UVOD U ZGRADARSTVO 1. ČAS

1. SADRŽAJ, DEFINICIJA I ZADATAK PREDMETA 2. PODELA ZGRADA

2.1. PO NAMENI 2.2. PO POLOŽAJU NA PARCELI (ODNOS PREMA SUSEDIMA) 2.3. PO POLOŽAJU NA TERENU 2.4. PO VISINI 2.5. PO MATERIJALIMA OD KOJIH SU IZGRAĐENE 2.6. PO KLIMATSKIM ZONAMA 2.7. PO STILSKIM ODLIKAMA

3. DELOVI ZGRADE 3.1. TEMELJI 3.2. ZIDOVI I STUBOVI 3.3. MEDJUSPRATNA KONSTRUKCIJA 3.4. KROV

4. KONSTRUKTIVNI SKLOP 4.1. MASIVNI SKLOP

4.1.1. Podužni sklop 4.1.2. Poprečni sklop 4.1.3. Ukršteni sklop 4.1.4. Kombinovani sklop

4.2. SKELETNI SKLOP 4.2.1. armirano-betonski 4.2.2. čelični 4.2.3. drveni

4.3. KOMBINOVANI SKLOP 4.4. PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM

4.4.1. Linijski 4.4.2. Površinski 4.4.3. Ćelijski

5. PRINCIPI ZA IZBOR KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA 5.1. CELISHODNOST 5.2. ČVRSTOĆA 5.3. TRAJNOST 5.4. ZDRAVSTVENOST 5.5. SIGURNOST OD POŽARA 5.6. EKONOMIČNOST 5.7. LEPOTA (dopadljivost) 5.8. MODULARNA KOORDINACIJA

OSNOVNA (UŽA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU:

1. Martinković K.: Osnovi zgradarstva I, Izgradnja i FTN Novi Sad, Beograd - Novi Sad, 1985. 2. Milić B.: Elementi konstrukcije zgrada I, Gradjevinski fakultet u Podgorici, Podgorica, 1999. 3. Popović Ž.: Zgradarstvo, Arhitektonsko-gradjevinski fakultet Banja Luka, Banja Luka, 2002.

1

DEFINICIJA PREDMETA

– GRAÐEVINARSTVO NAJSTARIJA GRANA TEHNIKE

– VEŠTINA KOJOM SE OD PRIRODNIH i VEŠTACKIH MATERIJALA STVARAJU OBJEKTI

– ULOGA: KONCEPCIJA i MATERIJALIZACIJA OBJEKATA

– PODELA GRAÐEVINARSTVA– VISOKOGRADNJA– NISKOGRADNJA (SAOBRACAJNICE,

HIDROTEHNICKI OBJEKTI)

ZADATAK PREDMETA

1. UPOZNAVANJE ZGRADE U CELINI ZBOG:– BAZA ZA PRACENJE NASTAVE IZ DRUGIH

PREDMETA– IZRADA PROJEKTNIH ELABORATA– REALIZACIJA OBJEKATA– PRAVILAN IZBOR REŠENJA KONSTRUKCIJE

2. SAVLADAVANJE OSNOVNIH TEHNICKIH STANDARDA I NORMI

3. UPOZNAVANJE GRADITELJSKIH I ZANATSKIH VEŠTINA

4. UPOZNAVANJE PRAVILA IZRADE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE

5. FORMIRANJE PREDSTAVA O DIMENZIONALNIM VREDNOSTIMA ELEMENATA I SKLOPOVA

6. USVAJANJE STRUCNE TERMINOLOGIJE

DOBRI RAZLOZI ZA ZGRADARSTVO NA GF

1. POLITENICKO OBRAZOVANJE2. PREKO 70% PRIHODA GRAÐEVINARSTVA

OSTVARUJE VISOKOGRADNJA3. ZAPOŠLJAVANJE U MALIM i SREDNJIM

PREDUZECIMA > 93% visokogradnja4. OCEKIVANA REVITALIZACIJA PRIVREDE >

ZGRADE5. STANOGRADNJA ucestvuje sa približno 30% u

visokogradnji

VREDNOST IZVRŠENIH RADOVA U GRAÐEVINARSTVU

100,00%Ukupno

0,82%ostali

2,51%geološka istraž.

3,16%elektroprenos

10,35%saobracajni

6,96%hidrogradevinski

23,80%B. Niskogradnja

44,89%društveni i javni

1,44%poljoprivredni

22,31%stambeni

7,56%industrijski

76,20%A. Visokogradnja

ucešce u %objekti

Visokogradnja

Niskogradnja

Ucešce gradevinarstva u društvenom proizvodu

5%20018%1985

10%197510%196511%195512%1952

ucešce u %godina

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010

Ucešce gradevinskih objekata u novim investicijama

55%prosecno

82%vodoprivreda

64%saobracaj

54%zdravstvo

55%obrazovanje

63%ugostiteljstvo

36%šumarstvo

27%poljoprivreda

29%industrija

ucešce u %delatnost

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

indu

strij

a

šum

arst

vo

ugos

titel

jstv

o

obra

zova

nje

zdra

vstv

o

saob

raca

j

vodo

priv

reda

poljo

priv

reda

2

SADRŽAJ PREDMETA

– KLASIFIKACIJA ZGRADA– SKLOP ZGRADE– TEMELJI– ZIDOVI– MEÐUSPRATNE KONSTRUKCIJE (MK)– NEKONSTRUKTIVNI ELEMENTI MK– STEPENICE– KROVOVI– POKRIVANJE– PROZORI I VRATA– DIMNJACI I VENTILACIJA– SKELETNE ZGRADE– PREFABRIKOVANE ZGRADE

GRAÐEVINSKI OBJEKTI 2

GRAÐEVINSKI OBJEKTI 3 GRAÐEVINSKI OBJEKTI 4

GRAÐEVINSKI OBJEKTI 5BECKA OPERA , avgust 2005.

3

PODELE ZGRADA

1. PO NAMENI 2. PO POLOŽAJU NA PARCELI (ODNOS PREMA SUSEDIMA)3. PO POLOŽAJU NA TERENU4. VISINI

• niskospratnice (prizemne i jednospratne)• višespratnice (bez lifta P+4 i sa liftom )• visokospratnice i soliteri (preko 6 spratova)

5. MATERIJALIMA OD KOJIH SU IZGRAÐENE• zgrade od gline• zgrade od opekarskih proizvoda• zgrade od drveta• zgrade od kamena• zgrade od betona• zgrade od celika

6. KLIMATSKIM ZONAMA• alpska• kontinentalna• mediteranska• žarka• tropska

7. STILSKIM ODLIKAMA

KONSTRUKTIVNI DELOVI ZGRADE

1. TEMELJI2. ZIDOVI 3. STUBOVI I GREDE4. STEPENICE5. MEÐUSPRATNA KONSTRUKCIJA6. KROV

KONSTRUKTIVNI SKLOP

1. MASIVNI (ZIDANI) SISTEM • Podužni sklop • Poprecni sklop• Ukršteni sklop• Kombinovani sklop

2. SKELETNI SISTEM3. PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM

• Linijski• Površinski• Celijski

PODUŽNI SKLOP

KARAKTERISTIKE1. konstruktivni zidovi su paralelni sa fasadom2. otvori na fasadi manji3. dubina trakta ogranicena rasponom tavanice4. oblikovanje fasade relativno ogranicenoTIPOVI

• JEDNOTRAKTNI• DVOTRAKTNI• TROTRAKTNI

4

POPRECNI SKLOP

KARAKTERISTIKE• konstruktivni zidovi su upravni na fasade • otvori na fasadi neograniceni• dubina trakta neogranicena • oblikovanje fasade slobodno

TIPOVI• JEDNOTRAKTNI• DVOTRAKTNI• TROTRAKTNI

UKRŠTENI SKLOP

KARAKTERISTIKE• za zgrade sa vecim opterecenjem• konstruktivni zidovi su sa sve cetiri strane• racionalan odnos 1:1 do 1:2• otvori na fasadi manji• dubina trakta ogranicena rasponom

tavanice• oblikovanje fasade relativno ograniceno

KOMBINOVANI SKLOP

KARAKTERISTIKE• mešavina masivnog i skeletnog sklopa• noseci zidovi + stubovi sa gredama• seizmicki otporniji

MASIVNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM

1. LINIJSKI2. POVRŠINSKI3. CELIJSKI

5

NABORI SVODOVI

LJUSKEŠATORSKE I PNEUMATSKE KONSTRUKCIJE

PRINCIPI IZBORA KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA

1. CELISHODNOST (DIMENZIJE, racionalnost IZVOÐENJE)2. CVRSTOCA (staticki zahtevi + racionalnost)3. TRAJNOST (privremeni objekti do monumentalnih, korišcenje

objekta, spoljni – unutrašnji)4. ZDRAVSTVENOST + PRILAGOÐENOST HENDIKEPIRANIMA5. SIGURNOST OD POŽARA (naseljena mesta, skladištenje

zapaljivih materijala, smeštaj dragocenih predmeta i materijala)6. EKONOMICNOST

• izgradnja• eksploatacija• održavanje

7. LEPOTA dopadljivost8. MODULARNA KOORDINACIJA (modul=mala mera) JUS + ISO

• 1M=10 cm• uklopivost• tipizacija - racionalnost• spojnice i otvori (u osnovi i preseku)• estetika

PREDSTVLJANJE ZGRADE

TEHNICKI OPIS1. LOKACIJA (SITUACIJA)2. DISPOZICIJA (PROSTORIJA)3. KONSTRUKCIJA (KONSTRUKTIVNI

ELEMENTI)• TEMELJI• ZIDOVI (STUBOVI I GREDE)• MEÐUSPRATNA KONSTRUKCIJA• STEPENIŠNA KONSTRUKCIJA• KROVNA KONSTRUKCIJA

4. UNUTRAŠNJA OBRADA• ZIDOVI• PODOVI• PLAFONI

5. SPOLJAŠNJA OBRADA• ZIDOVI• PROZORI VRATA• KROVNI POKRIVAC

6. INSTALACIJE• JAKA I SLABA STRUJA• VODOVOD I KANALIZACIJA• KABLOVSKA TV, VIDEONADZOR

7. OPREMA• UGRAÐENA I MOBILNA• ENTERIJERSKA

GRAFICKI DEO AG PROJEKTA

1. SITUACIJA2. OSNOVE

• TEMELJI• PODRUM• PRIZEMLJE• MEÐUSPRAT• SPRAT• KROV

3. PRESECI• POPRECNI• PODUŽNI

4. IZGLEDI5. DETALJI

TIPOVI ŠIPOVA

1. BUŠENI ŠIPOVI2. MEGA ŠIPOVI 3. POBIJENI ŠIPOVI

FRANKI SIMPLEKS

TIPOVI ŠIPOVA

BUŠENI ŠIPOVIKARAKTERISTIKE• PREČNIK OD Ø 400 mm DO Ø 2000 mm• DUBINA DO 42m• ŠIPOVI NOSE I HORIZONTALNE SILE (OKO 10% OD

VERTIKALNE SILE)NAČIN IZRADE• BUŠENJE KLASIČNOM I KONTINUALNOM SPIRALOM • NAKON IZRADE BUŠOTINE UNOSI SE ARMATURNI KOŠ

I UGRAĐUJE BETON, KONTRAKTORSKIM POSTUPKOMPRIMENA• ZAŠTITNE OBALE• SANACIJA KLIZIŠTA• FUNDIRANJE NOVIH OBJEKATA PREDNOSTI• NEMA VIBRACIJA, UDARA I BUKE PRI IZRADI ŠIPOVA

OPREMA ZA BUŠENE ŠIPOVE

BUŠENI ŠIPOVI - ARMIRANJE

IZRADA BUŠENIH ŠIPOVA

IZGLED GOTOVIH BUŠENIH ŠIPOVA

BUŠENI ŠIPOVI KAO STUBOVI U PROSTORUŽELEZNIČKA STANICA “VUKOV SPOMENIK”

BUŠENI ŠIPOVI KAO STUBOVI HALEŽELEZARA U SMEDEREVU

MEGA ŠIPOVIKARAKTERISTIKE

PREČNIK OD Ø 100 MM DO Ø 350 MM

NOSIVOST OD 100 KN DO 1000 KN

PRIMENAPODUHVATANJE TEMELJA GOTOVIH OBJEKATAVRAĆANJE OBJEKATA U VERTIKALNI POLOŽAJPOVEĆANJE SPRATNOSTI OBJEKATA DOGRADNJOM

NAČIN IZRADEHIDRAULIČNOM PRESOM BEZ BUKE

PREDNOSTINEMA VIBRACIJA, UDARA I BUKE PRI IZRADI ŠIPOVABEZ ISELJAVANJA STANARA IZ OBJEKTA KOJI SE PODUHVATA

IZGLED GOTOVOG MEGA ŠIPA

POBIJENI ŠIPOVIKARAKTERISTIKE

PREČNIK Ø 406, Ø520, Ø 600 mmNOSIVOST od 700 do 1500 KN

NAČIN IZRADE - POMOĆU MAKARE (SA MALJEVIMA) 1. ČELIČNA CEV IZABRANOG PREČNIKA PRIVREMENO SE ZATVORI

ČEPOM OD ŠLJUNKA 2. UDARCIMA MALJA CEV SE POBIJE DO PROJEKTOVANE KOTE3. NAKON IZBIJANJA ŠLJUNKA USIPA SE BETON SUVE KONZISTENCIJE

I FORMIRA PROŠIRENJE BAZE ŠIPA4. U RADNU CEV SE, PREKO BAZE ŠIPA, UNOSI ARMATURNI KOŠ5. BETONIRANJE: POSTEPENO IZVLAČENJE RADNE CEVI UZ

DODAVANJE I NABIJANJE BETONA MALJEMPRIMENA

ZAŠTITNE OBALESANACIJA KLIZIŠTAFUNDIRANJE NOVIH OBJEKATA

PREDNOSTIVELIKA BRZINA IZRADE ŠIPOVA UJEDNAČENA NOSIVOSTNEPREKIDNOST STABLABEZ UTICAJA LJUDSKOG FAKTORA NA KVALITET ŠIPA

MAKARA

POBIJANJE FRANKI ŠIPOVANOVI BEOGRAD

DIJAFRAGME

NAČIN IZRADE• ISKOP GRAJFERIMA • ARMATURNI KOŠ• BETONIRANJE

PRIMENA• PRIJEM VELIKIH HORIZONTALNIH SILA• VELIKE PODZEMNE VODE• ZAŠTITA KLIZIŠTA• ZAŠTITA DUBOKIH ISKOPA• OBEZBEĐENJE KOSINE

GRAJFER

DIJAFRAGMA UBACIVANJE ARMATURNOG KOŠA

DIJAFRAGMA U TUNELU

DIJAFRAGMA TEMELJI I OBEZBEĐENJE KOSINE

NARODNA BANKA NA SLAVIJI

DIJAFRAGMAOBEZBEĐENJE KOSINE

ŽELEZNIČKA STANICA "PROKOP" - BEOGRAD

FUNDIRANJE ZGRADA1. GRAĐEVINSKO TLO2. TEMELJI

2.3. PODELA TEMELJA3. PLITKI TEMELJI

3.1. TRAKASTI TEMELJI3.2. TEMELJI SAMCI3.3. TEMELJNE PLOČE

4. DUBOKI TEMELJI4.1. ŠIPOVI4.2. BUNARI4.3. KESONI4.4. DIJAFRAGME

5. TEMELJI KOD ADAPTACIJA 5.1. DILATACIJE5.2. OJAČANJE TEMELJA POTKOPAVANJEM5.3. OJAČANJE TEMELJA BEZ POTKOPAVANJA

6. OBRAČUN RADOVA (predmer)

SLAVNE GREŠKE (?)

ČEMU FUNDIRANJE - ovako je lepše

MOGUĆE ISPRAVLJANJE TORNJA U PIZI (?)

ТЕМЕLJI

1. DEFINICIJA I FUNKCIJAELEMENT ZGRADE PREKO KOJEG SE UKUPNO

OPTEREĆENJE OBJEKTA PRENOSI NA TLO2. ELEMENTI

TAMPON SLOJTEMELJNA STOPAVISINA TEMELJAŠIRINA TEMELJAKONTAKTNA POVRŠINADUBINA FUNDIRANJA (DF)

OSOBINE I KLASIFIKACIJA TLA

1. SLOJEVITOST TLA• DEBLJINA SLOJEVA• POLOŽAJ SLOJEVA

2. STRUKTURA TLA• KOHERENTNO• NEKOHERENTNO

3. FIZIČKE OSOBINE TLA• ZAPREMINSKA TEŽINA• POROZNOST

4. MEHANIČKE OSOBINE TLA• VODOPROPUSTLJIVOST• OTPORNOST• DEFORMABILNOST

KARAKTERISTIKE SLOJEVITOSTI TLA

• HOMOGENO TLO

• SLOJEVITO TLO

• HETEROGENO TLO

ISPITIVANJE NOSIVOSTI TLA

1. SONDAŽNI ISKOPI2. SONDAŽNE BUŠOTINE3. PROBNO OPTEREĆIVANJE ZEMLJIŠTA –

STATIČKO I DINAMIČKO4. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE UZORAKA

OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA

1. PODACI O TLU• VRSTA I KARAKTERISTIKE TLA• DEBLJINE I POLOŽAJ SLOJEVA• NOSIVOST TLA

2. PODACI O OBJEKTU• NAMENA• VELIČINA• OBLIK

PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA

1. GEOLOŠKE (GEOLOŠKA GRAĐA TLA)2. SEIZMOLOŠKE (SEIZMIČKI TALASI; 1-12 UNESCO

SKALA; SCG > 6-9 STEPENI)3. HIDROLOŠKE (PODZEMNE VODE – NIVO, PRAVCI

PROSTIRANJA, BRZINE)4. GEODETSKE (NADZEMNI OBJEKTI,

INFRASTRUKTURA, PODZEMNI OBJEKTI)5. GEOTEHNIČKE (MEHANIČKE OSOBINE TLA)

DUBINA FUNDIRANJA1. OPASNOST OD MRAZA -1 do 1°C (SCG: od 0.8 - 1.0m)2. SASTAV I OSOBINE TLA

• stena (nema ograničenja)• šljunak i pesak (min. 50 cm)• druga tla (zavisi od kote podzemne vode)

3. EKONOMIČNOST (dublji – manji; plići – veći)4. HIDROGEOLOŠKI USLOVI

• podzemne vode do 3m (70cm)• iznad kote podzemnih voda• ispod kote podzemnih voda

5. OSETLJIVOST TLA NA PROMENU VLAŽNOST6. DUBINA FUNDIRANJA SUSEDNIH OBJEKATA7. POSTOJEĆE PODZEMNE KONSTRUKCIJE I PREPREKE (pećine,

tuneli, prolazi)8. VELIČINA I PRIRODA OPTEREĆENJA 9. NAMENA I OBLIK OBJEKTA10. MATERIJAL ZA IZRADU TEMELJA

PODELA ТЕМЕLJA PO MATERIAJALIMA

1. TEMELJI OD OPEKE2. TEMELJI OD LOMLJENOG KAMENA3. TEMELJI OD NABIJENOG BETONA 4. TEMELJI OD ARMIRANOG BETONA

TIPOVI TEMELJA

A. PLITKI1. TRAKASTI2. SAMCI3. KONTRAGREDE4. ROŠTILJI5. PLOČE

B. DUBOKI1. ŠIPOVI

DRVENIČELIČNIBETONSKIARM. BETONSKI

2. BUNARI3. KESONI4. DIJAFRAGME

TRAKASTI TEMELJ

TEMELJ SAMAC

POVEZIVANJE TEMELJA

KONTRA GREDA

TEMELJNA PLOČA

TEMELJNA PEČURKASTA PLOČA

KONTRA PLOČA

KASKADNI TEMELJ

• OBJEKAT NA STRMOM TERENU• TEMELJNA TRAKA IZMEDJU PROSTORIJA SA RAZLIČITIM

KOTAMA PODA (PRIZEMLJE – PODRUM)

ŠEMA PODBETONIRANJA TEMELJA POSTOJEĆEG OBJEKTA

TEMELJI KOD ADAPTACIJA

1. POVEĆANJE NOSIVOSTI TEMELJNOG TLAINJEKTIRANJEZAMENA TLA

2. OJAČANJE TEMELJNIH KONSTRUKCIJAPROŠIRENJE TEMELJA POTKOPAVANJEM PO CELOJ ŠIRINI STOPEPROŠIRENJE TEMELJA DELIMIČNIM POTKOPAVANJEMOJAČANJE TEMELJA BEZ POTKOPAVANJESPUŠTANJE TEMELJA NA NIŽU KOTU

PODUHVATANJE TEMELJA OBJEKATA

1. PREKOMERNO SLEGANJE DELOVA ILI CELOG OBJEKTA2. ISPRAVLJANJE NAGNUTOG OBJEKTA I VRAĆANJE U

VERTIKALNI POLAŽAJ 3. POVEĆANO OPTEREĆENJE OBJEKTA 4. POVEĆANJE SPRATNOSTI OBJEKTA 5. DUBOKI ISKOP NEPOSREDNO UZ TEMELJ POSTOJEĆEG

OBJEKTA

PROŠIRENJE STOPE TRAKASTOG TEMELJACELOM ŠIRINOM

PROŠIRENJE STOPE SAMCADELIMIČNIM POTKOPAVANJEM

PROŠIRENJE TRAKASTOG TEMELJADELIMIČNIM POTKOPAVANJEM

PROŠIRENJE STOPE BEZ POTKOPAVANJA DOPUNSKIM STOPAMA I ČELIČNIM NOSAČIMA

PROŠIRENJE STOPE DOPUNSKIM STOPAMA

ТЕМЕЉИ 2. ЧАС1. ТЛО

1.1. ИСПИТИВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ТЛА

1.1.1. Сондажни - истражни ископи

1.1.2. Сондажне бушотине

1.1.3. Пробно оптерећење земљишта

1.1.4. Геомеханичка лабораторијска испитивања

2. ТЕМЕЉИ

2.1. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕМЕЉА

2.2. ИЗБОР ДУБИНЕ ФУНДИРАЊА

2.3. ПОДЕЛА ТЕМЕЉА – типови и особине темеља

3. ПЛИТКИ ТЕМЕЉИ

3.1. ТРАКАСТИ ТЕМЕЉИ

3.1.1.Темељи од опеке

3.1.2. Темељи од ломљеног камена

3.1.3. Темељи од набијеног бетона

3.1.4. Темељи од армираног бетона

3.2. ТЕМЕЉИ САМЦИ

3.2.1.Темељи од неармираног бетона

3.2.2. Темељи од армираног бетона

3.2.3. Темељи код челичних стубова

3.2.4. Заједнички темељ за више стубова у низу

3.2.5. Темељни роштиљи

3.2.6. Темељне плоче (површински темељи)

3.2.7. Темељне плоче ојачне ребрима - контрагредама

4. ДУБОКИ ТЕМЕЉИ

4.1. ШИПОВИ

4.2. БУНАРИ

4.3. КЕСОНИ

4.4. ДИЈАФРАГМЕ

5. ТЕМЕЉИ КОД АДАПТАЦИЈА

5.1. ДИЛАТАЦИЈЕ

5.2. ОЈАЧАЊЕ ТЕМЕЉА ПОТКОПАВАЊЕМ

5.3. ОЈАЧАЊЕ ТЕМЕЉА БЕЗ ПОТКОПАВАЊА

6. ОБРАЧУН РАДОВА (предмер)

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ:

1. ТЕХНИЧАР 2, Грађевинска књига, Београд, 1984. (део ФУНДИРАЊЕ) 2. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1984. (део АДАПТАЦИЈЕ И ДОГРАДЊА) 3. КРСТИЋ П.: Архитектонске конструкције 1, Научна књига, Београд, 1967. 4. ЂОРЂЕВИЋ Д.: Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет, Београд, 2001. 5. ГЛИШИЋ М.: Фундирање архитектонских објеката, Архитектонски факултет и Орион арт, Београд,

2004. (http://www.arh.bg.ac.yu/upload/dokumenta/predmeti/fundiranje)

ZIDOVI 3. ČAS 1. PODELA ZIDOVA

1.1. PODELA PO NAMENI I POLOŽAJU 1.1.1. Unutrašnji 1.1.2. Spoljni 1.1.3. Konstruktivni 1.1.4. Pregradni 1.1.5. Podeoni

1.2. PODELA PO NAČINU IZVODJENjA 1.2.1. Zidovi koji se rade na licu mesta 1.2.2. Montažni 1.2.3. Polumontažni

1.3. PODELA PO MATERIJALU 1.3.1. Zidovi od prirodnog materijala 1.3.2. Zidovi od veštačkog materijala

1.4. Zidovi od opeke (puna, šuplja, fasadna) 1.5. Zidovi od šupljih blokova

1.5.1. Blokovi od gline 1.5.2. Blokovi od betona 1.5.3. Blokovi od lakog betona 1.5.4. Durisol blokovi

1.6. Zidovi od blokova od gas i peno betona 2. ZIDANJE

2.1. Malter 2.2. Zidanje opekom – slogovi

2.2.1. Pravila 2.2.2. Ravan završetak u zidu različite debljine 2.2.3. Prekid zida (stepenast i zupčast) 2.2.4. Završetak zida za otvore 2.2.5. Sučeljavanje zidova 2.2.6. Suticanje zidova 2.2.7. Ukrštanje zidova

2.3. Zidanje blokovima 2.4. Zidanje kamenom

2.4.1. Pravila 2.4.2. Kiklopski 2.4.3. Lomljeni kamen 2.4.4. Slojeviti kamen 2.4.5. Tesanik

3. IZRADA ZIDOVA OD BETONA 4. OBRAČUN RADOVA (predmer)

OSNOVNA (UŽA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU: 1. DJORDJEVIĆ D.: Izvodđenje radova u visokogradnji, Arhitektonski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2001. 2. KRSTIĆ P.: ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE 1, Naučna knjiga, Beograd, 1967. 3. MURAVLJOV M. i STEVANOVIĆ B.: Zidane i drvene konstrukcije zgrada, Građevinski fakultet

Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1999. 4. TEHNIČAR 2, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo FUNDIRANjE) 5. TEHNIČAR 3, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo IZGRADNjA ZGRADA i deo ADAPTACIJE

I DOGRADNjA)

KLASIFIKACIJA ZIDOVA PO NAMENI I POLOŽAJU

•1. UNUTRAŠNJI KONSTRUKTIVNI2. SPOLJNI KONSTRUKTIVNI3. UNUTRAŠNJI PREGRADNI4. SPOLJNI PREGRADNI5. PODEONI6. STEPENIŠNI7. KROVNI NAZIDAK8. ATIKA9. ZABATNI10.KALKANSKI11.OGRADNI12.PODRUMSKI13.TEMELJNI14.POŽARNI15.POTPORNI16.UNUTRAŠNJI

KLASIFIKACIJAprema

Pravilniku o tehničkim normativima za zidane zidove

1. NOSEĆI ZIDOVI 2. NENOSEĆI ZIDOVI3. ZIDOVI ZA UKRUĆENJE4. JEDNOSLOJNI ZIDOVI5. JEDNOSLOJNI MEŠOVITI ZIDOVI6. DVOSLOJNI ZIDOVI7. DVOSLOJNI ZIDOVI SA ŠUPLJINOM8. STUBOVI

PODELA ZIDOVA1. PODELA PO NAMENI I POLOŽAJU U ZGRADI2. PODELA PO NAČINU IZVODJENJA

– ZIDOVI KOJI SE RADE NA LICU MESTA– MONTAŽNI– POLUMONTAŽNI

3. PODELA PO MATERIJALU– ZIDOVI OD PRIRODNOG MATERIJALA – ZIDOVI OD VEŠTAČKOG MATERIJALA

• ZIDOVI OD KAMENA• ZIDOVI OD OPEKE (PUNA, ŠUPLJA, FASADNA)• ZIDOVI OD BLOKOVA

JEDAN RAZLOG ZA UČENJE TRADICIONALNIH GRADITELJSKIH TEHNIKA

PRAVILA ZIDANJA OPEKOM

1. HORIZONTALNI SLOJEVI PO CELOJ DUŽINI I ŠIRINI

2. LEŽIŠNE SPOJNICE PROLAZE CELOM DUŽINIOM I ŠIRINOM

3. DODIRNE SPOJNICE PROLAZE PODUŽNO I POPREČNO

4. DODIRNE SPOJNICE 2 UZASTOPNA SLOJA SE SMIČU minimum ½ ŠIRINE ili ¼ DUŽINE

5. SMENJIVANJE DUŽNJAKA I VEZAČA U SLOJEVIMA

6. ŠTO VIŠE CELIH OPEKA

SUČELJAVANJE ZIDOVA

SUTICANJE ZIDOVA

UKRŠTANJE ZIDOVA

ZIDANI STUBOVI

ZIDANI DIMNJAČKI

KANALI

POSTAVLJANJE VERTIKALNIH SERKLAŽA

PRAVILA

1. NA UGLOVIMA OBJEKTA2. SUČELJAVANJE

KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA 3. UKRŠTANJE

KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA4. KRAJ SLOBODNOG ZIDA5. U ZIDU NA RAZMAKU max 5m6. PRESEK SERKLAŽA min 19/197. ARMIRANJE 4Ǿ14 i Ǿ6/25

POSTAVLJANJE HORIZONTALNIH SERKLAŽA

• U ZIDOVIMA d>19 cm• KALKANI• NAZIDAK h>50cm• SENDVIČ da pokrije oba sloja• VISINA min=20cm (na emanje od debljine MK)• ARMIRANJE 4Ǿ12 i Ǿ6/25

KIKLOPSKI ZID OD KAMENA

ZIDANJE TESANIM KAMENOM

ZIDANJE LOMLJENIM KAMENOM

PRAVILA ZIDANJA KAMENOM1. MINIMALNA DEBLJINA ZIDA OD KAMENA 50 cm2. NA LICU ZIDA NE VIšE OD 3 SPOJNICE U 1 TAČKI3. DODIRNE SPOJNICE NE PROLAZE KROZ VIŠE OD 2 SLOJA4. DODIRNE SPOJNICE UZASTOPNIH REDOVA SE PREKLAPAJU min

10 cm5. SMENJIVANJE DUŽNJAKA I VEZAČA U SLOJEVIMA U REDOVIMA ILI

2 DUŽNJAKA + 1 VEZAČ6. KAMEN DUŽNJAK VISINA=DUŽINA ILI VISINA = min 1/5 DUŽINE ,

ŠIRINA 1-2 VISINE7. KAMEN VEZAČULAZI U ZID 1,5 VISINU =30 cm)8. LIBAŽNI SLOJ NA SVAKIH 1,2 - 1,5 m; izravnati sloj malterom ili ozidati

opekom (2-3 reda)9. NA UGLOVIMA KRUPNIJE KAMENJE ili se ozida opekom10.ŠUPLJINE POPUNITI SITNIJIM KAMENOM11.LEŽIŠNE KOSE SPOJNICE NAGNUTE KA OSI ZIDA A NE NA

SPOLJNU STRANU12.AKO SE ZID MALTERIŠE IZBEGAVATI LICE SA GLATKIM

KAMENOVIMA13.SPOJNICE SE ČISTE DO DUBINE=ŠIRINI > cem malter + izvlačenje

gvoždjem

ZIDOVI OD BLOKOVA

1. ŠUPLJI BLOKOVI– BLOKOVI OD GLINE– BLOKOVI OD BETONA– BLOKOVI OD LAKOG BETONA– DURISOL BLOKOVI

2. PUNI BLOKOVI– GASBETON – PENOBETON

ZIDANJE BETOSKIM BLOKOVIMA

ŠUPLJI ŠLJAKO BETONSKI BLOKOVI

l b h

1. NORMALNI NLB (NBB)

NLB 20 190

NLB 25 240

NLB 30 290

2. TERMOBLOKOVI TLBdim. iste kao NLB samo raspored

šupljina u tri reda

3. PREGRADNI BLOKOVI PLB

PLB 20 190

PLB 25 240

PLB 30 290

190390

190390

DURISOL BLOKOVI

DURISOL BLOKOVDURISOL BLOKOVI I PROIZVODE SE U RAZLIPROIZVODE SE U RAZLIČČITIM ITIM DEBLJINAMA, ISTE VISINE I DEBLJINAMA, ISTE VISINE I DUDUŽŽINEINE

DEBLJINE:DEBLJINE:• 15 cm• 20 cm• 25 cm• 30 cm

VISINEVISINE 25 cmDUDUŽŽINEINE 50 cm

ZIDANJE DURISOL BLOKOVIMA

ZIDANJE DURISOL BLOKOVIMA

ZIDANJE DURISOL PLOČAMA

ZIDOVI OD BETONA

A. VRSTE– NEARMIRANI– ARMIRANIB. KARAKTERISTIKE– NOSIVOST– LAKO OBLIKOVANJE– LOŠ TERMOIZOLATOR (da bi zadovoljio TI beton

d=2,5 do 3m!)– LAKI BETONI (dodaci za TI)– OPLATA (drvena, vodootporni šper i tunelska)

ARMIRANOBETONSKI PREGRADNI ZIDOVI

VIŠESLOJNI FASADNI ZID

L E G E N D A1 - unutrašnji malter debljine 1,5-2,5 cm2 - unutrašnji zid od elemenata za zidanje3 - termoizolacioni sloj (debljina prema

termičkom proračunu)4 - termoizolacioni - fasadni malter (debljina

prema termičkom proračunu)5 – zid od fasadne opeke6 - spoljašnji zid od elemenata za zidanje7 - završna (tankoslojna) zaštita fasade8 - spoljašnji fasadni malter debljine do 3 cm9 - vazdušni sloj za ventilaciju (debljina prema

termičkom proračunu)10 - termoizolacioni sloj sa paronepropustljivom

zaštitom (ka vazduhu)11 - fasadna obloga od kamenih ploča sa

odgovarajućim držačima12 - fasadna obloga od profilisanog lima sa

odgovarajućom nosećom konstrukcijom

INDUSTRIJSKA BRVNARA

MALTERI1. FUNKCIJA:

– VEZIVANJE ELEMENATA– SPOJNICE HORIZONTALNE + VERTIKALNE– IZRAVNAVANJE NERAVNINA– ZAVRŠNA OBRADA POVRŠINA– 20% U ZIDU OD OPEKE – 30-35% U ZIDU OD KAMENA

2. VRSTE PO STVRDNJAVANJU– NA VAZDUHU– U VODI (HIDRAULIČKI)

3. VRSTE PO VEZIVU– KREČNI– PRODUŽNI– PRODUŽNI CEMENTNI– CEMENTNI

4. IZBOR– VRSTE ELEMENTA KOJIM SE ZIDA– OPTEREĆENJA (NAMENE ZIDA)– MESTA UGRADNJE