СЛАВИСТИКАXXIV/1

СЛАВИСТИЧКО ДРУШТВО СРБИЈЕФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

СЛАВИСТИКА

SERBIAN ASSOCIATION FOR SLAVIC STUDIESUNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOLOGY

SLAVIC STUDIES

Покренут 1997. годинеГлавни уредници:

Од 1. до 15. књиге др Богољуб Станковић (оснивач часописа)Од 16. до 20. књиге др Петар БуњакОд 21. књиге др Људмила Поповић

У р е д н и ш т в одр Људмила Поповић, главни уредник (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Дејан Ајдачић (Универзитет

у Гдањску, Пољска), др Ирина Антанасијевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Адриан Баренцен (Универзитет у Амстердаму, Холандија), др Марта Бјелетић (Институт за српски језик САНУ), др Петар Буњак (Филолошки

факултет Универзитета у Београду), др Андриј Даниленко (Универзитет Пејс, Њујорк, САД), др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Андреа Желе (Универзитет у Љубљани, Словенија), доп. члан Анатолиј

Захњитко (Национална академија наука Украјине), др Јелена Иванова (Санктпетербуршки државни универзитет, Русија), др Ксенија Кончаревић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Александра Корда-Петровић (Филолошки

факултет Универзитета у Београду), др Јаромир Линда (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Биљана Марић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Михаел Мозер (Универзитет у Бечу, Аустрија), др Руселина Ницолова

(Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“, Бугарска), др Мотоки Номаћи (Центар за славистичко-евроазијска истраживања, Универзитет Хокаидо, Сапоро, Јапан), др Борис Норман (Белоруски државни универзитет, Минск), академик Предраг Пипер (Филолошки факултет Универзитета у Београду, Српска академија наука и уметности), др Иво Поспишил (Масариков универзитет, Брно, Чешка), др Вучина Раичевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Биљана

Сикимић (Балканолошки институт САНУ), др Каролина Скварска (Институт за славистику Чешке академије наука, Праг), др Марија Стефановић (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду), доп. члан Срето Танасић (Институт за српски језик

САНУ), др Бранко Тошовић (Институт за славистику, Универзитет у Грацу, Аустрија), Секретар редакције Мср Срђан Петровић

E d i t o r i a l b o a r dLjudmila Popović, PhD, Editor-in-Chief (Faculty of Philology, University of Belgrade), Adriaan Barentsen, PhD (University of

Amsterdam, the Netherlands), Marta Bjeletić, PhD (Institute for Serbian language of the SASA), Petar Bunjak, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade), Andrii Danylenko, PhD (Pace University, New York, USA), Rajna Dragićević, PhD (Faculty of Philology,

University of Belgrade), Andrea Žele, PhD (University of Ljubljana, Slovenia). Cor. Member Anatolii Zahnitko, PhD (National Academy of Science of Ukraine), Elena Ivanova, PhD (St. Petersburg University, Russia), Ksenija Končarević, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade), Aleksandra Korda-Petrović, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade), Jaromir Linda, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade), Biljana Marić, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade), Michael Moser (Institute for Slavic Studies,

University of Vienna, Austria), Ruselina Nitsolova, PhD (Sofia University “St. Kliment Ohridski”, Bulgaria), Motoki Nomachi, PhD (Slavic-Eurasian Research Center, Hokkaido University, Sapporo, Japan), Boris Norman, PhD (Belarusian State University, Minsk),

Academician Predrag Piper, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade, Serbian Academy of Sciences and Arts), Ivo Pospíšil, PhD (Masaryk University, Brno, Czech Republic), Vučina Raičević, PhD (Faculty of Philology, University of Belgrade), Biljana Sikimić

(Institute for Balkan Studies of the SASA), Karolina Skwarska, PhD (Institute for Slavic Studies, the Czech Academy of Sciences), Marija Stefanović, PhD (Faculty of Philosophy, University of Novi Sad), Cor. Member Sreto Tanasić, PhD (Institute for Serbian language of the

SASA), Branko Tošović, PhD (Institute for Slavic Studies, University of Graz, Austria)Secretary of Editorial Office Ma Srđan Petrović

ISSN 1450-5061 UDC 811.16+821.16

књ. XXIV, св. 1

www.slavistickodrustvo.org.rs/slavistika

Београд 2020

СЛАВИСТИЧКО ДРУШТВО СРБИЈЕФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

SERBIAN ASSOCIATION FOR SLAVIC STUDIESUNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOLOGY

СЛАВИСТИКА

SLAVIC STUDIES

XXIV/1

ИМПРЕСУМ

Издаје:Славистичко друштво Србије, Београд, Студентски трг 3

Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Студентски трг 3

УДК класификација прилога: Ана Голубовић

Припрема за штампу:Душко Ћосић

Штампа: „Графичар”, Севојно

Ова књига часописа „Славистика” посвећена је светлој успомени на професора Бобана Ћурића (1968–2019)

6 Садржа ј

САДРЖАЈ – CONTENTS – СОДЕРЖАНИЕ

Корнели ја Ичин , Бобан Ћурић – човек с књигом . . . . . . . . . . . .10–12Библиографија радова проф. др Бобана Ћурића (Ана Голубовић) . . .13–18

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕМарина Сорокина , Большая славистика и большая политика:

Роман Якобсон (1896−1982) и Королевство сербов, хорватов и словенцев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19–35

Леонид Ф. Кацис, В. Парнах, И. Зданевич и «Палата поэтов»: между литературой, НКВД, «Египетской маркой» и «Шумом времени» О. Э. Мандельштама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36–53

Богдан Ко с ановић , Стваралаштво Леонида Леонова у крити-ци руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији . . . . . . . . . . .54–69

Ирина Ант анаси јевић , Пьеса Душана С. Николаевича «Волга, Волга!» в контексте дискуссий о русской эмиграции . . . . . . . . . . .70–82

Тюркан Олджай , Белые русские в Стамбуле . . . . . . . . . . . . . .83–94Кс ени ја Кончаревић , Русија и Руси у српској мемоаристици

1917–1927. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95–104Алекс андра Корда-Пет ровић , Сусрети песника – Витјеслав

Незвал и Раде Драинац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105–114Миодраг М. Вукчевић , Наспрамна слика Русије као хронотоп у

Келмановом историјском роману Мапирање света . . . . . . . . . . 115–129С ерге ј Мацура , Русија у окулару Теодора Драјзера . . . . . . . . 130–139Светлана Переволочанская , Смысловые акценты Пушкинских

импровизаций на сербские мотивы . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140–150Ана Јаковљевић Радуновић , О годишњици Пушкинове смрти

у недељнику Руски глас 1937. године. . . . . . . . . . . . . . . . . . 151–160Ирина Беляева , Русская классика и современный читатель . . . . 161–171Елена Кусовац , По ту сторону предмета (предметный мир

В. Пивоварова и П. Пепперштейна) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172–183Василиса Шливар , Языковой эксперимент Владимира Казакова . 184–196 Мария Кувекалович , Герои-ударники Платонова на фоне

культурной и общественно-политической жизни СССР в 1930 гг. (на материале пьесы «Высокое напряжение») . . . . . . . . . . 197–206

Александра Весић , Интертекстуалне теорије у „Причама са Колиме” Варлама Шаламова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207–214

Мелина Панаотовић , Комично у раним приповеткама А. П. Чехова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215–224

Садржа ј 7

ПРИЛОЗИ И ГРАЂА

Предраг Мут авџић , Мерима Крије зи , О зоонимима увред-љивог садржаја у албанском, грчком и српском језику . . . . . . . . 225–244

Ивана Божовић , Анатолиј Иванович Прицкер: биографија . . . . 245–255Сњежана Н . Ст анковић , Распуштање редакције часописа

Нови свијет након објављивања Једног дана Ивана Денисовича . . 256–270Нат аша Димит ри јевић , Балетско стваралаштво Марине

Олењине у периоду између два светска рата . . . . . . . . . . . . . 271–287Исидора Церовац Ђорић , Два писма С. В. Штејна у Архиву

Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288–292Лана Јекнић, Дијалог Владимира Сорокина и Фјодора М. Досто-

јевског – „Достојевски трип“ и „Идиот“ . . . . . . . . . . . . . . 293–304

ХРОНИКА

Бојана Сабо, Проф. др Бобан Ћурић, добитник Повеље почасног члана Славистичког друштва Србије за животно дело, односно за укупни научни допринос развоју славистике (2019) . . . . . . . . . 305–306

Далибор Соколовић, Проф. др Вучина Раичевић, добитник повеље „Радован Кошутић” (2019) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307–308

Одлука Одбора за доделу награде „Павле и Милка Ивић” за 2019. годину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309–310

РЕГИСТРИ КЊ. ХХIV/1

Регистар кључних речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311–314

Списак сарадника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315–318 Упутство за припрему рукописа за штампу . . . . . . . . . . . . . . . 319–339 Рецензенти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340–341

8 Садржа ј

САДРЖАЈ – CONTENTS – СОДЕРЖАНИЕ

Korne l i j a I č in, Boban Ćurić - The man with the book. . . . . . . . . . . .10–12Bibliography of works by Boban Ćurić (Ana Go lubov ić ) . . . . . . . . . .13–18

STUDIJE I RASPRAVE – ARTICLES AND TREATISES

Mar ina Sorok ina, High Slavic studies and High Politics: Roman Jacobson (1896−1982) and the Kingdom of Serbs, Croats

and Slovenes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19–35Leon id F. Ka t s i s, V. Parnakh, I. Zdanevich and the “Chamber of

Poets”: between literature, NKVD, “Egyptian Stamp” and “Noise of Time” by O. E. Mandelstam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36–53

Bogdan Kosanov ić, Leonid Leonov's work in the critique of Russian emigration in Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54–69

I r ina An tanas i ev ić, Dušan S. Nikolajević’s drama “Volga, Volga!” in the context of discussions about Russian emigration . . . . . . . . . . .70–82

Türcan Olcay, White Russians in Istanbul . . . . . . . . . . . . . . . . . .83–94Ksen i j a Konča rev ić, Russia and Russians in the Serbian Memoirs

1917−1927 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95–104Aleksandra Korda -Pe t rov ić, The meeting of poets - Vítězslav

Nezval and Rade Drainac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105–114Miodrag M. Vukčev ić, The counter-image of Russia as a chronotope

in Kehlmann's novel Measuring the World . . . . . . . . . . . . . . . . 115–129Serge j Macura, Russia through the lens of Theodore Dreiser . . . . . . 130–139Sve t l ana Pe revo lochanskaya, Semantic emphases of Pushkin’s

improvisations on Serbian motives . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140–150Ana Jakov l j ev ić Radunov ić, On the marking of the anniversary

of Pushkin's death in 1937 in the Russian Voice weekly . . . . . . . . . 151–160I r ina Be lyaeva, Russian classics and the modern reader . . . . . . . . 161–171Je lena Kusovac, Beyond the subject (the subject world of V. Pivovarov

and P. Pepperstein) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172–183Vas i l i s a Š l iva r, The language experiment of Vladimir Kazakov . . . . 184–196Mar i j a Kuveka lov ić , Platonov’s characters, shock-workers, in the

background of cultural and socio-political life in the USSR in the 1930s (based on the drama ''High Voltage'') . . . . . . . . . . . . . . . 197–206

Aleksandra Ves ić , Intertextual theories in Varlam Shalamov's "Kolyma tales" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207–214

Mel ina Panao tov ić , Humour in the early stories of A. P. Chekhov . . 215–224

Садржа ј 9

PRILOZI I GRAĐA – CONTRIBUTIONS AND MATERIALS

Predrag Mutavdž ić, Merima Krijezi, On zoonyms with an offensive connotation in Albanian, Greek and Serbian. . . . . . . . . . . . . . . 225–244

Ivana Božov ić, Anatolii Ivanovich Pricker: biography . . . . . . . . . 245–255Sn ježana N . S tankov ić, The dissolution of the editorial board of

the New world magazine after the publication of A day in the life of Ivan Denisovich. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256–270

Nataša Dimi t r i j ev ić , The ballet repertoire of Marina Оlenina on the stage of the National Theatre between the two world wars . . . . . 271–287

Is ido ra Cerovac Đor i ć , Two letters from S. В. Shtein in the Archives of Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288–292

Lana Jekn ić, Dialogue of Vladimir Sorokin and F.M. Dostoevsky – “Dostoevsky Trip” and “Idiot” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293–304

HRONIKA – CHRONICLES

Bojana Sabo, Boban Ćurić, the recipient of the Charter of Honorary Member of the Slavic Society of Serbia for his life's work and his sci-entific contributions to the development of Slavic studies (2019) . . . . 305–306

Dalo ibo r Soko lov ić, Vučina Raičević, the recipient of the “Radovan Košutić” Award (2019) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307–308

The 2019 “Pavle and Milka Ivić” Award Jury Decision. . . . . . . . . . . 309–310

REGISTERЅ OF VOL. ХХIV/1

Register of keywords . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311–314

List of contributors. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315–318Instructions for authors . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319–339Reviewers . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340–341

Славистика ХХIV/1 (2020)

Корнелија ИчинУниверзитет у БеоградуФилолошки факултет Катедра за славистикуkornelijaicin@gmail.com

УДК 821.161.1.09:929 Ћурић, Б.https://doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.1.1

примљено 31.03.2020.прихваћено за штампу 21.05.2020.

БОБАН ЋУРИЋ – ЧОВЕК С КЊИГОМ

За оне који мисле да човека можемо дефинисати временом и простором: рођен је 13. децембра 1968. године у Ћуприји, преминуо – 13. септембра 2019. у Београду.

Тачка.Живот Бобана Ћурића је енергија стицања знања, чување памћења, несе-

бично давање стеченог духовног богатства нашој заједници. Живот са књигом и мапом, корачање кроз време на балканским и европским просторима, радост откривања скривене лепоте у крхотинама прошлости – то је Бобан Ћурић.

Заљубљеник у митове, религију, историју, географију, урбанистичке плано-ве, архитектуру, успео је да кроз проучавање руске књижевности оствари свој сан – постане човек енциклопедијског знања којим је ненаметљиво умео да за-диви младе људе у слушаоници славистичког семинара и покрене њихов дух у потрази за непознатим световима.

Ћупријски гимназијалац, одликаш, носилац Вукове дипломе, упутио се и за себе помало неочекивано на студије руског језика и књижевности у Београду, не слутећи да ће Филолошки факултет и град Београд постати његова друга кућа. Љубав према граду као месту културе и науке, спремност да стиче знања у сваком тренутку живота учинили су да Бобан Ћурић током студија израсте у младића који се издвајао својом наочитошћу. Тако је скренуо пажњу двојице професора који су били заинтересовани да га имају за сарадника: проф. др Александра Терзића – за руску фонетику и проф. др Миливоја Јовановића – за руску књижевност.

Али одлука је одавно била донесена: бриљантни успех на основним студи-јама био је овенчан изузетним дипломским радом на тему која га никада није напуштала у тумачењу књижевног текста: о библијским мотивима у руској књижевности (на примеру приповедака Лава Лунца). Овој тематици Бобан Ћурић ће се с посебним жаром вратити након двадесет година у својој докторској дисертацији „Романи Бориса Савинкова (В. Ропшина)“, одбрањеној 2013. године. Понирући у филозофско-историјске дубине Савинковљевих ро-мана, откривајући главну „идеју“ овог контроверзног писца кроз књижевно и идеолошко наслеђе руског XIX века те „нову религиозну свест“ Сребрног доба, Бобан Ћурић се најдуже задржавао на митопоетско-библијском ни-воу стваралаштва руског писца. Посматрајући животни и научни пут Бобана Ћурића са ове дистанце можемо рећи да је Библија била његова водиља у поимању живог живота и стваралачког чина. Њоме је проверавао многе по-ступке људи, али и уметничке замисли писаца. И сам је попут библијских

Славистика ХХIV/1 (2020)

11

јунака био „осуђен“ на вечито кретање, савладавање земаљских растојања, мерење простора корацима.

Из размишљања о лутањима изабраног народа у потрази за „обећаном земљом“ родиће се у Бобану Ћурићу интересовање за руску емиграцију – про-гнану, отуђену од родне груде, посвећену умом и срцем изгубљеном рају царске Русије. Занимање за руске изгнанике појавиће се већ приликом израде магистар-ског рада „Руска књижевност у београдском дневном листу Правда. 1917–1941“ (одбрањен 2000. године), где ће се бавити рецепцијом не само руске класике XIX века у нашим дневним новинама, већ и књижевног опуса руских аутора у расејању, укључујући и њихова издања у Југославији. Нема сумње, највише је времена и труда уложио Бобан Ћурић у проучавање феномена руске емиграције што је и резултирало књигом „Из живота руског Београда“, насталом у окви-ру научног пројекта „Кодови руске културе“ (2011). Превод књиге на руски језик објавио је 2015. године Филолошки факултет за потребе презентације на-ших научних достигнућа на Међународном сајму књига у Москви. Ова књига Бобана Ћурића била је веома запажена у руској научној јавности – доживела је презентације у московском Дому руске дијаспоре, као и на Универзитету у Нижњем Новгороду. Базирана пре свега на периодичким написима о руским историјским, књижевним и културним личностима, она је тек мали део онога што је проучавао и знао Бобан Ћурић о руској емиграцији. Његов opus magnum о животу руске емиграције на нашим просторима требало је да уследи у годи-нама које су долазиле, како смо мислили... Ипак, студенти из Бањалуке, где је Бобан Ћурић био гостујући професор, са најдубљом захвалношћу и осећањем дуга за подарено знање, као прави мали фјодоровци, чувари памћења, приреди-ли су његова предавања из специјалног курса који је водио и објавили их као књигу под називом „Руска емиграција“ (2019), намењену за поклон свим заин-тересованим читаоцима.

Радећи на Филолошком факултету у Београду од 1995. године у звањима од асистента приправника до ванредног професора, Бобан Ћурић је на чудесан на-чин остајао исти – пун ентузијазма у раду са студентима, енергичан, посвећен, неуморан у подстицању на размишљање, неприкосновен у буђењу радознало-сти у младом нараштају, до краја предан у настојању да пренесе знања из богате руске књижевне и културно-историјске традиције. Нимало није случајно што су га студенти толико волели, највише од свих наставника на Катедри за слависти-ку. А могли су да га слушају на различитим предметима из руске књижевности и културе на првој, трећој, четвртој и петој години студија, као и ван наставе – на јавним наступима у Коларчевој задужбини или Руском дому, на екскурзијама по „руском“ Београду.

Дечачки сан да постане туристички водич (о чему је говорио и Борису Успенском у Београду) нашао је одраза у походима које је Бобан Ћурић органи-зовао кроз Београд и Србију заједно са студентима, али исто тако и са страним научницима, гостима Катедре за славистику, остављајући без даха како највеће слависте, тако и слависте-почетнике својом ерудицијом и љубављу према свему ономе што је људски дух оставио у наслеђе нама на Балкану.

Лаки Бобанов корак праћен жустром гестикулацијом руку и главе, убед-љивим јасним и звучним гласом, оживљавао је историјске прилике, подизање

Славистика ХХIV/1 (2020)

12

здања, осликавање зидова манастира, новинске расправе, пријеме код краља Александра Карађорђевића. Спој кретања кроз простор и време са заустављеним тренутком из ближе или даље историје осетио је свако ко је нетремице слушао, примао и маштолико пребивао у другој епохи, коју је дочаравао Бобан Ћурић.

Научни и стручни рад, оличен у различитим публикацијама (монографија „Из живота руског Београда“, 50-ак студија, 10 стручних текстова), учешћу на домаћим и међународним конференцијама (Русија, Бугарска), предавањима по позиву (Нижњи Новгород), бројним бриљантним књижевним преводима, организовању научних скупова, раду у телима Филолошког факултета био је само део јавног живота Бобана Ћурића. Међутим, његова највећа страст биле су књиге и путовања, читање и визуелизација прочитаног, спој фиктивног и опипљивог. Одсуство нагона за поседовањем било каквих материјалних добара било је у апсолутној пропорционалној супротности са стеченим знањем у овом скромном и благом човеку.

Одлазак Бобана Ћурића све је подсетио на речи великог Булгакова – да је чо-век не само смртан него понекад изненада смртан. Ово „изненада“ изван грани-ца логике, које говори о рушењу устаљеног поретка ствари, остало је као опо-мена да смо тек накратко гости у овоме свету и да немамо мерну јединицу за живот. Пређени пут Бобана Ћурића између „експлозија“ рођења и смрти, двају преображаја који се спајају у тачки почетка и краја, буђења и сна, живог и нежи-вог, могао би се мерити памћењем студената који ће преносити на будућу мла-дост све оно што су од њега научили, а ови на следеће поколење и следеће на следеће... Јер једино захваљујући памћењу смртни постају бесмртни.

Славистика ХХIV/1 (2020)

Ана ГолубовићУниверзитет у БеоградуФилолошки факултетКатедра за славистикуslavistika@fil.bg.ac.rs

УДК 012 https://doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.1.2

Информативни прилогпримљено 21.03.2020.

прихваћено за штампу 21.05.2020.

БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА ПРОФ. ДР БОБАНА ЋУРИЋА

Књиге1. Из живота руског Београда. – Београд : Филолошки факултет, 2011. – 171

стр. – (Монографије)2. Из жизни русского Белграда. – Белград : Филологический факультет

Белградского университета, 2015. – 230 стр. – (Библиотека Язык и литература, серия Русская эмиграция в Белграде ; 6)

3. Руска емиграција. – Бања Лука : Бина д.о.о., 2019. – 249 стр.

Дисертације1. Руска књижевност у београдском дневном листу „Правда” : 1917–1941. :

магистарски рад. – Београд, 1999. – 327 лист.2. Романи Бориса Савинкова (В. Ропшина) : докторска дисертација. – Београд,

2013. – 513 лист.

Чланци1. „Песма остаје с човеком – Шагане моја, Шагане...” / „Песня остается с че-

ловеком – Шаганэ ты моја, Шаганэ...” / Тимура Кибирова : разговор с Јесењином // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 50/51 (1996), стр. 185–191.

2. Библейские мотивы в рассказе Льва Лунца „В пустыне” // Русская литера-тура. – Бр. 2 (1998), стр. 131–136.

3. Библейские мотивы в рассказе „Родина” Льва Лунца // Филолошки пре-глед. – Бр. 25, св. 1 (1998), стр. 151–164.

4. „Кесарь и Галилеянин” Генриха Ибсена и „Юлиан Отступник” Д. С. Мережковского : попытка сопоставительного анализа // Западноевропейският модернизъм и славянските литератури : краят на XIX – началото на XX век и 20-те години : материалы от Международна научна конференция... 8–10.V.1997 г. / ур. М. Каназирска. – Велико Търново : Университетско издателство „Св. св. Кирил и Методий”, 1999. – Стр. 175–186.

5. Обележавање стогодишњице смрти А. С. Пушкина 1937. године : на материјалу београдског дневног листа „Правда” // Славистика. – Бр. 3 (1999), стр. 40–50.

6. Гостовања руских емигрантских писаца у Београду током 20-тих и 30-тих година XX века : на материјалу београдског дневног листа „Правда” // Зборник

Славистика ХХIV/1 (2020)

14

Матице српске за славистику. – Бр. 61 (2002), стр. 119–153.7. Београдска периодика између два рата о стваралаштву Д. С. Мерешковског у

емиграцији // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 63 (2003), стр. 307–341.8. Гостовање К. Д. Баљмонта у Београду 1929. године : на материјалу дневне

штампе // Славистика. – Бр. 7 (2003), стр. 328–336.9. Путовање кроз време и простор у роману „Коњаникова сенка” А. Гладилина

// Пут и путовање у уметности и култури. – Београд : Филолошки факултет, 2003. – Стр. 245–258.

10. Крушение музея или о некоторых мотивах философии Н. Федорова в „Котловане” А. Платонова // Философия космизма и русская культура : матери-алы международной научной конференции „Космизм и русская литература : к 100-летию со дня смерти Николая Федорова”, 23–25 октября 2003 г.). – Белград : Филологический факультет, 2004. – Стр. 245–249.

11. Обележавање стогодишњице рођења Л. Н. Толстоја у Београду 1928. го-дине // Славистика. – Бр. 8 (2004), стр. 193–200.

12. Гибель эпохи : гибель мира в „Комедии города Петербурга” Д. Хармса / [ко-аутор] Ана Јаковљевић // Russian Literature. – Бр. 60, св. 3/4 (2006), стр. 459–465.

13. Гибель эпохи : гибель мира в „Комедии города Петербурга” Д. Хармса / [коаутор] Ана Јаковљевић // Хармс-авангард : материалы международной научной конференции „Даниил Хармс : авангард в действии и в отмирании : к 100-летию со дня рождения поэта”, (Филологический факультет, Белград, 14–18 декабря 2005 г.). – Белград : Филологический факультет, 2006. – Стр. 411–416.

14. Драма „Царевић Алексеј” Мерешковског на сцени Народног позориш-та : на материјалу београдске периодике // Филолошки преглед. – Бр. 33, св. 1 (2006), стр. 167–176.

15. Конгрес руских писаца и новинара у емиграцији и његово место у српској и руској култури // Славистика. – Бр. 10 (2006), стр. 313–324.

16. Легенда о Светом гралу и драма „Ружа и крст” Александра Блока // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 70 (2006), стр. 57–71.

17. Буњин 1937. године у Београду // Руска дијаспора и српско-руске култур-не везе : зборник реферата / ур. Б. Станковић. – Београд : Славистичко друшт-во Србије, 2007. – Стр. 115–122. – (Славистичка библиотека : посебна издања)

18. Из духовног живота руског Београда // Славистика. – Бр. 11 (2007), стр. 383–387.

19. Јуриј Ракитин режира драму Мерешковског „Царевић Алексеј” : на материјалу београдске периодике // Јуриј Љвович Ракитин : живот, дело, сећања : зборник радова међународног научног скупа „Јуриј Љвович Ракитин : живот, дело, сећања”, Београд, Нови Сад, 17–20. априла 2003. / ур. Е. Успенски, А. Арсењев, З. Максимовић. – Нови Сад : Позоришни музеј Војводине ; Београд : Факултет драмских уметности, 2007. – Стр. 279–283.

20. Руски слависти-емигранти са књижевним темама у материјалима III међународног конгреса слависта // Славистика. – Бр. 12 (2008), стр. 408–410.

Славистика ХХIV/1 (2020)

15

21. Русский дом в Белграде : по поводу 75-летия работы Дома // Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних : збор-ник реферата : међународни симпозијум посвећен 130-годишњици Катедре за руски језик и књижевност и 60-годишњици Славистичког друштва Србије, Београд, (3–5. јун 2008) / ур. Б. Станковић. – Београд : Славистичко друштво Србије, 2008. – Стр. 367–373.

22. Уместо предговора // Распућин и друге приче / Надежда Александровна Тефи. – Београд : Нолит, 2008. – Стр. 5–13.

23. Храм русской культуры в Белграде // Этносфера. – Бр. 5 (2009), стр. 20–22.24. Русская эмиграция в защиту русского языка : „Памятка” белградского

Союза ревнителей чистоты русского языка (1937 г.) // Русский язык как иносла-вянский. – Бр. 2 (2010), стр. 96–102.

25. Библијски подтекст у роману „Коњ блед” Бориса Савинкова // Антички код у словенским књижевностима. – Београд : Филолошки факултет, 2011. – Стр. 51–71.

26. Идея террора и творчество Бориса Савинкова // Русская философия се-годня : об искусстве и политике. – Белград : Филологический факультет, 2011. – Стр. 65–79.

27. Борис Савинков (В. Ропшин) и стваралаштво Достојевског // Славистика. – Бр. 16 (2012), стр. 585–598.

28. Записки Русского научного института в Белграде // Русское зарубежье и славянский мир : сборник трудов. – Белград : Славистическое общество Сербии, 2013. – Стр. 303–317.

29. Библијски мотиви у роману „Коњ вран” Б. Савинкова (В. Ропшина) // Славистика. – Бр. 18 (2014), стр. 400–407.

30. „Коњ блед” Савинкова-Ропшина и традиција нихилизма у руској култу-ри // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 85 (2014), стр. 53–68; Бр. 86 (2014), стр. 99–108.

31. Русская эмиграция в Белграде // Вестник Нижегородского государствен-ного лингвистического университета им. Н.А. Добролюбова. – Бр. 26 (2014), стр. 141–168.

32. Марк Слоњим : сарадник „Руског архива” // Часопис „Руски архив” (1928–1937) и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији : збор-ник радова / ур. В. Матовић. – Београд : Институт за књижевност и уметност, 2015. – Стр. 267–285. – (Серија Историја српске књижевне периодике ; 27)

33. Тема Москве у роману „Коњ вран” Б. Савинкова (В. Ропшина) // Славистика. – Бр. 19 (2015), стр. 418–424.

34. Белградская периодическая печать о Д. С. Мережковском в эмиграции : 1921–октябрь 1928. // Русская литература и журналистика в движении времени. – Бр. 2 (2016), стр. 181–211.

35. Роман „Коњ блед” Б. Савинкова (В. Ропшина) и немачка субјективистичка филозофија // Славистика. – Бр. 20 (2016), стр. 498–509.

36. Русский дом в Белграде : история строительства и первоначаль-

Славистика ХХIV/1 (2020)

16

ная структура Русского дома в Белграде / [коаутор] Ирина Антанасијевић // Вспомогательные исторческие дисциплины в современном научном знании : материалы XXVIII Международной научной конференции, Москва, 14–16 апреля 2016 г. – Москва : Аквилон, 2016. – Стр. 108–113.

37. Хоповски конгрес (1925) и делатност Руског судентског хришћанског по-крета // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 89 (2016), стр. 203–222.

38. Белградская периодическая печать о Д. С. Мережковском в эмиграции : 1928–1939. // Русская литература и журналистика в движении времени. – Бр. 3 (2017), стр. 273–285.

39. Гостовања Игора Северјaнина у Београду : 1930, 1931. и 1933. године // Славистика. – Бр. 21 (2017), стр. 286–297.

40. Из истории духовной жизни русской эмиграции в Сербии : Хоповский съезд (1925) и деятельность РСХД // Мултикултурализъм и многоезичие : сбор-ник с доклади от Тринадесетите международни славистични четения, София, 21–23 април 2016 г. 2, Антропология, литературознание. – Велико Търново: Фабер, 2017. – Стр. 220–228.

41. „Конь бледный” Б. Савинкова (В. Ропшина) и идейное убийство : от со-бытия исторической реальности к событию в литературном произведении // Slavica Tergestina. – Бр. 18, св. 1 (2017), стр. 164–185.

42. Наличје револуције : роман „Коњ вран” Бориса Савинкова (В. Ропшина) // Летопис Матице српске. – Бр. 500, св. 4 (окт. 2017), стр. 500–513.

43. Писмо Бориса Савинкова краљу Александру Карађорђевићу : 1921. г. // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 91 (2017), стр. 217–229.

44. Гостовања Ј. Н. Чирикова у Београду 1928. и 1929. године // Славистика. – Бр. 22, св. 2 (2018), стр. 178–191.

45. Максим Горький на сцене белградского Национального театра между дву-мя мировыми войнами // Мировое значение творчества Горького : Горьковские чтения 2018 : материалы XXXVIII Международной научной конференции / ред. М. Г. Уртминцева. – Нижний Новгород : БегемотНН, 2018. – Стр. 135–142.

46. Писмо Бориса Савинкова краљу Александру Карађорђевићу : 1921. г. // Српско-руске књижевне и културне везе : епоха модерне / ур. К. Ичин. – Нови Сад : Матица српска, 2018. – Стр. 71–86.

47. А. И. Куприн у Београду 1928. године // Славистика. – Бр. 23, св. 1 (2019), стр. 235–247.

48. Революция как апокалипсис : историософская тема в романе „Конь во-роной” Бориса Савинкова // Искусство и революция : сто лет спустя : сбор-ник статей / ур. К. Ичин. – Белград : Филологический факультет, 2019. – Стр. 277–285.

Прикази и хронике1. Функции литературных связей : на материале славянских и балканских

литератур (Институт славяноведения и балканологии, ПАН, Москва 1992) // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 44/45 (1993), стр. 283–284.

Славистика ХХIV/1 (2020)

17

2. Друга међународна конференција Књижевна група „Серапионова браћа” : извори, трагања, традиција, међународни контекст // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 52 (1997), стр. 352–353.

3. Међународна књижевна конференција „Западноевропски модернизам, рефлекси у Бугарској књижевности и књижевностима централне и источне Европе” // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 52 (1997), стр. 351–352.

4. Sine arte, nihil : сборник научных трудов в дар профессору Миливое Йовановичу (Белград, Москва, 2002) // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 64 (2003), стр. 264–266.

5. Миливое Йованович: Избранные труды по поэтике русской литературы (Белград, 2004) // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 68 (2005), стр. 311–313.

6. В. П. Григорьев, Л. И. Колодяжная, Л. Л. Шестакова, Собственное имя в русской поэзии XX века (Москва, 2005) // Зборник Матице српске за слависти-ку. – Бр. 74 (2008), стр. 347–348.

7. Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в ино-славянском и иностранном окружении : доклады / ред. Б. Станкович (Белград : Славистическое общество Сербии, 2012) 336. // Русский язык как инославян-ский. – Бр. 4 (2012), стр.145–148.

8. Русское зарубежье и славянский мир : сборник трудов / сос. П. Буняк (Белград : Славистическое общество Сербии, 2013) 595. // Филолошки преглед. – Бр. XL, св. 2 (2013), стр. 149–154.

9. От чужих к своим : письма выдающихся представителей русской интел-лигенции начала ХХ века Александру Беличу (Београд : Логос, 2016) 332. // Славистика. – Бр. 20 (2016), стр. 741–742.

10. От чужих к своим : письма выдающихся представителей русской интел-лигенции начала ХХ века Александру Беличу (Београд : Логос, 2016) 332. // Зборник Матице српске за славистику. – Бр. 91 (2017), стр. 258–261.

Преводи1. Хоћу да постанем Јукагир / Јегор Радов // Реч. – Бр. 1, св. 4 (1994), стр.

44–45.2. „Руско питање” крајем 20. века / А. И. Солжењицин. – Нови Сад : Матица

српска ; Београд : Цицеро ; Земун : Писмо, 1995. – 89 стр. – (Библиотека Писмо ; 25)3. Живот с идиотом / Виктор Владимирович Ерофеев // Реч. – Бр. 3, св. 21

(1996), стр. 42–50.4. Ћутање, Један дан са женом / Јегор Радов. Путовање пупка у ласу / Виктор

Владимирович Ерофеев. Почетак сезоне / Владимир Сорокин // Реч. – Бр. 3, св. 28 (1996), стр. 43–47, 50–57.

5. Dokumenti za razumevanje ruske avangarde : antologija tekstova umetnika. – Beograd : Geopoetika, 2003. – 292 str. – (Edicija Art)

6. В. Дудинцев, Новогодишња бајка; Ј. Нагибин, Светло у прозору; Ф. Горенштејн, Старице; В. Аксјонов, Доручак четрдесет треће године, Риђокоси

Славистика ХХIV/1 (2020)

18

из суседног дворишта; В. Војнович, Растојање од пола километра, Цртица // На пола пута до месеца : од Паустовског до Војновича / ур. М. Јовановић. – Београд : Плато, 2004. – Стр. 202–239, 405–421, 442–489. – (Антологија руске приче XX века ; 2, 1) (Библиотека Психократия)

7. В. Белов, Дан за даном; В. Марамзин, Ја, са шамаром у руци; Вик. Јерофејев, Путовање пупка у Ласу; В. Сорокин, Почетак сезоне; Ј. Радов, Ћутање је знак одобравања, Један дан са женом // Бубањ за горњи свет : од Белова до Ј. Садур / ур. М. Јовановић. – Београд : Плато, 2004. – Стр. 5–18, 256–263, 313–320, 336–345. – (Антологија руске приче XX века ; 2, 2) (Библиотека Психократия)

8. Старица // Поезија. Проза и сцене. Драме. Дела за децу / Даниил Иванович Хармс. – Београд : Логос, 2005. – Стр. 544–562. – (Сабрана дела у два тома ; 0–1)

9. Чланци. Књижевни поступак на који наилазимо...; Записаћемо тактну структуру...; Концерт Емила Гилелса у Клубу писаца. Прилози : документарни материјал из полицијских архива, записници са саслушања // Трактати. Чланци. Писма. Бележнице. Дневник. Цртежи. Прилози / Даниил Иванович Хармс. – Београд : Логос, 2005. – Стр. 37–43, 779–856. – (Сабрана дела у два тома ; 1–0)

10. Алтај – Хималаји : путописни дневник / Николај Константинович Рерих. – Београд : Логос, 2007. – 309 стр. – (Библиотека С оне стране)

11. Московска сага : трилогија. Књ. 3, Тамновање и мир / Василиј Аксјонов. – Београд : Информатика, 2008. – 478 стр. – (Дело ; 3)

12. Бројанице од жада : авантуре Ераста Фандорина у XIX веку / Борис Акунин. – Београд : Informatika, 2009. – 558 стр. – (Авантуре Ераста Фандорина)

Славистика ХХIV/1 (2020)

Марина СорокинаДом русского зарубежья имени Александра СолженицынаОтдел истории российского зарубежьяmsorokina61@gmail.com

811.16'27:929 Јакобсон Р. https://doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.1.3

Оригинални научни радпримљено 03.04.2020.

прихваћено за штампу 21.05.2020.

БОЛЬШАЯ СЛАВИСТИКА И БОЛЬШАЯ ПОЛИТИКА: РОМАН ЯКОБСОН (1896–1982) И КОРОЛЕВСТВО СЕРБОВ, ХОРВАТОВ И

СЛОВЕНЦЕВВыдающегося лингвиста и филолога Романа Якобсона (1896–1982), члена-корреспонден-

та Сербской академии наук и искусств, многое связывало с Королевством сербов, хорватов и словенцев (КСХС) и Сербией в межвоенный период ХХ века — прежде всего его многолет-ний научный интерес к народному эпическому творчеству и народному стихосложению, со-трудничество с сербскими филологами, а также участие во второй половине 1920-х гг. в меж-дународном проекте по изучению живого эпического сказительского мастерства на Балканах и в СССР. Однако, помимо научных связей и проектов, была еще одна сфера пересечения Якобсона с Югославией, которая никогда прежде не рассматривалась в историографии, — активное участие филолога, в 1920-е гг. сотрудника советского дипломатического предста-вительства в Праге, в неформальных переговорах с целью установления дипломатических отношений между советской Россией и КСХС. Статья, основанная на впервые вводимых в научный оборот документах из Архива внешней политики Российской Федерации МИД РФ, анализирует и представляет роль Якобсона в этом процессе.

Ключевые слова: Р.О. Якобсон, А. Белич, М. Ивич, Н. Пашич, С. Клюич, внешняя полити-ка, дипломатическое признание СССР, история славяноведения, славистика, русская эмигра-ция, русское зарубежье, социальная история науки.

The eminent linguist and philologist Roman Jacobson (1896–1982), a corresponding member of the Serbian Academy of Sciences and Arts, focused considerable amounts of his attention on the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (KSCS) and Serbia during the interwar period primarily through his continual scientific interest in epic folk art and folk meter and cooperation with Serbian philologists. He also actively participated in the international project for the study of living epic storytelling in the Balkans and the USSR in the 1920s. However, in addition to these scientific contacts and projects, Jacobson’s contact with Yugoslavia included another area, which has not been considered before: the active participation of the philologist, an employee of the Soviet diplomatic mission in Prague in the 1920s, in secret negotiations aimed at the establishment of diplomatic relations between Soviet Russia and the KSCS. This paper, based on investigations of newly discovered documents in the Foreign Policy Archive of the Russian Federation, examines the role of Jacobson in this process.

Keywords: Roman Jacobson, A. Belić, M. Ivić, N. Pašić, S. Kluić, foreign policy, USSR diplomatic recognition, the history of Slavic studies, Slavic studies, Russian emigration, Russia Abroad, social history of science.

Место и роль профессиональных (персональных и институциональных) и геополитических практик славистики и славистов в новом европейском про-странстве, возникшем после Первой мировой войны, остаются недостаточно изученными. Между тем, именно в этот период происходит значительный рост влиятельности славистики не только как научного института и славистов как академического сообщества, но и как инструмента международных коммуни-

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Славистика ХХIV/1 (2020)

20 Марина Сорокина

кации и культурной дипломатии. Изменение институционального положения славистики было прямо связано с образованием новых славянских государств (Чехословацкая республика, Королевство сербов, хорватов и словенцев и др.), что актуализировало формирование в этих странах собственных геополитиче-ских, научных, культурных и образовательных повесток дня, а также с транс-формацией статуса многих членов славистического сообщества, чей «симво-лический капитал», накопленный в рамках национально-освободительных движений, привел их в разряд акторов и политиков мирового уровня. В свою очередь появление «славянского мира» как значимого самостоятельного акто-ра стало важнейшим геополитическим фактором и стимулировало создание но-вой академической инфраструктуры – кафедр и научно-исследовательских ин-ститутов, изучающих языки, литературу, фольклор, историю, материальную и духовную культуру славянских народов. Славянские институты и семинарии, ранее существовавшие единично и локально, при отдельных университетах, после окончания Первой мировой войны стали открываться по всей Европе – в 1919 г. в Париже был организован Institut d’etudes slaves (Институт славянских исследований), содержавшийся на средства французского, чешского, югослав-ского и польского правительств и имевший филиалы в Софии, Праге, Варшаве, Загребе, Белграде . В Германии славянские семинары и институты традицион-но работали во всех крупных университетах, в 1921 г. Институты по изучению Восточной Европы были открыты в Риме и в Падуе, Неаполе и Флоренции, а также во многих других европейских университетах.

В этих условиях особенно возрастала роль славистов как «коммуникаторов», благодаря персональным социальным и научным практикам которых восста-навливались как непосредственные связи внутри академических славистиче-ских сообществ европейских стран, многим из которых пришлось пережить тяжелую полосу вынужденных континентальных миграций, так и международ-ные контакты и проекты в целом.

Кроме того, слависты стали играть важную, а нередко и исключительную, роль как посредники (переводчики и организаторы) между возникшими в Европе после военных и революционных потрясений многочисленными нацио-нальными эмигрантскими сообществами, властными структурами и общества-ми стран их нового пребывания. Достаточно упомянуть имена профессоров Александра Белича (1876–1960) и Иржи Поливки (1858–1933), первого прези-дента Чехословацкой Республики Томаша Г. Масарика (1850–1937) и др., чтобы представить масштаб работы, проделанной славистами для адапатации бежен-цев к новой языковой и культурной среде.

Русские ученые-слависты, многие из которых сами оказались беженца-ми в результате большевистского переворота и гражданской войны в России (1917–1922), также стали «медиаторами» нового европейского научного и об-разовательного пространства и внесли существенный вклад в развитие много-ообразных связей между профессиональными сообществами и гражданскими обществами стран, принявших вынужденных эмигрантов. К этой группе от-носятся как известные ученые – академики Никодим Кондаков (1844–1925) и Владимир Францев (1867–1942), профессора Макс Фасмер (1886–1962), Евгений Аничков (1866–1937) и др., так и молодые слависты, жившие и рабо-

Славистика ХХIV/1 (2020)

Большая славистика и большая политика: Роман Якобсон (1896−1982)... 21

тавшие в Европе с советскими паспортами, например, Роман Якобсон (1896–1982), Петр Богатырев (1893–1971) и др., а также выросшие уже в условиях эмиграции специалисты младшего поколения (как, например, Илья Голенищев-Кутузов (1904–1969), Кирилл Тарановский (1911–1993) и др.).

В первой половине ХХ века значение этих «коммуникаторов» и для разде-ленного российского, и для всего европейского славистического сообщества было исключительным. Благодаря их личным связям поддерживалась цирку-ляция и трансляция новых научных идей, концепций и практик; в то же вре-мя они создавали своего рода коммуникативные коридоры между различными национальными и профессиональными элитами в условиях политически не-стабильного межвоенного мира. Таким образом международные научные связи и проекты служили одним из инструментов поиска и новых государственных идентичностей славянских стран, и новых коммуникативных стратегий слави-стического научного и образовательного сообществ.

В этом контексте судьба известного лингвиста и филолога, профессора Гарвардского университета (США) Романа Осиповича Якобсона (Jakobson; 1896–1982) имеет особый интерес и значение. Приехав в Прагу (Чехословакия) в июле 1920 г. в качестве официального сотрудника Миссии советского Красного Креста по репатриации бывших русских военнопленных Первой мировой во-йны, исполнявшей в дальнейшем функции первого советского представитель-ства1, он жил и плодотворно работал в этой стране (Прага, Брно), не имевшей дипломатических отношений с Советской Россией, почти двадцать лет, до 1939 г. Советский паспорт и служба в советской миссии не помешали недавне-му выпускнику Московского университета (1917) стать одним из крупнейших лингвистов XX века, инициатором и / или участником многих международных славистических проектов, в том числе одним из основателей Пражского линг-вистического кружка, а также профессором (сначала экстраординарным, а за-тем ординарным) Университета Коменского в Брно. При этом Якобсон не толь-ко генерировал идеи и тексты, но и стремился к их продвижению в широком коммуникативном поле – учеников, читателей, коллег, партнеров, патронов, ад-министраторов, позиционируя себя в рамках этой стратегии как индивидуаль-ного научного и социального «коммуникатора».

Хотя научное наследие Р.О. Якобсона давно и интенсивно изучается, а совре-менная «якобсониана» насчитывает сотни публикаций (Якобсон 1999; Якобсон 2017; Sini, Castagneto, Esposito (red.) 2018), однако, научной биографии фило-лога пока не существует. Не в последнюю очередь потому, что многие эпизоды его долгой жизни остаются мало проясненными. В недавней работе П. Стайнер отмечает, что сегодня исследователи все меньше рассматривают научное твор-чество Якобсона как некую автономную, внеисторическую систему, все более стараясь уловить многоаспектный социальный контекст становления идей и практик филолога — будь то идеологические подтексты его научных теорий, отношения с большевистскими властями и русскими эмигрантами или его про-

1 Дипломатические отношения между СССР и ЧСР были установлены только в 1934 г., но советская торговая миссия исполняла обязанноссти постоянного представительства со-ветской России с консульскими функциями.

Славистика ХХIV/1 (2020)

22 Марина Сорокина

тивостояние консервативной части академического сообщества Чехословакии и США (Стайнер 2018: 14).

Одним из «ключей», позволяющим судить о «параллельных» практиках мо-лодого Якобсона как «советского спеца», остается мемуарное интервью уче-ного Б. Янгфельдту (Якобсон 2012). Записанное в 1977 г. и впервые опубли-кованное в обширных фрагментах в 1992 г., через шесть лет после кончины ученого, оно содержит многие неизвестные факты сотрудничества Якобсона с советским Народным комиссариатом по иностранным делам, сыгравшим важ-ную роль как в профессиональной научной карьере и жизни филолога, так и всего славистического сообщества в ХХ веке. Поставленное в общий событий-ный контекст времени, это сотрудничество оказывается знаковым, приоткрывая зону активного взаимодействия Р. Якобсона с советской политической элитой и чиновниками среднего и высшего уровня, а в более отдаленной перспективе – с европейскими политиками, дипломатами и интеллектуалами разных полити-ческих направлений. В последнее время этот сюжет получил документальное развитие во многих работах (Генис 2009; Гланц 2011; Сорокина 2016; Сорокина 2019а; Сорокина 2019б; Стайнер 2018; Konečný, Polley 2014/2015), однако по-прежнему остается интригующим и недостаточно исследованным.

Благодаря своему служебному положению в 20-е годы, а Роман Якобсон яв-лялся заведущим отделом печати (= пресс-атташе) советской миссии в Праге, он имел многочисленные неформальные связи в дипломатических, обществен-ных и культурных кругах Чехословакии и других европейских стран, в том числе Королевства сербов, хорватов и словенцев (КСХС). Этот аспект регио-нальных социальных практик слависта до сих пор вообще не затрагивался в историографии.

В настоящей статье, опираясь на документы из Архива внешней полити-ки (АВП) РФ МИД РФ, связанные с участием Р.О. Якобсона в организации переговоров по установлению дипломатических отношений между СССР и Королевством сербов, хорватов и словенцев в 1923–1924 г., мы лишь обозначим некоторые перспективы изучения этой темы, помогающие лучше понять траек-тории сложной европейской биографии ученого межвоенного периода, значе-ние которой далеко выходит за персональные рамки, затрагивая историю сла-вистики всего ХХ века.

«Преданность славянскому миру…»

В июне 1955 г. профессор Гарвардского университета Роман Якобсон был избран членом-корреспондентом Сербской академии наук и искусств (САНИ). В сентябре того же года он приехал в Белград, где состоялась внеочередная Международная встреча славистов, выступил с несколькими докладами и во-шел в состав руководства учрежденного Международного комитета славистов от США (Радженович 2019). Для самого ученого, и для всего славистическо-го сообщества избрание Якобсона в САНИ и его приезд в Югославию имели знаковый характер, маркировавший начало восстановления широкого между-народного сотрудничества славистов, прерванного Второй мировой войной и появлением «железного занавеса».

Славистика ХХIV/1 (2020)

Большая славистика и большая политика: Роман Якобсон (1896−1982)... 23

Фигура американского профессора со сложной судьбой – в 20-50-е годы по-стоянно объявлявшегося чьим-нибудь «шпионом», а в 1939 г. в силу еврейского происхождения вынужденного бежать из Чехословакии за океан, отражала тра-ектории профессиональных карьер и личных судеб многих европейских сла-вистов и одновременно символизировала постепенное преодоление политиче-ских барьеров и наведение профессиональных мостов – вслед за белградской встречей славистов последовали регулярные международные съезды сначала во всех столицах (Москва, София, Прага, Варшава), а затем и в других городах социалистического «блока». Для самого Якобсона визит в Югославию факти-чески открывал возможности дальнейших поездок в «страны народной демо-кратии», прежде всего в Чехословакию и СССР.

По-видимому, это был первый личный приезд слависта в Белград, несмо-тря на то, что в межвоенный период его многое связывало с Югославией и Сербией, в частности. Докторат Якобсона, защищенный в пражском Немецком университете Карла Фердинанда в 1930 г. под руководством про-фессора Ф. Спины, был посвящен строению стихов сербохорватского народ-ного эпоса2, а еще ранее филолог3 принимал участие в международном про-екте по изучению живого эпического сказительского мастерства на Балканах (Югославии, Албании, Болгарии) и в СССР, инициированном профессором того же Немецкого университета Г. Геземанном, одним из ведущих специ-алистов по южнославянской литературе и фольклору4 (Бахтина 1993: 297–309, 322–323). В рамках этого проекта Якобсон познакомился с сербским лингвистом Гойко Ружичичем (1894–1977), ставшим его единственным сербским соавтором5.

2 «Über den Versbau der serbokroatischen Volksepen». Сокращенная версия: Jakobson 1933. 3 Еще в студенческие годы (1914—16) Р.О. Якобсон вместе с П.Г. Богатыревым предпри-

няли ряд поездок по различным уездам Московской губернии для записи живой русской ска-зочной и обрядовой традиции.

4 Судьба Г. Геземанна (1888–1948) была столь же неординарной, как у самого Якобсона. Он получил докторскую степень по немецкой литературе в 1913 г., но вместо продолжения из-учения славистики в Лейпциге в 1914 г. отправился в Белград - преподавать немецкий язык в местной гимназии. С началом Первой мировой войны он вступил в сербскую армию в каче-стве санитара, при ее отступлении через Албанию попал в плен и был освобожден через ней-тральную территорию в Германию. Об этой истории он рассказал в 1935 г. в книге «Die Flucht: Aus einem serbischen Tagebuch 1915 und 1916». В 1922-1944 г. Геземанн преподавал славян-скую филологию и балканологию в Славянском семинарии Немецкого университета Карла Фердинанда в Праге, с 1924 г. как ординарный профессор. В 1933-1934 г. он был ректором это-го университета. В 1940 г. профессор был направлен МИД нацистской Германии в Югославию для строительства Немецкого научного института в Белграде, но летом 1941 г. покинул город, возобновил преподавание в Праге и стал директором Славянского института. В 1944 г. вышел на пенсию и переехал в Баварию. Его сын Вольфганг (1925-2014) также был профессором сла-вистики в Саарском университете в 1972-1987 г.

5 Совместно ими была написана статья о преломлении славянского мифа об оборот-не в русской и сербскохорватской эпиче ской традиции (Jakobson & Ružičić 1951). После Второй мировой войны Г. Ружичич работал в Византийском центре Гете-Института в Брюсселе, а в 1947 г. уехал в США, где в статусе экстраординарного профессора преподавал в Колумбийском университете.

Славистика ХХIV/1 (2020)

24 Марина Сорокина

Несмотря на разницу в возрасте и статусе, три десятка лет продолжалось, по словам Якобсона, его «тесное и дружественное сотрудничество» с выдающим-ся сербским славистом и общественным деятелем, академиком Александром Беличем (От чужих к своим 2016: 313)6. К сожалению, этот интереснейший эпизод русско-сербского сотрудничества славистов, до сих пор остается поч-ти неисследованным. По умолчанию считается, что академик Белич, извест-ный русофил, учившийся в России, избранный членом-корреспондентом Императорской академии наук в Петербурге еще в 1910 г., имевший обширые личные связи с русскими славистами, но многие годы возглавлявший глав-ный государственный институт КСХС по поддержке «белых» русских бежен-цев – Державную комиссию, не испытывал симпатий к Советской России. Так, один из учителей Якобсона, его друг и коллега, член-корреспондент РАН Н.Н. Дурново (1876–1937), до 1928 г. живший в Чехословакии, в частной переписке прямо заявлял, что «А. Белич как всякий балканец не может отделить науку от политики» (Робинсон, Петровский 1992: 75). Советский Наркомат иностран-ных дел в 1925 г. признал А. Белича «безусловно нежелательной» персоной и отказался дать разрешение на приглашение сербского слависта на праздно-вание 200-летнего юбилея Российской академии наук (Сорокина 2000: 123). Впрочем, подобное отношение советских властей к ученому носило скорее си-туативно-политический характер и сразу после Второй мировой войны пре-зидент Сербской академии наук А. Белич посетил Москву в дни на этот раз 220-летнего юбилея АН СССР (июнь 1945 г.) во главе официальной делегации и вскоре удостоился звания почетного профессора Московского университета (1947). Его благодарственное письмо президенту АН СССР В.Л. Комарову не оставляет сомнений, что ака�