pita Tajana. - Kad Tomo ne bi bio ranjen, mirne bih duše nastavila put Ovako odviše je opasno

putovati pustim krajem. Treba da kren& mo u dolinu, tamo ćemo naći kuće i dobre ljude,

dok se Tomo ne oporavi. - Neće ni da ĉuje, veli da mu je dobro. - Sinoć zamalo da nije umro. -- Bila je samo omaglica. Kozak tvrdi da to nije toliko od rane na glavi - koliko od rane

srca... Dorja gleda preda se, ne odgovorivši. - Jadni Tomo, zamalo da ga ona dvojica nisu ubila. Kukavice! - Knez, otimaĉ! Tajano, tko bi to mogao vjerovati?! - Pravo je Tomo jednom rekao: otimaĉ sam ja kao i svi drugi, otimaĉi su i knezovi, ali

otimaju pod zaštitom svojeg ĉasnog imena. Eto, vidiš - taj knez ima pod dvorcem neki

greben na. koji svjetlom domami zalutale brodove, onda ih, toboţe, spašava i robi. I

gusari su otimaĉi - nagrabe blaga morem, pa onda grade dvorce, bogati su, ugledni i sjede

uz stol ĉasnih vitezova koji su svoja imena stekli junaštvom. Danas mi je priĉao Kozak da

su gusari ĉesto u razgovoru nabrajali imena plemenite gospode koja su svoje blago stekla

gusarenjem po moru. - Da, sad vidim da je tako. Knez Krasina uzima bojni zaklon da ga nitko ne prepozna, a,

eto, koliku ĉast uţiva. Tko zna s kakvim smo otimaĉima sjedili za stolom. - Koji preziru Tomu! - upadne Tajana, a Dorja će tiho: - Više je u njem dobra nego zla. Mnogo više dobral - Sve što je zla poĉinio od prošle godine bilo je u oĉaju zbog svoje ljubavi. Sve radi tebe! - Već tamo meĊu gusarima osjetila sam tu strašnu istinu! Tišti me. Ĉitav mi svijet leţi na

grudima, muĉi me, više puta bih najradije da izdahnem dušu. Zašto sam morala sve to

proţivjeti?! - Da obratiš Tomu. - Prešlo mu je u krv - uzdahne Dorja tiho. - Neće se d* okaniti nikada... - Vjeruj mi - napad na trgovaĉku laĊu bilo je posljednja otimaštvo Crnog Tome. On je to

sam rekac. - što ti ulijeva toliko vjere da će moći odrţati svoju rijeĉ" Ne ĉeka li ga samo bol i patnja? - Istina je, mraĉna bol bit će njegov ţivot, ali osvjetljava* će je svjetlost jednog ĉasa... 294 ^- Ne znam koji to misliš ĉas. _- Onaj kad si to, Dorjo, pala na koljena, dršćući za njegov t i vikala mi: spasi ga! Kneginjica spusti glavu i odvrati tiho, nesigurnim glasom: - Izloţio je svoj ţivot za mene... __ Uĉinio je to i u Budimu, spašavajući malog kraljevića.

Onda nisi drhtala... Kneginjica je gledala u daleku nebesku vedrinu... - Ovdje na zemlji upravo je tako tajanstveno kao gore u onim visinama. Ne znaš tko je

tamo! Tu, ne samo da ne znaš što će biti, već ni to kako je danas... Ništa, ništa ne znaš...

Sudbina se skriva, slijedeći svaki naš korak, a otkud dolazi? Otkud? Kozak dohiti k njima i tiho navijesti: - Neka ĉeta jaši cestom. - Sklonite se svi iza pećine! - odredi Tomo. Povukli su se u dublje zaklonište da ih sa ceste ne opaze. Sedlar je ostao posljednji.

Radoznalost ga vuĉe da malo izviri prema cesti. U oblaku prašine razabirao je jahaĉe.

Odjednom se trgne, pokroĉi pa nagne bjeţati.

- Zgrabi ga, Kozaĉe! Otkrit će nas! - zapovijedi Tomo. Ali sedlar je već izašao iz pećine, uzdiţući ruke. Kozak i Tomo potrĉe za njime, no, već

on, lomatajući rukama, sav izvan sebe viĉe: - Moje sedlo! Moje sedlo! - seee-dlo-o-o! - Kozaĉe, otkrio je naše zaklonište. IziĊi! Sad nam valja lukavošću zatajiti kneginjieu i

srećonošu. Protiv tolikih nema borbe maĉem. Moja ruka je snaţna, ali glava mi klima! Sedlar je vikao, mahao rukama i trĉao za jahaĉima. Sva se ĉeta zaustavila, skrenula sa ceste prema pećini. Sedlar je trĉao naprijed opet

mašući rukama. Kad je stigao k Tomi, padne na koljena. - Moja sedla! Moja sedla! Slava budi svetom Marku na Grizu gradu! Zapanjeno gleda Tomo sedlarevo ushićenje i promatra dola-zeće jahaĉe. - Neka je ţena s njima. Tko su ti ljudi? - Naši, naši, kneginjice! Šakom zaĉepi mu Tomo usta. Sedlarove se oĉi izbeĉile -• a ^e mu hvataju zrak. Dorja proviri iz svojeg skrovišta. Ona klikne radosno pa potrĉi. Tajana je slijedi. ~~ Tomo! Ovo je moja pratnja od svetog Vida na Rijeci. Spašeni smo! I pohiti im u susret. ĉetovoĊa skoĉi s konja i padne pred Dorjom na koljena, pajući ruke: - Naša kneginjica! Ţiva i zdrava! Nije vas odveo kraljevski ranin? -,,, 295-- Kakav dvoraniri? Gusari su na$ oteU. > 0;,"

v !

•"" - Znam, ali vas nije odveo... ; ".." V ; - Ĉiji dvoranin? f - Svijetle kraljica - knez Henrik.

( Svima je zapeo glas u grudima. , ,, , i Jedina se Tajana usudi pitati: > •i - Knez Henrik Gising da je ovdje? - Došao je iz Hreljina da u ime kraljice povede i vas u Poţegu. Strepeći smo slušali, kad je

priĉao da su optuţiti s krivovjerstva pa vas oĉekuje Konrad s lomaĉom. - A što je uĉinio Henrik? - Kad mu krĉmar reĉe da ste pošli ogledati brod za Senj, prijetio je da će zarobiti moju ĉetu.

Ali ja sam stajao dolje na obali da gledam kako ste se vi popeli na brod da ga razgledate .hoćete li poći njime u Senj. Tada opazim Henrika s kraljevskom ĉetom kako silazi k meni.

Henrik mene, kao ĉetovoĊu Ivana Okić-koga, pozove na predaju. Otkresao sam mu da se ne

predajemo, i on navali - ali mi smo već znali bolje tlo i posmicali Henri-kove - dobru

polovicu - u more, dok su se ostali razbjeţali. ; Dorja i Tajana izmijeniše poglede uţasa, a ĉetovoĊa nastavi priĉati: " - Bilo bi zlo da ste se vratile jer je Teofil, onaj vraĉ, pripovijedao da vas je brodovlasnik

Frane odvezao na prevaru i da su vas zarobili gusari. - Da - tako je bilo. - Onda, oprostite, bolje je bilo imati posla s prostim gusarima na moru, nego s kraljevskim

gusarima na kopnu. Henrik se i sloţio s Teofilom jer je on bio u tajnoj vezi s njim i slao je

kralji-f ci glasnika da otkupi vas, nevine djevice. i - Iz osvete! - ubaci Dorja. • - Ali dogodilo se ĉudo. Evo, ono ţensko biće što tamo sjedi na konju, poštene duše, odala mi

je nesreću u koju vas vodi onaj toboţnji brodovlasnik jer je sve bilo dogovoreno s gusarima.

A da djevojku ne ostavim kazni, vjenĉao sam je i doveo sobom. Po njoj sam doznao da je

glasnik pošao kraljici i da Henrik na to ĉeka - onda sam slao glasnika u Ozalj-grad knezu

Okićkome i zatraţio otkvipninu za vas dvije. " - A Henrik? - Još ĉeka u krĉmara kod svetog Vida na Teofilova glasnika kojega sam dao na povratku

lukavo uhvatiti. - Još je na Sv. Vidu? Onda nam je što prije otići odavle )

ef mi smo pobjegle, nas je spasio od

gusara - vitez Tomo Loborsto, njemu zahvaljujemo svoj ţivot i ĉast.

Sad je ĉetovoĊi zastao dah, slušajući o tako velikom &nU

Tome Crnoga. Dorja pozove Tomu

na vijećanje. Kad su spomenu* li Henrika Gisinga, odmah Tomo predloţi da se krene što brţe

"a sjever.

296 " \. .•/..•"" :. . . . ,f.... y-

__ Ono što se dogodilo gusarima i knezu Krasini moţe se 0 doznati, a Henrik mora vjerovati

da ste pobjegle prema Oz-fu ili dolje na jug prema Senju. Raspolovit će svoju brojnu ĉetu,

moţda će baš on voditi onu na sjever. Molim, kneginjice, odmah /o naprijed. Evo, vaš

ĉetovoĊa doveo je i vaša kola, a njegova •e ţena preuzela ulogu neke juţne gospodarice, pa bi

trebalo da \ sacja sjedi na prvom mjestu, a kneginjica i Tajana neka, toboţe izigravaju njezine

djevojke. " _ I moja odijela neka uzmu plemenite gospoĊe da bude vje- izvrsno, mlada gospoĊo - poveseli se ĉetovoĊa. - Kneginjice, ova moja Bosiljka pravi je

mudrac. Odmah su se poĉeli spremati. Za sat su to svršili, kad momĉad na cesti prema sjeveru opazi

dva jahaĉa kako skreću sa sjevera na jug. Tajana opazi da ih je momĉad zaustavila i zarobila. _ Vode ih ovamo, oĉito - da im ti sudiš! Podigla se i pomolila glavu iz kola, promatrajući dva jahaĉa. - Tajano! To su vojnici mojeg brata! - klikne Dorja. Nagnula se jaĉe iz kola i zapita: - Otkud dolazite

7 - Iz Ozalj-grada, gospodarice. - Tko vas šalje i kamo? - Naš gospodar knez Okićki. Slao nas je k moru da dovedemo vašu milost. Za nama dolazi

velika ĉeta da nas ne bi putem napao kakav razbojnik ili otimaĉ. Uz kola sjedio je na konju Tomo. ĉiivši rijeĉ "otimaĉ", skrene glavu od Dorje. Ali ona vidi

njegovu kretnju. - Svuda ima otimaĉkih Ċavola - opet će kneţev vojnik, a onda segne u njedra. Vašoj milosti

nosim ovo pismo. - Od koga? - Knez mi je dao da ga dobro ĉuvam i predam samo gospo- darici. Posegnula je za papirom na kojem se crvenio kneţevski pe- cat. Sluge se udalje. Dorja otvori pismo. Uz nju se privinula Tajana i velikim, cr-fiim oĉima upija svaki pokret

Dorjinih crta. Oĉekuje da pismo "osi vijest koja bi joj nešto otkrila o vitezu. Dorjine ruke s pismom padoše u krilo. < - Knez javlja nešto zla? " f , " ^ ~ - Ništa zla, ali hoće da se vratim na jug. Razoĉaran Tajanin glas prene Dorju i ona uspravi glavu: - Zašto, Dorjo, da se vratimo? Reci!

Vn; ~~^ Tako ţeli Ivan. S pratnjom koja obilazi ono brdo dolazi vojvoda Bela! Vojvoda Bela dolazi? ponovo proĉita i onda reĉe tiho: 297- Bela dolazi - piše Ivan -r- "srcem punim straha za tebe i s odlukom da te izbavi.

Nigdje mu srce nije nalazilo mira. ĉezne za tobom, Dorjo, i dolazi" - proĉita kneginjica i

onda ušutiU Uz tihu zlovolju pita Tajana: - Zašto da se vratimo? - To traţe osnove tvojeg oca i mojeg brata Ivana. Polazimo u Senj da tamo zadrţimo

vojvodu dok naši otmu hrvatsko kra. Ijevstvo Joakimu, kraljici Elizabeti i Ladislavu. - Što nas ĉeka, Dorjo, na jugu? - Vjenĉanje u Senju. -- Vjenĉanje? Knez traţi od tebe preveliku ţrtvu. - Dobrovoljno sam se vjerila s vojvodom, ja sam htjela po. ci za nj - i polazim rado. - Rado? Ova rijeĉ ne dolazi iz tvojeg srca. - Zar ne volim vojvodu? Nisam li ga od srca uzela za vjere-

nika? - Jesi li kada prolila suzu radi vojvode? Jesi li osjetila da te je zbog njega nešto tištilo,

sapinjalo, da je pucalo tvoje srce? - Bilo je mirno jer nije ludo kao tvoje. - Malo prije si priznala da te srce tišti - sapinje - puca... - Sad je opet mirno... - Kad bi sad, Dorjo vidjela svoje lice - svoje oĉil - Ti ćeš, Tajano, poći za onog koji pobijedi Joakima? - Ako mu je moj otac dao rijeĉ, poći ću. - A ja idem za onoga kojemu smo dali rijeĉ moj brat i ja! - Jednaka nam je sudbina - šapće Tajana. Nije. Ti polaziš za drugog - ljubeći viteza. Takve tragedije u meni nema. - Dorjo ja neću da se vratim... Kneginjica privine njezinu crnu glavu na svoje grudi. - Smiri se, Tajano, digni glavu - mi smo osuĊeni! Ti moraš poći za pobjednika, a ja za

vojvodu! Tajana naglo digne glavu. Na dugim trepavicama cakle se suze.. * - Ako me nepoznati pobjednik odriješi duţnosti? - Što bi onda uĉinila, Tajano? •••" - Što bih uĉinila? Ne bih pošla ni za koga! Nikada - ni do smrti! Bila bih sretna. Dorja sklopi oĉi - kao da ju je nešto zaboljelo - i opetuje: - Ni za koga! Nikad, ni do smrti! Tada bih bila smirena i sretna! - Posvetila bih ţivot bogumilima! Dragoša je tako uvijefc ţelio. Djevojke su ostale same, zabavljene mislima o Tomi, ali & ni jedna nije usudila to

priznati. On je sjedio na svom konju. Kozak mu se pribliţio i duga ĉekanja oslobodio-se

primijetiti: 298 _ Jako ste blijedi, gospodaru. 5 _- Uzjaši, Kozaĉe! Nama je poći. __ A kneginjicu puštate s momcima? _ Dolazi njezin vjerenik. Jedina vlas, koja nas je vezala s "ome, presjeĉena je. Tomi je

sada išĉeznuti, ona pripada vojvodi- ,- Niste li joj spasili ţivot? .- To sam uĉinio svojem srcu. Ona mi zahvaljuje i zapovijeda da idem svojim putem. Eh,

previše je bilo sreće! Idemo! On potjera konja prema kolima i tu ga zaustavi. - Kneginjice, zbogom. .- što je? Kuda ste nakanili? - Obećao sam: predati vas knezu ih" vojvodi. Vaš vjerenik dolazi, ja sam izvršio svoju

duţnost! - Kamo polazite? - širok je svijet. - Tomo, vi ste rekli da je ono, tamo na moru, bio posljednji napadaj... .- Posljednji - velim i sada. - Mnogo vam dugujem, Tomo... - Mnogo sam vam skrivio, niĉim to ne mogu otkupiti, ni ţivotom ni smrću. Sapelo ga je u grlu, iz oĉiju mu vrišti jad. - Smijem h" sad otići? - Obećali ste mi da ćete me predati bratu ili vojvodi. Priĉekajte, vojvoda će vam zahvaliti

i pruţiti vam ruku... - Crnom Tomi, otimaĉu, ne pruţa ruku ni kmet. Neću da ga ĉekam. Udaljit ću se.

U ĉasu okrene konja i nestane u šumi. Kozak ga jedva dostiţe. - Gospodaru, ovaj kraj nam je potpuno nepoznat, moţemo grdno zalutali. Uĉinite mi po

volji da bar jednu noć odspavamo u postelji. - Imaš pravo, idemo da pokrijemo lice vizirima, odjenimo svoje viteške plašteve,

izmijenimo znakove i svi će nas poštovati iao ĉasne viteze. Uredili se, sišli nizbrdice. Uz cestu krĉma. Gospodar, dobro odjeven i uljudan, odgovara

na svako pitanje, ;- Ovo je odmaralište za kneţevske i barunske putnike na Jug i na sjever. Sagradila su ih

gospoda sve od Senja pa do Griĉa "a svoj trošak , - Imaš li što da zaloţimo i popijemo, ali u kakvoj posebnoj *omorici. -- To ne mogu, tamo konaci Henrik Gising. Cijela mu ĉeta Ċuzela seoce. - Valjda niste ništa skrivili? . - Knez misli o nama da smo krivovjerci zato što nećemo ka-1 da je ovih dana prošla

povorka s djevojkama krivovjerkama 299koje traţi kraljica. Znate, Kumanka ima bogove s pasjom "u vom, a takve ţene nikad

nismo vidjeli. A što da laţemo - nism* vidjeli nikakvih krivovjerki, ni s pasjom glavom,

ni ljepotice. ; - I sada vas taj kraljevski knez drţi s ĉetama u opsadi? - Tako nekako, a što da radimo, ni krivi ni duţni. - E, onda će to biti one dvije djevojke što smo ih mi sreli daleko tamo dolje. Bile su

zarobljene od gusara i opet otkupije. ne. Vjerenik kneginjice je htio da se s njome vjenĉa -

i kad su se susreli, odmah su se vratili ravno cestom u Senj da se tamo vjenĉaju. - A vi ste ih vidjeli, gospodaru? - pita krĉmar. - Vidjeli i ĉuli. Sada su već daleko odavle. Kraljevski po. slanik trebao bi trkom za njima

ako bi htio da ih stigne, Tomo je govorio vrlo glasno kako bi ga svi okolo dobro Juli, To mu je i uspjelo. Za

ĉasak-dva izaĊe iz komorice Henrik Gising u ratnoj opremi, ali bez vizira na licu i, stojeći

sa strane, pita: - Dopustite, neznani viteţe, nešto ste priĉali krĉmaru o dvje-ma krivovjerkama koje

traţimo. Ne znam, traţite li baš one koje sam vidio - ali mogu ih opisati, kao i mjesto gdje sam ih

sreo. Dolazim, naime, iz senjske okolice. Na Henrikova pitanja stade opisivati povorku kneza Okićkoga i Dorju i Tajanu, a uz njih

mladog muškarca odjevenog u odije- lo vojvode. - Tko bi mogao da bude? - pita Henrik. - Svi su ga nazivali: njegova milost vojvoda Bela. Govorili su o vjenĉanju koje će se

obaviti u Senju pa se zato vraćaju. Od uzbuĊenja oĉi su Henrikove gotovo nestale u oĉnicama, put se lica zazelenila. Još je

stavio nekoliko pitanja o mjestu gdje ih je sreo i okolici te o putu do samog Senja, a onda

ga pozdravi i nestade meĊu kućicama. Tomo uzvrati pozdrav pa uĊe s Kozakom u gostionicu. Tu su naruĉili jelo i piće. Gore na uzvišici, u dubokoj guštari, još ĉekaju Tajana i Dorja na povorku koja će

dopratiti vojvodu Belu. Oko n "je su njezini veseli momci iz Sv. Vida. Ne slute što ih

ĉeka. Tajana se nekoliko puta okrenula za Tomom kad je odlazio s Kozakom. Stalno

nešto šapće Dorji, ali je ona opomene: - Ne smiješ mi govoriti tako, Tajano! Ostavi Tomu, on zna što mu je ĉiniti. Onda se okrene prema puteljku što vodi iz guštare. Odanle

dolazi prvi vojvodin glasnik i javlja joj: - Kad je u Ozalj-grad stigla vijest iz Svetog Vida da su vas ugrabili gusari, knez je bio

oĉajan i odmah dao veliku <otkupmnu" a i obavio da će odmah sam do g * ugrabili gusari, knez je bio oĉajan i odma ao ve Tada se pojavio vojvoda Bela i objavio

da će odmah sam do g sara da vas otkupi. I pošao je hitro prema jugu. Mene Je. *•

naprijed da vidim sve što se moţe saznati na moru kako s otrebnim obavijestima.

300 _. A što radi moj brat? """""" " _ Vodio je veliku ĉetu na sve kraljevske kaštele. S

njime su osla dva kneza i vitez Sokol. ^ __ Ah, vitez Sokol je sigurno već izvojevao

pobjedu - klik- 116 _ Kaţu da mu je voĊa Hrvatske poklonio veliko odlikovanje __ zlatnog sokola navrh

šljema jer je svuda bio prvi. Svi su kra-Tvvski kašteli u Hrvatskoj u rukama naših voĊa. J

_ Vitez Sokol je izveo tako velika djela! - šapne Tajana - Kao da se bori za tebe, Tajano. - Moj otac Ratimir reĉe da će moju ruku dobiti onaj tko pobijedi Joakim.i. _ Tko zna gdje je. ĉut ćemo više od vojvode, još pola sata je daleko - veli ĉetovoĊa. - Ja

sam već bio daleko na jugu, sabrao vijesti o vama i vraćao se da doĉekam vojvodu i

njegovu pratnju. - Kako je knezu, mom dragom bratu? - Oĉajavao je kad mu je stigla vijest vešeg ĉetovoĊe da su vas zarobili gusari. A, eto, nije

smio da ostavi svoje ĉete u borbi protiv kumanske kraljice. Odmah ćemo poslati najbrţeg

glasnika neka mu javi da sam vas našao na povratku ţivu i zdravu. Samo, kako ste utekli? - ĉut ćeš sve, Marko, najprije treba bratu poslati vijest da dalje ne tuguje za mnom. Ali što

je to? Ondje vidim Tomina ĉe-tovoĊu Kozaka. DoĊi bliţe! Marko se prenerazi što Dorja zbve Kozaka tako prijazno, a on prilazi k njoj kao veoma

poštovanom biću. - Vaša milosti, kneginjice, imam hitnu vijest. - Govori brzo i tiho. - Samo ĉetvrt milje odavle sjedi s kraljevom ĉetom - knez Henrik. - Jao! Smjesta javite vojvodi da me ĉeka. Dolazim mu u susret drugim putem, Kozaĉe. - Henrik ovdje! To je golema nesreća •- navalit će na vojvodu bez izazova, kao razbojnik.

Srsi me obilaze. Uštrcah" se, svatko pokušava da doĊe do rijeĉi, ali ih preteĉe Kozak. - Još nisam dovršio svoju vijest. - Dosta je strahote Kozaĉe. - Kneginjice. dopustite mi - moli Kozak. Svi se vojnici uskomešali. Vijest o Henrikovoj

prisutnos-1 sniatraju grdnom nevoljom. Svima je poznato da Henrik Dorju ojata za

vjerenicu i smrtno mrzi Tomu. Svi su u najteţoj brizi, gotovo u strahu. Kozak uhvati

Tajanine uzde i šapne joj: Recite kneginjici da ostane mirna u ovoj šikari i ĉeka voj-guštl Pogi.kelJ "iJ6 tak° velika,

bude li se kneginjica drţala ove tar^- Vitez Tomo razgovarao je s Henrikom. r 301- što? - prošapće Dorja. - Gdje, kada? - Evo, dolje, u onoj krĉmi, iz koje vas ovamo nitko ne m<v Je zamijetiti ako mirno ĉekate

vojvodu. - Razjasnite zašto moram tu mirno ĉekati. - Zato što bi topot tolikih konja mogli ĉuti ĉitavom doli, nom. To bi pobudilo Henrikovu

paţnju. Popeo bi se da vidi Sto je a onda bi zaista našao ono za ĉim ĉezne oštrica njegova

maĉa. - I osveta njegovog paklenog srca.

- Evo tako, kneginjice. Henrikov bi maĉ sasjekao vojvodi. no srce na komadiće. On ima dva

puta više momaka nego sva va-sa pratnja, a zloća njegova nauţila bi se u vašim mukama.

Zato molim ostanite ovdje mirni i svojoj pratnji naredite da miruje u ovom skrovištu. Dorja podigne ruke i znakovima pozove momĉad da ostane nepokretna, tiha. Ne znaju što

takva zapovijed znaĉi kad su svi uvjereni da s Henrikom moţe biti samo krvavog sukoba i

smrti. Kad su se svi stišali, Dorja prošapće: - Eto, uĉinila sam kako mi predlaţete, Kozaĉe. Ali, gdje je vitez Tomo? - On je na svome mjestu i moli vas da pošaljete dobrog trkaĉa u susret vojvodi i njegovoj

pratnji. Neka im da znak da se svi zaustave jer ako bi dojahali trkom ovamo, opet topot

konjskih kopita odjekivao bi daleko pa i taj odjek ne bi mogao izmaknuti Henrikovu uhu. , - Smjesta ću uĉiniti kako ste rekli. Svi savjesno izvršavaju odredbe na ĉelu s voĊom Markom. Svi u sebi psuju Henrika i

nenadani opasni susret i njim. Mnoge hvata strava od Gisinga i njegove kraljevske ĉete. U

ovom strahovanju prolaze ĉasovi. Dorja se još teškim naporom drţi na sedlu. I Tajana se

duboko zamislila u nesreću u koju su zapali i hvata pogledom prema jugu gdje se guštara

pretvara u šumu. Kao da tamo negdje razabire jahaĉa. Ali taj ne ide na jug, nego na sjever.

Oko njega sjene. Zar su to momci? Onda je tamo Henrik. Brzo se Tajana sagne prema

Kozaku: - Što mi ovdje sada tako tiho ĉekamo? - Da oslobodimo kneginjicu i vas Plamenih inkvizitora. Nisu to samo Konrad i Matijas koji

zapale ţrtvi lom ; li umre, ali jao onim ţrtvama koje ĉitav ţivot podvrgava inkviziciji plamena

pokvarena zloća - ĉovjekova. Ni jedna zvijer ne moţe biti tako zla kao u zloći ogrezli ĉovjek.

To su najstrašniji plameni inkvizitori koji pale na svojim lomaĉama sve dobro i lijepo i

plemenito i osjećajno i pošteno baš sve od ĉega bi nam bilo dobro. Momci ga pogledaju zaĉuĊeno, a djevojke misle da je ibunjen nesrećom koja prijeti. Kako bi

inaĉe sada i L.sno, °a svih traţi da šute? ĉini im se da su njegove rijeĉi posljedica P

1^" velikog

uzbuĊenja. Ili Kozak moţda već zna da je Henrik ip^ dao prije odlaska pregledati okolicu

krĉme i malog sela pa & *" 302 teći? Ponovo se Tajana uspravi i pogleda smjerom gdje je vi-^Tela jahaĉa meĊu gustim

stablima. Ali ovaj ne dolazi bliţe. Što r hoće? šapatom upozori Kozaka, a ovaj odgovori tiho: -* _ Znam. Ostanite mirni. Odviše je ovo mira okom u oko s takvom plamenom opasnoš-A, Jpak su svi nepokretni. " Nitko ne zna koliko je prošlo vremena. Dorja osjeća da svaka sekunda razdire njezino tijelo

i da dugo više neće izdrţati ovu smrtnu napetost. Onda dopru do njih ĉudni mukli zviţduci. Kao da netko daje tajne znakove.-1 djevojke i

momci osjete to zviţdanje u ţilama, ali već je Kozak skoĉio na sedlo, uzvine se kao da će stati

na noge i klikne: .- Spašeni smo! .- Kako znate, Kozaĉe? - šapnu svi. - Vitez Tomo ĉestito je obavijestio voĊu kraljevske ĉete ka-fco je i gdje susreo krivovjernike s

vojvodom i gdje se vraćaju u Senj na vjenĉanje. Svi su zapanjeni. A Kozak ih vodi u šumu gdje je Tajana vidjela jahaĉa i odanle svatko

razabire kako kraljevska ĉeta ţuri na jug da uhvati Dorju i Tajanu. -- Sad moţete u susret vojvodi - uputi Kozak Dorju. - Ne mogu prije nego što se zahvalim Tomi. Ništa drugo ne ĉini, već samo spašava

mene... - Idem da ga potraţim, a vi, kneginjice, sada poĊite u susret svojem vjereniku. - Ali, Kozaĉe, moj brat hoće da se s vojvodom vjenĉam u Senju. - Da on sada ne juri onamo, nikada se ne biste vjenĉali s vojvodom. - Istinu zboriš. Moram sve to s vjerenikom dogovoriti. Ĉitava pratnju s djevojkama pohiti naprijed u susret vojvodi.

Našli su pratnju ĉeških momaka kako mirno ĉekaju kao što im je odreĊeno, a na ĉelu im

je ĉetovoĊa Ivana Okićkog. On dolazi ravno prema Dorji. - A gdje je vojvoda? - pita djevojka. - Vaša milosti, kad su oba glasnika pošli daleko naprijed aa vam uruĉe kneţevo pismo,

desila se ĉudna stvar. Knez Babo- *j>c poslao je svojeg brzoteĉu koji je stigao vojvodu i nas i javio {"• se vode borbe s

kraljevskim ĉetama pa je zastupnik ĉeškog *^ja Otokara pozvao vojvodu da se odmah vrati i krene u borbu. v°jvoda se odazvao. . - To mu sluţi na ĉast i diku - primijeti Dorja. - A sad ^o svi zajedno naprijed da što

prije dospijemo u Ozalj-grad. . - Vaša milosti, vidim tamo otimaĉa Tomu. Treba ga

pozvati Se makne - opomene kneţev ĉetovoĊa, -• Zašto? - upita Dorja. 303Nije ĉasno po naše momke da idu usporedo s Crnim. - Upamtite svi: da nas on nije spasio od gusara, ja bih b"l osramoćena na dnu mora, a Tajanu

ne bi gusari nikad dali iz "a ku. A sada me je izbavio jezovite osvete Henrikove. Kozaĉe,

doz**" vite viteza Tomu i recite da ga molim neka nas prati na sjeve°" Ţelim da ga svi ovdje

susreću s poštovanjem - odredi ona voĊa ma ĉeta. Iako je Tomu oslovila najljubaznije i pred svima izrekla hvalu što ih ponovo spašava teške

nevolje, ni momci ni voĊe nisu mogli da iskaţu Tomi drugo od onoga što je svako biće

osjećalo prema vitezovima otimaĉima. Tomo je ovo i odviše .dobro vidio i znao. Zato je

zamolio Dorju da ga otpusti. Ali i ona i Tajana odluĉno se usprotive da se njihov spasitelj

udalji nakon toga što je zaloţio ţivot da ih ugrabi gusarima i tajnom otimaĉu Krasini, a sada i

Henriku - koji bi se još mogao vratiti. Kad su krenuli zajedno na sjever, Tomo se drţao u pozadini jer zna da je izmeĊu Dorje i njega

ponor koji ne mogu premostiti ni sva njegova plemenita djela. UROTNICI NA OZALJ-GRADU Šumi Kupa ispod pokretnog mosta na Ozalj-gradu i svojim šumom ispunjava sve dvorane u

dvorcu. Kraljević Ratimir koraĉa spuštene glave malom dvoranom. Gospodarica dvora

uzdiše: - Teško mi je, kraljeviću. Tko bi ikad pomislio da bi se djevojaka mogli domaći gusari. Jeziva

sudbina - a opet se nadam da će ih mimoići ono najgore. Ćula sam da vašu kćer Tajanu ljudi

smatraju srećonošom. - Ovaj naziv dao joj je naš vitez Sokol na kraljevskom turniru na Griĉu. - Pa ipak vjerujem da ima ljudi za kojima ide sreća kao sjena. Ima ih. Sve im uspijeva, izvuku

se iz svih nevolja, sretnei li se s njima kao da su te neĉim darivali. Nešto jest u tome, a n&

znaš što - moţda njihova vlastita Ĉeliĉna vjera da ne mogu stradati, da sreću nose na svojim

ramenima. - Moţda. Vidjet ćemo kad se vrate glasnici, a sada idem pogledati nesretnoga Bogdana. - Uistinu je taj pustinjak Dragoša vitez Bogdan? - Bio je najhrabriji junak u borbi kad su se zaratili IV i njegov sin Stjepan. Naši ĉuvari Ozalj-

grada našli su ga dje u selu posve iznemogla. Vratit ću se brzo. Ratimir poĊe hodnikom i uĊe u malu lijepu sobu. Na P°

s".. lji leţi pustinjak Dragoša. Ratimir

sjedne uz njega i primije

304 - Izgledaš kao smrt. Ako nauĉaš svoju nauku, zar je po +reb

n° da gladuješ, da ţiviš kao

prosjak? .- U siromaštvu je sjeme svih plemenitih osjećaja ĉovjeka jer siromaštvo je dobrota. - Svakako, ne razumijem zašto vi bogumili trapite sebe siromaštvom kao da je muka uţitak.

Ah" ne mogu da zaboravim, Bogdane, da si bio najhrabriji vojnik i ja sam ti povjerio da ĉuvaš

zarobljenicu ţenu prijestolonasljednika Elizabetu. Bio si moj ĈetovoĊa i pouzdanik. Reci mi

sada istinu: zašto si odbacio maĉ i odao se ovom pustinjaćkom ţivotu, prihvatio bogumilska

nauku? Plamenih Reci zašto si odbacio ţivot - zašto si - umro?

- Slušao sam pred vratima zarobljene Elizabete kako ona obećava sluţavci dragulje ako uzme

njezino netom roĊeno dijete - i ubije ga. Spoznaja da ĉovjek moţe biti mnogo niţi od

ţivotinje ubila me zauvijek. - Vjerujem ti, ali još nešto - ljubio si zarobljenicu? - Molim, kraljeviću, ne dirajte u prošlost. - Slutio sam. Moj Bogdane, grozna ova Kumanka već je onda, u onom ratu, svojom razornom

strašću uništila toliko vrijednih muţeva koji su mogli koristiti našoj domovini. Tatari su

poharali našu zemlju, ali gore od svega što su nanijeli tatarski provalnici bilo je da su nam

ostavili Kumanku. Ona je haraĉila, otimajući nam junake, i potjerala ih, eto, kao tebe i

Radoslava, u bogumile. - Bogumilska nauka je meni sveta. - Dok si bio mladi ĈetovoĊa, bila ti je sveta najprije domovina. Danas vi, bivši junaci, u

bogumilskoj nauci poništavate u narodu ljubav prema domovini i njezinoj sreći, nauĉavate da

nitko ne smije dići oruţje na neprijatelja koji je navalio na tvoju kuću - dakle, ne smiješ

braniti svoj dom, krov, svoju obitelj. Ti si ţrtva Kumanke, po tebi su ţrtve Mirena i Radoslav

- i svi mi. Razaberi, Bogdane, da je ţrtva te Kumanke cijeli narod i svi mi jer ţivimo pod

ţezlom koje je smješteno u loţnici cigansko - tatarske razvratmce. Već sam rekao Radoslavu:

ako se ne probudi iz ove strašne zablude, smatrat ću ga izdajnikom. Neka se vrati k nama. - Rekao je: "Idem onamo kamo me vodi ĉista duša Mirene." - Ako je to njegov odgovor, onda nije potrebno da još trošim "jeĉi. Ti jedva dišeS! - Oporavit ću se dobrotom gospodarice Ozalj-grada i otići

u Bosnu gdje vlada bogumilska

nauka. ~ Idem, još ću jednom razgovarati s njim i Mirenom. Jutros u zoru ostavili su dvorac oporavljeni da opet nau* našu nauku. - Izgubljeni ste! - uzdahne kraljević Ratimir. Glas trublje s gradskih zidina navijesti da je

netko stigao. Ra-."ttir poţuri u dvoranu gdje ga doĉeka kućedomaćin stari Baboriić saopći

dolazak svojeg sina i kneza Ivana Okićkoga.Dakle, što je? - upita Ratimir tek što su se

pozdravili - Kraljeviću, naša radosna lica neka vam budu odgovor. (]${• smo s ĉitavom svojom

ĉetom u stari kraljevski kaštel na pakraĉ-kom brdu, zarobili kraljevskog kaštelana i sve

ĉuvare kaštela i smjestili u osvojeni grad dobar dio naših vojnika. Koga ste ostavili za

zapovjednika? -- Mojeg roĊaka kneza Ljubivoja, a njemu na pomoć Belka Zlo ste uradili, Belko je

bogumil. - Belko je već obraćen. Uzeo je maĉ i borio se poput lava Teška pogreška koju nam je

nanio u Poţegi kad nije htio baciti na muke Joakimova poslanika silno ga je kosnula, ali

mu se od-mah pruţila prilika da tu ljagu opere sa sebe. On je prvi svojim maĉem prokrĉio

put kaštelanu. Jedan je ipak utekao Dragošinoj Kumanki - zamišljeno će Ratimir, a onda zamoli Ivana

da priĉa dalje. - Kad smo otišli iz kaštela, krenuli smo obilaznim putevi-ma neprestano šumama i naišli

na ureĉenom mjestu na naše prijatelje iz Griĉa i iz Zagorja. Sam zagorski knez Vuĉina

doveo je dvjesta momaka, a knez Finta tri stotine, sve naoruţanih, bilo nas je već osam

stotina. Tada smo krenuli prema kraljevskom gradu. Tu je borba bila laka. Brzo smo ušli,

zarobili što je ţivo u gradu i smjestili u tamnice. Postavili smo gradu za braniĉa i

zapovjednika kneza Fintu i krenuli dalje. Tada smo odredili da oni koji još stiţu iz

Zagorja i okolice Griĉa doĊu ovamo. A dotle nahranimo svoje ratnike - reĉe stari knez gospodi i pozove sluge da donesu jela i

pića. - Oprostite, kneţe, što ne mogu izdrţati dulje, a da ne pitam ima li vijesti s juga. Samo toliko da se vojvoda Bela, duboko potresen zbog kneginjice, vratio s pola puta i

odmah pešao, kako je ĉeški kralj Ţelio, da zauzme Budim i ugarsko prijestolje. - A o mojoj sestri i Tajani još nikakve vijesti?

Još nije mogla stići. Onda raspravljajmo dalje o našoj bor-"bi da zaboravimo nesreću

naših djevojaka - predloţi Ratimir. -• Juĉer je ponovo stigao naš uhoda iz Poţege i donio

nam pregršt dobrih vijesti. Sad znam da je kraljica slala Joakima na krivovjerce u Bosnu,

ali ga je na putu sreo glavni pristaša kneza .PakracKog kojeg smo pobijedili i vratio

Joakima natrag. Sad su svi zajedno s Konradom u kraljevskom dvorcu. Htjeli bi sakupiti

vojsku pro-tiv nas, ali ni ĉetu nisu mogli dobiti. A dok im stigne pomoć iz Budima, mi

smo davno zauzeli Poţegu, zarobili kralja i kraljić"-Vojvoda Bela zauzet će prijestolje u

Budimu i, braćo, • naglasio je Ratimir - putovi su nam otvoreni. Treba da krenemo.

Izazvat ćemo Joakima na poljanu da se pobijemo. Doći će s kraijevskinj ĉetama koje su

dobro uvjeţbane, bolje od naših momaka, a ope^ •- nas ima mnogo više. Kraljevske su

ĉete plaćenici; a mi se borimo od srca ito samo za našu domovinu i protiv zlikovaca soji

su zasjeli na Hrvatsko prijestolje, ali koje ĉemo mi već upokoriti.

NEPRIJATELJI ĈEKAJU PUTNICE S JUGA U maloj dvorani vijeća kraljica s knezom Pakraĉkim što je„ netom preodjeven u

slavonskog seljaka, stigao u poţeški kraljevski dvorac. - Sva sreća, svijetla kraljice, da sam putem naišao na vjernog Joakima i doveo ga ovamo.

U velikoj ste opasnosti! Ove je rijeĉi više ljute nego plaše i odgovori: - Onda navalite na sve kaštele koje su osvojili. Vi, Joakime. imate na raspolaganju

kraljevsku ĉetu. Joakim se poĉini vrlo pokornim i poĉne: - Svijetla kraljice, urotnicima nije do osvojenih kraljevskih kaštela i do mojeg dvorca a ni

do dvorca kneza Pakraĉkoga. Osno" va im je druga: hoće da se oslobode vaše vlasti -

dakle, traţe kraljevsku krunu - kralja, kraljicu i Joakima. Neće dugo ĉekati da nam doĊu

pod zidine poţeškog dvorca i opsjednuti ga. Doći će Okićki s vitezom Sokolom. Jest,

svijetla kraljice, oni će navaliti to im je sva svrha. Vitez Sokol s knezom Okićkim poći će

na ovaj dvorac da zarobi kralja i utamniĉi kraljicu i sve nas. Zato je meni prva briga da

vas svijetla kraljice, dovoljno zaštitimo. Ne smijemo doĉekati urotnike u ovom dvorcu,

morate tajno nestati. - UtvrĊeni smo dovoljno za godinu dana opsade. Ja ţelim svakako ostati ovdje - odluĉi

Elizabeta. - Bilo bi sramota da toiornice bjeţim u svom vlastitom kraljevstvu. - Mnogi su već kraljevi bjeţali u svojem kraljevstvu pred v°Jim podanicima. Nije to prvi

put i neće biti posljednji put. i - Ĉega da se bojim? Qr.v~~~ Sjećate li se: kad smo prošle godine u proljeće stigli na n\a "i^"r""° se mea>u svjetinom da u Popovu tornju stanuje "Ku-on,?- dun<<- I kraljevski su vojnici pobjegli iz

tornja kad su ih °nc|je ukonaĉili. ~~~ T 20* je vidio duha, kome se oĉitovao da je kumanski? Elizabeta. 307Urotnici su ga prozvali Kumanom. ĉule su sluge kako rod veli: kumanskog je duha dovela

kraljica - poganka. A Sokol zalazio je u toranj, ĉak odmamio tamo svijetlu samo da moţe reći

narodu: "Kumanska sablast došla je s com". Već je onda bio urotnik. - Pokojni kralj sklapao je prijateljstvo s vitezom Sokolom Napokon ne ţelim svakog ĉasa

spominjati ono što nije vaţno -! prekine Elizabeta Joakima. Ostajem ovdje zato što oĉekujem

krivovjerke. - I mi bismo doĉekali ovdje kneginjicu i Tajanu koje će biti naše zarobljenice i taoci. ,| - I to je Joakim već uredio - pohvali ga knez Petar. ".* - A da niste pitali mene? OdreĊujem ja! - Svijetla kraljica zaboravlja da je i ona odluĉila kneginjicu okićku uzeti za taoca, a Tajana,

srećonoša, moţe nam samo donl|eti sreću. - Nikad, ako joj nije volja! A ona nas mrzi. - Obećat ću joj da ću spasiti njezina viteza Sokola. - naglasi Joakim. A njemu ću poruĉ-iti da

je njegova oboţavana djevojka opet privezana konju o rep i, ako ne privoli urotnike da se za

tri dana predaju, pustit ću konja da s njome projaši ispod zidina kaštela. Vitez Sokol imao je

snage i odvaţnosti da otme djevojku kraljiĉinoj osudi. - Sad govorimo o taocu za našu bitku - gotovo uzbuĊeno digne Elizabeta glas razljućena

neprestanim Joakimovim predbacivanjem. Govorite o tome što kanite uĉiniti, a što je bilo, do-

voljno nam je poznato. Pakraĉki knez znaĉajnim pogledom ukori Joakima, a ovaj mirno nastavi: - Govorio sam o prošlosti da utvrdim budućnost. Naime, kad je vitez Sokol oteo kraljici

osuĊenicu, onda ni danas neće propustiti da svoju ljubljenu spasi takve strahovite smrti. On će

u tri dana sklonuti svoje prijatelje da obustave borbu i ponude mir. - A što kanite s kneginjicom? - Za nju sam odredio nešto teţe. Srećonošu ne kanim vezati konju o rep, samo ću se

zaprijetiti, a nju tetošiti i obmanjivati kako ću joj poštedjeti viteza ako mi podijeli u borbi

sreću a kneginjicu, naprotiv, kanim povesti na bojište. Ispod kaštela, koji urotnici brane, svući

ću kneginjicu do gola i postaviti meĊu našu momĉad tako da je oni sa zidina kaštela mogu

jasno vidjeti. I kad se ukaţe kneginjica, urotnici moraju obustaviti borbu jer bi, um

Jes

, nas, nju

ofurili vrelim uljem i zasipali kamenjem. Tako ću ono ja moći pod zaštitom kneginjice - taoca

prodrijeti preko zidin

koje oni neće moći da brane, a da ne ubiju sestru kneza Okićkog • - Moţda nije loše smišljeno - potvrdi Elizabeta, ali ^m pita neodluĉno: - A zašto naši djevojaĉki taoci još nisu stigli? 308

l

_. Valjalo je našim dvoranima ĉekati na gusare, ali sam im slao u susret svoje pouzdanike s

porukom da djevojke nikako ^ vode u Poţegu, nego neka krenu u Pakrac, u dvorac mojeg

dru-C kneza Petra. Tamo će moj uhoda Filip dovesti obje djevojke. ^ _ Zašto u Pakrac? -

upita Elizabeta. __ Svijetla kraljice, prema mojoj bojnoj osnovi vi trebate što hitnije kreniti u Budim, a mi

ćemo dalje u Slavoniju. U Pakracu sakupit će se sve naše uhode i naše ĉete, tamo ţelim imati

i naše taoce. Vrijeme ide. Valja nam se dići odavle i krenuti što jje MOJ uhoda Filip, već od

dana, kada sam imao krenuti u Bosnu, juri u susret djevojkama koje su već sigurno otkupljene

pa se vraćaju. - Ja sam Henriku dala svoje jamstvo. Tajana meni, a Dorja njemu - odluĉno će kraljica. - Moj Filip nosi Henriku pismeno jamstvo moje i kneza Pakraca: kad izvršimo s Dorjom

sluţbu golog taoca pred kastela-lom, ona će biti predana Henriku da s njom uĉini što mu

drago. Ali sada je trebamo mi u svojoj borbi protiv urotnika. - Time bi naša bojna osnova uspjela, ali, kraljice, vi se morate sklonuti. Narod i plemići - svi

su protiv vas i mladog kralja. - Da bjeţim pred njima? Nikada! Posmicat ćete ih, zato ste na vlasti da ih uništite. - Nemoguće je to bez vojske. Ugri bi nam mogli doći u pomoć tek za pol godine i to ako ih

bude volja. - Lijepo ste to vladali, Joakime. - To je bila vlast viteza Sokola! - Dosta o tome - vikne ona, ustane i ostavi Joakima i kneza Pakraĉkog same. - Još se nada svom Sokolu! - šapne Joakim i opsuje, a onda se obojica upute u Joakimovu

sobu iz koje se ovaj nije smio micati osam dana sve do odlaska u Bosnu. ~ Mene je slala u Bosnu samo zato da moţe tragati za onom Sokolovom njuškom - tuţi se

knezu. - Konrada drţi na dvoru * dopušta mu da nad njome gospodari jer joj ide u raĉun da je orani od mene. ... ~~~ A njega se ne moţe riješiti jer bi dignuo protiv nas cijeli •Kun. Elizabeta se zabravila u svojoj sobi i otvorila mala vrata što oue u kulu. Tu sjedi

prestrašeni, izobliĉeni Jakob Ponićev i pi-ta sa strahom:

- Zar ste me ovamo zatvorili da me ubijete? ^ ~- Da te ne bi ubio Joakim. Knez Pakroĉki

ga je doveo o po-u ĉasu kad si me izvještao o Vitezovoj uhodi. DoĊi sad i na- 8tavi- Sto je bilo dalje? ; „, ,i;! ...,,.... - Ne znam gdje sam stao. \J:

A""•"••• ••;••" •.•.•k^"-yi"i".-"•/*"*••" •"• : • 309

iU šumi pred moĉvarom zaustavio te jahaĉ veoma snaţa i jak. Imao je na šljemu srebrnog

sokola. On te ispitivao kad -tl

lazim iz dvorca, a ti si mu kazao da radi Konrada sjedim ovdje " - Nisam mu rekao ništa što je vaţno. A ne vjerujem da je ono bio taj vitez, nego je samo onako

uzeo sokola i vizir na UCp - Sigurno je ţelio da se sastane sa mnom? - Rekao je da ide u svijet. - Laţeš! Udarit ću te ako ne reĉeš istinu.. On neće ostaviti Tajanu gusarima. Uzet ću drugog

uhodu kad laţeš. - Svijetla kraljice, taj vitez je sigurno bio Joakimov uhoda pa je htio da vas zavarava o vitezu.

Ali dolje, pod dvorcem, iza grebena, već od jutros stoje dva ĉudna ĉovjeka. Odjeveni su

u"odi-jelo ĉudna kroja i boje, šljemovi im strše kao kule na glavi. Si-lom bi htjeli razgovarati

s vama. Govore latinski. Rado bi vam nešto kazali, ali tako da ih ne vidi inkvizitor Konrad.

Rekao sam da se ne miĉu dok im ne javim. Ovo obuze svu njezinu paţnju pa se intimno pribliţi k Poni-ćevu, pomiluje ga i odredi da

odmah odjene odijelo straţara na kuli i uzme šljem kako ga Joakim ne bi prepoznao. Dvojicu

ne-znanaca neka dovede ravno u njezinu odaju. Nestrpljivo oĉekivani muškarci ĉekali su Ponićeva. On ih dovede k Elizabeti. Sa zanimanjem

promotri ona dva mlada muškarca, visoka i snaţna, posve neobiĉna odijela. Duboko se

poklone, a kraljica ih pita: - Tko ste i što ţelite od mene? - Nosimo svijetloj kraljici veliko otkriće koje će i vašoj svjetlosti biti od velike vaţnosti. - Evo, ovaj moj šurjak imao za ţenu moju mladu sestru ljepoticu. Jednog dana upozna ona

nekog ĉovjeka koji joj utuvi u nevini mozak da je grijeh ljubiti muškarca, raĊati i odgajati dje-

cu, sve mora ostaviti i poći s njime. On je odvede u neku šumsku kolibu. Tamo su je našli

nakon mjesec dana mrtvu, svu izranjavanu. Zakleli smo se da ćemo osvetiti moju sestru,

njezinu djecu i muţa. - Ovdje u mojem dvorcu? - Ta je zvijer ovdje. Uzeo je ime Konrad! - Ali, ali, ljudi - pa to je znameniti inkvizitor Konrad! - Nije - dokazat ćemo. Mnogima "je uĉinio takva zla. su graĊani u Leipzigu, u Njemaĉkoj,

podnosili prijave, ali tek je isto to uĉinio s jednom plemkinjom, poĉelo se tragati i godinu

dana pronašlo se: ovaj ĉovjek što ide sada po nekim zernlj* ma nije nikad bio zareĊen, ali je

bio putujući luĊak - ludovao za ţenama tako da ih je tukao i biĉevao. Onda je saznao da je °^

godine 1236. do 40. postojao jedan ĉuveni inkvizitor iz MarburS u Njemaĉkoj i nosio ime

Konrad Veliki - taj je masovno Pr gonio krivovjerce, biĉevao ih, palio lomaĉe. Uzme njegovo

310

l

jCad su ga pitali o tome, reĉe da je sinovac Konrada Velikog - ali on je pustolov bolesne ĉudi,

a on i njegovi laţni familijari lijepo dijele imovine spaljenih, a sve varaju - sve. - Ali ne mogu varati sluţbene osobe u Rimu. .- Laţe on kad veli da je bio tamo i dobio naloge od pape. Sve laţe jer mu ljudi vjeruju.

Poslali su već za njime potjeru, ali pije mu se usudila ni pribliţiti jer taj poluluĊak umije

dobro glumiti i pisma iz Rima krivotvori, a nikad nije tamo ni bio. .- ĉime moţete to sve dokazati?

- Guverner grada Kolna nam je dao isprave. Evo, molim, svijetla kraljice - donio sam ih da

vidite, i to s jednom molbom da dopustite nama, meni i mom šurjaku da se s tim Konradom

sastanemo nasamu. Elizabeta se prepala, ĉitajući pravo sluţbeno obavještenje o pustolovu koji je preuzeo

znamenito ime nekog ţivog ĉovjeka. Svi potpisi i peĉati grada jasno dokazuju istinitost

saopćenja. Ovo saznanje oduzima Elizabeti zaštitnika prema Joakimu, ali Jukava ţena odmah

primijeti da će se sve što je priĉao Nijemac vrlo brzo saznati i više se neće moći oslanjati na

strašnog ĉovjeka kojega je uzela za zaštitnika od Joakima i njegovih osnova. Odluĉila je,

dakle, odmah: - Ne mogu dopustiti da u mojem dvorcu obraĉunate s tim ĉovjekom, ali ja ću vam ga poslati

brzo u dolinu, u prva sela s lijeve strane dvorca. Neka vam pokaţu kulu Pasoglavac i odanle

moţete paziti na Konrada i njegovu povorku - pa ĉinite što vas volja. Obojica su pokleknuli i poljubili rub njezina plašta. Nakon kratkog objašnjenja i dogovora

ona ih otpusti. - Jakobe, ĉekaj me u kuli, zabravi se i ne otvaraj nikome do meni! U svojoj je loţnici malo zastala i smislila što da radi. Joakimu neće odati istinu o Konradu jer

bi je napastovao da nastavi s njime doskorašnje veze. Ali je odluĉila: ako već ne moţe povra-

titi viteza Sokola, zadržat će Jakoba Ponićeva. Joakima svakako mora maknuti iz svoje

blizine. S takvom odlukom ulazi u dvoranu i dade pozvati kneza Pakraĉkog i Joakima. - Mnogo sam razmišljala o vašem prijedlogu da tajno napustim ovu zemlju i vratim se u

Budim. Ako su urotnici tako pogibeljni da bi me mogli zarobiti s kraljem, onda im se moram maknuti. - Pogibeljniji nego što mislimo - veli knez Pakraĉki. - Spremna sam već sutra ostaviti ovaj dvorac, ali pod sigurnom pratnjom Ali ima još jedan

uvjet: neka mi Joakim prisege da će zajedno s vama, kneţe Pakraĉki, urotnike goniti dotle

"Ok ih ne uništi. Dotle se neće pokazati u Budimu! - Obojica se kunemo! - veli knez. - A vi, Joakime? 311Evo moje zakletve - i on pokaţe kraljici kovĉeg. - mo ću poloţiti dvije glave: Ivana

Okićkoga i viteza Sokola i rovati ih vama kad, kao pobjednik, uĊem u budimski dvor. - Joakime, nagradit ću vas kao nikada dosele - obećava ona - Nagrada vaša - moja sreća. - Inkvizitor Konrad ne bi mi dopustio otići, a njegovi ljudi straţare i mene kao da sam njihov

zarobljenik. Neka mi knez od Pakraca da svojeg najpouzdanijeg uhodu - taj će ući u sobu

Kou-radove pratnje i priĉati da je u selu sreo krivovjerku Mirenu - vašu kćer, Joakime. - Prokleo sam je odavna. - Onda neka kaţe da je s njome krivovjerac knez Radoslav i zajedno nauĉavaju krivu vjeru u

selima, drţe velike sastanke - j govore protiv njega. - Sjajna zamisao, kraljice. Konrad će planuti i poludjeti od ţelje da sam spali krivovjerce. - I biĉuje nevinu djevicu Mirenu - doda Elizabeta. - A sada pazite: moje sam Kumane samo

prividno progonila u tamnicu - imali su jesti i piti, ali Konradu za volju morala sam ih tamo

drati. Sama Orhida - toboţe, najpoboţnija - nosila je u zatvor hranu i utjehu. Kad nestane

Konrada, svi smo slobodni. Ja ću u Budim, a Kumani će me pratiti. Oni su pouĉeni od Orhide

da ih kanim krstiti samo prividno. - Veliki ste, kraljice - klikne Joakim. - Dobro - prihvati Elizabeta. - Evo, idem odmah k inkvizitoru. Kraljica je ustala. U njoj se udomile zloba i jad od neuspjeha i poraza što su je zadesili onog

dana kad joj je dvoranin Rufa priopćio o Tajaninu tajnom sastanku s vitezom Sokolom pred

kapelicom. Od tog vremena, silazila je njezina sreća nizbrdo. I sve osvete nisu je mogle

umiriti. Svakog dana raslo je njezino uvjerenje da ju je vitez prevario i konaĉno izdao. U duši

joj se naslagao gnjev i ţelja da svi koji su joj nešto skrivili budu što teţe kaţnjeni. A to će

najprije uĉiniti Joakim koji mrzi viteza Sokola, mrzi sve njegove prijatelje, Baboniće, Matiju i

Okićkoga. A dok će Joakim udarati po urotnicima, ona će zvati u loţnicu - Jakoba Ponićeva. Jedva je Joakim izašao, u dvoranu uĊe Konrad.

Elizabeta ga oslovi prisiljeno prijazno: - Vaša poboţnosti, upravo smo vijećali o strašnoj vijesti što je stigla o krivovjercima. Ova rijeĉ probudi njegovu paţnju i on podigne glavu: - Krivovjercima? Gdje su? - Vaša poboţnost zna da smo gusarima slali otkupninu za okorjele krivovjerke, a ĉas prije,

stigao je u dvorac poboţni ĉovjek i donio ĉudne vijesti: da se neka tri sata daleko odavle, gd)e

ima neko veliko selo, u jednoj kući nalaze prave strahote. Jedn" 312

1

I

w • • * veĉeri ćuli su grdno kriještanje, onda su ae S&ma vrata rastvori-

ja, tada je buknuo dim, a nakon toga unijeli su Ďavli u naručju dvije djevice... Nosnice inkvizitora se napele: - Đavli - dvije djevice? - Jest... I one su nagovarale kmetove da ostave kršćansku katoliĉku vjeru. Jedna od njih

predstavlja se kao sestra kneza Okićkoga, a druga kao srećonoša Tajana. To su one iste koje

su vašoj poboţnosti utekle na Griĉu i koje smo htjeli otkupiti. Đavo jh je oteo gusarima i

odnio baš u ono selo. A kad su kmetovi htje-Ji da napusti svoju vjeru, Ċavli su ih potjerali iz

kuće, a tamo se nastanile djevice. Svakog dana ulaze u selo, zastrašuju svijet i šire

krivovjerstvo. Zatim je stigla neka blijeda krivovjerka Mire-na... Ljudi su doznali za vaš

boravak u Poţegi i pohitili ovamo. Sklapajući ruke, mole da im doĊete u pomoć. Ĉitav kraj u

strahu prelazi na krivovjerstvo. Vi ćete ih spasiti. Suhi koštunjavi ĉovjek posvema se zgurio. Stoji poput savinutog kostura, a oĉi mu vrebaju

kraljicu. Oĉekivala je da će planuti, vikati, ali on samo prošapće: - Vojsku mi dajte! - Još nisam dovršila - reĉe hitro ona. - Krivovjerci sklonili se u daleke naše kaštele, dolje

prema Dravi, zauzeli ih i sada tamo gospodare. Odaslala sam onamo sve naše ĉete da navale

na njih. Stoga imam u dvorcu samo nekoliko momaka. Vaša poboţnost sigurno neće

prepustiti siromašni puk poganim krivovjer-Jcama, a u vas ima hrabra pratnja. Ljudi koji su

stigli da mole vašu milost vodit će vas u selo. Moji momci glasnici ĉekaju dolje. - ĉuo sam već strašne vijesti. Ovo što ste mi sada kazali, paklena je zavjera protiv mene.

Idem! Smjesta neka se sprema moja pratnja. Zapalit ću veliki kriješ, do neba visok, i vratiti

se, . kraljice! - Doĉekat ćemo taj povratak u trijumfu i slavlju! - pri-iazuje ona oduševljeno. -- Kraljice, nas dvoje ćemo vladati u ovom kraljevstvu - v* i ja, i nitko drugi, i blagoslov će

padati s neba na ovu zemlju, PO našoj, od neba poslanoj vlasti! ~ Oh - sretna sam - veoma sretna! - izmuca Elizabeta. Opazila je u Konradovu pogledu vatru

lomaĉe kakvu dosele nije sanjala ni u snu. A ono što je govorio o njihovoj zajedniĉkoj vlasti

nad kraljevstvom, pretvara njegovo lice u Joakimov obraz. Na-S"o ide k vratima i zapovijedi

naoruţanim momcima da odmah oozovu Joakima i kneza Pakraĉkog. - Neka doĊu svi familijari njegove poboţnosti. Zatrubite da

se okupe dvorani!

^ Konrad koraĉa prema prozoru i ĉudno zamahuje svojim bi-m. Elizabetu zahvatio neki

strah od njega i njegova biĉa i u 01

uzbuĊenju izdavala je naloge. 313Petar, knez Pakraĉki, i Joakim okupili su svojih nekoliko momaka pod vodstvom vrlo

lukavog pouzdanika pakraĉkog kneza Kad su Konrada okruţili njegovi familijari, oba

Talijana i jednoi oki jastreb na krivovjerce, on podigne dostojanstveno glavu, za-vitla biĉem

po zraku i poĊe prema kolima, a ostali su ga okruţili. Izuzev Elizabete, nitko od prisutnih nije

znao da se u Konradii krije luĊak i pustolov. Ali ona je mudro šutjela da bi ih sve za-drţala u

uvjerenju kako ona stoji pod zaštitom tako uvaţene liĉnosti Rima. Još isto predveĉerje zovne ona u svoju sobu Orhidu i Rufu. - Ĉujte! Moja rodbina i svi Kumani misle da sam ih uisti-im htjela krstiti. Sve sam ĉinila da

vas spasim našim kumanskhn bogovima. Evo, sada sam potpuno laţnom viješću maknula

Kon-rada iz dvorca da spasim vas Kumane. Evo, Rufa, kljuĉ od tamni-će! DoĊi sa mnom da

to objavim svima. Ove noći otvori tamni-ću, naoruţaj Kumane, a zatim bjeţite svi kroz šume

prema Ugarskoj. A ti, Orhido, razriješi ruke vojvodi Oldamuru - vjenĉat ću vas. - Kuneš li se na sve ovo, kraljice? - pitaju je Orhida i Rufa. Elizabeta se baci pred kip glavom boga Uruku. Pustila je Kumane znajući da je sada Konrad

više ne moţe doseći, a svoje pleme će opet pridobiti za sebe. Noć nad poţeškim dvorcem je oblaĉna. Straţe na zidinama stupaju. Koplja im udaraju o

kamen. Uz opkope, pod zidinama, u mraku, pomiĉe se zemlja kao da su oblaci sišli na opkope

i plaze po njima. Dolazeći nemaju baklje, ali se razabire da su udarili ravno prema zidinama dvora. Onda bude tiho. Jahaĉi su stali kod vrata. : - Tko je dolje? - Jakob Ponićev, dostojanstvenik svijetle kraljice. - Nema ga u dvorcu. - Kako bi bio u dvorcu kad stoji tu, pod njime. Otvarajte. - Vaša lozinka glasi? - "Zlatno kolje". Kljuĉari udaraju o ţeljezna vrata. Otvore se. Kroz neprozirnu tamu ulazi crna pojava. - Moja ĉeta dolazi za mnom. - Neka uĊe! - odvraća hrapav glas. Polako ga slijede drugi. Vrata se zatvore. Dvojica ostaju u blizini kljuĉara - drugi polaze

ravno u dvorac. U tmini kresanje kremena, baklja zadimi i upali se. Straţe n* zidinama mrmljaju: - Kojem Ċavlu svijetli taj Jakob Ponićev! - I dalje koraĉaj** .zidinama. U tmini uspinju se do

njih momci. Bez rijeĉi i daha pape straţa uhvaćena "kapama šutnj^e". Razabiru da su im

nepoznati lju* idi navukli na glave i lice kudjeljom postavljene kape i stegli ih"

a" ĉas su

svezani..•:•.>. Pred vratima u dvorac opet pitanje i odgovori. Otvaraju se vrata. Došljaci ulaze hitro,

štropotom. Istodobno i kljuĉar uvidi da su ga ušutkali i svezali. Netko mu uzima kljuĉeve i otvara vrata

sam. Ispod opkopa, crni se rub diţe uvis, juri prema gradskim vratima. Tmina izbaci ĉetu, ova

ulazi u dvorac. Gore nose baklje. Sneni dvorani ugledaju pred sobom crne bojne šljemove, zaklonjena lica.

Peharnik preplašen skoĉi s postelje i hvata maĉ, ali već su mu ruke sputane ĉvrstim konopom. Trijemom dvorca nijema jurnjava. - Sve je pusto, kneţe Okićki. Nigdje kralja ni kraljice! Ni Joa-kima - javlja Belko, skidajući

šljem. - Novi kaštelan je ovdje. - Gdje su kralj i kraljica? - pita knez. - Otputovali su preko Drave. - Netko im je dojavio! Pobjegli su! - mršti se Belko. "- - A Joakim? Gdje je on? - pita Ivan. " ;; - Otišao je s knezom Pakraĉkim. - Na Griĉ? •-.." - To zna samo njegov dvoranin - kojega je ostavio kao zapovjednika dvorca. - Ovamo s njim. Ĉekali su, mrštili se nijemo, knez Ivan i Pavao, skinuvši šljemove.

Dovedoše svezana mladog zapovjednika. - Gle - moj pristaša! Hrvatski plemić, moj bivši dvoranin, sada Joakimov glasnik! Hitro

mijenjaš gospodare, još hitnije izdaješ svoj dom zulumćarima! - Ostao sam u dvorcu. Samo da mi je bjeţati s vama, ne bih nosio Joakimove skute!

- Moţeš popraviti. Kamo je pošao Joakim?

- Znam samo da mu imam u Pakrac poslati svaku vijest koja stiţe otkud bilo. Tamo će

okupljati ĉete protiv hrvatskog urotnika.

- Od koga oĉekuješ vijest za svojega gospodara?

- Od uhoda koji tragaju za vama, kneţe, oko kaštela "Gorski, vir".

Ovo Ivana iznenadi. Pogleda znaĉajno Pavla pa opet Joakimo-Va zapovjednika.

- Tko mu je javio da sam tamo?

- Knez Petar Pakraĉki. ,,f,,-^"""----

- Oĉekuješ li još koju vijest? Znaj: gospodari ovom dvorcu Promijenili su se. Dakle,

što znaš još?

- Drugo ne znam, već jedino da svakako moram paziti ako Ovamo dovedu taoce i da

ih sakrijem i javim knezu.

- Koji su to taoci?

- Kneginjica Dorja i Tajana. Osudili su ih pred Konradom na lomaĉu, ali je on otišao.

Ne smijem ga pustiti u dvorac, a kad stignu otkupljene djevojke, moram ih Ćuvati

zatvorene.

315Ovaj odgovor naĉas ušutka Ivana. Gledao je u zemlju, a 03. da upita: - Zašto su poslali Konrada u selo? - * - Ne znam pravo, kraljica je inkvizitora slala tamo negdje u sela, a zatim k Ozlju. Drugo ne

znam. - Odvedite ga u kulu! Budeš li mi posluţio, nećeš ostati bez poštene nagrade. Dajte mu leţaj i

hrane i straţarite nad njim. - Hvala kneţe, dostatna je nagrada što me ne bacate u tamnicu. - Sad idi, Pavle, i zovni kraljevića Ratimira. Vitez neka ostane u dvorištu i s Belkom ĉitavu

noć bdije na straţi. Sve zasu-ţnjene hoću da vidim i da odaberem. Otvorite tamnice. Ondje

ĉame moji najvjerniji. Dovedite ih sve ovamo. Kneţe Finta, vama predajem zapovjedništvo

nad ĉitavim dvorcem. Muţ srednjeg stasa, gustih tamnih brkova i poštenih sivih oĉiju pokloni se. Ivan ga potapše po

ramenima: - Znam da će vaša hrabrost i mudrost pronijeti slavu vašeg zagorskog kraja! U kraljevskoj dvorani, gdje je prije pet dana vijećala kraljica Elizabeta s Joakimom i knezom

Petrom, sjeli su na vijećanje kraljević Ratimir, knez Ivan Okićki, Pavao Babonić, zatim

zagorski knezovi Finta i Vuĉina, s ostalim plemićima i svojim prijateljima. - Kraljevski smo dvorac zauzeli veoma Iako, hvala budi uhodi koji nam je donio lozinku

Jakoba Ponićeva, - ali kraljica i kralj pobjegoše sigurno u Budim. U ugarskoj zemlji naći će

Belu! - Kako je knez Petar Pakraĉki saznao da smo zauzeli kraljevski kaštel? - Bilo kako, braćo moja, zlo je to veće što nas izdaje sin naše zemlje - reĉe zagorski knez

Vuĉina. - Jesu li ikada naši djedovi bili jedinstveni u mislima i ĉi-nima? Nikad! - mrko će knez Finta. - Prokletstvo lebdi nad nama! - ubaci knez Babonić. - Nema prokletstva - uzvikne Ivan. - Ima samo zlih i dobrih, ali zli su uvijek jaĉi, iako ih je

manje. Od jedne kapi ţuĉi zagorĉiš vrĉ ĉiste vode! Ratimirove turobne oĉi gledaju ih mirno: - Nema koristi od jadikovanja nad sinovima domovine. - Da, kraljeviću, pravo ste nas ukorili, velike nas ĉekaju zadaće. Dvorac smo zauzeli, odavle

ćemo se boriti. - Je li dobro utvrĊen? - pita knez Finta. - Prijatelju, ne boj se. Proljetos, dok sam vladao kraljevstvom, utvrĊivao sam dvorac za našu

borbu. Godinu dana mogu opsjedati najjaĉe Joakimove ĉete. Kad stignu još posljednje naše

ĉete, zatvorit ćemo se i poslati Joakimu poslanika da mu navijesti bitku. „ ,, ...„ 316

- Joakim je prerano saznao za našu urotu i sklonio kraljicu i kralja- Vojvoda Bela će nam to

zamjeriti, makar nismo krivi. - Tko ima kome da zamjeri? Vojvoda nam je pokvario sve, nestrpljivo ostavivši Ugarsku. Kad

smo ga zvali, nije se vratio, kad smo htjeli da ostane, onda je odlazio - ljuti se Babonić. -•

Nema on prave vjere u nas, ili je nestrpljiv da sjedne na prije-stoJjg.

- Pusti, Pavle - umiri ga Ivan. - Mlad je. Da smo ga od-jnah mogli vjenĉati s Dorjom, sad

bismo vijećali u kraljevskoj palaĉi Griĉa, u svojem prijestolnom gradu. - Nismo ga vjenĉah zato što je jurio u ĉešku. - Teško je sada da mu to spoĉitavamo. Doskora bit će vjenĉan s Dorjom. Podvrgavat će se

savjetima svoje ţene ili bolje - kraljevića Ratimira. - Naša je sada lozinka: svladati Joakima! Kad njega nestane, kraljica nema vrsnog

vojskovoĊe, to upamtite, braćo! - naglasi Ratimir. - Pantimo Joakima i radi nagrade koju je kraljiveć postavio za njegovu glavu. Još su potanko raspravljali bojnu osnovu, a onda naloţi knez Finta da im donesu jela. - Pobrinite se, kneţe, za Belka i viteza Sokola na straţi - podsjeti Ivan.

Sabrali se kod jela u blagovaonici, u kojoj je prije nekoliko mjeseci za istim stolom uz

kraljicu prvo mjesto zapremao Ivan. Sada je muĉaljiv, snuţden. Ratimir mu poloţi

ruku na rame, onda digne vrĉ i reĉe veselo:

- Na sreću onoga koji će malu ĉarobnu ruku Tajane primiti u svoju, koji će na sebe

svrnuti tajnoviti pogled njezinih ci>

nih oĉiju!

Svi digoše vrĉeve. Pavao Babonić šapće Ivanu:

- Jadni vitez Sokol! Dobro je da je na straţi i da. ne ĉuja kako mu paraju srce...

PUT U PANŢE NEMANI

Tamo od juga putuju dvije mlade djevojke prema sjeveru. Već su prevalile više od

polovice puta. S njima je pratnja. Taja-na zna da je ĉeka otac Ratimir, a Dorju brat

Ivan. Ni jedna ne s|"ti kakvu im je sudbinu dosudio neprijatelj domovine da bi prisilio

urotnike poloţiti oruţje. I dok ţure naprijed, sa sjevera šu-Jjaju se prema njima,

onkraj ceste, tajne uhode, a za njima Jo-skimove ĉete. A djevojke kao da im ţure u

pandţe. I Tajana i ~°fja nigdje ne sustaju samo da što prije stignu k svojima. Na *°m

putu ne zaustavlja ih ni kiša. 317Danas, kneginjice, ne moţemo proći bez teškog nevremena. Crni debeli oblaci gomilaju

se za nama s juga - prikazuje Dorji ĉetovoĊa Marko. Sva Dorjina povorka skretala je s ceste. Momci su traţili za-klonište. S tamnog neba padali su

teški mlazovi. - Kamo da se sklonemo? - Nigdje blizu nema krova, kneginjice. - Strahota je to. Što ćemo? Sedlar je zatrpao svoja sedla pod sijeno i sam sjeo gore da tijelom zaštiti svoje blago. - O, da mi je barem moj debeli trbuh koji sam ponio na more! On bi mi zaštitio bar jedno

sedlo. Tomo se ĉitavim putem drţao u pozadini. Sa"da bude pozvan na vijećanje. Vjetar nad

Dorjinom glavom lomata krovom i pri- jeti da će ga razderati. Tomo se neĉemu dosjeti. Potjera konja k ĉetovoĊi Marku. - Kamo da se sklonemo? - pita Dorja. - Tu u blizini ima spilja. Tamo pod onim brdom, sve je u kamenu, brzo vodite knegirijicu i

srećonoću! - Da ih vodimo po ovoj kišil Evo, i tuĉa već bije! - Znam to zasigurno - tvrdi Tomo. Kad sam polazio k moru, našao sam s Kozakom spilju.

Proveli smo tamo noć. Ja ću potraţiti ulaz, kad dignem maĉ - znak je da sam ga našao. Ko-

ţace - doĊi! Objašili su preko malog potoĉića. Kozak je sišao i verao se gustim šikarjem. Onda vikne: - Evo, otvora. Ovdje je! Tomo uzdigne maĉ visoko, mašući njime u mlazu vode što se sve gušće slijevao na zemlju,

dok je vjetar lomio stablima granje. Kozak razgrne ulaz u špilju. Tomo priĊe bliţe da doĉeka djevojke. Marko nosi Dorju

omotanu plaštem, za njim drugi ĉe-tovoĊa Tajanu. Najzad donesoše ĉetovdĊinu mladu

nevjestu Bosiljku. Unijeli -su ih u ledenu tminu. Tomo potrĉi za kolima, uzme odanle

pokrivala, jastuke, sve što mu je došlo pod ruke i naprti to momcima. - Tko ima baklje, neka nosi! Momci su vodili konje pod stabla, pa onda skretali kola s ceste po kojoj je voda tekla poput

potoka. - Vani pada tuĉa kao kamenje - navijesti Kozak. - Jesi li dao kneginjici nešto za uzglavlje da ne leţi na kamenu? - Jesam, zahvalila je. Obojica ĉetovoĊa su s njom" Eto, i momci dolaze. Ţivom ĉovjeku vani nema opstanka. Svi su se spremali da u spilji doĉekaju prestanak bure. Tada se na ulazu pojavi ĉudna

spodoba. - Je li to medvjed? - Griĉki medvjedi Gle ga - zapeo je. Trbuh mu je narastao kao brdol ulaz uvlaĉi se sedlar, noseći pred sobom oba svoj Što to vuĉete, sedlaru? _. Svoj ţivot, svoju glavu! Sedla me odijevaju i hrane! Lijepi 1"udi

ste v*" Nitko da bi se

pobrinuo za siromašna ĉovjeka. Eto, toliko vas

ima

" a J

e ^

m*

t^° pomogao? Nisam li ja vama

tamo na moru bio bogme i te kako od pomoći? Brzo mu Tomo skine breme i htjede ga postaviti na zemlju. - Sveti Marko, Griĉa grada! Kamo vi to bacate moju kuću? Ne tako - pazite! .- Pušete kao da niste sedlar nego mješinar. - U - kakva je tu tmina! Boţe mi oprosti - kao da smo na putu u pakao. - Tiho, sedlaru! Kneginjica nešto govori - opomene ga Tomo. Iz tmine ĉuo se Dorjin glas: .- ĉujem nešto poput ljudskih glasova iz dubine spilje. Svi se ušutjeli, buljeći u neprozirnu tamu. Ali nigdje ništa, Samo izvana dopire šum kiše i tuĉe

i lamataranje krošnji. - Ipak je nešto bilo - reĉe Dorja. Svi su stajali na okopu gledajući u neizvjesnost. - Tko bi znao je li to prostor dubok ili je tamo brijeg? -• upita Dorja. s - Dubok je, bio sam ovdje. Zapalili smo vatru kad smo ovdje noćili. Dorja ne odgovori. Njezina šutnja stisla je Tomi dah. Zamislio se: "Samo otimaĉ luta takvim rupama - da, samo otimaĉ! To ona sada misli" ... I bude mu crnije u

duši nego pred oĉima U mraku spilje. Svi su se nekako smjestili, tiho priĉali, prisluškivali odjek bure što je dolazio kroz otvor

spilje. Nakon dugog vremena oglasi se Dorja: - Opet nešto ĉujem. Ušutjevši, slušaju. Odnekle kao ispod zemlje nekakvo mrmorenje. Naćulili su uši. Tomino uho, priviklo da osluškuje dolazak trgovaĉkih karavana i šumskih

jahaĉa koji bi mu dolazili na trag, ^mljeti da se mukli odjek provlaĉi negdje dubinom. -• Kao da negdje svijet moli - šapne Dorja. vDugo su ĉekali, slušajući. Ĉas bude sablasno tiho,

a onda ope poene nirmor. - Sto to moţe biti? - primijeti Dorja. -• Kneginjice, idem da vidim ima li što - veli Tomo.

"- Kamo idete u ponor mraka? Da zaglavite? j; ""~ Poznam ovo mjesto, ovdje je široko i duboko kao u kra jevskoj dvorani. °ošao je, pruţajući pred sobom ruke

JOstanite - ĉuo je Dorjin glas. - Kad biste bar imali

svjetla! j - Već krešem - odazove se Kozak. - Imam baklju, §a„ jno je malo prokisla. ĉekali su. Naposljetku je baklja stala gorjeti. Kozak poĊe za Tomom u dubinu. - Pravo ste rekli, kneginjice, ondje se mole - reĉe Tomo kad se vratio. -• Ako biste se usudili

doći samo malo koraka na-prijed? CetovoĊa i djevojke stupaju polagano za Tomom. U dnu pećine razabire se dvadesetak seljaka, seljakinja i graĊana. Pred njima stoji bijela sjena

nalik ţivom stvoru na samrti i diţući samrtno blijede ruke, Šapuće ljudima rijeĉi o ĉistoći du*

se, o preziranju svih dobara na zemlji, o ljubavi k siromaštvu :istini, pravdi, a preziranju svega

što pruţa priroda, o djeviĉan-;skoj ĉistoći. Nijema lica onih koji slušaju ĉas su obasjana odo-

bravanjem, ĉas zastrta tamnim nerazumijevanjem, ĉas prestrašena neprirodnim trapljenjem

tijela i duha. Negdje kroz nevidljive otvore ulazi u špilju grmeće bjesnilo svemira. Slušaoci su

pokolebani strahom. Dorja ne moţe dulje gledati bijedno, gla-dom razoreno tijelo prijateljice

Mirene koju je prije dvije godine ostavila samo radi toga što je zaštitila Tajanu kad je bila na

Kaptolu osuĊena da rukama iskopa krivovjerca. - Kao da su meĊu nama prohujali vjekovi! - usklikne Dorja, poĊe naprijed i prekine Mireninu

propovijed. - Mireno, draga prijateljice! Oslovljena se nije nimalo raznjeţila, nego mirno, ozbiljno, pruţila ruke prema Dorji. - Nadam se da nije istina što su mi o tebi rekli: da si zaruĉena. Ne stupaj u brak, Dorjo! - Govorit ćemo o tim stvarima kad se naĊemo na Ozalj-gra-du. Doći ćeš sa mnom. - Moj duh slijedi moju nauku i putovi moji kreću usporedo S tim. - Mireno, molim te ponovo: doĊi sa mnom u Ozaljl i •- Ne mogu, Dorjo! Moj krov je

nebo, i sunĉano i oblaĉno i olujno!... Ako ţeliš ĉuti evanĊelje bogumila, potraţi me u sclu"(

Nije daleko odavle. Dorja gleda seljane što stoje oko Mirene i šapće Tajani: - Slijede Mirenu! Ona je njihovo svjetlo! A gdje je naše? -- Ukazuje se, ali valja poći njegovim tragom! - odgovor Tajana. Dorja uzdahne i odvrati znaĉajno: - Lutali smo tamo na moru - i pošli smo tragom svjetlo sti... a naišli smo na grdnu tminu! - Nije bila prava svjetlost, već podmetnuta! - A gdje je prava koja nije podmetnuta? • 320 __ Samo ona je prava svjetlost koja svijetli u dobrotom prov - torn Srcu. Dobrotom prema svemu dobrom i prema svima! Nastane šutnja. Vani bljesne nebeski svod. __ Gdje si sada, Mireno? - pita Dorja. - Gdje obitavaš? ^_ Svuda gdje ima patnika koji traţe mir svoje duše. Iza Mirene stoji mladić u fratarskoj halji. Jedva se prepoznaje nekadašnji lijepi knez

Radoslav. Dorji se ĉine kao dvoje duhova koji su se sad pojavili u svo-iirn nekadašnjim ljudskim

oblicima, protanjeni kao magle. Patnjama srca nema traga u njihovim oĉima, mirne su im kao

nebo nakon zapada sunca... "Zar je to sreća? - pita se Dorja, gledajući taj mir. "Zar je sreća kad ništa na ovoj zemlji ne

ţeliš?" - Neka te prati Bog, Dorjo! - prekine joj Mirena misli. _ I neka te povede pravim putem.

- Kamo ideš, Mireno, po takvoj oluji? :\ - I na suncu i u oluji ĉekaju ljudi koji ĉeznu za ĉistoćom ; ţivota. - Molim te, ostani, tvoja drugarica te moli. Ţeli s tobom govoriti i provesti koji dan. - ĉekaju me patnici u mraku da im doneseni svjetla... Dorja se obrati mladom knezu

Radoslavu: - Kneţe, molim vas, ne dajte joj da izaĊe u oluju. -- Slijedim nju i savršenstvo nauke bogumilske. I on krene za Mirenom kao sablast u buru i

oluju i samo nekoliko seljaka za njima. Nitko više ne govori. Svi osjećaju teški pritisak na duši kad da ih je poklopio kameni svod

pećine. Strahota grmljavine, udari strijela, prolaze im kroz ţile, srce i mozak. - Zima mi je - spomene Dorja. - Povucimo se dublje, onamo gdje je bila Mirena - predloţi Tajana. Tomo uzme baklju i posvijetli. Iza velike kamene gromade zašli su u dubinu spilje i tu ras-prostrli djevojkama sve što je

Tomo donio iz kola. Sjele su, ĉekajući. Prolaze ĉasovi. Dorja je legla, naslonivši glavu na

pećinu. - Tajano, i u srcu ima oluja! Tko upravlja tim olujama? - Ili mi - ili srce? ? - Onda je ono naš zloduh. • V / , i :); ~~ I sve naše dobro! ., "

, -• Zašto me muĉi, grmi, sipa strijele? Sto <5e biti od mene?l ~- Na to ne znam odgovora!

. ; " . Zamalo javi se Tajana. \; i ; • . , " - Je li, Dorjo, Ozalj-grad blizu? : i :i -- Dva - tri dana, ili nešto više. , 1 Plan

""l Inkvizitori HOh! Lij.epo je tu, u ovoj tami kad znam da je tamo bli"u Ozalj-grad. Tamo

je vitez Sokol! Zbuni ih neka vika. Trka, povici, tamo iz dubine. - Jao! Jao! t - Voda! Voda! Poplava! Tomin glas nadjaĉa sve: - Kamo srljate? Na pećine se popnite. Kozaĉe, podigni svje. tlo. Na kamenu, poput svjetionika, stoji Kozak s bakljom. Dorja spazi nad sobom zaplašena lica ljudi. Tomo dobiti i bez rijeĉi uzima Dorjine ruke.

Drugi diţu Tajanu. Bosiljka skoĉi. - Brţe jer će nas voda potopiti - vikne Tomo Dorji. Hitro se digla i slijedila ga. Zavrtjelo

se oko nje. Tomo je zadrţi. - Uhvatite se za pećine. On stoji do nje, pazeći da ne bi pala. A dolje pod njima bi-jesni voda, upinje se o kamenje

i stijene, udara i šumi kao da su morski valovi doplovili u pećinu. U Kozakovoj ruci gori baklja. Tragovi ţute svjetlosti odrazu-ju se po kamenu i vodi.

Prestrašeni povici u golemoj kamenoj rupi koja se ispunjava bujicom što dere i raste, raste

kao da je ispod zemlje provalila rijeka i poseţe za njihovim ţivotima. Voda buci, dere, udara ispod Dorjinih nogu, štrca, kipi poput vodenog zmaja i diţe k njoj

da je proguta. Već joj je dosegla noge. Strava je lomi. Tomo korakne k njoj, uzme je na

ruke i podigne: - Uprite se ĉvrsto oko mojeg vrata! - viĉe joj u zaglušnoj buci deruće vodene pošasti. -

Ĉvrsto, da ne padnete ako skoĉim na onu visoku pećinu. i Uhvatila mu se za vrat. On korakne da naĊe leĊima uporište na kamenoj stijeni. Tako naslonjen drţi je na rukama, a odozdo zijeva vodena neman, vrije, uzdiţe se

paklenim bjesnilom, penje se po kamenu do Tominih nogu poput zvijeri kad se

rastvorenim ţdrijelom uspinje k svojoj ţrtvi.

Dorji se sledenila duša u mladom tijelu. Glava joj se prisloni na Tomino rame i ĉvršće

stisne ruke oko njegova vrata. - Što će biti? - upita ona Tomu. - Kako odredi onaj koji ravna potopom. Zadrhtala je i nemoćna klone na njegovim grudima. Mozak kao da joj je zastao. Misli

zamrle, samo srce bije u mladim grudima kao da se po njima razlila bujica. Zna samo da obujmljena drţi Tomu oko vrata. Osjeća da Ju je ĉvrstvo stisnuo uza se. Ona

se gubi kao u snu. Tomo govori kao u vrućici: •- Neka to potraje do vjeĉnosti!

Vrijeme prolazi... l

322

ft

Smrtna opasnost ne dotiĉe se njezine duše. Ne vidi i ne ĉu-. grmeću rastuću bujicu i jaĉe

se privija uz njega. On je miran, dok oko njega dozivaju, zapomaţu. Tamo iz du-h"ne strahovito odjekuju

derući vodeni slapovi. U njegovu dušu ulazi spokojnost, draga, kao da ga miluje. Stoji na pećini i osjeća kao da je svijetu oteo, ugrabio njezino tijelo. Drţi ga u naruĉju... i

ne da ga više nikome. Ĉasovi teku nijemo kao da su ĉitav ţivot. Sve što je bilo pri-toga, nestaje u njegovu

sjećanju. Ima samo jednu ţivotnu spoznaju: da na grudima drţi nju... Niĉim ne mjeri vrijeme, sam je sa svojim srcem i s njom. Os-feća se na pragu prelaza u

drugi svijet. Onamo polazi s njom, on, i nitko više... Polazi sa svojom prošlošću... Ondje

ga nitko neće pitati što je bio i ne brine se za to. Ta on ide u naruĉju s njom... ĉeka taj ĉas... Ne zna što se zbiva oko njega, ne osjeća koliko je prošlo vremena. Iz daleka

ĉuju viku: - Momci, voda opada! Bjeţimo iz spilje! Tajanin glas prodire u Tomino uho. - Viteţe Tomo! Ĉujete li? Bjeţimo iz spilje. Pogleda dolje. Voda opada. Drugi su već sišli - ţure se po pliĉini, on još uvijek drţi svoje

blago... Zar ga opet mora ljudima vratiti? Opet se vraćaju ljudi, njegova prošlost, patnje.

Opet se primiĉe suha obala na kojoj je on jadni otimaĉ. - Gospodaru! SiĊite! - Dajte meni kneginjicu, viteţe - Ĉuje glas ĉetovoĊe Marka. Sve je prošlo, prošlo! Probudio se. Oprezno se spusti s pećine s Dorjom u naruĉju da je ponese i barem još

ĉasak zadrži. Šuteći ide kroz tminu prema izlazu, kroz uski otvor. Na zraku prene se i

preko šikare ponese Dorju i poloţi u kola. Kao da se probudila od sna, ona pogleda oko sebe. Oluja je minula i oblaci se kidaju.

Dorja smućeno promatra ljude koji tovare na pola sve što su prije odnijeli u spilju. Ne

razabire pravo što se dogaĊa oko nje. U ušima još joj šumi bujica u pećini. Vid joj se ne

moţe pravo snaći na svjetlu. I misli su ma-glene... Osjetila je da se Tajana popela u kola i sjela pokraj nje. Ali Pred njom iskrsne Tomino

lice. Blijedo je, ne shvaća što to radi °KO kola i ĉemu. "Što je to bilo?" - pita se i povuĉe pod krov. Kraj nje stisla 8 Tajana i o neĉem joj govori.

Ne shvaća i ne odgovara. Krenuli su cestom spuštene glave. Dorja sjedi, šuti i ne slu-a" nego polegne, zamotavši

glavu plaštem. Bosiljka, je pokuša prizvati: ~- Vaša milosti, davno je prošlo vrijeme objedu: Da nešto

323Nije se odazvala. Umjesto nje, odgovara Tajana: -- Kad bismo mogli putem dobiti mlijeka i negdje ti. Oh, da nam je putem naići na selo!

Mirena je rekla da ima gdje u blizini, to bi kneginjlci trebalo. -- Dobro ste se sjetili, hajdemo svi u selo. Sve to Dorja nije slušala. Zamotana u plašt leţi nauznak. OhlaĊeni zrak struji pod krovom kola što polagano prolaze blatnjavom cestom. Momci iz

pratnje na konjima kreću u selo. Daleko tamo od ceste, ispod brda, izjahala su dva jahaĉa. Odore su im ţute, klobuci

limeni, kratka koplja. Iz šume promatra-ju povorku što dolazi: - Slabe smo sreće! Kneginjicu Okićku ne vodi Joakimov dvo. ranin ni kraljevska ĉeta.

Prema odori, bit će to ljudi Okićkoga! - I ja mislim tako, Filipe! - A ja ne mislim jer vidim i znam. Otkako sam Joakimov uhoda, stekao sam priznanje

svojega gospodara, nazvao me svojim najboljim njuškalom. . - Uhoda ne smije biti hrabar - nego lukav i oprezan. - Da se baciš u opasnost radi dvije djevice koje ĉak nisu Joakimove milosnice? - Mnogo su mu više nego milosnice. Ona crna je srećonoša. Joakim treba srećonošu da

stekne pobjedu nad svojim neprijateljima, a kneginjicu Okićku da mu bude talac. Znaš

kako me je poslao na put? "Idi! Ako ih dovedeš u Pakrac - postat ćeš moj zamjenik, ako

ih pak ne dovedeš, pošalji mi svoju glavu da je ne moram skidati sam! Za tobom će doći

ĉeta, ali djevojke moraš zavarati." Naše nas odore ne mogu izdati da smo iz kraljevskog

dvora, a ti treba da uvijek šutiš, ja ću govoriti. - Kaniš li poći za njima? - Kad krenu glavnom cestom, a mi ravno za njima! | U kutu kola leţi Dorja.

Zapanjeno promatra Tajana taj neo-jjibiĉni, ukoĉeni mir svoje drugarice, dok ona ĉitavo

vrijeme misli Isamo o tome kad će stići na Ozalj-grad i hoće li tamo naći viteza. - Kasno u noć stići ćemo u Ozalj, Dorjo - spomene ona, ţeleći da svoje osjećaje podijeli s

njome. Dorja se uspravi. Lice joj je ozbiljno i mraĉno. Nešto je "J njezinim, crtama od ĉega

Tajanu hvata bojazan. r - Mi nećemo u Ozalj-grad! l Tako odluĉno izrekla ove rijeĉi da se Tajana trgnula. p - što to veliš, Dorjo? lii -

Ne,kanim u Ozalj! 1 - Što ti je palo na um, Dorjo? - Ono što mora da bude! - Dorjo, što je uzrok tvojoj nenadanoj odluci? - Ne ţelim se sresti ni s kim od naših - ni s bratom, vojvodom... - Ne razumijem ovaj nenadani preokret. Dosele si ;nepresta> no govorila o Ozlju. Ne

ţalosti me, Dorjol • • •" " •-,"" • •>,•":••• *" ; ,• 324 ||; _ Ne mogu promijeniti svoju odluku. •"•?•• \ ; " ^ •: _- Nešto te je

vaţno nagnalo na takvu odluku? \ s >i - Da - vaţno. - Zašto kriješ, Dorjo? .- Rekla sam ti: neću da se sretnem ni s bratom, ni s vje-jenikom. - Ali zašto nećeš da se sretneš s njima? - nestrpljivo pono-yi Tajana. U Dorjinoj odluci

vidjela je zapreku svojim sanjama da će vidjeti viteza. .-Evo, zašto: neću da poĊem za vojvodu! Duboka crnina Tajaninih oĉiju puna je zapanjenja. - Što se to prevrnulo u tvojoj duši, Dorjo? - Bujica!... Prevrtala me je kao našu brodicu u buri na jnoru, a prevrnula me je oluja na

kopnu! Muĉilo me dugo... Bila sam jaka ... Sad je svršeno!... - Osjećala sam što smjera tvoje srce, ali razum te je drţao Ĉvrstom. - Ni sad me ne ostavlja, samo sam našla snage da ovu ţrtvu skinem s duše.

- Kakvu ţrtvu misliš, Dorjo? - Ţrtvu da poĊem za vojvodu. - A srce ti je ostalo uz drugog? - uzdahne Tajana. - Sudbina nam je ista, Dorjo. - Nije. Nije ista! - Uzalud tajiš, Dorjo. Ljubiš drugoga... Kneginjica je spustila glavu na grudi i šaptala kao za sebe: - Srce me je izdalo. Moţda mi lakne kad priznam. Izdalo me je srce protiv sve moje

snage. Pustilo je da u moju dušu uĊe onaj koji pred ljudima nema ĉasti za sva vremena! - Ĉast je ĉesto ljudska gizda. Nije ĉovjek Ĉastan zato što mu putevi nisu bili skliski pa

nije mogao posrnuli... Ĉastan je samo onaj koji govori istinu... I knezovi sjedaju k stolu s

otimaĉima ĉasna imena kakav je knez Krasina i kakvi su gusari koji potjeĉu iz plemenitih

rodova. - O svemu tome sam razmišljala od onog ĉasa kad sam spoznala da je knez Krasina otimaĉ -

da je lupeţ, podmukli i tajni. Ĉitav ovaj put od mora do današnje oluje bio je posvećen tome.

Moje misli i srce sloţni su davno da je tako. Ali tko pita moju Pamet i moje srce? Zar bi to

moţda mogao podnijeti Ivan? Zar pi to mogli podnijeti drugi? Evo, i kmeti i momci s

gnušanjem ogovaraju: otimaĉ! Jedva sam sklonula Marka da Tomi iskazuje Ppĉast. Tko moţe

da skine sa sunca pomrĉinu? Razum mi to do-v"kuje i srce mi kazuje. Svejedno. Ne mogu u

plamen, a da se De

opalim. Nemoguće je... Nemoguće!... - Pravo veliš. Kamo god pogledaš, nigdje ni najuţeg pu-

e"jka kojim bi mogla da izaĊeš njemu

u susret. - Evo, zato sam odluĉila da neću u Ozalj. Ne mogu da se Sretnem s bratom i vojvodom. 325

Kamo ćemo ako ne u Ozalj? - Na Griĉ. Idem pustinjaku Dragoši da prijeĊem na m, milsku vjeru i slijedim Mirenu.

Koliko spokoja u njoj, koliki n{f| A ja ţelim samo mir svojoj duši, mir . . . mir! ... - Ne, Dorjo, ne moţeš nikada k Dragoši! Ne moţeS! Srce ti je odviše daleko od njegove

nauke. - Srcel - uzdahne Dorja. - ĉudno je to srce. Što se s nj;me dogodilo tamo na moru? Kad je

Tomo stajao nasuprot meni u onoj tamnoj komorici na dnu laĊe - bio je tih, nijem, poput

kipa. Mislio je da spavam i onda je jecao. Stotinu Ċavla vuklo me je k njemu, gotovo se

stidim toga. Nikad u ţivotu nisam osjetila takvo što, nikad to upoznala. Prema vojvodi

bila su moja ĉuvstva tihi mir, toplina. - Ah ne, Dorjo. Već u Budimu ja sam osjećala da ima neka moć koja te veţe s Tomom,

iako si uvijek planula kad sam ti to spomenula. - Moţda. Ne znam. Teški je moj usud, ali ću ga nositi. Samo Ufi mogu sada da se

sastanem s Ivanom. - Strahovit bi bio njegov gnjev da mu priznaš. - - Hoću li mu priznati? Ne vjerujem da bih imala toliko snage. Ivan je tako ponosan na

svoje ĉasno ime. Knez Okićki ne moţe biti šurjak viteza otimaĉa. Kneginjica se ţestoko strese. - - Već zvuk ovih rijeĉi prodire mi do kosti. Otići ću k Dragoši, pokušat ću slijediti

Mirenu. Samo daleko od brata koji bi svakim svojim pogledom u mojoj duši traţio istinu

... A ova bi moţda zadala smrt njemu i meni! - Uistinu, dakle, nećeš da siĊemo u Ozlju? - Uĉini mi tu ljubav, Tajano, i pomiri se s mojom odlukom. Idemo na Griĉ, u palaĉu

Babonića, tamo sam kao kod kuće. - Još prije nego što smo ušli u spilju, veselila si se da smo blizu Ozlja... - Da, prije nego smo ušli u spilju . . . Odgovori mi, Tajano, ali istinito: je li te ikada vitez

privukao na svoje grudi? - O, da! - uzdahne Tajana i pogleda preda se. - Nisi li onda osjetila neku slast, drhtaj, ludu ţelju da vjeĉno ostaneš ili umreš na

njegovim grudima?

- O da, sasvim tako! - A kad su te probudili iz tog kobnog sna, ti si osjetila da te nikad ni jedan drugi ne bi

smio dotaći, a da se od njega ne zgroziš. - Da, tako je bilo, Dorjo - šapće Tajana, izgubljena pog"f da u daleke uspomene koje još i

sad razlijevaju dragost njezinim srcem. - Eto, vidiš! Tako se je zbilo sa mnom tamo - u spilji za vrijeme dok je bujica vrebala da

nas potopi,.. Prolaz6 326 pie srsi. U ĉasu kad sam se probudila iz te omame - kad me je poloţio na ova kola - ja

sam spoznala da neću moći u Ozalj da neću poći za vojvodu! Ni za koga neću da poĊem. - Zašto to sve Bog tako upravlja? - Da me kaţnjava što sam u njega posumnjala da postoji _- da je vladar svega. Zasluţila

sam kaznu. Da - ali ipak - ne tako strahovitu kaznu! Ne, tako okrutnu... - I zagrlila je Tajanu. Pribliţena svojim sudbinama, dva djevojaĉka srca kucala su istom bolju i plakala istim

suzama... PRAVEDNI I KRIVI Oluja je razrovala kmetsko selo kneza Babonića. Kuće su razotkrivene, porušene,

slamnati krovovi rastrgani, a ljudi stoje, zure, svjetuju se, nagaĊaju i jadikuju. Cestom

nailazi povorka jahaĉa. Svaĉija pozornost svraća se k došljacima u ĉudnim haljinama.

Izgledaju kao neke prikaze. Dolaze ravno u selo. Ljudi se pomaknu na tratinu i

razrogaĉenim oĉima promatraju neviĊenu gospodu u neviĊenim haljinama. S konja je sišao ĉovjek u crvenoj haljini. Iz nakaznog lica viri mu ukoĉeno, izgubljeno

jedno oko. Seljani se povuku od njega. Više ih je strah njega nego onih drugih što

oboruţani, sve nešto viĉu i zapovijedaju nepoznatim jezikom. Šareni inkvizitorovi familijari i crnokosi razbojnici bravi redaju se pred jadnim kućicama

koje je oštetila oluja. Ljudima se ĉini kao da su došli da još ove ostatke njihovih krovova

unište. Posljednji siĊe Konrad. Kraljevski ĉetovoĊe sa trojicom momaka što ih je Joakim poslao s Konradom da ga prate

prilaze kmetovima i grubo ih pitaju: - Gdje su djevice? U kojoj kući? A oni samo gledaju i ne znaju što da odgovore. Joakimovi se ljudi razvikali, a ljudi kao

preplašene ovce slute da iza nebeske bure pridolazi druga, zemaljska, mnogo strašnija od

one s munjama iz oblaka. - Traţimo krivovjernice! - zaviĉe Joakimov ĉovjek. - Gdje su? •- Krivovjernice? Ne znamo, nema tu nikakvih krivovjerki. Joakimovi se sluge pogledaju: _- Pet dana obilazimo selima, taj Ċavo palio je kuće i kućišta inih ljudi. A mi smo mu

vodiĉi. Do vraga takva sluţba! •- Nema tu da se ţestiš, nego da nĊĊeŠ djevice. Joakim mi je jedio da se inkvizitor ne

smije vratiti u Poţegu. Evo, drugog posla nema. 327Nestrpljivi inkvizitor dovikuje svojim kraljevskim pratioci, ma, a oni će brzo kmetovima: - Što vi, robovi? Na nosu vam ĉitam da ste krivovjerci. l - Zar krivovjerci mi, koje boţju

rijeĉ uĉi sveta apostolica? - l poboţni fratar. Pitajte samo njih! i - O kakvoj to govori apostolici? - pitaju Joakimovi

ljudi - O našoj. O onoj tamo što je u kući mojeg sina. - Pa neka doĊe da je vidimo. - Obnemogla je. Vraćala se u selo po buri i oluji, pa je klonula na leţaj. Otraga zagrmi Konradov glas: - Jesu li gdje krivovjerne djevice? - Moţda su utekle, Ċavli su ih sklonili...

- Ali kmetovi govore o nelioj apostolici i fratru koji nauĉu-ju. Tu su negdje, u kući... Na Konradov mig jednooki poĊe ledinom, a vojnici ga sli-jede. Zapovijedaju seljacima da

ih vode. Ulaze u ĉaĊavu zadimljenu komoricu. Na slami leţi Mirena. Slabašna je, blijeda. Jedino izbuljeno oko zakvaĉilo se o Mirenino lice. Široke ruţne usne rastegle se u

smiješak. Radoslav stoji u kutu. Jednooki skoĉi preko praga i šapće Konradu: - One koje smo traţili nisu ovdje, ali je tu ona koju su na Kaptolu vašoj poboţnosti oteli

Ċavli pretvoreni u gubavce. Vaša poboţnost se sjeća prošle godine. - O! Sjećam se! - šapće i uzdigne ruke uvis i vikne da je ljude od njegova glasa podizala

zebnja. Pretvorio se u baklju, krv mu poleti u blijedo lice. Zaţario se, duša mu je plamen.

Drhtavim glasom zapovijeda: - Sluge moje! Lomaĉu! Jednooki priĊe inkvizitoru pa mu šapn"e intimno: - Eh, Konradu, prvu koju sretnemo obećao si meni. Nemoj da jednom ne odrţiš obećanje i

meni. - Tvoja je - veli Konrad tiho. U ĉasu razletjeli se familijari i bravi. Zapovijedaju, a kraljevski inkvizitori vodici

objašnjavaju njegove zapovijedi kmetovima: da im donesu sav novac i sve što ima u kući

jer su duţni hraniti i plaćati one koji ih štite od Ċavoskih krivovjerki. Kmetovi uzdišu: - Pravo veli poboţna djevica Mirena. Ništa nemamo svoje na zemlji ovoj - ni ovo drvlje.

Ni sijeno! Ni slama, ni trava, ništa nije naše! - Ni ţivot nije naša svojina. Sve nam moţe uzeti svatko tko hoće! Pa što smo onda? - A otkud su došli? Na zapovijed familijara ljudi nose gorivo, bravi.slaţu sijeno i slamu na gomilu. Neki

zaostaju pa s nerazumijevanjem pitaju- - Zar će nam peći ţivad na raţnju? ••.." 328 _- Ne jede onaj tamo perad - odvrati kraljevski vojnik. Ni prasetinu ni volovinu - njemu prija

samo ljudska peĉenka! - Drhtaj strepnje izlazi iz kmetskih grudi. Dršću poput prutova a kraljevski se vojnik smije: .- Imat ćete još kad da se tresete kad oni nataknu raţanj... .- I vi ste boţji stvor, vojnice - usudi se protusloviti neki starac! - Ispeći će vam ljudsku peĉenku! Sjedaju ljudi kao u snu. Ne shvaćaju, ne razumiju, ne pogaĊaju ništa. Strah prolazi njihovim

grudima. Strah i opet strah, vjeĉni pratilac jadnih, od svih progonjenih duša... I vatra se razgorjela poput krijesa. Tada se uzvrpolje. Jednooki s bravom ulazi u kućicu. .- Ide k poboţnoj djevici - šapću ljudi, a njihova preplašena lica okrenuta su k maloj, od oluje

napola porušenoj kućici. Stisnuti u klupko ĉekaju, strepeći. Na slami na podu leţi Mirena. Uz nju sjedi Radoslav. Poput kipa, stisnuo se na drvenoj klupi.

U ruci mu pehar, gleda u leţaj od slame na kojem poĉiva nekadašnja njegova vjerenica. Ako

bi opet pala u nesvijest, orosit će joj lice. Nije ni opazio da su u sobicu ušla dvojica

muškaraca. Prene se kad ga jedan gurne u rame i latinski zapovijedi. - Nosi se otale! Smjesta! Nekadašnji hrabri, ponosni knez Radoslav ugleda Konrado-vog jednookog kako ga tjera iz

sobe. -- Moja sestrica je slaba, treba moju pomoć. - Već ću joj ja pruţiti pomoć! I nakazno se lice iskrivi u podrugljivi smijeh, ali ga onaj iza njega opomene: - Pazi, nevina djevica pripada prvi put - Konradu! - Obećao je meni. Nosi se - velim ti. - Mogao bi i meni priuštiti nakon.., - Nosi se! Eh, kao da zamire. Nećeš "mi uteći na drugi svijet prije nego te okusim, ljiljane!

I jednooki u ĉasu raspara platnenu košulju što joj sluţi i kao haljina. Djevojka leţi pred njim

naga. Kao da je grom udario u Radoslava, skoĉi i vikne: - Van, Ċavole prokleti! Van! - Na lomaĉu je nosimo, ali nevina ne smije tamo da je uţivaju Ċavli! Jednooki se grohotom nasmije! - Odreţi mu jezik! - naredi Konradov ĉovjek svojem dru-gu- Dok se ja nauţijem... Mirena se probudi i vikne u pomoć... U trenutku se dogodi ĉudo. Radoslav skoĉi na onoga koji je °<azio k njemu s noţem,

uhvati mu ruku i ĉitav se baci na nje-desnicu. Istrgne mu noţ, baci se na jednookog i

udara ga ;29oštricom u obezumljenoj divljosti, probuĊene uspavane snage mj. šica. Udara ga još kad je

već ovaj drugi bez oruţja istrĉao fc kuće, a jednooki padao u krilo smrti. Mirena se napola digla - ali je svlada nesvijest i padne na leţaj. Radoslav povuĉe Konradova

prvaka daleko od Mirene, uz-me mu bodeţ i strelice kojima je bio naoruţan pa onda poĊe da

zabravi sobu. Tada digne i odnese Mirenu kroz kamin na tavan pokrije je svojom fratarskom

haljom, a on ostane u košulji i hlaĉama. Spusti se opet dolje, otvori vrata i ĉeka s riaperenim

oru-ţjem da obori svakoga od Konradovih ljudi koji bi mu se pribliţio. Za ĉitavo to vrijeme Radoslav nije nijednog trenutka osjetio u sebi borbu izmeĊu sebe i

bogumilske nauke koja zabranjuje ĉak i drţati oruţje u ruci. A kad je udarao noţem

jednookog, ni svijest mu nije pruţila nijedne zrake da mu osvijetli ĉin uboj-stva i sukob s

naukom kojoj je potpuno predao sebe i svoju ljubav, svu sreću mladog ţivota. U njemu je

sada ţivio samo branitelj njegove bivše zaruĉnice, njegove jedine velike ljubavi pa ĉeka da

gurne u ralje smrti svakoga od Konradovih ljudi tko bi pokušao da mu se pribliţi. Konradov brav ne moţe dospjeti do svojega gospodara da mu priopći kako se neki mladić

usudio usprotiviti njegovu jedno-•okom prvaku - jer se Konrad potpuno izgubio, uţivajući u

loţenju lomaĉe što već visoko plamti. Oko ove ognjene smrti natjerali su Konradovi ljudi

seljake da kleĉe i ĉekaju. Svi se pokoravaju. U poniznosti roĊeni, u pokornosti odgojeni,

prolazeći kroz ţivot, svezani nevidljivim okovima robovanja vjeĉitom strahu pred knezovima,

pred svakim koji nosi šarenu odoru i britki maĉ, shrvani bacaju se oni na koljena. Ne miĉu se i šute stisnutih usana. Samo im se duše bude, osjećaju neku veliku, u nebo

vapijuću nepravdu. Taj je osjećaj u zraku, gore u suncu, dolje u drveću, u zemlji, na travi na

kojoj kleĉe, u svemu što je oko njih i u njima. A ipak šute. Strah, vjeĉni strah roba, onijemio

je kucaj njihova srca, a lomaĉa već visoko plamsa... Kmetsko roblje zebe u vrućini od sunca i ognja. Sad, eto, palit će im od oluje preostale

krovove. Oluja pada s neba, oluja ide zemljom, samo pod njome naći će mira. Pokoriti se,

sagnuti glave, zahvaliti za svu tu muku ţivota. To im jedino preostaje. Odjednom Konradovi ljudi viĉu i pokazuju prema cesti. - Što je to tamo? Tko to dolazi? - ĉude se familijari povorci jahaĉa što je upravo zaokrenula u

selo. - Gledajte -~ tko su? - Da nije tkogod iz Ozalj-grada? - nagaĊaju Joakimovi vojnici. - Zastava je plava - to je netko od kneza Okićkog. U kolima iza zastora pojavi se Dorjina

glava. Ţedno UP^*L Konradove oĉi njezin lik... Uza nj sretne se s pogledom velikih crnih

oĉiju i divlje zahriplje, tako divlje da su familijari priskoĉili, misleći da mu se netko pribliţio

s bodeţom. A on raširenih ruku i oĉiju gleda u kola i bunca sav sretan: - Krivovjerke dovode moji dusi na ognjenu slavu! Prvi su konjanici stali. Marko se zbuni.

Tomo dojaši napri-fed k seljacima i pita: - što se tu dogaĊa? - Hoće na lomaĉu vući našu poboţnu djevicu. Konrad nešto zapovijeda. Njegova pratnja

polazi k Dorjinim kolima. Tomo ih prestigne i doĉeka uz kola. Familijar se okrene k Tomi: - Djevojke -koje vozite po njegovoj su poboţnosti optuţene zbog krivovjerstva. One su

njegove uhićenice i bit će stavljene pred njegov sud. Momci okruţe kola. Tomo izvuĉe maĉ: - Recite inkvizitoru da ću ja njega staviti pred svoj sud.

- I mahne maĉem: - Sklanjajte se s puta ako ne ţelite da vas ja pometem. - Ako ne oporeĉete što ste rekli... - što ja reĉem, ne poriĉem, nego zapeĉaćujem maĉem. Još jednom vara kaţem: ne odstupite li

- maknut će vas s puta moj maĉ. - I ponovo uzdigne oruţje. Tratinom -se pribliţava Konrad u crnom ogrtaĉu. Ispod njega proviruje bijeli trak halje.

Uspravio se. Nesvjesnom ili svjesnom voljom hoće da izvrši napad na duše pod bojnim

oruţjem. - Jao, vama, viteţe! Ja sam biĉ boţji i rastrgat ću ga na vaţem obrazu ako ne predate

krivovjerke. One su moje! Joakimovi pouzdanici ţustro se upeli da Dorjinoj momĉadi uliju u dušu inkvizitorove

prijetnje. Prevode im njegove rijeĉi, dodajući: - Oslijepit ćete, sagnjiti ţivi na smetištu kao konjska strvina ako djevojke budete branili. Prijetnja im ulijeva pokornost. ~ Tko će od vas izdati kneza, izdati nevinu ĉistu poboţnost vaših gospodara - luĊaku? -

dovikne Tomo momcima. Oni šute, ne odaju volje da se odupru. Oĉi su im privezane uz Konrada. - Ljudi! - zavikne vojnik. - Ne vidite li tko vam to gcvo- • Ne poznajete li svojeg voĊu? Ej, vi lude, to je otimaĉ, Tomo rni vaš je voĊa. Sram vas bilo! , Lako trzanje zapaţa se u licima vojnika. Pogledi traţe To-tamo lice. "- Ne budalite, momci. Tko neće da se bij"e za svoje gospodare, neka mi se makne s puta. se •

oc*luĉni su. Dorjina glava pojavi se iza zastora, a Tomo

lsprsi pred Konradovom

pratnjom: 331Prihvate izazov. Kreševo maĉeva nije trajalo dugo. Tomo je ubrzo ranio prvog protivnika i

onda se okrene k momcima: - Jeste li vidjeli? Da su ovo sveci, ne bi moj maĉ mogao da se napije njegove krvi. Neka izaĊe

drugi! Ova borba razbije strahopoštovanje što ga je inkvizitor pobudio u momĉadi i pristaju uz

Tomu. Familijari i bravi nešto se sporazumijevaju. Konradove usne rastvorene su poput pseće njuške

u vrućici. Momci su pod doj-mom Konrada, samo ĉetovoĊa Marko i njegovi drugovi stoje uz

Dorju naperenim kopljima. One druge još ih uvijek drţe poloţene uza se. Odjednom se podigne sedlarov glas: - Znate li da smo mi istjerali s Griĉa ovog crnobijelog vraga skupa s njegovim šaroljunim

ljudima? To vam veli sedlar slobodnog kraljevskog grada Griĉa. Ovo djeluje jaĉe od Crnog Tome. Otimaĉa se boje, ali ga preziru. Sedlara se ne boje, ali ga

poštuju - on nosi naslov graĊanina kraljevskog grada Griĉa, to je naznaĉeno na njegovu maĉu. - Predajte krivovjerke! - zaurla Konrad. - Na megdan zovem sve ove šarene inkvizitorove ptice! Neka maĉ odluĉi kome je Bog

zapovijedio da vodi poboţne ĉiste djevice. Tomo pokuša preplašiti familijare i ohrabriti

seljake: - Naprijed! Zovem sve na megdan. Srećonošo - neka me prati vaš blagoslov! - DoĊite vi, šarene ptice, da se pobijem s vama pa da vidimo ĉiji je maĉ blagoslovljen. Tajana

se uspravi u kolima: - O, srećo, siĊi s neba! Tajanstveni bljesak njezina lica, ĉitavo njezino biće, obavijeno snagom ljepote i silom

povjerenja u nadzemaljsku milost, istiskuje iz plahih duša strah pred inkvizitorom. Duše

ustrašene Konradovim biĉem, rijeĉju i naslovom, skreću k njoj - njezinoj molitvi, njezinoj

vjeri, u sreću što je obasjava kao svijet sunce. - Udrite na me! Evo, oštrica vas ĉeka! - vikne Tomo Kon-radovim ljudima! - Prokletstvo na vas - prokletstvo! - viĉe Konrad, a dotle Tomo bije familijare. Dvojica njih na

njega jednoga. Kreše se oruţje...

Ne potraje dugo. Tomin slavni maĉ svlada oba familijara. Momĉad se razbudi, koplja štropoću:

- Nisu pravedni! Udrite ih! - viĉu goloruki seljaci. I zaĉas oko Dorjinih kola zvekeću maĉevi u

obranu djevojaka. Konrad trĉi lomaĉi koja dogorijeva, hvata goruće ostatke, .juri prema

slamnatom krovu kuće i pali. Bravi ga slijede. - Ne dajte, momcil Zapalit će selo - ĉuje se vika sedlara. S ceste trĉe seljaci iz drugog sela i ravno se upute prema bravima koji su stali iza zapaljene

kuće. Raspršuju ih, otimaju im goruće cjepanice i brane kmetske domove. A Konradovi na-

oruţani ljudi bore se s naoruţanom silom. Sve naokolo trĉi i juri fcao bez glave. Konradova

pratnja bori se s braniteljima što se sakrivaju iza kuća i navaljuju prosnicima. Tuĉnjava, zabuna, guţva. Konrad stoji posred ledine kao upravljaĉ ovog divljeg meteţa i viĉe

nerazumljivim jezikom. Tad sa ceste, poput oblaka, preskoĉi mala ĉeta ljudi s ĉudnim golemim šljemovima na glavi i

teškim oruţjem udari ravno na njega. Iz ĉete izjure dva viteza s kacigama s kojih viri perje. Uzdiţu koplja viĉući: - Tu si, Konrade! Ubojice! Tu si! Dva golema viteza, a s njima deset momaka s blistavim kopljima jurnuše na inkvizitora i

njegovu pratnju. Seljaci su kri-knuli krikom osvećenih, grabili oko sebe kamenje, skidali

drvene plotove i traţili glave Konradovih ljudi - neznanih progonitelja. Zapaljene kuće

plamte, a njihovi siromašni stanovnici bez rijeĉi se pridruţuju onima koji dolaze kaţnjavati

pustolova ili njegovu svojtu što im je htjela odvući posljednju imovinu. Zavrtio im dušama

otpor, odmazda, pravo na samoobranu. Pobuna ogorĉenih i obespravljenih provali kao

svemirska oluja sat prije toga. Grmi narod poput oblaka, plamene munje sijevaju u njegovim

dušama. Ništa i nitko ih ne moţe zaustaviti. U tu lomaĉu narodnog ogorĉenja upada knez Radoslav. Uzima neĉiji maĉ pa s Tomom

zatvara Konradovim ljudima bijeg. Dotle, obojica njemaĉkih vitezova, brat i muţ, izvršavaju

strašnu osvetu za svoju sestru i ţenu. Ĉitavo selo i Dorjina pratnja u-ĉestvuju u osveti što se u

ovom ĉasu pretvara u divlji oganj lomaĉe na kojoj je isplatio svoju zloću neznani pustolov,

nazvan Konrad, a s njime i sudionici njegova unosnog laţnog zvanja. Bitka je dovršena. Dva viteza iz Njemaĉke prilaze k Tomi i poklone se: - Sudeći po vašem maĉu i odori, vi ste vitez i ţelimo vam zahvaliti što ste nam bili na pomoći. •- U ime mojih gospodarica u onim kolima zahvaljujem sretnom sluĉaju koji vas je doveo i

spasio nas u ĉasu opasnosti Jer je lupeţ htio da otme moje gospodarice.

•- Hoćete li znati tko je taj, pokazat ću vam spis našeg Brada - ako se smijem pridruţiti vašoj

pratnji. - Moje gospodarice putuju na sjever. j r l!

;

333

* J- I mi idemo tim putem,

U tom ĉasu iznijeli su seljaci iz kućice Mirenu i poloţili je na travu. - Mrtva je! - vikriS Tomo. Dorja i Tajana još blijede od strašnog suĊenja Konradu stoje bez

daha pred mrtvim tijelom Joakimove kćeri. Visok mršav mladić drţi u ruci maĉ. Kleknuo je

pred njom i pokrio lice rukama Svi ljudi u okolo smirili se i s poštovanjem gledaju mladog ĉovjeka: - Knez Raddslav s maĉem u ruci! - ĉudi se Tajana, a Tomo joj tiho odgovori: - Probudio se u njemu ĉovjek koji je stvoren kao i svi ostali: mora braniti ono što ljubi! Onda se Radoslav digne, priĊe k Dorji i zamoli je: - Mirenu bih otpremio na Ozalj-grad da je pokopam, a zatim ću se javiti knezu Okićkome u

ĉetu urotnika. Onda pristupe k njoj njemaĉki vitezovi: - Naša osveta je ispunjena. Pomagao nam je ovaj narod "kome je Ċavolski pustolov spalio

nekoliko kuća. Evo, sasut ću na ruke oštećenih zlatne marke i pomoći im da oĉiste svoje selo

od uspomene na strašnog ĉovjeka. Da ne bi kakve oblasti okrivljavale puk, htjeli bismo poći

do vrhovnog inkvizitora ove zemlje i pokazati mu isprave našega grada koje su svjedoĉanstvo

da je ovo bila prevarna druţba laţnog inkvizitora. - Onda doĊite s nama na grad Griĉ gdje ćete na Kaptolu naći vrhovnog inkvizitora Matiasa.

Molim vas da pred njime uzmete ovo ĉestito selo u obranu. Ali o mojim gospodarima ne

spomenite ni rijeĉi - jer on je - pravi inkvizitor. Nakon malo vremena odstranjeni su svi tragovi osvete jednih i drugih. Ubijena druţba

pokopana je u dalekoj šumi. Mirenino je tijelo pratio Radoslav u Ozalj. Dorja je s Tajanom sjela u putna kola. Tajana je ĉvrsta, jaka, kao da su dvije oluje - jedna gromovita, svemirska, a druga zemaljska,

krvava, narodna - u njoj probudile nove snage. - Eto, vidiš, Dorjo, zloća gospoĊuje samo malo vremena - u stopu je slijedi odmazda! Pravednik stradava, ali ne moţe propasti u rukama zloće. Ne

smije - neće! - Tvoja vjera u ovo jest - tvoja srećonoša, Tajano! - A sada idemo u Ozalj svi zajedno. ,..-,;, , Dorja digne glavu i odluĉno odvrati: - Ne. Ne smijem mijenjati svoju odluku. - Ako te vojvoda ĉeka u Ozlju? Dorja zovne ĉetovoĊu i naredi mu da skrene s puta u i krene ravno na Griĉ, a Tomi i Kozaku

izjavi svoju ţelju je prate. ĈetovoĊa odredi povorci put, obilazeći Ozalj. 334 polagano su kretali cestom. S obih strana gusta je šuma. nievojke se zamislile. Tajana se

potpuno podala Dorjinoj volji. Samo je ispod dugih trepavica sa ĉeţnjom promatrala kule

Ozalj-grada na obali Kupe. U duši je ponovo proţivljavala onu veĉer kad se je vitez s njome

opraštao zanavijek. SEDLAROVA SLAVA Na griĉkim Kamenitim vratima isprsio se Piškor Glad. Ispod gradskih zidina najavio je

Marko ĉetu kneza Babonića. S ponosom graĊanina kojemu su povjereni kljuĉevi utvrde, gradski kljuĉar otvara debela

vrata. S pomiĉnog mosta zazveĉe lanci, most se digne. Prolaze vojnici. Ulazi Tomo, lice je pokrio bojnim zaklonom. Prolaze kola na kojima su spušteni zastori pa je Piškorova znatiţelja ostala neispunjena. Nailaze još jedna kola, a u njima griĉki sedlar, vaţan i ponosan. - Bog budi s tobom! Jesi li ti to, sedlaru, ili tvoj duh? - I tijelo moje i duh moj. " -- A gdje si ostavio svoj trbuh? - U moru - otkreše mu vaţno. - Eh, dragi moj - tko putuje velikim širokim svijetom ne nosi

sobom trbuh. Ĉekaj dok stignem kući, a onda doĊi podveĉer, pa da ĉuješ što još ni sanjao nisi

- dovikne mu sedlar, ali mu rijeĉ zaustavi Tomo. Dojašio je do njega i tiho ga opomenuo: - Jeste li ĉuli što je kneginjica zapovijedila? - Nisam ja ni rijeĉi spomenuo o njoj, a neću ni o vama. Zapravo, ĉega se ona boji u slavnom

gradu Griĉu? - pita uvrijeĊeno. - Neće da za njeţni dolazak sazna ujak Matias, Iz kuće istrĉale ţene, majstori, kalfe i djeca pa slijede povorku. Otvaraju veliku ve"ţu, a kola, s duboko spuštenim zastorima, kreću kroz veţu u dvorište palaĉe Babonić. Cestom se ljulja ugojeno Matiasovo tijelo. Nešto mu nije jasno. Zamišljen je. ~~ Vitez s bojnim zaklonom unutar utvrda? Nitko ga tu ne a na megdanu. Kola ĉvrsto zastrtal

Tko se tu skriva, nije ĉiste sa

vjesti. - Da upitamo tko se to dovezao? - savjetuje mladić u fra-odori. - Kamo ti zabodeš svoj dugi nos - tamo se razbjeţe i gavra-Upitaj!

335Ispitivao je graĊane pa se onda vrati k Matiasu: - Nitko ne zna ništa. - Nešto nije na pravom mjestu. Imaju mnogo uzroka da skrivaju svoje lice - rekao bih.

Pavao se sklonio na Griĉ pred Joakimovim oglašenjem protiv urotnika. - Mislite da se sam Joakimov urotnik prokrijumĉario u grad? " Na veţi su udarali.

Otvorila se ţeljezna vratašca koliko moţe da proviri ljudska glava, a onda se pomoli

kljuĉar, otvori i Po. j kloni se. " Matias ga upita: - Je li ban knez Nikola Gising u palaĉi? - Jutros je krenuo u Pakrac. II - Kad će se vratiti? - Nije ostavio glas o tome. Odoše na ulicu. - Kome da to povjerimo? Sva je gricka ĉeljad sklona Ba-boniću, svi pristaju uz urotnika

Okićkoga. - Zlo je to, bolje da šutimo! - Znaš li koliko bismo stekli darova da Joakimu predamo Babonića? - Javite mu, poslat će svoje ljude da ga uhvate. -- Ako ipak nije Babonić? Ili nije nikoga bilo u kolima? - Kako doznati? Da potkupimo sluge? - Najprije moraš imati zlatnika, - Moj dugi i osjetljivi nos uvijek je na ucjeni jer bih se mogao vratiti s uhodarenja i bez

njega! Evo vam zlatnik. Ako nije bilo nikoga u kolima, da ste mi zlatnik pošteno vratiti! Matias ide ravno Kameni tim vratima, a njegov mladi pratilac u palaĉu. * * * U dvorcu kneza Babonića sjede Dorja i Tajana. Same su tt maloj odaji. Dorja uzdahne,

oĉi su joj pune suza. Spominju se Mirene: - Svu smo mladost provodile zajedno. - Pobjegli su oboje iz Ozlja gdje su bili zaštićeni. -- A zašto sve to? Ĉemu je koristila njezina muĉeniĉka smrt? - Ostavila je nauk koji će moţda tebi, Dorjo donijeti sreću - Davno je moja sreća izgubljena! Moţda već na Loboru. Moţda one veĉeri kad me je

odveo na Lobor. Mnogo puta saro se sjećala onog dana i ĉasa kad je Tomo htio da uĉini

zlo, a onda se spustio do mene na koljena, ĉudno ja to bilo, tajnovito, uvijek sam morala

misliti o tome, i onda kad sam ga proklinjala. • • - Netko udara na vratima - upozori Tajana. "M - Ja sam! Nešto je veoma vaţno - ĉuje se Tomo. J| Otškrinule su vrata.

; 336 Pokriven još bojnim zaklonom, uĊe Tomo i poĎe prema Dor" " JCozak ga slijedi i ostane u sredini sobe. ^ " __ Kneginjice, ne moţete ostati na Griĉu! - I ne kanim! Sutra polazimo na Okić-grad, - Nemoguće! - šapne on. - Joakim je proglasio Okić-.grad - zaplijenjenim. ; - Onda mi preostaje Brezovica. _ I nju je zadesila ista sudbina. Eto, Kozak je ĉuo dolje od slugu. U nedjelju ujutro objavili su

Joakimovu odredbu u ime kraljice da se knez Okićki, Babonići i svi njihovi prijatelji smatraju

urotnicima, a sva im imanja uzima kraljevska vlast. - Đak;., nemamo gdje sklonuti glavu? - Još gore, kneginjice. Novi Joakimov ban objavio je da su graĊani duţni, ako saznaju

boravišta urotnika, otkriti to svakome tko je vjeran kraljici, da ih svatko smije uhvatiti. To

vrijedi i za sestru kneza Okićkoga. - Dorjo, moja Dorjo! - usklikne Tajana. - Vidiš, trebale smo ostati na Ozalj-gradu. Rekla sam

ti! - I ja vas molim - reĉe Tomo - krenite što prije onamo. Dorja poloţi glavu na ruke. - To znaĉi da su oni pobijeĊeni kad je takva odredba.

- Zacijelo nisu. Moţda su tamo u Ozlju i strepe za vas. - Vidim - nigdje mi nema mira. Krenut ćemo. - Nitko nam nije vidio lica, bile smo zastrte. - Bilo bi bolje da se preodjenete u odoru kopljanika i vi t srećonoša i odjašite. * Prihvatile su,

a Dorja će Tomi: - S vama je pogibelj manja. Pratite nas! Tomo je stajao leĊima okrenut prema Kozaku, a djevojke su sjedile licem prema njemu. Dok

su govorili, Kozak osjeti da su vrata, što ih je, ulazeći pritvorio, odškrinuta. Neko dugonoso

lice pomolilo se oprezno na otvoru pa viri iza Tominih leĊa -• ravno u lice djevojkama. Kozak se pritaji, polako pribliţi, bez rijeĉi izvadi iz toka maĉ i zasijeĉe. Teški pad trgne

djevojke. Tomo poleti k vratima, raširi svoj plašt i zamoli: - Kneginjice, sklonite se u drugu odaju! I vi, Tajano! Tomo im je plaštem zastirao vid. Na

podu je leţalo tijelo mršavog uhode, teško ranjeno. - Znaš li da ćemo zbog toga imati neprilika? - veli Tomo. -- Lako za neprilike, ali teško bi bilo da je u glavi ponio sliku kneginjice. Naišao sam na njega

u hodniku kako jednom, sluzi nudi denar ako mu kaţe tko se dovezao u kolima. Sluga mu je

odgovorio: dvije ţene koje su bile zastrte, a on mu po- i još pol denara da mu kaţe gdje su. Vrazi imaju veliku slavu paklu kad im doĊu uhode! - Kneginjica bit će jako Ijutita zbog toga, Kozaĉe.

337- Da sam ga pustio otići i da je odao, vi biste zakrenuli mo jom glavom. A vi idite

kneginjici, sve ću to ja urediti i odnijetj ga na svojim ramenima, zamotana i svezana.

Dajte, skinimo taj zastor, sve ću urediti - nitko neće ništa zamijetiti. Zabranite

slugama da dolaze u ovaj hodnik, samo mi pošaljite Marka, OQ će šutjeti. Sve je drugo

moja briga.

Tomo skine zastor, obriše znoj što mu je polio lice i uĊe u odaju u kojoj su. obje

djevojke ĉekale i preplašeno pitale koga je to Kozak udario maĉem.

- Neki uhoda naišao je da vas vidi.

- Nema nam ovdje opstanka, Tajano. Na ucjeni smo svi. Je li mi brata tko odao ili je

već u boju stradao?

- Da barem nismo dolazile na Griĉ! Tada se opet javi Tomo.

- Kneginjice, moram odmah k sedlaru, on bi mogao da Jzbrblja štogod.

- Pazite, Tomo, da se ne otkrijete ljudima.

- Skrivam svoj obraz i skrivati ga moram dovijeka! Njegov je odgovor zvuĉio turobno

i bolno i prošao Dorji iroz srce.

- Poţurite se, Tomo, natrag - upozori ga Tajana. Dorji se ovlaţe oĉi:

- Tajano, ĉuješ li: ponosna kneginjica Okićka, koja je trebala poloţiti krunu na svoju

glavu, ljubi viteza koji mora skrivati svoj obraz...

- I ja ljubim viteza koji sakriva obraz. Pogledala je ĉudnim pitanjem: Ako je i on bio

otimaĉ?

- Srce to ne pita...

Dorja zalomi rukama i poĊe do sjedala.

- Lomaĉa! Krv! Boj! Otimaĉina, zasjede, uhode! U kakvo to ţivimo doba! Zar su tako

ţivjeli i ljudi prije nas? Hoće li tako ţivjeti nakon nas? Dovijeka? Zar ljudsko srce ne

poznaje nikakvih dobrota?

Nije li Mirena bila dobrota?

- Dobrotu vuku zlikovci na lomaĉe, a gdje je dobrota ĉovjeka!

- Oporavlja se od progona zloće. I doći će, ali joj moramo pomoći da utire putove, a

ne jadikovati. * * *

ĉitavim se Griĉem pronosile vijesti o sedlarevu putu na more. Brojni njegovi znanci

dolazili mu podveĉer pred kuću, sjeli na klupe uza zid i ispitivali ga o kojeĉemu.

Sretan i ponosan, priĉa on na svoj priprost naĉin: 338 - Pa sve ti je ovako: gdje kod nas oranica, tamo kamen, eĊje ovdje selo, tamo peĉina,

pa oblaci, blizu su ti, rukama bi jj! dohvatio kao rep kneţevskog plašta. A more?

Voda, voda, baš j-ao da se, recimo obrne nebo dolje, pa plavo, a onda ĉas sivo, pa

zaĉas mlijeko, ĉovjek bi ga zagrabio i skuhao, velim vam, tako sa to more zabijeli i

pjeni kao vrhnje.

- A je li tako veliko kao Sava?

- Sto Sava! Kakva Sava! Dva puta veće od Save, a duboko, (jna mu ne vidiš, a u

njemu ribe velike kao toranj svetoga Marka" A tek gusari?! Ne znate li što su gusari?

.- Pa guske - reĉe ozbiljno Piškor Glad.

- Popasli bi oni tebe na malom prstu, gusari po moru. Jao, da ste vidjeli o"ndje Crnog

Tomu!

U tom ĉasu priĊe k sedlaru vitez s crnim šljemom i zaklonom. Svijet mu se s

poĉitanjem ukloni. Drugi uzbuĊeno pitaju:

- Crni Tomo je bio tamo? Na moru? Spazivši vitezovo prijeteće drţanje, popravi se:

- No, da, Tomo. Pa što ako je Tomo, zar mislite da samo na Loboru ima Crnog Tome?

Tamo su svi Tome Crni, tamo peĉe sunce, staviš li pile na sunce, zaĉas je peĉeno! A

mene su tamo gusari ĉastili, klanjali se, napajali me i gpstili peĉenim puranima. Ţivio

sam popet kneza. A da vi znate što je bura! Nebo crno kao vraţja krila, iz njega

padaju ognjeni jezici, a valovi kao zmajevi.

- Sedlaru, doĊite malo u kuću - prekine vitez njegovo priĉanje.

Svijet se uzbudio što ga prekidaju, ali vitezu se ne usudi nitko prigovoriti.

Kad su ušli u sedlarovu sobu, Tomo ga zgrabi za šiju.

- Hoćete li da kneginjica izgubi glavu? Zar ne znate da ju je Joakim ucijenio?

- Tako mi mora, ne znam.

- Pošaljite ljude kući.

- Nemojte, baš sam tako lijepo pripovijedao...

- Danas nećete više. Od sutra moţete im govoriti do Sudnjeg dana, ali veĉeras ne.

Onda sedlar izaĊe pred kuću pa se ispriĉava:

- E, ljudi, dobio sam gosta. Uzvišeni plemeniti vitez hoće da konaci baš kod mene pa

ne mogu da vitezu kaţem: neću!

- Vitez, pa kod sedlara? Otkud ga znaš?

- Eh, što mislite, sklopio sam ja tamo na moru plemenita poznanstva, sve sami

knezovi i plemići! Jeo sam za kneţevskim stolom. No, sutra ću nastaviti, ĉeka me

vitez.

Piškor Glad priĊe k njemu i šapne:

- Ako se pod ovim zaklonom viteza skriva prijatelj kneza Okićkog?

•- Zašto bi onda sakrivao lice?

22* 33*- Gle, gle, ipak ima nešto na svijetu što ti ne znaš. Ali ja znam da je knez Okićki sa

zagorskim knezovima provalio u kra, Ijevski kaštel u Poţegi, pobunili se, ušli u dvorac,

kraljica i kralj su utekli, a Okićki i njegovi tamo gospodare. Zato ih je JoakinJ stavio na

ucjenu. Otišao je brzo u kuću, iako se teško rastavljao sa svojom slavom koja mu je sve više rasla

otkako se pojavio s mora. - Viteţe Tomo, u Poţegi se dogodilo ĉudo. - Ĉuo sam kroz okno, a sad upamtite, sedlaru: kneginjiĉiu ţivot nosite na svojem jeziku! - Sam ću ga odrezati ako što reknem.

- Zamalo, uĉinio bih ja to unaprijed! - Ta nemojte. Matias me je pozvao sutra da doĊem na doruĉak. - Matias vas je zvao? Sedlaru, vi ste poštenjaĉina? -- Svi su Griĉani poštenjaĉine! - Istina je, ali nisu mudri, pa se dadu prevariti. Dajte mi poštenu rijeĉ da sutra nećete poći

k Matiasu. On hoće saznati tko je bio u kolima. Zato vas zove jer je neprijatelj knezu

Okićkome. - Moţete li se na to zakleti? - Kunem se na ĉast svojeg maĉa. - Neću ići sutra ni prekosutra! Nikada! Vjerujete li mi, vi-teţe? - ĉovjek koji je branio maĉ grada Griĉa pred otimaĉem na ĉiĉama neće poniziti ĉast svoga

grada! Sedlarov je bijes na Matiasa bio iskren i Tomo se smiren oprosti s njime i vrati u palaĉu. Poţuri se Dorji navijestiti da su Ivan Okićki i njegovi drugovi zauzeli kraljevski dvorac

Poţegu.

— Ah! - usklikne ona radosno. - Zauzeli su dvorac, zato su proglašeni urotnicima. Sad idem mirno na

Ozalj-grad. PoĊite leći, Tomo. Sutra u zoru spremne smo da u odorama kopljanika napustimo Griĉ. U MREŢI UHODA

Na obali Save, kod Trnja, pase konj. U šikari sakriven sjedi njegov gospodar. Noć je

mirna. Tamo daleko sniva GriĈ. S njegovih kula odjekuje savskom dolinom ozivanje

noćne straţe. Od strane Laske vaši juri kroz mrak konjanik. Zalazi u tr-njansku šumu. Granje puca.

ĉovjek u šikarju se miĉe. Topot konja odjekuje kroz tminu. Jahaĉ se zaustavi i zvizne. Iz grmlja istrĉi pred njega ĉovjek. - Mislio sam: uhvatili su te, Filipe. 340 - Kao da sam ja prepelica - odvrati ovaj iz šikare. - A š li što novo" - Kneginjica je pošla ravno na Griĉ u palaĉu kneza Babonića. - Ostat će tamo? - Bojim se da pogaĊaš jer se nije pokazala, zatajili su koga voze. Joakim je proglasio

Okićkoga i njegove urotnicima. - Bilo bi bolje da ideš bijelom fratru Matiasu. - Koja mi pomoć od toga? Vojnika nema u njeg, a pameti ima i u mene. - Ako se ne vratiš? - I na bojištu me "ĉeka takva opasnost. Uvijek Ideš strminom, ovdje i ondje. Gladan sam. Sjeli su i pojeli što je uhodin drug donio. - Priĉekat ću dok potpuno svane, a onda u ime kraljice i Joakima eno me na Griĉu. Da

sam u Ozlju znao o zauzeću Poţege, već bih se sutra šepirio dvoranskom ĉasti. - Pazi - Pazi! Koji je ono Ċavo ispred Griĉa? - Kopljanici silaze niz tvrĊavu. - ĉiji su i kamo idu? Pozorno promatraju udaljene jahaĉe što se u prvoj svjetlosti S istoka odrazuju kao tamne

siluete. Istok sve jasnije otkriva jahaĉe što su krenuli cestom. - Vidi, to su ljudi kneza Okićkoga, oni isti koje smo slijedili sve do Griĉa. Ali nema

kneţevskih kola. Svejedno, sad pazi! Poći ćeš iza mene na Griĉ. Svuda me slijedi, ali

dosta daleko, kao da ne pripadaš meni. Samotni si putnik, ali bio gdje mu drago, kad ja

podignem koplje visoko i tri puta njime uĉinim ovako, ti ne pitaj ništa, već juri u Pakrac i

javi Joakimu - neka šalje .momke meni u susret. Sigurno se u kolima krije netko od

urotnika. Reci, vodit ću ih putem Hrašća kroz šume. Nitko ne pozna taj put pa ih mogu

zadrţati dok stignu Joakimovi kopljanici iz Pakraca. Uhoda uzjaši i pojuri svom ţestinom. Griĉke se utvrde zabijelile. Konjanici cestom uzvitlali prašinu.

Jahaĉ im dolazi suĉelice divljom brzinom, pa kad se pribliţi kopljanicima, usporio je trku

i doviknuo ĉetovoĊi Marku: - Dobro jutro. Molim vas stanite malo, pošteni ĉetovoĊo, biste li mi znali pokazati put na

Okić-grad? Ovo pitanje pobudi Marku znatiţelju i upita: - - što nosite na Okić-grad? - Vaţnu poruku. - Od koga? ^ -" Izgledate pošteno, ĉast vama, ali ipak moja Je poruka na-Saijenjena nekome na Okić-

gradu - koga ne smijem spomenuti. ĈetovoĊa zvizne. Nekoliko momaka priĊe, a on im

zapovijedi: - Ovaj ĉovjek naš je zarobljenik. Sveţite ga. > 341Momci u ĉasu dohvate uzde Filipova konja. - Vi ste vojnici tovarnika Joakima? - upita lukavi uhod prestrašeno. ^^ - Tko ti to veli? - Ne biste me uhvatili da niste. Samo Joakim hvata vjere sluţbenike kneza Okićkoga -

tuţno će uhoda. e - Knez Okićki je naš gospodar. Sad govori što nosiš na Okić-grad! Kakvu poruku? - Dakle, vi ste, uistinu, ljudi kneza Okićkoga? -- Rekoh ti, njegovi smo. Otkud dolaziš, ĉovjeĉe? * - To smijem reci samo kneginjici Okićkoj. Tako mi je naredio knez. Poslao me u

Ozalj da je doĉekam dok se vrati s noo ra. Zar ne da se imala vratiti s juga? - Tako je - odgovori Marko. -- Knez mi je naredio da joj isporuĉim poruku, ali sam bio zle sreće. Ona je već pošla.

Odem u Ozalj, a tamo rekoše da nije stigla. Putem su mi opet pripovijedali ljudi da su

vidjeli kako • prolaze kneţevska kola i kopljanici cestom prema Griĉu. I jurio sam dalje. Mišljah: kud

bi kneginjica, nego na Okić-grad? I, eto, traţim put onamo. - Otkad si u kneţevskoj sluţbi? ; - Podanik sam kneza Babonića i tek nedavno sam pošao u kneţevsku ĉetu da se

borim protiv Joakima - uvjerava uhoda. •- Ako znate da je kneginjica pošla na Okić-grad,

molim, pokaţite mi put jer poruka je hitna i vaţna. Pratite me, makar svezana u lance,

samo da što prije stignem. Marko ga prepusti momcima i odjaši prema Dorji koja je sjedila na konju u odori

kopljanika i limenim šljemom. Sve joj objasni. - Nema više sumnje da je poslan od kneza. Dovedi ga - odredi ona. Marko poĊe do uhode i naloţi mu: - U odori kopljanika krije se kneginjica Dorja i reci joj Sto imaš. Filip se pribliţi i skine klobuk. - Gdje je knez? - pita ona. - Zauzeo je kaštel u Poţegi, tamo se utvrdio i poslao me neka vašoj kneţevskoj milosti

javim da je kraljica prisvojila sva imanja njegova i kneza Babonića, pa i Ozalj-grad. Zato

vas poziva da odmah krenete u Poţegu, samo tamo bit ćete sigurni. Ovo Dorju zaĉudi pa gleda Tajanu i Marka. - Nije li pogibeljno prolaziti ovim putem? Mogli bismo na^i na kneţeve neprijatelje.

Uhoda će brzo: - Odredio me je da vas vodim putem kojim neprijatelji B* kad ne bi pošli. Knez mi je

zapovijedio da vas povedem što dok su Joakiniove ĉete još daleko. 342 Dorja se sporazumjela s Markom i s Tomom. Poruka im se

ĉinila vjerojatna i oni odluĉiše poći. Vodit će ih kneţev glasnik. ^ joakimov uhoda osjeti

neizmjernu radost. Pošao je naprijed, • oko podigao koplje i mahnuo tri puta kao da

Markovoj ĉeti dale znak neka ide za njim. Sakriveni drugi uhoda sjedne na konja i potjera ga onkraj Zorne, gubeći se daleko ispred

Dorjine povorke, pa krene prijekim smjerom prema Pakracu. Dorja je ĉitavo vrijeme

jašila pre-Aacima. poljanama, onda šikarjem i opet zalazila u šume. Samo koje selo leţalo

je uz put u potpunoj tišini i dok bi se ljudi štrcali da vide jahaĉe, svi su oni daleko

odmakli. Osamljen, na kraju povorke jaši Tomo. Prepušten je sam sebi. U duši mu se

redaju uspomene na sve preţivjele ĉasove tamo daleko na moru pa one putem s juga do

Ozlja i dalje na Griĉ. Makar se ĉitavom svojom dušom podao tim mislima, nije gubio s vida smjer kojim su

prelazili. Pošto su u gustoj šumi siŠ-li s konja da se odmore i zaloţe, krenuli su opet dalje,

a da Tomo nije s djevojkama progovorio ni rijeĉi. Zalazili su sve dublje u šumu i sve hitrije ţurili naprijed. U Tominoj duši budilo se nešto

neprijatno što je lebdjelo oko njega i vabilo ga da pomnije promatra okolicu šume, drveće

i putove. Kao da se osvješćuje od nekog sna i zapaţa neke ĉudne pojave. Izjašio je pred ĉitavu povorku ušao daleko u šumu, zagledao se u visine, traţeći sunce da

utvrdi smjer. Naposljetku zovne k sebi Kozaka. Malo zaostane s njime: - Slušaj, rodio sam se u šumi na Loboru, proţivio u šumi ĉitav ţivot, znam razlikovati

jednu šumu od druge. Istina je, svakom šumom šušti vjetar, ali svaki ima svoj napjev kao

što svaka lutnja ima svoj zvuk... Makar pjevali uz nju istu pjesmu, zvuk je drugaĉiji. I

miris šume razlikujem. Drugo ti je to moja šuma u Zagorju, a drugo ovdje. Pantim stabla

kao ljude koji su mi bili dobri, što da ti kaţem: osjećam - u ovoj šumi nisam prvi put! - Moţda, no zašto sve to? - ĉim zapadne sunce, znat ću što je. Sjećam se - pošli smo zimus ovuda u Poţegu, a stigli

pred Pakrac. - E, to je istina, gospodaru! Gle, ova velika stara stabla pa dubina šume pred nama. Vidiš kako je veliki vidik... Ova

me slika sjeća našeg plandovanja- I ta stabla s ove strane pa ona tamo. Kad jašim šumom,

ogle-"avam svako deblo. Tu u šumi ima neko brdo s kojeg je vidik otvoren po dolini i na

udaljene bregove. Ako to pronaĊem... ~- Nešto vam se vrze po glavi gospodaru. Neka sumnja! Jašili su ustrajno dalje, a onda se poĉeli uspinjali. Stigavši E Te." Tomo pojuri naprijed, na

vrhunac brda. Tu je drveće bilo posjeĉeno pa se otvarao vidik na ĉistinu. - Evo nas, tu smo! - primijeti Tomo pa se onda ogleda za povorkom koja je dolazila. Smrkne

oĉi i zavikne: - DoĊi ovamo, glasnice kneza Okićkoga! Joakimov uhoda Filip krene konja prema Tomi. Njegov g% pogled ĉvrsto zahvati. On se

nešto zbuni. Tomo prilazi polagano Filipu i reĉe ĉudnim, odluĉnim glasom: - Ti nas vodiš u Pakrac! Joakimov se uhoda jedva primjetno lecnuo. Nastoji da bude miran. Zanijekao je glavom,

odvrativši: - Poznam ovdje svaku travu. Nikad ne bih mogao zalutati. - A ja poznam svako stablo - odvrati Tomo. - Ovim se smjerom polazi - znaš li kuda? Ravno

k prijatelju tovarnika Joakima - knezu pakraĉkom! - Onda ne bih vodio kneginjicu - najvećim mirom odvrati uhoda. - Baš zato bi je vodio - promrsi Tomo kroz zube, primat ne svojega konja k njegovu, uhvati

ga za šiju i ĉvrsto stisne: - Kozaĉe, pripremi koplje! Kad ti zapovijedim, probodi lupeţa. - Gospodine, što vam je? - upita Filip, toboţe, ĉudeći se. - Govori: zašto nas vodiš u Pakrac? - Velim vam da je to ravni put u Poţegu, u kraljevski dvorac.

- To je ravni put na drugi svijet! - uzvikne bijesno Tomo i stisne ga za šiju da je uhoda

problijedio. Desnica mu je kliznula u pojas za oruţjem. Ali mu Tomo uhvati ruku i zapovijedi

svojem ĉetovoĊi: - Kozaĉe, drţi ga na oku! Zatim zviţdukom dade Tomo znak ĉitavoj povorci da stane. Onda ih pozove da se vrate

natrag. Dojašili su, okruţujući Dorju i Tajanu. - što je to, viteţe? - Mala zasjeda, kneginjice. Evo vam uhode. Zapovijedite ĉetovoĊi da ga svezu na konja i

vode njegove uzde. - Ne razumijem vas, Tomo. Zar to nije glasnik mojeg brata? - Smion je i lukav uhoda. Nije ga poslao knez. Krenimo natrag. Pokazat ću vam pravi put u

Poţegu. Ovaj tu je Joakimov uhoda. ĈetovoĊa Marko odmah se odazove i sveţe Filipa na konja. Niste li se prevarili, Tomo? - Nisam, kneginjice. Već me dosta dugo obilaze sumnje da idemo krivim putem. Ovaj nas

vodi ravno u Joakimove šape. Obje se djevojke pogledale prestrašeno. - Govori, razotkrij svoju namjeru! - zapovijedi vitez To-mo svezanome, ali on je šutio. - Neće da odgovara. Ne gubimo vrijeme. Vratimo se - °&" redi Tomo. Ja ću vas voditi - a

na ovoga pazite, ljudi, da ne uteĉe. Zbunjeni su pošli za Tomom. Neprestano se kretali prema zapadu sunca, traţeći putem

smjer kojim se Tomo nadao da će naći pravi put. Kad je pao mrak, jašio je uz Dorju i Tajanu, bodreći ih. - Ĉim izaĊu zvijezde, one će mi kazati stazu. Zalutati nećemo, samo nam se put produljuje.

Treba da izdrţite. Kako ste se dosjetili tomu? - upita ga Tajana. .- Šumski vuk bolje se snalazi u guštari nego u selu. Sasjeckao bih uhodu, ali neću da Joakimu

iskaţem takvu uslugu. Moţda ćete od njega u Poţegi što doznati! - Ako nije istina da je moj brat zauzeo Poţegu, ako je i to taj ĉovjek slagao^* - Sve ćemo vidjeti, kneginjice. Kad su se na nebu pojavile zvijezde, Tomo ih je promatrao i upravljao povorkom. Bio je radostan. Pronašao je potoĉić koji mu je ţivo ostao u pameti. Potpuno se snalazio u

šumi. Nisu šuštali ĉitavu noć i pol dana. Sunce ih zateĉe u hitrom kasu. U jednom su selu zaloţili da se okrijepe i odmore, a onda nastavili. Nakon dva dana i dvije

noći našli se na ĉistini iza stare kule. Tomo klikne: - Pasoglavac! Djevojke su zaustavile konje. Ĉudan ih je obuzeo osjećaj u blizini te kule koja je svjedok

tolikih dogaĊaja u njihovu ţivotu. Poslali su ĉetovoĊu do kraljevskog dvorca da se uvjere je li

prisutan Ivan Okićki. A njih troje ostalo je, gledajući u dolinu pokraj stare kule. Obuzele su ih uspomene na

proţivjele dane u toj kuli. I Tomu i Dorju i Tajanu. Sjeta se ovijala oko njihova srca, a svatko

od njih nastoji da to zataji. Glasnik se vrati i donese vijest da su u dvorcu svi na ĉelu s

Okićkim. Tomo se obazre k Dorji i pogleda je bolno. - Kneginjice, vi ste na cilju! Na kraljevskom se dvorcu vije zastava kneza Okićkoga. Njezin je pogled bio upravljen na zastavu koja je lepršala na jutarnjem povjetarcu. Ĉuvši

Tomin glas, polako okrene k njemu glavu. Kao da su tek sada oboje osjetili da će se

dogoditi nešto na što nisu mislili i što im je sapinjalo srce: - SiĊite nizbrdo k dvorcu kneginjice. - Vi ćete nas pratiti, Tomo. Ţelim da stupite pred kneza - odvrati ona tiho. Tomo obori

pogled. - Uz kneginjicu Okićku da uĊe u dvorac - vitez otimaĉ? Naoĉigled knezovima i plemićima?

Ne, kneginjice, tu sramotu neću vam nikad pribaviti. Na Griĉu sam morao pokriti svoj obraz,

ali tamo dolje to ne bi koristilo. Dorja sagne svoju lijepu glavu pokrivenu šljemom. Umorno, i blijedo od napora, njezino lice

bilo je sumorno i ţalosno. Nije mu odgovorila rijeĉima, ali njezina šutnja odavala i jasno

da nema nikakva opravdanja kojim bi mogla da njega povede u dvorac, pred knezove, pa

makar je on spasilac njezina ţivota. Tek nakon duge stanke ona polagano okrene svoje izmuĉeno lice k Tomi: - Kamo ste nakanili? - Još nisam mislio o tome. Ĉvrsto mu je gledala u oĉi i znaĉajno, ali tiho ga oslovila: -- Tomo, na moru ste mi rekli da je ono bio posljednji vaš napadaj. - I bio je - ponavljam! ;••••• -Dakle - vratite se u Lobor. - Ne mogu. - Obećao sam sam sebi: u Lobor se Tomo ne vraća ţiv - I odrţat ćete rijeĉ? Tomo koji je napustio Lobor, ne ţivi više, onamo se ne vraća - drugi,

novi! ProbuĊen tim rijeĉima, on digne glavu, ĉudno mu se ra£ire oĉi, lijepe, tanine, pune bola... -- Istina je - odvrati tiho i naĉas spusti vjeĊe. - Dakle, vi se vraćate? Vi zapoĉinjete nov ţivot i sva prošlost Crnog Tome uminula je

poput crnog sna... - San traje i dalje i davit će me do smrti. Ţig nije san, to i je java, njega skinuti ne mogu. Osjećajući svu snagu ovog razloga, stisla se u plašt kao da je zebe. - Ispunite barem moju molbu. - Traţite radije moju glavu, kneginjice. Lobor nosi ţig caj-strašnije opaĉine mojeg ţivota,

ne otimaštva, nego strahovitog grijeha što sam ga poĉinio jednog dana - protiv vas! Vi

znate... Shvatila je da nišani na otmicu kad je nju doveo u svoj dvorac. - Davno je taj grijeh otkupljen! On hitro strese glavom i odvrati ĉvrsto: - Taj ĉin se ne moţe otkupiti niĉim! - Oprostila sam vam u svojoj duši, potpuno sam vam oprostila, Tomo! Nestalo mu je pred oĉima ĉitave poţeške doline, i brda, i kraljevskog dvorca, i lepršave

zastave kneza Okićkoga. Sve mu je blistalo od njezina pogleda, ganuća i topline njezina

glasa. - Vratit ću se u Lobor, kneginjice! - reĉe tiho. - A vas no-ka prati sreća... - Tomo - zbogom! Ova rijeĉ kao da ga je udarila u sljepooĉice, stegla mu dah, raskinula grudi i ubila srce.

Ništa nije shvaćao, jedino to da ona ide, da se ovdje razilaze njihovi putovi, da je došao

ĉas koji mu zadaje više boli nego što je ikada osjećao. Potjerala je konja. On je gledao za njom kako juri naž brdo. Tajana se nešto zadrţala uz Kozaka, tiho mu govoreći, a za* . i ona podbode konja,

slijedeći Dorju. Sva ĉeta sa svezanim uhodom krenu za njima. Tomo razabire kako Dorjina pojava nestaje. Spuštene glave sjedi na konju i ĉini mu se da

se odjednom sve srušilo - i brda, . ^line, i stari dvorci na bregovima, i njegova duša - i on

sam. Sve kao da je jedna pustoš kojoj nigdje nema kraja. - Sam - posve sam! - šapće preda se. - Sve je prošlo! Opet sam se probudio na Pasoglavcu

kao onog dana, kad si mi, Kozaĉe, rekao da je putovala s vjenĉanom haljinom. - Baš nije tako, gospodaru! .- Pravo veliš: nije tako kao što je bilo onda. Ovaj put ostavila mi je sretnih ĉasova,

mnogo sretnih dana na moru, tamo na tratini kad je posvetila moje ĉelo svojom rukom,

kad je poloţila svoju glavu na moje grudi u spilji bujice!... Oh, Kozaĉe, da smo tamo

mogli utonuti, onako zajedno, kako bi to bila divna smrt, kakva sreća! Tomo je zašutio i pogledom pratio rub njezina plašta koji je još lepršao u zraku. Dugo je šutio, slijedeći je pogledom kako je sišla u dolinu i kako se opet uspinjala brdom

u dvorac. A Kozak je pokraj njega neprestano ţmirkao oĉima i napinjao vid. - Jesu li već stigle u dvorac?

- Nisu - Kad stignu, gospodaru, upozorite me - ah" odmah! - Zašto ? - Tako, hoću da znam, - jer ne vidim dobro - a ipak,... - Sad su pred gradskim vratima - upozori Tomo. - Zar uistinu već pred vratima? - Dakako da jesu, kad ti velim, a zašto me toliko pitaš? - Zato što u onom ĉaea, kad one uĊu u dvorac, kuca za vas veliki ĉas. Viteţe, kad one

uĊu, imam vam nešto vaţno priopćiti. - Kad uĊu? - ponovi Tomo. - Ĉudno se drţiš, Kozaĉe. Kaniš li mi probosti srce? - Gospodaru, smirite se i recite, jesu li ušle. - Eno, ulaze. - Sad vam mogu izreći. - što? - Jednu poruku. Spopao ga nemir. Ĉas gleda preko na dvorac, Ĉas opet Kozaka. Zgrabi ga ţestoko da je

gotovo pao sa sedla: - Tko mi poruĉuje i što? - Kad je kneginjica silazila, srećonoša mi je naredila da vam Predam poruku na dar... Poruku na dar? - zapanji se Tomo. - Da! To je uistinu srećonošin dar i lijep je!... Evo, da je odluĉila... Odluĉila je - da neće

poći za vojvodu - za koga drugog. Nikad se neće udavati! 347Iz Tominih su ruku ispale uzde. Pokušao je misliti sadrţaj rijeĉi svog ĉetovoĊe. "

P°Qoviti - Sto je to rekla? Neće poći za vojvodu? Ni za ko goga? ^ dm- - Da, tako je rekla kneginjica srećonoši. - Kozaĉe, da ti ne laţeš? - Gospodaru, kako bih mogao-da što takvo slaţem? Ov Đorja povjerila srećonoši, a ona

vam to šalje na dar! ° *e / Nikako nije mogao da se dosjeti pozadine ovih rijeĉi. - Zašto - zašto je to odluĉila? - To mi nije rekla. A Tomo neprestano ponavlja: - Neće poći za vojvodu - i ni za koga drugoga! Kao da se opaja zvukom tih rijeĉi. I pogled mu se upilji0 u daljinu, tamo na brdo gdje leţi

dvor. S bijelih zidina odraţavaju se koplja straţe. Omamljen siĊe Tomo s konja, sjedne na zemlju, podupre glavu i zagleda se dolje. - Ona me je odriješila strašne opaĉine one veĉeri kad sam ju doveo kao ţivotinju u. svoj

Lobor. Odriješila me je u svojoj duši, da - tako mi je rekla... Neće poći ni za koga... tako

jo rekla srećonoši! Kako ti je rekla srećonoša? - Evo, tako: Kozaĉe, mi se rastajemo zauvijek. Neka vitez Tomo zna što mu ne bih smjela

reći, ali uĉinio mi je mnogo dobra i zato mu evo, otkrivam ovu tajnu, neka zna, - to će mu

ublaţiti bol. Nikad više neće vidjeti kneginjicu. Ipak, bit će mu lakše kad bude znao - da

ona neće biti niĉija!... - Nikad više neću vidjeti kneginjicu - a ona neće poći ni za koga! - usklikne Tomo. -

Kozaĉe, srce mi kliĉe od radosti - i urliĉe od bola. Nikad više - a ipak, ona neće biti

niĉija! Vratimo se, gospodaru, u Lobor! - Nema Lobor-gospodara! On je umro - rekao je otac moj, plaĉući za majkom. Ginuo je i

uvenuo. Bila je to velika ljubav koja je mene uĉinila otimaĉem... Velika ljubav koja će

Tomu Crnog otpratiti u grob - ali u ĉasti! ...-, I baci se na zemlju i lice sakrije u tratinu. NA POVRATKU

U poţeškom dvorcu na trijemu sjedio, je knez Ivan °klĉ " Prvo jutarnje svjetlo obrubljuje

stupove. Tiho je. Tek se ig javlja štropot slugu koji su poĉeli svoj dnevni rad. Iz Je izaĊe

napola odjeven knez Pavle Babonić, protegne se svjeţi zrak. Opazi svoga prijatelja,

zaĉuĊen poĊe k njem". Ti si već potpuno odjeven? Ili opet nisi legao? Samo sam htio da uranim. """ premalo spavaš, Ivane. To svi opaţaju. "~~ svake me noći bude misli. Odagnam ih, zaţmirim, ĉekam """ ono ti misli lutaju glavom kao neke ţivotinjice i ne daju da"" prikazuju mi najcrnije

dogaĊaje. mira" Vjerujem, sestra ti je draga, jedina je tvoja svojta, pa ipak T" te se dojmilo. Svi smo već stotinu puta izraĉunali i sloţili ° H

6ne moţe do danas stići

nikakav glas od Dorje i od vojvode, 56 ţda su već sada u Senju vjenĉani. Ĉemu se

zamišljaš u tmi-3 ^ismo navikli od tebe takvom oĉajavanju. DU Malo su šutjeli,

razmišljajući. Dolje ispod trijema zaĉula se . £tropot, a onda dahtanje nekog koji je trĉao

uz stepenice: V - Kneţe! Kneţe! Belko se baci k njima, zasopljen, jedva dišući: _ Kneţe! Stigao je Marko - s ĉetom i još netko... - Tko? Govori! - One su stigle - preodjevene u kopljanike! U prvom ĉasu Ivan nije shvatio što su mu priopćili. Skupio je obrve i upiljio oĉi u Belka. Dolje iz dna trijema dolazi Ratimir. Dok su oni gledali zapanjeno Belka koji im opetuje

vijest, uza stube su zveĉala koplja dolazećih ĉetovoĊa. Pred njima stupala su dva njeţna,

vitka kopljanika sa svijetlim šljemovima na glavi. U okviru šljema dva djevojaĉka lica,

izmuĉena, blijeda. Ivan je povikao tako glasno da se ĉitav trijem potresao. Dor-ja potrĉi k njemu i baci mu se

na grudi: - Moj brate jedini! Tajana je bez rijeĉi pošla prema Ratimiru. On od ĉuda zanijemi. Otac snaţnim rukama

grli njeţnu kćer, gleda joj dugo u oĉi, skine s glave šlj"em, miluje joj kosu, neprestano

pitajući: - Mala moja, zar si to uistinu ti? U prvom ĉasu bili su toliko ispunjeni jedni drugima da su zaboravili i ono što ih je

okruţivalo i okolnosti koje su djevojke dovele k njima. Sa svih strana dvorca već su dolazili knezovi i plemići da vi-ae dJevojke što su stigle u

odorama kopljanika. ie ti )JfĉanJe rnamuza i oruţja trgnuše Tajaninu pozornost. Brzo viina

M • -Crnu Slavicu s oĉevih grudi i pogledala prema vitezova- Njezine su oĉi izraţavale

pitanje: "Gdje je on?" puno je lica muţeva otkriveno, a ni jedan šljem nema na vrhu srebrnog sokola. je traţila

njega, polagano joj prilazi knez Okićki. u Sc7juKakvog 1!i ĉuda! "~" PrimiJeti Ivan. - Mislili smo

da ste 348 se da pogleda pratnju s kojom su djevojke ušle u *- Gdje je vojvoda?

349Dorja ne odgovori, iako je Ivanov pogled u tome ĉasu vao na njoj. Ni Tajana nije ništa

rekla. - Dijete moje, - uzme kraljević Ratimir Tajaninu ruku - . gdje je vojvoda? Kako vidim. Marko

je tu i svi su ovdje koji su pošli s njim, samo njega i njegovu ĉetu ne vidim? - On nije s nama. Kako se to desilo - ispriĉat ću vam kad budemo nasamo. Nešto uznemiren pratio je Ivan obje djevojke u odaju kamo ih je pozvao Ratimir. One su sjele veoma umorne i blijede. - Ĉini se da ste mnogo prepatile - opazi Ratimir. Tajana uzme njegovu ruku, poljubi je i

privine k svojem licu: - U ĉasu, kad smo ušle u ovaj dvorac, zaboravile smo sve Ţto je bilo zla. A bilo je dosta. - Zašto vojvoda ne dolazi? - upita Ratimir.

- Vojvoda nije došao s Markom. J One su priĉale što su znale i ĉule. Ivan je zatraţio od Dorje da mu još jednom potanje objasni zašto vojvoda nije pošao s

ĉetovoĊom Markom. - Glasnik reĉe da ste ga pozvali - vi. - Nije moguće da radi izravno protiv svojeg obećanja i protiv naše osnove. Nikako! Ali mi

znamo da je za njirn pojurio glasnik ĉeškog kralja Otokara - njegova pooĉima, a ovaj je hitno

traţio da Bela doĊe na granicu Drave. Otokar nešto smjera. Mi smo Belu dali otpratiti na

obalu Drave, ali smo mu naredili da se vrati na jug ĉim primi Otokarove vijesti. - Ako se pokaţe u Budimu - uzbunit će se svi Joakimovi pristaše, a njih ima tamo više nego

ovdje kod nas. Svi će odmah opaziti da Bela smjera na ugarsko prijestolje, a baš to bi ma

moglo sprijeĉiti da nikad na nj ne sjedne. - Zar sam se odviše pouzdao u njegovu ljubav prema Dorji? - promrmlja Ivan i pogleda Dorju - Mi smo mislile da je on s vama na Ozalj-gradu. - A tko vas je onda iskupio od gusara? - Mene ne bi nikad nitko mogao otkupiti - naglasi Tajana - jer su me gusari htjeli zadrţati

zauvijek da im nosim sreću. - Kako su postupali s vama? - upita Ratimir. - Sa mnom, oĉe, postupali su vrlo lijepo da mi se ulaskaju ne bi li im donijela sreću. Dorju je

ĉekala teška sramota, ali je sreća poslala Tomu . . . Ovo padne poput bljeska. - Tomu? Kojeg Tomu? - Crnog Tomu... ) "- - Crni Tomo - loborski meĊu gusarima? " Ivanu

se lice neobiĉno smrklo. Da, on je bio tamo - odvaţno potvrdi Dorja. 350 U prvi mah bilo je to odviše da bi Ivan i Ratimir mogli shvatiti. Dorja je plaho pogledala

brata, ali on je netremice gledao Tajanu koja je preuzela zadaću da im ispriĉa što su sve

doţivjele na moru. Njezine su rijeĉi tekle toplo i ţivo. Predoĉila im je kako su po

Firentincu Teofilu dospjele gusarima, što su proţivjele na gusarskim brodovima i što im

je sve prijetilo dok nisu naišle na viteza otimaĉa. Priĉala je redom kako ih je Tomo uzeo pod svoju zaštitu, za njih se brinuo i najzad izveo

njihov bijeg. Slušajući, Ivan je nekoliko puta pogledao Dorju. Njezino drţanje nije pokazivalo što se u

njoj zbiva, dok je Tajana sve ţivlje, pravim oduševljenjem slavila Tominu poţrtvovnost i

njegove ĉine osvjetljavala plemenitošću. Njezina pripovijest dosegla je onu veĉer, kad su nakon bure apazili svjetlo na kopnu i

krenuli onamo, nasukali se na pećini pali u ruke kneza Krasine. T".i je Tajana iznenada

zaustavila voju priĉu, gledajući Ivana koji je veselo kliknuo. - Kneţe, vaša radost nad našim osloboĊenjem mora potamniti. Kraljevno, pratim vaše priĉanje, a pri tom strepim u po-lisli kakva je opasnost prijetila

mojoj Dorji od vašeg izbavi-|telja. Namrštivši lice, Tajana odvrati nezadovoljno: - Vaš sud je zlonamjeran, kneţe! Tomo je postupao s Dor-jom tako viteški kako ne bi

postupao ni najĉasniji knez! Prispodobu vam moram oprostiti jer ste odviše ispunjeni tivalnošću prema Tomi. No,

vama ne mogu biti poznate njegove iobne zasjede. Spašavao je kneginjicu i pri tom

raĉunao... Uistinu, ljutite me kneţe, kad tako govorite o Tomi, a trebalo bi da ste mu zahvalni do

smrti što sad gledate svojoj sestri |u oĉi. Ne zaboravite da ste zagrlili Dorju, a to vas ne bi

nikada [zadesilo da nije bilo Tome! On je spasio njezinu ĉast, pa ako je [dosele i bio

otimaĉ, neka je, a nas dvije samo njemu dugujemo •svoju slobodu, svoj ţivot i obranu od

prostaĉkih zasjeda.

- Ne velim ništa, samo mi rumen oblijeva lice što moram (njemu zahvaliti ovo

osloboĊenje! Kraljević Ratimir podrţao je Ivanove rijeĉi. To je Tajanu po-|nukalo da se još više bori za

Tomu. - Dakle, vama bi bilo milije da nas nije izbavio? - reĉe ona [nezadovoljno što njezini

hvalospjevi vitezu Tomi nisu našu* oda-|ziva u njezina oca, a još manje u kneza Ivana. S ljubavlju nasmiješi se Ratimir svojoj kćeri i pomiluje je: - Nisam nikad bio tako sretan kao danas kad sam te | Ugledao Tajĉice. - Onda ne smiješ grditi Tomu! Da njega nema, nikad mene Iviše ne bi gledao. Gusari su

mi odredili dvorac da budem gusarska kraljica! No? Sto veliš sada? - Hvala budi tvojem izbavitelju! Jesi li sada zadovoljna? 351

•i

6-- Nisam zadovoljna s knezom Ivanom. Gleda me tako kao da mu je ţao što smo ovdje,

vi biste blagoslovili svakoga tko nas je spasio. - Kraljevno, vaše su oĉi lijepe, ali nisu vidne. Njihove zjeni-će ne prodiru u dušu! Vaš pogled

ne prodire dalje od moje nio-dre kazete jer ja sam neizmjerno sretan što vas vidim ovdje uz

moju sestru. Samo me tišti da ste bili pod zaštitom viteza koji robi. - Ima i knezova koji pljaĉkaju putnike još gore od Tome. - Tajano, ne bismo li pošle na poĉinak? - prekine Dorja zapoĉeti razgovor. - Da, treba da poĉinu - nadoveţe kraljević. - Samo mi još recite zašto niste došle u Ozalj i

zašto ste stigle ovamo? Da zataji pravi uzrok zašto nije htjela poći u Ozalj, Dorja stade priĉati: - Sva su vaša imanja kao urotnika proglašena kraljevskom svojinom. To smo ĉule i

krenule na Griĉ, ali tamo je stigao neki glasnik i tvrdio da si nas pozvao u Poţegu. Uto upadne sva sretna Tajana: - Evo! I opet je Tomo imao pravo! Opet je opazio da nas taj glasnik vodi u Pakrac, knezu

pakraĉkome, da je uhoda i zato ga je Tomo svezao. Doveli smo ga sa sobom. Pitajte,

kneţe, Marka. Ivan i kraljević shvatili su sve. i: - Taj vas je uhoda vodio u Pakrac da budete kraljiĉini taoci. Htjeli su vas iskupiti od

gusara... - Sve mi to znamo - opet će Tajana da iskoristi svaku prigodu hvaliti otimaĉa. - Iz ove

nesreće opet nas je izbavio Tomo. Zakleo se da će Dorju predati ili vama kneţe, ili -

vojvodi, i zato nas je dopratio ovamo u Poţegu. - Ovamo vas je dopratio? Gdje je - zapita Ivan, a kraljević Ratimir dobaci mu znaĉajan

pogled koji nije svjedoĉio o njegovu prijateljstvu prema Tomi. - Da, Tomo nas je dopratio - odvrati Dorja - ali odmah u ţurni oprostio se s nama i otišao

svojim putem. - Vi biste ga sigurno objesili kneţe! - spoĉitne Tajana Ivanu. - A meni je ţao Tome! On

nam je meĊu gusarima i sve do ovog dvorca bio i otac i brat! Dorja je ustala i opraštala se. Obje su djevojke otišle u svoje odaje, one iste u kojima su ţivjele ove zime i proljeća, sve

do kobnog ĉasa kad je Tajana na poljani ispod brda strelicom dotakla kraljevsku krunu. Našle su sve onako kako su ostavile. Svoje postelje, škrinje pune odijela, nakita - sve što

je saĉinjavalo ures i okvir njiho-ve mladenaĉke ljepote. Skinule su mušku odoru, umile se i uredile. A kad su sluţavke izašle iz njihovih odaja,

Dorja sjedne k Tajani: - Nešto ću te zamoliti. Ne veliĉaj Tomu, time probuĊujeJ u Ivanu neki tajni strah. 352 __ On da se boji tvojih pohvala za viteza Tomu?

- Zar je mrskost koju sam opazila na njegovu licu znaĉila Ha sumnja u to da si ti dobra

prema Tomi? __ Nije to još sumnja, ali je prva sjena sumnje i to bi bilo kobno po mene i njega... Sjećaš

li se onog dana na Okić-gradu vad sam stigla iz Lobora i zatajila mu da sam bila u

loborskom dvorcu? Tada je Ivan poĉeo sumnjati da sam svoju sklonost poklonila Tomi,

gotovo me udario. Samo ti si to sprijeĉila. - Znam kako je bilo, a onda vitez Tomo još nije bio obra-ćen k dobru. - Da poloţi svoj ţivot pred njihovim oĉima za najplemenitiju stvar, još ne bi vidjeli u

njemu drugo nego otimaĉa. Tako i Ivan i tvoj otac - svi! Razabrala si kako se obojica

slaţu u tome što ţale da nas je Tomo spasio. Crni Tomin glas ušao je svima u krv. Molim

te, dakle - ne govori o njemu. - Zašto nisi dopustila da priĉam kako je knez Krasina oteo tvoje haljine i dragulje i što je

htio da poĉini s tobom? - Zato što sam se preplašila tvojih pohvala Tomi. Molim te, ne ĉini to. Ivan bi mogao ući

u trag mojoj, tajni. Ne diraj to, neka bude pokopano zauvijek. A sada - umor me svladava,

treba nam sna Tajana se razodjenula i naĉas prišla k Dorji: - Nigdje nisam opazila viteza. Nije dolazio. • - Ako je ipak bio meĊu onim nepoznatim mladim i lijepim vitezovima koji su došli da nas

gledaju? - U tom je ĉasu preletjela u mislima sva obliĉja što ih je mogla zapaziti na trijemu. - Gledala sam ih sve, ali lica me nisu zanimala, samo sam pazila na njihove šljemove. Ni

jedan šljem nije resio srebrni sokol. - Nikad on ne bi ljudima izašao na oĉi nezaklonjen - rekao ti je knez. - Sokol nikad neće

skinuti svoj zaklon! A zar nikad ne razmišljaš o tome kakvo mu je lice ispod srebrnog

šljema? - Nikad mi nije palo na um da mislim o njegovim crtama lica, da se pitam kakve su mu

oĉi, kakav pogled. Ne, ja samo vidim njegov zaklon i osjećam kako mu bije srce, kako

bruji njegov ĉudno duboki glas i pokatkad mu dršću rijeĉi. Osjećam njegov dah, njegovu

ljubav. A obraz? Kao da ga i nema! Ĉudno je to. - A "moţda on i njje ovdje. Znaš da se na Ozlju s tobom oprostio zauvijek. - Da, oprostio se, samo što je onda mislio da ćemo nas dvije doĉe"kati svršetak njihove

borbe u Senju, a, eto, desilo se drugaĉije. Moţda je ipak ovdje meĊu njima. Ja ću ga još

vidjeti... Uzalud pokušavaju upravljati naše putove kad dogaĊaji odluĉuju drugaĉije.

Dorjo, molim te, upitaj kneza Ivana nalazi li se vitez u dvorcu da bih ga mogla vidjeti

barem izdaleka. 353- Upitat ću ga, a sad mirno lezi! Od naporna putovanja i probĊJCTtnih XM)Ċ djevojke su ubrzo ĉvrsto zaspale. * * * Knezovi i plemići sjedili su u dvorištu oko drvenog stola starim deblom. Povukli su k sebi

ĉetovoĊu Marka i slušali nje-govo priĉanje o putu. Po nalogu kneza Ivana zatajio je sve

ono što je bilo povezano s Tomom, kako nitko ne bi saznao da su stigle u njegovoj

pratnji. Da onemogući svako pitanje na koje bi morao odgovoriti Tominim imenom, upozori on

urotnike na ĉudesnu promjenu kneza Radoslava i primijeti: - Kakva je to bila strahota kad je Konrad dao zapaliti lomaĉu! Neću moći uvjeriti vaše

milosti što je poĉinio knez Radoslav! - Vi ste ga vidjeli tamo? - U poderanoj fratarskoj odori bio je sam samcat uz sirotu Mirenu - kad je ona strahota s

jednim okom došao u kuću i najavio: da je njemu Konrad dopustio obešĉastiti djevojku.

Oni oko njega govorili su da prije lomaĉe ĉine to svi redom, a kad je taj jednooki svukao

s djevojke platnenu košulju, odjednom skoĉi "Radoslav, pograbi familijarovo oruţje i

poĉne ga bosti -kao poma-man. Našli smo ga mrtvoga, svega izbodenog. - Ah! -• kliknuše prijatelji iznenaĊeno, a knez Ivan razjašnjava: - Braćo, veliki je to dogaĊaj. Sirota Mirena, potpuno predana bogumilskoj sekti, uĉinila je

od Radoslava savršenog uĉitelja ove nauke. Godinu dana nije ni dotaknuo bilo kakvo

oruţje. Neprestano sam mu govorio : "Ako tko dirne tvoj ili Mirenin ţivot, hoćeš li mirno

gledati?" Odgovorio je: "Oboje ćemo zajedno umrijeti!" Evo, stalno priĉam da

bogumilska nauka ima, osmi ono nekoliko plemenitih misli, još više potpuno luĊaĉkih -

koje su upravo izravno uprene protiv tvoje domovine, tvoje obitelji i sve-j ga što ti je milo

i drago. Radoslav je naišao na najstrašniji vrhunac iskušenja i tu je morao u nekoliko

trenutaka sagledati ponor ove nauke: ili dopustiti onom ĉovjeku da poĉini zloĉin na

Mireni" ili ga - ubiti! Probudio se u njemu prirodan ĉovjek i uĉinio ovo drugo. Sada je

oĉito izlijeĉen. Gdje je? - Pošto smo pokopali Mirenu u Ozlju, pridruţio se nama, ali ga niste prepoznali - veli

Marko. Odjenuo je odijelo kopljanika i ušao u dvorac u krugu momĉadi. Rekao mi je

neka kaţem! vama, kneţe Okićki, da ţeli stupiti u vašu ĉetu. Tuguje za Mire- ii nom i

zato se krije od svih.

- Poći ću sam k njemu kad svršim naš razgovor. MeĊutim je Pavao Babonić" tiho

primijetio:

354 __ Moramo priznati: danas nam je dva puta izašlo sunce, •edno s neba - drugo s mora. Sad

će nestati brige s ĉela knezu nkićkome i kraljeviću Ratimiru. - Sto bi dao Joakim da su mu djevojke taoci? _- Pravda ne da svoje djece, a svaki

pravednik krvno je ĉedo pravednosti. - Pravda nije uvijek briţna majka! - Ne huškajte je - razdraţljiva je i prkosi! _- Zar nije svjetlost danas zasjala pod

ovim mraĉnim svodovima? - Brzo je pomraĉena, moj Pavle! Vojvoda nije odrţao obeća- nje i sada ne znamo SdJe se nalazi. Ratimir potvrdi: - Zlatne stube na prijestolje odmame i najvjernijeg ljubavnika od svoje vjerenice. U Beli

probudila se arpadovska kraljevska krv, zaminsala mu vlast i poţurio se njezinim tragom

da mu ne bi izmakla... - Protiv našeg ugovora? Onda je izgubio vjeru u nas - primijeti Pavao. - Kriv je Venceslav - pokuša ga obraniti Ivan. - Znao je da će Bela brzo poţaliti kao što je

ţalio onaj dan kad se dao od kneza Semerea otpraviti u ĉešku. Pred Dorjom nije dobro da

otkrivam loše strane njezina vjerenika. - Ostavimo to. Kraljević Ratimir nam je razjasnio kako se u njemu probudila pohlepa za

vlašću. Neće nikad mirovati niti se pogaĊati kad zna da mu je iza leĊa moćni kralj Otokar.

Svakako je ĉudno što su glasnici javili Dorji da sam vojvodu vratio ja - veli Ivan

sumnjiĉavo. To je uĉinio Otokarov glasnik. - Da nas nije uhodio knez Petar Pakraĉki, bili bismo danas gospodarili kralju i kraljici - a

Bela bi bio već na prijestolju. - Da nema kukolja, rodila bi ĉista pšenica. - Ali mi ćemo ga oĉistiti, prebrati svojim maĉevima. Samo dok naš glasnik stigne

Joakimu i navijesti mu rat. - A djevojke? Kamo da ih sklonimo? - upita knez Ratimir. - Zaplijenjeni su nam dvorci, moraju ostati s nama. Ova je tvrĊava jaka, a mi se nadamo

sigurnoj pobjedi. MeĊutim je Belko javio što je sve doznao od Joakimova uhode kojeg su djevojke dovele

sobom. - Našu je borbu Joakim kanio slomiti muĉenjem taoca - kneginjice Dorje - zapanjeno će

svi.

- Sva sreća da nisu otišle na Ozalj ili ostale na Griĉu. Valja ih ĉuvati kao oĉinji vid. Toga su se dana knezovi i plemići za objed opremili i uredili. Kad su ušle u blagovaonicu

djevojke, osjećali su svi kao da su se probudili iz dosadašnjeg umornog ĉekanja

predstojećeg boja. Dorja i Tajana sjedile su sa svake strane kraljeviću Ratimiru i svakog

ĉasa morale obarati oĉi pred udivljenim i ţarkim pogledima gospode. 355Kraljević Ratimir predao je Dorji na sveĉani naĉin gospodstvo - uĉinio je

gospodaricom kraljevskog dvorca. Nakon objeda ostala je Tajana sa svojim ocem, a nova gospo, darica dvora poĊe u

dvorište s bratom. Tu su sjeli pod stablo na klupu od bijela kamena. Dorja primijeti: - Juĉer nisi ni slutio da će ovaj dvorac danas imati svoju i gospodaricu! i - Nešto je ipak bilo u meni. Ni jedne noći nisam proveo u/ takvom nemiru kao prošlu.

Pavao me je davno korio, a svi ostali tješili me iz dana u dan. - Vitez Sokol nije u dvorcu? - Jest. On noću bdije nad straţarima, a danju spava. • i * - Još ne zna da smo stigle? - Ne zna. Spokojno spava u kuli! - Hoće li doći da nas pozdravi? - Tajana ga ne smije vidjeti. Vitez se s njom na Ozlju opro-stio zauvijek u nadi da će ga

zaboraviti. Obećala mu je to sveĉano, zar da joj sada dolazi na oĉi i otvara stare rane?

Vitez to neće nikad uĉiniti. Utanaĉenje ţeli odrţati do smrti. - ĉim se probudi, poslat će ga Ratimir u Kraljevu Veliku za zapovjednika. - Sto da reĉem Tajani ako me zapita o njemu? - Reci da je vitez na Gorskom Viru. Kraljevu Veliku ne spominji. Ali sad reci kako je bilo

s njom? Je li kad spominjala viteza? - Nije ĉasno odavati tajne svoje drugarice. Znaš da sam sukrivac njezine ljubavi prema vitezu moram steći svoj mir da nisam posve

uništio njezinu sreću i nade kraljevića Ratimira. Reci mi što te pitam da umiriš moju

savjest. Brate moj, nemam ĉime da je umirujem. Još uvijek ljubi viteza?! Sve bure i oluje na moru nisu imale snage da svakog dana i ĉasa ne govori o njemu. Knez Okićki pogleda sestru zlovoljno: - Zar ona još gaji kakve nade? - Zadovoljava se srećom da je vitez do smrti nosi u svojem srcu.. Sam joj je to rekao. Pri

tom je mirna. - Ipak je mirna? Dakle, tuguje, ne plaĉe? -• Isprva je putem plakala, kasnije se snašla i potpuno umirila. U nje ima podatnosti koja

joj u svakoj nesreći i pogibelji dolazi u pomoć poput ţiva ĉovjeka. Više puta mi se ĉini da

je sreća uistinu slijepo sluša. - Vitez Sokol nosi svu krivnju. On je Tajanu pozivao da pn-mi poziv kralja Stjepana i

poĊe u Budim. I to je po mojoj zarnisu •- okrutno, sebiĉno. Ne brinući se da ovo jadno dijete ima l°P °£ Ĉisto srce - ja sam ga

uzeo. kao temelj da se s vitezom uspnefl* na vlast. I vitez je kriv i ja! On plaća patnjom

srca, ja nemtfOBI savjesti. Kad Tajana zaboravi ovu ljubav, preostat će vitezu bol i tuga što je za uvijek

izgubio nju, a meni će se vratiti mir da mi kraljević Ratimir nema što spoĉitnuti. - Kraljević ni sad ne zna o Tajaninoj ljubavi? - Planuo bi na viteza i na mene! -. Tajana je namijenjena pobjedniku. .- Tko svlada Joakima, dobit će njezinu ruku. - Tko će biti taj pobjednik?

- Svi se nadaju... - Ako pobijedi vitez? - Njemu je odreĊeno da se bije s drugima. U borbi s Joakt-jnom nikako! - A ti? .- I mene zapada duţnost da izaĊem pred Joakima. - Kad bi ga ti oborio, ne bi te to radovalo? - Ne, nikako mi ne bi bilo drago. - Tajana je ĉarobna, ne vjerujem da njezine velike crne oĉi ne ostavljaju trag u tvojem

srcu. .- Moje srce ispunjeno je samo jednim jedinim ciljem i ljubavlju; zakletvom da ću

osloboditi domovinu od tuĊinske vlasti. Za drugo nemam oĉi ni srca - niĉega. Zapravo,

što mi raspravljamo o tom kad imamo vaţnijih stvari? Hoću da se sporazumijemo o

vojvodi. Traţila je ĉime bi mogla Ivanu sprijeĉiti ovaj razgovor, pa ga uhvati za ruku: - Ivane, uistinu se stidim što sam u sreći našeg sastanka zaboravila da ti priopćim tuţnu

sudbinu svoje drugarice. I zapoĉela mu pripovijedati o svojem sastanku s Mirenom u spilji, ne dotaknuvši se

nijednom rijeĉi navale bujice, nego mu je odmah predoĉila smrt Mirene. Snebivajući se, Ivan je sklopio ruke i zamahnuo oglavom, ne rekavši ništa, a Dorja

nastavlja: - Slušala sam Mireninu nauku u spilji, pala mi je na dušu. - Okani se toga, Dorjo, Lijepa je njihova nauka o dobru i Poštenju, ali tek onda kad bi

svijet bio bolji. Nesretna djevojka! Da je pošla za Radoslava, bili bi sad sretni braĉni

drugovi. Jeţi tti se koţa. Takva strahota - smrt u cvijetu mladosti! Joakimova Ţrtva!

Kraljević kaţe: svi su Elizabetine ţrtve. Naziva je plamenom inkvizitoricom koja je

ĉitavim kraljevstvom razasula plamen svoje ţivotinjske strasti u kojoj su izginuli toliki

naši vrijedni ljudi. - I Tajana je u tom izgubila svojega viteza. - Pred kraljevićem ne spomeni to nikada. Evo, dolazi, Stubama se spuštao Ratimir, vodeći

Tajanu. "- Kako je lijepa! - šapne Dorja.. j, Ivan ustane i poĊe im u susret. Ratimir i

Tajana sjeli su pod 356 357- Juĉer nismo bili tako sretni kneţe - nasmije!! se kralja, vic, poloţiv ruku na bujnu

Tajaninu kovrĉastu kosu. Ona se pri. Vine k ocu: -- Htjeli ste nas udaljiti od sebe, ali niste mogli! -- Sreća hoće da srećonoša upravlja našim maĉevima! - Bit će tako, Ivane! - potvrdi Dorja. Kraljević se sagne k Tajani: - Nešto sreće treba da preneseš i na Kraljevu Veliku. Ime tog dvorca izazove njezinu pozornost. Velike se trepavice uzdigle, a crne oĉi pune

slutnje uprte su u Dorju. Knez Ivan prati taj pogled i uĉini nemirnu kretnju kad Tajana

zapita: - Tko je tamo u Kraljevoj Velikoj? Knez Ivan se poţuri da odgovori: - Ostali naši junaci koji će voditi boj s druge strane protiv Joakima. Ipak je najviše sreće

podijelila, kraljeviću, vama -• potpuno ste se promijenili od jutros! - I vi, kneţe, makar mi se ĉini da još nists potpuno umire" Hi. Još uvijek vam pogled biva

zamišljen kao onih dana kad smo sami sjedili pod ovim krošnjama. - Moţda je to od brige za vojvodu. Nije li zla kob htjela da sada ne sjedi ovdje s nama zar

ne, Dorjo? - Da, tako je. -- Sam je tako odredio - reĉe Tajana, ali odmah skrene razgovor, ĉitajući u Dorjinim

oĉima molbu da o tom ne govori.

U hladovini predali se tihom razgovoru. Tajana i Dorja priĉale im sedlarove pustolovine

na moru, kloneći se briţno da spomenu Tomino ime. U dvorište ujaši mlaĊ kopljanik i hitro se pribliţi. Dorja ga pogleda ljubopitno. Visoki,

vitki stas, snaţna ramena, lijepe crne kose i crni brci svjedoĉili su o snazi i energiji. Zaustavio je ĉas pogled na Tajani i odmah se okrenuo kraljeviću: - Svijetli kraljeviću, nigdje, ni s najvišeg brda, nisam mogao opaziti traga kakvoj ĉeti. - što li kani Joakim da nam ne dolazi? - zaĉudi se Ratimir. - Drugo ništa nisi zamijetio? -- Jesam. Silazeći s brda, spustim se prema Pasoglavcu. Tamo su sjedila dvojica i gledala

ravno prema dvorcu. Prišao sam im bliţe. Opazim mladog viteza, crn je kao Ċavo,

opaljena lica jedva sam prepoznao viteza otimaĉa. Sav se promijenio. Nije se ni po-

maknuo. Uvijek je bio u vezi s Joakimom. Ĉim stigoh na gradska vrata, poslao sam

momke gore da ga uhvate. Dorja je naglo ustala. Tajana uhvati ruku svojeg oca. Ivan gleda ravno u lice svojoj sestri. -- Rekla si da je otišao? - Pošao je da se na Pasoglavcu odmara, to mu je slobodno. - Zurio je u ovaj dvorac i svatko bi morao posumnjati da ga u dvorcu nešto zanima.. Tajana upadne: __ Zanima ga oĉito da H smo sretno ušle. Rekao je da čepa* riti iz daleka. On je naš

izbavitelj! ._ To nisam znao - reĉe plemić, oborivši oĉi. - Ne dopusti, oĉe, da ga hvataju! - zamoli Tajana. -. Ako ga stignu, predat će se da osramoti našu zahvalnost _. primijeti Dorja. Muškarci su osjećali da u zraku lebdi nešto prikriveno. Nisu slutili što, a ipak ih je

uznemirilo. Tomina prisutnost gore, na staroj kuli, otkud promatra dvorac, dokazuje da

ima neki razlog tome. Dorja je drhtala pred tim razlogom, a Tajana se bojala, znajući da

je sama skrivila što se Tomo još nije udaljio, jer mu je po Kozaku poslala tako

sudbonosnu poruku. - Kraljeviću reĉe Dorja - ponudila sam našem izbavitelju neka nas doprati u dvor,

uvjerena da je svojim ĉinom zasluţio zahvalu - pa bio i otimaĉ. Budući da je to otklonio,

vi nećete dopustiti da ga dovedu silom. Zar biste mogli gledati u oĉi uhvaćenom vitezu

kojemu dugujemo najveću zahvalnost? - Kneginjica ima pravo! - potvrdi Ratimir i naredi mladom plemiću neka se momci vrate i

puste Tomu u miru. Ipak ova odredba nije donijela meĊu njih sklad. Ivan je bio Vidno uznemiren kao da

osjeća Dorjinu strepnju. Kad je plemić otišao, one su pošle dvorištem. - Bojim se, Tajano! Ivana sve više obuzimaju slutnje od ko" jih bi naša bratska ljubav

mogla teško stradati. Ne smije nikad doznati što mi je u srcu. Nikada! Tomo mi je obećao

da će otići. - On je do sada uvijek odrţao rijeĉ, dao je u dobro ili zlo! Ratimir je ostao pod krošnjom s

Ivanom i zamišljeno mu šapne: - One s pravom brane Tomu. Makar je zasluţio deset puta Vješala, on nam je vratio mile

djevojke, ĉemu, dakle, vaša zabrinutost? Zašto da otimaĉ pomrsi našu radost? - U zauzimanju Dorjinu za njega zvuĉi nešto od ĉega me zebe. - Svojim sumnjama vrijeĊate kneginjicu. Evo, Tajana jo§ Više veliĉa i brani Tomu. - Mnogo puta je on zakoraĉio na Dorjine putove kadgod Se njegovo ime spominje

usporedo s Dorjom - nešto me prolazi poput smrtne zebnje. Onda se okrene po dvorištu i primijeti: -- Bio bih zadovoljan da Tomu momci ne naĊu. Nisam ni trebao slati po njega. Ivanova se ţelja ispunila. Doskora se vratiše svi momci u dvorac i javiše da kod

Pasoglavca nije bilo nikoga.

Bilo im je svima nekako lakše, svakom s drugog razloga. ^ Uveĉer, kad su djevojke ostale

same, Tajana je ljubopitno ispitivala Dorju: 359 Što je rekao knez? Gdje je vitez Sokol? -- Ove noći poslat će ga u Kraljevu Veliku. l - Knez ga šalje? Zašto to ĉini? ? l - Da ti budeš mirna i da tvoj otac ništa ne

primijeti. l - Ljutim se na kheza, iz sve se duše ljutim. Kad je Dorja pogledala u obraze svojoj drugarici, poţali Sto je Tajani saopćila namjere

kneza Ivana: u njezinom se licu odraţavalo duboko neraspoloţenje prema Ivanu. Htjela je to nekako popraviti, ali trijemom se zaĉuli koraci i zveket mamuza. Zvuk prodire

Tajaninom dušom. Već su vrata bila odrinuta, a Tajanina crna kuštrava glava proviruje. I Dorja pomoli glavu

da vidi što je. Spazile su kako sluga nosi baklju ispred dva muškarca koji dolaze. Dugi plašt poteţe se za vitezom. Malo svjetlo bljeska se na srebrnom sokolu navrh

šljema. Uz njega ide knez. Baklja se udaljuje, a oni s njome. Dorjina se glava prisloni k Tajaninoj. Ona još dršće, ne trepti. Dorja je povuĉe u sobu i

lako pritvori vrata. - Vidiš, Dorjo, knez ga vodi odavle? Kako se ljutim na njega? - On hoće da ti olakša srce. - .- Oteţava mi ga i zato ga volim još manje nego prije! ^ BRAT I SESTRA Prisutnost djevojaka potpuno je promijenila ţivot na dvorcu. Nitko nije osjećao da su u

oĉekivanju smrtonosne borbe. Svaki dan bio je kao neka sveĉanost. Knezovi i plemići

nosili su svoja najljepša odijela, prikapĉali plašteve kad bi izlazili iz odaja, pomno redili

kosu, brkove i brade, pazili na svaku rijeĉ koju bi izustili. Za stolom uvijek je tekao ţiv i

veseo razgovor, a sluge su dvorile s najvećom paţnjom. Kad bi se opet našli u dvorištu

pod krošnjama, nitko nije više lijeno leţao na travi, svaki se isprsio u svojoj odori,

opasanoj maĉem, pred ljepotama djevojkama kojs su u njihov ţivot unijele sunca, svjetla,

nade i radosti. Mirno je popodne. Sunce obasjava sive zidine i kule grada. Pod zelenim krošnjama sjele

su djevojke. Ispod stepenica zgrnuli se plemići, diskretno pogledavaju pod stablo, gdje se bijeli

Tajanina haljina i poluglasno šaptali. - Da nam je znati koga će sreća nadijeliti ovim svojim najljepšim darom! Kome će nebo

odrediti da mu Joakimova glava padne pred noge! - Ako padne drukĉija odluka njezina srca i sreća skrene onome kojeg ona hoće? - Srce ovo nije još dotakla ljubav! Njezina zjenica ne plamti. - Ali se sjaji... - Oĉi su joj poput crne noći u kojoj blista zvijezda... Tko zna koga doziva? - Gle, knez Okićki prilazi kraljevni srećonoši. _ Tko ne bi knezu Okićkome mirne duše priuštio ovu sreću? - Priuštili bismo mu, ali mirne duše nel - reĉe neki mladi plemić. - Ovo drugo je istina, ali prvo si slagao! - naruga se stariji. - PogaĊaš! Borba nije na smrt i ţivot, nego za - srećonošu. - Pavao Babonić prilazi, eto, k Dorji. - Odviše se vrti oko kneginjice. Uzalud bi mu bilo jurišati na srce lijepe kneginjice kad ja obećana vojvodi Beli. - Kamo se metnuo vojvoda? Zašto je ispraznio puteve k lijepoj mu vjerenici? Opet, šuteći promatraju djevojke pod svodom od zelenog granja pa onda šapću meĊu

sobom:

- Dvije kraljice kraljuju u ovom dvorcu, dva sunca, dvije zore. Da zaţelimo neka to

potraje vjeĉno ili da izazivamo sreću neka što prije pošalje Joakima pa da saznamo ĉija će

biti srećonoša? - Bit će da Pakraĉki knez kani prije rata obrati vinograde da u vrelu kapljicu namoĉi svoje

izdajniĉke oštrice. - Mi ćemo zamakati u našu zakletvu. - I u moć srećonoše! Prošla su dva tjedna u potpunoj tišina, u plandovanju po iluzijama i nadama. Kiša je pljuštila. Dorja i Tajana sjedile su same. - Opet si danas, Tajano, spominjala Tomu. Ne ĉini to - molim te. Kad god se spomene

njegovo ime, pogodi me bratov pogled. Od onog dana, kad sam se tako izloţila za Tomu

da ga ne uhvate, osjećam da izmeĊu mene i mojeg brata Ivana raste ograda. Probudila

sam u njemu nešto neprijatno. U našu bratska ljubav navraćaju se njegove sumnje poput

vrana što lijeću nad nama kao glasnik nekog zla ... - Mnogo ljubiš svojeg brata, Dorjo? - Nakon smrti roditelja Ivan mi je njeţna majka i strogi otac koji se brine za moje dobro.

Njegovo svijetlo ĉelo, ovjenĉano bojnom slavom našeg oca, potamnilo bi zauvijek da mu

je vidjeti moje srce. Ubila bi ga tuga i jad kad bi razabrao da u srcu njegove sestre vlada

vitez otimaĉ, Crni Tomo, ĉije ime pokriva, vjeĉna sramota. Shvaćaš li to, mala moja?

Bratova bol ubila bi njega i mene. - A Tomo? Neće li on uvenuti kao njegov otac što je umro od bola za ţenom? - Nesretna sam, Tajano, a ni od kuda pomoći. Nitko na svijetu ne moţe izbrisati iz pameti

prošlost viteza otimaĉa. - Ti si izbrisala onog dana kad si svojim oĉima gledala kne" za

Krasinu kao otimaĉa. Sama si mi onda priznala! - Znam i razmišljam o tome. Koliko ih ima koji danas vladaju u svojim dvorcima i sjede za

kraljevskim stolovima, a stekli su svoje blago, ime i ĉast otimanjem! No, što mogu ja, jadna

djevojka, protiv ĉitavog svijeta? Svi vide u oblaku Ċavla, kako da im dokaţem da je anĊeo? Nekadašnja kraljiĉina sluţavka smjerno javi da knez Okićki liitno moli kneginjicu neka se

potrudi k njemu. Zatekla je Ivana kako se zagledao kroz uzane lukove velike dvorane, ĉim je ušla, on priĊe i

njeţno je posjedne uza se. - Dorjo, dogodilo se nešto vaţno. Nju nešto stegne oko srca. Pozorno prati kretnje njegove ruke u kojoj je drţao pismo. - Dobio sam prije malo vremena glas s Ozlja. Otac kneza Pavla neće da se skloni k nama, on

ostaje u Ozlju i neće da se pokori Joakimu. Borit će se, poruĉuje mi, do zadnjeg daha, ali

nadam se da Joakim neće dospjeti da navali na njega. Ali, ĉuj, na Ozalj-grad stigao je ovih

dana glasnik vojvode, a stari Ba-bonić ga eto, poslao k meni. Ovaj ĉas sam od njega doznao

sve što mi poruĉuje vojvoda, ĉitao sam ti, Dorjo s lica svakog dana da si teško zamjerila

vojvodi što je otišao. Prekoravao sam ga i ja, no, evo, popravlja svoj grijeh! Poslao ti je

svojeg prvog dostojanstvenika - ti ga poznaješ, uman i pouzdan muţ. Vojvoda je sada na putu

u Budim. Putuje kriomice i nastanit će se na Margaretskom otoku na Dunavu. Na granici

njegov poziv ĉeka •vojska ĉeškog kralja pa će odmah prijeći granicu ĉim joj stigne vijest da je

Bela na otoku. Onda će on, zaštićen vojskom, ući u dvor i zauzeti prijestolje, a kraljicu i kralja

zasuţnjiti. - Po tvojoj osnovi imao je ĉekati dok ga ti ne pošalješ u Budim. - Nestrpljivost ga tjera. No kad kralj Otokar pomaţe - neće nam naškoditi. Kad mi svršimo s

Joakimom i proglasimo našeg kralja Ratimira, tada ćeš ti već biti kraljica Ugarske. Srce joj je burno kucalo pa nije mogla odmah progovoriti. Ivan nastavi: - Vojvoda poruĉuje da mu oprostimo što se udaljuje od moje osnove, ali ostaje s nama u svim

ţeljama, a ponajviše u tom da mu budeš ţena. Evo, tu je nekoliko rijeĉi u hitnji napisao tebi. Primila je pismo i proĉitala: "Najmilija i najdraţa kneginjice! Nalazim se u dvoru ugrinskog velikaša kamo sam se putem svratio da promijenim konje i

uzmem hranu. Ne mogu zatomiti veliku bol koja me obuzima, što sam skrenuo ovamo, a

nisam poveo vas. Osjećam kao da za mnom ide velika nesreća jer sam posluhnuo vaţne

razloge i pohitao urediti kraljevske poslove o kojima ste vi upućeni. Kneginjice! Nešto me plaši! Teška slutnja me goni u strah. 362 U tom strahu odluĉio sam poslati vam glasnika, plemenitog viteza koji je dostojan da me

zastupa. Neka se odmah provede vjenĉanje s mojim prokuratorom koji će me zastupati kod

obreda, a onda krenite na put, ravno u zemlju kojoj ćete biti kraljica. Doĉekat ću vas na gradu

Budimu s kraljevskim poĉastima. Najmilija! Ja vas ĉekam srcem punim ljubavi i nade. O,

zašto sam poslušao savjetnika mojeg pooĉima! U strepnji što mi se šulja dušom zaklinjem vas - poţurite vjenĉanje i doĊite! Do smrti vaš - Bela." Gledala je u pismo kad ga je već doĉitala da ne mora podići pogled k Ivanu koji je poĉeo da

razlaţe: Još mi je vojvoda poslao poruku da ti dadem u pratnju najboljeg prijatelja kojeg odaberem. S

prokuratorom ćemo provesti vjenĉanje, a onda ćeš otputovati. Tako je Bela popravio ono Što

je zgriješio. - Ivane, ti zacijelo nisi nikad razabrao koliko se moje srce promijenilo. Promijenilo? Prema vojvodi? Zašto? - Zato što se on promijenio. Po drugi put više je zaţelio krunu, nego mene. Za krunom hlepi radi tebe! -- Nisam ga nikad traţila krunu. Djevojka ĉezne za srcem koje je ljubi više od svega. Vojvoda

je znao da su me ugrabili gusari pa ipak se vratio! S puta koji vodi k meni, on je skrenuo k

prijestolju. To nije moja sreća... -- Dorjo, što hoćeš time da kaţeš? r - Da ne mogu poći za vojvodu. Ivan naglo skoĉi sa stolice. Gleda je teško potresen kao da Ja U tom ĉasu izgubio vaţnu

bitku. - Zar si, Dorjo, pomraĉila umom? Ozbiljno i trijezno sam razmislila i odluĉila... -- Ti, Dorjo, meni ovako! S tobom sam podijelio sve svoje naĊe i osnove! Dorjo, sjećaš li se

onog sunĉanog dana na snije-ţnoj planini pod Budimom? Poput umnog muţa, ti si primila

moja razlaganja, prešla na stranu mojih osnova - obećala poći sa mnom U samu smrt! Dorjo!

Što se zbilo s tobom? - Ono isto što i s vojvodom. Više od mene ljubi krunu, a ja više od njega ljubim sebe - svoj

ponos, svoju ĉeţnju da budem ljubljena više od svega na svijetu. I odluĉila sam da neću poći

za njega! Dahnuvši, gleda je malo trenutaka oštro: - Otkad si to odluĉila? U tim rijeĉima zvuĉilo je stotinu pitanja koja nije izrekao, a moţda ih i nije bio svjestan. U

tom ĉasu u Dorjinoj izjavi vidio je u ruševinama sve svoje ideale i prepao se nad tolikom

strahotom. Ali već nekoliko trenutaka zatim probudila se u njemu spoznaja da je za ovu

katastrofu netko kriv. Tu je spoznaju izbacio u jednom jedinom pitanju: - Kada si to odluĉila? Kada? Ona je znala da se time dotiĉe tajne njezina srca. Ako mu sada otkrije, puknut će pod njim

zemlja i srozat će se oboje u propast. Htjela je da se obrani od toga i uzalud traţila kako da poĉne. Ali njezina šutnja dala je

vremena Ivanu da probudi na dan nje-i zina dolaska zaĉetu sumnju. Odjednom zahvate je njegove oĉi poput klješta. Glas mu zvuĉi ledeno kao da je u ovom ĉasu

prelomio svu ljubav koja ga je vezala sa sestrom: - Jesi li to odluĉila - na jugu? Gledali su se samo nekoliko ĉasaka. Ona osjeti da stoji na rubu propasti. Jedan mig i nestat će

u ponoru. To joj poda potrebni mir da naĊe izlaz, l poĉne razjašnjavati: - Ova je odluka zaĉeta već onog dana kad sam stigla u dvorac kneza Semerea gdje sam mjesto

vojvode našla pismo. Nikad ti nisam otkrila da je vojvoda svojim odlaskom prešao preko

i moje sklonosti. Razoĉaranje bilo je kobnije po mene nego po njega. U meni je ginula ljubav,

a da to tebi nisam nikad priznala. Eno, još zimus trebala sam poći u Ĉešku po tvojoj ţelji, i da

me putem nije zadesila nezgoda - kad su me u poţeškoj šumi napali i ranili - moja vjenĉana

haljina ne bi bila povoj tjelesnoj rani, nego bi u njoj pošla pred oltar i postala vjerna ţena

vojvodi. Da je došao na more, srela bih se s njime tamo gdje sam se srela s ĉetovoĊom

Markom i bila bih s njime putovala u Senj na vjenĉanje. Kunem ti se, Ivane, da sam tako

odluĉila onda. ; Kunem se grobom majke, vjeruj mi! - A kad si odluĉila da nećeš poći za vojvodu - to hoću da l ĉujem! Kada? ; - Moja je odluka poĉela iza mog drugog dokaza da u vojvodi nema prave odluĉnosti, da

nije jake volje ni jakog znaĉaja jer je mogao otići, vratiti se, kad je već pošao k moru.

Razumiješ li to? Vraćajući se prema Griĉu, pala je moja odluka i molim te uvaţi je ako me

ljubiš. - Dorjo - to nisi ti! Iz tebe govori zlotvor kraljevstva hrvatskog. Iz tebe govori duh Popovog

tornja, kumanski duh kraljice ! Elizabete. Joakimov demon! Ti, moja sestra, krv moje krvi,

kojoj ije otvoreno ĉitavo moje srce, ti nišaniš meni posred obraza? Ti i iz zasjede udaraš po

mojem ĉelu ţig sramote! Ti vadiš iz temelja kamen dvoru u koji sam htio nastaniti slobodno

kraljevstvo Hrvata. Dorjo .. ja ... Tu zapne. Teško se boreći s dahom, uhvatio se za sljepooĉice, grudi mu se diţu poput talasa

pod orkanom. Njezine oĉi prosuze. Sva sestrinska ljubav, dosad potisnuta u pozadinu

ljubavlju prema Tomi, prokrćila je sebi put na površinu i uzdigla se k njemu: 364 - Ivane, Ivane, ne osuĊuj me tako strahovito! Pogledaj mi u oĉi Ivane! Vidio je suze, ljubav i odanost, i poĊe bliţe: - Dorjo! Znaš li što bi tvoja odluka navalila na mene? .- Ne znam, Ivane. - , - Izdajstvo domovine i naših urotnika. V " "! Pritrĉala mu je i uhvatila za ruke: "

< - Moj brate, dragi moj! - Zakleo sam se svim plemićima koji su se zdruţili sa mnom za osloboĊenje hrvatske zemlje

od ove proklete gnusne kuman-ske vlasti. Moja ĉasna zakletva ih je sklonula da se oni

pridruţe Ratimiru i meni. Znaj, ja sam se samo zato zakleo na svoje ime, ĉast i obraz, jer sam

znao da ćeš ti biti kraljica ugarskog prijestolja koja ćeš svojeg muţa kralja sklonuti i pomiriti

s osnovom da ini Hrvati, potomci kralja Tomislava, imamo po pravu i pravici sazidati svoju

domovinu. Mislio sam da ćeš Beli roditi sinove i mlijekom im svojim uliti u krv ovu potvrdu.

Dorjo ti si mi to obećala. Na vrh tvojeg obećanja postavio sam ĉast svog obraza. Dorjo!

Pogledaj dolje! Gledaj tu zemlju! Ivanova ruka se ispruţila prema otvorenim lukovima malog trijema dvorane: - Evo, gledaj, bogata je, svega ima: šuma, dolina, gora i mora, bogatim je plodom posuta kao

nebo zvijezdama, a robuje okovana! Svi smo u lancima, gaze nas, vuku u tminu da oslijepi-

mo, da zanijemimo u verigama tuĊinskih gospodara. Dorjo, htio sam otkupiti robove, zemlju

našu za sva vremena, a ti si mi trebala utrti put! Sjeo je i podupro glavu obim rukama. Razoĉaranje smrvilo je njegovu snagu. Prišla je k njemu, ovila mu ruke oko vrata: - Ivane, domovina naša traţi od mene ţrtvu? Plaĉući Dorjin glas dirne ga u srce i on uzme njezine ruke: - Sestrice moja, ako je to uistinu ţrtva, postavit ćeš za sva vremena temelj, tvrd poput pećine,

slobodnoj domovini Hrvata. Znaj, Dorjo, Ladislav posljednji je Arpadovac, slabouman je, po-

kvarene krvi, neće imati nasljednika, a posljednji je od zakonitog roda Arpadovića. Na grobu

ovog kraljevskog izroda treba sazidati tvrdu kulu zemlji našoj! Ako propustimo ovaj put,

robovat ćemo dovijeka! Ĉuj, Dorjo, dok bude imena našeg roda, d6tle će trajati slava

kneginjice Okićke koja je svojim brakom oslobodila ovo kraljestvo od ugarskoga. Dok budem

ţiv, Dorjo, moje srce bit će ti oslon u svakoj boli i brizi. Poloţila mu je glavu na prsa i reĉe: - Brate moj, što hoćeš - odredi!

Obuhvatio je obim rukama i drţao ĉvrsto uza se, ne sluteći Qa u njezinim grudima jeca srce

što je svu svoju ĉeţnju mladosti savilo oko crnog imena viteza otimaĉa i njegove oĉajniĉke

Iju-°": prema njoj.

365-i Vjenĉat ćeš se s BelomI - Kad ţeliš da to bude? -- Njegov zastupnik ĉeka. Vjenĉanje s prokuratorom obavit ćemo sutra, a onda ćeš

putovati. Sve neka je spremno. Ovog ĉasa otpremit ću pratnju, novac, sve što je potrebno

za put. Ona se okrene k vratima. - Dorjo! - zovnu je on i pogleda joj u oĉi kao da ţeli u njima naći umirenje za ţrtvu koju

je traţio od nje. - Sestrice, neće li me tvoje srce proklinjati? - Moje srce moţe proklinjati nepravdu i sve njezine savez, nike - tebe, Ivane, nikad! - Hvala ti, Dorjo! Znaj, mila moja, i ja sam ţrtvovao - sebe i ja! Idi! - okrene se i poĊe. I

ona je otišla. S teškim slutnjama ĉekala je Tajana Dorju. Kad je ušla, baci joj se oko vrata i zaplaĉe: 3

Morala te zadesiti strašna nesreća Dorjo... - Poći ću za vojvodu! A Crnokosa glava naglo se podigne, njezin pogled ukoĉi: - Rekla sam Tomi da nećeš nikada poći ni za koga! Kneginjica se nastojala svladati pa, zadrţavši suze, poĊe k škrinji okovanoj srebrnim

ornamentima i otvori je. U njoj su bile haljine. - Eto, još stoji sve kao zimus kad sam kretala na put u Ĉešku. - Onda te je zaustavio Tomo! - Sad me ne moţe nitko! Gle, moja vjenĉana haljina! Koliko je boli zadala Tominu srcu. - Sad će ga ubiti. - Mene već ubija, ali moju ţrtvu traţi domovina! Najzad Dorja ispriĉa Tajani zašto je tako

odluĉila. Te je noći Tajana sa suzama obasula svoje uzglavlje, tuţeći nad Dorjom, nad

sobom, osjećajući sve više neprijateljske osje-rćaje prema knezu. Drugog dana nije smjela da te misli izreĉe pred Dorjom. Suzdrţala je od toga njeţnost

kojom je ona susretala svojeg brata, a on joj uzvraćao usrdnošću i kao da je svakim

pogledom, svakom rijeĉi, pritajeno molio Dorju da mu oprosti. Ĉitava dva dana spremali

su oko Dorje. Trećeg dana obukla je Dorja svoje vjenĉano odijelo. -- Zar vrijedi takvo vjenĉanje gdje nije prisutan vjerenik? -- pita Tajana. -"Vrijedi dotle dok se ne obavi pravo vjenĉanje u Budimu 6 vojvodom. - Moţda je već kralj? - Tajano, ako, uistinu, bude tako, znaj - nikad svijet nije poznavao nesretniju kraljicu do

mene! I moći će ljudi da priĉaju: bila je ljubav, velika ljubav, od koje je kraljica ginula... 366 - I od koje će uginuti bijedni, nesretni Tomo, ljubeći kao što pe ljubi nitko... .- Sutra u zoru ostavljam sve što sam ljubila - brata, tebe .- a njega? Ni spomenuti ga ne

smijem! Tajana nije mogla prisustvovati privremenom vjenĉanju koje je obavljeno u dvorskoj

kapelici. Kad se Dorja odanle vratila. j klonila na postelju, Tajana je tiho brisala suze. - Knez mi je oteo viteza i drugaricu. O, kako je okrutan! - Ne okrivljuj ga. On sam trpi - to mu ĉitam s lica. - Ne moţe on patiti. Ne moţe, nema u njega srca. .- Varaš se Tajano! - Ne varam se. Tko ne moţe ljubiti, ne moţe ni trpjeti. - Tko zna, Tajano, koliko on ljubi? -- Knez? Nikad ne bi mogao nikoga ljubiti! - Slutim da se samo zna pritajiti, suspreći, zgaziti svoje srce, -- O, kakvo srce! Nikad to srce nije osjetilo ljubav i njeţnost!

- Sumnjam da u grudima ne nosi i on svoju bol - pokopanu, prignjeĉenu, ali on ţivi samo

za svoju zakletvu, za svoju Hrvatsku, za svoju osnovu - njoj ţrtvuje i sebe. Da mi nije na-

tuknuo, znala bih ionako. Vidim to, Tajano: kad ja odem, neće Ivan imati nikoga. Budi

mu dobra, Tajano, bila si mu dobra u Budimu... - Onda mi nije otimao viteza, zašto to ĉini sada? -- Da ga zaboraviš? ; - Nikad to neće postići! - Budi dobra prema knezu, Tajano, molim te, budi mu dobnu - Ne mogu! - i suze je obliše. PRVA BOJNA TRUBLJA Tajana je sjedila pod krošnjama u dvorištu posve sama i tu-lobno spustila glavu, kad se

otvore vrata u dnu gradskih zidina. U dvorište hitrim trkom dojaši vitez sa sokolovim

šljemom. Ona se zbunjena sakrije iza debla. UzbuĊenje prevlada njome. Sad će je vidjeti,

doći da govori s njom. I promatra kako vitezu prilaze sluge, prihvaćaju mu konja, kako on

silazi pa hitro ide prema dvorcu, Morao je proći pokraj nje. Uto se na stepenicama pokaţe knez Ivan. Tajana osjeti mrku Zlovolju prema knezu. I opet

joj on dolazi na put! Pa ipak, ne bi prozboriti s vitezom ni rijeĉi ne bi znala što da mu

kaţe •j- a on je tako hitro poţurio u dvorac, dok se ona plaha, preplašena skriva za stablo. - što se zbilo? - upita knez viteza.

- Od pakraĉke strane ide poljanom velika vojska.

367Iza stabla zatreptjela je Tajana, ne od vijesti nego od vitezova dubokog glasa. - Ljeskaju se koplja i šljemovi, vidjeli smo s tornja Kraljeve Velike, kako sobom voze

opsadne tornjeve. - Joakim dolazi! klikne gotovo radosno. Koliko su daleko? - Ispod Gorskog vira izmiljili su iznenada kao da ih je izbacilo vrelo. Dolazili su oĉito

šumom, skrovitim putovima -, tajno. - ĉas je tu, kraljeviću - pozdravi knez Ratimira koji je do-lazio s plemićima. - UĊimo! Poţurili su gore. Tajana je ostala neopaţena za deblom. Razmišljala je. Dosta je ĉula da shvati

što se sprema, ali je ostala da vidi i ĉuje što će biti. Nije prošlo mnogo vremena, kad s trijema odjekne mukli glas trublje. Iza zida od staja, iz

dvorišnih zgrada, sa svih strana, pojavili se momci. Dvorište nalikuje mravinjaku koji se netom izdigao iz zemlje. Uza zid prislonjene su velike drvene gromade poput malih kula, sa dva zaklopca s kojih se

spuštaju lanci. Uz njih leţe velike naslage kamenja. Momci pomalo pale vatre i primiĉu im velike ĉabrove ulja. Onda pojedinci oblaĉe kovne

mreţe i pokrivaju glave oklopima. Na gradska vrata netko udara. Javljaju se glasovi: ulaze dva jahaĉa, skaĉu s konja još u trku i

hite u dvorac. Sve gušća masa ljudi u dvorištu. Dolaze ĉetovoĊe i dijele lukove, strelice i koplja. Sve se to

dogaĊa brzinom koja dokazuje da su svi već bili spremni na to. Još nije dostigla vrata Dorjine odaje, već su kamenim podom zveĉale mamuze i štropotali

koraci. Sva su gospoda izlazila. Tajana se povuĉe za debeli stup. Svi su prošli pokraj nje, a da

je nisu opazili. Vitez Sokol hitio je prvi naprijed. - Danju i noću budno pazite na naše znakove - povikne za njima zagorski vitez Finta. Vitez se okrene, a Tajana mu ugleda zaklon na licu. Njegove su oĉi uprte ravno prema njezinu

skloništu. Vidi li me ili ne? Gleda li mene ili knezove što su na trijemu? - Ţurite viteţe da ne bude kasno? - ĉula je Tajana oĉev glas. On pohiti niz stepenice. Gospoda se zaustavila. Knez Ivan izdaje odredbe. Ratimir samo upada gdje kad. Spazivši Tajanu, knez prekine svoje odreĊivanje i upita: - Kraljevno gdje je Dorja? - Odijeva se za put. Svi šute. Ivan pogleda Ratimira. Najednom knez Pavao Ba-bonić istupi ţestoko:

368 _ U takvoj pogibelji kanite poslati kneginjicu? To ne smijenio dopustiti, Joakim će je uhvatiti

za taoca! - Ne bojim se da je njezin ţivot u pogibelji - reĉe Ivan. __ još bi lako mogla izbjeći susret s

Joakimom. Nije tako blizul - Ona ide ravno u propast! - vikne Pavao. - Braćo i plemenita gospodo, uze rijeĉ Ratimir. -• Koliko god bi nam što brţi put kneginjice

išao u raĉun, toliko izlaţemo pogibelji i nju i sami sebe. Sestru kneza Okićkoga mogli bi na-

pasti Joakimovi ljudi. Evo, naše uhode nam javljaju da su ĉitav Jcraj zatvorile neprijateljske

ĉete i bijeg kneginjice u Ugarsku je nemoguć, a da je ne uhvate. Mi bismo je predali groznim

mukama i smrti! Svi su iskreno i ţivo potvrdili. Tajana pobrza k Dorji koja je već obukla putni plašt. Dok je izrekla posljednje rijeĉi, ušao je knez: - Odluĉili su da te ne šalju u pogibelj! Evo ĉuj: poslat ću vojvodi glasnika. Taj će se lakše

provući kroz redove Joakimo-vih ĉeta. Neka mu javi da je vjenĉanje obavljeno. Pripadaš nje-

mu, ti, evo, posjeduješ vojvodu, i to nam vrijedi. Ĉim se svrši borba, pratit ću te sam u Budim,

sestrice! Njeţno je ogrli i poljubi u ĉelo. - Dakle, poĉinje borba? - S vašim dobrim ţeljama - okrene se knez prema TajanL Rekavši to, izaĊe iz sobe, a Tajana

šapne: - Vitez Sokol je donio prvu vijest da Joakim dolazi. Dorjo, on te je spasio! On kao da zna

koliko će usrećiti mene što ti os-taješ. - Ova sreća trajat će samo dok se svrši borba - uzdahne Dorja. - A dotle ćemo opet biti zajedno i katkad se sjetiti nesret" nog Tome. To će mu donijeti

utjehe, tamo, daleko u Loboru. Noć je razapeta svoja crna jedra. Pod njima utihnulo je sve. I zemlja i ljudi. Na gradskim

zidinama bde straţa. Plemići i knez Ivan zure u tminu, prisluškujući neprijatelja. Dolje u dvorištu dvorca leţe na zemlji momci - odjeveni,, spremni da skoĉe u boj. Spokojno trepere zvijezde. Tmina je oko gradskih, zidina. U podmukloj tišini pribliţava se

bojna smrt. Sve je u gradu budno, nijemo pritajeno. Dva djevojaĉka srca što vole ĉekaju prvi glas bojne trublje, prvi glas opasnosti.

369DAN ODLUKE U zoru su nad dvorcem zajeĉale trublje. Mukli zvukovi gone djevojke od sna. - Poĉelo je! Tajano, poĉelo je! Njeţno djevojaĉko tijelo uspravi se u postelji. Kovrĉave crna kose prosule se po bijelim

liljanskim ramenima. Male ruke sklapaju se... Grmeći zvukovi trubalja odjekuju pod svodovima. Dršćućhn rukama hvataju djevojke

haljine. Zaĉas su odjevene, hitaju na trijem pun zaglušne buke. Vidik im se otvara u

dvorište. Mravinjak ljudi. Svi nešto rade, trĉe, uspinju se na gradski plato. Kotlovi se puše, a momci ih na lancima diţu na gradske zidine. Velike drvene sprave

stoje kao sivi zmajevi, a ljudi vuku gore golemo kamenje. Dva grdna zaklopca, rašireni

poput gladnih ţdrijela, nezasito gutaju kamenje i sklope se, a onda lanci zvekeću. ljudi se

vješaju o njih, napajaju stroj. - Odapnite! - ĉuje se zapovjedniĉki glas. Veliki sivi zmaje* vi klopoću, protegnu se,

izbacuju kamenje preko zidina. A tamo dalje, iza zupĉaste ograde, lete strelice poput letećih zmija, sikću zrakom, traţeći

nišan u neprijatelja. Uskim platoom zida vrzu se zgureni ljudi, kreću amo-tamo, a nad njima se ore zapovijedi. Od neprijatelja u visokom letu padaju u dvorište ognjene kruglje. Vojnici se razlete, pa

opet dohitaju i gase ih.

Hitnja, jurnjava, vika, strelice zviţde, strojevi klopoću, rigajući kamenje, puši se vrelo

ulje, dimi se pogašena smola. - Gdje je Ivan? Vidiš li ga, Tajano? - Onaj tamo gore bit će on. To je njegov bojni šljem. Zapovijeda, ĉuješ li ga? - Strahovita buka, ne ĉujem ništa. Strašno je tu. DoĊi, us-pnimo se na malu kulu, tamo

nema nikoga. Mogle bismo sve vidjeti. U polutamnom tornjiću kroz uzane dugoljaste otvore, tek to" like da se probije strelica,

vire dolje, ĉitav je dvorac opasao obruĉ konjanika. Koplja, zarinuta u sedla, strše uvis, iz

napetih lukova lijeću strelice gore na zidine. Šiljasti tornjevi puni ljudi uzvraćaju kamenu

tuĉu. Vatre lete na dvorac, ruše se konji i ljudi strmoglavce niz opkope. Divlja vika, jauk

trubalja, uzvici napadaĉa, krikovi branitelja tvrĊave, pakleno urlanje, štropot klopćućih

strojeva, kresanje kamenja, zaglušna grmeĉa mješavina - sve to omami djevojke. Neopazice prolazi im vrijeme. Ne osjećaju ni glad ni ţeĊ. Tijela im se potpuno podala

onome što,se dogaĊa dolje. I one sU u bitki - svojim srcima i dušama. Dan je prosivio, bojna se buka udaljuje, jenjava, stišava. 370 Crni obruĉ oko gradskih zidina ruši se u dolinu ispred gra" jg. Ljudi se gube u sutonu. Omamljene djevojke opaze na zupĉanoj ogradi kneza Ivana. - Sto radiš, Ivane? - pita Dorja kroz streljaĉki otvor na ogradi. - Porazgovorit ću se s našima u Kraljevoj Velikoj. Dajem im znakove. - S vitezom će razgovarati - šapne Tajana Dorji i bliţe se pnmakne glavnom otvoru. - Tri baklje! - zapovijedi Ivan, a sluge diţu uvis uporedne goreće buktinje. - Sto znaĉi "tri", Ivane? - Znaĉi da smo neprijatelja suzbili. A sad ću ih pitati gdje je neprijatelj. Stavite dvije

baklje jednu pored druge, dvije stope udaljeno. Momci izmjere, uzdiţu goruće baklje i ĉekaju. Tajana traţi po tmini u pravcu prema dvorcu Kraljeve Velike. Malo ĉasaka zatim u dalekoj noći zasvijetle ognjeni jezici. Ivan broji glasno. - Dvije - tri - pet baklji. Neprijatelj odlazi -• javljaju oni "- razoĉarano usklikne knez. - Evo šeste, kneţe - najavi bakljonoša. - šest baklja znaĉi: u dolini su se utaborili. Ĉekaj -• još nešto javljaju. Ivan broji baklje što se sjaju u dalekoj noći pa opet nastavlja svoje znakove za odgovor. - Tamo odgovara vitez, zar ne, Dorjo? - tiho pita Tajana. - Zacijelo on. -- Svršeno je. SiĊimo! Polako, oprezno silaze uzanim drvenim stepenicama. Tek sad osjećaju da ih muĉi slabost

od gladi. U blagovaonici doĉekuje ih Ratimir s bojovnicima. Uzrujani, zapuhani, sjedaju k stolu. Vedra lica uĊe knez Ivan. Ratimir ga upita: - Što javlja Borivoj? - Joakim je u dolini. Ĉeka sutrašnji dan! Ali i mi ĉekamo! Dorja i Tajana gledaju se

znaĉajno, a oni pred njima šute* Veĉera je prošla u hitnji, a onda bojovnici odoše. Mlade

su djevojke same. - Jesi li ĉula što je rekao moj otac? * " - Ĉula sam, - Tko je taj Borivoj? -- Njegov nećak, mladi knez. - Jesi li ga kada vidjela? -- Nisam, nikada! -- Ipak ga znaš?

- Ivan mi je govorio o njemu. 24*

371- Sto Javlja Borivoj? - pitao je moj otac. - Dakle, nii" javljao vitez? Je

- Kraljevićeva, nećaku pripada pravo da tamo zapovijeda - Vidjela sam na trijemu juĉer viteza kad je odlazio. Viknu! U su za njime: Pazite na naše

znakove! - Ĉudno je to! Borivoj - vitez Sokol? - Zašto bi on morao skrivati obraz? , „ S novom zagonetkom lijegala je Tajana na

poĉinak. .. Ĉitavih osam dana obnavljala se krvava bitka. Joakim je bio suzbijen. Duboka je noć. U dolini polegle su njegove izmorene proti-jedene ĉete. Joakim sjedi pod

zvjezdanim nebom. Svi spavaju. Samo knez Petar Pakraĉki još bdi uz svojeg druga što je

mrko sjeo na leţaju. Nisam ni slutio da gore imaju toliko bojnih oprema. Gdje je sve to bilo? Tko je tako

utvrdio dvorac i otkad? - Zlokobno zvuĉi iz tvojih usta, Joakime, ovo pitanje - spo-Ĉitava mu knez Petar tiho. -

Malo si ogledavao dvorac kad nisi to opazio. Sve je to proveo knez Okićki dok je tebe

drţala kraljiĉina krijepost! - Navlaĉila me, natezala, osvetit ću se kad se vratim u Budim. Stenjat će u mojem lokotu

kao guja. Samo neka se vratim! - Dugo je još tome. Prokleti urotnici brane se kao da ih je na hiljade. Samo neka mi stigne vojska iz Budima, padat će s gradskih zidina kao strvine. Henrika

nema, a mi gubimo uzaludno ljude. - Već je trebao doći prije osam dana. Tko zna gdje on sada • traţi kneginjicu! - Raĉune su mi pomrsili s juga. Tko bi se nadao da će kneginjica sa srećonošom pobjeći

gusarima? Je li ikad netko umakao gusarima, a da nije platio otkupninu? Srećonoša moţe sve! :i( - Prokleti Tomo! Nema tu sumnje. Moj dvoranin vratio se s ĉetom ravno u Pakrac. Tebe nije bilo u dvorcu.

Gusar mu je na brodu rekao da je cure u njihovu brodu ugrabio vitez otimaĉ, imenom

Tomo. Sluga mu se zvao Kozak. Kako, dakle, nije on? Kad svršim s ovima gore, potraţit

ću crnog viteza i ţivome svući koţu! Da mi je sad kneginjica talac - privezao bih je na

stablo pod gradskim utvrdama pa da vidiš kako bi knez Ivan puzajući molio milost. Platit

ću ja Crnom Tomi kako mu još nitko nikad nije platio! - Ĉujem konjski topot. > Bit će još koji uhoda. Nosi nam vijesti. 372 U mraku se ĉulo kako straţe zaustavljaju konjanika. Odmah zatim dovedu ga Joakimu. __ Dobri glasovi. Knez Henrik dolazi s onom ĉetom s mora vj-oz šumu iza Pasoglavca. Joakim zadovoljnu udari po koljenu. _ Eh, kneţe Okićki, smrtno zvonce tvoje bruji usred noći. Već vidim tvoju glavu, kneţe, kako

se kotrlja u moje krilo. Jesi li vidio škrinjicu, kneţe Pakraĉki? Ona tamo? U njoj ću ponijeti

Elizabeti dvije glave - viteza Sokola i kneza Okićkoga. U Budi-jnu ću prirediti slavlje,

sveĉanost kakvu nije vidio svijet. I Joakim usne. Kad su ga probudili, bio je još mrak. - Je li Henrik? - upita, skoĉivši na noge. - Ja sam, Joakime! - ĉuo se opori glas, - Evo vam pozdrav od gusara, ali ja, evo umirem od

umora, san, me svladava. Samo malo da zaspim, a onda - priĉat ću vam slavu koju ću prirediti

kraljici u ĉast, vama i sebi! One su utekle, ali ne znaĉi ništa... I on klone na zemlju, mrtvo umoran. Sutra u zoru ugledao je knez Ivan sa gradskih zidina kako se utvrdama pribliţava vrlo

brojna Joakimova ĉeta. - Kocka će pasti. Netko tu mora izgubiti glavu - hii, ili oni! Trublje jeĉe, naviještaju novu

bitku da odluĉi o ţivotima i sreći...

- Tajano, ĉuješ li? - Ĉujem, Dorjo, netko lupa na vratima. - Ja sam Ivan. Dorjo, probudi Tajanu! - Što se desilozaboga ? - Saznat ćeš. Probudi je i odjeni sveĉano. Tajana je bila već budna. Sišle su s postelje i odjenule se. Dorja zakopĉa Tajani plašt, poravna kosu i sveţe joj na

crne pramenove biserni nakit. Nemirne su izašle na trijem. Tu je ĉekao knez Okićki, odjeven u tešku bojnu odoru sa

šljemom na glavi. One ga pogledaju zabrinuto. - Danas ćemo provaliti iz tvrĊave na neprijatelja - da obraĉunamo s njim! - Oh, zašto to, Ivane? - Henrikova pomoć odviše produţuje borbu. Valja obraĉu-Jiati s njim! Izveo je djevojke na stepenice u dvorište. Jutarnje maglice leţe nad dvorcem. Gradske zidine ĉine se kao crni obrub. U dvorištu gusta

skupina vojnika. Stoje poput kipova, tek dodirnuti svjetlošću prve zore. i 373Ispod stepenica u krugu stoje knezovi i plemići. Bojni Šijo, movi rese njihove glave.

Odluĉnost izvire iz njihova drţanja. Tajanin je pogled obredao svakog pojedinog. Knez Okićki stoji posljednji. Dorja se

povukla, puštajući svoju drugaricu samu" - Kraljevno - srećonošo! - oslovi je jedan od plemića. -" Polazimo u posljednji posjet

zlotvoru Joakimu i ţelimo da nam vi posvetite maĉeve svojom srećom! S njezinih njeţnih ramena visi modar plašt i podaje joj kraljevsko dostojanstvo, ali iz

blijeda lica sjaji ĉar nevina djeteta. Tajanstvene sjene u velikim crnim oĉima bude u svima poći" tanje pred neĉim što je

moćnije od njihove hrabrosti, oruţja i sudbine. Ona je zaokupljena ĉuvstvom svoje snage

i vjere da je boţanstvo odredilo neka prospe po njima moć sreće. I plamenom ţelje gori

joj srce i upaljuje zjenice. Bijele je ruke podigla k nebu. Oni su izvukli maĉeve uvis - a ona ih dodiruje i moli. Njeţna toplina mekog joj glasa prelazi u njihove duše i srca, u njihove mišice. Ĉudan

ţivot kljuĉa njihovim tijelom kao da im je tek u tom ĉasu potekla ţilama prava hrabrost

ţive vjere u uspjeh. - Kome Tajano, odreĊuješ, sreću da obori Joakima i zadobije tvoju ruku? - pita je otac

Ratimir. - Onome kome odredi sreća! - odvraća ona mirno. Sve ih trgnu reski zvuk trublje. Maĉevi su zveknuli u zraku, zaštropotali bojni strojevi.

Bitka se obnavlja, ĉeta spremna da provali iz dvorca, na ĉelu s knezovima i plemićima,

stoji pod zidinama u blizini gradskih vrata. Ratimir ostaje u dvorcu da upravlja obnovom tvrĊave. Djevojke su pohitale u zgradu da

odatle promatraju bojište. Ni u jednom ĉasu dosad nisu osjetile takav strah kao u ovom

trenutku kad ima da padne odluka, teška, posljednja, sudbonosna. Stisnute u kuli, slušaju bojnu buku, buĉniju, strasniju, no ikad dosele. Kao da su se sve

trublje, svi bojni strojevi, sve vatre svijeta okupile nad dvorcem i oko njega i na njegovim

zidinama. Poput ĉopora divljih vukova, uspinju se Joakimovi vojnici na zidine, a po njima

ljudi kneza Okićkoga sipaju strijele, pada kiša vrela ulja i kamena tuĉa i obara ih. Kotrljaju se ljudi i konji niz strmine, a sa gradskih zidina padaju ljudi, pogoĊeni

strelicama, kamenjem i ognjenim krug-Ijama. Svaki zvuk, udar, svaki pokret na bojištu prelazi preko djevojaĉkih srdaca. - što je to, Tajano, dolje pod zidom? - Brdo kamenja zatrpalo je nekoga od neprijatelja. - Vojnici ga otkapaju, bit će to netko od neprijateljskih voĊa.

- Izvukli su ga - nose ga. - Petar knez Pakraĉki. On je! 4> • _. ; -- Kaţnjen je izdajica našeg rodat 374 Dršću djevojaĉka srca i lomi im se dah. Ishod ove krvave ",jtlce - bojna sreća svezana je s

njihovim usudom kao duša s tijelom. Zvukovi trublja provlaĉe im se ţilama, a strelice kao

da padaju po njihovim grudima. Onda buka strojeva jenja, oni dolje uzmiĉu ispod zidina. .- Suzbili su ih Dorjo? - Suzbili! - A sad? - Provalit će! i - Dorjo idemo na ogradu kule! Provukle su se gore na visinu. Kroz oniski luk okrenut prema unutrašnjosti dvorca izlaze

na onisku, zupĉastu ogradu. Strmo-glava dubina pukne im pred oĉima, dubina od koje im

se zavrti u glavama i klecnuše im noge. Spustile se na pod i uprle o ruke. Ĉitavo bojište opsadnika leţi im pred oĉima. Neprijatelji uz-miĉu, odozgo valja se za

njima kamenje i lete strelice, strmina je posuta mrtvima i ranjenima. Gromki, odjednom zapovjedniĉki poklici Joakima i Henrika dopiru do njih, strahovito

zajeĉe trublje. Bojovnici se uskomešali, koplja se diţu, maĉevi sijevaju, bojni štitovi

svjetlucaju. Gradska se vrata otvorila. Niz brdo na ĉistinu spušta se ĉeta uz bojni pokliĉ. - Oni su! Tajano, naši su! - Joakimova ĉeta trĉi im u susret - konji i ljudi nasrću. Sukobili se kao dva oblaka, dva bljeska... Sudarila se gvozda, koplja traţe ljudsko meso, maĉevi piju krv. Vojnici Ivana Okićkoga i

Joakima divlje se biju. Lomi se oruţje. Djevojke šapću: - Knezovi i plemići prokrĉiju sebi put. - Koji je meĊu njima Ivan? - Ne razabirem ništa, samo bojne oklope na glavama. Kakav je kneţev oklop? - Ne vidim ga, svi su oklopi jednaki, da, svi su jednaki, skinuli su svoje znakove da ih

Joakim ne bi raspoznao! Tako sam ĉula. Raširenih oĉiju, punih oĉajniĉke strepnje, gledaju tamo gdje se biju dva svijeta, dvije

misli, dvije velike snage: kraljevska vlast s idealom osloboĊenja. Biju se sinovi Hrvatske

da skinu tuĊinsku vlast sa svoje zemlje. A kraljevske ĉete, strahovito osilje-ne, prodiru

naprijed poput poplave... Djevojke strepe... Sve se više bitka pomiĉe nadesno. Prašina se diţe ispod konja i obavija ratnike maglom. - Zastire ih grmlje i drveće. - Dorjo, Dorjo - Sokol! - Gdje je? - Vidiš li, iza onog grmlja! Nosi bojni zaklon i sokolov znak. -- Neprijatelj se uskolebao! Svi su se prenerazUi od Sokola! 375- Zacijelo je dojurio iz Kraljeve Velike. O, kako je neprijatelj prestrašen. Boji se njegova

proslavljenog maĉa više nego ĉitave vojske! Ušutjele su. Stisnule se jedna uz drugu, osjećajući kako dišu i kako lupaju srca. Bojna buka s one strane dvorca zaglušuje poklike dolje na bojištu. Trka vojnika, jurnjava, lomatanje maĉevima i treskanje ko-palja. Samo Tajana traţi Sokola i

pogledom i srcem, svojom ţe-Jjom i - strahom. Sklopljeni, urinuti, usjeĉeni su bojni redovi kao da su ušli jedni u druge. Samo se pokatkad

trgne po koje koplje, sijevne po koji maĉ i strovali se po koji ĉovjek, skotrlja se s konja na

zemlju i nestaje pod nogama drugih.

- Već razabiram, Tajano. - Sokol! Evo ga! A kako urla - tuĉe - obara - razara! Poput lava! - Dorjo, vidiš li - prestravili se neprijatelji od Sokola! - Gle, koliko viteštva! Ti mu daješ sreću, Tajano! klikne kneginjica. U tom je pokliku nešto kao spoĉitavanje - kao da bi htjela reci: "A mojem Ivanu je ne daješ". Tajana je prišla sasvim do ograde. Dorja je zadrţi: - Pazi, past ćeš dolje! Ona ne ĉuje, ne sluša, ispruţila je vrat preko ograde. Svom dušom, svim mislima, svim

ćutilima uprla se k njemu, uvukla se u njegov maĉ s jednom jedinom mišlju! "Razbij tuĊinca

viteţe moj!" i - Oh, da znam koji je od bojovnika Ivan? - dršće Dorja, traţeći ga meĊu bojnim oklopima i

zaklonjenim glavama. Ali Tajana ne ĉuje taj poklik. Bez daha gleda Sokolov gvozdeni štit ko-

jim upravlja kao da je perce, sad lijevo sad desno, pomiĉe više, pa niţe, dohvaća svaki udarac

neprijateljskih maĉeva. Ne zna se, vlada li vještije maĉem kojim napada ili štitom kojim se

zaštićuje od neprijateljskih udaraca. - Brani ga, o, štite! Budi ĉvrst - neprobušiv, neslomiv, štiti ga! Ne zakasni ni trenutak! O,

maĉu, budi hitriji od strijele i jaĉi od pećine! - Barata štitom kao ĉarobnjak! - zaĉudi se Dorja. - Razmahala se njegova divovska hrabrost. Sve što dirne, ruši se! - kliĉe Tajana u ekstazi

oboţavanja. - I oni drugi biju kao da im je snaga s neba. Ivan je meĊu njima. Tajano, ne zaboravi Ivana! Izrekla je to poniznom molbom iz koje izvire vjera da njihovim snagama upravlja Tajanina

nevidljiva, nerazumljiva, vladaju-ća moć sreće. - Ne boj se, Dorjo! Kneţev maĉ bit će sretan! 376 Ali već zaboravlja kneza. Svaka kap njezina ţivota ţivi u ono* pie na ĉijoj se glavi svjetlucaju

krila sokolova... - Maĉem vitla kao nebo gromovima, zrak zviţdi oko njega kao od orkana... Dršće joj glas i srce. Duša joj se izvinula iz tijela i lebdi nad njima. Dorja je uvjerena da vitez

Sokol osjeća blizinu Tajanine volje, njezina voljenog srca; maĉ u njegovim rukama, ljudi se

pod njim strovaljuju kao oprţeni bljeskom s neba. Udruţila se bjesomuĉna jakost i magiĉna vještina od koje Tajanu podilaze srsi. Neka topla

ushitna slast prolijeva joj se dušom i tijelom. Od ponosa šire joj se grudi. Val ekstaze potopi

je ĉitavu. I sama se pretvara u bojovnika, oklopljenog viteza s maĉem, vitla rukom u zraku i

viĉe u bojovnu buku: - Pobijedi! Pobijedi! Moraš pobijediti! Pobijedit ćeš zlotvora našeg doma. Krvoţedna se masa valja, najuruje, urliĉe, uzdiţe, pada. Prolom bojne bujice sikće, dere, lomi,

razara kao podivljala lavina. Djevojke se utapljaju u valovima bojne oluje po kojoj plovi ĉamac njihove sudbine. U svakoj oštrici, u svakom udarcu, vidi Tajana svoju sreću, svoju ĉeţnju, svoj mladi ţivot,

sve ţelje svojeg srca i svu nadu svoje proljetne mladosti... Tamo, u toj groznoj lomljavi ţivota i smrti, gdje se ţivot i smrt zahvatiše u luĊaĉkoj orgiji

razaranja, probija se krĉuća ţelja njezina srca: - Pobijedi, viteţe Sokole! Ako ne moţeš stići moju ruku, neće je ni drugi! Vrijeme, dan, sunce - sve prolazi pokraj nje. Bitka se bila u nedogled, a njoj se ĉini samo

nekoliko trenutaka... - Što je to? klikne Dorja. Tajana ne odgovara. Zuri u bojište. Vojnici na ĉelu sa Sokolom već su davno odmakli iza grmlja, nekud jza stabala, a ona još

uvijek ima pred oĉima vitezovu sliku u divovskom boju. , , Dorja je povuĉe k sebi: - Past ćeš. Zar ne vidiš da su odmakli? - Odmakli? Kamo? - Vidik nam skriva grmlje i stabla. S one strane gone neprijatelja. - Gone? Gone? Oh, goni ga, viteţe, sretno!

Obje su ostale leţati iza ograde na visoĉini strme kule. Obn&-Daogle su od napetosti svojih

duša i tijela. Zamrle su im ţile, smrtni umor ubija im udove. - Tajano, siĊimo. Sad i onako ne vidimo ništa. Slabo mi je, a i ti si blijeda. Silom je povuĉe k sebi. 377I povlaĉe se opet uskim hodnikom u kulu. Onda se usnra. l - On jedini nije

skinuo sokolov znak sa šljema. Zašto to? U";""", ,-!„,,^™O ve. Dršću im noge. Podupiru se o stijene i spuštaju stepenTcao^ l Da prestraši naše ĉete

svojom bojnom slavom? kao opijene vinom. * ^ ]j " F Potraţi mi ga Henriĉe, Hocu da ga

ubijem> Henrikov se konj propeo pod jakim udarcem svojeg gospodara i jurnuo u smrtnu guţvu

punu krikova. Za mnom, vojnici! Jahaĉi spuste koplja vodoravno preda se, zabadaju ih u ţivi zid ĉete Ivana Okićkoga.

Divlje prodiru tamo gdje se crne pristaše U hodniku su našle sluţavku. Poduprla ih i odvela u blagova. onicu. Na prostrtom stolu

ohlaĊeno jelo. : - Nitko nije danas okusio zalogaja! nijet ĉu vam nešto toplo. reĉe sluţavka. - I otišla je. Ostale su sjedeći, slabe, blijede. U glavi im jo$ uvijek zveĉi oruţje. Ne govore,

samo bulje preda se. Sluge im nose toplu juhu. Onda im ponude mesa, kruha i ko" laĉa. Okrepa im vraća snagu. Osvješćuju se. - Pobjedit će vitez! - šapće Tajana odluĉno, kao da protiv njezine odredbe ni usud ne

moţe da odredi drugaĉije. Dorja je gleda zapanjeno: - Tajano, kad bi vitez svladao Joakima - od toga tebi nema koristi. On ne moţe dobiti

tvoju ruku, znaš i sama, ljubavnik je tvoje majke. -- Znam! Znam... - Pa ipak ţeliš da on bude pobjednik? -- Onda moju ruku neće dobiti nitko drugi. " - Moţda ti se ţelja ispuni... - Mora! Na bojištu se biju ţestoko. Ĉistinu ispod grmlja i stabala prekrili su vojnici. Iza kraljevskih ĉeta ori se gromki

Joakimov glas: - Smrt urotnicima! U ime kralja Ladislava, u ime kraljice .Elizabete! I ponovno nalijeću vojnici na navalne ĉete kneza Okićkoga. Odbijaju ih, potisnu ih sve do

grmlja. - Henriĉe, vidiš li još viteza Sokola? -- Izmakao mi je oku. - A kneza Okićkoga? - Urotnici su poskidali znakove sa Šljemova da ih ne ras-poznamo. - Poskidajmo im onda i glave! Iz mojeg kovĉega zavija ku-manski duh za glavama mojih

Kušmana - viĉe Joakim. - Još malo, imat ću ih. -- Henriĉe, mi smo jaĉi. -- Pobjeda je naša! -• Maĉ mi traţi kneza Okićkoga. ! - Eno urotniĉkih šljemova. r* " -- Put mi ĉistite do njih... - Vojnici, udarajte na šljemove! -- Henriĉe, kneza Okićkoga mi nagoni na oštricu. Idi! - Meni ga prepustite, a ja vama viteza Sokola. - Gdje se metnuo vitez?

Okićkoga. Zahvatili se, pomiješali, neprijatelji. Prasak maĉeva odjekuje kao da gvozdeni div udara o

pećine. Napadnuti odbijaju nasrtaj, ĉas uzmiĉu pa opet jurnu naprijed. Konji dašću, jure,

uzmiĉu, posrću, drţani uzdama, diţu se. Smrtna lomljava zahvaća vojnike, krikovi uţasa

ranjenih, kriĉuća prijetnja onih što se bore, oluja pobješnjele strašne mrţnje, nadohvat

krvoţedna osveta neprijatelju. Bojni val diţe se sad jednom, sad drugom protivniku. Sablast poraza,, lebdi nad njima

poput aţdaje što zlokobnim hihotom ra-zapinje strasnu pohlepu neprijatelja domovine da

zgazi, zdrobi i pobijedi... Gromko odjekuje Joakimov glas. Kobno sijeĉe njegov maĉ. Ispod kovnog zaklona sijevaju Henrikove oĉi, traţe srebrnim sokolom ukrašeni šljem.

Nešto jnu bljesne iza stabla, oko njega se divlje gone dva vojnika. Pred njime spleteno

klupko protivnika, hoće da sebi prokrĉe put, pomaţući kopljem svojini vojnicima. - Udrite ga! Onda se najednom klupko razdvoji, u nj se urine vojnik. Crni šljem ga pokriva... Maĉ mu

sjekne. Iza njega njegovi momci krĉe mu put u Joakimovu ĉetu. U tren oka zacrni se šljem pred Joakimovim oĉima. Tu si Joakime, zlotvore! Maĉevi im se sudare. - Tko si? - Knez Okićki! - Baš tvoju glavu trebam! - urla Joakim. - Baš tvoju sada traţim! Joakimu kipi krv, osveta mu ĉelici mišice, smrtna mrţnja uzavri je mozak. Ako padne

Okićki - past će cijela Hrvatska. Glava kneţeva sad mu je ono što je maĉu krv, koplju

srce, suncu nebo... Proburaziti kroz njega oštricu, projašiti preko njegova tijela, sa slomljenim maĉem u ruci,

zasjeci, podići njegovu glavu uvis - ova mu se misao zadrla u mozak kao grom u deblo i

palila svojim munjama... Jurne na njega. Sudaraju se poput dvije munje. Zagrme im Štitovi pod udarcima maĉeva,

zapliću im se, struţu jedan o drugi. Pa opet nasrtaj podivljale mrţnje. Ĉas miruju, zure

jedan u drugoga kao dva lava kad se zahvate zubima. , 378 379" Knez podigne maĉ, Joakim mu zasijeĉe u vrat. Maĉ tresne o \; gvozdeni oklop. Konji im dahću, propinju se, nategnute uzde, vitlaju ih, okrg. <Ju. Gvozdeni štitovi gromko

zveĉe pod snagom maĉeva. - Smrvit ću te, Okićki, Ċavle! - Pobijedit ću te, slugo kumanske krvave inkvizitorke! Zazviţdi oko njih zrak od njihova

zamaha. | x" Kroz bojni vrtlog krĉe sebi put k njima crni šljemovi. - Sad ćeš tresnuti poda me! - vikne Joakim, a maĉ mu zvij. ne prema kneţevu ramenu. Ovaj

digne štit, zahvati udarac i uzvraća ga u Joakimove grudi. Pod njegovom snagom Joakimov

štit utisne mu se u grudi. Oštrice se traţe, hvataju, sudaraju. Iskre frcaju iz gvozda i njihovih oĉiju. Oblijeva ih znoj,

konji dahću, od umora i straha. - Još mu je glava na ramenu! - klikne Joakim bijesno pa se uzdigne na sedlu. Ţelja mu je

orkan što se upinje u njegove mišice, lupa, udara, bije, protivnik navaljuje, sve ĉvršće - brţe -

sve bliţe. Joakimove misli ubijaju... Onda se iznenada lecne. - što je to? Zar mi ruka sahne? Ili sam ureĉen? PogoĊen?! Upravlja štit, povuĉe konja

natraške. Protivnik ga pritište. Joakim osjeti razdiruću oštricu u bedrima. Jaukne... - Svladan? Ne!... U tom ĉasu protivnikov vranac posrne na prednje noge. Joa-kim okrene konja - bjeţi... Knez strašno trgne ispod sebe vranca, podigne ga i potjera za Joakimom.

Zaklima mu glava, opustio je uzde. štit mu pade iz ruke. U susret Joakimu juri neki crni šljem.

Maĉ se diţe, pogodi Joakima ispod štita i on se skotrlja na ledinu nepomiĉan. - Tko si? - vikne knez Ivan onome što je Joakima udario maĉem. - Ja sam, Ivane, - Pavao. Ĉasak šutnje nad Joakimovim truplom. - Pobjeda ne pripada meni, Ivane, - nego tebi. Joakim je već glavinjao kad sam ga zahvatio.

Moj udarac bio je samo posljednji. Ti si prodro do njega, ti si se s njime tukao i zadao mu

smrtni udarac - ja samo priskoĉih u divljoj trci, u bojnom zamahu, da rinem maĉ kad je htio

pobjeći - da ga ne vidimo mrtva. - Nisam se natjecao za njezinu ruku - nego da nas osl& bodim. Sad naprijed! - Joakim pade! - viĉu neprijateljski vojnici. Sve se uzvitla kao vir prašine na cesti. - Gdje je Henrik? Henrik Gising? v" -U gomili... leţi. " -- Mrtav? "..i -Dovijeka. ,, " -

;~. • •"•"•".. •• ,^.;

380 Sve uskipi, prekipi. Joakimovi pristaĉe izgubiše glavu. Redovi im $

e prorijedili, pokolebali.

Knez Petar Pakraĉki leţi teško en. Posljednjim dahom izdiše dan, zadnjim krikovima izdiše bitka. Ĉeta Okićkog raspršuje Joakimove vojnike. U stravi bjeţe liudi niz poljane, padaju na koljena

i predaju se. Na kuli dršću dvije djevojaĉke duše. _ Pobjeda! Ĉuješ li, Tajano! - Dolje viĉu -

pobjeda! _ Tko je pobijedio? __ Naši! Naši! _ A pobjednik Joakimov? - Ĉut ćemo. DoĊi! " Tajana se ne miĉe. - Idi sama! - Ne boj se. Nismo vidjele konac bitke. Moţda je baš vitez ... Ova je nada podigne. " U dvorištu strka, buka. Gradska vrata širom otvorena. Tu se one stisle uza gradske zidine da ĉuju vijest koju ĉeka sva Tajanina duša. NaKon bitke uĊoše knezovi i plemići. Ranjene nose ili vode. Knez Okićki zbaci s glave šljem. Lice mu je znojem obliveno. Ratimir silazi s gradskog platoa i klikne: - Kneţe, pobjednice! - Kraljeviću, posljednji udarac zadao mu je Pavao Babonić! - Kad je Joakim već bio pobijeĊen - ţabo mi se maĉ u njega dok se već rušio s konja - dodaje

Pavao. - Promatrao sam ĉitavu borbu - reĉe kraljević. - Vidio sam sve nagrada je vaša, kneţe! ... I grli

ga: - Ali sad ĉekaju vaţne "daće doĊite! Ponajprije poĊimo na vijećanje. - Samo dok se svi skupe. - Kraljeviću, knez Pakraĉki leţi dolje ranjen, odredio sam da ga donesu u dvorac. Je U tako

pravo? - Pošteno i pravedno. Neka mu povezu rane. On će uvidjeti svoju Krivicu poći s nama. Neka

odrede odaju, a vi saberite sve - neka doĊu u kraljevsku dvoranu. Kneţe moj, nadao sam se

vašoj pobjedi, ţelio sam da budete vi, samo vi! Zete moj! Idem da javim Tajani. - Kraljeviću, prepustete to meni! Molim vas za to! - Dobro je, budite sami svoj glasnik. Ratimir krene u dvorac. Ivan priĊe gradskim vratima. Tu, skrivenu uza zid, opazi Dorju s

Tajanom. Smišljao je> oklijevajući, ali ga Dorja zapazi: - Ivane! - i poĊe u susret. Tajana je ostala naslonjena na zid kao da joj treba neki os-lon. Sestra ovije ruke bratu oko vrata toplije nego ikad. 381- Moj jedini brate! Koliko sam drhtala za tebe! - Vidio sam s bojišta svijetlu haljinu na ogradi kule, odan. le si gledala. Znao sam... - I Tajana. Mnogo je ţeljala sreću - svima. - Kome najviše? - Tko je pobijedio Joakima? "- Ivan ne odgovori.

-- Slutim, Ivane, - ti si - šapne Dorja. -- Je li ona zaţeljela tu sreću svima ili je kojeg od boraca odabrala? Dorjo, tvoja je

duţnost da to u ovom ĉasu kaţeš svojem bratu. Meni je ĉast ovdje na kocki. Koga je

Tajana ţelila pobjednikom? - Viteza Sokola! -- DoĊi, neka sazna iz mojih usta! Pošli su k njoj. Nije dolazila u susret. Noge joj klecaju. Nje" zino srce osjeća da joj knez

donosi odluku. Knez priĊe bliţe i pokloni se: - Po kraljevićevoj ţelji imam vam objaviti pobjednika. Tajanin tamni pogled upro se u njega s nekom sumnjom. Kneţevo lice gubi rumenilo koje

mu je ostalo od šljema. U njegovim smeĊim oĉima leţi ozbiljni mir, kao da će rješavati-

zamršenu opasnu zamku. Nešto je hladno u njegovu drţanju. - Tko je? - pita Tajana. Njezino pitanje odraţava tjeskobu. - Zapravo su dvojica... - Dvojica? - usklikne Dorja, dok je Tajana još oštrije upi-ljila oĉi u kneza - Tko su? - Knez Babonić zadao je posljednji udarac, a one prve - ja. - Ti, Ivane, ti! - razdragano mu prileti" Dorja. Njezine oĉi plamte, ali je Ivan sada

promatrao Tajanu. - Zar nije odluĉeno kome pripada prvenstvo? - pita Dorja. - Odluĉeno je - meni! Tajana obori oĉi. Ne gleda kneza. 4 - Tajana! Moj brat je

pobjednik! - opomene je Dorja. - Moj otac ima da odluĉi. Njemu se pokoravam! i^Glas joj je zvuĉio gotovo neprijateljski.

Duboka tamna SJ"" na iskoĉi u kneţevim smeĊim oĉima. PriĊe joj korak bliţe i reĉe

blago: - Tajano! U Budimu ste od mene otklonili smrt! -- Bili ste mi dobri. - Drugamo smjeram, spominjući taj vaš ĉin. Ţivot ima teţih dana od smrti... ZaĉuĊeno sluša Dorja svojeg brata i promatra Tajanino no lice. Ne zna kamo brat nišani,

ali zna, on ima neku znaĉajnu namjeru. - Ja vam se, kraljevno, kanim oduţiti za vašu dobrotu iskazanu mi u Budimu. Otklonit ću

od vas nešto teţe od smrti. - Jest, kneţe... _ Znao sam to i zato sam zamolio kraljevića da vam ja pri-;m pobjednika kojemu je usud

dodijelio toliku nagradu... Jedva zamjetljivo povukla se natrag od njega, a on se viteški __ otklanjam od vas kraljevno, udarac teţi od same smrti. ja vas odrešujem duţnosti da

pobjednika nagradite svojom rukom. Vi ste slobodni. Dorja ga pogleda široko rastvorenim oĉima. Ivan ponovi: - Od mene ste, kraljevno, slobodni! - Kneţe. vaša plemenitost je velika - klikne Tajana S tak-^JJB ushitom da je Dorja osjetila

duboku uvredu u duši. - Kneţe, uĉinili ste za mene više nego što sam zasluţila. - Varate se. Vi ste lijepi i ĉarobni, samo moje srce nije imalo kada da to osjeti, odviše je

ispunjeno osnovama kraljevstva, a da bi imalo mjesta za nešto drugo. - Hoće li moj otac pristati? - Ako smo se nas dvoje tako nagodili, ne moţe da se protivi. Vi ste, dakle, slobodni da

poĊete za koga vas je volja! Razvedrilo joj se lice takvom radošću da se Dorja mrštila. - Samo jedan odgovor molim - veli knez. - Vi ćete ocu. priopćiti svoje osjećaje prema

vitezu? - Nikada! To sam obećala na Ozalj-gradu. - Dobro. U tome valja da smo sporazumni. Kraljević bi ga prokleo, a to vi ne ţelite.

- Znam. Vitez ima moje obećanje do smrti. - Vi ćete ga odrţati? - Vjerno - do smrti! - U tome smo sporazumni. A sad mi dopustite da isto tako sam javim vašem ocu

kraljeviću da sam vas odriješio ove duţnosti. Kao uzrok, navest ću istinu: vi ste se

spremno pokorili, a ja sam vas odriješio obaveze zato da moţete danas-sutra poći za onog

koji će steći vaše srce. S tim se kraljević mora zadovoljiti. - Kneţe, hoćete li mi odgovoriti na jedno pitanje? - smjelo upita Tajana. - Vitez je imao

prijatelja, vrlo dragog, jer mi je ĉesto govorio o njemu i zaţelio da poĊem za njega. Tko je

taj? - Kraljevno, knez Okićki nikad nije iznevjerio zadane rijeĉi ni prijatelju - ni dušmaninu. - Je li vitez ovdje ili na Kraljevoj Velikoj? - Nakon boja nisam ga još dospio potraţiti. - Vi ste mi netom iskazali toliko dobra, uĉinite mi još jed-fio: isporuĉite vitezu da bih

htjela još jednom razgovarati s njime. - Isporuĉit ću mu. Knez se nakloni. Pogleda Dorju i uzme je za ruku, - Otpustite mi na ĉas moju sestru - reĉe i povede Dorju "ešto dalje od Tajane.

- Pobjeda otvorila ti je put u Budim. Dorjo, treba da iĊesj "o prije. -- Svejedno mi je,

kad ti odrediš. " t . - Sutra otpratit će te Pavao u Budim, a ja moram ostati ovdje. - Kako će nas primiti kraljica? -- Nećeš naći na dvoru druge kraljice do - sebe same! Bela je posve sigurno već izveo svoju

osnovu. Dok smo ovdje vojevali !dotle je on izveo svoje. Otkrij Beli, ĉim stigneš, da neće

vladati nad ovim kraljevstvom. U ljubavnoj omami pregorjet će ovo Tvoja je to briga, Dorjo.

Ĉekaj me danas u noći. Prije nego legl nem, eto me k tebi, dat ću ti sve potrebne savjete. - Ĉekam te, brate. Ali, uistinu se odriĉeš Tajane? >

r - Odriĉem, naravno... . . , • - I

baš tako lako? - Zašto da mi bude teško? ; - Mislila sam da je ti moţda ljubiš. Bit će da sam se prevarila... - Jest - prevarila si se. Joakim mi je samo sluĉajno dospio pod ruku. Bio sam uvjeren da bi

nagrada pripadala Baboniću. !To je sada u najboljem redu. Idi s njom gore. Usrećio sam je.

Rijetko se mladom vitezu dogodilo da je usrećio djevicu vrativši joj slobodu! - i Ivan se

nasmiješi. SUDBINA GAZI Pobjednici sjede oko stola. Lica su im svijetla. Veseljem odra"avaju njihove oĉi. Slušaju

razlaganje kneza Ivana. ; - OsloboĊeni smo Joakimove zlotvorne vlasti, a tamo u Bu-dimu

zacijelo je već zasjeo na prijestolje vojvoda Bela. Sutra u zoru moja sestra kreće k njemu.

Sazovimo, dakle, sve naše knezove i plemiće na Griĉ i proglasimo hrvatsko kraljevstvo. Vi

znate koga smo odluĉili kruniti svojim kraljem. U ţilama mu teĉe hrabrost, poštenje mu je

ĉisto zlato, um njegov svjetlost sunca. Ratimir neka obnovi staro naše kraljevstvo što ga je

sazdao Tomislav. - Tako će bitif - Ĉast kraljeviću Ratimiru! -- Koliko još ima u našim redovima prijatelja ugarskog kralja? - upita plemić Finta. - Ugarski kralj bila je Elizabeta - odgovori Ivan. - Raţ-bludnica, po vjeri poganka, ali vodila

je inkvizitore na bosanske patarene. Nisam sklon mnogim njihovim mukama, ali tko od nas

ne bi ţelio da ucijepimo svakom ĉovjeku prezir prema laţ", gnu-šenje protiv nepoštenih

zloĉinaĉkih misli i djela? - Istina je. 384 - Elizabeta je imala i meĊu nama pristaša, osvojila ih je vojom ljepotom i vlašću kojom je

Joakim okrutno prijetio slabima, bojaţljivima. Ali ima li u toj zemlji pristaša mladi kralj La- dislav?

_ Samo bi budala ţeljela ovu budalu! l - I zato nema straha da bi Joakimovi prijatelji danas ostali tiz Ladislava. Braćo, neka nam

jednom bude prosvijetljena, ne sa- < mo pamet, nego i srce da stjeĉemo vjeru i pouzdanje u

svojega druga, inaĉe nikad ne postigosmo sloge. Upamtite: gdje nema -y sloge, tu nem;".

slobode. .- ĉast i slava tebi, kneţe Okićki! Ĉast ti budi. - Neka bude sloge i slobode! - Ĉast i slava slozi i slobodi! - Gdje ima sloge, tu ima i slobode. •! Uzvikali se, zarumenjeli, poustajali, uzdigli ruke, zanos

ini • je u licu, u klicanju, u oĉima i u srcu. f " U dvorani se pojavi

kraljević Ratimir. ".•,". - ĉemu ste tako ţivo klicali, braćo? - Slozi i slobodi, kraljeviću. - Sto na ustima i na srcu, neka bude i na djelu. Samo od rijeĉi i od srca još uvijek malo koristi.

Danas se napokon i rijeĉ prometnula - djelom. - Slava budi našem kralju! On ih ušutka, dignuvši ruke: - Ne ţurite se, braćo! Još imamo malo da razgovaramo. Posjedali su opet na svoja mjesta i

raspravljali što im valja . raditi. Naposliietku upita knez Finta: - Gdje je vitez Sokol? Junak nad junacima i ne dolazi k nama? Sad bi nam trebao pokazati i

svoj svijetli obraz. - Polako, braćo - zaustavi ih Ratimir. - On je izvršio svo- , ju zadaću. Slava i ĉast mu budi! - Hoće li doći? - zapita Pavao. - Neće - odgovori Ratimir. - On ne moţe doći, - ali njegovo će ime ostati u našem spomenu. - Kraljeviću, vaše rijeĉi ĉudno zvuĉe! - Najednom nam je išĉezao iz vida, baš kad je neprijatelja natjerao u bijeg... - Zar je slavno pao na bojištu? - pita knez Finta. ] Ratimir se obazre i okrene svoje plemenito

lice k vratima. ,""• Tamo je stajao mlad plemić. Upita ga: - Sto nam nosite, kaštelane? - Kraljeviću, knez Petar Pakraĉki poruĉuje da bi prije nego umre ţelio govoriti s vama. - Toj se ţelji moramo odazvati odmah - upozori Ratimir - premda je naš neprijatelj. ; Svi su krenuli za Ratimirom. ,, > i 385U prostranoj odaji leţao je ispod smeĊih zastora stari knez. Lice i brada jednako su

blijedi. Oĉi su mu upale. Glava i destia ruka povezane su. Do uzglavlja stoji mladi plemić oštra lica i dodaje mu vode. Kad su gospoda ušla, on se

pokloni i povuĉe dalje od postelje! Ratimir priĊe knezu Pakraĉkome: - Kako vam je, kneţe? - Kao svakom borcu kad mu izbiju sa glave šljem, ĉarob-njaĉka je desnica viteza Sokola!

Još nikad nitko nije s ove sijede glave zbacio šljem! Da mi je ranu zadao barem

dušmanin, bilo bi mi veselije umrijeti! Teško nama dok se bijemo u domu! - Vi ste tome krivi. Vi ste poĉeli! - Gdje se biju roĊena braća, tamo nema više doma - reĉe ;knez Okićki. - Jest, pravo je kneţe - kliknu drugi. - Da ste vi bili s &ama, kneţe, ne bismo se pobili,

nego bismo iz svojeg doma tje-;rali tuĊinca kojemu smo robovali. - Kneţe, ispovijedam pred svima: nije mene zaslijepio Joa-kim svojim darovima.

Neprijatelji prijete našoj zemlji sa svih krajeva i bio sam uvjeren da ćemo svoju sigurnost

naći samo u savezu s Rudolfom Habsburškim, a nipošto s nemirnim ĉeškim kraljem

Otokarom. Ali nisam nakanio da se ispriĉavam. Drugo je zbog ĉega sam molio da me

saslušate. - Govorite, kneţe - ponuka ga Ratimir. - Moţda neću preţivjeti ovu noć. Iako smo bili neprijatni lji, braća smo i ne smijem

prešutjeti. - Što to, kneţe? - pita Ivan Okićki.

- Nešto zbog ĉega biste mogli kruto stradati i vi, vaša ima-j uja i ţivoti vašeg naroda.

Umirući ne poznaje više dušmane, veći samo braću roĊenu... Zabrinuto zaĉuĊenje preletjele je od jednoga do drugoga. - Zlo je, kneţe, po sve nas, a moglo bi biti gore kad biste to i prekasno doznali. Sve se više uznemiruju. Od njihova gibanja lako zveĉe mamu" $ ze i škripe bojne košulje. - Vama je poznato da je prije sedmicu dana knez Henrik Gising doveo iz Budima vojsku s

kojom smo vas opsjedali. - Vidio sam vojsku na ĉelu s Henrikom •- odvrati knez Ivan. - Dok ste ga vi tamo sa zidina gledah", moţda je upravo ofl-da nama objavljivao ono što

je meni sledilo krv u ţilama. - Objasnite, kneţe, što vam je Henrik navijestio - nuka Ivan ranjenoga. - Kraljica Kumanka ţeli da Ladislava uĉini kraljem Hrvatske. Ona je u Budimu posvojila

sina kneza Semerea i po nJemi* će vladati u Ugarskoj, a Henrik Gising bi imao da zastupa

luĊao* kog Ladislava u Hrvatskoj. To bi znaĉilo Hrvatsku pokopatil 386 Sve ih obuze osjećaj uţasa. • l s i - A vojvoda Bela - što radi on? - pita Ivan. v - Jedva je utekao ţiv preko granice ĉeškome kralju, svojem pooĉimu Ranjeni knez izreĉe ove rijeĉi sablasnim šaptom.. Okrenuli se K njemu. Dao im je znak

da priĊu bliţe. - Braćo moja, moţda ću sutra biti les. Još niste ĉuli sve. Bela nije bio samo vaš saveznik i

vaša nada, nego i nada ĉeškog kralja da po Beli zadobije pokroviteljstvo nad ĉitavim

ovim kraljevstvom. - Nije tako, on je samo ţelio da slaboumnog Ladislava makne s prijestolja - odvraća Ivan

Okićki. - Jest, vidjet ćete! Budući da nije Beli uspjelo zasjesti na prijestolje, navijestit će Otokar

novi rat. - Ako bi navalio na Budim, nas Hrvate, svoje saveznike, neće ni prstom dirnuti.

Poduprijet će nas da se oslobodimo Ladislava. - Malo poznajete Otokara. Poštenje vaše ĉisto je, mladost vaša tvrda, vjerna. Niste

upoznali prevrtljivost kraljevske vlasti. Ona ne poznaje vjernosti, majka kraljevske vlasti

ĉesto je himba, a njezina dadilja djevojĉura. - To vrijedi za Joakima i Elizabetu, a ne za Otokara. *** Dorja je sama. Na vratima se zastori pomiĉu. Zadršće zureći u njihove nabore. U bijeloj haljini pojavi se Tajani i javi Dorji što je ĉula od kneza. - Ćula sam sve. Htjedoh uĉi kad je knez govorio. Dakle, mo" raš putovati za Belom!

Vjenĉana si s njime. - Dva puta trebala je moja vjenĉana haljina iz Poţege putovati na svatove... - Prvi put zaustavio je Tomo. Zbog ove haljine on je prišao gusarima - i stekao tvoje

srce... - Nikad ova haljina neće pokriti moje tijelo! Tomo moţe biti miran. Nikad neću poći ni za

koga...! - Sad i ja u to vjerujem! A u drugoj dvorani Ivan Okićki raspravlja s prijateljem knezom Pavlom Babonićem.

Najzad Ivan ustane: - Vrijeme je da legnemo. Moţda nam sutrašnji dan razvedri Baoblaĉeno nebo. Pavao je ostao sjedeći. Nešto mu kopka po glavi. - Ivane, a kad će biti tvoje zaruke s Tajanom? - Vratio sam joj slobodu. „ - Vratio? - upita i skoĉi sa stolice. - Ivane zašto si to 387

25*,:"•> w Wl _ ., , . . ...- Zato što smo se oboje tako sporazumjeli..-

Nisi h" moţda to uĉinio zbog mene? | - Zašto zbog tebe? - Nisam ti htio pomrsiti raĉune kad si zahvatio Joakinaa. Dojurio sam u posljednjem ĉasu,

sigurno si mislio da ja ţelim steći njezinu ruku. Ivane, prijateljstvo me veţe s tobom.

Hoću da ti kaţem istinu. - Kakvu istinu? - upita Ivan, gledajući pozorno prijatelja. - Ja sam se, uistinu, proljetos gotovo zagledao u Tajanu, ali ti si mi rekao da ju je

kraljević namijenio drugome. - Bila je onda namijenjena Borivoju. - Zato sam se povukao. No, za boravka u ovom dvorcu dogaĊale se ĉudne stvari u mojem

srcu... Znaš li da su me na§j prijatelji ĉesto draškali što se tako brinem oko kneginjice? - Moje sestre? - Da, a to nisu imali krivo. Da ti dokaţem kako, uistinu, nisam imao namjere da ti

pokvarim raĉune da steĉeš Tajaninu ruku, evo, priznajem: znao sam da je kneginjica

vjerena, ipak, srce me je prevarilo... - Zavolio si je? - Da, Ivane, dok je ona uzdisala za vojvodom... - Moj Pavle, Dorja nije zapravo uzdisala za njime. Da nisi moţda ti kriv za to? - Kamo sreće da je tako! - Sva su ţenska srca tajnovita! Sve su one - Tajane! Ljube - ne znaš koga i zašto. Ljube

zaklon! To su one! No, Pavle, kad bude ĉas za to, evo ti moje rijeĉi: dat ću ti Dorju za

ţenu!

Knezovi i plemići ĉekaju u blagovaonici poţeškog kraljevskog dvorca. Zagorski knez

Finta upada u razlaganje kneza Pavla Ba-bonića: - Već je, eto, na izmaku peti dan od naše pobjede, a još nikakvih vijesti iz Pakraca. Sve

što nam je govorio stari pakraĉki knez izmišljeno je da nam pomrsi raĉune. - Kraljević Ratimir nije toga mišljenja. On je mudar, obzir" ran i paţljiv. Valja ĉekati dok

odredi što nam je ĉiniti. -- Treba ga proglasiti kraljem. To je moj prijedlog. Kralju nije potreban samo naslov, nego i sloţne pristaše. Pet dana nije dovoljno da se to

spremi. Eto, sazvali smo sve u poţeški grad i kad doĊu sve će se odluĉiti. Tako je naredio

kraljević. Ne ţeli se njemu vlasti i krune, nego hoće da ĉuje svakoga tko ima pravo da

reĉe svoju. Zagorski knez slegne ramenima: - Onda mi ne preostaje drugo, nego da nastavim banĉiti i piti!... 388 - A niste šeprtlja ni na vinu! Nasmijali se, ali odmah se opet uozbiljili. Ulazile su Tajana i Porja. Njihove su pojave u

bijelim haljinama unijele svjetlosti i vedrine. Svatko im se s poĉitanjem poklonio.

Tajanine oĉi sii uvijek podsjećale na crnu tajanstvenu tminu, a sada su obasjane svjetlom

poput noći s nasmijanom mjeseĉinom... Knez Babonić iz prikrajka promatra Dorjinu kraljevsku pojavu, ali ostaje u pozadini. Onda se otvore vrata. Ulaze Ratimir i knez Ivan. Svi zamijete na njihovu drţanju neku vaţnu promjenu. - Evo, gospodo, dobili smo vijesti od naših uhoda. Joakimov brat Nikola okupio je

njegove odbjegle ĉete i dolazi nam pod gradske zidine da osveti brata. - Zagorski kneţe - okrene se k njemu Babonić - evo vam ţeljenog posla. - Nisam odvjetak lijenog plemena. S malim prstom obraĉunat ću s Joakimovim bratom. Kraljević je prišao Dorji i Tajani, uzeo ruku svoje kćeri i razdragano gledao u njezino

osvjeţeno lice:

- Cvateš mi, pupoljĉiću moj, ovih danal Novo je proljeće ušlo u tvoje lišće. U crnim zjenicama njezinih oĉiju bljesne radost: - Dobro mi je, oĉe! Smisao njezinih rijeĉi malo ga zamisli. Onda je upita: - Kako je tvojem bolesniku? - Knez Pakraĉki neće umrijeti, oĉe. - ĉega se dotakne tvoja mala ruĉica, podiţe se od propasti. - Zna knez Pakraĉki zašto je zamolio da mu doĊe Tajana - primijeti knez Babonić. - Od

ĉasa kad se ona brine za njega, ušao je u njega nov ţivot. Ivan nije dolazio u blizinu, već raspravljao s ostalom gospodom. Tada su sjeli k objedu. Kad su sluge donijele kolaĉe, najavi glasnik kraljeviću: - S Kraljeve Velike stigla je njegova milost mladi knez Bo-rivoj. Na ove rijeĉi Tajana spusti na srebrni tanjur medenjak i pogleda k vratima. Na licima

ostalih nije bilo nikakve znatiţelje. U ţamoru pngne Dorja svoje usne k Tajaninom uhu: - Napokon ćemo ga vidjeti i mi! Onda je ušao. Obje djevojke uhvate ga istraţujućim pogledima. Visok, snaţan mladić

nosio je tragove Ratimirovih crta. Crna duga kovrĉasta kosa pada mu gusto na zatiljak.

Put lica nešto mu je odveć bijela, oĉi crne, proţete ţarom mladosti. Upro ih je u Tajanu

kao da nikog drugog nema u dvorani. -- DoĊi bliţe, Borivoje - zovne ga Ratimir. , 389Odluĉnim ĉvrstim koracima poĊe kraljeviću. Dorjin pogled slijedio ga. - Ujaĉe, - reĉe Borivoj - s kule Kraljeve Velike vidjeli smo ĉetu koja dolazi sa zapada

prema Poţegi. - Joakimov brat - rekoše svi u jedan mah. - Na gradske zidine! - zapovijedi Ivan Okićki. Zamalo ostale su djevojke posve same. - Opet nova borba - reĉe Dorja. Ali Tajana oĉito nije bila Zabavljena ovim dogaĊajem. - Tvoje su misli daleko, Tajano? - Jesi li dobro pogledala Borivoja? - Kao i ti. Odmah sam se sjetila onog dana kad si priĉala kako ti je kraljica opisivala

viteza Sokola. Opis se slaţe s Bori-vojevim. I gledao te neobiĉno! Glas mu je zvuĉao drugaĉije i vitez me ne bi tako gledao. Ne bi! - Ipak te je potreslo kad si ga ugledala. - Zato što je došao odanle gdje je on... - Prije te nisam mogla razumjeti. Uvijek sam se ĉudila - kako se moţe toliko ljubiti!

Danas znam. Zašto je to moralo da bude? Zašto je trebalo da te razumijem? , - Drugog jutra zajeĉale su ponovo bojne trublje, zaštropotali bojni strojevi i zviznule

strelice. - Dva puna dana trajala je bitka neprekidno i ostala neodluĉena. - Kad je osvanuo treći, pojavi se na sjevernoj strani humka mala ĉeta. Dizali su uvis

kraljevsku zastavu. Njihove su trublje pobudile pozornost opsjedatelja tvrĊave, kao i onih

na gradskim zidinama. Knez Ivan i Ratimir gledaju sa zidina zaklonjeni štitovima. Dugo su promatrali kretanje

kraljevskih vojnika, kad se odjednom dolje opsada stala povlaĉiti. - Napuštaju bojište? To je zagonetno, kraljeviću! - Neprijatlj je obustavio borbu. Nemamo na što da trošimo svoje sile. I dadoše zapovijedi. Na gradskim zidinama nastane mir. Malo kasnije najave voĊama da

su se dva jahaĉa s kraljevskom zastavom popela k dvorcu. - U ime kralja i kraljice! - vikne dolje glas. - Otvarajte vrata! - zapovijedi Ratimir. - Neka uĊu! Dok su ulazili, kraljević sazove sve

knezove i plemiće u kraljevsku dvoranu. Glasnici su ušli i predali veliko pismo s kraljevskim peĉatom. Primio ga je Ratimir. 390

_ Ovo drugo pismo nosim za kneza Okićkoga - reĉe drugi glasnik. - Tko mi šalje? -• Knez Semere. " - Glasnicima dat ćemo svoj odgovor. .•,.." Oni se povukoše iz dvorane. Goruća znatiţelja okupila ih je sve u gustu skupinu oko Rati-jnira i kneza Ivana. Bilo je

tako tiho da se ĉulo kako se kida peĉat. Svaĉije su oĉi uprte u Ratimirovo lice da s njega proĉitaju sadrţaj. Svima se ĉini da mu se

licem spušta gusta magla. Onda on pruţi pismo Ivanu i reĉe glasno: - Kraljica još nije mogla doznati da je Joakim pao - spomene, preletjevši pismo. - Uza sve

to, pismo je vaţno. Onda proĉita kraljiĉino pismo: "Svim hrvatskim knezovima i plemićima! Teškim srcem primili smo crnu vijest o nevjerojatnosti nekih plemenitih, dosele nam

uvijek vjernih knezova i plemića. Našeg tovarnika Joakima Pektara opunomoćili smo da

suzbije sve koji se ţele osloboditi ispod naše vlasti. Ali je dogaĊaj odredio drugaĉije.

Vojvoda Bela ponukao je kralja Otokara ĉeškog da se osveti što Belu nismo primili za

suvladara. Njegove ĉete, koje su stajale na granici da protiv zakona i prava podignu na

prijestolje vojvodu Belu, provalile su preko granice. Kralj Otokar navijestio je rat i

poruĉuje nain da neće mirovati dotle dok ĉitavo naše kraljevstvo od sjevera do mora ne

pokori svojoj vlasti. Plemeniti knezovi, baruni i plemići! U ovom crnom ĉasu pozivamo vas da obustavite

borbe. Zapovijedamo našem tovarniku Joakimu i njegovim opunomoćenim voĊama da

odmah neopozivo obustave ratovanje na nevjernike, a njih pozove da stupe na bojište u

obranu kraljevstva i svojih zemalja. Stoga naše odredbe da im se imanja zaplijene, ovime

ukidamo. Opraštamo im nevjernost i obećavamo, ako nas slijede u hrabroj borbi protiv

neprijatelja, da ćemo potvrditi sve zakljuĉke Sabora ovog ljeta na Griĉu. Ĉim vam stigne

ovo pismo, neka se u prisustvu tovarnika Joakima i kneza Petra Pakraĉkog te kneza Ivana

Okićkoga i Pavla i Stjepana Babonića potpiše primirje izmeĊu oba neprijatelja i zakljuĉi

time svako neprijateljstvo tako da svi zajedno svoje maĉeve ponesete protiv našeg

neprijatelja Otokara". Knez je doĉitao. Posljednji odjek njegova glasa zamre u dnu dvorane. Zagorski knez uĉini

oštru kretnju otpora. Sve je to laţ! Kralj Otokar neće na nas, ni do našeg mora. Kraljica nas zavarava. Moli da

joj pomognemo spašavati slabo" umnog sina, gnjilu kumansku krv! Nikada! - Hrabrost traţi ona od nas, - vikne Babonić - a kad pro-lijemo svoju krv, onda će nam.

opet oduzeti imanje, slobodu i ţivote! Neki šute. Drugi mu povlaĊuju. Ratimir ne kaţe ni rijeĉi. 391- što piše Semere? - upitaju kneza Ivana. - Ono što je na dan naše pobjede govorio knez Pakraĉki, Piše da je teško potresen što vojvoda

Bela nije zauzeo prijesto-Ije, ali je on sam kriv jer je stalno oklijevao. Sad je njegov pooĉim

Otokar provalio u Ugarsku i svatko mora da brani svoj krov i svoju domovinu. Poziva nas da

ga napadnemo. Eto, veli: "Otoka-rova vlast nemila je i ĉeškim podanicima, nama bit će još

gore". No, evo, ĉitajte sami i pruţi im pismo. Casak su ĉitali. Ćula se samo škripa papira. - Naša zemlja nije u pogibelji - naglasi knez Babonić. -. i baš nam zato Otokarova provala

dolazi na vrijeme. Pošaljimo k njemu svoje poslanike, podupirimo ga, a on će nas. - Neka odluĉi kraljević Ratimir. - Ne, braćo! - odvraća Ratimir. - Odluku prepuštam vama. Neka mi nitko nikada ne uzmogne

spoĉitnuti da sam hle-pio za vlašću! Razmislite do sutra! Vijećajte, a ja ću vam samo

savjetovati, budem li smatrao vašu odluku opasnom. I on se udalji. Sve ţivlje sve buĉnije i ţešće raspravljaju, predlaţu, i udalju-ju se od kraljiĉina prijedloga.

- Nakon pobjede, na put do cilja, u oĉi sigurne potpore kralju Otokaru, zar da uzmaknemo? -

pita knez Ivan Okićki strašću kakve dosele nisu nikada u njega zamijetili. - To bi znaĉilo naći

tovar zlata i ugnuti mu se. To bi znaĉilo da nam dolazi u susret sreća, a mi je obilazimo - od

nje se krijemo! - Nikad to neće uĉiniti ljudi zdrave pameti - naglasi Babonić. - Ni za ţivu glavu - oštro će zagorski knez. - Neka se nastavi boj s Joakimovim bratom... - Neka se nastavi! - Odbit ćemo kraljiĉinu poruku - zakljuĉe jednoglasno. Drugog jutra pozvali su kraljevića Ratimira da zajedno kraljici spreme odgovor. Ratimir

ih pozdravi, sasluša i potvrdi njihovu odluku. - Kad otpošaljemo kraljiĉina glasnika, borba se nastavlja. Javit ćemo kraljici Elizabeti da

smo se otcijepili od ugarskog kraljevstva i sada smo sami svoja kraljevina - objavi knez

Finta. - Tako će biti! - potvrde jednoglasno. Knez Okićki odabran je da napiše pismo. Svršivši

ga, udari na nj peĉat. - Svršeno je! - uskliknu svi. ! - Slava budi kralju Ratimiru. ;<v / Njihov usklik je ţiva vatra. Tako su uzbuĊeni da ne vide kako je dvorski kaštelan uveo u sobu dva plemića. Po odori i

prašini odmah se razabralo da su stigli s daleka puta. Prekinuše razgovor. Zagorski knez Finta pobrza k dvojici došljaka, uskliknuvši: ^

,.,..,„..,.,. ,.,„.-,<,• ( ( , 392 - Braćo, to su moji prijatelji! Imanja su im na Dravi kraj Varaţdina. Otkud vama glas da

smo ovdje? - Sav narod govori da se ovdje bije boj s Joakimom. Bili $mo u Ozlju, odanle nas krenuše

ovamo - reĉe jedan od plemića. - Jeste li doveli svoje ĉete da nam budete od pomoći? - pita zagorski knez Finta. - Niti imamo kmetova niti oruţja. Ni krova nad glavom - Pogorelci? - zapanji se Finta. - Još gore! Najednom provale k nama ĉete kralja Otokara i zauzmu naše zemlje. Na Griĉu

smo ĉuli da su provalili ĉak u samoborski grad i zaposjeli ga. Kraljevskom su kaštelanu

rekli da je dvorac sagradio Otokar i jednom ga za volju kralja Stjepana napustio, ali sad

ga opet uzima jer će doskora zauzeti cijelu Hrvatsku. Došli smo do kneza Okićkoga,

mudrog i slavnog, da ga zapitamo: što nam je ĉiniti? Nitko se ne miĉe. Kao da su svi zamrli. Ivanu se ĉini da se-sklize niz strminu na kojoj je

malo prije stajao tako samosvjestan i ĉvrst. Ratimir ih promatra. U svim oĉima ugasnuo je plameni otpor, a s obraza nestaje zanosna

ţara. Na ustima lebdi im zatajeni usklik brige. - Sto sad, kraljeviću? - padaju pitanja. Kraljević Ratimir ustaje. Oštro zveknuše njegove

mamuze u dubokoj tišini. Miran je kao da se nije dogodilo ništa. - Braćo, naš protivnik i zarobljenik Petar Pakraĉki, eto, zao je prorok. Otokar zaboravlja

svoje saveznike protiv Joakima. i Rudolfa Habsburškoga. Knez Okićki zna koliko put

sam razmišljao: moţemo li se pouzdati u njega? Zapravo, nije s pravom posegnuo ni za

badenburškom baštinom. Znano nam je da ni ĉeški podanici nisu zadovoljni ni s

njegovom vlašću, ni postupkom prema saveznicima. Zar da njemu šaljemo svoje glasnike,

nakon što je već zauzeo naše dobro? To je nemoguće. Ja, braćo, ne ţelim ništa drugo

nego da se oslobodimo svakog neprijatelja, bio on tko mu drago! Htjeli smo se osloboditi

robovanja jednoj vlasti, a, eto, druga nas hvata oko vrata. Ono što smo sada ĉuli, što su

juĉer donijeli kraljiĉini glasnici, nuka moje srce da vam kaţem rijeĉi koje neću nikad

poreći, nikad povući, ali će biti odsudne:

- Braćo! Ja vas oslobaĊam zadane rijeĉi i zakletve koju ste poloţili meni! PoĊite! Branite

domove svoje, zemlju našu od saveznika koji nas je grdno prevario! Primite poruku

neprijatelja - kraljice i kralja - drugo nam ne preostaje. Dva su zla - odaberite manje jer

Joakima više nema - glavna nevolja nas je minula. Ĉuvajmo svoj krov! Teški je ĉas

kucnuo: budimo sloţni da ne budemo robovi! Kraljica mora potvrditi naše zakljuĉke na

Saboru. U ovom ĉasu zove vas zemlja da je spasite od kralja Otokara. Idite- što prije! Teška olovna tišina. Onda uzdasi, kletve izdajniku. Zatim su svi krenuli. < 39*Ratimir ostao je s Ivanom i Pavlom. U nijemom oĉaju bulji Ivan u vrata kroz koja su izašli miĉi. Poraţen, poništen, baci se na

sjedalo, podboĉi ruke i pokri-je lice. šute sva trojica. Pa ipak, njihova šutnja kao da viĉe kletve. Ratimir priĊe k Ivanu: - Kneţe moj, tko se odviše nada, mnogo gubi. Manje nade donosi više! Bio sam uvijek

spreman na ovaj ĉas. Zašto sve to, na što onda osnove, neprospavane noći, na što toliko napora, toliko

utrošenih sila, toliko ţrtava na sve strane, toliko patnja, odricanja svojih sreća, toliko

prepaćenih zaguţenih ĉeţnja? Dvije godine ţivota izgubiti, a sada je sve to razrušeno,

uništeno. Zašto sve ţrtve, zašto krv što smo je prolili, zašto bojevi što smo ih prepatili u

duši? - Ĉitav ţivot nije drugo, no bojevi i porazi, dragi kneţel Nepravedno, nepošteno postupa

ţivot s nama. Dok bude svijeta, neće se to promijeniti. - Jao, što je sve uĉinio nesretni Bela! - I bez njega mi bismo se dovinuli cilja da sami nismo sebi stavili podvalu. Da smo svi

bili jedne misli i djela, tko bi nara mogao naškoditi? Ni Bela, ni Otokar, ni Joakim. Sloga

je most preko kojeg dolazi - sloboda. - Most se taj ne moţe podići? Zašto, kraljeviću? Izgubili smo jedini ĉas kad smo mogli obnoviti Tomisla-vovo kraljevstvo. Jedini ĉas! Vaše rijeĉi crno su proroĉanstvo - i Ivan zarine ruke u gustu smeĊu kosu. Ustajte, kneţe - zovne kraljević. Ponajprije valja potpisati pomirbeni ugovor, a sutra u

zoru red je na nama da ostavimo ovaj kraj. Na Okić-gradu uznemirivat će vaš dvorac ĉete

kralja Otokara. Stoga ćemo vašu sestru skloniti u moj Kneginjac. A vi, kneţe, poĊite, sad

je ĉas da nešto uĉinite i za sebe. - Za sebe što da uĉinim? Nešto, kneţe, što dugo priţeljkujete. Baš ništa? - Ništa, kraljeviću. - Ali vi i Pavao odnijeti ćete kraljici Kumanki pismeni dokument s obavezom da

potvrĊuje zakljuĉke Sabora. A tada idem da branim granice naše zemlje! Molim vas,

kneţe, dovedite u moju odaju djevojke da im saopćim svoju odluku. Potištena glasa ispriĉao je Ivan svojoj sestri i Tajani uzrok njihova puta u Kneginjac. Kad

su ušle, nije još bilo u sobi nikoga. Jedva je Tajana pošla nekoliko koraka, zaustavi se i

krikne. I Dorja je šuštala. Na kraljevićevu stolu stajao je šljem viteza Sokola . . . - Vitezov šljem? - zaĉudi se Dorja. - Zar je vitez ovdje? Tajana se okrene knezu, ĉekajući

odgovor, ali ga nije doĉekala. 394 Nejasna slutnja preĊe Tajaninom dušom. Zapovjedniĉkim glasom pita. - Kneţe, vi znate zašto je šljem ovdje? Govorite! Ne smijete jni slagati, ne bi bilo viteški.

Hoću da znam. - Donijeli su ga ovamo s bojišta. - S bojišta? Kada? - A vitez? Gdje je? - Prije sedmicu dana. " - Prenijeli su ga na Kraljevu Veliku! "= ;, ,

- Prenijeli? Ranjena? Ivan je gledao neodluĉno. _ " - Pitat ću oca, on mi mora reći - i Tajana htjede izaći. Ivan zabaci glavu unatrag pa

odluĉno odgovori: - ţalim da je mene zapala ova duţnost: vitez je slavno dovršio svoj ţivot na bojištu! Velike joj oĉi stale gasnuti. Bijela put bivala joj bjelja. Klecala joj koljena. Teturajući

prilazi šljemu, uzima ga sa stola, privija k sebi i padne na koljena. Suze su pale po

srebrnom sokolu. Klonula je uz vitezov šljem kao uz njihov grobni humak... Knez Ivan se okrene od nje i spusti glavu. - Zar se sve nad nama srušilo? uzdahne Dorja. - Tajano, ustaj, doći će kraljević - opomene Dorja. -" Ra-stuţit ćeš ga. Ona se digne i odloţi šljem. Na dugim trepavicama blistaju suze. Ivan stoji nepomiĉno. Izvana se ĉuje kako dolazi kraljević. Hitro Tajana obriše oĉi. Kad

je Ratimir ušao, pokušala se smiješiti. Ratimir im saopći kako i kada će putovati. Onda

pogleda Šljem i reĉe Ivanu. - Rekao sam da ga donesu da uresim njime svoju odaju. A sada resit će grob naših nada! Dršćući, ostavi Tajana sobu. U svojoj je odaji spremila haljine u sanduk. Dorja nije mogla da joj pomaţe. Svladala je

neka drhtavica. Od ĉasa kad su joj rekli da će u Kneginjac, ona je vidjela pred sobom

Lobor, grad navrh brda. Poći će putem pokraj njega, moraju proći ispod Lobor-•grada - i

od ove misli nije našla osloboĊenja. A Tajana je jako ţurila. - Zašto tako hitaš, Tajano? - pita Dorja. - Daleko, ţelim daleko odavle, tamo gdje nema niĉega, što je nosilo njegov trag. - Posljednji put vidjele smo ga na bojištu. Onda je nestao! Bit će, tada je pao! - Knez je kriv! - što je kriv moj brat? - upita Dorja. - što nisam s vitezom mogla govoriti, što ga prije boja nisam vidjela. On mu je

zapovijedio da ode iz dvorca kad smo došle s mora. Kako je okrutna srca! 395- Tajano, ne ljuti se na mojeg brata, bio je teško potresen kad si plakala nad šljemom. - Ljutim se na nj! Nikad mu neću to zaboraviti! Dorja nije našla rijeĉi da je tješi i brani Ivana.

Odviše se gubila sama u sebi. A Tajana je hitno spremala haljine, šapćući: - Samo da brzo svane sutrašnji dan! Samo daleko, daleko jako daleko odavle, gdje sve nosi

njegov biljeg. Dorjo, ja ću umril jeti! - Onda to ĉeka i mene... Dva djevojaĉka srca privinula se jedno k drugome, svako u svojem bolu... NA KNEGINJCU Tiho sipi jesenska kiša. Njezin šum ulazi kroz prozor u kulu. Pod svodom prozora, na

klupi, pokrivenoj jastucima, sjede Tajana i Dorja i gledaju po udaljenim brdima. Šute.

Crne Tajanine oĉi tuguju. U Dorjinim zjenicama tinja ĉeţnja. - Kako je tiho u dvorcu tvojega oca, Tajano! Odviše tiho. Ĉini mi se da smo ušle u

grobnicu... - Dobro je to. Ovdje ću moći da mislim, da uvijek mislim... - Što više mislim, to me jaĉe muĉi... - Zato što ne znaš što će biti, Dorjo, a ja znam sve... Tišina i tuga... Na cesti u pljusku kiše pojavili se jahaĉi. - Tko to dolazi? - Ivan i knez Babonić vraćaju se iz Varaţdina gdje su sakupili prijatelja i momaka za

bojište, a onda - ostat ćemo posve same... - Kako se veselim tome!

- Tajano, bole me tvoje rijeĉi, one se odnose na Ivana. Tajana samo gleda u daljinu i šuti,

Dorja tuţno nastavlja: - Tajano, boli me to. Ĉitavim putem iz Poţege i ovo nekoliko dana što smo na dvorcu

tvojeg oca, postojano si neprijazna s Ivanom. Vidjela sam kako mu je to ţao. Kad smo

putovali, neprestano se drţao daleko od naših kola. - Da nije otpravio viteza iz poţeškog dvorca, bila bih još jednom govorila s njime. Bila

bih ga svakog dana vidjela. On je umro na bojištu, a da ga nisam ni vidjela! A za to je

kriv knez! - Znaš li, Tajano, da je sam vitez htio da ode na Kraljevu Veliku, da saĉuva tvoj mir? Nije

ga moj brat silom odstranio. - Silom nije, pa ipak ne vjerujem da se vitez ne bi htio oprostiti sa mnom prije boja da ga

nije knez od toga odvratio. Sama si mi priznala da ga je otposlao. - U dogovoru s vitezom. !: "•••"-...• ."V :;•. " ^ - Knez je tako htio, znam. - Sutra odlazi knez na ratište. - Ne ţelim mu zlo, ne misli to, neka se vrati - tebe radi! - A kad bi se vratio radi tebe, bi li ga doĉekala i uzela za muţa? - Ne! Nikada! - Dobro. Razumijem sve. Ipak bih htjela da s njime razgovaraš prije nego ode da ti dokaţe

svoju nekrivnju. - Ne, ne, ne mogu. Ne ţelim govoriti s njime ni o vitezu ni o Ĉemu drugome. Ne traţi to

od mene, Dorjo. Teško mi je, neću da govorim o vitezu s knezom. - Ne ljuti se na mene. Volim brata i ţao mi je, moţda, ipak, on u svojoj duši duboko ţali.

Volim brata, veoma volim, ali nikada nisam imala uvid u njegovo srce. Vjerujem da je

plemenit. - Nećemo o tome razgovarati, Dorjo. Htjela sam ti spomenuti nešto drugo. Sva si trnula

kad smo ono putovale u Kneginjac i prolazili ispod Lobor-grada. - Mislila sam - izgubit ću svijest. Svi su govorili "Eno gle, otimaĉev dvorac" i bojali se da

nas ne bi orobio! Kakva je to bila muka! Kiša šušti po suhom lišću u dvorištu. Turobna jesen legla je na zemlju i na djevojaĉka

srca. Sluţavka uĊe i saopći Dorji da je ĉeka knez. Sišla je s prozora i ostavila Tajanu u njezinim mislima. Ušavši u odaju, gdje je doĉeka Ivan, upita: - Zvao si me? - Imam ti nešto vaţno reći! Sutra odlazim i tko zna hoću U se vratiti... Ona mu ovije ruke oko vrata. - Ne poĉinji ovako, ne mogu to podnijeti. - Samo sam onako nabacio... ;.,, - Barem budi ti vedar, Ivane kad su drugi tuţni. ;$ - -Misliš Tajanu? " - Da, i nju. • što je rekla? - Okrivljuje tebe što u Poţegi nije vidjela viteza jer si ga poslao s poţeškog dvorca kad

smo mi stigle, i što se vitez nije oprostio s njome prije boja. - Oprostio? Nije li se on zanavijek s njome oprostio na Ozlju? Tako je bilo ureĉeno. On je

svoje djelo izvršio i rijeĉ odrţao. Dobro - reĉe napokon - razgovarat ću s njome. - Uporno tvrdi da bi se vitez prije boja s njome sastao, a ti si to zaprijeĉio, - Dovedi je da govorim s njome. Neće doći. - Idem k njoj. --Ivane, bolje je da ne poĊeš! - Zašto kaţeš - bolje? - Kad sam joj predloţila da govori s tobom, ona je odlujW odbila. ™ - Neće da govori sa mnom?

- Ni da ĉuje! * Knez je ustao. Pošao je po sobi i kad se opet pribliţio k sestri, opazila je na

njemu veliku promjenu. Studen je strujila iz njegova lica. - Dobro je tako, Dorjo! Ne govori joj ni rijeĉi o meni! Zadovoljan sam što ne ţeli razgovarati

sa mnom. Nemam joj ništa reći. Ali nama dvoma se valja porazgovoriti. Da ne polazim na

bojište, ne bih ti još danas ništa rekao. Nesretni vojvoda Bela, lijep je i plemenit mladić, nije

dorastao da u pravi ĉas izvede ono što je ţelio, a još manje što smo ţeljeli mi. Na putu k tebi

na jug pozvali smo ga da smjesta zauzme budimske prijestolje, ali zadrţao ga je njegov ĉeški

pratilac i poveo natrag kralju Oto-kara jer da su osnove moje i naših presmione. Zapravo, ne

znam što se s njime dogodilo od onog dana kad je s juga prešao na sjever, ali ja idem u bojno

kreševo i ţelim poći s uvjerenjem da ćeš biti zaštićena i sretna. Knez Pavao Babonić zaprosio

te je, a ja sam mu to obećao. Padnem U u boju, on će te uzeti i štititi do smrti. Prenagli iznenadni prijedlog ukoĉi je. Nije se ni makla, ni trgnula. Osjećala se smrtno

pogoĊena. Nepomiĉno gleda u suprotnu stijenu pokrivenu štitovima. Dok je on nastavljao, našla je vremena da se osvijesti od ovog prvog udarca. - Nisi ljubila vojvodu, ali si rado primala paţnju kneza Pavla pa znam da ćeš rado primiti i

njegov upros. Sam ću još danas pred kraljevićem obaviti vašu vjeridbu, a onda idem mirne

duše... On pogleda njezino lice, ĉekajući odgovor. Dorjina je šutnja bila odviše duga. - Dakle? Pristaješ li da danas odrţimo vašu vjeridbu? Maknula se i okrenula k bratu. - Moje srce nije progovorilo... - Ako mene nestane, tvoje srce priviknut će se na mladog hrabrog kneza. On te je u Poţegi

zavolio, a Pavla je lako zavoljeti. - Teško nije, priznajem! - I pristaješ - dovrši Ivan i ustane. - Ivane, ĉekaj! Ona je ustala i pokušala da bude potpuno sabrana. - Sjećaš li se što sam ti prošle godine otkrila na Okić-gradu? Ujak Matias me je prisilio da

prisegnem da ću poći u samostan. Tajana me onda uvjerila da prisega ne vrijedi jer mi nije

priseglo srce. Vjerila sam se s vojvodom. Sad vidim: kaznio me je usud 398 zbog prekršene prisege. Sada Ivane osjećam jedinu ţelju da se povuĉem u samostan. Iskupit

ću svoju prisegu. To je moj odgovor, drukĉije ne mogu. Mirno je prišao k njoj i prihvatio njezine ruke: - Dorjo, shvaćam tvoju bojazan, ali kad svi ovi dogaĊaji padnu u zaborav, bit ćeš sretna. U

tvojim oĉima gori mladost, ^atomljuješ je, svladavaš ţar svojeg srca. U našoj je krvi - oboje

samo jednaki našem ocu. Zgriješio bih sebi kad bih dopustio da se skloniš svijetu i njegovu

ţivotu. Moraš me slušati, Dorjo .- Slušat ću te u svemu - ali u tome ne! - Dorjo, zar hoćeš da idem u boj pun brige za tebe? Idem da branim zemlju, sve nas, gdje" se

biju hiljade, tamo je moje mjesto. Ivan Okićki, sin kneza Jaroslava, ne moţe sjediti u kulama

kad neprijatelj prelazi našu granicu. Moram poći. Pošao bih da imam, ne samo tebe, nego i

ţenu i dijete. A ti, Dorjo, daj rijeĉ meni i Pavlu da ćeš za pola godine stupiti s njim pred oltar. - Kako da dam rijeĉ na ono što nikad neću ispuniti? Idem u samostan. To je moja

posljednja.rijeĉ. Ti nisi Ivane, poput druge braće. Uvaţavaš svoju sestru, povjerio si mi tajne,

traţio moju pomoć u svojim poslovima - znam da me nećeš prisiliti da idem za Pavla ih" za

koga drugog. Spustio je ruke. Njegove smeĊe obrve se nešto nabrale. Kao da je u njegovim oĉima izdaleka

odjeknula neka davna sumnja. - Dorjo, tvoje lice je mirno, ali blijedo poput tvoje biserne ogrlice. Ne vjerujem da polaziš u

samostan da iskupiš prisegu! Ne vjerujem ti! Njegove ĉestite oĉi onemogućile su joj da mu slaţe. - Ono o prisegi je izlika, Dorjo? - Ne mogu lagati, brate. - Jesi li Dorjo, prisegla ljubav kome drugome?

- Nisam - nikome! - Ipak u tebi leţi nešto strašno. To vidim u tvojem strahovitom miru, u tvojoj ukoĉenoj

zjenici, nešto kao ponor osjećam U tebi! Ti ljubiš nekoga? - Istina je! -- Koga? Govori istinu! - Nije od potrebe da ti kaţem njegovo ime jer nikada nisam Hi u snu pomislila da bih mogla

poći za njega. - Zašto ne bi mogla poći? - Dijele me od njega i ţivot i smrt. - Ni u ţivotu ni u smrti ne bi se mogla s njime sresti? - To sam htjela reći. Razabrala je kako mu se visoko plemenito ĉelo nabire i osjeća da mu u duši tinja crna sumnja.

Glas mu prodire iz grudi kao prijetnja: - On? Razumi] eli su se, ali ona ipak nije oborila glavu.

399$• Naglo mu se podigle stisnute šake kao ono jednom na Okić-gradu kad je prvi put

posumnjao da je sklona otimaĉu. Priĉinilo joj se da će je udariti, ali se nije povukla. Njegove

se šake spustile na vlastitu mu glavu i poĉeše udarati po njoj kao da sam sebe bije radi neĉega. - O, nesrećo pusta. Ĉime si me udarila! što sam doţivio! Što nisam progledao! Dorjo, privijala

si se uza me, vjerila s vojvodom, smiješila se, gledala mi u oĉi, noseći u srcu moju i svoju

sramotu: viteza otimaĉa - razbojnika. Dorjo, otkud tebi tolike himbenosti? - Ivane, daj da ti budem iskrena. Sjedni. Slušaj. Ĉuj sve. Istina, nikad mu nisam mogla

zaboraviti što me je iz svojeg dvorca pustio ĉistu. Ali, ĉekaj da dovršim - zaustavi ona

njegovu oĉajniĉku kretnju. - Ne znaš ti, Ivane, kako se to upije u dušu djevice kad je mladić u

ĉijoj je vlasti ne dirne... On se pogledom izgubio u neku daljinu, dok je ona ispovijedala svoje osjećaje: - Ali, osim ove uspomene zahvalnosti, ništa nije bilo u mo-j jem srcu, a moţda ni sućuti

prema njegovoj beznadnoj ljubavi. | Pogibao je za mnom i mnogo sam mislila o njemu pošto

je vojvo-1 da otišao u ĉešku... Mislila sam ĉesto - kakva je šteta da je To-1 mo otimaĉ i zašto

rne tako ne ljubi vojvoda. Priznala sam sama sebi da me nitko ne ljubi tako silno kao Tomo.

Evo, to je sve što sam onda osjećala. Tada smo krenule na jug... Tamo, meĊu gusarima, kad

sam ga ugledala, zgrozila sam se. Onda se polako spuštalo u moju dušu poput oblaka na more.

Prekrilo me, protiv i moje volje, srcu se ne da zapovijedati. Na jugu osjetila sam da je svemu

kraj. Bilo je to, Ivane, kao oluja što se digne, razara, slomi i raznese vodenom pustinjom. Ne

moţeš više naći sebe. Ipak, htjela sam sve zagušiti i poći za vojvodu. On nije došao, i U spilji

pod Ozljem nas je zatekla voda. On me je dignuo, prišlo- l nio k sebi. Ivane, što sam onda

osjetila, to bi ti mogao razumjeti kad bi sam nekoga ljubio. Njegova blizina dala mi je okusiti

što se osjeća u ljubavi... - Što je bilo tamo? - upita on hrapavo, muklo. - Drţao me je u naruĉju i dok je bujica u spilji opadala, U mojoj duši se uzdizala i preplavila

me. Odluĉila sam da ne poĊem za vojvodu. Oh, Ivane, kolika je to nesreća za nas oboje! Zbog

njega si htjela odbaciti krunu? - Odveć je velika ljubav... Hodao je, šuteći, i lomatao rukama: - Otimaĉa! Kneginjica Okićka! U svojem ĉistom srcu nosiš crni kal - zlikovca, razbojnika.

Otac tvoj prevrnut će se u grobu. Dorjo! Svijet bi rekao: opsjednuta je Ċavlom! Svijet neće nikad saznati zašto se kneginjica Okićka povukla u samostan. 400 Okrenuo se i promotrio njezinu pojavu: " - Ovo lijepo, kraljevsko tijelo da se zatvori, uvene, osuši, radi ĉovjeka koji se zgadio svakome

tko zna njegovo ime? Dorjol jVlakar svijet nikada neće saznati ĉime Si obešĉastila svoje srce,

do konca ţivota gledat ću ja u tebi obešĉašćenu. Znaš li kakvom ću se muĉiti boli dovijeka? - Olakšat ću ti je Ivane. Ĉuj me i odgovori: da sam zavo-jjla kneza Krasinu bi li ti ovako

osjećao i govorio? - Kako smiješ usporeĊivati kneza Krasinu i Crnog Tomu?

- Jednaki su, samo je Krasina lupeţ - tajni otimaĉi - Dorjo, ti si se obezumila! - Slušaj me. Nisam dopustila Tajani da kraljeviću i tebi pripovijeda u Poţegi o tom jer bi

odviše spominjala Tomu . . . Polagano i vjerno prikazala je dogaĊaje u dvorcu kneza Kra-sine. Kako ih je napao i orobio

putem na jug, a onda obdario haljinama što ih je sam ugrabio. Tada mu ispripovijedi i o

kneţevu pokušaju da joj uzme ĉast . . . Od toga se Ivan zgrozio, privinuo j.e k sebi kao da je ţeli obraniti od poţude kneza Krasine. Stao je ispitivati o svakoj sitnici, drţeći je zagrljenu. Kad je sve saznao, on bude opet nijem i

tih. Naposljetku posjedne Dorju, i poĊe po sobi da otrese ganuće. - Strašno je što sam doznao. Ali ako je knez Krasina otimaĉ, to ne moţe opravdati tvoju

ljubav za otimaĉa Tomu. - Opravdati ne, ali utješiti tebe. Mogla sam postati lako i kneţeva ţena, i nitko - ni ti ni ja - ne

bismo znali da sam. ţena otimaĉa! Otimaju mnogi, a da za to nitko ne zna. Tomin je zao glas

gori od njegova srca! Ozloglašeni vitez Tomo nije zlikovac kakvim ga ljudi smatraju. On će

svoju prošlost oprati, ljudi će mu oprostiti, ako i neće zaboraviti. Sve to znam, Ivane, a eto, ne

bih mogla podnijeti da me uzme u naruĉaj drugi, ne bih! Svaki dodir drugoga sjetio bi me

onog ĉasa u spilji kad je naletjela bujica i razotkrila mi da je ljubav oluja u kojoj sam se

utopila ja, u kojoj se je utopio on koji dršće na svaki zvuk mojeg glasa... - On koji dršće . . . Dorjo! Razabrala je da nije smjela izreći priznanje o Tominoj ljubavi. Ovo priznanje razbuktalo je u njemu mrţnju prema neĉasnom muţu što vlada sudbinom

njegove sestre, nje koju on ljubi njeţno i ponosno . . . Poţalila je to i traţila ĉime da to izbriše i, dok je to smišljala, opazi mu u oĉima kao neki

bljesak, neko otkriće, za koje se hvata s potpunom samosvješću. - • Dorjo! Gledaj mi u oĉi. Tako. A sad odgovori: bi li ti mogla dalje ljubiti muţa koji je

preuzeo podlu naruţbu da ti ubije brata? - Nikada! - Ti ga ipak ljubiš! 401- Brate! Ne smiješ ubijati moja ĉuvstva rijeĉima na koje nikad ne moţeš poloţiti svoju

ĉast. - Polaţem je! Gotovo je pala. On je pridrţi i posjedne. Bljedoća njezina lica bila je mrtvaĉka. - Ivane... Ivane! - Dajem ti ĉasnu rijeĉ da sam rekao istinu. To moţe posvje-doĉiti i kraljević Ratimir.

Slušaj me, Dorjo. Kad si s Tajanom otputovala na jug, jedne noći pošli smo da

nagovaramo ljude da uĊu u naše ĉete. Tu naĊemo na ledini Olivera, svega opeĉenog.

Jedva je izbjegao iz goruće kolibe. Svi smo, pa i ja, nosili bojne zaklone. PriĊem ovako k

Oliveru. Iskoristio sam njegovu slabost u bolima od opeklina da mi otkrije što namjerava

na kraljev" skom dvoru. Da mi bude lakše izvući istinu, prikazao sam se njegovim

prijateljem - Crnim Tomom. On mi je odmah poĉeo spoĉitavati: "Tomo, izdajice, obećao

si doĉekati i ubiti kneza Okićko-ga kad se vraća s Griĉa! Izdao si me, Tomo jer je nadošla

povorka kneginjice Okićke!" - I sve je Olivera tako dalje govorio, a iz njegova je govora

bilo jasno: Tomo me je zimus ĉekao s Oliverom na cesti, sjećaš li se? A onda su baš

kretala tvoja kola u Ĉešku k vojvodi. Napali su te templari, a Tomo, jer te ljubi, naravno -

obranio te. To priznajem, ali on je ĉekao - mene, po narudţbi ujaka Matiasa. Olivero mi je

to odao, uvjeren da govori s Tomom. Nas smo se dvojica ĉas prepirali o tom umorstvu

koje nije izvedeno - samo da toĉno doznam je li tako. Ovo je ţiva istina. Kunem ti se na

to! Tomo ljubi tebe, to vjerujem, a mene je htio da ubije i ubio bi me da nisi ti pala na put

i da me netko neznani, koji je sigurno bio upućen u zasjedu nije opomenuo, Tomo te je

htio lišiti brata! Upamti! Pod tim udarcem ostala je potpuno smlavljena. Ništa joj nije priteklo u pomoć, ni ljubav.

Ivan ne moţe lagati. Olivero nije mogao lagati kad je mislio da razgovara s Tomom.

- Tomo je onda tebe ljubio, Dorjo, ali je mogao zaţeljeti i smrt tvojeg brata da lakše

zadobije tebe. A tko ubija, zašto ne bi za ubojstvo uzeo i zlato? - Ne, to nije mogao - za sebe nije uzimao na moru ništa. Ne bi on ubio tebe! - Prosudit ću mirno. Vjerujem danas me ne bi ubio jer je već posve ovladan ljubavlju, ali

onda je to naumio i on me je ĉekao. Svoj sam razgovor s Oliverom odmah saopćio

kraljeviću i drugima. Pitaj ga. - Vjerujem ti. - Ljubiš, Dorjo, ĉovjeka koji je u zasjedi ĉekao tvojeg brata... Svinula se kao da ju je zasuo strop i srušila se u Ivanov zagrljaj. Preplašeno je trljao njezine sljepooĉnice: ; - Sestrice, draga sestrice! \, 402 Ona je teško disala, još uvijek zadrţavajući svijest. - Ne zovi nikoga, sami ćemo ostati s našom nesrećom - Dosta je dugo trebalo dok je minuo napadaj od teškog udarca. Ivan je drţao u naruĉju

njezinu glavu, milujući joj kosu. Otvo-j-jla je vjeĊe i gledala u njegove oĉi ovlaţene

njeţnim ganućem. _ Ne boj se, brate. Neću te ostaviti. Neću u samostan. „ - Oprat ćeš iz svojeg srca ime Crnog Tome? - Oprat ću! Stao je uz nju, milujući njezinu kosu i blijedo lice. ^ - Ivane, što je bilo meĊu nama, ostat će naša tajna! Molim te samo jedno: usliši me! - Hoću, Dorjo. - Ne vjeri me danas s Pavlom. Priĉekaj! Ne mogu... Obećavam ti poslušnost, kad se

snaĊem, zaboravim. Poštedi me, Ivane, sada, molim te! - Hoću sestrice. Znam, nije ti lako - volim te kao da si mi dijete, a ne sestra. Sve ću uĉiniti

da ti bude lakše zaboraviti. Kad budeš htjela, vjerit ću te, a Pavla umiriti. To je moja

briga. Samo da mi budeš sretna. Molit ću kraljevića neka te uzme pod svoju zaštitu dok s

- vratim. Ako se ne bih vratio, a ti... Ona mu je ovila ruke oko vrata i zaplakala nad njime, nad sobom, nad svojim ranjenim

srcem... Kad je opet pogledala u oĉi svome bratu, one su bile vlaţne. Uzela je njegovu ruku i

privinula je na svoja usta. Toga dana svi su se opet sreli u-blagovaonici. Kraljević Ratimir neprestano je ispitivao

kneza o njegovu polasku na vojnu. Ivan mu je odgovarao, a da ĉitavo vrijeme nije ni jednom pogledao Tajanu, niti s njome

izmijenio koju rijeĉ. Knez Babonić samo je katkad primijetio štogod. Dorja i Tajana su

šntjele, nitko im u toj šutnji nije smetao. Sutradan našli su se svi na okupu u bogatoj kraljevićevoj dvorani. Ivan se opraštao. Najprije je pošao k Tajani. Mirno je sagnuo svoju glavu. - Opraštam se, kraljevno. - Sluţila vas sreća! • - Hvala - reĉe on i zagrli sestru. * - Sestro moja, ako se nikad više ne vidimo - znaj što si mi obećala! Pavao Babonić poljubi rub Dorjina plašta. Ona to nije opazila - gušile je suze... Tajana se snuţdila, oborila glavu, gledajući Dorjinu bol - Tajano, ako se Ivan ne vrati? Zašto je pošao? Zašto, kad nije trebao da ide? - Zato što prije svega ljubi svoj dom.; 26* 403I DUŠU JE ZAHVATILA OLUJA

" U hladnom sunĉanom danu jašile su djevojke peteljkom posred šume. S njima je pratnja.

Tajanine oĉi u sumornoj tuzi gle-daju šumom. Golo granje otvara joj vid na tihi dvor

Kneginjac. U tom njezinu pogledu nema ţivota. Sva njezina njeţna pojava ĉini se kao utrnuta

svijeća. Uz nju jaši Dorja. Njezine oĉi, napro-tiv, gore kao u nekoj vrućici. Lice joj je neobiĉno blijedo, obrazi joj se smanjili. Suknena modra odjeća na njoj se proširila.

Mlado tijelo izgrizaju duševne oluje. Obje djevojke šute. Od nekog doba razgovaraju malo. Svaka ima svoju bol. Noću liju suze, svaka na svom uzglavlju. Danju tuguju, sva-Jca za sebe. - Dorjo, priĊi mi bliţe da ne ĉuju sluge. Konji im sada idu usporedo. - Teško mi je. Otkako smo same, nešto se uĊaljuješ od mene, zašto to? - I sudbina nas je udaljila. Ti tuguješ za mrtvim vitezom, a ja pokapam ţivoga. To je mnogo

muĉnije nego plakati nad grobnim humkom. - Uzalud ga pokapaš. Što dublje kopaš jamu, to se dublje spuštaš za njime. - Po ĉemu to sudiš, Tajano? - Svakog jutra tvoje su oĉi neispavane i crvene od plaĉa. Za stolom jedeš samo da zavaraš

mojeg oca. Uzalud, što god govorila, misli su ti zabavljene Tomom. Više nego prije. - Svakog ĉasa po sto puta pita me srce: je li to moguće da je on htio ubiti Ivana? A odgovora

nema! U onom strašnom ĉasu, kad mi je brat sve to ispriĉao, ja sam vjerovala sve. Otkako je

otišao, poĉelo me muĉiti na dva kraja - jednako vjerujem bratu i svojem srcu koje Tomu

brani. I vjerujem i ne vjerujem. A to je gore nego kad sam vjerovala. Sto put gore! Onda mi je

pocrnilo pred oĉima i odluĉila sam izbrisati Tomino ime iz srca. Kada sam zapoĉela,

zavrištalo je srce od bola. Ono se branilo, strahovito jaukalo. Razdvaja me, prepo-lovljuje,

nikad takvih muka nije izmislio pakao! Tajano, neću to preţivjeti! Ti si rekla istinu: što dublje

zakapam Tomu, to više padam za njime. Nisam više svoja. Izmakle su mi uzde kao da me

obezumljeni vranac nosi niz strminu. Skotrljat ću se, oluja me nosi kao našu brodicu na moru.

Nasukat ću se na hrid ili potonuti. Ĉesto mi se nameću misli tako strahovite da me od njih

zebe. Priberem se, drţim, tjeram ih od sebe - a one se opet došulja-iu kao podmukla zloba -

zovu u propast. 404 - Kakve su to misli? Zgrozila bi se, Tajano. Ne mogu te uznemirivati, ali kad bih im podlegla - znat ćeš da sam... U - Doreci - što? - Odviše je grubo. Neću im podleći. Veţe me ljubav prema bratu, obećanje što sam mu dala

na rastanku. Moram ga odrţati. Hoću, ja sam od plemena koje zna ravnati sobom, tako mi re-

ĉe brat! • Zašto ja nemam brata! - uzdahne Tajana. - Imaš bratića. Evo, otkako je tu, neprestano se njeţno bavi oko tebe. - Borivoj je dobar, vrlo dobar, ipak mi nije brat! - Iz svake se rijeĉi vidi da si mu jako draga. - Zato bih i voljela da ga nema na Kneginjcu. Brat bi sa mnom uvijek razgovarao o vitezu, on

izbjegava, šuti, i neće da ga spominje. - Moţda je ljubomoran. - Brat bi poštivao moju bol kao i tvoj brat što poštuje tvoju. Oh, Tajano, krivo si uĉinila Ivanu. Veoma krivo. Trebala si s njime govoriti kad je odlazio. A

boljelo me je jako kad si mu tako hladno zaţeljela sreću. Zar u tvojem srcu ima mjesta

mrţnji? Ne znam, samo ne mogu da budem dobra prema njemu. - Kad bi za to bilo razloga, oprostila bih ti. - I odviše teških razloga... - Zato što je viteza otpremio u Kraljevu Veliku? Nije to dovoljan razlog. Ima još jedan. - Zašto mi tajiš? Sad Ivana nema, neću mu moći ništa saopćiti. Reci mi da barem znam. Tajana okrene glavu svojoj drugarici: - Ti se sjećaš onog dana kad mi je rekao da njemu pripada nagrada za pobjedu.

- Da, znam, a što onda? - Taj je dan vitez pao na bojištu. Vidjele smo da je išĉeznuo, knez je znao da vitez tamo leţi

mrtav. Ipak je došao da mi javi svoju pobjedu, da traţi nagradu dok je tamo leţao mrtav vitez

koji mu je bio prijatelj. Spasio ga je u Budimu iz zatoĉenja, preporuĉio kraljici da ga uĉini

svojim savjetnikom, sve to plemenito zaboravio je knez i došao da mi javi svoju pobjedu i

uzme nagradu! • Ta odmah ti je dao slobodu... - Nije smio da mi o tome govori, zar ne? - Ovo me uistinu smućuje. Ne znam kakav je bio uzrok. Ivan svoje prijatelje poštuje i ljubi

plemenito. Za vitezom nije nimalo ţalio kad je mogao da preda mnom govori o svojoj pobjedi. Evo, to je

najveći razlog zašto mu više ne mogu biti dobra! 405Dorja nije mogla dugo o tome razmišljati. Vjeĉno muĉena svo-;Jom borbom, nije bila

kadra da dugo vremena svoje misli veti neĉemu drugome. Izašle su iz tamne šume. Dorja je okrenula niz cestu. - Ovaj put vodi prema Griĉu. Uz put je Lobor-grad. - spomene Tajana. - Vratimo se u Kneginjac. - Htjela bih da idemo sve do Drave. Danas nije s nama ni otac ni Borivoj, barem moţemo

razgovarati i misliti... Pokraj ceste, pred sobom, opazile su samotna jahaĉa u graĊanskom odijelu. Ni jedna mu nije posvetila paţnju. Dolazio im je u susret i skinuo ponizno klobuk. - Dorjo! Gle tko je to? Prepoznala je Tomina ĉetovoĊu Kozaka. Srce joj stade lupati. Nesvjesno je zaustavila

konja. - Tajano! Zovni ga bliţe! Djevojka mu domahne rukom. U ĉasu dojuri Kozak k njima, j Monotonim glasom upita ga Dorja: - Šta radiš tu, Kozaĉe? - Putujem u svoje selo. - Zašto? Ostavio si gospodara? Ţalosno slegne ramenima: - On je ostavio mene. Tajana se nagnula nad konjem da mu zaviri u lice. Dorja još tiše upita: - Zašto te ne treba? - Sve je svršeno! -. - Sto je svršeno? l - Posljednji put, kad je Fric orobio dvorac na Belcu, pošli \ smo za razbojnikom u potjeru,

uhvatili ga, sve mu oduzeli i pre- | dali griĉkom sudu. Odonda nema što da radimo. Sve

što smo bili u šest godina pootimali, gospodar je vratio orobljenima, a koje nismo našli,

njihovo je blago gospodar darovao siromasima. Sad on leţi... - Bolestan je? - upita Tajana. - Leţy" - zadršće Dorja. - Tako, kao i njegov otac, leţi i gine - uvenut će. Ne treba ni mene. Tajana je upitno gledala Dorju koja je skrenula konja podalje od Tajanina, sagnula se

Kozaku i šapnula: - ĉekaj sutra u zoru ovdje, dobit ćeš poruku za gospodara. Moţeš li ovdje ĉekati? - Ĉekat ću. - Idi i šuti! Potjerala je konja. On je polako kasao cestom. Uveĉer uĊe Dorja u kraljevićevu odaju. On

je doĉeka vedrim mirnim smiješkom. l 406 - Kraljeviću, •- reĉe Dorja - odluĉila sam otići na Griĉ, a u Ozalj-grad. Nć kanim ostati

dugo, samo dvije sedmice. - Kako bih vas smio pustiti kad mi je knez rekao da ćete

ostati tu. - Ali vam nije rekao da me kani vjeriti s Pavlom i zato bit c"e dobro da budem bliţe

njegovoj majci. Ivan će se jako radovati tome koraku. - Ako mi obećate da ćete za dvije sedmice opet biti u mojem dvorcu, odredit ću da vas

spreme sutra na put. - Obećavam. ; RANJENI GOROSTAS Tomo leţi na jastucima i zuri gore u visoki, tamni, šiljasto uvijeni strop. Izvana dolazi zviţduk vjetra i doĉarava mu u duhu sliku dvorca. Promatra ga kao da stoji

negdje na cesti. Visoko šiljasto brdo, gusta šuma, a na vršku visoki zid, ĉetiri kule,

samotno dvorište, drveni izrezbareni trijem na stupovima od kamena, a nad njime nema

ništa, samo nebo, puno oblaka ili sunca, ili zvijezda. Dolje naokolo ništa, do šume, guste

šume. Sad je na visoku brijegu u samotnom dvorcu, ĉini se kao neki zakleti grešnik ĉija duša u

pustoši vrši pokoru. I uvijek dovijeka će tako leţati na tom leţaju svojeg oca, ginuti i

lutati dvorcem kao sve duše o kojima su mu rekli da traţe mira... "Jesu li ga našle?" •- pita se sam. Nisu mogle! Nisu. Nema mira. Nema ga nigdje. A

moţda bi duša našla mira da nije srca, srca što je poput ranjena gorostasa, što zavija kao

ranjeni div usred noći i ne da zaspati ĉeţnjama. "Uistinu, neće poći ni za koga?" Svakog dana i noći, svakog ĉasa ponavlja Tomo ovo pitanje. Napisao je gore, u stropu

odaje, u blagovaonici, tamo u onim sobama kamo ju je prije godinu dana zatvorio. "Ja sam je zatvorio? Ja sam za njom ispruţio ruke? Ja? Moţda mi je to ipak sam Ċavo

doĉarao. Kako bih to bio uĉinio, ja - njoj!" Svaki onaj ĉas on je ponovo obnavljao i

proţivljavao. Svakog dana. To mu je saĉinjavalo ĉitav ţivot: opetovati sve od ĉasa kad se

s njome sreo u ĉiĉama u samostanu svetog Ivana, kako ju je odanle iznio i pustio kući

netaknutu. "Već onda proklijao je u meni osjećaj dragosti, već onda, jer je ne bih bio pustio iz ruke

netaknutu." Onda sklopi oĉi da je opet vidi. Kad god bi sklopio oĉi, danju ili noću, ona je kleĉala do

njega i poloţila mu ruke na ĉelo kao onda kad su bjeţali od kneţevskog otimaĉa Krasine. 407I tako bi ostao sate, dane, a mislio je da su trenuci. Ništa ga ne buni u tom snatrenju. Ni briga, ni ljudi, ni J^, kav posao. Svi su u dvorcu mirovali, za sve se brinuli momci i njegove sluţavke. On je leţao, šutio,

sanjario, sav se podao srcu kao što se je nekoć podao hvatanju trgovaca, sajmara i bogatih

putnika. Već je na to i zaboravio. Sve je išĉezlo iz njegova osjećaja, samo je ostalo ono što ga

veţe s njome. Sav svijet nekud je nestao, samo je ona ţiva. Sve mu je mraĉno, samo "njezine

oĉi svijetle. Sve je crno, samo njezino je lice bijelo. Svi su zanijemili, samo njezin glas

romoni oko njega, po dvorcu, kao ţubor potoĉića niz brdo guste šume ... Ona! Nema za nju imena! Ne usuĊuje se ni u svojoj duši nazvati je: Dorja. I ne pita što će, kako i dokle će sve to trajati. Ne zna to, on, niti se raĊaju takva pitanja. Samo

osjeća da je vidi, a drugo i ne ţeli. "Ona neće poći ni za koga?" - jedino to pitanje uznemiruje njegov mir i prouzrokuje kucaj

srca... Niti je to nada niti ufanje - niti obmana kakva daleka sna, to je svjetlost od koje oţiv-

ljava njegovo srce kao zemlja od proljeća. Leţi nepomiĉno i sluša vjetar što zviţdi nad samotnim dvorcem. Razmahani valovi zraka

sudaraju se u muklom šumu oluja. Oluja!... Kakva opojna slast! Za oluje ona mu je sjedila nasuprot u brodici. Gledao je okom u

oko. Bio je njezin osloboditelj, rob... Hukao je vjetar, bacalo se more kao njegovo srce. Zašto je tome bio tako brzo kraj? Zašto oluja nije potrajala beskonaĉno? Nova mu slika izlazi

u predodţbu: ... Oluja ... vjetar - pljusak - tamna spilja, duboka trrik na i - bujica!

"Ona mi leţi na grudima! Kako onda nisam umro od sreće, kako nisam izdahnuo od sretnog

bola? Jer boljelo je, boljelo, kao što bole oĉi kad se zagledaš u sunce. Zašto je bujica u spilji

pala, zašto nije potrajala dovijeka" ... Vjetar zviţdi. U odaji je polumrak. U kaminu svjetluca oganj. Tomo budan sanja... Samuje

mjesecima - misli o njoj i ţeli umrijeti. .„ .., .•..,,..,.. ..;•./"•,.••• .,.,.-....•. " .J

BUDIMU SVE NA NOGAMA Prepuna je velika dvorana kraljevskog dvora. S desne i lijeve strane sve do zidina zapremili

su mjesta predstavnici triju zemalja. Šarenilo bogatih ugarskih odora takmiĉi se s plamtećim

bojama grupe prvaka Ĉeške. U sredini stoje u svojim viteškim odorama prvaci Hrvatske, na

ĉelu im knez Ivan Okićki i nekadašnji 408 pristaše Joakimovi s knezom Pakraĉkim. Svaĉije lice odaje ozbiljnost i umor nakon teških

muka i borba. Na prijestolju sjedi Ladislav, zijeva od dosade i jedva ustraje na svojem

sjedalu. Uz jijega je kraljica Elizabeta. Njezina pojava u grimiznom plastu odviše jasno pruţa

sliku ţene kojoj je bura prošlih dana odnijela mnogo gipkosti tijela, a donijela prve nabore

obrazima. Umornim glasom ĉita gospodi kraljevsku objavu koju je sastavio knez Semere Tu

je i vojvoda Bela kao zastupnik kralja Otokara. Kraljevski proglas objavljuje da se nakon šest

mjeseci neprijateljstva izmeĊu kralja Otokara i ugarskog kralja Ladislava sklapa mir koji su

nakon uspješnih pregovora potpisale obje strane po svojini zastupnicima. Objava izazove

jednodušno klicanje sa svih strana. Onda kraljica pozove gospodu na zajedniĉki doruĉak u

blagovaonicu. Ona se povuĉe u svoju odaju da tešku krunu i grimizni plašt skloni s glave. Prisutni predstavnici pomirenih stranaka prilaze jedni k drugima da izmijene pozdrave i

mišljenja. Knezu Ivanu Okićkome pribliţi se vojvoda Bela. Lice mu odaje nemir, gotovo neprijatan

strah. Malo trenutaka nijemo gleda u oĉi Ivanu, a onda šapne: - Jesam li proklet zauvijek? Proklet nikako, ali - ostavljen! - Volio bih da sam ostao na bojištu mrtav. - Moj vojvodo, vaše srce je bilo zanosito, puno osjećaja, lijepih nada, divnih snova, ali vaša

volja ih nije mogla slijediti. I onda kaci sam vam slao upute, vi ste uvijek uradili protivno! On obori oĉi, onda ih opet otvara i iskreno priznaje: - Moj pooĉim kralj Otokar dao mi je u pratnju Venĉeslava koji je moju neodluĉnu mladost

upravljao svojim putovima, a kad sam to opazio, uvijek je bilo već prekasno da popravim. I zato je Dorja svoju ruku obećala Pavlu Baboniću. Ĉim stignem kući, obavit ćemo vjenĉanje. - Kneţe, nisam povukao svoju rijeĉ kad sam se dao vjenĉati s Joieginjicom po mojem

prokuratoru. -• Ovu sam vezu razvrgnuo, ĉim je stigla vijest o ratu s Oto karoin i o vašem putu k njegovim

ĉetama. Blijed, ţalostan i potišten, stoji mladi vojvoda pred Ivanom pa onda šapne: -- Dakle, pobijeĊen i ostavljen! Naći ćete zaborav u zemlji svojeg pooĉima. Naći ću ţenu, da, ali zaboraviti kneginjicu nikad - nikad! -- Ne govorimo više o tome, odveć su nam srca tuţna. Recite radije zašto je Otokar odluĉio

tako brzo ponuditi mir? Nije li tome kriv Rudolf? - Jest, Rudolf Habsburški bio je silno iznenaĊen nad našim ratovanjem i ţurio se pripraviti

svoje ĉete da navali na Otokara. Brandemburgovu bogatu baštinu smatra svojom, ali je moj

pooĉim odluĉio Rudolfa preteći i brzo ponudio Elizabeti mir. 409- Ĉudim se kraljici da je tako objeruĉke prihvatila ponudu. - Nema Joakima, a nikog drugog ne smatra njemu ravnim vojskovoĊom. A naprotiv imala

bi boljih od Joakima - u Hrvatskoj... - Ali se u nas ne pouzdaje, a mi smo, dragi Bela, s našim lijepim osnovama ostali sanjari,

nešto i uz vašu pomoć! - Već odviše osjećam da mi mnogo toga nedostaje, ali prekasno. To mi je osveta!

Ušutjeli su. K njima priĊe kumanski vojvoda Oldamur u lijepoj kumanskoj šarolikoj odori

i pokloni se: -- Dolazim, kneţe, u ime svoje ţene Orhide. Vojvoda se povuĉe, a knez Ivan ljubazno

primijeti: - Ĉestitam vam na takvoj ljepotici i mislim da samo vama pristaje. - Svojedobno sam otklonio njezinu ruku, znate da je i ona ludovala za vitezom Sokolom. - Samo za njegovim zaklonom. Jest, to je ovo naše doba kad muškarac uzima zaklon na

lice i poĉini luĊaĉkih smionosti, ţenske bi oĉi iscurile za njime, a srca podivljala, no to je

obiĉno kratkotrajno. Ali vi mi nosite neku poruku? - Tako je. Orhida mi je naloţila: "Reci knezu Okićkome: danas duboko ţalim što sam se

urotila protiv njega s Joakimom u Poţegi, da nisam, sve bi bilo drugaĉije. On je znao da

sam ja zavjeru kneza Okićkog i Semerea u Budimu otkrila Joakimu pa me ipak nije odao

kraljici. Ona bi me smjesta smaknula". Dakle, kneţe, vašoj viteškoj šutnji zahvaljujem što

je Orhida ţiva. Primite moju hvalu! -- Oh, vojvodo Oldamure, ţelim samo da budete sretni. - Prošlog ĉetvrtka, zamalo da nisam pao u tamnicu ili na stratištu, braneći svoju sreću! Bit

će dobro, kneţe, ako mi posvetite samo još malo vremena da vam to objasnim jer se

odnosi na cijelo kraljevstvo - ugarsko i hrvatsko. Ozbiljnost njegova izraţaja ponuka Ivana da s Oldamurom prijeĊe u pokrajnu sobu. - Dakle, što se dogodilo? - Moram se dotaći najprije Orhidine sestre kraljice. Ne bojte se, kneţe, odabrat ću

sporedne rijeĉi. Na dvoru ima neki mla-•dić - u Poţegi su ga zvali kaštelan, ali je zapravo

bio kastelanov sluga. - Jakob Ponićev? - Da, on. Nedavno se Ladislav opet ĉestito napio vina i poĉeo traţiti Jakoba. Kralj ga

strahovito mrzi - i kad se opije, naziva ga kraljiĉinim milosnikom. On mu je odgovarao -

neki vele i odviše grubo i mladi kralj ode kraljici i najavi: "Ili ću iz dvora ja ili onaj

slugan". Kraljica reĉe kralju neka ide kamo hoće, a Jakob Ponićev ostaje! I jednog je dana

dojahao kralj sa svojom pratnjom u naš kumanski kraj i poĉinio strahote. 410 - U pijanom stanju, to morate uvaţiti. - Razumijem, neću da to opovrgnem, ali ĉujte. Ladislav je poĉeo ludovati kao onaj put

kada je dovukao srećonošu Tajanu u naše selo. .Ja sam srećonošu liĉno spasio da je

Ladislav nije obe-šćastio, a ona mi je obećala sreću da me Orhida mora ljubiti. I eto, ona

me ipak nakon svega ljubi i moja je. Ali kad je Ladislav vidio da me Orhida, moja ţena,

gleda milo, plane i zapovijedi neka je odmah dovedu k njemu na njegov leţaj! Tu je rekao

Orhi-di: "Samo zato da Oldamura osramotim, sad ćeš biti moja!" Ali ja sam jurnuo,

zgrabio ga za vrat i rekao: "Ti nisi kralj, ti si pokvarena svinja! Ili ćeš otići - ih" ću ti -

ovim noţem odrezati glavu!" A on, što je uradio? - Prestrašio se, izišao, ali vani, kad je sjeo na konja, poviĉe: "Osvetit ću se krvavo!" A sad

ĉujte, kneţe: recite knezu Semereu: Kumani su se zakleli, bude li Ladislav napastovao

kumanske ţene, da će ga ubiti, svojim noţevima probosti i baciti ga na javnu cestu, a da

ćemo to uĉiniti - na to prisiţem! Dugo su još Ivan i Oldamur razgovarali o Ladislavu, kad ih pozovu u blagovaonicu. Kad je doruĉak dovršen, svi su prišli kraljici. Ona im upravi nekoliko ljubaznih rijeĉi, a

onda prema predstavnicima Hrvatske: - Vi oĉekujete da iskupim obećanje o zakljuĉcima vašeg Sabora prošle godine na Griĉu.

Vašoj hrabrosti u ratu zahvaljujem mnogo toga i evo, dajem ovaj pismeni pristanak na sve

što je zakljuĉeno na Saboru na Griĉu. Pergament preda izravno knezu Ivanu Okićkome. On se pokloni i uzme spis. Ovo je bilo

jedino što je ĉekao i zbog ĉega se odazvao s drugovima da doĊe na dvor. A zatim se svi

spremili na odlazak. Kao da se je svima ţurilo ostaviti ovaj dvor, u kojem stoluje

nedostojna kraljica i slaboumni i razvratni kralj. Svi se meĊusobno opraštaju, zadovoljni

što je rat dovršen. Cestom jašu konjanici. Za njima vitla prašina. Nadaleko ţele-ne se probujale livade. - O ĉemu uvijek razmišljate, kneţe? Knez pogleda Belka: - Mislim na svoju sestru, na dom. Kako ću ih naći? Misliš li o tome, Belko? - što nam je Budim dalje iza leĊa, to sam veseliji. Uvijek Vidim pred oĉima kneginjicu.

Bit će prelijepa u tim proljetnim danima. A vi kao da ste sve više zabrinuti. Zašto to? - Evo, već sedmi mjesec ne znam ništa ni o sestri ni o svima njima. Jedva ĉekam da

prijeĊemo Dravu. 411- Još će malo proteći vremena dok stignemo na granicu, a odanle do kneginjice nije

takoĊer samo jedan skok... Ipak, vraćamo se prije nego što ste se nadali. - Ali duboko ţalim što je u ovo kratko vrijeme ostao na bojištu knez Radoslav. - Pravo velite, odviše je brzo pao, ali on je svjesno jurio u najsigurniju smrt. - Ubila ga je tuga za Mirenom više nego neprijateljski uda-rac maĉa. Osje ao sam to i

ţalim za njime kao za bratom - veli Ivan. - Ali i ti si nešto zabrinut? Kneţe, mislim na to gdje da sebi potraţim kakvu sluţbu. Odmetnuo sam se od Dragoše i

zaboravio raditi prosti posao, sad nemam ništa, dakle... - Uzimam te u svoj dvor za prijatelja, - peharnika, hoćeš li, Belko? Predobri ste mi, kneţe! Bit ću vam vjeran do smrti. - Bit će odveć tiho na Okić-gradu... - Do vaše svadbe... - Nije mi ni nakraj pameti. - Zar se ne kanite ţeniti? Nemam koga da uzmem. - A kraljevna Tajana? - Ona sanja o drugom, a ja nisam nikad mislio da je prosim. Odviše je to visoko... Nekoć krvnikova kćer •- sada kraljevna, ĉudna sreća, a nešto je zagonetno. Vele ljudi:

sreću nosi u sebi i tko joj se pribliţi, toga snaĊe dobro. Jeste li opazili? - Za sebe baš nisam. Meni nije sklona ni ona ni njezina sreća. Neko su vrijeme jašili šuteći, a onda upita Belko: -• Gdje ćemo prenoćiti? Ili da radije jašimo svu noć? Bilo bi mi pravo da se ne

zaustavljamo. Ako oni drugi nisu protivni. Pitali su zagorskog kneza Fintu, kneza Pavla i ostale drugove i odluĉili da nastave put dok

se ne umore. Svatko je ţelio što prije stići pod krov svojeg doma. NA LOBORU Opet Tomo sanjari... Najednom uĊe Kozak: "."; - što si došao? - upita Tomo, otvoriv oĉi. - Gospodaru, nije to dobro... - Idi! Pusti me. Bolje mi je no ikad. - Gospodaru, netko je ovdje, ima za vas neku poruku.

412 Opet razbojnici napadaju Belec? Idi s momcima, ja ne mogu više! - Nije poruka iz Belca - drugo je. Ţuri se glasniku, morate ga primiti - vaţno je! - Vaţno? Od koga? - Ĉut ćete. Nego ustajte! " - Neću! Zašto? Odjeven sam. ;; - Pustit ću onoga s porukom u sobu. Kozak izaĊe. Tomo opet sklopi oĉi. Sve ga smeta, sve mu je na putu, hoće da bude sam pa da

obnavlja svoje uspomene, slike, predodţbe Kroz vrata ulazi netko zamotan do zemlje u plašt. Na glavi - šljem, na licu bojni zaklon. Ulazi polagano, korak po korak, poput sablasti. Tomu prene sušanj plašta. Otvori oĉi. Ne

miĉe se. - Tko mi šalje poruku? - zapita Tomo ravnodušno.

Došljak ne odvraća ništa i stoji poput kipa... Ovo zaĉudi Tomu. Pridigne malko glavu. Šutnja došljakova nešto ga uznemiruje. Tomo

ustukne, još više digne glavu, i upre u pojavu istraţujući pogled. Duga, nepomiĉna tišina, ĉini se da je izmeĊu ove pojave i njega nastala iznenadna blizina, u

njoj se razapela neka prijetnja, neki strahoviti obraĉun, nešto blizu smrti. Nešto je sudbonosno

ušlo u ovu odaju s tom pojavom - pod crnim plaštem i bojnim šljemom. Sve to osjeća Tomo,

a ipak je miran, leden, spreman na sve. Ništa ga više ne moţe zastrašiti. Ĉeka mirno. I potpuno ravnodušno upita: Tko ste i što ţelite? I opet ne dobi nikakvoga odgovora. Ali plašt je zašuštao i ruka došljaka polagano uhvati

šljem. Pojava ĉas još promatra Tomu, onda šljem udari o pod. SmeĊa duga kosa prosula se po

plastu... Tomo skoĉi na leţaj u. Ali ne moţe da ustane. Ostao je bez daha - crne mu oĉi zure

obezumljena pogleda... Jest, to je predodţba njegova sna... Sna u budnom stanju! Gleda je u magli. SmeĊe oĉi ga gledaju strogo, gotovo gladno. Sapinje ga u grudima, u grlu, ukoĉeno ĉeka da se ona pomakne, da prozbori, da se uvjeri je li

to predodţba ili ţivo biće. A ona stoji hladna, mirna i on već vjeruje da se predodţba iz snova

pretvorila u ţivu stvar i ĉuje glas koji je uvijek u svojim snovima slušao na budnom, samo što

je taj glas sada netobiĉno strog i hladan, - Vi me ne prepoznajete? Poklopio je rukom ĉelo, otro ga, ustao i pošao korak bliţe i opet stao. Glas je njeziri! ţivi glas! I lice je njezino i ona je, ali sva ledena kao da je došla negdje iz

daleke zimske pustinje. 413I gleda po svojoj odaji i razabire da u kaminu tiho pucketa vatra, a okolo i leţaj i stol i

stolice i oruţje, sve je njegovo. A ona je tu! Hvatajući zrak, napne snagu da naĊe nekoliko rijeĉi pa jedva promuca: - Sklonili ste se, kneginjice. Vani vitla vjetar, oluja je! I vaša je - pratnja - vani? - Na Griĉu je. - Zar ste sami? - Došla sam s Kozakom. - Doveo vas je jer je vani vjetar. Nisam slutio da biste mogli... Molim, ogrijte se uz kamin. - Hvala. Ne zebem! - Ţelite li da vam nahranimo konje?... Ili... - Ne. Ništa ne ţelim! Sve više mu se smućuje shvaćanje. Ne moţe da naĊe kakav pravi put. Ona razumije njegovu

pomutnju ... - Ĉudno vam je što me vidite ovdje. I ĉudno je! Nije me oluja natjerala u vaš dvorac. Ali oluja

što bijesni mojom dušom strasnija je i od one tamo - na jugu. - U vašoj duši je oluja?... Uspravila se i blijedo lice okrenula k njemu: * - Tomo, sad je ĉas da se riješi strahoviti sud... - Sud? - opetuje on i sve tone u maglu. - Tomo! Vi ste obećali inkvizitoru Matiasu i Oliveru da ćete ubiti mojeg brata? - Zato ste došli? ,." - Zato! Odgovorite! ; - Odgovaram na sve. :>\ - Je li istina da ste obećali ubiti brata mojeg? - Obećao sam! Povukla je oko sebe plašt i zastala oborena pogleda pa 90 uhvati ĉvrsto za tešku debelu

zidinu. - ĉekali ste ga u zasjedi? -- ĉekao sam. Sve teţe se Dorja drţi na nogama. - Onda su naišla moja kola kojima sam putovala k vojvodi?

- Da, kneginjice... - To vam je pomrsilo raĉune? - Nije, kneginjice, bilo je to iznenaĊenje. ,;; -- Niste izveli što ste obećali?" - Nisam. - Što vas je sprijeĉilo? - Nakon susreta s vama nisam kneza više ni ĉekao. - Knez se s Griĉa nije vraćao cestom. - Nije se vraćao. - Vi znate da se nije vraćao?

414 - Znam - i znao sam. - Dakle, samo tome imam zahvaliti što mi je brat ţiv... Šutio je i gledao u zemlju. - Tomo, dala sam bratu jedno obećanje. Nisam ga mogla odmah izvršiti, ali, sad, izvršili ste

ga vi. Sada mogu da idem! " Okrenula se da poĊe. - Kneginjice, niste dovršili ispitivanje. Nije se odazvala. - Kneginjice, zašto ste došli? - Da saznam iz vaših usta: jeste li uistinu htjeli postati ubojica mojeg brata? Sad znam da je

vaše srce ispunjavala takva namjera. Obećanje koje sam dala bratu ja ću izvršiti do posljednje

rijeĉi! - Kakvo obećanje? - zapita dršćući Tomo. - Više nemam što da vam kaţem. To vam neću nikada oprostiti. Kad je stupila na prag, njega obuzme luĊaĉka strava. - Kneginjice, - vikne za njome - stanite! - Ni ĉasa više! - Jedno ste zaboravili pitati. - Ništa nisam zaboravila! Ipak niste pitali zašto sam ĉekao kneza i zašto nije do-5ao. " ne smijete o meni ponijeti

nikakve objede. Ogledala se k njemu i ostala na pragu. - Sad me slušajte, a onda otiĊite - kaţe on sabrano. Ušla je i stala uza zid. On je stao daleko

od nje. Kneginjice! ĉekao sam u zasjedi trgovce i putnike. Jednom sam ĉekao i kneza Okićkoga. - Ne opetujte tu strahotu. - Strpite se samo ĉas. Kneginjice, nisam mogao slutiti da biste došli i pozvali me radi toga na

odgovornost. Evo, nisam mogao poduĉiti moje ljude. Ĉujte! Pošao je k vratima i viknuo: - Kozaĉe! DoĊi! < ĉuj sada. Sjećaš li se što je bilo onog dana kad je kralj Ladislav dojurio u onu krĉmu. Rekao

sam ti nešto o Oliveru i knezu Okićkome. Priĉaj to kneginjici. - Da, sjećam se, priĉali ste mi da vam je Olivero u poţeškoj krĉmi, u koju ste zajedno ušli,

ponudio neka se osvetite. - Zapovijedam ti - oštro će Tomo - da kaţeš sve što sam govorio, pa i ono - najgore. Dobro, kazat ću... Olivero i Matias htjeli su da maknu kneza Okićkoga, a Olivero je mislio da

ste vi kivni na kneza Okićkoga i pozvao vas da s njime poĊete na kneza. Obećao vam je Zato

pomilovanje za sva otimaštva i novo plemićko pismo pa da ćete moći sjesti za stol sa svakim

knezom - ako to uĉinite...

415 Dorja je oštro upiljila oĉi u Kozaka pa opet u Tomu, ne bi li se sporazumijevali pogledima ili

znakovima, a pri tom osjeti-la zimu do kostiju. - Olivero vam je predloţio da poĊete templarima pa, kad se knez Okićki vraća s Griĉa, da ga

priĉekate i ubijete. Vi ste mi rekli: Olivero se nije usudio knezu Okićkome na megdan, pa kad

je sretnim sluĉajem naišao na vas, pozvao vas je u pomoć da to vi uĉinite. A vi ste... - Ne gutaj, nego iskazi sve - prijeteći zagrmi Tomo - Ko-zaĉe, svaka rijeĉ koju ćeš zatajiti,

smrtna je osuda i moja i tvoja!

ĈetovoĊa zastane zaprepašteno. Onda se sabere, stane razmi-jšljati i, makar mu nije išlo u

glavu da bi istina mogla Tomi koristiti, on ipak nastavi: - Vi ste mu obećali. Vi ste primili njegovu ponudu i pogo- "*i * dili se. - Dakle, za plemićki list! - zadršće Dorja, još jaĉe probli-jeĊi i protrne. - Sad je sve jasno. Sad

je zloĉin potpuno razjašnjen. - Još nije... - Dosta sam ĉula - odluĉno će ona. - Još niste ĉuli sve! Jedino mi je pravo zatraţiti da saslušate do kraja. Još samo nekoliko

ĉasaka i vi ćete ostaviti ovaj dvorac. Govori, Kozaĉe! Hitro! Što je bilo dalje? - Tada ste primili od Olivera haljine templara i vi i ja i svi naši momci odjenuli smo se i pošli

da ĉekamo kneza Okićkoga, Bila je zima, ĉekali smo svu noć - ĉekali, kad najednom spaze

momci kneţevska kola u kojima se vozila kneginjica. Olivero je plivao u radosti da će i

kneginjicu uhvatiti i predati Matiasu, ali vi ste ga nadmudrili i kneginjicu obranih"... - Dosta sam ĉula - odluĉno će ona. -- Još niste ĉuli kneginjice, do kraja - nastavi Tomo. - Pozvat ću sada slugu koji će vam još

nešto reći. Evo, neću s njime ni ja ni Kozak progovoriti ni jedne rijeĉi. Vas, kneginjice,

molim, da stavite opet na glavu svoj šljem i pokrijete lice da sluga ne zna pred kime govori.

Tada ćete se uvjeriti da je morao reći samo istinu. Tomo ode k vratima, otvori ih, i vikne u hodnik. Zamalo se pojavi momak, a on zapovijedi: -- Skokni hitro dolje i zovni Miška. Neka je odmah tu. Tad zatvori vrata. Tomo se povuĉe pokraj kamina, ĉinilo mu se da ĉitava soba odzvanja

dahom njegovih grudi i udaranjem njegova srca... Kozak je ostao na mjestu i u potpunoj neizvjesnosti zurio U pod. Dorja prislonjena na zid,

ĉeka momka, nastojeći da zadrţi mir. U odaji kao da su sve troje zaustavili disanje. Potpuna tišina* samo katkad zacvili panj u

kaminu... 416 Tomi se ĉini da još nikad nije ništa tako muĉno oĉekivao. Tad sluga uĊe. Tomo se okrene k

njemu, ali ostane u tami iza kamina i oslovi ga mutnim glasom: Sjećaš li se zimus kad sam bio na Pasoglavcu i kad smo dobili od templuia one haljine? - Sjećam se gospodaru. - Znaš li što sam ti povjerio, kakvu sam ti dao pouku •- i kamo sam te slao? - Slali ste me na Griĉ. - Da, na Griĉ. Što sam ti naredio. Kamo da ideš, što da radiš? Reci sve potanko. Poslali ste me gospodaru i rekli: "Treba da odneseš poruku, a znaj, ova poruka i tvoja glava

jedno su!" - Da, dobro. Što sam ti rekao? - Da idem najprije u poţešku varoš, uzmem ruho nekog gospodskog sluge i onda odjašim na

Griĉ. , ; Što si imao tamo uraditi? Potraţiti kneza Okićkoga. - Kneza Okićkoga? - drhtne Dorja. - A jesi li bio? - upita Tomo. - Govoriš kao da te Ċavo drţi za grkljan. Da, pošao sam ravno knezu Okićkome, bio je u Baboni-ćevoj palaĉi. -- Što si mu rekao? - Rekao sam mu: "Moj gospodar vam poruĉuje da se ne .vraćate u Poţegu ni petkom ni

subotom i da ostanete na Griĉu pa da se vratite preĉacem, a ne cestom!" Drhtaj preleti Dorjinim tijelom. Prislonila se ĉvršće na zid. - A dalje? Što je knez odgovorio? - Knez je htio da mu kaţem tko je moj gospodar, koji mu to javlja - ali nisam rekao. Zašto nisi izrekao ime svojeg gospodara? - Nisam smio jer ste mi zaprijetili i obećali mojima kod kuće da ćete im pokloniti kuću i

zemljište ako izdrţim sve muke i ne odam vaše ime. I zatvorili su me, ali me nisu muĉili. A onda, što je uĉinio knez? Zatvorio me u tamnicu i opet ispitivao. ,

-- Govori: jesi li rekao moje ime? -; Šutio sam i kazao da ostajem vjeran gospodaru. Onda me je knez pohvalio što ne odajem

gospodara i prihvatio je poruku da neće poći cestom pa me onda pustio otići. - A tada ste mi rekli, gospodaru: "Obećao sam i dao rijeĉ da ću doĉekati u zasjedi i - ubiti

kneza - ali nisam dao rijeĉ - da ga neću opomenuti neka ne uĊe u zasjedu!" Ove su rijeĉi zazveĉale poput udarca maĉeva o ţeljezni štit. Kozak osjeti kao da je u boju

spasio ţivot svojem gospodaru. Drugi momak nije zapravo znao ništa i posve je hladnokrvno

stajao, ĉekajući daljnju zapovijed. 417A tamo, uza zid prislonjena Dorja stisla je oko sebe plašt. Ĉinilo se da pod njim dršće. - §ad, vaša milosti - okrene se Tomo prema njoj - znate sve! Kozak će vas otpratiti iz dvorca... Nepomiĉnost obuzela je nekoliko trenutaka sve - i njih dvoje i sluge. Uvukla im se u tijela i

duše i ostadoše prikovani, ali samo tren. Dorja se odmah makne prema kaminu, okrene prema

Kozaku i mahne mu rukom da izaĊe. Instinktivno osjećajući neki preokret, uhvati ovaj

momka pa izaĊu obojica. Ona je ostala okrenuta k Tomi, dok on upita: - Vjerujete li sada, kneginjice, da je bilo tako. - Vjerujem vam - i osjećam kao da sam prešla tankom brvi preko ponora. - Kneginjice, ĉekao sam u zasjedi trgovce i putnike, jednojn sam ĉekao i kneza Okićkoga, ali

onda sam znao da ne će doći. Obećao sam da ću ga ubiti radi toga da Olivera - zavedem. I

tada se iznenada dogodilo da su putem naišla vaša kola... Tako je bilo. Sad dopustite da vam

dadem Kozaka i kojeg momka da vas otprate kući. Dok je govorio, oĉi su mu bile upravljene k vratima. Uĉinio je korak onamo. Dorja sjedne i skine šljem. Stao je kao da ĉeka zapovijedi, ali ona je sjedila i, zagledavši se u šljem na svojem krilu, reĉe

tiho: - Tomo, zlo ste uĉinili kad niste knezu javili tko mu poruĉuje da ne krene cestom... - Ne bi vjerovao. Mislio bi da sam ga htio dovesti baš u.zasjedu. Tko da vjeruje Crnom Tomi

da je jednom htio nekome dobro? j - Koliko je to nesreće survalo na me! l - Nesreća je moja što je ne mogu popraviti ni smrću! i Ona uzdahne duboko, gledajući

mu ravno u oĉi. - Groza vas hvata pod ovim krovom kneginjice! Pozvat <<a Kozaka da vas isprati. - Ĉekajte! Stao je, osjećajući da ga je steglo u grlu, kao da će tek sada slijediti nešto odsudno. Blijedo Dorjino lice hitro je mijenjalo izraţaj. Sliĉilo je ne- \ bu na kojem se bore oblaci sa

sunĉanim zrakama.. Nakon šutnje koja ga je ispunila strepnjom upita ga ona: i - Od ĉega ste vi tako oslabili? Tako se zbunio da je stao popravljati pojas koji mu je sišao ispod struka. Ruka mu je drhtala i

ponovo ga obuzimala prijaš" uja smućenost. - To se samo ĉini - nema dosta svjetla! On uzme svijeću, na vatri kamina je zapali i stavi na

stol. Gledala je njegove kretnje. U pojaĉanom svjetlu otkrilo se još jaĉe njegovo propalo lice. 418 - Posvijetlit ću vam na trijem, ako mi dopustite - reĉe on opet, uzevši svijeću. Pošla je polaganim koracima pokraj stola prema vratima. On, je drţao u ruci svijeću. Dorja se

kraj vrata zaustavi i polagano sjedne na trouglastu stolicu što j.e tamo stajala. Koraci i kretnje

odavaju neku odmjerenost, odluĉnost. Nikakvoj borbi nema traga u njezinu drţanju i pogledu.

Sjela je suverenom kraljevskom odluĉnošću. Samo je njezino lice neprirodno blijedo, SmeĊe

oĉi upravljene su u Tomu. Svijeća mu u ruci podrhtava. Već je po-ţao k vratima da ih otvori,

kad ga ona oslovi: - Ţurite se ispratiti me ispod vašeg krova! - Hoću da vas zaštitim... - Od ĉega? - Od toga da udišete zrak zajedno s crnim otimaĉem! >

- Mnogo sam se zraka nadisala u vašoj blizini! v - Ali pod mojim krovom ne smijete ostati dulje! Ona nije ustala. Ĉinilo se da je prikovana.

Dugo mu gleda u oĉi i upita odluĉno: - Tomo! Vi me ljubite?... Ošinut gromom, udaren u sljepooĉicu, gubi ravnoteţu. Ruka mu se dotakne ĉela. Njegovo je

tijelo .nalikovalo ţici lutnje po kojoj su prešli prsti, a ţica zuji i dršće.. - Odgovorite Tomo! Vi me ljubite - više nego sve na svijetu? Ĉitav se dvorac zavrtio ispod njega. Obori glavu i šapće kao da priznaje svoj najveći grijeh: - Ne prokunite me za to! - Obećala sam bratu da ću oprati vaše ime iz svojeg srca! - "Iz - svojeg - srca! Vi? - U svom srcu?..." Odviše je to da podnese, a da ne izgubi pamet. Zar je to ikad sanjao? Toliko je dugo opetovao ove misli i njezine rijeĉi i upijao zvuk njezina glasa. Šutnja se provlaĉi u beskonaĉnost. Ona ga gleda kao ĉovjeka kojega je poklopio val oluje i zna da će potonuti pa se svjesno predaje... - A htjela sam da nikad ne poĊem ni za koga! Tomo gubi prisutnost svoje svijesti. Bulji kao bezumnik. U ĉitavu mu biću nastaje tišma,

ukoĉenje, kao od straha pred sa-blašću koja se pribliţuje... - Tomo! DoĊite bliţe! Trepteći prilazi k njoj, samo korak, ali dalje ne moţe. U njezinim je oĉima nešto tamno,

duboko, neprovidno, a njezin glas kao da dolazi iz olujne dubine: - Jednog dana vi ste me silom doveli u ovu kuću. Danas, eto, došla sam sama! - Kneginjice, - otiĊite! - Bojite se moje prisutnosti? - Bojim se za vaše ĉasno ime. " 27* 419- Slušajte, dovela me je ovamo zasjeda koju ste Spremali mojem bratu. Bilo je tamo u

Kneginjcu ĉasova kad sam se pre-nerazila od pomisli da bih se samo pribliţila ovom

dvorcu, ali odviše me je izmuĉila borba koju je u meni prouzroĉio moj brat. Tomo,

mislim da me ne bi nikad na to navelo ono što mi je u srcu da nije moj brat rekao što mu

je priĉao Olivero. Od toga ĉasa strahovita oluja bacala me amo-tamo, dok nisam kao

krhka brodica pristala u Loboru - ili da se spasim - ili razbijem! Od svake njezine rijeĉi udaralo je njegovo srce i gromkim odjekom ispunilo grudi. - Spasila sam se, Tomo! Vi niste ni ĉaskom bili u ubojica mojeg brata. Vi to ne biste

mogli. - Ne bih! - Ali time nije sve svršeno za vas. . --Za - mene?... -- Ni - za mene!... i Osjetio je kako mu noge klecaju i sve u njemu klone. - Vi niste bili ni ĉasa ubojica mojeg brata, ali vi ste bili od i onog ĉasa, kad vam je

Olivero predloţio da ga umorite, štitnik, l obrana mojem bratu! Njegov spasilac. Veliko

djelo uĉinili ste," Tomo, spasili ste mene vjeĉne tamnice ţivota i boli... Odriješili ste moje

ruke okova... - Vaše ruke - okova... - Kojim ih je vezao moj brat kad mi je rekao da ste imali nakanu ubiti njega kojega ljubim

kao ţivot! On nije shvaćao i zapanjeno je pogleda. - U Ozalj-gradu bila bih knezu Pavlu Baboniću - ţena. l Upamtite! Vi ste bili obrana

mojeg brata! Trebalo bi sada da nje-j mu to javim na bojište da ga molim neka me

pomiluje i oslobodi \ obećanja da poĊem za Pavla. ! Slušajući, bilo mu je kao da stoji usred pljuska, a oko njega kruţe munje J gromovi... - Što velite vi Tomo? Zamirućim glasom odvrati: - Nema rijeĉi u tome nesretnik - Tomo Crni! •

- A kad biste imali rijeĉ, biste li me zamolili da ne poĊem j za Pavla? ; - Na koljenima! - Još mi samo ovo odgovorite: biste li me zamolili da ne poĊem ni za koga? Obim se rukama upeo o glavu kao da mu puca. - Molio bih... do sudnjeg dana! ; J - A ja vam molbu ne bih uslišala! •-] Ustuknuo je, osjećajući se kao udaren gromom, a

onda se | pognuo, spustio ruke kao da se pokorava njezinoj odredbi: [ "Zar ona da ostane vjeĉna

djevica radi mene - otimaĉa? Ona j Što je svijetu na ures! O - luĊaĉe Tomo, tvoja je sudbina samo- ; vati, leţati - ginuti, uginuti... Kao tvoj otac!" j 420 - Ovo što sam ovdje ĉula, Tomo, odriješilo me obaveze. Neću slati bratu svojeg glasnika.

Nestalo je ubojice - nestalo je obećanja, ja sam osloboĊena. Sama se oslobaĊam svega,

obećanja bratu, svoje odluke da ne poĊem ni za koga... Sve dublje spušta se njegova glava. Nije vidio njezin pogled upravljen u njega, pun

dubokog osjećanja... - Tomo, ja hoću da poĊem za muţa - koji ljubi mene više nego ĉitav svijet. Poći ću za vas

- Tomo!... Zateturao je kao pod praskom groma. Onda se odjednom sve zaustavilo i ledena zima

prešla mu je dušom. Znoj mu pospe ĉelo. U oĉima mu je uţas... - Vi ste se skamenili, Tomo! Zar vam ovo ne donosi sreću? Više ne moţe izdrţati, pada na koljena i sklapa ruke: Kneginjice! Otimaĉ sam! Poĉinio sam zla, velika, velika, ali da to uĉinim sad, kad sam

zloću odbacio? Vas, svetinju svoju, da obruţim svojim imenom, svojini usnama?! Ne!

Ne! To ne mogu poĉiniti. Još nisam toliko zao - nisam! Dorjine oĉi bivale su sve vlaţnije. - Zar niste oĉišćeni od svega? Knez Krasina oĉistio je vaše ime preda mnom. Oĉistili ste

svoja djela, svoj obraz, srce vam je pravednije, bolje, ĉasnije od svih knezova što se

gizdaju laţnom ĉašću, a stekli su svoja imanja i plemenito ime otimaštvirna u zasjedi.

"Ĉastan je onaj koji je istinit" - tako je rekla Mirena u onoj spilji. Ja sam to primila u dno

svoje duše, ona je za ovo dala ţivot - ja za svoju ljubav dajem samo ljudski sud. Tomo, vi

ste mi draţi od svega! Uzmite me za ţenu! - Ne mogu vas opametiti! - govorio je oĉajniĉki. - Kako je vaša ljubav velika! Klonuo je pored njezinih nogu kao pas pred nogama gospodara ... - Saberite se. Slušajte! Ništa nema na svijetu. Od svega ljudi jednako umiru! LuĊaci su

kad traţe laţne ĉasti, a odbacuju srce. Ništa neću: krune, ĉasti, sve je ništa, ljubav ţelim,

ništa drugo, samo srce koje mi se daje ĉitavo, do groba! Zajecao je kao onda, u onoj sobi kad je ona otišla iz Lobo-ra, a njega razdirala prva

spoznaja da je s njome i u njoj sav njegov ţivot. - Mislila sam, kliknut ćete od radosti, Tomo. - Ja - i - vi? Smijem li to vjerovati? Kad sam doznala, već sam pomislila: ili ću otići i zauvijek izbaciti, iz srca sve što je tamo

ili ću - ostati! - Ostati? Ostati? Zar je to moguće? - Ako me ljubite - ostajem! Izgubio je svaku mogućnost da nešto reĉe, da misli, da se odupre, Sve je to san. Zahvatio

je rukama u gusttt "VOJU kosu da se probudi: " - San je to, san!

Tomo, ne gubite svijesti Istina je, nije vi5e- san! - što se to dogodilo? Nisam li ja pomjerio umom - i sve krivo ĉujem, sve? Pomjerio sam ...

- To bih ja mogla pitati sebe, pa ipak, znam da sam prisebna. Sve je protiv mene: svijet sa

svojim propisima, zakonima. Brat kojega ljubim kao ţivot svoj, svi i sve! I vaša prošlost, To-

rno, strahovita je zapreka. I ĉast i ime roda mojeg, sve stoji naoruţano protiv mojeg srca.

Ipak, ono je - vaše! Shrvalo ga je to do posljednje snage. Uhvatio je njezin plašt što je leţao na podu. Nije se

usudio ni da joj privuĉe ruku, samo je skršen uskliknuo: - Svetinjo moja! Oĉi su joj bile pune suza. Nije više mislila na one u svijetu i poloţila mu je ruku na glavu. - Do vas je da izvan ovih zidina više ne prodire u svijet tko se tu nalazi! - Sto ste to rekli? - Ako me ljubite Tomo, dovedite sa Belca fratra koji vam je odan. Neka nas vjenĉa još danas! Ova rijeĉ padne mu na vrh tjemena poput kamena. Osjetio se zasutim. - Kneginjice, ne smijem, ne smijem to poĉiniti! - Vi se bojite, Tomo? - Da me ne biste prokleli, vi sami... - Vi, dakle, ţelite da odem i poĊem za kneza Babonića? Vrtjelo mu se pred oĉima - stade

buncati: - Kneginjice, ja sam obezumljen. Razmislite u kakav ćete sr-nuti ponor ... Sutra već prokleli

biste me... Već sutra poţalili biste - ostavili me... - Dobro je, Tomo. Primam. Noć je, umorna sam. Odvedite me da otpoĉinem. A sutra doĊite

po moju konaĉnu odluku - i donesite mi - svoju... On zovne Kozaka neka makne svu sluţinĉad s trijema. Tada povede Dorju gore u prvi kat.

Koracao je uz nju poput mjeseĉara ... Ušla je u sobu u kojoj je bila prije dvije godine kad ju je ovdje zatvorio. Opazila je promjenu.

Nestalo je sa stolova gomile zlata i dragocjenosti. Samo nešto oruţja, srebrnih i zlatnih posu-

da, vrĉeva i srebrom okovanih škrinja. - To je sve baština mojeg oca - reĉe on zastiĊeno da ona ne bi mislila kako je to oteto. - Tako je lijepo i prijatno ovdje! - Samo je hladno. Kozak će odmah naloţiti. Neću da vas . posluţuju ţene... - Dobro je. PoĊite. A sutra, Tomo? On je bio blijed kao okreĉeni zid iza njegove glave - i gleda kao da pita: je li to moguće da

sutra ima da bude nešto drugo? - Idite - vidim, duša vam je smetena. Da, takvu se ĉinu Dorje Okićke nisam nadala ni ja! Ali

sam ipak to slutila... 422 Izašao je smućen i ostavio je nasamu. Kozak je donio vatre i naloţio u kaminu. Onda joj je donio jela i vina, a da sam nije znao što

se to zbiva... Dorja je leţala na postelji ispod crvenih zastora - kao onda kad je on pokušao da je ogrli, kad

je udarila glavom o zid, a on se trgnuo i stropoštao pred njome na koljena... Ova uspomena sad joj doĉarava ĉudotvornost ljubavi. Da, u tom ĉasu pretvara se njegova

strast u ljubav. "Kneginjice Okićka - govorila je sama sebi - ti, ponosna kneginjice, od svih oboţavana -

ţeljena - slavljena - sad si došla pod krov viteza otimaĉa da ga uzmeš za muţa! Sto je to

ljubav uĉinila od mene?... O ti, mala, njeţna Tajĉice? Sad znam zašto si slijepo ljubila viteza

ĉije lice i ĉast nisi poznavala! I tvoj ljubljeni moţda je bio - otimaĉ? Ili još gore! Tko to zna ...

Grob ga krije! Ja znam - tko je onaj ĉije me biće ispunjava! Vitez neĉasna obraza, a ĉestita

srca!" "Dorjo!... Sto će Ivan - kad sazna? - Ne smije to saznati, ni Tajana, - nitko!" Dugo je leţala rastvorenih oĉiju, a onda je svlada san. Tomo nije usnuo, nije leţao, hodao je gore dolje dvorištem. Nije mogao da uĊe u kuću.

Uzalud ga je Kozak zvao i molio da se smiri. Vjetar zviţdi nad krovovima njegovih kula, a on gori poput krijesa i dršće kao da zebe. "Što će biti sutra? Smijem li da je sveţem uz ime od svih po-graeno i omraţeno? Njezino ĉelo

da bude naoblaĉeno mojim imenom! Ne, Tomo, umri, umri, a ne ĉini zloću!"

Nekoć divlja strast prema njoj pretvorila se sada u oboţavanje. Kad misli o njoj sada, ovdje

na dvorištu, osjeća se na koljenima pred njezinim licem. Sve ga u dvorištu sjeća one noći kad je nju doveo u ovaj dvorac u neĉistoj namjeri, kad je

posegnuo za njom i klonuo. "Draga mi je bila kao svetinja - već onda! Što je od tebe, Tomo,

uĉinilo srce i Ona mi je dala ono što me je uĉinilo dobrim". Noć odmiĉe i nosi njegove misli. što će biti sutra? Ovo pitanje potjera ga iz jednog kraja dvorišta u drugi. Što će biti sutra? I stao je kao prestravljeno dijete. Onda izaĊe Kozak i silom ga odvuĉe u sobu. Sjeli su, pokraj kamina. - Kozaĉe, kad sVane dan ili će nestati vjeĉna noć - ili ja ne znam... Pazi na mene poĉinit ću

kakvu strahotu! Zora je svanula. U dvorcu sve se budi. Svaki glas ga plaši. Ĉeka i ne miĉe se. Sva mu duša nije drugo nego strepnja. Sam je u odaji. Ujednom dohiti

njegov Kozak, blijed je: - Gospodaru - ona hoće da... Tomo se digne: - Hoće da odredite neka se osedla konj. 423jf On pokrije lice rukama, a Kozak govori hitro i tiho: | - Ne znam što joj je. Evo, ona kaţe ovako: reci gospodaru da odredi osedlati konja za me da idem - ili da šalje po fratra. pivo - to je rekla! | A Tomu obuze groznica. Kad je skinuo s lica ruke, opazi Ko- jzaka da mu je put zelena. | - Sto je to gospodaru, s vama? "{ - Kozaće - idi - idi, - osedlaj konja? | - Pustit ćete da ona ode? | - Ne! Ne! To više ne bih preţivio! Jao! Poĉinit ću najveću •Otimaĉinu što ju je ikad poĉinio Tomo Crni! Ali, idi, dovedi fra" Ira - samo ako mi ĉekanje dotle ne oduzme pamet! t ^. s *** Dvije svijeće gore na stolu izmeĊu raspela. Dorja i Tomo stoje usporedo, uz njih Kozak i

ĉetovoĊa - svjedoci - i fratar. Kad je obred svršio, uzme Tomo raspelo. Fratar prisegne: - Nikad nitko neće iz mojih usta saznati za ovo vjenĉanje dok me ne odriješite šutnje! - Neka vam bude hvala oĉe i prijatelju moj! prošapće Tomo. Fratar ih pozdravi, a kad je izašao, ostaje Tomo opojen snom nenadanih dogaĊaja što su

padali jedan iza drugog i zasuli ga. Gledao je u nju, Dorju, kao u prikazu sna... Polagano, tiho, prilazio je k njoj, kleknuo i poloţio glavu u njezino krilo kao ţeĊom

obnemogli pred vrĉem bistre vode... - Zatvorila su se za mnom vrata tvojeg dvorca, Tomo! Naša" ljubav sad je naš svijet i naš

sudac. Sad sam tvoja, Tomo! - Moja... moja..; Je li to bajka, draga... predraga - smrtno ljubljena... - Tvoje usne dale su mi u kraljevskom dvorcu na Griĉu prvi muški cjelov! Tomo, ja ti ga

sad- vraćam! Njezine svjeţe, rascvale usne pribliţile se njegovim mladim, Ţednim - opojnim... Od dodira njegova cjelova Dorja klone u Tomin naruĉaj. Ruke su mu se savile oko nje

kao munja oko stabla. Zahvatila ih je ljubav kao oluja nakon preduge šutnje svemira ... Kad je opet pala noć, tiho je zujila pjesma njegovih momaka što su slavili svadbenu slavu

svojeg gospodara. Vjetar je zviţdao nad dvorcem viteza otimaĉa, navrh brda, usred guste

šume, a on, privijen uz Dorju, omamljen, predan, izgubljen šapće: - Svijet je utrnuo, ljudi su potonuli, samo jedno brdo je ostalo, na njemu naš dvorac. Sve

je mrtvo, samo ti si ţiva - ti si me uzela u svoje rajsko kraljevstvo. Sjaj me tvoj obezuraljuje kao nekoć bo! - kraljice moja!

424 Dorja se privine k njemu. On zadršće kao plamen u kaminu ... Vani zviţdi vjetar i nosi pjesmu momaka... Tako je Tomo Crni proslavio svoje vjenĉanje na starom Lo-bor-gradu DJEVOJAĈKO SRCE TUGUJE Na kuli grada sjedi Ratimir. S obrambene ograde promatra daleke zagorske brdine i

proljetnim ţivotom probuĊeni kraj. Mirna turobnost leţi u kraljevićevu licu kao jezero u dalekoj šumskoj samoći. Ispod malih vrata kule izlazi crnokosi mladić. Ratimir okrene k njemu glavu: - Od kneza Okićkoga ni danas nikakvih vijesti? Ne, ujaĉe. Ni otkud ništa! - Zašto se ne javlja? - S bojišta dolaze glasine na Griĉ, ali o knezu ni tamo ne znaju ništa. - Sto će mu reći kad se vrati? Kamo je išĉeznula Dorja?! Kako da se opravdam pred

njime! Njegov ţivot i sudbina Dorjina teško me tište - a imam dosta svojih jada. - Pokušao sam, ujaĉe, da ti ih pomognem skinuti. Nije mi pošlo za rukom. Tajana me

samo podnosi. Nikad neće skrenuti paţnju na mene. - Jzbij je iz glave, Borivoje. Nekoć je to bio moj san, ali tada su došli drugi. Morao sam

promijeniti svoje odluke. I uzalud bih osnovao tvoj brak s Tajanom kad je njezino malo

srce pusto. - Uzalud sam se trudio da sleknem njezino povjerenje. Barem da me smatra bratom! - ĉesto me snalazi misao: nije li njezinoj tuzi uzrok tvoja ljubav? Pokušao sam doznati,

sve uzalud. Moţda bi Dorja znala da mi što kaţe. I nju je sudbina nekud zamela! Sve se

urotilo protiv moje oĉinske sreće. Ali zovni mi Tajanu. Mladić siĊe. Ratimir podupre laktove na koljena i poloţi svoju, sijedom kosom protkanu,

glavu, na šake. U crnim oĉima odra-zuju se bolne misli. Kad je ĉuo šuškanje haljine, digne se. Borivoj je vodio Tajanu. Sjene ţalosti leţe joj u

licu bijele puti kao slonove kosti. Bijela haljina gotovo leprša na protanĉanom njeţnom

tijelu. Nalik je prozirnoj bijeloj latici. Crne oĉi tiha su noć bez zvijezda, puna tajnih bola i

šutnje... Ratimir poloţi na kamenu klupu svoj plašt i posjedne djevojku kraj sebe. Pogledom dade

Borivoju znak da se udalji. 425Male njeţne ruke Tajanine leţe u krilu. Blijede su i prozirne. Ratimir ih uzima u svoje,

snaţne i zdrave: - Proljeće miriše, dijete! - Miriše - odvraća ona glasom poput svile zastrte sivim, velom. - Vidiš, brda su pozelenjela. Drava tamo daleko ljeska se kao srebrni pojas o tvojem struku.

Nebo se smije i sunce kliĉe. Sve je to radost za ĉovjeka koji je dobar, mlad i lijep... Lagano strese ona glavom: - Znaš li oĉe, otkud su brda, doline, rijeke i sve to? - Ti znaš? Sumorni pogled plovi daljinom: - Znam. To je od velike patnje koju trpi zemlja. U bolima je uzdisala i nadizala grudi, tako su nastala brda. Rijeke što izviru poljanama suze

su iz srca zemlje. More što buci jauk je njezine duše kad je stisnu zatajene muke. Cvijeće -

njezine su tugaljive misli iz neispunjeih sanja... Zeleno granje samo su njezine slutnje na

kojima pjeva svoju nadgrobnu pjesmu kad vjetar šušti lišćem. U patnji miruje zemlja. Zimi se

pokriva bijelim plaštem od pahuljica da pod njim pronosi ledeni san, na postelji svoje ţalosti.

I zvijezdice gore dršću kad gledaju njezine patnje... Samo sunce je katkad grije od samilosti. Kobni strah odraţava se u oĉevu licu. Njezine rijeĉi kao da su odraz neprisebnog njezina duha

što negdje luta izvan ovog mladog tijela. - Dijete, dijete, ove misli rodila je beskrajna bol. Dijete moje, za kim tuguješ?

- Nije tuga, oĉe! Bit će bolest koja me nosi... "k njemu" šapće joj srce, malo, tuţno, što je tako

predatno ljubilo. S dvorišta doprhnu na kulu sokolovi, rašire krila i uzdignu se posuti suncem. Ona ih prati

pogledom svojih crnih oĉiju. I duša joj se uzvine s njima pod vedrinu: "Sokole sivi, ptico smjela, što vidiš odozgora? Znaš li njegov grob? Spusti se k meni, uzmi

suzu moju, odnesi je tamo daleko i saspi na grob da ne bude pusto na njegovu humku." - O ĉemu sad misliš Tajano? O kome? Lagano slegne ramenima. On je uhvati ĉvršće: - Kćerko, ne mogu dulje tako. Nije bolesno tvoje tijelo, U srcu je tvoja boljetica. Ako me

ljubiš, razotkrij mi ga. - Ljubim te, oĉe - zar bih ţivjela uza te da mi nisi sve? - Sluţiš nekome drugome koji ti je oduzeo mir i sreću tvojem ţivotu... - Nije nitko oduzeo moj mir, oĉe moj dragi - i male bijele ruke smotaju se oko njegovog vrata.

- Bila bih vesela da mogu. Nisam ni tuţna. Takva sam. Ne mogu protiv sebe. 426 - U tvojim oĉima tajno je gorio plamen mladosti. Vidio sam ga na Ozlju, na Pasoglavcu, u

Poţegi. Od onog dana, kad smo odanle otišli, pao je po tebi mraz. Ako ti je do mojeg ţivota... - Bit ću vesela - reĉe Tajana i smiješi se sve jaĉe i jaĉe, ali oĉevo budno oko razabire da taj

smiješak nije drugo nego svjetlost male svijeće koju je zapalila da osvijetli noć svoje duše.. - Crne su tvoje tajnovite oĉi, još crnija tajna tvoje duše. Neće biti dobro, dijete, neće biti

dobro! - Bit će dobro, mora biti! - Mora. Kad ti veliš "mora" - znak je da sama sumnjaš... Priĉekaj, oĉe, proljeće će donijeti

zdravlje i vedrost. Bit ćemo tako radosni ovog proljeća - veli usrdno, a u srcu njezinu tuţno i

sivo kao na groblju u oblaĉnoj jeseni. Šutjeli su. Daleka varošica miruje, srebrni trak rijeke blista, brdine se odraţavaju od obzorja

tamnim zelenilom. Vedrina s obzorja spustila se nad zemlju. Zrak je ĉist. Cesta se bijeli poljanama, izmeĊu šuma

i gubi iza udaljenih brdina. Kraljevićev pogled uperen je tamo, a misli su mu uz dijete što sjedi pokraj njega kao pahuljica

na koju vreba proljetni lahor da je ponese u nepovrat... Sumorno Ratimirovo oko oţivi pozornošću. Tajana ga pogleda: - što je, oĉe? O što ti je oko zapelo? , - Vidim maglu nad cestom. Tamo iza brda...

; - Vidim i ja, kao da je oblak iskrsnuo iz zemlje. Bit će putnici. Magla se brzo produljuje.

Jahaĉi su. Sve ţivlje promatra kraljević oblake prašine što se uzdiţu poput dima u kojem katkad nešto

bljesne na suncu pa opet utrne kao da je odsjev oruţja. - Nekome se jako ţuri. Jure cestom poput munje. Dugo promatraju dok iz oblaka prašine na

cesti proviruje crni lik jahaĉa. Polaze u Varaţdin. - Moţda i ne, moglo bi biti da upravo jezde na Kneginjac. - Glasnici kneţevi? - upita Tajana. - što bi rekao knez da zna... ĉekaju pozorno promatrajući jahaĉku povorku što biva sve vidnija Tajano, nije li plava zastava koju nose jahaĉi? Jest. Plava je! To su ljudi kneza Okićkoga. I on. Poznajem ga po jurećem konju. Tako divlje jaši samo on. Kneţev šljem ostavlja na suncu svijetli trag kao sijevajuća munja. I zablista oruţje, zaplavi zastava, iz bijelog oblaka prašine vire koplja. - Okrenuli su k nama! SiĊimo, Tajano. Oh, što da kaţem kad me upita za sestru?! 427Straţe s bedema zatrube. Sva se momĉad u dvorištu strĉala i poskakala na zidine. Tajana uĊe u dvorac. Kraljević ostane vani. PriĊe mu Borivoj. Zabrinuto ĉekaju ispod

zidina glas koji naviješta dolazak kneza Okićkog. Sve što je u dvorcu istrĉi na dvorište, pozdravlja, domahuje knezu i njegovoj ĉeti. Mladi

knez, u sjaju svojeg oruţja, ĉini ina se pobjednik nad ĉitavim svijetom. Ratimir mu poţuri

u susret i opaţa kako Ivanove oĉi nekog traţe. Srce ga zazebe kad je stigao bliţe. Samo

da odmah ne zapita za Dorju - Niste mi se nadali, kraljeviću? - Ĉekao sam svakog dana glas s bojišta. Mjeseci su prošli •- uzalud! - Sve je svršeno. Mir je potpisan. Kraljica se oslanja sada na kneza Semerea, on je pošten

i dao nam je rijeĉ prisegom i pismom da će prava naše domovine ostati netaknuta, a

zakljuĉak našeg Sabora na Griĉu potvrĊuje kraljica. - Barem toliko da uzmognemo pristupiti svojoj zemlji - orati, sijati i doĉekati ploda. - ţeljeli smo vas na ĉelu svoje domovine! - Puste ţelje ostat će uvijek samo povijest, a nikad djelo! - Sve to mi nismo mogli steći svojim jakim mišicama, hrabrom odvaţnošću, a ni pameti

nam ne nedostaje, samo jednoduš-nosti je premalo. Ali imat ćemo kad da jadikujemo.

Ĉeznem za sestrom ... Kraljevićevo srce se stislo. - SiĊite, kneţe! - Došao sam, eto, da vas pozdravim, zahvalim na svemu i povedem sestru na Okić-grad.

Tamo će doći knez Pavao Babonić u prosce. A kako je kraljevna? Gdje je Dorja? - i

ogleda se dvorištem. Teška ozbiljnost polegne na Ratimirovo lice. - UĊite, kneţe. Vaša pratnja bit će ukonaĉena. DoĊite da vidite i ĉujete... Poveo ga je u svoju odaju. Stijene su tamne od oruţja i štitova. Kroz visoki prozor koso

padaju zrake sunca. - Sestra je moţda izjašila kad ne dolazi? - primijeti Ivan. - Sjednite kneţe. Ovo zbuni Ivana. Ne primi ponudu nego ostane stajati s ne" kom bojazni u duši. - Kraljeviću, vaše mi lice pobuĊuje sumnju. Zar je Dorja bolesna? - Kneţe, slušajte. Mjesec dana nakon vašeg odlaska zaţelje-la jd kneginjica u Ozalj

kneginjici Babonić da joj priopći svoju odluku kako će se vjeriti s Pavlom. Dao sam joj

veliku pratnju. Otišli su na Griĉ da tamo prenoći u kneţevoj palaĉi. Sutradan u zoru više je nisu našli... iz tvrĊave su tog jutra izjašila samo dva jahaĉa u šljemovima.

Njoj je nestao trag. U Ozaljgrad nije nikad stigla. Od onda nigdje od nje glasa. - Ivan dodirne svoje ĉelo, u grudima osjeti mraĉnu bol. - Pogodila me je strijela iz vedrog sunĉanog neba! - Oprostite mi, kneţe, krivnja je na meni - dopustio sam joj otići. Uzalud sam je traţio.

Uzalud. Kao da je išĉeznula u zemlju. Nitko ne sluti gdje je. Ispitivao sam Tajanu, ali njoj

nije Dorja rekla ni rijeĉi. Shrvan kobnom viješću, Ivan oĉajniĉki gleda preda se. - Ni vi kneţe, ne biste mogli naslutiti gdje je? - zapita Ratimir. - Da naslutim, ja? - odgovori upitno knez Okićki, a onda je dugo šutio i razmišljao. Ĉinilo

se da su ga misli isprebijale. - Kraljeviću - poĉne napola šapćući - otkrit ću vam što sam razgovarao s Dorjom onog

dana kad sam odlazio. Priznala mi je nesretnu ljubav, zbog te ljubavi, reĉe, ide u

samostan. Ipak mi je onda obećala da će ostati u svjetovnom ţivotu, obećala je, a Okićki

ne krše svoja obećanja. Neko vrijeme Ratimir razmišlja o tom otkriću, a tada će Ivanu: - Onaj kojega je ljubila nije ljubio kneginjicu? - Ljubio jest, ali ona nije mislila poći za nj. Ivan skoĉi kao da mu se tek sada otkrila istina.

Lice mu se izobliĉi kao u ĉovjeka kome se ukazala smrt. Nesvjesno zgrabi drţak maĉa o

pojasu. - Kneţe, vidim, strahovita vam je mrţnja u srcu prema ĉovjeku kojega ljubi vaša sestra -

reĉe Ratimir.

Kraljeviću! - promrsi Ivan, prigušujući krik koji mu je silio na usta. - Mrţnjom, prezirom,

sramotom, posuto je njegovo ime. - Zar Tomo Crni? - On! Neka je zakopano što vam u svojoj boli priznajem! - Ne bojte se. No zna li kneginjica da vas je on htio ubiti? - Rekao sam joj onog dana i nju je to teško pogodilo. Ona mi je obećala oprati iz svojeg

srca njegovo ime. Obećala je, obećala, Zar i krv Okićkih više nije ĉista? Zar i krv Okićkih

pije otrov iz kaljuţe našeg strahovito zablaćenog doba? Kraljeviću, srce mi je mrtvo! Ratimir mu poloţi ruke na ramena: - Saberite se, kneţe. Ako je Tomo onaj kojega ona ljubi, ĉvrsta mi je vjera da kneginjica

Okićka nije uĉinila ništa Sto bi okaljalo vaše ime. Ona nije mogla uĉiniti takav korak -

nikada to uĉinila. - Ona nije, ali ju je oteo! Kraljeviću, idem! Opsjest ću vuka u gorskom mu gnijezdu i jao

njemu! Umrijet će kako još nitko nije umirao! 428 429- Stanite, kneţe! Ovo bi moglo da pred ljudima oblati vaše i njezino ime. Najprije

razmislimo: evo, vidite, Tomo je s kne-ginjicom putovao od mora do Poţege, mogao ju je

lako povesti sa sobom. - Bili su s njim moji vojnici i Tajana. - S vojnicima su se susreli već daleko od mora. Tajanu je mogao pustiti sa sedlarom. Mogao

je kneginjicu odvesti kamo ga volja. Sve što smo ĉuli od Tajane, to je istina: postupao je

dobro i pošteno, ako je htio otimati, imao je dosta prigode. Kneginjica ne bi mogla vaše ime

oblatiti i poći dobrovoljno k njemu. Ponosna kći kneza Okićkoga ne moţe pasti u takvu

dubinu... - Ne. Dorja to ne moţe nikako, a vaše me razlaganje uvjerava da je ni on nije trebao otimati,

uistinu, nije, ali recite gdje je? Kamo je nestala? U samostan? - Sumnja me upućuje na Matiasa. Davno -je htio kneginjicu zatvoriti u samostan, to ste mi

priĉali, a moţda Olivero ima u tome svoje prste... - Olivero i njegovi bili su u svojim dvorcima. Ostaje samo Matias. Kraljeviću, on je jedini

trag kojim treba poći. Oh, kakva bol, kakva nesreća!... Nakon kratke šutnje kraljević mu poloţi ruku na ramena: - Idite, otresite putni prah. Govorit ćemo kasnije. Ivan ustane, pogleda okolo pa opet u

Ratimira: - A - kraljevna Tajana? Niste mi rekli kako je ona? - Oh, kneţe, i na ovo pitanje ne mogu vam odgovoriti dobro. Ona je kraj mene, ali svakog

dana ide bliţe grobu. Gine kao snijeg u proljeću. Zašto, ne znam. Njezin je ţivot tugovanje,

ţalost. Sve mislim: njezinoj tuzi mora da je korijen u djevojaĉkom srcu... Na kneţevo lice padne mrak. Uznemirio se. - Nitko ne zna za kime tuguje ni zbog ĉega. Zaklinjem je, pitam, molim. Danas sam se

zaprijetio da će me to ubiti. Ona se pokušala smiješiti, ali njezin smijeh bio je samo veo na

suze. Ne znam. kamo da se okrenem, što da uĉinim, kako da doprem do tajne njezine, duše.

Tko bi to mogao, dao bih sve što imam. Pazite, njezini su koraci, dolazi, ĉula je da ste stigli... S trijema otvorila se vrata. U svjetlosti dana izvana pokazala se prikaza poput bijela prozirna

oblaĉića. Ušla je i pošla prema knezu. On se duboko nakloni, ah* ne podigne glave... - Kneţe, dobro nam došli! Sreća vas je pratila na bojištu! - Hvala, kraljevno. Dali ste mi je na put i nije mi se iznevjerila tamo, ali ovdje me je udarila... - Teško nam je svima, kneţe. Ţao mi je - veoma ţao Dorje. - I ništa ne znate o njoj? - Ništa kneţe, kunem se! - Moţda slutite? -- Nije mi rekla drugo nego ono što i ocu. 430 Tada je Ratimir preuzeo rijeĉ da -opet ispita Tajanu, no ona nije imala nikakvih vijesti.

Ali vi imate da razgovarate s ocem. Idem. Do viĊenja, kneţe I otišla je poput bijele sjene u tamnom okviru sobe. Jedva zatvori vrata, knez uzdigne ruke k

svojoj glavi: Jao, što je postalo od nje! Nalik je smrti - poluglasno će Ratimir. - Što velite kneţe? Ivan, blijed i mrk, usklikne: - Sada razumijem zašto sam izgubio sestru! Kazna je to! - Radi ĉega biste zasluţili kaznu? - Zato što sam ubojica! - Vi? Ĉiji ubojica? - Kraljeviću, dvije su me nesreće ubile jednim zamahom. Ako Tajana umre, neću se moći

riješiti krivnje za ubojstvo! - Vi, kneţe? - Kraljeviću, vi i ne slutite što Tajani kopa grob. - Vi to znate? - Znam - odavna! ; Strogi pogled i mrki kraljevićev glas teško ga pogodi u dušu: - A meni niste nikad o tome ništa rekli? ^ Nisam mogao - i knez spusti glavu. Ne bih se tome nikad nadao od vas kojega sam smatrao najvjernijim prijateljem i ţelio za

zeta. Govorite, kneţe, dok me ne pogodi grom... Ivan je nabrao obrve i ĉelo kao uvijek kad je stvarao teške Odluke. Onda priĊe bliţe Ratimiru. Ovaj ga gleda ojaĊeno. - Neka padne ljaga s mene. Sto sam skrivio, popravit ću, moţda još nije prekasno... Razjasnite mi, tako vam ţivota! - Tajana tuguje za vitezom Sokolom! Zapanjenim pitanjem promatra Ratimir kneza: "•"••:,•• - Za vitezom Sokolom? Kneţe, to ne shvaćam! - Ona ljubi viteza Sokola!... - Viteza Sokola? Njega ljubi? Kneţe, vi se poigravate ĉudnim rijeĉima... - Knez Okićki nije nikad izrekao laţ. Ona ljubi viteza Sokola, a to je nesreća. - Kneţe, vi ste se zapleli. Ja ne znam što da mislim o toj Vašoj tvrdnji. - Velim: Tajana ljubi viteza Sokola - ona ljubi njegov zaklon, njegovu sjenu! Vitez Sokol je

mrtav. A svoj je zaklon ponio sa sobom u grob - ĉitavo Tajanino srce i ţivot! - Kneţe, vi ste smućeni. Ne znate što govorite. - Ja sam zasluţio svoju nesreću. Kraljeviću, poĉinio sam grijeh. Eto, vaša kći bit će

osloboĊena svoje tuge! Kunem vam se. I on gotovo istrĉi na trijem i stade dozivati Belka. 431 Kraljević poĊe za njim i pogleda na trijem. Vidio je da knez nešto vrlo povjerljivo

govori Belku. A tada se opet vrati i reĉe: -- Otposlat ću Belka u Brezovicu! - Kneţe? Što vam je? Kraljević ga gleda napola mraĉan, napola preplašen. - Kraljeviću, ne bojte se Brezovice! - Traţim razjašnjenje. DoĊite sa mnom u moju odaju, kneţe, da nas nitko ne smeta.. pa

spuštaju nad stol pokriven bijelim stolnjakom. Tamni tanjuri od kovine puni su mesa.

Kraljević Ratimir razrezao je na srebrnoj zdjeli gušće peĉenje i nudi svoju kćer pa onda

redom kneza Ivana, Borivoja i dvorane. Kneţev je tanjur još pun. Svoju nevoljkost da jede prikriva priĉanjem s bojišta. Tajana ga

sluša pozorno kao da i ona traţi u njegovu priĉanju ispriku što joj zalogaji ne silaze niz

grlo. Borivoj plaho promatra Tajaninu pozornost. Ratimir neprestano izdaje zapovijedi

slugama i peharniku. Muškarci nastoje prikriti da nešto oĉekuju i da se toga boje. Knez prekine svoje priĉanje i poĊe k stijeni da uzme svoj štit i pokaţe udarac neĉijeg

maĉa. Borivoj se obrati k Tajani. Poĉne razgovor. Ratimir se pribliţi, šapćući upita: -- Što je, kneţe? - Smijeni li poĉeti? --Bojim se - ubit će je...

- Moja opreznost bit će na straţi. Dajem svoj ţivot. Borivojev plahi pogled kao da pita. Knez sjedne i nastavi pripovijedati o ratu, a završi sa

zakljuĉenjem mira. Naposljetku ravnodušno nadoveţe: -- A onda smo se vratili preko Drave, ravno na Poţegu. Tu •smo se razdijelili. Svatko

poĊe smjerom prema svojem domu. Sa mnom su ostala dva zagorska kneza i Belko.

Obišli smo poţeški dvorac i krenuli na Kraljevu Veliku... Na Tajaninu se licu pojavi napetost. Gledala je svoje jelo. - Što vas je vodilo tamo? - upita Ratimir, a njegov glas i pogled jednako pokazuju kako je

uzbuĊen. -- Ponajprije da iskopamo ondje našu krunu, a onda vi znate kraljeviću, da smo nakon

bitke ispod poţeškog dvorca viteza "Sokola po njegovoj ţelji odnijeli na Kraljevu Veliku.

Mislio sam, tamo su ga zacijelo i pokopali pa sam odluĉio da mu vidim grob. Tajanina se ruĉica, leţeći na stolu, pomakla, glavu je još niţe spustila nad tanjur i ĉinilo

se da sve u njoj ĉeka na straţi..? - Ĉudno je to bilo! Traţimo mi, sve traţimo, uzalud! 432 - Nisu mu postavili kriţ? - opet će Ratimir i hitro postrance pogleda Tajanu pa opet

dobacuje knezu znaĉajne molećive poglede. Ivan ga umiruje znakom glave i polagano,

kao da se izvlaĉi s ruba smrtonosnog ponora, nastavi: -- Da, to sam i ja mislio i onda smo ušli u dvorac, pregledali sve prostorije u kojima su

ţivjeli i umrli naši lijepi snovi. Onda sam ušao u kulu gdje je stanovao vitez. Ĉudom smo

se ĉudili. .- ĉemu kneţe? - Sve je bilo kao za vitezova boravka. Baš sve. Postelja kao da je tek juĉer netko na njoj

leţao. Rekao sam kaštelanu Kraljeve Velike: nekoć je tu poĉivao veliki junak. Sva trojica gledaju u Tajanu kojoj su crni pramenovi pali na lice i pokrili ga. Još uvijek

nije podigla oĉi... - Da - reĉe mu kaštelan - znam to, vaša milosti, na vaša postelju poloţili su ranjenog

viteza Sokola. - Ranjenog? - upita Ratimir, ali njegovo zaĉuĊenje bilo je neprirodno. Zar nije već na

bojištu bio mrtav? - Kad smo ga našli, još je odavao znakove ţivota i rekao da ga odnesemo odmah u

Kraljevu Veliku jer ţeli tamo umrijeti i mrtav ondje leţati. Jedva su ga digli. On smrtno

problijedi i oba-mre. Odnijeli su ga. Tajanina se ramena pomaknula kao od neke poledice. Na Ivanovu licu pojave se crvene

mrlje. Oĉi su mu gorjele, neka vrućica probija mu kroz put... - Zaĉudio sam se - nastavi on svoje pripovijedanje - i ta* da mi kaštelan reĉe: leţao je tu -

vitez - vrlo dugo! Iznenadno trepnule djevojaĉke oĉi zahvate kneţevo lice, skamenjeno pozornošću. A on

kao da teţe izdrţava taj pogled od neprijatelj skihi nišana. - Vrlo dugo? - hinjenim zaĉuĊenjem pita Ratimir. Da - tako je rekao kaštelan. - Nitko to nije slutio? Zašto nam nije kaštelan javio? - opet će Ratimir. Vitez mu je zabranio da što javlja bilo kome! Ratimir pogne glavu kao da ĉeka neki

udarac. Ivan se rumeni, pune lijepe usne ispod gustog smeĊeg brka nešto su izbli-jedile

Jcao od rijeĉi koje mu se ne usuĊuju na javu ... - Pitam kaštelana sve dalje, a on mi kaţe: vitezove rane izgledale su kao da bi se -

popravljale. Nevidljiva teţina pade nad stolom. Muškarci osjećaju pritisak sa stropa. Tajanine oĉi

širom su otvorene i uprte u Ivana, a lice joj se trza. - Je li to moguće? <- tiho pita Borivoj da pomogne Ratimi-ni i knezu.

- Dakle, popravljale? - nastavi Ratimir kao da razvlaĉenjem polako vode Tajaninu

dušu i obnemoglo joj tijelo uzbrdo.

433- Da, popravljale! Poslije se opet zatvorile i sve je bilo prirodno. Kaštelan mi reĉe da su

rane svakog dana sve više, JUtO nekim ĉudom- cijelile. Trenutak je stajao i onda tiho rekao: - Neki sluga lijeĉio je viteza. - A što se onda desilo? Je li ozdravio? Ovaj upit pretvori se u zraku munje što je strujila nad njima pod stropom sobe, blještile im

zjenice pa su treptali trepavicama, zureći u Tajanu. Knez je zapeo u svojim odgovorima. Ra-

timir, da bi uklonio neprijatnu napetost, naglo upita: - Je li vitez - ozdravio? - Ozdravio je, kraljeviću! Pala je rijeĉ od koje su svi zadrhtali - i uspravili se kao na obranu od baĉene strijele. Ĉinilo se,

zaštropotalo je po dvorani. Oĉi Tajanine su se sklopile, njezina bljedoća poprimi ţutu boju,

sva je poput lika od voska. Pokušala se zadrţati, ali klone. Ivan je pridrţi. Ratimir zov-ne djevojke i već su ušle sluţavke

i lijeĉnik što su spremni ĉekali da budu na pomoći. - Osvijestite je ako vam je do sreće - moli Ratimir. - Znam svoj posao. Pripremio sam sve. " I vitko, njeţno, omrtvljeno tijelo nose u loţnicu.

Obim rukama hvata Ratimir svoje ĉelo. Ivan Okićki sjedi na stoliću umoran kao nakon teška

boja, a mladi Borivoj stoji naslonjen na zid. - Znao sam, neće podnijeti! - šapće Ratimir. - Kraljeviću, poĊite k njoj. Ĉim se probudi, mora ĉuti vaše lijeĉi, vašu utjehu. Ne zaboravite

što treba da joj kaţete... Idite! Ratimir nestane iza vrata. - Idemo na zrak mladiću - zovne Ivan Borivoja. Teško mi je ovdje disati... Uz Tajanu vrze se lijeĉnik tare joj sljepooĉice. Uz duboki uzdah budi se mladost u tijelu što je

ginulo od tuge. Kraljevićeva glava proviri iza ruţiĉastih zastora. - Diše! Već diše - navijesti lijeĉnik. - Evo, još malo, probudit će se posvema. Neće miris iz

cvijeća, ni duša iz tijela mlaĊahnoga! Mlada je krv kao sunce što ne da proljeću da se ugasi. Duge svilene crne trepavice polagano se otvaraju. Ratimir mahne onima oko nje da se povuku, a on šapne: - Dijete moje, jeli ti dobro? Zaustavila je pogled na njemu, pa misli, sjeća se, neka prepast joj podigne glavu i stade plaho

da ispriĉava svoju nesvjesticu: 434 - Bilo mi se smuĉilo, zar ne, oĉe? Od vrućine, svijeće su jako gorjele. - Dijete, ne boj se! Znam, obećala si vitezu da ćeš to zatajiti, ĉuvala si tajnu da ga ja ne bih -

prokleo... - Tko ti je to rekao? Nije tako, nije! - Zašto se plašiš, oprostit ću mu nedjelo! Neću ga kleti, razumiješ li? Sve znam... Mnogo je vremena prošlo dok je opetovala oĉeve rijeĉi i shvatila da on neće prokleti viteza. - A kad doĊe? - Kad doĊe? Tko? - Vitez Sokol... - Kad doĊe? On će - doći? - Da, dijete! Nestao je iz Kraljeve Velike, a da nitko nije znao gdje je. Kad je prekjuĉer,

vraćajući se s bojišta, skrenuo u Brezovicu, knez Okićki našao je na svoje ĉudo, na svojem

imanju viteza Sokola. A danas je poslao k njemu na Brezovicu poruku da doĊe. Znao je knez

Ivan radi koga veneš. Tajila si, ali sve ti opraštam, samo da mi opet procvateš, ţivote moj

dragi! ProbuĊena vjera i nada da će on doći, raĊala je u Tajani nove snage. Sjela je u postelju, uzela Ratimirovu ruku, posula je cjelovi-ma. On je zagrli kao da mu je

uskrsnula od mrtvih. Promatrala je visoko oĉevo ĉelo i upitala: > - Ti dopuštaš da vitez doĊe?

- Da, potrebno je to. ; - A ti ga ne mrziš, ne prezireš zbog nje... - Kraljice? Ne spominji je nikada! Već si je zaboravila. Kad se vitez vraća, sjećanje moje na nju odviše se budi... Oĉe, vitez je nije nikada ljubio! - O ti, dijete, ĉemu me time tješiš? Nije u mene bilo nikad ljubomore na viteza. Ja ne ţelim

više o tome govoriti. Sto je uĉinio, moralo je biti. Sada spavaj ... Ali ona je nastavila: - PogaĊam oĉe, zašto je vitez ostavio Kraljevu Veliku kriomice i zašto se skrivao na kneţevoj

Brezovici. - Sto misliš zašto se krio? - Da ga kraljica ne bi pronašla. Ona bi viteza silom odvela, u dvor, znam je, zato se i krio i

mora se kriti dalje. Govorila je o Elizabeti kao o stranoj ţeni koju jedva poznaje. Uoĉivši ovo, odluĉi da joj rekne

što je ĉuo od kneza. - Ti si doista iz svoje duše potpuno izbrisala kraljicu? - Imam samo oca i nikoga više. Ti nisi ţalostan, zar ne da nisi? - Nisam jer samo tebe ljubim, dijete moje. Ti si mi sve - i ovim ĉasom neka je spomen na nju

pokopan. Lezi i snivaj i - zaboravi sve! 28* 435Djevojka sklapa oĉi, ali ne spava. < Dugo u noć Tajana je mislila: "Zašto mi je bila majka? Zašto si providnosti dopustila da ona koja me je rodila otme

sreću mojeg srca?" A onda bi se opet sjetila viteza. "ţiv je! Oh, to je tako velika sreća. Ne - ništa ne traţim, ništa više. Dosta mi je da on ţivi.

I previše! Doći će, vidjet ću ga - i otac ga neće proklinjati. Sad je sve dobro! Kako sam

sretna... Ove je noći napokon osjetila mir u svom malom srcu i usnu-la predana jedinoj nadi da će

ga vidjeti. *** Drugi Je dan osvanuo vedar i veseo, pravo proljetni. Tajana je bila odjevena. Oko nje

vrzle se sluţavke, redile bijelomodre nabore njezine haljine, izvezene zvijezdicama i

ptiĉicama. Resile joj crnu kosu nakitom zlatnog obraća s kojeg bijeli biseri padaju po

crnoj kosi, tajanstvenoj kakve su i njezine oĉi. Ĉekanje proţimalo je njezin duh, kucanje srca i ĉitavu dušu. Kao da je ustala od duge

bolesti s klicom novog zdravlja. Starija gospoĊa dvoranka kraljevića Ratimira hitro uĊe u sobu. Tajana je upita: - Gdje je kraljević? - U blagovaonici. - A knez Okićki? . H ;,; : - I on je tamo. -- Zar su sami? . - S njima je i mladi knez Borivoj. \t - Drugi nitko? - Nitko. Ali ĉini mi se - nekog oĉekuju. - Oĉekuju? Kada će doći onaj kojega oĉekuju? - Već su javili s gradskih zidina da se na cesti diţu oblaci prašine. - Već se diţu oblaci prašine - ponovi ona. - Je li kraljević tuţan ili veseo? - Da, veseo je, ali knez Okićki jako je nemiran. - Ah, on je tuţan zbog kneginjice. - O ĉemu su razgovarali kraljević i knez? - Dok sam ja bila u blagovaonici, samo su Saptali. A onda mi kraljević naloţi da idem i

da nitko ne smije ulaziti u blago* vaonicu. Zato će vam doruĉak donijeti ovamo.

- Meni? Doruĉak ovamo? A zašto to? - Jednostavno zato što ne smije nitko u blagovaonicu kada doĊe gost kojega oĉekuju. Vi,

zacijelo, znate tko je taj radi kojega je sve to? -- Znam... A moţda i ne znaml 436 Trublja zaori nad dvoranom. Tajana usklikne zajedno za zvukom i lice joj se orumeni.

Trublja joj zvuĉi kao najljepša melodija. - Evo gal - primijeti starica, pozorno promatrajući Taja-ninu smetnju. 2mirne dobrim

starim oĉima i smiješak joj sjedne na usta. Tajana je povuĉe k vratima: - Brzo idite na trijem, gledajte kako izgleda taj gost. Dojavite mi odmah. Ali dobro pazite

na šljem, pa onda - da li ima zaklon na licu. Dvoranka ode na trijem, a Tajana otpusti sluţavke koje su joj na pladnju donijele

doruĉak. Zaĉas otvore se malo vrata, a dvoranka proviri u sobu. - što je? - upita Tajana. - Gost ulazi. - Ostanite i gledajte... ""."•\:V"\ - Već je u dvorištu. Upravo je ujašio. " f - Kakav je? • X", " //^/^^v"-\V - Kraljevno, vitez je visok i vitak. - A šljem - šljem? " - Srebrn - sjaji se. ; " .;;,".v;".":"v •; ,"" •,>/;.. •;. / .-.^v :"::V:":"i",""" A na vrhu? ."" : ": " • : "•"!"•"" " ""•-"" •""""• "•""""• "•"", "• •"•••"••X. Srebrni sokol. Tajana ĉvrsto stisne male njeţne ruke na svojim grudima, a starica nastavlja izvještavati: - Na licu mu je zaklon od srebrnih ploĉica. Osijedila sam, ali još takvog zaklona ne vidjeh

ni u jednog viteza! Provirite malo - sišao je s konja - evo, preko trijema moţete ga lako

vidjeti. U ĉasu je Tajana bila na vratima i, sakrivajući se, gledala dolje u dvorište gdje stoji vitez

sa sokolom navrh šljema i zaklonom, na licu. -- Divan li je! - usklikne starica. - Kako je ponosit -*- kako stasit! Ulazi u dvorac! - Idite sada, idite! Ako vam kraljević reĉe da me dovedete doĊite odmah - ali odmah! Dvoranka je izašla. Tajana stoji pokraj vrata prislonjena na zid. Jedva diše. Stid. je, dakle, tu, uistinu je tu i

dijeli ih samo jedna odaja. Glavu je spustila malo naprijed, oĉi upiljila u vrata i prisluškuje svim ćutilima. Vrata se u dnu odaje otvore. Tajana je sva poput napeta luka. Sluh i vid uperen je u

kraljevića što je pošao prema njoj. - Dijete! Vitez je stigao! Velikim crnim oĉima gleda Ratimira, u pogledu joj dršće djetinje oĉekivanje susreta. - Govorio sam s njime - da govorio sam i sve mu oprostio. Nego, vitez je ţelio da te

pozdravi. - Povest ćeš me u dvoranu? V ! V 437- Ţeli govoriti s tobom nasamu. i - Nasamu. ProŠaptala je tu rijeĉ kao da se ĉudi, iako je to oĉekivala. A ipak, u tom ĉasu uzdiglo se iz njezine

duše pitanje: o ĉemu hoće da govori, zašto da govori? - Nije vidjela pred sobom lice svojeg oca, bio je zaklonjen predodţbom vitezove pojave. I kud bi

skrenula okom, svuda pred njom lebdi zaklon i šljem sa srebrnim sokolom, a mlada se njezina

duša sve ţešće pita: o ĉemu, kako, što će govoriti? - Idi dijete moje k njemu. Ĉeka te u blagovaonici. "U blagovaonici, baš tamo kamo nitko ne smije da uĊe dok je on tu? Dakle, zato ne smije nitko da

ulazi jer će on govoriti samnom

Pošla je. Nikad još nije njezin korak bio tako lagan, pahuljast, nikad joj ni jedna cesta nije bila

tako duga kao ova odaja koja je vodila do vrata blagovaonice. Još trenutak i što je ĉeka tamo? Tajana stupi preko praga. Poput priĉe, stoji ona u tamnom okviru vratnica, u modrobi-jeloj haljini sa crnom, kovrĉastom

kosom po kojoj padaju bijeli biseri. A tamo, usred sobe, uspravljeno stoji visoka pojava u dugom

crnom plastu. Na glavi mu šljem sa srebrnim sokolom što širi svoja krila kao da će u ovom ĉasu

poletjeti u visine... Duboko se nakloni vitez. Njegovo oruţje škripi, mamuze zveĉe. Od toga zvuka ona se trgne i

pomakne od vrata, ali mu ne dolazi bliţe, samo gleda u nj, izbuljena, zapanjena. Tu stoji vitez

kojega je oplakivala, nad ĉijim je nevidljivim grobom prolijevala tolike suze, radi kojeg je venula

u prvom proljeću svoje mladosti u kojem je ţivjela i umirala sva njezina duša, svaka njezina

djevojaĉka ĉeţnja, njezine nade i sve ţalosti beznadne ljubavi. A sad je ništa ne boli, ništa ne

osjeća, ni ţelje ni ĉeţnje, samo pruţa prema njemu svoju ruku, šapćući: - Vi ste ţivi, ţivi? - Tako je odluĉila sudbina - odvraća on neobiĉno tiho. - Kako je dobra sudbina što je tako odredila! - prošapće ona kao dijete što se raduje oĉevu

dolasku. - Vi ste upravljali njome... vi! - I maĉem vašim upravljala je sreća koja mi je dana da vam sluţi u pobjedi. I tamo, dok

ste leţali ranjeni, njegovala vas je. - Osjećao sam - znao sam. Nastala je mala šutnja u kojoj su vibrirali još posljednji treptaji njihovih glasova, tako

neobiĉno tiho i pritajeno kao da se boje da bi ih mogle ĉuti zidine... - Viteţe, nisam kriva što je moj otac, ipak, saznao! - Znam, niste krivi. - Knez Okićki je to skrivio kad je pred svima saopćio da ste vi ţivi. Onesvijestila sam se.

Da mi je rekao nasamu ne bi Otac nikad doznao... Obećanje, eto, nisam prekršila

rijeĉima... 438 I opet leţi Šutnja meĊu njima, poput nekog zida što ih dijeli teškom tajnom - neprovidni

zid od ţeljeza kao da se nikad neće razdvojiti. Ona stoji na svome mjestu kao proljetni bijeli cvijet, a on kao ĉudna avet pokrivena mrakom... Gledaju se i šute. Ona ne zapaţa kako njegove ruke hvataju plašt da sakriju drhtanje... Onda se oglasi njegov duboki glas. Danas tako neobiĉno koleba kao da nema odvaţnosti, snage i

smjelosti. Lomi se taj glas i zapinje. - Jeste li - odrţali - drugo obećanje? ; - Koje to, viteţe? - Ono što ste mi ga dali na Ozalj-gradu? Duge crne trepavice padaju joj na oĉi, a usne se ne mlitl. - Obećali ste mi da ćete zaboraviti viteza Sokola? - Obećala sam... ,"., - I to ste obećanje odrţali? " - Nisam! ;•,. • - Zaklinjao sam vas da pruţite ruku pobjedniku* za "olju vašeg oca. ! - Zaklinjali ste me. , > v > ; - Pobjednik je knez Okićki, moj drug. , ;•"-•,, ;v . :? - Plemenito mi je vratio slobodu. - Vas je to neizmjerno usrećilo? - Da, usrećilo me je. - Nijedno obećanje niste odrţali - ni to da poĊete za onog kojega vam odredi bojna sreća i

vaš otac. - Bila bih pošla za nj da mi knez Okićki nije vratio slobodu. - Zato što je odviše ponosan da uzme onu ĉije srce pripada drugome. - Divan je njegov ponos. • - Da ste zavoljeli kneza, bili biste sretni.

- Nemoguće je ljubiti kneza! - Nikad ne biste mogli ljubiti kneza Okićkoga? ; - Ne bih! ...,.•. •:. ." -"-• T "* - A kad bi on vas ljubio? \ ; - Ni onda! , • Pomaknuo se nešto bliţe k njoj: - Vaše srce ostaje dovijeka svezano uz viteza Sokola kojeg dovijeka od vas dijeli loţnica vaše

majke kraljice Elizabete? ; - Srce mi tako zbori. - A vi i ne slutite kakva se neman krije pod ovim zaklonom fca mojem obrazu? -- Ovaj vitez ne moţe da bude neman! I to mi je dosta. - I ništa nema više na ovom svijetu što bi vaše srce joS ţeljelo? - Vi ste ţivi, što bih mogla još ţeljeti? 439srt)n se pomakne. Njegovo oruţje lako zazveĉi. Taj zveket prolazi joj srcem. Koliko

ga je puta osluškivala s ushitom kad je stajala pokraj njega na budimskom dvoru i tamo

dolje kod crkvi-će u poţeškoj dolini. Ovaj zveket njoj je miliji od svake glazbe, od

najljepše pjesme, taj zveket nosi u sebi drhtanja uspomene njezine ljubavi. - Ja sam ţiv! Da, a ujedno i - mrtav - šapne on. - Samo osjećam kucanje svojeg srca... - Je li vaše srce odrţalo obećanje? - plaho će ona. - .Dovijeka! Nitko iz njega neće istisnuti vaš lik! - I onda kad srce prestane kucati, vaš lik

ostat će u njemu, snivajući vjeĉnim snom pokoja. Svjetlost nasmijana kao proljetna zora obasja joj lice i oĉi. Blaga njeţna svjetlost u kojoj

ne dršće sjena ljubavnih ţelja, pa pita veselo poput djeteta: - Otac mi je rekao da ćete sada dolaziti k nama? - A ţelite li to vi? - Ţelim, viteţe! " , - I nikakva druga ţelja ne smućuje vašu dušu? - Ne viteţe! Pomaknuo se opet korak prema njoj. Gledao ju je uporno i glas mu je stao šaptati: - Ali u meni nije tako, u meni se razbija bol, a to traţi odu-ška. Tajĉice... Ja sam pun

ĉeţnja, patniĉkih ĉeţnja koje me proţimaju do dna duše... Nenadana rijeĉ Tajĉice dodirnu njezino srce i sva njezina ţutila. - Ja ĉeznem, Tajĉice, za vama kao zdrave grudi za dahom, kao zdravo tijelo za dušom... Njezino je ĉitavo biće kip zapanjenja. - Tajĉice, vaše se je malo srce sledilo od uţasa? - Viteţe, zar ste zaboravili, zar ne vidite da neprohodna pećina leţi meĊu nama? Nitko je

porušiti ne moţe, to jedino ne* moţe ni nebo popraviti. Molim vas, ne zborite dalje! Iz rupa zaklona gledaju je oĉi tako vrelo i tako blizu, isto onako blizu kao onda kad je

stajao pred njome na Budimu i priĉao joj o nekom drugom tko ljubi i kome je on

prepušta. Pa ipak, sada je nešto u tim oĉima što je straši i nuka da se povuĉe natrag. - Bojite se, Tajĉice? - Nikad vam oĉi nisu tako ĉudno sijevale! - Jer nikad nisam bio tako blizu svojem nesretnom usudu kao u ovom ĉasu... - Usudu? - upita ona preplašeno. - Vi ne slutite da u ovom ĉasu stojim pred vratima moje sudbine. Odavle mogu da odem

samo: sretan ili zauvijek prokleti A ja, eto, spoznajem da ću otići - proklet! - Sto to zborite, viteţe? 440 Nekoliko koraka poĊe k njoj i stane sasvim blizu nje. ; - Tajĉice, draga moja, mnogo vam imam reći, mnogo tog* što moţe da bude mojim

posljednjim udarcem. Onda šutite! - Ne smijem! Neka se odluĉi. Sjednite u naslonjaĉ, sjednite i slušajte me.

Saslušat ću vas, viteţe - prihvati ona i polagano spusti svoje njeţno tijelo u stolicu, dok

joj se ĉitava duša uzdigla u pitanjima i novom oĉekivanju neĉega pred ĉime se gotovo

ukoĉila u neizvjesno.srj. On je sada stao nešto podalje od nje i odvratio glavu kao da se s neĉim rastaje i ne moţe

da gleda njezino lice. - Sjećate li se onog puteljka što prolazi kroz šumu u blizini kolibe pustinjaka Dragoše?

Odanle se dobro razabiru na brdu griĉke utvrde... Uz one crne zidine silazili ste vi na taj

puteljak u šumu. Bilo je to onda kad ste još bili krvnikova kći. Trošna je bila vaša haljina,

vjetar je ĉešljao vaše crne pramove. Vaše male usne na blijedu licu uvijek su bile stisnute.

Nitko nije mogao da iz njih izmami rijeĉ. U vjeĉnoj šutnji lutala je Tajana uz utvrde Griĉa

i silazila malim puteljkom u šumu do pustinjaka. A ja - sretao sam je, zaustavljao se i

zagledavao u one ĉudne oĉi što su sakrivale nešto tajno, nerazjašnjeno i vukle me za so-

bom. Onda sam izmolio od Dragoše, kad vas nije bilo tamo, da Vam dopusti govoriti sa

mnom. Povjerovao je meni kao ja sam sebi. Uĉio sam vas baratati strelicom. GaĊali ste

dobro, predobro, vukla me je k vama neka toplina, neka oĉinska briga i duţnost viteška

koju mi je namijenio i naš društveni zakon - da vitez štiti siromašne poštene djevice.

Ĉekao sam vas sve ĉešće pa i svakog dana. Slušao sam vaše misli, tako ĉudno bistre i

tako sanjarski lijepe. Osjećao sam kako mi bivate draga. Onda jednog dana govorio sam

mnogo o vama s Dragošem. On vas je namijenio pa-tarenskoj vjeri da je širite. Rekao mi

je naposljetku: "U grijehu je zaĉeta krv koja teĉe u njezinim ţilama, nosi u sebi klicu gri-

jeha". To je bilo sve što sam saznao o vama. Ah" saţalilo mi se da posluţite bogumilskom

vjerskom mahnitanju i zakleo sam se u svojoj duši da vas neću nikad napustiti. A kad

izvršim svoju zakletvu što sam je poloţio na ruke Ratimiru - kraljeviću, odluĉim pobrinuti

se za vas, za sav vaš ţivot. I evo, tako sam nastojao da budete uvijek uza me, da vas lakše

otmem Dragošinu uplivu. Da to nisam uĉinio, vi biste danas bili na mjestu nesretne

Mirene. Tada je došla u naš glavni grad Griĉ - kraljica. Obavljao sam onda vjerno osnovu

koju mi je nametnula zakletva, vršio sam je, ne misleći pri tome ni na ono što se je razvilo

u meni prema vama. Još nisam znao što se raĊa na dnu mojeg srca. Bila mi je zadaća da se uvuĉem u srce kraljici i tako sluţim urotniĉkim osnovama

kraljevića Ratimira i svih nas. Onog dana, kad je kraljica ulazila na Griĉ, vi ste pokraj

Kamenitih vrata gle- 441dali za mnom. Znao sam, vidio sam, kako odlazite s utvrde i skre-ćete prema Savi.

Osjećao sam da vas nešto goni. Nešto mi je ša-pnulo da kanite uteći. Dozvao sam Borivoja -

koji se na Griĉu skrivao pod odorom crnog fratra da tako sluţi nama gdje god ga ustrebamo.

Smislio sam na brzu ruku sve i uputio ga da vas vrati. I on je to uĉinio, zadrţao vas i rekao:

"Sunce neće sedam puta leći na zapad - a vašu će sreću potraţiti sam kralj"! Na turniru pod Griĉem otvorio sam vam vrata ravno u kraljevski dvor. Dva su me uzroka na

to ponukala: da budete uza me, da vas branim i da mi budete na dvoru pouzdanik - da mi

javljate što mi bude trebalo znati. Bio sam miran i zadovoljan, proglasio vas srećonošom

svima. To mi je uspjelo, pa vas je pokojni kralj Stjepan uzeo na dvor. Ali onda se odjednom

nešto promijenilo... - Promijenilo? - zapita ona plaho, ne dignuvši vjeĊe. - Bilo je to u Popovu tornju kad sam se prvi put susreo s Irraljicom i kad sam prema našoj

osnovi imao da osvojim Elizabetu i otmem je uplivu strašnog Joakima. Tada sam prvi put

morao obujmiti njezin struk. U tom se ĉasu probudilo moje srce jakim prosvjedom. Vidio sam

u tome ĉasu vaš lik i ja sam se maknuo od kraljice. Povukao sam svoju desnicu s njezina

struka jer je nešto kriknulo u meni... Srce moje, kao probuĊen div, podiglo se u obranu onoga što je osjećalo. Tajani nestaje daha... - Spoznavši ovo, lutao sam, traţeći snagu da izvršim zakletvu. I opet sam našao snagu kad me

je kralj vjerio s Orhidom. Vi znate, bilo je to na Griĉu, onda me nije snalazila borba jer sam

znao da ću se toj vjeridbi ukloniti. Znao sam da će kraljica uĉiniti sve da me razriješi braka s

Orhidom jer joj je već onda smutio pamet ovaj zaklon koji vam skriva moje lice i sada...

Tajani se ĉini da se pred njome ruši neka palaĉa, a kamenje pada po njoj i zatrpat će je. - S uţasom sam osjetio kako mi biva sve ogavnija misao da budem kraljiĉin ljubavnik - kako

sam to obećao kraljeviću Ratimiru i svima našima. Stali smo jedno protiv drugoga na me-

gdanu: moje srce i ja! Ja ostadoh pobijeĊen. Srce je moje izvojevalo pobjedu - za vas! Ali nisam smio prekršiti

zakletvu i osnovu koju smo tako sveto zakljuĉili. Kako da naĊem puta da izvršim zakletvu - a

da me srce ne kazni vjeĉnim paklom na ovom svijetu? Tajana digne oĉi k njemu. Ĉitavo njezino biće stislo se u ĉekanju neĉega što je silazilo k njoj

kao teški dah neznane sablasti, neĉega što se skriva u ovoj sobi, u tamnom pokućstvu, u

tamnim zidovima, oko viteza, u njegovoj bojnoj košulji i srebrnom zaklonu što je samo

katkad sijevnuo u polumraku bljeskom strave... 442 Osjećala je oko sebe nešto ţivo, nevidljivo, gotovo ukleto, što će sada izmiliti iz svoje

nevidljivosti i nad njome izreći osudu... - Govorite - šapne u ţelji da dokrajĉi teţinu neizvjesnosti. Sve više je njegova rijeĉ zapinjala. - I pošao sam jednog dana u Kneginjac kraljeviću Ratimiru, kleknuo mu pred noge i rekao:

"Kao ocu svome, otkrivam varr, svoje srce! Izvršit ću što sam obećao i odluĉio. Kunem se na

svoju ĉast. I ţivot i .dušu i sve što imam dat ću toj zakletvi. Jedno vas molim: oslobodite mi

srce da ga ne okaljam, ĉista ljubav potkrala se u nj - ako mi ne pomognete, oduzet će mi Iju-

bav bistrinu i" snagu u radu koji me ĉeka." Ime djevice koju je moje srce tako uzbudilo niti

sam otkrio kraljeviću, niti me je on za nju u svojoj muţevnosti ikada pitao. Tajana se uhvatila za oslon stolca u bojazni da će pasti s njega. - Mirujte - reĉe on, opazivši tu kretnju. - Ima još teţe da podnesete, ţelim da hrabro doĉekate

ono što nikad ne bi bilo prešlo preko mojih usana pred vama, da o tome ne ovisi vaše

osloboĊenje" Zebnja je prelazi pred otkrićem njegove tajne. - Znajte - veli on - stid me je govoriti o tome vama. Ipak moram, obećao sam to kraljeviću

Ratimiru. Lagano dršću njezina ramena i polagano udara njezino srce kao da već umire. - Kraljević je prihvatio moju zamisao. - Zamisao? - opetuju njene usne. Ĉini joj se da tu rijeĉ nije još nikad ĉula. - Bila je zamisao neĉuveno podmukla. Zadavala mi je mnogo brige, iziskivala beskrajnu

paţnju, nagomilala mi je mnogo opasnosti, ali ja sam je preuzeo i proveo. Sve je to prolazilo

tako dobro kao da neka viša sila time ravna. Podmuklost sam podnosio lakše, negoli istinu.

Znali su je kraljević i njegovi drugovi s kojima smo se rotili protiv vlasti kumanske kraljice.

Osim drugova vašeg oca, znao je to i onaj koji me je oslobodio. - Oslobodio? Ĉega? - i ona se lako pridigne. - I opet vas molim: budite mirni i doĉekajte hrabro što ćete ĉuti... Unatoĉ njegovu umirivanju, ona stane drhtati. - Obećajte mi da nećete izgubiti snagu ako razgrnem zastor iza kojeg je napisana tajna viteza

Sokola? - Mirno slušam kao da me nema... - Svladajte se jer je potrebno mnogo snage da zagledate istini u oĉi. Stisla je ramena da se odupre onome što bi sada imalo da se strovali na nju. Njegove su mamuze zazveĉale. Trgla se i pogledala k njemu. Umjesto da joj nešto kaţe, on hitro prelazi dvoranu i ode ravno prema vratima kroz koja je

prije ušla ona.

443r

" što? Odlazi? Odlazi?* - pita se uţasnuta. Dršćući, hvata naslonjaĉ i gleda za vitezom. Što je to? On otvara vrata druge odaje, stoji

na pragu, nekome daje znak.

Tajana osjeća da od ovog zamaha ruke na njezinu glavu pada ţeljezni šljem, s one strane

udara joj u uho zveket. Odjekuje joj u duši kao sto mamuza, sto koraka, teških i snaţnih,

kao da odanle dolazi neka brojna ĉeta mamuza. Sve dublje spušta glavu da zaprijeĉi svojim oĉima gledati onamo odakle se pribliţavaju

zveketajuće mamuze i oštri koraci. Uzalud bi htjela pobjeći. Iza oborenih vjeĊa razabire da iza onih vrata ulaze - ne jedan

jedini ĉovjek, već cijela ĉeta. Stisla bi oĉi da ne gleda, ali njezina je volja u vlasti njezinih ćutila. Opirući se, popušta

svojoj slabosti. Mora gledati onoga koji ulazi. Pogled joj se dodirne njegovih stopala,

lagano u strahu se uzdigne do viteških spona, hvata rub njegove obuće, sve više - do

kazete - sive - posve sive, crveni grb na prsima, crni plašt, bojna košulja... Trgne se i pogleda vitezovu glavu. U njoj ginu sjetila. Nestaje osjećaja vlastite prisutnosti. Gubi se, nestaje kao da se

rasplinula u neţivu stvar... Ne zna, ne osjeća, - samo vid joj je budan i razotkriva joj zaklon od srebrnih ploĉica...

šljem... srebrni sokol navrh šljema i zaklon - dakle, vitez Sokol. On je ušao sada preko praga, ušao je, govorio, a ipak je ušao •- i prije i sada su zveĉale njegove mamuze i zablještale srebrne ploĉice na zaklonu. Oĉi

joj se zatvaraju i otvaraju... Pred njom stoji vitez što je govorio s njome. I tamo na vratima ulazi vitez i sad stoji... - što li se to dogaĊa? Zar ludilo? - Shvaćate li sada? - zapita onaj koji je razgovarao s njome. Tajana je nijema, ne razabire

pravo ni pitanje ni sliku u koju gleda bistro i jasno pa ipak osjeća da je izgubila vid.

Dvije slike, dvije prikaze i dvije utvare. - Ja - ja ništa ne shvaćam... - šapće ona. - Koga vidite? - Dvojicu. - I jest tako, dvojica stoje pred vama. Dva viteza Sokola. Nije utvara, što je dakle? - Zašto dvojica? Što to radite? Kakvu mi to namećete muku? - pita ona. Ali ne zna kojemu od njih da upravi ovo pitanje. Jednaki stasom, odijelom, zaklonom. Onaj s kojim je govorila ĉas prije i - onaj koji je

sada ušao. ; - Tko ste vi? Obojica! - pita djevojka stisnuta na oslonu stolca. - Tko ste? - Ja sam vitez Sokol - odvraća prvi, a drugi se osvrne k svojem drugu i upita istim

dubokim glasom: - što da odgovorim? 444 Itaprepašteno se ona podigne i usklikne: f- Isti - glas, isti?... - Kako vam je kraljica opisala svojeg dragana viteza Sokola? Recite to, Tajano, mirno,

vrlo mirno i sabrano. Vaţno je da se uvjerite - govorio je duboki glas. - Crne oĉi... crni brci, kovrĉasta kosa... mlad - lijep, kao jutarnja rosa - to je rekla i još

više... Skini zaklon! - zapovijedi duboki glas. Uţas stisne Tajaninu dušu, podigne ruke i pokrije

lice. Ne, ne, - neće da gleda ovog drugog. - Tajano - pogledajte mu u obraz. - Ne mogu - ne mogu - i klone na stolicu. - Ako već sada gubite snagu, onda vam se pravi vitez mkada ne moţe prikazati. Umrijet

ćete od gadosti njegova lica! - Dakle, ni ovo još nije posljednji udarac? - Nije! Ali slijedit će, pa morao odmah umrijeti! I ponovno vitez dade nalog onome na pragu sobe: Skini zaklon!

Ona skupi svu snagu, gleda kako drugi otkopĉava zaklon i skida ga, a ona vidi: crnokosu

glavu, lijepo mlaĊahno lice, crne oĉi, brkove, a crna kovrĉasta kosa pada na zatiljak.

Skamenjena promatra njegov lik, dok onaj prvi naglašava: - Kraljiĉin se opis potpuno slaţe sa slikom viteza Sokola ,Jcojeg je kraljica u Poţegi

napokon ipak razotrila u svojoj odaji i takva vam ga opisala. Evo, to je bila moja zamisao

koju sam izmolio od kraljevića Ratimira... - Zamisao? Kakva? Smutili ste me! - trgne se ona u nestrpljivoj bojazni, gledajući u onog

sa zaklonom na licu. Odgovaraj mladiću, tko si? - upita zaklonom pokriveni vitez lijepog mladića što je skinuo

zaklon. - Vaša milost uzela mi je zakletvu da ni na vaše pitanje ne smijem odgovoriti ako me

zapitate pred drugima. - Zakleo sam te, ali onda još nisam znao da će me sudbina udariti najvećim bolom.

Odriješujem te, mladiću, zakletve koju sam ti nametnuo. Odgovaraj samo ono Što sam ti

dopustio reći prije nego si ušao u ovu dvoranu. - Razumijem! v Dakle, tko si? • -- Kaštelan vaše milosti. Ovaj odgovor omami Tajanu. Bulji u zaklon,onog pokrivenog i drhtavo i smeteno

ponavlja: ; Kaštelan. Vaš kaštelan? A vi? -- Ja sam vitez Sokol! - A on - što je bio pod zaklonom? Bio je vitez Sokol! - On je mene branio/on me je štitio? - Odgovorit ću vam na to. Pogledajte dobro lice ovog

mu-Škarca da uzmognete sravniti - pa da budete na ĉistu. Dakle, pogledajte mu u lice. Ona ĉvrsto gleda lijepog mladića. - Evo - ovaj moj kaštelan me je dobrovoljno zamijenio u loţnici kod kraljice... A sad,

prijatelju, idi dok te ne ustrebam. Ĉekaj me, zajedno ćemo otputovati. Pošao je dvoranom ĉvrstim korakom, ona gleda, ĉas za njime, ĉas u onoga koji pred njome

stoji pod zaklonom. Iz crnih Tajaninih oĉiju zuri stotinu nerazjašnjenih pitanja. - Odgovarajte, viteţe! Hoću da znam što je to - naglasi ona, osovivši se. - Tko ste vi, a što je

bio on? - Evo odgovora: Onaj je udvarao kraljici, a vodio poslove s kraljicom, ugovarao, borio se na

turniru ovaj - koji stoji pred, vama! Onaj kojega ste vidjeli sada izaći - imao je samo zadaću

ulaziti u kraljiĉinu loţnicu! ... Samo to! Tajana se napola digla. Napola je uzviknula i napola proplakala. On je prihvati lagano kao da

je dašak, a ne djevojaĉko tijelo. Osjetila je kako joj glava poĉiva na ţivom burnom srcu, na grudima što se nadimaju poput

valova na moru. I drhtaj njegovih ruku i rastalasanost njegovih grudi probuĊuje njezinu dušu i

kao u snu izreĉe pitanje: - Zašto onda sve to? Zašto onda taji svoje boli?... Drţeći je u naruĉju, odvraća on šapćući: - Zašto je sve to moralo ostati vašim oĉima pokriveno? Tajĉice!... Zašto je trebalo da propatite

toliko boli? Ah! Mnogo ima teških razloga. Sve je moralo ostati tajna jer je vitez Sokol

poloţio u ruke kraljevića Ratimira zakletvu da će prije umrijeti, nego da ovu prevaru sazna

kraljica, jer bi onda bila naša sveta urota izgubljena i kaţnjena smrću svih. Ovu zakletvu

mogao sam odrţati samo onda ako vam o tome ne otkrijem ni rijeĉi. Kad je kraljević Ratimir

doznao da ste mu vi kći, onda je vitez Sokol još više morao da šuti jer ste vi bila kraljevna i

po kraljeviću Ratimiru namijenjeni njegovu nećaku Borivoju. A ja sam poštovao kraljevićeve

nade da će ga Borivoj naslijediti na prijestolja - a vi, njegova kći - postati kraljica Hrvatske. Onoga dana, kad sam to doznao, prisegao sam sebi na ĉast i obraz da ću šutjeti do groba.

Toga su dana moje patnje postale veće i teţe, a duţnost mi je nalagala da ovu tajnu ponesem

sa sobom u grob. A onog dana, kad ste vi uperili strelicu u kraljiĉinu krunu na turniru u

Poţegi - moja je ljubav razotkrivena* Uĉinio je to knez Okićki, optuţivši me kraljeviću u kuli

Paso-glavca. Samo je vaša sklonost prema meni ostala kraljeviću tajnom jer sam tako ţelio ja.

- Zašto ste ţeljeli ĉuvati tajnu kad više nije bilo kraljice, kad nije bilo vaše osnove, svega je

nestalo? Zašto u Ozlju, kad ste od mene opraštali, niste otkrili ovu tajnu? 446 £- Na Ozlju-gradu su vitezu Sokolu rekli da vas kraljević namjenjuje pobjedniku i ţeli da to

bude knez Okićki. Tako je vitezu Sokolu odreuila sudbina da vas odvraća od sebe, zato se s

vama oprostio zauvijek i od vas iznudio obećanje da ćete ga zaboraviti. Da bih vas lakše

sklonuo na to, rekao sam: kraljević će zauvijek prokleti viteza Sokola ako sazna da ljubite

njega! To je bila jedina laţ kojom sam se posluţio da skrenem vaše srce prema drugome... - Knezu Okićkome... - Da - k njemu! - Niste to dobro uĉinili. - Pokušao sam da vaše srce upozorim na kneţeve osjećaje. -• Knez me nikad nije ljubio! Zna se pritajiti, prikazati kamenom... Vi ste me morali odvraćati od sebe, znam to, ali vi ste me upravo ţeljeli vidjeti s njim

vjenĉanu - spoĉitavajući veli ona. - To je bilo okrutno! A tamo u Budimu vi ste mi govorili da

nikad vitez Sokol ne moţe posegnuti za mojom rukom. Zašto? To je bilo onda kad je kraljević već znao da ste njegova kći pa vas je namijenio Borivoju da

budete kraljica ove zemlje. - I rekli ste: "Bio bih najsretniji na svijetu da uzljubite onog drugog koji vas ljubi i koji me je

vrijedan". - Mislili ste Borivoja? - Ne. Mislio sam kneza Ivana. Te veĉeri još nisam znao da je kraljević namijenio Borivoja pa

sam zaţelio: kad sreća ne moţe pripasti vitezu Sokolu, neka barem bude sklona knezu Ivanu. - Zar je tako velika sreća da mene snubite za druge? Velika - velika, jer... - Ona nije slušala što je htio da kaţe, nego sklopi ruke i usklikne poluglasno: O, dobra srećo moja! Ja sam uvijek tebi predala svoju sudbinu i ti si njome ravnala, ti si

razrušila pećine koje su stale meĊu nama ... Sada nema više obaveze, nema više pećine -

nema više ništa ... ništa - što bi nas dijelilo... Ĉekala je da će je sada uzeti u svoj naruĉaj. Ali se on pomakne od nje kao da je medu njima

neka velika zapreka. Što se on više udaljivao, to joj se ĉinilo da ta pregrada biva veća. - A meni je sada poći! Odlazite od mene - viteţe? Nikada se više vitez Sokol neće vratiti! Uprla se i ponovo ustala. Nova je obuzima prepast. Zar da nadomak tolike sreće padne neka

strahota izmeĊu njih kad je ĉudo srušilo pećinu? - Sto to ĉinite, viteţe? -- Obavezao sam se sebi i vašem ocu! Ono što ćete sada ĉuti, to mene zauvijek dijeli od vaši

Evo, s ovog mjesta treba da pri-moj posljednji pozdrav i moju zadnju rijeĉ...

447r

l/^f "Zar se opet mraĉi?... Zar nema sunca na mojem putu?" - pita ona sama sebe, lutajući

pogledom i pitanjima po nekoj dalekoj pustoši što joj se otvara iza vitezove pojave... Pustoš

pred njom i za njom, a on da se gubi u njezinoj beskrajnosti. - Vitez Sokol oprašta se s vama! - Zašto? Zašto se oprašta?... - Da zaista umre!... - Ne, to ne mogu shvatiti - ni mislima ni srcem. Stade joj se magliti pred oĉima, ali silom

zadrţi buĊrd duh i pita odluĉno: - Sablasno govorite, viteţe, zlo govorite, jasnoću hoću - jasnoću... - Tajĉice - zar ne razabirete kako nas nešto strahovito dijeli? - Ne, ništa - ništa ne vidim! - Vi me gledate, a ne vidite? -- Ne vidim što bi nas moglo dijeliti. I ne osjećate? Ne. Ne! . j

- Dijeli nas ovaj - zaklon!... :H - Za - klon? Na te rijeĉi ona zadršće i Šapne: Zašto - zaklon? - Moram ga skinuti! Ona nijemo zuri, ništa ne moţe da kaţe, a on nastavi nekako muklo: - Mislio sam i vjerovao da ga nikad neću skinuti pred va-ina! Nikad! Ipak, evo, došao je

taj ĉas - po mene tako koban... Upiljila je pogled u taj zaklon što je uza se vezao sudbinu ideja i ljudi. Zaklon taj od srebra,

obiĉna stvar koja je vitlala srcima i ţivotima... zaklon što je drmao prijestoljem i kraljevskom

vlašću. Sad ima da padne na njezin ţivot i mladost, da zakopa njezinu sreću! O, taj zaklon!

Nikad nije osjetila veće ţelje da zagleda ispod njega da gleda lice ispod srebrnih ploĉica... Nije mogla ni predoĉiti kakvo se lice krije pod njime. Kad je prvi put vidjela u Poţegi

Borivoja, osjećala je da to nije lice koje je krilo zaklon. Nikoga nije smatrala onim koji se

tamo krije. Privikla je gledati u te srebrne ploĉice koje su joj skrivale vitezovo lice. Ljubila ga je sa

zaklonom i do ovog ĉasa nije strepila da bi ga sada imao skinuti. Njegova rijeĉ da je sada

kucnuo kobni ĉas zaprepasti je, povuĉe se u sebe i baci u ĉasak neopisive strave. On to opazi i

primijeti: Vi strepite! Velite da je taj ĉas koban - po vas! - Zato što će vam otkriti ţig mojeg poniţenja. Tko je vas ţigosao? Zašto? - šapne izmuĉenim glasom. - Primit ću taj ţig ovaj ĉas! - Od koga? 448 --Od vas, kraljevno! " - Oh ne, nikad ne, makar izgledali kako mu drago! -> Varate se kraljevno, vi ćete me ţigosati "- poniţenjem - vi! Ovo me muĉi - muĉi me! Dokrajĉit ću vaše muke upamtite! Skidajući ovaj zaklon, pridonosim najteţu ţrtvu vama -

veću ţrtvu od ţivota! - Zašto, zašto? - stenje ona. - Volio bih stoput svoj ţivot poloţiti pred vaše noge - nego ovaj - zaklon... Ne shvaćam... On se uspravi, isprsi. Ĉula je njegov teški dah. - Sjećate se, Tajano, što sam nekoć rekao. "Kad skinem ovaj zaklon, skinut ću s vašeg srca

vašu ljubav!" Kad skinem zaklon, viteza Sokola više nećete ljubiti. - Ne - ne, nije istina! Još jednom, posljednji put velim: - više nećete ljubiti viteza Sokola! - Jao muĉitelju! - Tajana dršće, zaprepaštenje lebdi joj u licu... Gleda mu ruke... preleti

pogledom po njegovoj pojavi. U pogledu se razabire sumnja... -- Kraljevno, smrtni ĉas viteza Sokola kucnuo je! -- Kakvim ste to glasom izrekli ove rijeĉi? -- Prirodnim glasom onoga koji vas oslobaĊa ljubavi prema vitezu Sokolu! Noge joj dršću, prihvati se obim rukama zida, zaprepašteno gleda njegove ruke što ih diţe k

zaklonu... U ušima joj zveĉi dodir njegovih prsta sa srebrnim ploĉicama. Htjela bi viknuti: ne,

ne skidajte! Ali nema glasa. Srebrne kopĉe zaklona pucketaju kao da zvekeću štitovi! Ĉitava je dvorana ispunjena tim zveketom od jakog dodira njegove ruke sa zaklonom. Strah je

hvata kao da joj se pribliţava grozovita neman, podmukla, pritajena, koju je osjetila u toj dvo-

rani, u pokućstvu, u zidinama u njegovu crnom plastu - već u poĉetku razgovora... Trgne glavom, okrene od njega oĉi... Ploĉice pucketaju, tiho zvekeću, odriješuju se s njegova

lica, pretvaraju u velike nadgrobne ploĉe i poklapaju ĉitavo njezino biće... - Ne! Ne skidajte! - zaprepašteno krikne, gledajući u stranu. U tom ĉasu odgovara joj glas, posve drugi - ali oštro - odluĉno. Taj joj glas sledi krv. Vitez

krikne: - Svršeno je!

Nije pogledala k njemu. Uz mukli zveket šljem sa srebrnim sokolom i zaklonom od srebrnih

ploĉica, padne na zemlju. Pokrila je lice rukama da ga ne vidi. Cuii joj se: netko joj orobio

srce za sreću ljubavi! - Kraljevno još niste pogledali u lice i već ste osloboĊeni Svoje ljubavi. Vi ste sretni! Spašeni!

Sokol je umro... 449Zavukla se sasvim iza stolice kao dijete što se krije od sablasti i drţi se za oslon. Onda

okrene k njemu glavu. Dah joj zastaje. Srce joj obustavi kucaj. Preneraţeno zuri u ovo lice,

tako poznato - toliko puta viĊeno. Dugo zuri u nj. Onda krikne: - Varka! Varka! - U ĉemu je varka? - Samo ste me htjeli osloboditi... pomoću varke! - Još me nitko nije smio okriviti laţju! - U ime neba zaklinjem vas recite, to nije moguće... Htjeli ste me samo spasiti od moje tuge,

uzeli ste vitezov glas, njegov zaklon, oh znam to, samo da pomognete mojem ocu osloboditi

me tuge. Vitez je mrtav, vi ste sve to izmislili da pomognete ocu - i meni... ali... - Kamo sreće da je tako! - Ne! Knez Okićki nije se mogao kriti pod zaklonom viteza Sokola! Nije mogao! Nikako!

Nikad nije knez mogao da bude - on! - Knez Okićki bio je vitez Sokol da izvede osnovu svoju i vašeg oca... Uhvatila se za glavu kao da joj se muti svijest! - Oh - već znam, vi ste loše izmislili svoju osnovu - vrlo loše. Vitez i vi, dvije su osobe.

Znam! - Lako mi je bilo slijediti duboki glas mojeg kaštelana, imao sam volje i snage da ga uĉinim

drugom svojom prirodom. Pojava i stas, kako ste vidjeli u ovog mladića - sasvim odgovara

meni. - Nije samo glas, ima drugih stvari koje ne moţete nikada dokazati, nikako ih ne moţete

poreći. - Dobro pitajte - odgovarat ću na sve. - Ni na jedno pitanje ne moţete odgovoriti! Ne moţete! Ĉvrsto se svojim njeţnim rukama pridrţava naslona stolice. Njezino prozirno lice odaje ĉvrstu

snagu, volju i vjeru. U tom ĉasu odgovara joj glas, posve drugi - ali oštro, da dokaţe knezu varku kojom je ţeli

osloboditi tuge. I gleda u pod gdje leţi zaklon s kojim je ovdje pala sva njezina trenutaĉna radost i

kratkotrajna sreća. A tamo pokraj zaklona stoji knez Okićki prema kojemu je osjećala Ijutinu i neprijaznost. Onaj

isti muţ s kojim nije htjela ni da se oprosti kad je odlazio na ratište, onaj kojega su joj nudili,

a ona ga odbijala, onaj koji joj je dao slobodu onog dana kad je svojim maĉem stekao njezinu

ruku... "Ne, ne moţe to da bude - nije to on - samo hoće da za volju Ratimirovu u meni zauvijek

opustoši ljubav prema vitezu koji je negdje tamo daleko mrtav... Misli joj hrle, vrzu se i ne zna što da zahvati prije, ali osjeća da će kneza raskrinkati.

r

- ĉujte, kneţe i odgovarajte. Evo, vidjela sam viteza Sokola i vas usporedo na turniru. Svi smo

vas vidjeli! Tamo na turniru pod Griĉem. Vitez Sokol dijelio je megdan na bojnim igrama iza

vas. - Istina je, iza mene. - Eto - vi ste bili na megdanu prije njega i ozlijedili ste ruku. Svi su vikali i traţili da vi

podijelite megdan sa Sokolom, a on je stajao pred kraljicom. - Da, tako je bilol Tajana usklikne: - Onda. ste vi, kneţe, izašli na konju. Svi su vas vidjeli. - Da - istina je. A jesam li imao na glavi još bojni zaklon kad sam izašao s povezanom

rukom? - Da, imali ste i on je htio da se bije s vama. ĉekao vas je i pristao da doĊe knez Okićki. Je li

bilo tako? - Bilo je tako. Tajanine oĉi zasvijetlile tajnom radošću pa se pomakne iza naslona naslonjaĉa i nastavi: - A vi ste, kneţe,, izašli na konju, svi su vas vidjeli, izašli ste u svojoj modroj kazeti i sa

svojom zastavom. Zar nije tako? Kad su svi vikali: "Knez Okićki neka se bije s vitezom!", vi

ste kneţe okrenuli kraljici i narodu svoju povezanu ranjenu ruku. Nije li to istina? - Istina je. - Ako ste vi vitez Sokol, kako ste mogli sjediti onda na konju s povezanom rukom? Eto,

vidite, vaša vas je dosjetljivost izdala! Varka vam nije uspjela! - Dopustite sad meni jedno pitanje: je li knez Okićki još bio u bojnoj opremi? Je li izašao pred

narod s povezanom rukom i s bojnim zaklonom koji mu je sakrio lice? - Da, imao je bojni zaklon, svi borci zadrţe zaklon na licu do kraja igre. - Vrlo dobro. Sad dopustite da objasnim. Na turniru svršio sam svoj megdan s pobjednikom i

najavio kralju da sam ozlijedio ruku. Nakon toga je bio dugi odmor. Sjećate li se? Za vrijeme

tog odmora ušao sam u svoj šator, skinuo svoje modre znakove kneza Okićkoga i onda pošao

u šator koji je ondje bio postavljen za viteza Sokola. Tamo je moja ruka u ĉasu ozdravila jer

nikad nije bila ni slomljena ni ozlijeĊena... - Rekli ste kraljici i svima... - Hinio sam da mi je ruka slomljena, sluteći unaprijed da će mene zvati na megdan sa

Sokolom. Zato sam već prije sve pripremio. Eto, zato što nisam mogao da se sam sa sobom

bijem, priĉinio sam se kao da sam ranjen. U šatoru brzo uzmem kazetu i odoru koju sam nosio

kao vitez Sokol, uzeo sam šljem i zaklon, a mojega slugu, koji mi je bio u tom vjerni

pomagaĉ, odjenem u odoru kneza Okićkoga, pokrijem mu glavu svojim šljemom, po- 450 29* 451veţem mu ruku i odredim mu; ako zovnu kneza Okićkoga, neka sjedne na konja i

iziĊe. Ja sam se pretvorio u viteza Sokola, izašao pred svjetinu i, kad su ljudi vikali:

"Neka se bije Sokol s knezom Okićkiml", izašao je moj sluga s toboţnjom ranjenom

rukom. Iste veĉeri pratio sam vas na Griĉ k svojoj sestri, onda odjašio hitro ispod zidina,

promijenio opet šljem koji je nosio moj sluga na konju i stigao u palaĉu, sjeo u svoju

odaju gdje sam, toboţe, bolovao. Ĉitavo sam vrijeme nosio ruku svezanu, samo Petar i

moji prijatelji znali su da je to bila izlika. Evo razjašnjenja.

Ovo Tajanu teško razoĉara, ali samo na ĉas jer se odmah pribere: - I to je sve dobro smišljena obrana, kneţe, ali vidjet ćete - moja je tvrdnja ispravna.

Odmah ću nastaviti. U Tajani dršće samo jedna ţelja: pitanjima prisiliti kneza da prizna kako je vitez Sokol

bio i postojao, a knez je tek sada uzeo njegov zaklon po dogovoru s njezinim ocem. - Kneţe, odgovorite: je li vaš kaštelan u odori viteza Sokola koji put i govorio sa mnom? - Nikada to ne bih dopustio! - Onda je vrlo dobro - naglo će ona i nastavi: U Budimu poslala me je kraljica u Gertrudin

dvorac. Znate li što se tamo dogodilo? Ako ste vi vitez Sokol - recite - što se zbilo onda. Traţili ste viteza Sokola i zalutali u grobište dvorca. Upravo toga dana bio sam kod mojih

prijatelja i vašeg oca kraljevića u Gertrudinu dvorcu. Pregledavali smo dvorac i traţili

tajne izlaze, ako bi nam trebali. Ĉuo sam tada ţenski krik u podrumu, našao vas u kuli

smrti - podigao i ponio. - Jeste li onda imali zaklon? - ICisam. MeĊu svojim prijateljima koji su poznavali viteza Sokola i znali njegovu vnrku

nije bilo potrebno da nosim zaklon. - Dobro, to vam je sve mogao pripovijedati i sam vitez. Ali razjasnite mi ovo: kad smo u

Budimu u kraljiĉinoj odsutnosti izjašili na šetnju ispod budimskog dvorca, bile su s nama

Orhida i Dorja. Onda je Orhida odjašila u šumu kamo ju je uputio crni fratar... - Da, to je bio Borivoj. - Dobro. Orhida je našla tamo kod ugljenarove kolibice viteza Sokola kako ĉeka kraljicu.

Moţete li to razjasniti? - Sasvim lako. Ono je bio moj kaštelan. Ĉekao je, toboţe, kraljicu, ali je sve bilov

ugovoreno pomoću crnog fratra. Htjeli smo da izazovemo Orhidinu ljubomoru i fratar je

Orhidi javio kako Sokol tamo ĉeka njezinu sestru kraljicu. - Tako? Ali nakon toga bile smo kraljica i ja ponovo u šumi i opet Smo tamo srele Sokola

na dogovorenom sastanku. - I to je bio mladi kaštelan.

- I on je razgovarao s kraljicom, baš onako kao vi?

452 - Govorio je s njome u njezinim odajama u moje ime. Tofi-no sam ga uputio i nauĉio što i

kako ima govoriti. Nije mu išlo "•jtako spretno i hitro kao meni. Rekao mi je kako mu je

kraljica "Spoĉitavala u svojim odajama da govori ĉudno malo i kratko. To ine je uplašilo i

tada sam ga svakog dana poduĉavao da mu rije-* ci budu što sliĉnije mojima. Napokon je

mladić svaki dogovor s kraljicom izveo dobro, štoviše i onaj put kad je trebalo kraljicu

nagovoriti za put u Poţegu. Sve što sam htio kod kraljice poluĉiti, sve to je on nauĉio kao

moj uĉenik - i onda je prošlo sve glatko. - Ah, ĉekajte! - klikne Tajana kao da joj je sinula sretna misao koju knez neće moći da

poreĉe. - Kad ste bili u dvorcu zatoĉeni od Joakima, onda niste mogli izaći. Niste mogli doći na

ovaj trijem gdje se vitez Sokol jedne noći sreo sa mnom, gdje je ušao u odaju i tamo

govorio s kraljicom ... Ne, kneţe, to ne moţete niĉim dokazati... Vi ste bili zatoĉeni, niste

se smjeli maknuti s dvora, bili ste zatoĉeni, a ipak je vitez Sokol govorio sa mnom. Jer

vaš kaštelan - rekli ste - nikad nije došao u moju blizinu. - Istinu sam rekao. - Kako je, dakle, vitez Sokol - ako ste vi taj - mogao doći u kraljevski dvorac na onaj

trijem dok je knez Okićki bio zatoĉen? Sad, priznajte, vi niste bili vitez Sokol, samo sada

to tvrdite za volju mojeg oca. Kneţevo se lice od njezinih pitanja sve više smrknulo. Odgo-|vorio je potištenim glasom: - Da. Dok je bio knez Okićki zatoĉen, nije mogao doći So-[kol na trijem. I nije ga bilo! - Jest, bio je i ulazio u moju odaju i sreo se s kraljicom!

- Varate se. U vremenu, dok sam bio zatoĉen, vas je kraljica slala u Gertrudin dvorac.

Moji drugovi uvijek su vam rekli: "Vitez je u lovu". I dugo mu nije bilo traga. Sjećate li

se: vitez nije dolazio jer kaštelana nisam htio da šaljem na dogovore, a ja sam bio zatoĉen.

No, vi ste zaboravili da je došao na dvor biskup Timotej. I sad pomno slušajte: biskup

Timotej izmolio je od kraljice da mene povede sa sobom u jedan budimski samostan. I to je biskupu uspjelo, poveo me je sa sobom na slobodu jednog jutra. Sjećate li se? - Pošli ste - i - ? - I kad je istog dana pao mrak, u fratarskom ruhu pošao sam u Gertrudin dvorac, odjenuo

ruho viteza Sokola i još iste veĉeri došao je nakon dugog vremena vitez Sokol na trijem.

Našao se tamo s vama, govorio je s kraljicom u vašoj odaji, ondje, iza slike kraljevića

Ratimira. One iste veĉeri vi ste usrdno molili za kneza Okićkoga da ga spasim, - a ja sam

poslušao i predloţio kraljici da kneza Okićkoga - mene - pošalje u Gertrudin dvorac. Kad

ste onda molili viteza Sokola da spasi kneza Ivana, pi-, tao sam vass je li vam knez drag? 453- Ne vi, nego vitez Sokol je pitao je li mi knez drag, a pitao je s nekim strahom kao da

je ljubomoran... - Ne - sa strahom ljubomore... nego sa strahom muškarca koji pita sam za sebe i strepi

pred odgovorom... I taj muškarac imao je pravo da strepi jer odgovor što ga je dobio, nije

bio povoljan za nj. Ipak sam kneza - sebe - onda preporuĉio kraljici neka ga pošalje u

Gertrudin dvorac. Ovu sam spletku ugovorio s Ratimirom i kraljici objavio da vitez Sokol

neće prekoraĉiti prag njezine loţnice dok knez Okićki ne doĊe u Gertrudin dvorac. I ona

me je poslala jedne veĉeri - uz vašu pomoć. Tako sam vodio našu osnovu dalje, izveo sam

urotu protiv Joakima. I kad je Joakim utekao i kraljica postavila mene za svojeg tovar-

nika, ja sam prvi svog kaštelana, u odori viteza Sokola, vodio u dvor i poslao u kraljiĉinu

odaju... Uvijek sam i svagda govorio: vitez Sokol će uĉiniti ovo ili ono, vitez Sokol daje

rijeĉ jer pod onim zaklonom sam ja doista bio vitez Sokol, a ĉesto nisam htio za vitezove

rijeĉi i djela obvezati sebe - kneza Okićkoga. - A one veĉeri, o boţićnoj svetkovini, opet je bio vitez na trijemu. Onda ste sami pošli po

viteza da govori sa mnom. Vi ste pošli sami, kneţe, i poslali ga! - Dok je moj kaštelan u odori viteza Sokola - naravno da smo imali dvije jednake odore -

ĉekao u mojoj sobi zatvoren, ja sam se hitno odjenuo i došao na trijem. Kraljica nas je

zatekla ondje i posumnjala. Tad sam silazio niz ogradu trijema i opet se vratio u svoju

odaju, hitno skinuo Sokolovo odijelo i već ušao u dvoranu. Kad ste se vi s kraljicom

vratili, već sam dugo razgovarao s knezom Semereom. Njegovi je razlozi sve više razoruţavaju. Ali ona se opet pridigne, ohrabrena novim

pitanjima: - Kneţe, na turniru u Poţegi vi ste otišli s poljane dok se igra zapoĉela i rekli ste Dorji da

polazite na Kraljevu Veliku. I otišli ste, a vitez Sokol me je spašavao na toj poljani koju

ste vi ostavili! - Kraljici sam rekao da je stigao vaţan kurir inkvizitora Konrada, makar to nije bila istina.

Tada sam otišao na Kraljevu Veliku, ali prije sam pogle.dao u sve viteške šatore jer sam

kao kraljevski tovarnik imao pravo da sve nadzirem. šator viteza Sokola postavio sam

udaljeno od drugih baš zato da što bolje ĉuvam tajnu i da nitko ne opazi da šator uopće

nisam ostavio. Moj sluga Petar već je tamo ĉekao na straţi. Tu, u šatoru, hitno sam se

opet pretvorio u viteza Sokola, a Petar je otišao da pogleda kad treba da nastupim.

Doskora se vrati i javi mi da je kraljica prekinula bojne igre i pozvala vas da gaĊate

strelicama. Iznova sam ga poslao da gleda kako vam uspijeva vaše umijeće i sluša kad će

kraljica poslati po viteza Sokola, ali Petar bane prestravljen i javi da vas veţu konju o rep.

Jedva sam se uspeo na konja i poletio za Jakobom Ponićevim, zasjekao mu konja i ponio

vas gore do Pasoglavca. 454 - Ne, ne nije tako...

- Kad ste leţali u onoj kuli Pasoglavca u teškom uzbuĊenju, naĉas sam gotovo zaboravio

zakletvu. Plašeći se da izdiše-te, sinula mi je u srcu ţelja da skinem taj zaklon što me ĉini

drugim ĉovjekom pa me pretvara u viteza kojeg je vaše srce ljubilo... Kloneći pred teţinom njegovih dokaza, ona se uhvati posljednjeg pitanja: - A zašto je knez Okićki morao uzimati obliĉje nekoga viteza koji ne postoji? Da po osnovi vašeg oca i mojoj, prometnut u nekog tajanstvenog putujućeg neznanog

viteza, sigurnije obmane kraljicu i zadobije njezino srce na juriš. Ţene našeg doba tek

onda zapravo opaze muškarca, tek onda ljube ĉovjeka kad mu lice pokriva zaklon. Tomu

ste dokazom i vi!... - U kuli Pasoglavca, one noći kad sam slušala vaše vijećanje - uskliknuo je knez Babonić:

" Vitez Sokol ljubi kćer svoje ljubavnice!" Da ste vi bili vitez Sokol, ne bi on rekao:

"Vitez ljubi" - nego bi rekao: "Ti, Ivane, ljubiš". - Knez Babonić nije znao da sam vitez Sokol - ja. On je uvijek vidio kaštelana sa

zaklonom i upravo zato je morao kaštelan uvijek nositi pred svima zaklon i ţivjeti

odijeljeno od nas da ne posumnjaju oni naši prijatelji koji nisu znali da se ja skrivam u toj

odori. Kaštelan je polazio svuda s nama i pratio nas pod zaklonom. Kad ne bih bio imao u

viteza preodjevena kaštelana uvijek s nama, ostali bi plemići posumnjali da se jedan od

nas: kraljević Ratimir, ili ja, oblaĉimo u tu odoru. Time bismo bili pruţili prilike

nagaĊanju, priĉanju, što bi lako doprlo do kraljice i moja bi varka bila otkrivena. A onda -

priznajem - nisam ni malo ţelio da mene drţe ljubavnikom kraljice! U kuli Pasoglavca vi ste optuţili Sokola da ljubi mene, da se sastao sa mnom pred

kapelicom i zato je upropastio osnovu. Vi ste uskliknuli: "Optuţujem viteza Sokola,

njegova ljubav upropastila je sve. A niste govorili o sebi nego o vitezu Sokolu". - Zato što su u kuli, kad ste vi ondje slušali, bili prisutni i drugi kojima nije bilo poznato

tko je vitez pa sam govorio o vitezu, a ne o sebi. Jer, opet velim: svi su znali da je vitez

ljubavnik... Od onog ĉasa kad je kraljević saznao za moje osjećaje, on je ţelio da mi da

vašu ruku, ali ja sam vam vratio slobodu jer ne ţelim ruke s kojom ne dobivam srce. -- Dakle, kad ste me odvraćali i snubili za drugog - taj drugi... Bio sam ja! Na Ozlju sam štoviše i spomenuo sebe, a vi ste s takvim ţarom odbijali kneza

Okićkoga. To je uzrok što sam onda bio nemilosrdan što vam nisam htio ni onda, ni do

smrti otkriti da je vitez što je na svoje grudi prislonio glavu 455Tajĉice - bio samo* - sebiĉni knez Okićki! Moj ponos i moja sebiĉnost bili su uzrok što

sam šutio pred svima, samo smo kraljević i ja proglasili viteza Sokola mrtvim. - Zašto ste proglasili viteza Sokola mrtvim, ne samo za mene, nego ste to proglasili i vi i moj

otac pred ostalim knezovima i svojim drugovima? - Vitez u odijelu viteza Sokola došao je s Kraljeve Velike najaviti da dolaze ĉete Joakimove.

To je bio moj kaštelan - kojeg ste vidjeli. Kad smo izašli iz dvorca i navalili na Joakima, ja

sam u bojnoj odori uzeo Sokolov šljem da neprijatelja prestravim. Kad je bio potisnut, opet

sam se povukao u šumicu, sluga Petar dade mi moj šljem, a Sokolov smo ostavili leţati.

Nakon toga navalio sam na Joakima. Tada smo proglasili da je vitez ranjen, odnesen na

Kraljevu Veliku i umro. Ovu smo smrt morali proglasiti jer se je tako najshodnije moglo

prikazati knezovima zašto se vitez Sokol neće više pojaviti, a svi su naši prijatelji bili vrlo

znatiţeljni i ĉesto traţili da ga razotkrijemo. Ovako smo se mi riješili viteza koji kraljeviću i

meni više nije trebao. Meni je, štoviše, bio na smetnji, priznajem. Predloţio sam kraljeviću

Ra-timiru da ga slavno pokopamo, nadajući se da ćete ga vi ipak jednom zaboraviti ako ga

proglasimo palim na bojištu. Odluĉio sam. da nikad ne saznate ovo što sam vam sada otkrio.

Vi ste to saznali i, evo, to je onaj ţig poniţenja kojim je oţigosano moje ĉelo. Knez Okićki

prije bi svisnuo nego priznao ljubav onoj koja ga odbija i još ljubi drugog. Taj drugi bio je

samo utvara - varka - zaklon! Lijepi srebrni zaklon! Nije se više mogla pribrati, kao polumrtva, sva utuĉena, blijeda i nemoćna, nalikuje cvijetu

što sklapa svoje latice kad zapadne sunce. -• Vi niste mogli da mi budete dobri - dobri... njeţni kao

•- on! Glava joj pade na grudi. Oĉaj izbija iz ĉitava njezina bića. Ivanove smeĊe lijepe oĉi pune su

mraka. Hladno se naklonio i ponosno nastavio: - Uistinu ne - odgovori on ironiĉki. - Pravo ste rekli! Vitez Sokol sada mora umrijeti u vašem

srcu. Ja ostajem iza njega ţiv i - poniţen! Ali to je bila jedina mogućnost da knez Okićki, koji

vam je sve to skrivio, popravi svoj grijeh, oslobodi vas po vaš ţivot opasne tuge za vitezom i

vrati vam mir. Oprostite mi što sam bio tako grubo sebiĉan. Onog dana, kad sam polazio na

bojište protiv kralja Otokara, htio sam da budem bolji i da vam odmah reknem da vas

pokušavam osloboditi vitezova zaklona, ali vi ste to odbili, rekavši Dorji da ne ţelite sa mnom

ni govoriti. Dopustite da ovaj vitezov zaklon uzmem sebi za dokaz da je jednom jedna

djevojka smrtno ljubila viteški zaklon - ploĉice od srebra! Podigao ga je sa zemlje. Tajani lice odaje razoĉarenje. On se pokloni i brzo, gotovo trĉeći,

izaĊe iz dvorane... 456 Pokrivši lice, ona je klonula, toneći u zaglušenom kreševu misli, u vrtlogu osjećaja koji su joj

razvrgnuli veze izmeĊu mozga i srca, izmeĊu sanja i jave... Postavili su pred nju dvije slike:

jedna je bila slatka sanja, izazvana zaklonom, a druga - knez Okićki, kojemu je bila nekoć

iskreno zahvalna pa opet kivna na nj. Muškarac koji joj je iskazivao samo nuţnu paţnju i

ništa više. Nikako nije mogla da spoji viteza, njegovu njeţnost, i hladnog, uvijek drţavnim poslovima

zauzetog kneza. On je bio samo prijazan, paţljiv i ništa više. Vitez Sokol i sad još lebdi u njezinoj predoĉbi kao ţivi ĉovjek kojemu još nikada nije

ugledala lice. Još uvijek ĉuje njegov ĉudno duboki glas o kojemu je Dorja govorila da je

namješten, ali ona nije nikad o tome ispitivala. Ivan i vitez njoj su dva bića. I dalje ljubi

viteza... "Strahovita je ovo java u kojoj sam se probudila". Dakle, nema viteza? Nema ga - i nije bio? Ili je svi varaju? Ĉini joj se da je taj vitez netko drugi, a ona u svojim mislima i predodţbama neprestano gleda

njegovu sliku koje je nestalo poput lijepa sna. Suze joj polijevaju blijedo lice. Kraljević Ratimir uzrujano ĉeka u svojoj odaji, neprestano pogledava na vrata i prisluškuje

svakom koraku. Napokon u sobu utrĉi knez Okićki. Ratimir pohiti k njemu ali na pola puta zastane: - Kneţe? Sto je? - OsloboĊena je! I sretna? Mladi knez ne odvrati ništa, ali blijedo lice oĉito govori jasno. , - Ivane, kako to izgledate? - Kao svi oni koji se Vraćaju s bojišta - poniţeni! Kraljeviću, ja se opraštam s vama. Ratimir ga uhvati za ruku. Sto se desilo? Zar je niste ljubili pravom muĉeniĉkom, snagom? - Ona i sad ljubi viteza - kojeg nema! Nije ljubila ĉovjeka; ; nego zaklon. To sam uvijek,

uvijek osjećao! Zato sam tako mrzio taj nesretni zaklon, zato sam tajio pred vama da Tajana

ljubi viteza jer biste bili zapovijedili da joj se razotkrijem, a to nisam mogao da ne budem

poniţen. Knez Okićki nije još nikada ni pred kim ponizio svoj ponos! Sad sam, eto, uĉinio i to

da vratimo njoj mir, a vama nade u sreću vašeg djetetal Skinuo sam zaklon i pokopao sebe!

Vitez Sokol uistinu je umro... i Ivane, vi ste u svom ponosu beskrajno okrutni. - Svatko ima svojih mana. Ova koju meni spoĉitavate, priroĊena je Okićkima! zbogom,

kraljeviću!... - Dajte joj vremena da se sabere. Zar ne shvaćate: ljubila je dvije godine viteza, kako ste mi

juĉer sami prvi put priznali. 457Dijete je ona, upio joj se u dušu vitez, a tome ste krivi vi! Vi ste joj sami stvorili njegovu

predodţbu, vi ste u njoj raspirivali njezinu sanju. Ivane, kad ste skinuli zaklon - skinite i -

ponos i Neka taj bude za muške, prema ljubljenoj djevici treba da rastvorite srce viteza

Sokola! Neka knez Okićki bude njezin vitez

- onakav kakvim ste ga vi sami prikazali... - Kraljeviću, da ste vi ĉas prije vidjeli kako je bila razoĉarana kad sam skinuo zaklon? Da ste

mogli zagledati ono zaprepaštenje koje me je polilo poniţenjem i gotovo me utopilo u boli!

Razabrao sam da je zaklon moj takmac, moj nuzljub, veća vrijednost od mene! - Kad sam ĉesto stajao pred njome pod odorom viteza Sokola, pokušao sam da zaboravi

viteza i nastojao njezino srce skrenuti k meni. Bilo je uzalud. Osjećao sam da će se dogoditi

ono što se zbilo danas! Kraljeviću odviše je teţak udarac pao na moju dušu, vi ćete razumjeti

- ne mogu ni ĉasa ostati ovdje. Moram se skloniti. Svoju ću bol zatomiti, traţeći izgubljenu

sestru. Kraljeviću - zbogom! Jurećim koracima izašao je iz sobe, pohitao na dvorište, pozvao da mu osedlaju konja i s

pratnjom ostavio dvor. Tajana je dugo leţala sa suzama u oĉima i teško zbunjena u srcu. Nije ţelila nikoga i ostala je

u dvorani dok je vrijeme prolazilo. Tada uĊe Ratimir. Dugo je trebalo dok se probudila i podigla k njemu ruke: - Oĉe, znaš li što je rekao knez? Je li to varka? Reci mi - zaklinjem te. - Dijete - sve je istina! - Zar se moţe ovako promijeniti glas - srce - dušu, sve ono lijepo i toplo što mi je govorio?! Razlozi sve više je razoĉaravaju i sve više savijaju, ali ona se opet pridigne, ohrabrena novim

pitanjima. I sluša oca: - On mi je davno priznao da ljubi neku djevojku i ne moţe biti kraljiĉin ljubavnik, a ja sam

pristao da ga u kraljiĉnoj loţni-ci zastupa njegov kaštelan iz Brezovice kojega nije nitko

poznavao. Mnogo puta je u ovom dvorcu, ovdje u mojoj prisutnosti, vjeţbao da preuzme

njegov duboki glas. A dušu i srce nije trebao da mijenja - duša i srce viteza Sokola, to su duša

i srce Ivana Okićkoga, on je dao vitezu svoju dušu, svoje osjećaje, svoju ljubav prema tebi,

Tajano, on te je ljubio odavna, a da nisam to nije slutio. Juĉer mi je ispriĉao kako je mrzio

viteza Sokola i zaklon jer si ga ti ljubila i jer je taj vitez, koji je bio on, zakrĉa-vao put do tvog

srca... - On, oĉe, meni kao da mi glavu pritišće olovo! - Ti, dakle, ipak ljubiš zaklon. - Tajĉice! Kako je to lijepo rekao i kako je to lijepo izgovarao - vitez... 458 - Ne - vitez - nego knez Okićki! J ; Ona je opet naslonila glavu na ruke i zapala li duboke misli. Ratimir polako izaĊe. i ĉitav je dan prošao u šutnji.

v i

* * Drugog dana Tajana sjedne s Ratimirom na vrh kule. Promatrali su okolne brdine i tihi

varaţdinski grad u daljini. Onda se Tajana malo osvrne i pogleda duţ daleke ceste, šapne ocu,

a taj je šapat bio kao dah povjetarca: - Oĉe, kad će doći knez? < - Nikad. - Nemoguće? A zašto? - Rekao je, ne moţe doći zato što ga odviše boli... - Zovni ga. Šalji mu glas da doĊe. Htjela bih ga zamoliti da mi oprosti što mu nisam

vjerovala. - Odbit će! - Ne! Ako je vitez Sokol uistinu knez Ivan, onda će on doći. Vitez Sokol je ljubio svoju

Tajĉicu više nego ţivot i slavu svoju. Ako je knez bio vitez Sokol - onda mora doći. - Ali ti ljubiš viteza? - Ja ljubim onoga koji je nosio zaklon, koji me je nazivao svojom malom Tajĉicom... I

zaplakala je bolno. - A zašto mu nisi to rekla dok je bio ovdje?

- Ne znam. Sva sam se ukoĉila. Sva sam se smutila. Svaku noć samo sam mislila o vitezu. I

sad vidim da je knez uistinu vitez Sokol. Jer, i ti, oĉe, ne bi me mogao varati. Je li istina što je

rekao knez? - Kunem ti se, dijete, da je tako kao što je knez rekao. - Onda ga zovi! Ratimirovo lice se razvedri. SiĊe nekako neobiĉno naglo niz kulu, skrene u skrajnje krilo

dvorca i pokuca na vratima. Kad se ova otvorila, sjedio je na leţaju knez Okićki. Blijed i zamišljen. - Kraljeviću, zašto me drţite ĉitav dan u tamnici? - Evo, baš dolazim, da vas oslobodim. Dobro sam uĉinio što Sam poslao za vama u Varaţdin.

Znao sam što će slijediti. Trebalo je vremena da se jadno dijete snaĊe u takvu preokretu... - Vi ste je nagovorili? - mrko će knez. - Ne. Ona je pitala za vas i molila me da vas zovnem. Eno, gore na kuli - plaĉe za vama! ,,; -

Ne obmanjujte me, kraljeviću!:? - Kneţe, uvjerite se sami.

ĉasak je promišljao, a onda uzme svoj šljem sa sokolovim | znakom, zastre lice zaklonom od

srebrnih ploĉica i poĊe na kulu. " Ratimir je ostao u dvorištu. " t; 459Tajana je sjedila, gledajući niz cestu, a licem su joj padale Suze... Gledajući kroz rupe zaklona, knez Ivan upita tiho: - Za kim plaĉete, Tajĉice... - Za onim kojeg skriva ova odora - i digne svoju njeţnu ruku. - ţelim skinuti zaklon,

kneţet Ne ljubim zaklon, nego onoga koji ga je nosio... Knez se spustio do nje na koljena, a njezine ruke skinule mu zaklon. Drţala ga je na krilu. Tajĉice, draga, malena, nosim vas duboko u srcu. Nosio sam vas odavna pokopanu u srcu. - Tako je njeţno zborio i on!... Kneţeve ruke dotaknu se njezinih ramena i glava joj padne na njegove grudi. - Tako je udaralo njegovo srce... To je oni - Koga ljubite, Tajĉice? Recite - koga? - Viteza Sokola koji je knez Okićki! -- Ne varate li se, Tajĉice? Ivanu Okićkome niste bili skloni. Samo zato što ste mi otimali

viteza. Sad ste mi ga vratili. - Za vjeĉnost, Tajĉice, ako ga uzmete! - Zašto mi niste nikad govorili tako kad ste nosili vitezovu odoru? - Zakleo sam se da ću ţivjeti samo za osnovu vašeg oca. A srce mi je ţivjelo samo za vas.

Sad ću ţivjeti za vas ako mi dajete srce, Tajĉice mala! Sjeli su zajedno na kulu. Prislonila se k njemu, šapćući: - Sva je zemlja sada drukĉija! Ona rijeka tamo suze su sreće, isplakane na grudima koja

ljube. Cvijeće sitno smjehuljice su njezine... Nebo je poljana, plava, po kojoj raste zlatno

cvijeće... Lijep je svijet, lijep je!... - Snivaj taj san, Tajĉice moja, snivaj, maglice moja nebeska... MJESEC DANA KASNIJE Pred kaptolskom crkvom grne svjetina. Griĉane i Kaptolce jednako je povukla na okup

uzbudljiva znatiţelja. Svu svakidaS; njost, sve brige dnevnog ţivota, sve su ostavili

onkraj svojih domova. Ovdje ih je zdruţila Ijubopitnost: - Gle, i kneginjica je postala! - A bila je krvnikova kći! - Budale! Zar ne znate da nije njegova kći? Izgubljena je kraljevna koju su negdje ukrali.

Obdarena srećonoSom, zato su je i pronašli. 460 - Baš je to dobra sreća nadijelila kneza, našeg hrabrog viteza Sokola! Tko bi to ikada

mislio da se knez Okićki krije pod šljemom? - Vele da je zato uzeo lik putujućeg viteza da moţe slijediti Tajanine stope. Sigurno je

tako. Nitko nije od nas slutio da je taj vitez - Ivan.

- A gdje je danas sedlar? - zapita netko i stadoše se ogledavati. - Tko bi ga znao! Nekako se jako ureĊivao kao da je pozvan u svatove na Okić-grad. - Ne bi li! - Ţalosna će biti svadba bez kneginjice - uzdahnule ţene. Šteta takva ljepota da vene u

samostanu. Na crkvenim stubama zamamljuje im oĉi slika kakvu zamišljaju samo u snu. Tu stoji

Tajana. Velike crne oĉi obasjavaju sjenovitu put od bjelokosti. Njezinu ljiljansku pojavu

obavija mo-drobijela haljina s grbom Okićkih, izvezenim u svilu. Plašt, izvezen zlatom,

spušta se na dugu povlaku. Svjetini blista pred oĉima, razbuĊuje misli, rastapa se u

ĉuĊenju i maštanju slike kakve su im stare bake pripovijedale u priĉi. Tajana je poput

sjene neĉeg tajanstvenog, nevidljivog, kao odraz ĉarobnog priviĊenja što ga zovu sreća. Knez Ivan uz nju kao da pogledom svojim naviješta svima: "Srećonoša je jer sreću je

prosula po mojoj duši". Ivan drţi nevjestinu ruku. Ljepotu njegova muţevna stasa zaodijeva modra, mekana protkana kazeta i ljeska se na

suncu kao da je posuta iskricama. Na njegovim grudima je modri grb, zlatom vezeni.

Plavetni plašt vuĉe se za njim pa se ljudima ĉini kao komad što ga je srećonoša skinula s

neba da zaogrne vjerenika... Na glavi mu je šljem. Na njemu krili se srebrni sokol... Uokolo stoji kneţevska ĉeta, sva u modroj boji knezova Okićkih sa zastavama i

kneţevskim grbovima. Iza mladog para dolazi Ratimir, Borivoj, knez Babonić i ĉitavo jato zagorskih i drugih

prijatelja s jednog kraja zemlje do drugog. Svatovi polaze prema kneţevskim kolima što su presvuĉena modrom tkaninom

izvezenom zlatom. Najednom se ljudi nešto uskomešali. IzmeĊu svjetine ugurao se do njih ĉovjek u urednoj

graĊanskoj odori. Maĉ mu je o poja-jašu, u naruĉju nešto nosi. - Gle, griĉki sedlar! - ĉude se ljudi. Ali on ne vidi nikoga, već ravno stupa pred kneza i mladu kne-ginju. Tu se zaustavi s

dragocjenim teretom. Veliko, lijepo finom koţom presvuĉeno sedlo, ukrašeno zlatom, stavi upravo pred Tajanu.

Knez se smiješi. Tajana se raznjeţi a sedlar će ponosito: 461- Od griĉkog sedlara ovo je na spomen na naše morske dane. - Hvala vam griĉki sedlaru - odvraća Tajana, a sluge prihvaćaju sedlo. - Sedlaru! Pozivam vas u svatove - veli Ivan - a graĊani" ma prireĊujem veselicu uz

peĉenje i vino. Svatovi kreću na Okić-grad, a svjetina kliĉe za njima: - Sretno ti bilo, Sokole, sivi Okićki, uz sokolicu svoju, u gnijezdu tvojemu na Okić-gradu,

navrh pećine, ispod plavog neba. Dok su Okić-gradom odzvanjali veseli svatovi razbuĊeni vinom i radošću, knez Ivan

poveo je svoju nevjestu k prozoru kule i zagledao se dolje u daleku okolinu posutu

mjeseĉinom... - Tajĉice! Srećonošo moja! Dorja nikad neće saznati kako sam sretan ljubeći tebe, mala

moja Tajĉice!,.. - Moţda će ipak doznati... - Zašto se ne javlja, ako je ţiva? - Zato što je prekršila obećanje kad je izmakla vjeridbi s knezom Babonićem i otišla u

samostan. - Poslao sam glasnike u sve samostane - a ipak nisu je našli. Oh, Tajĉice, - strah me je! - Ĉega, dragi moj? - Teške slutnje prelijeću mojom dušom. Ni vitezu otimaĉu nema traga. Poslao sam uhode

da obilaze njegov dvorac. Ali tamo je bilo sve tiho, mrtvo. Suma pusta. Kad se moj sluga

pribliţio zidinama Tomina dvorca, upravili su na nj strelice i on pobje-ţe. Zašto ne

puštaju nikoga u blizinu? To me muĉi. - Ivane, kad bi ona uistinu bila tamo, a - sretna?... - Tajĉice, ti nešto znaš? Reci mi, Tajĉice, - na današnji te dan molim. - Ne znam Ivane, samo pitam jer te obilaze slutnje. Kad bi ona... - Ne pitaj. Da je Dorja u njega, Tomo bi sutra bio mrtav! Oh, ne. Nemoguće da bi Dorja

prekršila rijeĉ. Što ti misliš? - Mislimo da je pošla u samostan, ali je nisu našli zato što se krije jer bi joj ti zapovijedio

da ostavi samostan i vjenĉao je s Babonićem. - Tako misliš? - Još više, to vjerujem. - Ti si me utješila, smirila - srećonoša moja!... Stojeći uz nju, prigrli je k sebi i šapće

Icao nekoć pod zaklonom: * - Tajĉice! Tajano moja! 462 LIJEPA JE GODINA PROŠLA... Zvijezde su sklopile oĉi. Ispod sivog ruba posljednjih sjena noći hrle plave svijetle zrake s

istoka. Zora se smiješi Okić-gradu. Njezini ruţiĉasti odrazi pozdravljaju bijeli dvorac na sivoj

pećini. Iza kula po zidinama šulja se dan u kneţevske odaje. Svakog jutra budi bijela zora

crne oĉi mlade gospodarice. Danas je rano uranila. U odaji punoj zastora i sagova, ĉešljaju sluţavke njezine crne

pramove, upleću joj u crne pletenice zlatne niti. Vitko tijelo zaodijevaju joj svijetlo modrom haljinom s gustim naborima ispod struka.

Pojasom, od zlatnih ĉetverokuta, obavijaju njezin struk. Mošnju od ţute koţe spuštaju joj

uz vitke bokove. Bijelo lepršavo velo zlatnim pribadaĉama pribijaju ispod spone za kosu i

spuštaju niz haljine ispod koljena. Ogledavaju svoju lijepu gospodaricu što je zavirila u malo zrcalo da još jednim pogledom

istraţi svoju ljepotu. Svjeţa su joj lica kao cvjetne latice. Usne su joj rumene kao od cjelova. U crnim se oĉima

nešto ljeska pritajeno, sakriveno, kao neka tajna što obuhvaća ĉitavu mladim dahom

zagrljenu njezina pojavu. Tajana se naglo ogleda. K njoj jedva ĉujnim koracima tiha ulazi stara ţena pa se zagleda

u nju kao da je oboţava. - Vaša milosti, zajutrak je spremljen. - A knez? - upita Tajana! - Nadgledava kako opremaju vašeg konja. Brzo otpusti sluţavku i pozove bliţe staru ţenu. - - Dakle? Jesi li ga što ispitala? - Pitala jesam, ali doznala ništa. - Onda nisi dobro pitala. Svojoj staroj dadilji on bi sigurno rekao. Sigurno bi rekao! - Na krivu ste putu gospodarice. Stare moje oĉi vide dublje od vaših crnih, baršunastih.

Prevarili ste se. Nema oblaka na kneţevu ĉelu. Srce mu je zora kad je obasja sunašce iz

vaših oĉiju, gospodarice. Duša je kneţeva sivi soko što kruţi nad Okić-gradomr pa otkud

da po kneţevu ĉelu pada mrak? - O, ti laskavice stara! Opet nisi izvršila što ti rekoh, pa se ispriĉavaš. Ja znam, ja vidim,

već dugo nešto pomućuje vedrina kneţevnih pogleda... - Gospodarice, ne traţite mraka u svjetlosti nebeskoj. - Velim ti, ima nešto, ima! - E da ima, a to vam je dobro znano, mila gospodarice. Ima nešto - da - i ona se ogleda po

sobi pa šapće: - Tiho je, odviše tiho u gnjezdašcu ovom prelijepom. Nema cvrkuta mladih.

463Dobro, dobro, ovo tvoje spoĉitavanje slušam već godinu dana. - Oh, nije spoĉitavanje, samo ţelja. - Ne pitam te za to što se tebi vrti po pameti, već što je probudilo kneţevu zlovolju. Ali starica se ne da ušutkati: - Eh - već je davno minula godina i više dana što se Okić--graĊ uresio mladom

kneginjicom, tako divnom i ĉarobnom, pa nije li ĉudo ako knez ĉeka sinĉića kao, eto, ova

mlada zora sunca? Pa kad me ovako knez kadgod sretne, malo se snuţdi i zapita: "Hoćeš

li ti, stara dadiljo, doĉekati da odnjihaš mojeg sina?" - O, znam ja dobro, knez gradi na

Brezovici novi dvorac i meni veli: "Za svog sina hoću da tamo dignem bijele dvore." - Dobro, dobro. Znam to, šuti stara dadiljo, i slušaj - znam Ta ĉime ĉezne knez, ali zbog

toga ga ne mori ţalost, već samo ĉeţnja. Nego, uhvatila sam od nekog doba neke vrlo

ĉudne i mraĉne kneţeve poglede, ali ne mogu ništa doznati, jer jedva što sam prišla da ga

pitam zašto to, on se smiješi. - Kako se ne bi smiješio! I crni bi se oblak nasmiješio kad bi ugledao vas, zvjezdice Okić-

grada! - Prestani već jednom, laskavice. ĉekaj dok izreĉem, jesi li ĉula? Starica pokorno sklopi ruke, a sive staraĉke oĉi pune zaĉu-Ċenja poĉivaju na Tajaninu

licu. - Sve mi se ĉini da je knez odnekud dobio neke loše glasove, tko zna otkuda! Sto ti

misliš? - Moţda nešto tuţno o mojoj dragoj kneginjici Dorji -- uzdiše starica, a oĉi joj se kupaju u

suzama. - Oh, tugo moja, hoću li ikad vidjeti svoju kneginjicu?! - Vidiš, to je ovo, sve mi se ĉini da je ĉuo nešto o njoj, a meni taji jer neće da znam

njegovu bol, da je ne bih dijelila s njime. Sakriva mi je - zato sam htjela da ga ti ispituješ. - Ni o ĉemu on ne govori sa starom dadiljom, samo katkad spomene sinĉića koji bi mu

oţivio ĉitav dvorac... - Dobro - dobro, idi i zovni hitro kneţeva peharnika Belka. Dadilja polako izlazi. Tajana poĊe k prozoru. Strmoglavi pogled pruţa se na Samoborsku goru i na brdine, "bujne i zelene, u zlaćanoj

magli povrh sunĉanih zraka. U Tajaninu se pogledu nešto skriva, nešto poput velike sreće

kojom na-dahnjava i sebe i dolinu i brda, daleko gore ispod Okić-grada i gore visoko nad

njim. Ĉini joj se da stoluje na nekoj beskrajnoj uzvisini izmeĊu neba i zemlje. Tiho ulazi Belko i nijemo se pokloni. - Vi stel - obazre se ona, pogleda na vrata pa će onda, šap-<5ući: - DoĊite - brţe - i dok je

on stupao k njoj, ona izvadi iz njedra sloţenu pergamenu... 464 - Sakrijte dobro - i oĉi joj se upiru opet u vrata kao na straţi dok je Belko spremao

predano mu pismo, nešto nevoljko, oklijevajući. - Uistinu ste odluĉili kneginjo? upita on. - Ne mijenjam svoju odluku. Kad sunce bude uz bok zapadnoj kuli Okić-grada, predajte

pismo knezu. - Bojim se, knez bi mogao poĉiniti veliko zlo... - Sve je moja briga. Preuzimam sve to na sebe... - Kneginjo, dugujem knezu zahvalnost. Eto, siromašnog plemića uzeo je u svoju ĉasnu

kuću. Uzmite drugog za ovaj korak. - Vi ćete me ostaviti? - upita ga i pogleda, a on je već zarobljen njezinom snagom i

pokunji glavu. - Sve ja preuzimam na sebe. Kad velim, znam i zašto. Vas neće teretiti ništa. Sve mene.

Ako ipak odbijete? - Pokoravam se, kneginjo vašoj zapovijedi.

- Sve mi se ĉini - knez nešto sluti. - Ni rijeĉi nije spominjao. - Ako ga je opazio, onda bi moglo biti da nam uĊe u trag, ali... - Tiho! - šapne Belko. Iza vrata zaštropotali su koraci. Tajana se odmakne, od Belka. Knez Ivan uĊe u odaju,

svjeţ i vedar. Pogledavši Belka pa Tajanu, zaklima glavom, nasmiješivši se: - Ĉovjek bi mislio da vas dvoje imate nekih tajni. - O, imamo - odvrati Tajana glasom zvuĉnim kao glas lutnje. - Naloţila sam neka strogo

pazi na tebe da ne stigneš kasno na Kneginjac. Dakle, Belko, izvrši sve moje zapovijedi. Mladić se udaljio iz sobe, a Tajana se okrene k Ivanu: - Doruĉak je spremljen, a onda se moram rastati s tobom, dragi. - Sve mi nešto govori da te ne pustim. I zašto da ideš upravo danas u Kneginjac kad ja

moram u Brezovicu? - Nismo li ugovorili da ćeš do veĉere za mnom? Ah - tako sam se zaţeljela oca. On me

toliko ĉeka, sad je on i tvoj otac, ne smiješ dopustiti da tuguje. Knez uzme obim rukama Tajaninu glavu i, milujući njezinu kosu, zagleda joj u oĉi, velike

i crne: - Tajĉice! Prvi put što hoćeš da ideš bez mene! To me malo ţalosti! - Hoću da okušam tvoju ljubav, da vidim s koliko će ţelje dohrliti u Kneginjac moj

Sokol! Hoću da vidim je li tvoja ĉeţnja kao nekoć! - Nekoć! Ne znam kad je to bilo! Uvijek ĉeznem za tobom, i onda kad si mi tu. Nemoj

poći, Tajĉice... A ona mu pogleda u oĉi, privine glavu na grudi i smiješka se: - Moraš me pustiti, Ivane, najsmjeliji supruţe moj, ne krati mi to veselje. - Ne razumijem zašto me srce odvraća od toga...

465, ^ Oĉito nije iskreno prema svojoj TajĈici Nešto krije..."| ;. - Ne krije, ništa ne krije! *| , - A - zašto si sad pogledao na zemlju? |

.;.""•" - Samo sluĉajno! :lji

- Reci mi, tereti li nešto tvoju dušu? >; - Da, Tajĉice - ili ne. - Prekasno je. Govori - zapovijednim će glasom ona. Tamnlj oblak preleti Ivanovim

ĉelom kad je zapoĉeo: ;;|i

- Govore ljudi... || - Što govore? Reci! Sg - Da - Lobor-grad ima - gospodaricu!... 55

- Barem se to ne tiĉe ni tebe ni mene. "•>•••>" ; - Da, ne tiĉe, ali udarilo me je u

srce. - Opet sumnja? - Sumnja? Ne, samo nemir. Da je sumnja/ pohitao bih onamo i...

- I -i? što?

- Ubio bih oboje!

- To si mi već mnogo puta rekao. Ruţan si kad tako govoriš. Što te briga za

gospodaricu Lobor-grada! Dorja je u samostanu.

Ali kao da nije shvatio ĉudni zvuk njezinih rijeĉi, privine je k sebi:

- Srećonoša Okić-grada, srećonoša! Da, to si ti, gdje god si se ti pojavila, svuda je

ljudima svjetlucala sreća.

- Onda se ne boj pustiti me samu u Kneginjac. Nije to tako daleko i pratit će me tvoj

najvjerniji ĉetovoĊa Marko. Hoću da iznenadim oca.

Smješkao se sam svojoj slabosti i slegnuo ramenima:

- Dobro, Tajĉice, idi. Još prije nego zapadne sunce, dojašit ću za tobom. Ĉekaj me na

kuli. Otpratit ću te komad puta, a onda se ţurim s Belkom u Brezovicu. Bit će lijep

dvorac, vrlo lijep - i golem za ĉitavu obitelj ...

- Veselim se, Ivane.

- Samo ako ti ne bude odviše pusto - i tiho.

- Tiho? Ne... ĉesto ćemo povesti i oca sa sobom - i opet nm pogleda krišom u oĉi što

su zasjenile nekim pritajenim razoĉaranjem.

- DoĊi, doruĉak nas ĉeka.

Nakon doruĉka ona je uzela svoj ogrtaĉ. Glavu je pokrila modrom kapom naušankom

izvezenom zlatom. Lica su joj se nešto zarumenjela.

U dvorištu je Ivan digne na konja.

Krenuli su s pratnjom niz brdo.

Sva je zemlja mirisala po svjeţem jutru. Spuštali se niz sti> mo brdo šuteći. Kao da su

oboje zabavljeni nekim skrovitim mislima koje jedno pred drugim taji.

Kad su stigli na raskršće, on se s njom oprosti. > 466 Nešto je predugo gledao u njezine oĉi, drţeći je za ruku. - Ne znam što je to - reĉe on. - Kao da si drugaĉija nego ostalih dana. Kao da ima nešto što te

razbuĊuje. Kriješ li mi nešto, Tajĉice? - Da, krijem. Neizmjernu radost koja me ĉeka kad se naveĉer sretnem opet s tobom - odvrati

ona i dovikne mu ljupki pozdrav. Krenula je sa ĉitavom pratnjom dalje. Sjedeći na sedlu, Ivan je još dugo gledao za njom. Belko je promatrao Ivana kako je zabrinut i

u sebe povuĉen kao da je sam sebi nešto spoĉitavao. - Upravo me je strah što ide sama. Belko, što ti veliš? - pita Ivan. - Obmana, kneţe. ĉitav kraj nadaleko i široko voli kneginjicu kao što nikada nisu voljeli

nikoga. Ona im je svima prava majĉica. Ivan zamišljeno kimne glavom i potjera konja. Pratnja kneginjice Okićke jaši cestom. S obih strana diţu se brdine, spuštaju bujne doline i

oranice, pa opet humci i breţuljci. Iznad ceste ugleda brdo obraslo gustom šumom. Na vrhu izmeĊu gustog drveća proviruju

šiljaste kule. - To je Lobor-grad - reĉe Tajana, obrativši se k ĉetovoĊi Marku koji je jašio uz nju. - Da, gospodarice, to je Lobor-grad - odvrati nekako zaĉuĊen njezinom primjedbom, znajući

da joj je dobro poznato kakav je to dvorac. - Jesi li što ĉuo o Crnom Tomi? - Nisam, vaša milosti. ,,. ," - Zar nitko o njemu ništa ne zna? - Ne govore ljudi više o njemu, a nisam nikad nikoga ni pitao za nj.

- A ovo selo dolje, tu su lobograĊski kmetovi?

- Da, vaša milosti - odvraća opet Marko sve više iznenafc" Ċen njezinim pitanjima. -

Gospodarice, moţda bismo prošli mimo brda. Nije dobro zadrţavati se ispod ovog

dvorca.

- Zaboravio si da je otimaĉ meni spasio ţivot! Krenula je prema seoskim kućicama i

zaustavila konja. Nekoliko seljaka kopa neku jamu. Smjerno pozdrave kne-ţevsku

pratnju. Tajana priĊe bliţe. - Vaš je gospodar onaj gore na Lobor-gradu?

- Da, vaša milosti, on je naš gospodar. - Dršćete li pred njime? - Zašto bismo drhtali? - Kako ne biste drhtali! - veli Tajana. - mo Crni grub i zao. Nije li tako?

- O, gdje je to! - mahne kmet rukom. -Prevrnuo se. Kao da nikad nije bilo Crnog

Tome.

Vele da je To-- Bilo i prošlo. 30* 467- Nekoć - ubaci drugi kmet -• olO je cnu noć, a sad bijeli dan. - Uistinu? Zar ne otima? - O, gdje je to doba kad je on izlazio i otimao?! Ţivi tamo gore na vrh brijega, u kulama.

Ne ţivi od otimaštva. Eno, vidite, sve to s ove i s one strane, kud vam oko seţe - njegove

su oranice. Prije su bile puste poljane. To je bilo onda kad smo s njime noću lutali i ĉekali

trgovce. Sad moramo orati, sijati i kopati. Tako on hoće. I bolje je to - imaš svoj dom! - A ima li loborski dvorac gospodaricu? , ,, " - Kaţu neki da ima. iV^"^"tv.^v^"" - A niste je nikad vidjeli? - Nikad - odvraćaju kmetovi. Ako je to istina, onda ţivi tamo gore navrh brijega, u

kulama. Kaţu ljudi: ĉuva je gospodar da ne bi muško ugledalo njezino bijelo lice. - Ona nikad ne ide iz dvorca? - Ne treba joj da ide ni da se trudi. Nosi je gospodar i hrani kao dijete. Ni muha ne smije

da joj bude na smetnji... - Tko vam to reĉe? , -Priĉaju ljudi... , , , , , ,^ v Tajana krene dalje. !

r OBLACI Tiha strepnja leţi na licima loborgradske druţine sabrane u dvorištu. širokim pogledima gledaju u sjene što padaju s tamnih drvenih stupova po bijelom

kamenom podu trijema. Nikakav glas ne odzvanja dvorcem. Nikakvu odredbu ne nose

sluge s prvog kata u prizemlje. Trka pod stepenicama utihnula je. Momci stoje sabrani u

skupinu pod debelim stablom dvorišta i samo pogledima objavljuju jedan drugome

ĉuĊenje ispod kojega se povlaĉi zabrinutost. U zastoju toga kretanja nazrijevaju pogibelj: da li gore s neba, s kojeg u njihove nizine

pada toplina sunca, ili negdje iz šume, što neprohodnom gustoćom opasuje dvorac na

vrhu brda? Druţina šuti. I momci šute. Samo drugi ĉetovoĊa usuĊuje se primaknuti k uhu drugu pa

mu tiho šapne: - Strah me je, nešto se dogodilo izmeĊu gospodara i gospodarice. - IzmeĊu njih? Misliš li kakvo zlo? Koješta! Gdje bi meĊu njima moglo da bude kakvo

zlo. - Ako je gospodarici dodijala gospodareva ljubav - velim ti, bit će zla. 468 f - Kozak zna. Treba da pitaš njega. "" Šutljiv je. Kad bih po Kozaku koraĉao kao po ovom kat ne bi ni dahnuo, a kamo li zveknuo. - U dva dana sve je najednom promijenjeno. - Gospodar i gospodarica nisu se dva dana pokazali pod ovim stablima - upleće se tiho i

treći. - Da nije ona bolesna? - Kako da bude bolesna, kad sluge juĉer i danas prostiru za dvoje kao i uvijek i nose jela

kao svakog dana. Druţina ispod trijema nešto se pomakla pa gleda kako se hitrim korakom spušta Kozak

stubama i otvara jedna vrata na trijemu. Dugo ga nema, a onda opet izlazi, praćen krutom

izvedlji-vošću svih pogleda. Kozak se lagano pribliţi gospodaru što sjedi pokraj stola u

blagovaonici.

- Pripremio sam sve, gospodaru, - reĉe ĉetovoĊa tiho kao da se boji svojim glasom zbuniti

teške misli što leţe na mladom Tominu licu. Njegove oĉi izraţaj su nekog mraĉnog oĉekivanja. Kozak ga gleda i još tiše primijeti: - Gospodaru moj, zar vam je to trebalo? Zašto ste dopustili da oblaci pokriju vaš dom? - Pusti to, Kozaĉe, naţi su to poslovi. Njezini i moji! - Jedva je to izgovorio turobnim glasom, kad se otvore vrata i zaljulja pomaknuti zastor.

Lagani sušanj haljine trgne obojicu. Ulazi Dorja. Ţive boje njezine haljine u potpunom su neskladu s njezinim prestrašenim i ţalosnim

licem. Njezina se pojava u dvije godine uĉvrstila, uljepšala, smeĊe oĉi sjaju plamenom koji je

potamnio. On poĊe prema njoj i uhvati je za ruku. - Zlo sam uĉinila, Tomo. - Nisi, Dorjo. - Ipak, ova dva dana kao da je pao mrak na naš divni dvorac i u naše sretne duše. Svi su

izgubljeni... On nije odgovorio, a ona nastavi: - Vidim i znam. Nisam smjela da to uradim, ali vjeruj mi, Tomo, nisam uĉinila što bih

ţeljela svijetla, ljudi. Vjeruj, nije to - nagnala me sestrinska ljubav koja nikad nije prestala

ţivjeti u mojem srcu. Sada vidim da je bilo zlo. Zašto me nisi odvraćao od toga? - Ne bih smio? - Da si rekao samo rijeĉ, ne bih nikada poĉinila taj korak. - Što si uĉinila, dobro je. Moralo je tako da bude. Samo.., - Što si mi to prešutio? - Strepnja me trese. - Zbog ĉega, Tomo? :; -Knez će nas rastaviti zauvijek. ^

469-- Nas rastaviti? Ne! To je nemoguće. - Ipak je tako. Eno, fratar koji nas je vjenĉao, spoznavši itO smo uĉinili, upozorio me je

da knez moţe naš brak razvrći. " - Razvrći? - zapanji se Dorja. - On to moţe! - Tko mu daje na to pravo? - On je glavar tvoje obitelji, daje privolu na brak i uskraćuje je. Mi smo se vjenĉali, a da

on nije dao svoju privolu i zato .moţe da naš brak ne prizna. Svejedno, koliko god

svjedoĉio fratar da nas je vjenĉao, to ne vrijedi jer knez nije dao svoju privolu. A on ima

dosta razloga da mene proglasi nedostojnim tebe i našu vezu - potpuno razriješi. - Razriješi? - Razriješi - i tebe mi otme zauvijek! Govorio je tiho, uzbuĊeno, vlaţnih oĉiju, a ispod crnih kosa probija mu znoj po ĉelu. Uhvativši njegove ruke, ona će prijekorno: ; - Tomo, zašto nisam to prije znala! Zašto

me nisi odvratio?! - Vidio sam da potajno misliš na Ivana. -- Ni ĉasa nisam pomislila da bi nas on mogao rastaviti, da ibi nas crkva mogla proglasiti

nevjenĉanima. Da sam slutila - ostala bih nijema zauvijek. Ali ja ću se boriti s bratom do

posljednjeg daha. Svoju sreću ne dam nizašto. Pred njezinim se oĉima razvila slika strogog Ivanova lica, sjetila se svog rastanka s njime,

njegove mrţnje prema Tomi. - Da, on će nas rastaviti - u tom će mu pomoći svi! Ni stoljeće neće s mojeg imena oprati

ono što je bilo. Dok bude Lobor-grada, znat će ljudi da je u njemu ţivio Tomo Crni,

otimaĉki vitez... - Ali se vratio k dobru! - Tko bi stao na obranu Crnog Tome?

- Ja, mili moj! Ako bi brat išta pokušao. Zaplašeno zuri Dorja preda se. Njegov pogled

upire se u tamnu pozadinu njezina naslonjaĉa - i Tomo uzdiše: - Dvije godine sreće preletjelo je ovim dvorcem poput bljeska. Zar će sada nada mnom

zapaliti krov i sve nestati? Crni Tomo treba da plati ukradenu sreću!. Izgubit ću te, Dorjo,

znam, osjećam, vidim. Ivan to hoće! Slomljen pušta se uz nju na koljena. Pred Dorjinim oĉima stvorila se slika ocrtana

njegovim rijeĉima. Oboje zure u sablasnu utvaru koja izlazi ispod crnih oblaka. Gusti crni oblaci kao gorući

dim ispunjavaju sobu i ĉitav dvorac koji je dvije godine sijevao svjetlošću. -• Rastaviti nas?!

Ova rijeĉ je krila demona što pridolazi s crnom namjerom da razara... 470 Oboje su nemoćni i, šuteći slušaju, kako se pribliţava kobni svršetak... - Ja sam uĉinila taj korak - uzdahne ona: Ja ću ostati uza te. - Uzet će te, vojsku će dići na me, razoriti dvorac. Odjek roga prodre kroz zidine do njih... - Zar već dolaze? - prepala se Dorja. Tomo ustane. - Ne pusti, Tomo, nikoga u dvorac. Nikoga! Oh, što sam to uradila? Zašto sam pisala

Tajani? Strepim. -- ĉekaj, dok Kozak javi što je. Nekoliko ĉasaka teškog nijemog ĉekanja, a onda hitri koraci. Kozak dotrĉi blijed i zagleda se u svoje gospodare. - što je? - upita Dorja. ,,. - Kneginja je glavom. - - Koja kneginja? š ; •- Okićka - Tajana. Sama je. Na otvorenim vratima opazi njeţnu Tajaninu ljepotu. Dorja krikne iznenaĊena i pohiti joj u susret. Zagrlile se bez •Beĉi. Mir je oko njih kao pred oluju. Onda Tajana pogleda Tomu. On se duboko pokloni i šuti. - Jeste li je oteli, Tomo? - Ne - odvrati, umjesto Tome, Dorja. - Nikad on to ne bi uĉinio. - Znaš li, Tajano, kad sam ti ono govorila da me spopadaju misli od kojih strepim? Sjećaš

li se onog dana kad smo susrele Kozaka pod Kneginjcem? Onda sam već osjećala da me

nešto goni k njemu. Ali ne bih bila popustila da mi Ivan nije govorio o Tominu zloĉinu -

doĉeku u zasjedi i naumljenom ubojstvu. Htjela sam znati što je. Odluka je bila okonĉana.

Preodjevena utekla sam s Griĉa i s Kozakom sam došla k Tomi... Da, Tajano, ja sam

ostavila svijet i pošla u zabit. Zbog ljubavi. Shvaćaš li me? - Uvijek sam te shvaćala. Premda sam Ivana tješila i sebe i njega uvjeravala da si u

samostanu, nešto mi je govorilo, nešto mi je došaptavalo: udaljenost izmeĊu tebe i Tome

ne moţe biti velika. A kad sam primila glas od tebe, bilo mi je sve razumljivo. Ja bih

uĉinila isto, Dorjo, i ja. Tajana se otkine od nje, zagleda se u Tomu i ushićeno us-klikne: - Kako ste vas dvoje lijepi! Tomo, mnogo ste se promijenili - procvali, što je to postalo od vas? - Uĉinila je to od mene sreća koju nisam zasluţio i zato me sad ostavlja. - ĉekajte. Ponajprije, moram vas ukoriti. Dorja je trebala da mi već prije šalje Kozaka. - Da barem nisam to i sada uĉinila! 471-• Bojiš se, znam, i ja dršćem, pa ipak... - Strah me je bilo da će me Ivan "prokleti, a ipak, srce mi nije dalo mira. ĉeznula sam za

bratom - i onda odluĉila da pokušam tebi poslati Kozaka. Tomo me je još podupirao.

- Sve mi se ĉini da je Ivan morao vidjeti Kozaka pa ne-"ţto naslućuje. Uzalud sam

pokušavala da stara dadilja nešto ispita, a sama nisam htjela da uhodim. Bojala sam se da

bih se izdala, a onda... Kad su se obje okrenule Tomi, njegovo je lice, snaţno odavalo strepnju. - Nije laka stvar - zabrinuto će Tajana. > - Što kani knez? - zabrinuto će Tomo. - Neću da vam krijem. Obilaze ga strahovite misli... - Otet će Dorju? - Ubiti vas kani, Tomo. Tako je rekao, a da o pismu ništa ne zna. - Sestrinska ljubav uništila je moju sreću - oĉajniĉki će Dorja. - Još nije sve izgubljeno. Još nije. On još ne zna... - Idi, idi, Tajano, i pokopaj sve u svojemu srcu, do smrti. Ne reci mu ni rijeĉi. Zauvijek

neka to ostane tajna. 1 - Prekasno jer sam mu pisala - i poslala za njime... - Pisala? Kako? Zašto? - Zato što nisam imala snage da mu kaţem. Lagala sam da idem k ocu i, eto, sad već

zna... U sobu uĊe neka ţena, noseći crnoputnog djeĉaĉića što je smeĊim oĉima mrko promatrav

stranu gospoĊu. - To je vaš sin? - pita Tajana. - Šuteći, promatrala je djeĉarca ĉije su oĉi bile smeĊe kao Dorjine. - Krasno dijete! Tomo je uzeo djeĉarca i pritisnuo ga na svoje grudi. - Sad je sve svršeno - nastavi Tajana. - Bacila sam sve na kocku. Sve. Kozak je predao

tvoju poruku, Dorjo, Belku. Našao ga je baš u zgodnom ĉasu. Tako sam Belka uputila u

sve. Ivan je otišao s njim u Brezovicu. Prije toga sam Belku predala pismo u kojem

javljam Ivanu da si ti na Loboru i neka odmah doĊe k tebi, - Onda je uistinu svemu kraj reĉe Tomo poraţen. - Bilo kako, ja sam tu - reĉe Tajana, - ali to Ivanu nisam ni jednom rijeĉju spomenula.

Rekoh mu da sam pošla u Kneginjac. Isprva me nije htio pustiti. Siromaha oblijetale su

teške slutnje. On i ne sniva da sam ovdje kod tebe. Neka se sve jednom riješi. Naći će

ovdje i mene. Neka nam pomogne sreća - Spreman sam - reĉe Tomo - da uĉinim sve što ţeli Dorja. Ipak, znam, knez neće nikad

prijeći prag mojeg dvorca. Nikad neće priznati našu vezu. Zlo će biti ako mi knez uzme

Dorju. Neću je dati dragovoljno! Nikad 472 - Pa ipak ste dopustili da se Dorja javi? - Nisam mogao gledati kako potajno ĉezne za bratom. Volim umrijeti, nego da ona

tuguje. - Ne bih se bila usudila javiti, ali sam se pouzdala u tebe, Tajano, u bratovu ljubav prema

tebi koju je on pred svima nama tako vješto krio. To me je ponukalo da pokušam

probuditi Ivanovu bratsku ljubav prema meni. - Knez Okićki ne mijenja svoje osjećaje - reĉe Tomo. - Niti poriĉe što je jednom rekao.

Ubit će me! Kad sam Dorji rekao neka se javi bratu, bio sam spreman na smrt, ali nikad

na rastanak. Nikad! - Ostavite me, Tomo, malo s Dorjom nasamu. Sve ću joj razloţiti što je kako - pa onda

neka se odluĉi. Tomo je ustao, noseći crnokosog djeĉarca. Tjeskoba je ĉitav dan leţala u Tominoj duši. Za ruĉkom u troje jedva je progovorio.

Gotovo nije ništa okusio. Tajana je priĉala Dorji o tom kako je razotkriven vitez Sokol,

dok se ona, uzbuĊena od briga, jedva uspjela toliko pribrali da odgovara Taja-ni, kad je

svoju sreću ova opisivala vedro i veselo, poput ševe što pjevucka svoju milu pjesmu...

Sunce se sklanjalo k zapadu, a Tomi se ĉinilo da s njime zalazi i njegova sreća. Uvjerava

se da je nije zasluţio, a ipak se u tom ĉasu grĉevito hvata, spreman da je zadrţi pod svaku

cijenu. Promatrajući Dorju, sjećao se one veĉeri kad je došla k njemu da nikad više ne ode.

Osjetio je da je spreman smrviti sve prije nego dopustiti da mu je uzmu. Dorja mu ĉita misli s lica a, jer nema rijeĉi kojom bi ga utješila, bijelom rukom pogladi

mu crnu kosu i pogledom svojih smeĊih oĉiju ulijeva nadu koju ona sama ne posjeduje. Sve ţivlje govori Tajana, i lica joj gore, ne bi li priĉanjem o prošlim dogaĊajima, omamila

svoje i njihovo uzbuĊeno ĉekanje teškog ĉasa. Već je sunce pomicalo k zapadu. Zvuk roga s gradskih stijena prekine Tajaninu pripovijest. Sve troje obuze ukoĉenost,

šuteći, prisluškuju glasonošu s kule. Kad odjeknu koraci na trijemu, sve troje pogleda na vrata. UĊe Kozak. - Je li knez? - pita Tajana. - Jest, vaša milosti. Pribliţava se dvorcu. - Tko je s njim?, ^-,-4^m - Plavokosi mladić. ..•."....,.. lizali

at

- To je Belko. Je li još netko? " - Pratnja momĉadi, nitko drugi. r - Dobro. Kad doĊe pred zidine, ne red mu ni rijeĉi o meni, lamo mu otvori vrata i

dovedi ga gore. 473ĈetovoĊa ostavi sobu. - Ostat ćemo ovdje zajedno. Donesite djeĉaka da bude tu - odredi Tajana - a sve drugo

prepustite meni. Pokorite se mojim odredbama... Kad su Dorji u krilo poloţili dijete, privine mu ona glavu blijedom licu. Tomo je ustao.

Biljeg krajnje oĉajniĉke odluĉnosti leţi u njegovu biću. Tajana je stala u blizini vrata da doĉeka muţa. Doskora su hitni koraci odzvanjali trijemom. Ona se postavi izmeĊu vrata i onih koje je

htjela da pomiri sa svojim muţem. Ali na vratima se pojavi Kozak. Posve sam. Tajana klikne: - A knez? ĈetovoĊa Kozak zbunjeno zakima glavom. - Što je rekao? Hitro! zapovijedi Tajana. - Vaša milosti, knez poruĉuje da nikad neće prijeći preko praga ovog dvorca. - što ţeli? - Poruĉuje gospodaru Lobor-grada neka uzme maĉ i doĊe onkraj zidina da riješe svoje

raĉune... Dorja problijedi. - Kani ga ubiti! Odluĉno reĉe Tomo Kozaku: - Poruĉujem knezu da ću doći ovog ĉasa. Zalomivši rukama, krikne Dorja: - Na boj ga zove! Tajano, strahovito je to - njih dvojica, najdraţi mi na svijetu! Tajano,

vitez Sokol ubit će Tomu. I mene - znaj i mene! - Volim da ne prijeĊe prag dvorca. Uzeo bi mi tebe. Neka mi radije uzme - ţivot. Dorja se djetetom pribliţi k Tomi. - Svemu je kraj ... Tajana jcrene k vratima: - Nije! Idem k njemu! - Kneginjo, ne dopuštam vam da izaĊete iz mojeg dvorca dok se sve ne svrši.

Zapovijedam vam! Kozaĉe, kneginjica Tajana ne smije izaći iz ovih odaja! - Tomo, ĉujte me - pribliţi mu se Tajana.

- Oprostite, knez me zove. Nitko ne smije da mi sramotom pospe lice. Ili zar bi, Dorjo,

ţeljela da ti je muţ kukavica? šutjela je i klonula na stolicu, gledajući Tajanu. Tomo priĊe k ţeni i obujmi je: - Raj sam proţivio na zemlji, Dorjo. Zaboravi sve, samo to ne da sam te ljubio! I snaţno i hitro izaĊe. Tajana se prepusti mislima. Dorja odloţi dijete na ruke dadilji i pokrije lice rukama. 474 - Ivan nikad nije porekao što je obećao! Nikad, znaš li, Tajano? - Znam - odvrati ona tako ozbiljno da ju je Dorja pogledala beznadno. Onkraj zidina loborskog dvorca stoji Ivan. Blijed je, s osvetniĉkim maĉem u ruci. Mrak

mu je u duši. U srcu vrije osveta. Tomo otimaĉ, onaj po kojem je pala sramota pred svijetom, on je muţ njegove sestre! U ovom razbojniĉkom dvorcu stanuje Dorja - kći slavnih knezova. Ništa ne poţeli Ivan u tom ĉasu nego da Tomo što prije izaĊe, da ga što prije ugleda pred

sobom na ledini - sasjeĉena... A Belko stoji uz njega, šuti i dršće, gleda na vrata i misli o-Tajani. On jedini zna da je

tamo i ona. Što će sad biti? Je li se tome nadala? Što će knez ako sazna da je Tajana

prešla prag ovog dvorca? Što će se dogoditi? Hoće li proliti krv? Belko dršće pred onim što naslućuje. Pokorio se Tajani, a sad ga oblijeva uţas, gledajući

Ivanovo lice. Ne, nije smio Tajanu pustiti da ode u ovaj dvorac. Gradska vrata buĉno se otvore. Tomo izaĊe miran, odluĉan. Nisu se pozdravili. Niti se oslovili. Kad ga Ivan ugleda, maĉ; u njegovoj ruci kao da se

pretvorio u ţiva stvora... Odluĉno ide Tomo prema knezu... U potrebnoj udaljenosti boraca zaustavi se - ĉeka. Kneţeve plemenite crte potpuno su izobliĉene - nategnute-- crne sjene leţe mu u bijeloj

puti. Ukoĉeno ĉeka Tomo. Spreman je smrću platiti sreću koju je ugrabio ţivotu ... Ivan šuti. Strahoviti bijes ne da mu da zbori. Ne moţe mu ni doviknuti uvredu. Otimaĉ,

razbojnik, njegov je šurjak! Otimaĉ, od svih prezren, od svijeta pogrĊen, iz svakog

poštenog društva izopćen! To je muţ Dorje kneginjice Okićke!... Krv mu zalijeva u sljepooĉice. Ivan se pretvara u munju što gorućom snagom divlje juri k

zemlji da udari u odabrani nišan. Ubiti ga, rasjeći mu blatni obraz - uporno traţi njegov osjećaj ĉasti, srce, mozak i duh.

Svaki Ivanov pogled ubod je maĉa. Svaka misao kopa Tomi grob. Prostor izmeĊu obojice zaposjela je smrt. Tomo je osjeća. Da ne produljuje uţas ĉekanja, progovori: - Kneţe, evo me! U prvom ĉasu obuzme Ivana takav bijes da mu se zamraĉilo pred oĉima. Prepoznaje

Tomin glas i vikne iz dubine grudi: - Razbojnice! Kucnuo ti je posljednji ĉas. - Znam i došao sam da ga primim! 475Ivan je blijed. U njegove ruke ulazi ţuĉ. Svaka mu ţila vapi za Tominim ţivotom. - Upamti, razbojnice - udarac što ću ti ga zadati još nikad nije nikome poklonio ţivot. - Udrite, kneţe. Umrijet ću rado za sreću koju mi je dala ljubljena Dorja.

Belko zuri u puste gradske zidine. Ne usuĊuje se pogledati ni jednog od protivnika.

Nema odvaţnosti da doĉeka onaj ĉas kad će Tomo pasti pod znamenitim udarcem

viteza Sokola. Oĉito je vitez Sokol ţelio produţiti stravu u Tominoj svijesti da će za

trenutak leţati mrtav i zato još ĉeka.

Lice Tomino je blijedo, sjaj njegovih oĉiju gasne. Nestalo je ţara. Zjenica je iskrica

svijeće što dogorijeva. Ali hrabro oĉekuje svoj konac.

Ivan trgne maĉ i zamahne njime na poziv protivniku.

Zraka sunca sijevne u oštricu. Jeziv trenutak i... ... vrata se u zidinama otvore. Neĉiji glas krikne: - Ne dam da budeš ubojica, ni u viteškoj borbi! Sva su tri muškarca u ovom trenutku jedva shvatila rijeĉi, a još teţe razabrali pojavu što

islazi i zaustavlja se na kamenu, diţući uvis ruku kao da zove u pomoć plavo nebo i

zapadajuće sunce. - Stani, Ivane! Spusti maĉ! Tek sad su spazili da je ova blijeda pojava - Tajana. Gotovo obezumljen Ivan joj krene u

susret, drţeći maĉ pred sobom. Lice mu je poţutjelo. - Hoćeš li najvećom sramotom zablatiti moj obraz? Zar da mi ţena brani podići maĉ za

ĉast mog imena? Tomo, malo dalje od njih, uzvikne dubokim glasom: - Kneginjice, vaš korak zablatit će i moj obraz dovijeka! .Molim, idite, pustite da umrem

ĉasno u boju s knezom. Zaklinjem vas vašim ţivotom. Ovaj usklik Ivanove misli strelimice vraća natrag k smrtnoj borbi kojom je odluĉio suditi

Tomi. I mrţnja protiv Tome ĉvrsto obuhvati njegovu bojovnu dušu. On krene natrag i

vikne: - Da, razbojnice! Evo ti moje osude. Rijeĉ sam dao sebi i svojoj ĉasti. Izvršit ću je. Makni

se, Tajano, odavle! - Ne miĉem se! - Odvedi je - vikne Ivan svojem dvoraninu Belku. 1 - Tko se usuĊuje dotaknuti mene? -

digne Tajana glas takvom snagom da su sva trojica ustuknuli i bolje je pogledali. Nije li

to koja druga ţena, a ne ona, vjeĉno tiha i povuĉena? Ivan ra-zabire - da, to je ona, ona

tako njeţna, njemu tako podatna, a sada se uzdiţe nad njega, hoće da mu prijeĉi osvetu

nad otimaĉem Tomom. Brani razbojnika koji mu je ugrabio sestru. U duši mu se uzdigne

orkan, podivljali, obezumljeni, gorostasni, kao kad ga nadraţi divlji vihor. Pretvorio se u

smrtonosni grom. 476 - Ostavite nas, kneginjo! - moli Tomo usrdno. - Ne ţelim milosti.

- Makni se, Tajano! - viĉe Ivan gromko. - Nikada! Ovdje ne stojim u svoje ime! - Ne - u - svoje? A u ĉije? U ĉije ime ti ţeliš sramotu mojem obrazu? Smućuje mu se od navale krvi. Je li prisebna? Ili je izgubila uvjerenje da će on svladati

Tomu? Ili je nešto treće? I usplamti poput krijesa. - Jao meni i tebi, Tajano! U ĉije ime govoriš? - vikne, a glas mu se lomi od drhtanja,

sumnje i jeze. Govorim u ime onoga koji ne moţe dopustiti da ti posta-neš ubojica, pa makar sto puta

bila borba viteška. U ime onoga? U ime koga smije moja ţena da mi sprijeĉi borbu? Tajanino je lice blijedo, a glas potpuno izmijenjen. Drţanje gordo, zapovjedniĉko. što je

to postalo od one Tajane, njeţne i podatne, pitaju se preneraţeni i Tomo i Belko,

izgubivši potpuno prisutnost duha. Kneţev gnjev pretvara se u bujicu što raste i potaplja. Sav dršćući, vikne Ivan Tajani: - Tko je taj? Reci mi ga. Tko se usuĊuje sprijeĉiti da ubijem razbojnika? - Onaj kojega moraš poslušati. - Tko, tko, govori - reci... - Tvoje dijete što ga nosim pod svojim srcem... Skamenili su se. Ivan zaboravlja gdje je, što se dogaĊa oko njega. Njegov ukoĉen pogled

upravljen u Tajanu, a ona podigne glas: - Da, Ivane, tvoje dijete traţi od tebe da ga ne doĉekaš ubojstvom ni u viteškoj borbi.

Hoću da ljubi ĉistu ruku svome ocu od svake krvi!

Ivanu na oĉi pada noć. Ne vidi ništa. Ali mu se ĉini da se zemlja ljulja pod njime i on se

uhvati za neki kamen kao da se ţeli zadrţati da ne bi pao u bezdan. Sagnut, spuštene

glave, zuri u zemlju i doziva svoju snagu da bi sve to razumio, shvatio, što je sad rekla

Tajana. Pitanje koje mu leţi na usnama ne moţe izgovoriti. A Tomo i Belko postrance

iznenaĊeni zure u mladu ţenu i kao da njezine rijeĉi izazivaju kod njih sumnje. Premda je Tajana u krajnjem uzbuĊenju, razabire što se zbiva u duši njezina muţa. Malo

šuti kao da ga prepušta samom sebi da bi se osvijestio. Ipak, još uvijek ne progovara, ali

njegov pogled viĉući pita. Tajana mu ĉita pitanje, doslovce u smućenim oĉima. I kao da

ima samilosti s njime, sniţenim i toplim glasom razjašnjava: - Da, Ivane, tvoj sin ţeli da ti to kaţem, sin koji će za šest mjeseci stići na bijele dvore

Okić-grada i zagrliti svojeg slavnog oca! 477Kao da mu je odigrala najnjeţniju melodiju na lutnji - naj-Ijupkiju pjesmicu. U Ivanovim

grudima odjekuje ta melodija svom snagom, melodija koju je ĉekao s tako zatajenom

ĉeţnjom. Sav se podaje milini te njeţne melodije. Maĉ mu pada iz ruke, pohiti k ţeni i zagrli je

ushićeno. Zaboravlja sve što je oko njega. A sada mlada ţena kao da gubi snagu, tijelo joj se stade kolebati: - Ivane mili, slabo mi je - polegni me na leţaj! Vode - vode! - i ona se zaljulja, a on je diţe na

ruke, zaboravlja gdje je i po što je došao, tko je uz njega, potrĉi ravno prema široko otvorenim

dvokrilnim vratima koja su se sama od sebe rastvorila iznutra. Unio je u dvorište Lobor-

grada, a Tajana uzdiše: - Zovi pomoć - jako mi je slabo! On hiti naprijed i zove ljude, a vidi oko sebe muškarce i ţene kako su potrĉali k njemu pa

opet na bunar, uzimaju vodu. Kozak mu otvara vrata dvorca. Ni ĉasa, ni trenutka nema njegov

duh vremena zamijetiti prostor u koji ulazi, samo ide za ĉovjekom koji mu otvara nova vrata. Prešao je prag Lobor-grada . . . - Ovamo, vaša milosti! - šapće tiho Kozak, a za njime ulaze dvije ţene i već spremaju leţaj

kao da su na to ĉekale . . . Tajana je sklopila oĉi. Lice joj je blijedo od prevelikog uzbuĊenja. Netko pruţa Ivanu vrĉ

vode, drugi opet tekućinom taru Tajani ruke i sljepooĉice. On ništa ne vidi do njezinih vjeĊa s

dugim crnim trepavicama, kako su duboko spuštene na oĉi. Sa-mooptuţba potpuno smućuje

njegov redoviti tok misli. - Tajĉice, Tajĉice! - zove je njegov glas njeţnije nego ikad. - Oprosti mi - probudi se - kriv

sam! . . . Stoji kao da je poĉinio zloĉin. Nije prošlo ni ĉetvrt sata, Tajana se potpuno

osvijestila. - Sad mi je već malo lakše, primijeti Tajana. - Oh, bilo mi je jako zlo ... - Samo kad ti je bolje - šapne on svesrdno - bit će još bolje, i vrlo dobro, i lijepo, Tajĉice

moja! Ona je u tom ĉasu pogledala iznad Ivanove glave i šapnula tiho: - Ivane! Pogledaj! Ivan se trgne, obazre. Iza leĊa ugleda cvatuću mladu ţenu s djeĉakom u naruĉju . . . Svijest se Ivanova oslobodi sumnje koju je izazvalo Taja.ii-no otkriće i njezina nesvijest. Sada

tek shvaća gdje je. Razabire svoj poloţaj. Osjeća se pobijeĊen . . . U prvom se ĉasu zastidi. Nikad u ţivotu nisu ga ostavili razbor i mir. Uvijek je vladao sobom.

Uvijek je ĉvrsto drţao svoje vlastite uzde sve do onog ĉasa kad je vidio Tajanu privezanu na

rep konju i poletio da je spasi, a da ni ĉasa nije pomislio da time ruši svoju, tako teško steĉenu

vlast u kraljevstvu i dobro zamiš- 478 Ijenu urotu: Drugi put u ţivotu potpuno je izgubio vlast nad sobom, ĉas prije, od Tajanina

glasnog priznanja da oĉekuje potomka. Ni rijeĉi nije mogao progovoriti Dorji. U šutnji obori on glavu i gleda Tajanu njeţnu i blijedu na leţaju. Mora priznati da mu je ona u

jednom ĉasu izbrisala iz duše osjećaj osvete. I mrţnja i bijes kojom je mislio na svoju sestru

nestaje u ĉasu dok stoji uz leţaj proljetnog cvijeta koji mu je sada navijestio da će mu se

ispuniti najveća ţelja u ţivotu.

Umjesto mrţnje, ostade mu sada samo bol što je Dorju našao ovdje. Podigne oĉi k sestri, a

ona kimne glavom i vedro progovori: - Oprosti, Ivane! Prekršila sam obećanje, ali znaj, bio si u bludnji da je Tomo htio ubiti tebe.

Sve sam ispitala i doznala: Tomo je bio onaj koji ti je slao vijest na Griĉ da ne putuješ ni

petkom ni subotom. I samo zato je Tomo obećao Oliveru da će tebe ĉekati u zasjedi kako

Olivero ne bi povjerio nekome drugom koji bi izvršio njegov razbojniĉki pothvat. Toĉno sam

se u tom uvjerila i tek onda odluĉila. Vani je već ĉekao momak ĉetovoĊa koji je donio vijest Ivanu na Griĉ i Kozak ga na odreĊeni

znak dovede u sobu. - Poznaješ li ovog momka? - upita Tajana svojeg muţa. - Da, dobro sam ga upamtio i zavidio gospodaru koji ima tako vjernog slugu. Prije bi umro,

nego odao gospodara koji mu je slao poruku. - Eto, vidiš Ivane, kad sam saznala sve to - onda sam se osjećala potpuno slobodna - da

slijedim glas srca. A ti, brate, znaš što je to kad se duboko ljubi - kao ti, viteţe Sokole! - I vitez se zakleo: nikad skinuti zaklon - šapće Tajana - ali je došao takav ĉas da su mu to

zapovijedili i zemlja i nebo i razum i duh, i on je to uĉinio! Ivan gleda sestru koju je njegovao kao otac i majka, gleda mladu ţenu Tajanu za koju je

toliko trpio i patio. U njegovoj se nutrini smirivalo i stišavalo sve što je tamo vani pred

dvorcem vladalo njegovim duhom. Mir ga potpuno savlada i nema drugog pitanja do jednog: - Jesi li sretna, Dorjo? - Više nego sretna. Ţivot što sam ga proţivila pod ovim krovom uz Tomu ĉista je i blistava

sreća, a ovaj djeĉaĉić njezin je ukras: I opet ga zahvati osjećaj slabosti i njeţnosti. I gleda Dorjino lice koje je sreća uljepšala

cvijetom proljeća. - Takav će biti - ali još i ljepši - i naš djeĉak! - prošapće Tajana. Ivana obuze neki mamurluk i on prelazi sam preko sebe i ogrli Dorju svom njeţnošću bratske

ljubavi. Samo jednim znakom ruke navijesti Tajana Kozaku da dovede Tomu. 479Kad je ušao u sobu, osjeti Ivan da je to veoma teţak ĉas u njegovu ţivotu. Nije mogao

progovoriti. Ali ga Tajana uhvati za ruku, povuĉe k sebi pa mu šapće u uho: - Viteţe Sokole, recite zloĉestom knezu Ivanu Okićkome da mu sestru nitko na svijetu ne

bi mogao tako ljubiti kao Tomo. Recite, viteţe Sokole, zloĉestome Ivanu Okićkome da

njegov sin koji je na putu k nama - hoće i ţeli mir, toplotu i dragu ljubav u svojoj obitelji.

Jeste li ĉuli - viteţe Sokole? - Tajĉice, tvojem oruţju nema premca. Tvoja je pobjeda! - Tada se okrene Ivan k Tomi: - Vjerujem u vaše istinsko obećanje. Zaboravit ću i ja - ali svijet, povijest - nikada! - Kneţe, moj sin će otkupiti ime oĉevo,, to vam prisiţem! Ivan razabire da je mali djeĉak

baštinio Dorjine oĉi. Privinuo je djeĉaka, poljubio i onda pozvao Tomu da se njih dvojica

sami porazgovore o svojem budućem odnosu. Osjetio je neizmjernu njeţnost i prema

tome djeĉaku i Dorji. Uz Tomina potomka Ivanovim duhom potpuno je ovladao mir. Kad

su otišli, Dorja je kle-kla pred Tajaninim leţajem i prošaptala: - Svijet te je prozvao srećonošom jer te je takvom proglasio vitez Sokol i ja vjerujem da ti

nosiš ĉovjeku sreću. Uz tebe sam stekla neprispodobivu ljubav Tome kojega smatraju

zlikovcem. A golema je dobrota u njemu. Jedva bi našla mjesta u kakvom savršenom liku

kojeg bi ljudi proglasili vrhuncem ĉasti. - Ali, Dorjo, sada moramo dalje glumiti da mi je bilo zlo jer i vitez Sokol bi se mogao

dosjetiti da sam mu odigrala nesvjesticu. - Znam, Tajano draga. Ipak moraš paziti na sebe jer tvoje stanje iziskuje opreznost, ti si

slabašna tijela, moraš ĉuvati drago dijete koje se još nije rodilo, a već nas je sve usrećilo. -• Oh, kako sam se radovala. Znala sam da će moje buduće dijete donijeti sreću tebi i

našoj dragoj obitelji. Kako je lijepo imati nekog svoga koji pripada tebi, saĉinjava tvoju

obitelj što je povezana krvlju, srcem, raĊa ljubav, milotu, toplotu ţivota - nešto što

pripada tebi. Kada su Tomo i Ivan izašli iz pokrajne sobe, Dorja i Tajana su razabrale da Tomine oĉi

izraţavaju ganuće, a i Ivan ga uzalud krije. I stisnule su ruke, ĉvrsto i presretno. Te veĉeri sjeo je knez Okićki k stolu Tome Crnog, Loborskog. Samo prvi trenutci bili su nekako magleni, ali već su donijeli k stolu malog Tomicu i

zraka je sunca probila svu maglu i svi su osjetili obiteljsku toplotu kojoj je malo prije

pjevala pjesmu Tajana. Nakon veĉere Tomo je izašao da odredi momcima posao za sutradan, a Tajana je tiho

šapnula svojem vitezu Sokolu: - Kada ćemo odrţati veliku svetkovinu našeg malog viteza, pozvat ćemo veliko društvo -

i Tomu i Dorju. Neka se gospoda bune koliko ih volja. 480 Dorja se tiho smiješi: - Dušo, Tajano, kad sam ti se javila tajnim pismom iz ovog mojeg svijeta sreće, nisam

zaţeljela svijeta, već jedino odanost i ljubavi brata svojega. Njegovo oproštenje i njegov

pristanak da budem i dalje sretna. - Zar da tu stalno ţiviš tako povuĉeno? - Odviše cijenim i poštujem Tomu, a da bih dopustila kakvom gizdelinu da ga uvrijedi, pa

makar samo i pogledom. Preda mnom je sve sada potpuno proĉišćeno i znam da

premnogi i pre-mnogi knezovi nisu dostojni mojeg Tome, ali bi ga vrijeĊali. Moţda će u

budućnosti sunce bolje osvijetljivati pravu istinu i ljudima rasvijetlili naše današnje

zablude, a onda će biti dosta vremena da se s tim ljudima sastanemo. Za mene je velika

sreća što ću moći s Tomom katkada k vama da budemo sasvim sami sa svojim mislima i

svojim osjećajima. Sestra Ivana Okićkog ţivjet će za svoju djecu i odgajati nove ljude

našem dobu. Kad su svi krenuh" na poĉinak, Tomo i Dorja njeţno su se-zagrlili. - O ĉemu si razgovarao s mojim bratom nasamu poslije podne? - pita. - Priĉao sam mu o svojoj velikoj ljubavi prema tebi i prisegao mu da će moja djeca i

unuci oprati ljagu Lobor-grada i viteza Tome Crnog.* Drugog poslije podneva uzeo je knez Ivan Okićki svoju mladu, ţenu k sebi na sedlo da je

paţljivo odvede kući. Pratili su ga. Belko, Tomin Kozak i momci. Kad su silazili niz

strmo lobor-gradsko brdo, šaptala je Tajana: - Tako si me posjeo k sebi na sedlo kao one noći kad sr me vodio od Dragoše iz Kratkog

Dola na Griĉu. Bila sam bosa, sirota, prezrena, krvnikova kći i sam, toboţnji, moj otac,

krvnik, me je mrzio. Pa kad smo tako sjedili na sedlu - bilo mi je lijepo uz tebe, gledala

sam gore zvijezde i ţeljela da tako bude uvijek! - I onda su ti oĉi sjale tako ĉudno, a ja sam ti onu noć rekao, sjećaš li se: - Kakve to imaš

oĉi, djevojko? Blago onome koga uzljubiš, ali jao onome koga zamrziš. Prevario sam se... -• U ĉemu si se prevario? - U starim pismima, u raznim darovnicama, zabiljeţeno je da je Tomo Crni (latinski "niger") bio

kasnije branitelj hrvatskog zagorskog plemstva i naroda od razbojnika i primio za to darove u

posjedima, a Lobor-grad je ubrojen u red ĉasnih plemićkih dvorova. Jedan Tomin unuk postao je

gradski predstavnik, drugi dostojanstvenik na dvoru. Obitelj je poslije stekla veliki ugled. 481- U tome što sam mislio - da ti moţeš mrziti. Ne, ti nisi mrzila, ni - Elizabetu! I njoj si

se ţrtvovala - jer u tvojem srcu biljka mrţnje ne moţe naći sjemena da poraste! Ne, u tvo-

jem je srcu priroda zasijala samo ljubav i dobrotu. Ja sam taj sretnik kome je to darovano.

I samo zato što si takva, mogla si pobijediti svu moju mrţnju prema Tomi i osvetu

pretvoriti u prah. To si mogla uĉiniti samo ti. Sad znam zašto te toliko vole naši kmetovi!

Ne - nije to zbog tvojih darova. Oni tebe oboţavaju. Nisu oni uĉeni, ali razum je njihov

svijetao dan u kojem su upoznali i tvoje vrline.

Ona je šutjela. U prevelikoj sreći nije znala naći odgovora. Tek nakon što su dulje

vremena jašili, progovori opet: - što li smo proţivjeli u ove tri godine! Kakvih je bilo strahota - Ivane! - Takvih strahota da sam već gotovo izgubio povjerenje u pravednost i mislio da je zloća

gospodar svijeta. - Ali ti si se uvijek bacio duhom i tijelom protiv zloće. I svaki put si izvojštio barem nešto

dobra. Oslobodio si ipak našu domovinu najstrašnije vlasti Joakima i njegove razbojniĉke

prevlasti, da, ti si se borio sa svojim prijateljima protiv podivljale zloće... - Rekao sam ĉesto: "Danas je dobrota poludjela" - a to sam uzviknuo, gledajući kako

Mirena uništava svoj mladi ţivot - kako ti ţrtvuješ svoju mladost, svoje pravo na ljubav,

na ţivot, na sreću, na sve - a za tuĊe dobro, štoviše i za zloĉinku na prijestolju. Bilo je

ĉesto strahovito, ali ipak, pravednost nam je dala zadovoljštinu. - A meni se ĉini - šapne Tajana - da je to kao neki zakon: da sreća mora doći. Sunce na

nebu sakrivaju oblaci i javljaju olujama da i ljudi strepe, ali ja sam strpljivo ĉekala jer

sam vjerovala: pa sunce je tamo iza oblaka! Ono mora izaći na ĉistinu. Mora, samo ĉekaj

i vjeruj da dolazi... . Kmetovi po selima ispod Okić- grada, bogato obdareni, slavili su novoroĊenog sina Ivana

Okićkoga, kome su nadjenuli ime: Ivan Okićki od Brezovice. U dvorcu, navrh brda, ova je slava tiha, ĉudesno tiha. Prisustvuje samo najuţa obitelj.

Sam knez Ivan Okićki htio je da se naĊe sa svojom ţenom, sestrom Dorjom i Tomom u

tihoj obiteljskoj sveĉanosti. Navrh strmog brda, gdje su se kule Okić-grada sjale na suncu, sjedilo je ĉetvero sretnika

oko stola blagovaonice, u toploj obiteljskoj sreći. Vrata djeĉakove sobe su otvorena i

pokatkad 482 prekinu mlaĊi parovi svoj razgovor da osluškuju glas djeĉaĉića kojemu je već šest

tjedana. Stara ga dadilja nosi odajom, gore dolje, i ĉavrlja. Onda Dorja upozori Tajanu,

Tomu i Ivana: - ĉujte, mili moji, što priĉa stara, nepismena ţena iz naroda. Ĉujte! Skrenuli su svoju pozornost u djeĉakovu sobu gdje ga stara dadilja nosi odajom i

ozbiljno, kao da je odrastao, pouĉava: - A reci - znaš h" ti, mali vitezicu Sokole, tko je to srećono-sa? Znaš li da je to tvoja

majĉica? A znaš li, vitezicu zašto je ona srećonoša? To ne znaju ni knezovi ni kraljevi. Ja

ću ti rastumaĉiti. Zato je srećonoša što je ĉista, beskrajna, sunĉana - dobrota... A dobrotu

dijeli ona svim ljudima oko sebe jednako. A znaš li, vitezicu Sokole, što je to: sreća?

Upamti, vitezicu Sokole, što ti velim: sreća nije ništa drugo - nego: dobrota! Samo i je-

dino dobrota! Ona dobrota koju od srca dajemo svi mi ljudi - jedni drugima... ,,

483