Стиже пролеће - Sremske Novine › wp-content › uploads › 2011 › 04 › ... ·...
Transcript of Стиже пролеће - Sremske Novine › wp-content › uploads › 2011 › 04 › ... ·...
Година LI • Сремска Митровица • Среда 16. март 2011. • Број 2611 • Цена 40 динара
BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA
022069 / 636-999
Sremska Mitrovica, Kuzminska 9
у овом броју:
ww
w.s
rem
sken
ovin
e.co
.rs
red
akci
ja@
srem
sken
ovin
e.co
.rs
Стиже пролеће
На осно ву тзв. ме две ђе прог но зе, ко ју сре дином фе бру а ра, на Сре те ње, "да ју" жи те љи
Цен тра за при хват кон фи ско ва них мр ких медве да у Ба но што ру, зи ми ће уско ро до ћи крај. А меч ка Бо жа на и оста ли у при хва ти ли шту та да
су на ја ви ли да ће хлад но вре ме по тра ја ти још 40 да на, да кле не где до ис те ка мар та. Та ко нас оба ве шта ва ју из Дру штва за за шти ту жи во ти ња "Ар ка". Д. П. (Оп шир ни је на 22. стра ни)
Гост редакције Др Јован Комшић, професор новосадског Универзитета Страна 4.
Сремска МитровицаНеобичан протест Страна 32.
Нови студијски програм у митровачкој Високој школи Страна 15.
Обележена годишњица убиства др Зорана Ђинђића Страна 2.
ЛаћаракУместо станара стигли лопови Страна 14.
Среда, 16. март 2011.2
Пише: Ми ли ја на Бар јак та ре вић
ЧовекДо ђе чо ве ку да се до бро за ми сли кад чу је или
про чи та с ко ли ко оду ше вље ња се у Ср би ји го во ри о по ште ном на ла за чу из гу бље не тор би це, си ро ма шном жи те љу Сје ни це. Па зар чо век ни је ура дио нај нор мал ни ју ствар – ни је узео но вац који му не при па да не го га је од нео у по ли ци ју? То је сте по хвал но, и ле по би би ло да се та квом чове ку по мог не, с об зи ром на ње го во ма та ри јал но и здрав стве но ста ње, али да се сад пи шу уџ бе ни ци о чо ве ку ... па уџ бе ни ка о мо ра лу има на хи љаде. Сва ка ре ли ги ја се за сни ва на мо рал ном, па и фи ло зо фи ја и пси хо ло ги ја и пе да го ги ја. Али ето ка ко се у из о па че ном си сте му вред но сти мо же од ба нал не ства ри по ста ти ју нак.
А ка ко да не ко тек та ко из гу би 4.200 евра (зар се то ли ки но вац не но си у га ћа ма?) то је дру га те ма. Вла сник му је по ну дио 2.000 хи ља де ди нара (што ни је ни бли зу 10%) у знак за хвал но сти, што је овај од био. Алал ве ра до ма ћи не! (Ми трови ћу је на су прот би ло глу по да од би је „бен тли“, кад смо код си сте ма вред но сти).
На па ли сад сви да зо ву чо ве ка. Од но ви на ра до по ли ти ча ра. Че сти та ју му, ди ве му се, ди гла се чи та ва еуфо ри ја око јед ног чи на по ште ња. Зар не би тре ба ло сва ко та ко да по сту пи?
Бу ду ћи да се ви ше чи та ју но ви не не го књи ге, те тра фи ке по ста ју цен три ин фор ма ци је и знања, оче ку је се да по во дом овог слу ча ја у ру ке узму пе ро и да за но ви не па те ти шу о мо ра лу сви ис па ли уче сни ци ри ја ли ти ја, пе ва чи це с те шко слу шљи вим но вим му зич ким оства ре њем, во дитељ ке са ви шком сек су ал не енер ги је, би бли оте ка ри с ви шком ти ши не, и оста ли „ком пе тент ни“ али и ком пе тент ни со циоана ли ти ча ри. Да. Компе тен ци ја је та ко ђе ре ла тив(изир)ан по јам.
Ка жу, кри за мо ра ла. Па ка ко мо же да по стоји кри за мо ра ла? По сто ји еко ном ска кри за, ег зистен ци јал на кри за, емо ци о нал на кри за, ства ралач ка кри за, кри за чи та ња. Мо рал ваљ да но си мо у се би, да кле или га има мо или га не ма мо. А то што нам је не у сло ван жи вот не зна чи да тре ба да кра де мо, ла же мо, оти ма мо или по же ли мо ту ђе. Ето до ка зао чо век.
Ма те ри ја ли зам, по хле па, грам зи вост, со ци о лошке бо ле сти са вре ме ног чо ве ка, на док на да су за си ро ма штво ду ха. И тач но је да је сво ђе ње жи вота на ин стикт по ти сну ло уни вер зал не вред но сти, али оне ни су умр ле. И не сме ју ни кад да умру.
И по ко зна ко ји пут Ни је сре ћан онај ко ји има оно што же ли, већ онај ко ји не же ли оно што не ма.
*Ре зи ме за оне кoји из оправ да них раз лога ни су сти гли да про чи та ју цео текст Није сре ћан онај ко ји пу но има, не го онај ко ме ма ло тре ба.
@ivot na{НО ВИ САД • УРУ ЧЕ НЕ ГО ДИ ШЊЕ НО ВИ НАР СКЕ НА ГРА ДЕ
Го ди шње но ви нар ске на гра де Дру штва но ви нара Вој во ди не, у окви ру УНСа, за про шлу го ди
ну уру че не су про те клог пет ка 11.мар та, у Но вом Са ду у про сто ри ја ма ДНВа. Спе ци јал на по ве ља ДНВУНС „Ди ми три је Фру шић“ до де ље на је нашој ме диј ској ку ћи по во дом по ла ве ка по сто ја ња и успе шног ра да, а до бит ник на гра де „Др Пе тар Дре згић“ је но ви нар „Срем ских но ви на“ Жи ван Не го ва но вић за се ри ју тек сто ва из обла сти пољо при вре де. До бит ник на гра де „Све то зар Миле тић“ за жи вот но де ло је но ви нар из Срем ске Ми тро ви це Је лен ко Сла ти нац, ду го го ди шњи до пи сник „По ли ти ке“, док је до бит ни ца на гра де
„Ди ми три је Фру шић“ ду го го ди шња но ви нар ка РТВ Сла ви ца Су бо тић Бра ун, ко ја се ду же вре ме на ба ви еко ном ским те ма ма, ис тра жу је и ана ли тич ки и ар гу мен то ва но пи ше о ма кро е ко ном ским крета њи ма. Но ви нар и књи жев ник Ра ле Ни ша вић до бит ник је на гра де „Ја ша То мић“ за се ри ју тексто ва у ча со пи су „Не вен“ у ко јем го ди на ма пи ше и на спе ци фи чан на чин се обра ћа нај мла ђој чи талач кој пу бли ци.
До бит ни ци ма су на гр дае уру чи ли пред сед ник ДНВа Пе тар Ћур чи ја и ово го ди шња пред сед ница жи ри ја Јо ван ка Си мић.
Ј.З.
„Срем ске но ви не“ ме ђу ла у ре а ти ма
Групнипортретдобитникановинарскихнаграда
Број не де ље
У ци љу уна пре ђе ња сто чар ства у пе ћинач кој оп шти ни од овог ме се ца, по че ло је ре гре си ра ње ве штач ког осе ме њи ва ња приплод них гр ла го ве да из сред ста ва оп штинског бу џе та у из но су од 1.500 ди на ра плус ПДВ по при плод ном гр лу.
1.500
У су бо ту, 12. мар та Оп штин ски од бор Де мократ ске стран ке у Ста рој Па зо ви, у при су
ству чла но ва стран ке, сим па ти зе ра и по што ва лаца пр вог де мо крат ског пре ми је ра Ср би је, по лага њем цве ћа на спо мен пло чу, на тр гу ко ји но си ње го во име, обе ле жи ли су осам го ди на од смр ти др Зо ра на Ђин ђи ћа. Цве ће на спо мен пло чу покој ном пре ми је ру Ср би је, др Зо ра ну Ђин ђи ћу поло жио је Јо ван Ти шма, пред сед ник ОО ДСа у Ста рој Па зо ви. Ево ци ра ју ћи успо ме не на др Зо рана Ђин ћи ћа и ње го ву ви зи ју ко јим пу тем Ср би ја тре ба да иде, Јо ван Ти шма је из ра зио на ду да ће се бар не ка од ње го вих ви зи ја оства ри ти јер он је знао за Ср би ју пра ви пут ка за јед ни ци Европ ских на ро да, че му ње го ви слад бе ни ци и да нас те же. По сле ње го ве смр ти све је ста ло. Кад је до шло нај го ре вре ме ми смо по че ли да гра ди мо др жа ву. Из гу би ли смо петшест го ди на и то је са да те шко на док на ди ти, ка зао је Јо ван Ти шма и до дао да је ви зи ја по кој ног пре ми је ра би ла, да Ср би ја у пери о ду од 2007. нај ка сни је до 2010. го ди не по стане кан ди дат за члан ство у ЕУ. Ја сам си гу ран да би се то и де си ло. Је ди ни је он знао пра ви пут. А ка кве су по сле ди це, с ње го вом смр ћу на сту пи ле за Ср би ју, то се на кон осам го ди на ви ди, кон стато вао је пр ви чо век ста ро па зо вач ког ДСа.
Aкцијом „Ре ци ми шта ми слиш“, Клуб де мократ ске омла ди не Шид обе ле жио је го ди шњи цу уби ства др Зо ра на Ђин ђи ћа. Мла де де мо кра те из ра ди ли су на леп ни це са ли ком и из ре ка ма др
Ђин ђи ћа и де ли ли их про ла зни ци ма. Та ко ђе, прола зни ци су ан ке ти ра ни о Ђин ђи ће вом жи во ту и по ли тич ком ра ду. Ак ци ја, на ко јој је уче ство ва ло 15 омла ди на ца, при ву кла је ве ли ку па жњу Ши ђана. На ме ра омла ди на ца је би ла да под се те Ши ђане на лич ност др Зо ра на Ђин ђи ћа и ње го ву бор бу за ши ре ње де мо кра ти је, као и за слу ге за ши ре ње по ли тич ких и гра ђан ских сло бо да у Ср би ји.
Г.М.С.М.
ОБЕ ЛЕ ЖЕНА ГО ДИ ШЊИ ЦА СМР ТИ ДР ЗО РА НА ЂИН ЂИ ЋА
Успо ме не на по кој ног пре ми је ра
ЈованТишмаположиоцвећенаспоменплочудрЗорануЂинђићу
Среда, 16. март 2011. 3
Ка да се 2008. го ди не кре ну ло са при ва ти за ци јом Ве те ри нар ских
ста ни ца по сто ја ла је чи та ва еуфо рија јер су но во пе ча ни бо га та ши ко јима ве те ри на ни је стру ка, уле те ли у овај по сао ми сле ћи да ту има не ких ве ли ких па ра. Дво је, тро је та квих ''би зни сме на'' по ку по ва ло је ве ћи ну ве те ри нар ских ста ни ца по Вој во дини. Та ко је при ва ти зо ва на и Ве те ринар ска ста ни ца у Ин ђи ји, ку пи ла су је при ват на ли ца.
У по чет ку је то има ло не ки смисао. Ме ђу тим, ни су же ле ли да уло же ка пи тал у не ке но ве про гра ме а из по сто је ћег су по ку ша ли да из ву ку мак си мум. Ве те ри на ни је ви со копро фи та бил на де лат ност, по го то во у са да шње вре ме. Уго во ре не оба ве зе ни су ис пу ња ва ли а тро шко ви су се по ја вљи ва ли, ка же БраниславОбрадовић, ди рек тор Ве те ри нар ске ста ни це у Ин ђи ји.
Иако је би ло по ку ша ја но ви власни ци ни су да ли от каз ни јед ном рад ни ку. За што?
Пред при ва ти за ци ју до не ли смо Ко лек тив ни уго вор ко ји је пот пи сан, у се би је са др жао и со ци јал ни програм. За по сле ни су би ли на тај начин за шти ће ни а да је по сло да вац од лу чио да им да от каз до би ли би от прем ни ну и има ли би пра во на нака на ду са би роа. До то га ни је до шло јер по сло да вац ни је био спре ман да ис пла ти по за ма шне су ме. Тро је запо сле них је до бро вољ но на пу стило фир му, исто то ли ко је при мљено. Са да већ бив ше га зде ку пи ле су осам ве те ри нар ских ста ни ца и је дино код нас ни је би ло от ка за, ка же ве те ри нар ски тех ни чар ДраганКрзнарић, пред сед ник син ди кал не орга ни за ци је.
У Ве те ри нар ској ста ни ци да нас ра ди се дам ве те ри на ра, 11 ве те ринар ских тех ни ча ра, је дан ин же њер по љо при вре де и два ад ми ни стратив на рад ни ка.
Са да ка да се сти ша ла по ма ма за при ва ти за ци јом сре ће мо се са масов ним рас ки ди ма уго во ра. Др жа ва
јед но став но не зна шта ће и ка ко да ор га ни зу је ову слу жбу од јав ног зна ча ја. Јед но је си гур но, по нов на про да ја ни је ре ше ње. За то смо иници ра ли код ло кал не за јед ни це да се по сту пак при ва ти за ци је од ло жи на пе ри од од шест ме се ци. На шу иници ја ти ву су по др жа ли пред сед ни ци Горан Јешић и Александар Ковачевић а за тим и сви од бор ни ци Скуп шти не оп шти не. Јед но од ре шења је да бу де мо јав но пре дуз ће не да би би ли на бу џе ту већ да би следи ли по тре бе гра ђа на и раз вој локал не упра ве, ка же Об ра до вић.
Си гур ни смо да за јед нич ки инте рес по сто ји. Ка да не ко га ује де пас на ули ци на кна да ште те иде и до 600.000 ди на ра, ка да би по сто ја ла аде кват на слу жба ко ја би бри ну ла и о овим на пу ште ним жи во ти ња ма гра ђа ни не би има ли тра у ме ове врсте а у оп штин ској ка си би оста ја ло ви ше па ра. Ово је са мо је дан при мер мо гу ће са рад ње са ло кал ном за једни цом а ту су и мно ги дру ги ве за ни
за пре вен тив но ле че ње жи во ти ња, бри гу о жи во тињ ском от па ду, по слови ма ко ји ће се на мет ну ти на ро чи то ка да бу ду за вр ше не ин ве сти ци је које до ти чу на шу слу жбу, ка жу у Вете ри нар ској ста ни ци у Ин ђи ји ко ја има и сво је про дај не објек те и кадров ски по тен ци јал да се ба ви још не ким по сло ви ма. Ако по ста ну јав но ко му нал но пред у зе ће њи хов рад ће гра ђа ни сва ко днев но оце њи ва ти путем Си сте ма 48. З.Г.Стефановић
Град Срем ска Ми тро ви ца ће ко ристи ти бан кар ски кре дит у вред
но сти од 24,5 ми ли о на ди на ра ра ди обез бе ђе ња уче шћа у фи нан си ра њу на став ка ре кон струк ци је са о бра ћајни це Р 103. Ра ди се о но вој фази про јек та ко ји се при во ди кра ју на де о ни ци од 750 ме та ра Бу ле ва ра Кон тан ти на Ве ли ког до рас кр сни це Цр ве на че сма. По во дом кре дитног за ду жи ва ња Скуп шти на гра да
је усво ји ла по се бан за кљу чак, а детаљ ни је о ово ме са зна је мо од Душка Шарошковића, на чел ни ка Упра ве за бу џет и фи нан си је.
По ме ну та сред ства су део креди та од 100 ми ли о на ди на ра ко јег смо пла ни ра ли још у де цем бру 2009. го ди не ка да је до не та од лу ка о прошло го ди шњем бу џе ту. Ра ди се о стро го на мен ским сред стви ма за капи тал не про јек те и већ та да се мисли ло на на ста вак са о бра ћај ни це Р 103. Су ма од 24,5 ми ли о на ди на ра је уче шће гра да у фи нан си ра њу значај ног про јек та. То ком 2010. го ди не за ту на ме ну су би ла обез бе ђе на сред ства из дру гих из во ра ван бу џета, та ко да тек са да по вла чи мо са мо
ње гов део. Што се ти че кре ди та ту је спро ве де на ком плет на за ко ном пропи са на про це ду ра, при ба вље на је са гла сност Ми ни стар ства фи нан си ја, про ве де на је јав на на бав ка за из бор нај по вољ ни јег да ва о ца кре ди та што је у овом слу ча ју би ла Ban ca In te sa об ја снио је на чел ник Ду шко Шаро шко вић.
На ста вак ре кон струк ци је ре ги онал не са о бра ћај ни це је ин ве сти ци ја вред на 106 ми ли о на ди на ра, а овај но вац је обез бе ђен из ви ше из во ра, док је град у оба ве зи да уче ствује са 20 од сто сред ста ва, са зна је мо од Бојана Гаврића, ди рек то ра ЈП Ди рек ци ја за из град њу гра да Сремска Ми тро ви ца. Оче ку је се да ре кон
струк ци ја но ве тра се пу та Р 103 бу де за вр ше на уско ро. Ра до ви на гра ди ли шту из во де се пре ма ди нами ци, об у хва та ју не са мо про ду жење че ти ри тра ке са о бра ћај ни це за ви ше од 700 ме та ра већ ре кон струкци ју свих под зем них ин ста ла ци ја, озе ле ња ва ње и дру ге ра до ве. Асфал ти ра ње са о бра ћај ни це ће са чека ти по вољ ни је вре мен ске при ли ке, на ја вио је Бо јан Га врић, а по том би тре ба ло да усле ди и ре кон струк ци ја рас кр сни це ули ца Ђу ре Да ни чи ћа и Ми ло ша Оби ли ћа по зна ти је под нази вом Цр ве на че сма. С.Ђ.
ИН ЂИ ЈА • ВЕТЕРИНАРСКАСТАНИЦАНАПУТУНОВОГОРГАНИЗОВАЊА
Комуналнопредузећеуслужбиграђана?Раскидањеуговора
На спи ску Аген ци је за прива ти за ци ју тре нут но је 28 вете ри нар ских ста ни ца из Ср би је ко је су рас ки ну ле уго вор о прива ти за ци ји а бар још то ли ко их је на че ка њу. Из Сре ма су две, Срем ска Ми тро ви ца и Ин ђи ја, с тим што су за по сле ни у Ве тери нар ској ста ни ци Ин ђи је предо чи ли мо гућ ност да бу ду јав но ко му нал но пред у зе ће оп шти не Ин ђи ја али не и бу џет ски ко рисник. Ка жу, мо гу да бу ду од вели ке ко ри сти гра ђа ни ма а да сами за ра ђу ју но вац на тр жи шту. Ини ци ја ти ву о пре ки ду при ва тиза ци је по др жа ли су од бор ни ци Скуп шти не оп шти не. О бу ду ћем ста ту су Ве те ри нар ске ста ни це од лу чи ва ће се у на ред них шест ме се ци. Ина че, ве те ри нар ске ста ни це у Бе о гра ду и Кру шев цу су по ста ле пр ва јав на ко му нална пред у зе ћа ове вр сте.
БраниславОбрадовић,директорВетеринарскестаницеуИнђији
Стишаласепомамазаприватизацијомветеринарскихстаница,уговорисераскидајуадржаванезнаштаћесаовомврстомслужбеодјавногзначаја,профилјавногпредузећаједноодрешења,кажууВетеринарскојстанициуИнђији
ДраганКрзнарић,ветеринарскитехничар
ипредседниксиндикалнеорганизације
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•РЕКОНСТРУКЦИЈАПУТАР103
ЧетиритракедоЦрвенечесме
Инвестицијавредна106милионадинара,аСремскаМитровицасвојеучешћауфинансирањуобезбеђујекредитом
БојанГаврић
ДушкоШарошковић
Са гра ди ли шта на бу ле ва ру
Среда, 16. март 2011.4
ГОСТ РЕ ДАЦ КИ ЈЕ • ДР ЈО ВАН КОМ ШИЋ, ПРО ФЕ СОР НО ВО САД СКОГ УНИ ВЕР ЗИ ТЕ ТА
У про це су но вог ре ги о на лизма те ри то ри ја, те ри то ри јална ауто но ми ја до би ја шан су,
отва ра шан су да пле ме на, ет нич ке, кул ту ро ло шке гру пе од у ста ју од иде је бор бе за не за ви сност ми лом или силом, при ла го ђа ва ју се ми ро љу би вим пра ви ли ма игре јер до би ја ју шан се и за по ли тич ку ар ти ку ла ци ју сво јих ин те ре са. На тај на чин, на ци о нал не др жа ве у Евро пи, европ ски кон текст укуп но, па ци фи ку је се це си о ни стич ке по кре те, ка же гост ре дак ци је “Сремских но ви на“ др Јо ван Ком шић, про фе сор Уни вер зи те та у Но вом Саду, члан Вој во ђан ске ака де ми је на ука, Удру же ња по ли ти ко ло га Ср би је, Со ци о ло шког дру штва Ср би је, Српског удру же ња за устав но пра во и про грам ски ди рек тор Асо ци ја ци је мул ти ет нич ких гра до ва ју го и сточ не Евро пеФи ли ја...
Од го вар ју ћи на пи та ње да ли су из гу бље не све шан се по ли тич ке рефор ме проф. Ком шић ка же да, ипак, ни су из гу бље не све шан се по ли тичких ре фор ми у скла ду са стан дар дима ЕУ и да европ ска ис ку ства ну де ло ги ку, ин сти ту ци о нал не мо де ле и по ли тич ке прак се, ко је мо гу ите ка ко би ти ко ри сне за ре фор ме у Ср би ји.
Но во схва та ње те ри то ри је је једна од нај у па дљи ви јих ка рак те ристи ка но вог ре ги о на ли зма. Пред ности су у то ме што је те ри то ри јал ни прин цип ин клу зив ни ји, са ве ћим ин те гра тив ним ка па ци те ти ма, од етнич ког прин ци па.
Уме сто ак те ра са рад ње и со ли дарно сти под др жав ним спон зор ством и ту тор ством, до би ли смо ре ги јеконку рен те на на ци о нал ном, европ ском и гло бал ном тр жи шту, оце њу је проф. Ком шић.
Ка ко би ло, но ви ре ги о на ли зам пред ста вља већ про ве ре но европ ско уме ће ус по ста вља ња одр жи вог демо крат ског „је дин ства у раз ли ка ма“. Ова кав тип ин сти ту ци о нал ног устројства, на свој на чин, сла би мо но лит на ци једр жа ве. Исто вре ме но, што је ци ви ли за циј ски и дру штве но мно го зна чај ни је, ус по ста вља но ве на чи не по ли тич ког про јек то ва ња груп них инте ре са на суб др жав ним те ри то ри ја ма, сла бе ћи се це си о ни стич ке при ти ске и сна же ћи прет по став ке оства ри ва ња оба им пе ра ти ва де мо крат ске по ли тике: ефи ка сно сти и ле ги тим но сти.
Из угла на ве де них са зна ња и иску ста ва, за пи та ће мо за што и овом при ли ком мла да по ли тич ка кла са још не кон со ли до ва не де мо кра ти је и тржи шне при вре де у Ср би ји „не про
пу шта при ли ку да про пу сти при лику“, ка же др Ком шић и пи та се за што још не ма еле мен тар них на зна ка о ци ље ви ма, са др жа ји ма и ме то дима де цен тра ли за ци је Ср би је. Зашто се си му ли ра на ме ра ре ги о нали за ци је Ср би је? За што се пре ви ђа чи ње ни ца да је по др шка ЕУ у ви ду Струк тур них фон до ва нај е фи ка снија у ре ги о ни ма ко ји има ју струк туру вла сти и са мо у пра ве ? За што се у по вре ме ним ме диј ским „спи нова њи ма“ те ме ре ги о на ли за ци је и у исту па њи ма чел них зва нич ни ка др жа ве ак цен ти ста вља ју на страхо ве од „дез ин те гра ци је др жа ве“, „пре у ра ње ност ре ги о на ли стич ких ини ци ја ти ва“, од ба ци ва ње „историј ске ком по нен те“ итд.?
Уз то, оста је и пи та ње за што се у јав но сти и у кон крет ним по ли ти ка ма не при зна је аде кват но и не ар ти кули ше до вољ но европ ски по тен ци јал Ср би је ко ји она има већ са мим посто ја њем те ри то ри јал не ауто но ми је Вој во ди не. Све прет ход но на ве де не пред но сти те ри то ри јал ног прин ци па
ре ги о на ли стич ке по ли ти ке, ко је су уоче не у ре ги ја ма и др жа ва ма ЕУ, у слу ча ју Вој во ди не и Ср би је мо гле би има ти још мно го на гла ше ни је ква лите те.
За то, и да Вој во ди не, ко јим случа јем, ни је би ло, тре ба ло би је да нас за ми сли ти и устав но кон се квент ни је га ран то ва ти. Због ци ви ли за циј ских пред но сти плу ра ли зма, уме ћа сапри па да ња и мул ти кул тур ног грађан ства. За то што „са мо они на ро ди ко ји има ју ма ло или ни ма ло по крајин ских ин сти ту ци ја по ри чу њи хо ву ко ри сност; то ће ре ћи да са мо они ко ји ствар не по зна ју о њој ло ше го во ре“ (То квил). Због са мих Војво ђа на пре све га, као и због шан си ко је пру жа Ср би ји за евро пе и за ци ју соп стве ног би ћа и по нов но ра ђа ње ве ре у мо гућ ност по ли ти ка ра зу ма, так ми че ња, са рад ње и со ли дар но сти као нај ви ших вр ли на др жав не за једни це, сма тра др Јо ван Ком шић.
Ж. Не го ва но вић Ј. Зур ко вић
Ни смо про пу сти ли при ли ку, да про пу сти мо при ли ку
Бу ди о ци на ци је су схва ти ли ту шан су да по ста ну ка пи та листи на ци је. За тај на род, за чи је ин те ре се су се они бо ри ли, они су тр ча ли тр ку да би по ста ли госпо да ри то ме на ро ду, што по литич ки, што еко ном ски. Те екс тра па три о те, ко ји су до ка зи ва ли патри о ти зам у де ли ма ко ји не иду на част овом на ро ду, по ста до ше ве ли ки вла сни ци ве ли ких фир ми, по ста до ше парт не ри до ма ћем и стра ном ка пи та лу. Од бу ди ла ца на ци је по ста до ше ка пи та ли сти и то ка пи та ли сти ко ји од го ва ра
ју ра ном ка пи та ли зму – на во ди проф др Ком шић. Ми у тој фа зи тран зи ци је ни смо има ли др жаву ко ја шти ти, а пу на су им уста др жа ве и на ци о нал них ин те реса. Пи са ла је за ко не о при ва тиза ци ји, за ко не о кон тро ли по рекла нов ца, али ни је угра ди ла у од ред бе за ко на ја сне ме ха ни зме ко ји ће кон тро ли са ти по ре кло нов ца, па је ра чу на ла на си стемску ле га ли за ци ју тог узур пи ра ног жи вог тки ва ин ди ви ду ал ног и колек тив ног иден ти те та. Све је то на ша са да шња ствар ност.
Ми смо су о че ни са број ним шо ко ви ма ствар но сти у ко ји ма се при пад ни ци од ре ђе них на ци ја су о ча ва ју са из не ве ре ним, а њима се чи ни ло оства ри вим на цио нал ним иде а лом. Ве ли ки је шок ствар но сти за при ста ли це вој во де Ше ше ља не мо гућ ност оства ри вања ет нич ких гра ни ца Кар ло вац – Кар ло баг – Ви ро ви ти ца и ти љу ди за и ста има ју озби љан про блем са струк ту ром соп стве них вред ности јер не мо гу и не ће ни кад моћи да ре а ли зу ју ту иде ју. Не ки и
да ље са ња ју, не ки од у ста ју од сно ва – ка же проф Ком шић. И они ко ји ни су по др жа ва ли ту Шеше ље ву про јек ци ју, су о ча ва ју се са шо ко ви ма еко ном ско со ци јалне ствар но сти. У том су о ча ва њу са шо ко ви ма ствар но сти тре ба да до ђе мо и до про це не ин ститу ци ја ко је мо ра ју би ти у функци ји европ ских вред но сти, ми ра, еко ном ског на прет ка, са рад ње и са на ци ја ма са ко ји ма смо би ли у су ко бу, као што су то Нем ци и Фран цу зи ура ди ли.
МудраполитикаМу дра по ли ти ка ни је да „да је“ над ле жно сти ре ги о ни ма
ко ји би се су тра от це пи ли. Му дрост по ли ти ке је да се ин тегри шу раз ли чи то сти, да се нај бо љи по тен ци ја ли ре ги о нали стич ког ин сти ту ци о нал ног аран жма на укљу че у про мене си сте ма, а да се цен трал на др жа ва са чу ва у оно ме у че му мо ра би ти је дин стве на. На жа лост, још је не ма мо до вољ но моћ ну. Не ма сло бо де за гра ђа на ако др жа ва ни је моћ на, али у Уста вом де фи ни саним сфе ра ма.
ПлеменскепоглавицеКа ко оце њу је те ре кон струк ци ју Вла де ?
То је ви ше од ни шта, али то мо же да бу де и не што ако оба ви мо део ми ни мал них европ ских по сло ва. Aко се под при ти ском Евро пе,
а не са ин те ре сом по ли тич ке кла се Ср би је, уки ну блан ко остав ке. Он да већ уки да мо ин сти ту ци о на ли за ци ју пле мен ских по гла ви ца
у по ли тич ком си сте му европ ске, мо дер не Ср би је. Председ ни ци по ли тич ких стра на ка у Ср би ји има ју фор мал ни и не фор мал ни ста тус ста рог оби чај ног, тра ди ци о нал ног пле мен ског по гла ви це. Они од ре ђу ју ко ће би ти њи хо ва
сви та, ко ће би ти са рад ни ци, са ве зни ци. И за то им је блан ко остав ка је дан од
нај е фи ка сни јих ме ха ни за ма. Мо же би ти не што и ако се ре ши про блем функ цо ни са ња суд ске вла сти, на на чин про це ду ре ко је под ра зу мева ју при ла го ђа ва ње, кре та ње ка европ ским стан дар ди ма, ако се обаве оду го вла че ни по сло ви за кон ског де фи ни са ња имо ви не По кра ји не и ло кал них са мо у пра ва...
Проф. др Јо ван Ком шић
Будиоцинације-капиталистиШоковистварности
Среда, 16. март 2011. 5
Пишекостигне,уређујекомора
Три сам нова подер'о капута
Правећ' цури кревет поред пута.
У мог дике дромбуљаста уста,
кад пољуби цео шор пробуди.
У мог дике очи повелике,
к'о у риђе кад на зоб наиђе.
У мог дике дромбуљаста уста,
кад пољуби све тандрчу зуби.
Бећарскибисерисремскихтамбураша
Написао: АнђелкоЕрдељанин
ПЕСМАУКРИЗИ
Кад с ви ди ка не ста не ви зи ја, иде кри за и хи по кри зи ја.
Ко нам кри зу уоб ли чи, на соп стве ну кри зу ли чи.
Кри зо бор ци, кри зо ло зи,игра чи на јед ној но зи.
Ми смо део свет ске кри зе, али на ша ја че гри зе.
И Хи ла ри, по сле Кон до ли зе, пра ви исте на ме штаљ ке кри зе.
По сле сва ког кри зног ни за,ука же се но ва кри за. Је л‛ то на ша вла да зе за кри зу?Не бих ре ко. Та ман те. Ни бли зу.
Због кри зе за ко на и за кон ске кри зеза ко но дав ци у Скуп шти ни ши зе.
Ку нем вам се у при вре ду кља сту:про из вод ња кри зе у по ра сту.
Ди чи мо се уно сном де ви зом:нај бо ља је тр го ви на кри зом.
Кад је кри за у кри тич ном ста њу, мо жеш ли се осло ни ти на њу? Кри за ма ште, аутор ске кри зена екра ну до но се ре при зе.
Ју трос ме је кри за по хо ди ла,још ни зо ра ни је се ро ди ла.
Кри за мо же да на чи ни ште туза тр пе зом или у кре ве ту.
Играм ло то, по га ђам у кви зу,илу зи јом про ду бљу јем кри зу.
Ја сам чо век кри зно га си сте ма:кад кри зе не ма, имам кри зу те ма.
Избор: ЗлаткоЗрилић
СМешНа СТраНа СреМа
КарТ: ЖаркоГаћеша
Ми тров чан ка Снежана НенаТрајковић већ пу не три де це
ни је ба ви се сли ка њем, а од 1986. го ди не чла ни ца је Удру же ња ли ковних умет ни ка „Сир ми јум“. Про те клих 20 го ди на сво ја плат на је из ла га ла у га ле ри ја ма и му зе ји ма ши ром зе мље и у ино стран ству, на ко лек тив ним из ло жба ма и са мо стал но, а уче ствова ла је и на број ним ли ков ним коло ни ја ма. Јед на од по след њих из ложби је она у „Срем ским но ви на ма“, ко ја је још увек у то ку, где су сем ње још три ми тро вач ке сли кар ке из ло жи ле сво ја плат на. Да је реч о за и ста та лен то ва ној сли кар ки у прилог то ме го во ре и број на при зна ња и на гра де ко је је Не на осва ја ла то ком про те клих го ди на. Ка же да јој је од свих до са да шњих, ипак, нај дра жа она ко ју је до би ла 1995. го ди не на Дру гом Би је на лу аква ре ла Ју го слави је „БаЈ 95“ у Зе му ну.
Тим при зна њем се нај ви ше поно сим, јер су те го ди не на Би је на лу би ли из ло же ни пре див ни аква рели ко је су ура ди ли на шли вр хун ски сли ка ри, та ко да до би ти спе ци јал ну на гра ду на јед ној та квој из ло жби пред ста вља за и ста по себ ну част и за до вољ ство – ка же Сне жа на Не на Трај ко вић.
По след њих не ко ли ко го ди на ова сли кар ка је по ста ла пре по зна тљи ва по сво јим ба ле ри на ма, ко је су са да го то во увек при су тан мо тив на њеним плат ни ма. Ка же да во ли да их сли ка и да се ту још увек ни је „потро ши ла“, јер сва ки пут кад на сли ка
ба ле ри ну има ути сак као да је то ура дила пр ви пут.
Упра во због то га сва ка сли ка са тим мо ти вом изгле да дру га чи је, јер су ба ле ри не увек виђе не и при ка за не на не ки нов на чин, што је ве ро ват но и разлог због ко јег моја пу бли ка упра во њих нај ви ше во ли да ви ди на сли ка ма и за то им ба ле ри не ни ка да не до са де – об ја шња ва Не на Трај ко вић, до да јући да осим ба ле рина ра ди и све друге мо ти ве, по не кад не ки леп пре део или цве ће, по не кад за љу бље ни пар, а у по след ње вре ме до ста сли ка и људ ски по крет.
Ка да је у пи та њу тех ни ка ко јом ра ди, Не на ка же да је го ди на ма кори сти ла са мо аква рел, али да је касни је за во ле ла и сли ка ње у уљу. Послед њих де сет го ди на упра во је ова тех ни ка оно што јој да је мо гућ но сти да из ра зи све што осе ћа и што же ли да при ка же на сво јим сли ка ма.
Чо век сли ка из не ке сво је унутра шње по тре бе, ко ју ја још увек имам и ко ја ме и на го ни да сли кам све ове го ди не. Иако ни сам за врши ла ака де ми ју, не го сам по стру ци
по љо при вред ни ин же њер, про на шла сам се у овој вр сти умет но сти и мислим да је то ди ван на чин да чо век кре а тив но упот пу ни сво је сло бод но вре ме. За ме не је бо ја на чин из ража ва ња, а сли ке јед на од нај леп ших мо гућ но сти за ко му ни ци ра ње са дру гим љу ди ма – ка же ми тро вач ка умет ни ца Сне жа на Не на Трај ко вић.
С.Михајловић
СНе Жа На Не На ТраЈ КО ВИЋ, СЛИ Кар Ка ИЗ СреМ СКе МИ ТрО ВИ Це
БојакаоначинизражавањаУпоследњихнеколикогодинаовауметницајепосталапрепознатљивапосвојимбалеринама,којесусадаготовоувекприсутанмотивнањенимплатнима
СнежанаНенаТрајковићпоредједнеодсвојихслика
Среда, 16. март 2011. 7
Библиотека17.мартау18сатипро мо ци ја рома на "Де вој ка из до ли не јор го ва на" Ја сми не Ла за ре вић До22.марта из ло жба УЛУ "Сир ми јум"
ГалеријаУ то ку из ло жба Са ве Стој ко ва, сли кара из Сом бо ра
МузејСремаИз ло жба гра фи ке "Ан ђе ли Жич ке епар хи је" ака дем ског сли ка ра ВељкаМи хај ло ви ћа из Бе о гра да
МузичкашколаОд17.до20.марта у са ли шко ле ПРВИФЕСТИВАЛПИЈАНИЗМА отва ра 17. мар та у 19 са ти на чел ница Зо ри ца Га шпар, а по том на сту па пи ја ни ста Ан тон Гри са њин Укра ји на.18.мартау19сатиу са ли шко ле, кон церт Алек сан дра Цун дре (кла вир) и Љиља не Лон ца ре вић (со пран)19.мартау19сати у са ли Му зич ке шко ле кон церт пи ја ни сте Сте фа на Ра ки ћа20.мартау19сати, у са ли шко ле кон церт за тва ра ња Фе сти ва ла, на ступ на гра ђе них уче сни ка, до де ла на гра да
Позориште19.марта,у20сати, " Ред је, ва ља се, та кав је оби чај" ма ла сце на
Установа"Срем"20.мартау11сатиу Ви со кој струков ној шко ли за обра зо ва ње вас пита ча оп штин ска смо тра му зич ко фолклор ног ства ра ла штва за де цу
Одсредедосреде
Изматичарскогзвања
СКЛОПИЛИБРАК: ове не де ље ни је би ло скла па ња бра ка
ДОБИЛИЋЕРКУ: Миљ ко вић Во ји слав и Ма ри ја, Шко рић Бо шко и Јо ва на, Лон ча ре вић Но ви ца и Дра га на – Срем ска Ми тро ви ца, Су вај џић Ср ђан и Де сан ка – Ада шев ци, Па трик Иштван и Ду шан ка – Ириг, Жи вић Игор и Та ња – Ста ра Па зова, Ми тро вић Бра ни слав и Су за на – До њи То вар ник
ДОБИЛИСИНА: Му тав џић Вла ди мир и Рад ми ла, То пић Мир ко и Дра га на – Лаћа рак, Ра кић Зо ран и Та ња – Ку змин, Но ва ко вић Ду шан и Мир ја на – До њи То вар ник, Лон чар Ми лош и Ру жи ца, Зец Алек сан дар и Ми ро сла ва – Ру ма, Ка рама та Ни ко ла и Бо ја на – Но ви Слан ка мен, Кај га нић Зо ран и Сан дра – Љу ко во, Стефа но вић Ми ле и Ма ри на Ни кин ци
УМРЛИ: Не дељ ко вић На та ли ја рођ.1938, Ми ло ван чев Јо ван рођ.1947, Лон чаре вић Стан ко рођ.1925, Ка ла пош Ева рођ.1933,Ће лап Дра ги ца рођ.1936, До ведан Рај ко рођ.1931, Бе лин че вић Рад ми ла рођ.1938, Чак мак Ра до ван рођ.1941, Петко вић Љу би ца рођ.1926, Ла за ров Ни ко ла рођ.1948, Гу ла го ски Ра ма зан рођ.1931, Гр гић Сте ван рођ.1953, Ми лић Ра ди славка рођ.1941, Ди мо вић Сре тен рођ.1934, Ја коб Пе тар рођ.1926, Пет ко вић Ми тар рођ.1923, Ге гић Сми ља рођ.1931, Сто јако вић Мар ко рођ.1942, Ко ле шник Иванка рођ.1952, Чи чић Ан ђел ка рођ.1932, Ре зић Здрав ко рођ.1936, Де вић Пе тар рођ.1932, Стој ко вић Љу би ца рођ.1939, Јо вић Срећ ко рођ.1937, Пан ду ре вић Мило са ва рођ.1952, Ма рић Вој на рођ.1937, Ми ја то вић Ми лан рођ.1932, Ђур ђе Ђур ђе вић рођ.1948, Тр бо је вић Ђу ро рођ.1940, Ву че но вић Ма ри ја рођ.1927, Ми шко вић Љу ба рођ.1936, Ђа ча нин Стеван рођ.1955, Ђур ђић Дра га рођ.1929, Ко ва чић Ксе ни ја рођ.1928, Ми лин ко вић Кон стан тин рођ.1932, Мир ко вић Бе рислав рођ.1925. го ди не. Ма ти чар: Ж.Јанковић
Ге о граф ски ин фор ма ци о ни систем Гра да Срем ска Ми тро ви ца,
чи ја дру га фа за је у то ку, би ће добра ба за по да та ка за бу ду ће ин вести то ре, при вред ни ке, јав на преду зе ћа и гра ђа не , јер ће на јед ном ме сту обједињaвати све бит не подат ке о гра ду, ње го вом про сто ру, ме сти ма за град њу, енер гет ским и дру гим ка па ци те ти ма, чу ло се на кон фе рен ци ји за но ви на ре по водом из ра де ГИС а.ДанијелаМеђедовић, члан ко
ми си је за из ра ду ГИСа под се ти ла је да је пр ва фа за про јек та об у хва ти ла на бав ку хар две ра и софт ве ра као и обу ку рад ни ка, а фи нан си ра ли су је са 13 ми ли о на ди на ра USAID и град. У дру гој фа зи, за ко ју је обез бе ђено три ми ли о на ди на ра од Ми нистар ства те ле ко му ни ка ци ја и гра да, циљ је об је ди ња ва ње и до град ња по сто је ће ба зе по да та ка. Пред седник ко ми си је за из ра ду ГИСа ДраганПуђа, ис ти че да је на ме ра бо
љи про ток ин фор ма ци ја. Ла не су у овај си стем, уз оста ло, уне ти по да ци о про сто ру из ме ђу ауто пу та и желе знич ке пру ге, јер је то вр ло би тан део гра да због ин те ре со ва ња по тенци јал них ин ве сти то ра.
Ка да сви по да ци бу ду уне ти у си стем на диск па ке ту ће се на лази ти ег закт ни и упо ред ни по да ци ва жни не са мо за бу ду ће ин ве стито ре, већ и јав на пред у зе ћа ко ја ће ви де ти са ка квим све објек ти ма газду ју, а за ин те ре со ва ни ће мо ћи да ви де ка кве су и где већ по сто је разне под зем не ин ста ла ци је ре као је Дра ган Пу ђа.
По оце ни Душка Шарошковића, на чел ни ка за бу џет и фи нан си је овај си стем ће да ти оче ки ва не ефекте ка да сви по да ци бу ду уне ти у базу, а то се мо же оче ки ва ти кра јем го ди не. По себ но ко ри сни по да ци ће би ти упра ва ма за бу џет и фи нан си је и ур ба ни зам због по сло ва из њи хо ве над ле жно сти.
ГЕ О ГРАФ СКИ ИН ФОР МА ЦИ О НИ СИ СТЕМ
Базазначајнихподатака
КонференцијазановинареоГИС-у
Од по не дељ ка, 14. мар та, по че ло је уре ђе ње Змај Јо ви не ули це за шта
је Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој води не одо брио 69 ми ли о на ди на ра. БојанГаврић, ди рек тор ЈП Ди рекци ја за из град њу гра да об ја снио је да ће ра до ви об у хва ти ти пот пу ну ре конструк ци ју са о бра ћај ни це за кључ но са рас кр сни цом ко ју чи не ова и ули це Ку змин ска, Вод на и Пи вар ска.
Са о бра ћај ће се не сме та но обавља ти од До си те је ве пре ма Ку зминској, а по сле то га ће се фа зно ре али зо ва ти оста ли де ло ви тра се да би гра ђа ни има ли што ма ње не при јатно сти ис ти че Га врић.ЗоранЖигић пот пред сед ник Са
ве та МЗ "Цен тар" сма тра да ће се
овим учи ни ти ко рак ви ше у уре ђе њу са о бра ћај не ин фра струк ту ре. За меник гра до на чел ни ка СрђанКозлинаис ти че дана ста вак ре кон струкци је цен трал них град ских ули ца да је зна ча јан до при нос по ди за њу ква ли те та са о бра ћа ја и жи во та сугра ђа на.
Због за по че тих ра до ва за тва ра се за са о бра ћај део ули це Змај Јо ви не и то од рас кр сни це са ули цом светог Ди ми три ја до рас кр сни це са Доси те је вом ули цом. Пре у сме ра ва ње са о бра ћа ја вр ши ће се на рас кр сница ма ули ца све тог Ди ми три ја и Змај Јо ви не и Змај Јо ви не и До си те је ве, ја ви ли су из ЈП Ди рек ци ја за из градњу гра да.
Стигламеханизација
ПРЕД ПО КРА ЈИН СКУ СМО ТРУ
Пласманосамрецитатора
У су бо ту и не де љу, 12. и 13. марта у Ста рој Па зо ви одр жа на је
Зон ска смо тра ре ци та то ра, а ме ђу так ми ча ри ма ко ји су се пла си ра ли за ви ши ранг је осам Ми тров ча на. То су : ДушанКостићиЛукаИванић из ОШ "Јо ван Јо ва но вић Змај", МилицаИванчевић из ОШ "До бро сав Ра до са вље вић На род", Марина Туцаковић из ОШ "Све ти Са ва", ДуњаРилак изМе ди цин ске шко ле "Драги ња Ник шић", Даница Вученовић из Ми тро вач ке Гим на зи је, МаркоВукићевић иТамараКостић , члано ви Ре ци та тор ског сту ди ја "Ка лио па", ја ви ли су из Уста но ве за него ва ње кул ту ре "Срем". По кра јин ска смо тра ре ци та то ра би ће у Се ча њу од 14. до 18. апри ла.
АуторкаизложбаСандреБожић
Про те кле не де ље у хо лу град ске ку ће отво ре на је из ло жба фо то
гра фи ја, ски ца и ма ке та "Ар хи текту ра на се лу" чи ји је аутор СандраБожић, ар хи тек та из Бе о гра да, а орга ни за то ри Еко ло шки клуб, Омла дински клуб и Кан це ла ри ја за мла де.
Сан дра Бо жић је овом из ло жбом об у хва ти ла се о ске ку ће ко је су споме ни ци кул ту ре, а на ла зе се у Ку пино ву, Кар лов чи ћу, Ога ру, Срем ским Ми ха љев ци ма и Аша њи. Циљ из ложбе и про јек та чи ји је она део је сте да се ти пич не срем ске ку ће са чува ју и бу ду за ма јац се о ског и ет но ту ри зма. Аутор ки на иде ја је да се у овим и мно гим дру гим се ли ма Ср би је чак фор ми ра ју му зе ји на отво ре ном.
ИЗ ЛО ЖБЕ
Архитектуранаселу
УРЕ ЂЕ ЊЕ ЗМАЈ ЈО ВИ НЕ УЛИ ЦЕ
Комплетнареконструкција
Среда, 16. март 2011.8
Припремила: Катица Кузмановић
www.ruma.rs
RUMA
МА ТИ ЧАР
Вен ча ни: Ла зар Ћур чић и Алек сандра Се ку лић, Лу ка Но ва ко вић и Биља на Бу квић, Алек сан дар Ни ко лић и Та ња Спи ри до но ва, Пре драг Ђор ђевић и Ве сна Бла го је вић, Бра ни слав Стан ко вић и На та ша Ми ро са вље вић
До би ли ћер ку: Алек сан дра Нико лић и Ва ња Лу пу лов, Да ни је ла и Дра ган Бо жић, Сла ви ца и Ду шан Кон цу лићДо би ли си на: Та тја на Кне же вићВук ма но вић и Ла зар Вук ма но вић
Умр ли: Сав ка Ко лун џић 1926, Зор ка Ми лић 1934, Те ре зи ја Мари чић 1927, Сто јан Ми тров ски 1950, Бран ко Јан ко вић 1931, Ан ка Лап че вић 1920, Ни ко ла Мар кић 1927.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
Филм ски про грам
''Тил ва Рош'' 16. март''Бу ра'' од 17. до 20. мар та''На тур не ји'' од 21. до 23. мар та
Ли ков ни про грам
Сли ке и цр те жи Ма ри ја на Сто иљко вић из Кра гу јев ца 12. март у 19 ча со ва
Оста ли про гра ми
Про тив град ни стрел ци 16. март у 13 ча со ва
То ком про шле не де ље, 10. марта, у Град ској ку ћи је и зва нич
но про мо ви сан је дан но ви про је кат у окви ру про гра ма ''Уна пре ђе ње пред школ ског вас пи та ња и образо ва ња у ре пу бли ци Ср би ји'', ко ји је одо брен на осно ву фи нан сиј ског спо ра зу ма из ме ђу Вла де Ре пу бли ке Ср би је Ми ни стар ства про све те и Европ ске ко ми си је у ве зи са на ци онал ним про гра мом за Ср би ју у оквиру ИПА, Ру ма ће на ред них ме се ци до би ти мон та жни вр тић за по тре бе ДУ ''По ле та рац''.
Про је кат је зва нич но за по чео 7. фебру а ра и тра ја ће 36 ме се ци, а по ред Ру ме у ње му је пред ви ђе но уче шће још 14 оп шти на у Ср би ји. То ком рас праве на гла ше но је да је Европ ска уни ја, кроз ИПА про грам, за Ср би ју обез беди ла 1,8 ми ли о на, а за на бав ку опре ме 1,7 ми ли о на, што је у укуп ном из но су 3,5 ми ли о на евра.
Овим про јек том Ру ма ће до би ти мон та жни вр тић за сто ти нак ма ли ша на чи ме ће се ре ши ти про блем об у хва та де це у пред школ ској уста но ви, са мим тим што нам сва ке го ди не 100 до 120 ма ли ша на оста не ''ис под цр те''. Циљ
нам је и да се у ове ак тив но сти укључе, ка да је реч о пред школ ском образо ва њу, гру пе ко је су до са да ма ње за сту пље не де ца са по себ ним по треба ма, де ца ром ске по пу ла ци јере као је пред сед ник Оп шти не Ру ма Го ран Вуко вић.
Раз го во ри ма у Град ској ку ћи прису ство ва ли су и пред сед ник Оп шти не Бе о чин Бог дан Цве јић, оп шти не која је овим про гра мом до би ла ми нибус,
на чел ник Оде ље ња дру штве них де латно сти Све ти слав Да мјан чук, ди ректор ''По ле тар ца'' Дра га на Стој шић, као и во ђа ти ма овог про гра ма ЕУ Мишел Кре пон и Ли ди ја Ми шке лин, екс перт за пред школ ско обра зо ва ње фран цу ске кон сул тант ске ку ће.
Мон та жни вр тић, по вр ши не око 300 ква дра та, мо ћи ће да при ми од 50 до 110 ма ли ша на, у за ви сно сти од њи ховог уз ра ста.
Ве че у Град ској би бли о те ци ''Атана си је Стој ко вић'', 10. мар та,
би ло је обо је но бо е ми јом, оном у сти ху, као и фи ло зоф ском до жи вљају ствар но сти: би ла је то про мо ци ја ''Ан то ло ги је бо ем ске по е зи је'' ко ју је при ре дио Рат ко Чо ла ко вић, дирек тор би бли о те ке у Ста рој Па зо ви, у из да њу ку ће ''Ин тер прес'' са се диштем у Бе о гра ду.
Чо ла ко вић је ро ђен у Ник ши ћу, сту ди рао је у Бе о гра ду, а већ осам ман да та, пу не 32 го ди не, ди рек тор је па зо вач ке би бли о те ке. У Ан то логи ји је за сту пље но 135 ауто ра и 205
пе са ма, реч је о нај по зна ти јим имени ма на шег пе сни штва, о Ђу ри Јакши ћу, Зма ју, Ти ну Ује ви ћу, Ду чи ћу, Ан дри ћу, Ва си По по ви ћу, Дра ин цу, Ан ти ћу, Де сан ки Мак си мо вић...
Го во ре ћи на те му бо е ми је, Стеван Ко ва че вић, би бли о те кар, подсе тио је Ска дар ли ју, на ве ли ке светске бо ем ске цен тре, и при ме тио:
Бо е ми ја је нај че шће асо ци ја ција на раз ба ру ше не сти хо ве у но ћима за чи ње ним ви ном. То је углав ном по е зи ја бун та и от по ра, што је посеб но при сут но код Јак ши ћа и Ујеви ћа. Чо ла ко вић у Ан то ло ги ји ка же
да су се у бо ем ски по крет уву кли и мољ ци, та ко зва ни ли цен ци ра ни бо еми, њих у овој књи зи не ма.
Пе сник и но ви нар То дор Бјелкић, го во ре ћи о књи зи, от крио је сво ју ма лу тај ну ни ка да ни је до био ве ћи хо но рар од оног за јед ну строфу пе сме о ви ну: на гра да је из но сила сто ли та ра ви на.
У Ан то ло ги ји су за сту пље ни сви по зна ти Срем ци: Змај, Бран ко Ра диче вић, Мом чи ло Па ру шић, Ан ђел ко Ер де ља нин, али два зна ме ни та Румља ни на Ни ко ла Дре но вац и Ва са По по вић.
За ви чај ни му зеј у Ру ми био је 11. мар та про стор у ко ме су се,
уз при су ство по кло ни ка ли ков не умет но сти, и реч по зна ва ла ца боје и ки чи це, цр те жи ма пред ста вила два мла да умет ни ка: Жар ко Дрин чић и Да мјан Мартиновић.
На кон увод не ре чи ди рек то ра Му зе ја Ра до ва на Ку зма но ви ћа, о при ро ди ства ра ла штва Дрин чи ћа и Мар ти но ви ћа го во рио је Ми лош Стан ко вић, аси стент на Ака де мији кла сич ног сли кар ства у Сремској Ка ме ни ци.
Да мјан Мар ти но вић је ро ђен у Шап цу 1982. го ди не, пр ви су срет са сли кар ством му је бо ра вак у оче вом ате љеу: бр зо и спон та но прихва та чет ке, бо је и плат на. По сле завр ше не срем ско ми тро вач ке гим на зије, 2008. је ди пло ми рао на Ака де ми ји кла сич ног сли кар ства на Уни вер зи те ту
Edu cons у Срем ској Ка ме ни ци. Сли ка уља ним бо ја ма и не гу је кла сич но сликар ство. Ње гов рад ве зан је за Удру
же ње ли ков них умет ни ка, ЕСНАФ, ко је је убр зо над ра сло гра ни це Срем ске Ми тро ви це.
Дрин чић је ро ђен у Пе тро ва ради ну 1964, ди пло ми рао је на Акаде ми ји умет но сти у Но вом Са ду, сту ди је је окон чао као сту дент гене ра ци је, до бит ник је го ди шње награ де за цр теж, као и на гра де Универ зи те та гра да Но вог Са да.
''Дрин чић не пре кид но цр та. По сле број них из ла га них и прода тих мр твих при ро да, пор тре та, ико на и дру гих сли ка, вра ћа се цр те жу. Дрин чић тра га за не чим као за љу бље ник и фа на тик. Поја вио се цр теж ка кав је увек био,
ка кав тре ба и мо ра да бу де, цр теж ра ди цр те жа, на јед ној пло чи ко ја пру жа без број мо гућ но сти'', за пи
сао је о Дрин чи ће вом ства ра ла штву Де јан Ђо рић.
НО ВИ ПРО ЈЕК ТИ
Мон та жни вр тић за ''По ле та рац''
Са ску па у Град ској ку ћи
ИЗ ЛО ЖБА У МУ ЗЕ ЈУ
Цр те жи Жар ка Дрин чи ћа и Да мја на Мар ти но ви ћа
Са из ло жбе у Му зе ју
КЊИ ЖЕВ НО ВЕ ЧЕ
Ан то ло ги ја бо ем ске по е зи је
СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ
Док су се мла ди Ру мља ни оку пљали на град ском тр гу, они не што
ста ри ји, а по себ но пен зи о не ри, у пар ку су ужи ва ли на пр вим зра ци ма сун ца за до вољ ни што су ма кар неки дан уште де ли на гре ја њу, ко је им про те клог ви кен да ни је тре ба ло.
М. М.
Среда, 16. март 2011. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.net
Припрема: З. Г. Стефановић
УКРАТ КО
Сти пен ди је
За оп штин ске сти пен ди је ове го ди не кон ку ри са ло је 125 студе на та, 107 је ис пу ни ло тра же не усло ве, на пра вље на је ранг ли ста и 50 нај бо љих сту де на та до би ће сти пен ди је у из но су од 15.000 ди на ра ме сеч но за де сет ме се ци у го ди ни.
Ха ва ри је
У про те кле две не де ље до го дило се де сет ха ва ри ја на во до водној и две ха ва ри је на ка на ли заци о ној мре жи. За са ни ра ње ште те у ''Во до во ду и ка на ли за ци ји'' су из дво ји ли 385.000 ди на ра. Ка жу да су на гле про ме не тем пе ра ту ре глав ни раз ло зи пу ца ња це ви. Један од за кљу ча ка до не тих на послед њем са стан ку Си сте ма 48 веза но за рад овог пред у зе ћа је да се кре не са план ским ис пи ра њем во до вод не мре же.
Ра све та
Од 27 зах те ва гра ђа на упу ћених у про те кле две не де ље пре ко кол цен тра Ди рек ци ји за из градњу оп шти не, 18 се од но си ло на јав ну ра све ту. У истом пе ри о ду ура ђе не су 63 ин тер вен ци је а од по чет ка ове го ди не 333 за шта је из дво је но 555.417 ди на ра.
Пет го ди на уна зад над ле жни у инђиј ском До му здра вља при ча ју
исту при чу али, из гле да, не ма ко да их чу је. От ка да је ова уста но ва у Систе му 48 дво не дељ но се кон ста ту је да ла бо ра то ри ја ура ди из ме ђу 180 и 200 ана ли за днев но а да Фонд за здрав ство по кри је тро шко ве за 25 па ци је на та. Ка жу, и сна ла же њу има гра ни ца.
Има мо тех нич ке и ка дров ске потен ци ја ле да збри не мо све на ше паци јен те али да по кри је мо све тро шкове ни смо у мо гућ но сти. Са мо за по трошни ма те ри јал, шпри це ве, игле, га зе, за во је, на го ди шњем ни воу тро ши мо пет ми ли о на а од Фон да за здрав ство
до би је мо че ти ри ми ли о на и већ смо ту у ми ну су. Са бро јем па ци је на та ко је при ми ла бо ра то ри ја, днев но у просе ку 180 до 200, на го ди шњем ни воу по тро ши мо 10 ми ли о на ди на ра, фонд на док на ди тро шак тек за сва ког седмог па ци јен та, ка же при ма ри јус др Ва са Пе тро вић.
Не ко ко тре ба да кал ку ли ше и рачу на ни је пред ви део да оп шти на Инђи ја има то ли ко ста нов ни ка и да Дом здра вља пру жа днев но то ли ко услу га нео п ход них за при мар ну ди јаг но стику. Ви ше пу та су из До ма здра вља упу ћи ва ли зах тев над ле жном ми нистар ству и фон ду да ко ри гу ју па ра метре и при зна ју ре ал не тро шко ве али од го вор ни ка да ни су до би ли.
Го ди ну да на на кон осни ва ња најмла ђег јав ног пред у зе ћа, од бор ни
ци Скуп шти не оп шти не су на по следњој сед ни ци име но ва ли Ива ну Каран, до са да шњег вр ши о ца ду жно сти за ди рек то ра ЈП за са ку пља ње и одла га ње от па да и одр жа ва ње де по ни ја ''Ин грин'' Ин ђи ја. Мо ти ви за осни ва ње овог јав ног пред у зе ћа и из град њу сани тар не де по ни је би ли су, пре све га, за шти та здра вља љу ди та ко што ће се сме ће тран спор то ва ти и од ла га ти на мно го без бед ни ји на чин, не ће би ти мо гућ но сти да до ђе у кон такт са водо то ко ви ма и об ра ди вим зе мљи штем.
Про те клих де це ни ја сме ће се ни је од ла га ло на аде ква тан на чин. И наше град ско сме тли ште пред ста вља ве ли ки про блем, до ла зи до спи ра ња сме ћа, под зем не во де ни су ни чим зашти ће не, де ша ва ју се па ље ви не, шире не при јат ни ми ри си. Ре ше ње је у кон тро ли и упра вља њу от па дом на аде ква тан на чин. Оту да на ме ра да изгра ди мо са ни тар ну де по ни ју на ко ју ће се от пад без бед но од ла га ти, ка же Ива на Ка ран, ди рек тор ''Ин гри на''.
Из град ња не про пу са них ка се та је нај ва жни ји сег мент бу ду ће са ни тар не де по ни је ко ја ће се про сти ра ти на чети ри хек та ра.
Ка се те ће би ти об ло же не гли ном, ге о тек сти лом, фо ли јом. Јед ном реч ју не про пу сним ма те ри ја ли ма. Пла ни рана је и из град ња ре ци кла жног цен тра где ће се од ла га ти се кун дар не си рови не по пут хар ти је, пла стич не амба ла же, ме тал не га лан те ри је, гу ме. Би ће из гра ђен и пре чи стач от пад них во да на са ни тар ној де по ни ји, ка же Ка ра но ва.
За из град њу са ни тар не де по ни је обез бе ђе на је план ска и тех нич ка до ку мен та ци ја, у то ку је при бавља ње гра ђе вин ске до зво ле. Ову ин ве сти ци ју ће во ди ти Ди рек ци ја за из град њу оп шти не. Не по врат на сред ства су обез бе ђе на у из но су од 2,5 ми ли о на евра од до на то ра и Ре пу блич ког фон да за за шти ту живот не сре ди не, у то ку су пре го во ри са јед ним европ ским фон дом ко ји по др жа ва ова кве про јек те. Са нитар на де по ни ја би тре ба ла да буде у функ ци ји на про ле ће на ред не го ди не.
Ис то пио се снег, на са о бра ћај ни ца ма оста ла ри зла па су је радни ци ''Ко му нал ца'' чи сти ли на го ми ле то ком про шле не де ље,
ку пи ли уз ивич ња ке и то ва ри ли у трак тор ску при ко ли цу. А ризле је би ло по при лич но. Ове зи ме је до са да ба че но пре ко 750 то на, ско ро че ти ри пу та ви ше не го ла не. На са стан ку Си сте ма 48 одр жа ном у пе так, Си ни ша Фи ли по вић, за ме ник пред сед ни ка оп шти не на ло жио је ''Ко му нал цу'' и да опе ре ули це.
ГО ДИ НУ ДА НА ОД ОСНИ ВА ЊА ЈП ''ИН ГРИН'' ИН ЂИ ЈА
Са ни тар на де по ни јаСме ће ће се ла ге ро ва ти у спе ци јал не не про пу сти ве ка се те, у окви ру са ни тар не де по ни је би ће из гра ђе но по стро је ње за пре чи шћа ва ње во да и ре ци кла жни цен тар, ре кла је Ива на Ка ран, ди рек тор ''Ин гри на''
Ка фи ле ри ја
Бел гиј ска ком па ни ја ''Електро виндс'' пред до би ја њем је гра ђе вин ске до зво ле за из градњу фа бри ке за еко ло шко управља ње жи во тињ ским от па дом. Вред ност ин ве сти ци је је 22 мили о на евра, ка да бу де из гра ђена за по шља ва ће 100 рад ни ка. Ова фа бри ка ће би ти ''пр ви комши ја'' бу ду ћој са ни тар ној де пони ји.
ИванаКаран
У СЛИ ЦИ И РЕ ЧИ
Са ку пља ли ри злу
Радници''Комуналца''уЦараДушана
ЛА БО РА ТО РИ ЈА СВЕ ТЕ ЖЕ РА ДИ
Не ма ко да по кри је тро шко ве
Улабораторијидомаздравља
Среда, 16. март 2011.10
Усва ја ње из ве шта ја о ра ду с финан сиј ским пла ном за про шлу,
као и пла на ра да с фи нан сиј ским пла ном за ову го ди ну, ка лен да ра смо три “Про лећ ни су сре ти” и из мена Ста ту та Са ве за ама те ра Оп шти не Ста ра Па зо ва у по не де љак 7. мар та пра ти ла је по ле ми ка не за до вољ них чла но ва о ра ду Пред сед ни штва ове ама тер ске асо ци ја ци је. Све по хва ле су из ре че не на ра чун се кре та ра Саве за ама те ра Петра Неранџића и пред сед ни ка пред сед ни штва МаркаКамџијаша, јер су све ак тив но сти у ама те ри зму про шле го ди не, углав
ном за хва љу ју ћи њи ма успе шно оба вље не. За мер ке су из ре че не на рад пред сед ни ка Скуп шти не Са веза ама те раМиланаВрањеша ко ји овој сед ни ци ни је при су ство вао, као и на члан ство БранкаМарјановићу скуп шти ни Са ве за као не за ви сног кан ди да та.
Пред сед ни штво се ни је са ста ја ло од 26. ма ја про шле го ди не из разло га, јер се нај че шће ни је мо гао да обез бе ди кво рум, док је Мар ко Камџи јаш за Бран ка Мар ја но ви ћа из јавио да је био ак ти ван у Са ве зу, дају ћи пун до при нос. Та ко ђе, за мер ке су упу ће не и на на чин рас по де ле кул тур ног ди на ра као и на не а журност по је ди них чла ни ца Са ве за у до ста вља њу из ве шта ја о ра ду за 2010. го ди ну. Из ве штај о ра ду с финан сиј ским пла ном оп штин ског Саве за ама те ра је усво јен уз по хва лу јер он пред ста вља, ка ко је ре че но “ ма ли ле то пис о ама тер ском ра ду” јер се про шле го ди не за и ста мно го пости гло у ста ро па зо вач ком ама те ризму. Ме ђу тим, на овој скуп шти ни је
до го во ре но да се ван ред на, из бор на скуп шти на за ка же за 4. април јер у пред сед ни штву Са ва за ама те ра не мо же би ти ни ко ко не ће да ра ди или се ба ви сит носоп стве нич ким ин тере си ма. Ста тут ни је пре тр пео значај ни је из ме не, али га је би ло нео
п ход но уса гла си ти с но вим За ко ном о удру же њи ма. Сем прав них фор мула ци ја, су штин ски се ни шта не мења, ре као је Пе тар Не ран џић, је дино што пред сед ник Управ ног од бо ра до би ја ма ло ве ћа овла шће ња.
Г.М.
Од мар та 2008. го дине, ка да је у Срем ској
Ми тро ви ци по чео да ра ди "Ин фо СМ" до кра ја прошле го ди не гра ђа ни су пре ко овог си сте ма подне ли 1.199 зах те ва од којих је 90 од сто ре ше но. То по твр ђу је да је овај начин ра да и ко му ни ка ције гра ђа на са над ле жним слу жба ма у пот пу но сти оправ дао свр ху, оце њу је Василија Броцић, начел ни ца Упра ве за оп шту упра ву и за јед нич ке посло ве, на кон ана ли зе тро го ди шњег ра да си сте ма „Ин фо СМ".
Ми тров ча ни су пу тем овог си стема углав ном тра жи ли по моћ у ре шава њу ко му нал них про бле ма. Та ко су гра ђа ни са под руч ја МЗ "Цен тар" сво је вре ме но при ја ви ли про блем са шах том у на се љу "Де кан ске ба ште". Шахт ни је мо гао да при ми во ду у кишним да ни ма због, ка ко су сма тра ли,
на си па ња ри зле ко ја ни је ни ве ли са на. Ан га жо ва њем ЈП Ди рек ци ја за из град њу гра да про блем је ре шен. Осим то га гра ђа ни су тражи ли по моћ над ле жних ве за ну за от кла ња ње кваро ва на ка на ли за ци о ним це ви ма и це во во ду, про веру ква ли те та во де, чи шћење за тво ре не ат мос фер ске ка на ли за ци је, укла ња ње и одр жа ва ње зе ле ни ла, чишће ње ди вљих де по ни ја, по прав ку и за ме ну кан ти и кон теј не ра, хва та ње па са
лу та ли ца, по прав ку пу та, пре ко ра чење рад ног вре ме на у уго сти тељ ству, не про пи са но пар ки ра ње, угро жа вање јав ног ре да и ми ра...
Од укуп ног бро ја при мље них при ја ва и зах те ва 757 њих је одмах про сле ђе но јав ним пред у зе ћи ма и над ле жним су бјек ти ма ра ди не посред ног по сту па ња, а 442 зах те ва су зах те ва ла прет ход но ан га жо ва ње
ин спек циј ске слу жбе и Упра ве за ур ба ни зам и стам бе но ко му нал не по сло ве. Су шти на ра да "Ин фо СМ"
си сте ма је да гра ђа ни у што кра ћем ро ку до би ју од го вор на зах те ве, да ре ше про бле ме. Ако то ни је би ло у над ле жно сти на ших слу жби ми смо их упу ти ли на над ле жну адре су. Ко ли ко смо ус пе ли по твр ђу ју резул та ти ка же на чел ни ца Ва си ли ја Бро цић.
Си стем "Ин фо СМ" је око сни ца про је кат Цен тра за ко му ни ка ци ју ко ји је не дав но зва нич но по чео са ра дом, а над ле жни сма тра ју да ће то до при не ти још бо љој ко му ни ка ци ји са гра ђа ни ма у ре ша ва њу по је динач них или за јед нич ких про бле ма. С.Ђаковић
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА•ЕФЕКТИРАДАСИСТЕМА"ИНФОСМ"
ГрађанинисузвалиузалудОвајсистемкомуникацијесаграђанимајепотпунооправдаосврху,штодоказујепроценатод90одсторешенихпријављенихзахтева,оцењујеначелницаВасилијаБроцић
Пријавепојавнимпредузећима
ЈП Ди рек ци ја 161
ЈКП Во до вод 32
ЈКП Ко му на ли је 43
ЈП То пли фи ка ци ја 21
ЈП Елек тро ди стри бу ци ја 55
Срем гас 9
Ин спек циј ска слу жба 425
Упра ва за ур ба ни зам 10
Оста ло 443
СТА РА ПА ЗО ВА•ПОЛЕМИКЕНАСКУПШТИНИСАВЕЗААМАТЕРА
Палакњиганадваслова
СедницаСкупштинеСавезааматераНовачланица
Од 7. мар та оп штин ски Са вез ама те ра бо га ти ји је за још једну чла ни цу а то је Арт цен тар “Хле ба и ига ра” ко ји се за че тири го ди не по сто ја ња до ка зао у ве штој ком би на ци ји про фе си она ли зма и ама те ри зма.
Пријавепостатусу
Ста тус при ја вље них про бле ма
Ре а ли зо ва но 961
Ре а ли за ци ја у то ку 194
Пла ни ра но у на ред ном пе ри о ду
21
Ни је ре ше но 18
Не ре ши вих 5
Укуп но 1.199
Пријавепогодинама
Го ди на Укуп но при ја ва
Јав ним пред у зе ћи ма
Град ским упра ва ма
2008. 542 339 209
2009. 451 322 129
2010. 206 96 110
укуп но 1199
ВасилијаБроцић
СремскаМитровица:Прекоинфосистемарешеновишеод90одстозахтева
Среда, 16. март 2011. 11
УКРАТКО
Општинскасмотрарецитатора
Оп штин ска смо тра ре ци та то ра одр жа на је 9. мар та у Ста рој Пазо ви. На овој смо три ре ци та то ри су се так ми чи ли у три уз ра ста. У нај мла ђем уз ра сту би ло је 58 учесни ка, у сред њем уз ра сту 35 и у уз ра сту од ра слих де сет ре ци та тора. По од лу ци струч ног жи ри ја, у са ста ву МиодрагПетровић, глумац Срп ског на род ног по зо ри шта из Но вог Са да и Вјерка Ђиовчош, про фе сор сло вач ког је зи ка у пен зи ји, по се дам ре ци та то ра из сва ког уз ра ста иде на зон ску смо тру, ко јој је, та ко ђе до ма ћин Ста ра Па зо ва.
НаСајмунаутике
Ме ђу 50 до ма ћих и стра них уче сни ка, Оп шти на Ста ра Па зо ва пре зен то ва ла је сво је ту ри стич ке по тен ци ја ле на 33. ме ђу на род ном сај му на у ти ке ко ји је одр жан у Бе о гра ду од де ве тог до 13. марта. По ред пре зен та ци је Ду на ва на овој на у тич копри вред ној и ту ри стич кој ма ни фе ста ци ји, учесни ци ма Сај ма пред ста вље не су и ге о граф ске и при вред не предно сти Оп шти не Ста ра Па зо ва.
СусретсадобитницомНиновенаграде
На род на Би бли о те ка “До си теј Об ра до вић” у Ста рој Па зо ви за љу би те ље пи са не ре чи, 15. мар та ор га ни зо ва ла је књи жев ни су срет са до бит ни цом Ни но ве на граде Горданом Ђирјанић. По вод је про мо ци ја ње ног ро ма на “Оно што од у век же лиш”. Овај ро ман је про гла шен за нај бо љи ро ман на срп ском је зи ку у 2010. го ди ни у из да њу “На род не књи ге” из Бе огра да. У Ста рој Па зо ви, про мо вушу га аутор ка и књи жев ни кри тичар ЉиљанаШоп.
PAZOVA^KA HRONIKA
Припремила:ГорданаМајсторовић
У по не де љак, 7. мар та у Вој ки је поче ло укла ња ње ди вљих де по ни ја
и то у Све то сав ској ули ци и глав не де по ни је шу та на кра ју Ули це Ни ко ле Фи ли пи на, по зна ти је као Но во сад ска. Ова ме ста су, у про шли че твр так оби шли МиленкоБубоња, ру ко во ди лац Оде ље ња за стам бе ноко му нал не и инспек циј ске по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не и ПетарЋурчин, пред сед ник Са ве та МЗ Вој ка. Том при ли ком Ми ленко Бу бо ња је из ја вио да су ови ра дови за по че ли још про шлог ле та ка да је Ме сна за јед ни ца има ла не ки до го вор са Ше ће ра ном око до во за зе мље ко ја је има ла оба ве зу да то и по рав на, али “због вре мен ских усло ва и не ких дру
гих при о ри те та ни је ура ђе но”. Ка сније је де по ни ја по ста ла не при сту пач на, те се с пр вим ле пим да ни ма кре ну ло у ак ци ју чи шће ња. За из во ђе ње ових ра до ва из дво је на су сред ства из еколо шке так се у из но су од три ста хиља да ди на ра. Ми лен ко Бу бо ња овом при ли ком је до дао да ло кал на упра ва пла ни ра да ку по ви ном ба ге ра омо гући укла ња ње ди вљих де по ни ја у свим ме сти ма ста ро па зо вач ке оп шти не. Пе тар Ћур чин је ка зао да су, сем чишће ња ди вљих де по ни ја, ис ко ри стили при ли ку и да очи сте и из рав на ју део но вог гро бља ка ко би мо гли да га ис пар це ли шу и до ве ду у ред ка ко тре ба да из гле да.
У Га ле ри ји Цен тра за кул ту ру у Старој Па зо ви од 7. до 31. мар та би ће
отво ре на, по ма ло не сва ки да шња из ложба ке ра ми ке мла де умет ни це МаријанеКалабић. Из ло жбу је пред знати жељ ном пу бли ком отво рио МарјанКаравла, ака дем ски сли кар ко ји је и ор га ни за тор ове из ло жбе. Ма ри ја на Ка ла бић је ди пло ми ра ла 2007. го ди не на Фа кул те ту при ме ње них умет но сти у Бе о гра ду, од сек ке ра ми ка и са да је сту дент дру ге го ди не док тор ских академ ских сту ди ја бе о град ског Ар хи тектон ског фа кул те та. Има ла је две само стал не из ло жбе и уче ство ва ла је на мно гим груп ним из ло жба ма у зе мљи и ино стран ству. Уче ство ва ла је, 2008. у Ме ђу на род ном сим по зи ју му “Мер мер и зву ци” Аран ђе ло вац и Ме ђу на род ном сим по зи ју му ке ра ми ке, Зла ку са, као и 2010.го ди не на Ме ђу на род ном сим пози ју му “Мон Го ме три ја” у Бе о гра ду и Ме ђу на род ној кон фе рен ци ји AR TECH у Пор ту га лу.
У про шлу сре ду на кон фе рен цији за но ви на ре у ЈП “Чи сто ћа”
у Ста рој Па зо ви по ја шње не су не ке не до у ми це око на чи на пла ћа ња парки ра ња у овом гра ду. Рад на је ди ни ца “Пар кинг сер вис” у окви ру “Чи сто ће” зва нич но је по че ла с ра дом 4. мар та, али још увек не по сто ји мо гућ ност ку по ви не прет плат них ка ра та, та ко да гра ђа ни још не ко ли ко да на не ће сно си ти санк ци је, уко ли ко не пла те пар ки ра ње. За са да, ка ко је ис такао Синиша Улемек, ру ко во ди лац “Пар кинг сер ви са” њи хо ви кон тро лори де ле оба ве ште ња о на чи ну пла ћања пар ки ра ња, а кад кре не про да ја прет плат них ка ра та, за не пла ће но ме сто, пла ћа ће се до плат на кар та у из но су од 1.000 ди на ра и ва жи ће за цео дан. Бес плат но пар ки ра ње ће бити и да ље у ули ца ма ко је ни су ушле у си стем “Пар кинг сер ви са”, а у бли жем цен тру гра да од на пла те пар ки ра ња
из у зе та су ме ста ис пред До ма здравља, Шко ле “Хе рој Јан ко Чме лик” и Ли фа мо вог сер ви са.
Ка ко је, још јед ном под се тио Ђукан Ракоњац, ру ко во ди лац тех ничке опе ра ти ве у “Чи сто ћи”, 600 паркинг ме ста на ла зе се у бе лој и цр веној зо ни и за сат пар ки ра ња се пла ћа 35 и 25 ди на ра. Пар ки ра ње се пла ћа СМС по ру ка ма на број 8201 за бе лу и 8202 за цр ве ну зо ну. Бе лом зо ном обу хва ће на је Све то сав ска ули ца с обе стра не од бро ја је дан до рас кр сни це с Змај Јо ви ном ули цом и ов де се парки ра ње пла ћа по са ту. У бе лој зо ни од ре ђе на су че ти ри ме ста за осо бе с по себ ним по тре ба ма. Цр ве ном зо ном об у хва ће не су сле де ће ули це: Ули
ца Ћи ри ла и Ме то ди ја од Ауто бу ске ста ни це до Ули це Кра ља Пе тра првог, До си те је ва ули ца од бро ја че тири до Ули це Кра ља Пе тра пр вог, део Ули це Кра ља Пе тра пр вог од цен тра до Ва тро га сног до ма, Ули ца Бран ка Ра ди че ви ћа од бро ја 5 до Змај Јо вине ули це, део Змај Јо ви не од Ули це Бран ка Ра ди че ви ћа до Све то сав ске и Сло вен ски трг.
Ста на ри и вла сни ци по слов ног просто ра с адре сом у ули ци об у хва ће ном си сте мом јав ног пар ки ра ли шта, би ло да се ра ди о бе лој или цр ве ној зо ни има ју мо гућ ност ку по ви не по вла шћених ме сеч них ка ра та. Све по вла шћене кар те ку по ва ће се у про сто ри ја ма “Пар кинг сер ви са” у Ули ци Н. Мом чило ви ћа бб, сва ким рад ним да ном од 7 до 15 ча со ва, док ће пи ја ча ри че твртком ку по ва ти днев не кар те на бла гајни “Чи сто ће”. И за фи зич ка ли ца и за вла сни ке по слов ног про сто ра по сто ји мо гућ ност ку по ви не ме сеч них пар кинг ка ра та. Та ко ђе, мо же се ре зер ви са ти и пар кинг ме сто.
КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЗА НО ВИ НА РЕ У "ЧИ СТО ЋИ"
КакоплатитипаркирањеСатница
Пар ки ра ње ће се пла ћа ти сва ким рад ним да ном од 7 до 21 сат, а субо том од 7 до 14 са ти. Не де љом и др жав ним пра зни ком пар ки ра ње се не на пла ћу је.
Паук
Па ук во зи ло ће се, за по че так јед ном ме сеч но из најм љи ва ти из Но вог Са да и од но си ће не про писно пар ки ра на во зи ла, во зи ла с ме ста за ин ва ли де, с ре зер ви са ног пар кинг ме ста, не ре ги стро ва на вози ла или во зи ла у ква ру и во зи ла ви ше стру ких не пла ти ша.
Конференцијазановинареу„Чистоћи“:СинишаУлемек, ЂуканРакоњац
иТатјанаМрвош
ВОЈ КА
Уклањањедивљихдепонија
ПетарЋурчиниМиленкоБубоњанадепонији
ГА ЛЕ РИ ЈА ЦЕН ТРА ЗА КУЛ ТУ РУ
Изложбакерамике
МаријанаКалабић
Среда, 16. март 2011.12
ШИДПрипрема: С. Михајловић
УКРАТ КО
ЈКП „Стан дард“
ЈКП „Стан дард“ ће у на ред ном пе ри о ду по че ти са из ра дом ре гистра по сто је ћих др во ре да на тери то ри ји оп шти не. Сва ко ста бло ће има ти та ко зва ну „лич ну карту“, а из ра дом ре ги стра до би ће се ком плет на сли ка тре нут ног ста ња др во ре да на осно ву ко је ће би ти пла ни ра ни по треб ни радо ви за њи хо во по бољ ша ње.
Би кић До
У Би кић До лу је не дав но одр жа на осни вач ка Скуп шти на Кул тур но про свет ног дру штва „Иван Ко тља рев ски“. За председ ни ка дру штва иза бран је Дејан Бо баљ, а за пот пред сед ника Јан ко Хнат ко. Фол клор на и пе вач ка сек ци ја по чи њу са радом сле де ће не де ље.
Пе ва чи ама те ри
Ма ни фе ста ци ја „Пе смом против пу ше ња, дро ге, си де и алко хо ла“ на ста вље на је че твртфи нал ним так ми че њем ко је је одр жа но у Ја ме ни. За да ље такми че ње пла си ра ле су се Ми лица Са вић, Ми ли ца Ни ко лић и Је ле на Гро зда нић. У Ба чинци ма су нај бо љи би ли: Ан ђе ла До браш, Све тла на Мар ко вић, Урош Мар ко вић и Ире на Криво ши ја, а у Ер де ви ку: Ни ко лина Ву ко вић, Ми ли ца За рић, Ива на Ла за ре вић и Кри сти на Кра сник. По лу фи нал но так миче ње ће би ти одр жа но 19. мар та у Бер ка со ву.
Шид ски еко ло зи
Еко ло шки по крет Шид по чеће са ак ци ја ма уре ђе ња гра да 21.мар та. Пре ма ре чи ма председ ни це Алек сан дре Не дић, по себ на па жња би ће усме ре на ка уре ђе њу пар ко ва, фар ба њу жар ди ње ра и кан ти за сме ће. Осим чла но ва по кре та, у ак ција ма ће уче ство ва ти уче ни ци основ них и сред њих шко ла.
Ка да је реч о вод снаб де ва њу грађа на шид ске оп шти не „Во до вод“
ни ка да до са да ни је спрем ни ји ушао у но ву го ди ну. Има мо на рас по ла га њу де сет бу на ра и ка па ци тет про из вод ње во де од 140 ли та ра у се кун ди, а ако се зна да нам за нор мал но функ цио ни са ње тре ба од 90 до 110 ли та ра, он да се ла ко мо же за кљу чи ти да ове го ди не не ће би ти ни ка квих про бле ма са во до снаб де ва њем – ка же Ми ладин Пи нић, ди рек тор Јав но – ко мунал ног пред у зе ћа „Во до вод“.
Пре ма ње го вим ре чи ма, у овој годи ни зна чај на па жња би ће по све ћена но вим ин ве сти ци ја ма, ка ко би вода за пи ће сти гла у сва се о ска до маћин ства у фру шко гор ским се ли ма.
Ра до ви у Љу би уско ро тре ба ју да бу ду за вр ше ни, а оче ку је мо да ће Фонд за ка пи тал на ула га ња Војво ди не у овој го ди ни фи нан си ра ти и из град њу во до во да у Со ту, Мо лови ну, При ви ној Гла ви и Би кић Долу. То би омо гу ћи ло да и ме шта ни ових ма њих се ла има ју усло ве живо та до стој не 21. ве ка – ка же Мила дин Пи нић, ди рек тор, до да ју ћи и да је у то ку из ра да про јект не до кумен та ци је за из град њу во до тор ња у Ер де ви ку, што ће до при не ти бо љем во до снаб де ва њу гра ђа на у лет њим ме се ци ма.
Та ко ђе, ових да на за ме њу ју се и до тра ја ли вен ти ли на це во во ду
пре ма Бин гу ли, где на тра си од 30 ки ло ме та ра не ма ни јед ног ис правног вен ти ла, јер у овај це во вод ни је ула га но до са да ни шта још од оснива ња „Во до во да“, 1984. го ди не.
На тај по сао по тро ши ће мо око два ми ли о на ди на ра и иако не ће би ти ви дљив, има ће ве ли ки зна чај по што ће да до при не се сма ње њу губит ка во де. Ина че, ка да сам у ју ну
про шле го ди не до шао на че ло „Водо во да“ рас тур во де је био око 30 по сто, док је са да ис под 20. Циљ нам је да 2011. го ди ну за вр ши мо са 15 по сто рас ту ра, а ако зна мо да нови во до во ди има ју гу бит ке од пет до 10 по сто, он да ће то за и ста би ти мини мал на ме ра – об ја шња ва ди ректор Пи нић.
На за до вољ ство по тро ша ча у Шиду, знат но су сма ње на ха ва риј ска пу ца ња це во во да ко ји во де транспор ту је од из во ри шта у Ба тров ци ма до гра да, а из вр ше на је и ауто мати за ци ја по ти сне ста ни це у из но су од ми ли он ди на ра, што до при но си знат ним уште да ма.
ОКОМ КАМЕРЕ
Дом кул ту ре у Ку ку јев ци ма
Дом кул ту ре у Ку ку јев ци ма смештен је у згра ди ко ја је ста ра
ви ше од сто го ди на. Ве ли ки про блем овог објек та је вла га, као и до траја лост кров не кон струк ци је. С об зиром да је то је ди ни про стор у се лу у ко ме се на ла зи би на, у ње му се одр жа ва ју све зна чај не ма ни фе стаци је. Ре ше ње про бле ма је са на ци ја објек та, ко ју тре ба ура ди ти у што ско ри је вре ме, али за то не до ста ју фи нан сиј ска сред ства. Оде ље ње за ло кал ну по ре ску ад
ми ни стра ци ју под се ћа гра ђа не ко ји ни су под не ли по ре ске при ја ве за имо ви ну да то учи не нај ка сни је до 31. мар та. Об ве зни ци по ре за на имо ви ну, прав на и фи зич ка ли ца код ко јих је на ста ла про ме на у по гле ду вла сништва објек та или по љо при вред ног земљи шта те про ме на у по гле ду до градње и про ши ре ња по сто је ћих обје ка та, тре ба да при ја ве на ста ле про ме не.
По зи ва ју се и пред у зет ни ци да прија ве при хо де од оба вља ња са мо сталне де лат но сти на ко је се пла ћа по рез на до хо дак гра ђа на по за вр шном рачу ну за 2010.го ди ну, као и об ве зници ко ји при ход пла ћа ју па у шал но, да при ја ве пла ни ра не при хо де за 2011.го ди ну.
У „ВО ДО ВО ДУ“ ПО ЧИ ЊУ ЗНА ЧАЈ НЕ ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈЕ
Во да сти же у сва фру шко гор ска се лаРа до ви у Љу би уско ро тре ба ју да бу ду за вр ше ни, а оче ку је мо да ће Фонд за ка пи тал на ула га ња Вој во ди не у овој го ди ни фи нан си ра ти и из град њу во до во да у Со ту, Мо ло ви ну, При ви ној Гла ви и Би кић До лу – ка же Ми ла дин Пи нић, ди рек тор „Во до во да“
МиладинПинић,директорЈКП„Водовод“
Ко ри го ва на це на во де
Пре ма не дав ној од лу ци Општин ског ве ћа, ме шта ни Ада шева ца, Мо ро ви ћа и Ви шњи ће ва са да ће во ду пла ћа ти 30, уме сто до са да шњих 20 ди на ра по ку бику. Од про шле го ди не се о ски водо во ди су при по је ни ЈКП „Во довод“, али је по тро ша чи ма у тим се ли ма во да све до са да на плаћи ва на по ста рој це ни. Оста ли по тро ша чи већ ду же вре ме во ду пла ћа ју 36 ди на ра по ку би ку.
ВА ТРО ГА СНИ СА ВЕЗ ОП ШТИ НЕ
Осни ва Дру штво у Љу би
Ва тро га сни са вез оп шти не Шид на ме ра ва да у овој го ди ни ожи ви
рад ва тро га сних дру шта ва у се лима. Уско ро је пла ни ра но одр жа ва ње ини ци ја тив ног са стан ка у Љу би где је не ка да де ло ва ло јед но од нај актив ни јих ва тро га сних дру шта ва у оп шти ни.
Зградашидских
ватрогасаца
Дотрајаликроввеликипроблем
ДО КРА ЈА МАР ТА
По ре ске при ја ве за имо ви ну
Среда, 16. март 2011. 13
Беочинска хроника
Иришка хроникаПрипрема: Катица Кузмановић
У са рад њи са парт не ри ма – Градом Ва ље вом и не вла ди ном ор
га ни за ци јом Цен тар за рав но мер ни ре ги о нал ни раз вој (Цен ТриР) из Бео гра да, Оп шти на Бе о чин на сво јој те ри то ри ји већ шест ме се ци успешно ра ди на ре а ли за ци ји про јек та "Уна пре ђе ње за шти те жи вот не среди не кроз ефи ка сни је упра вља ње чвр стим от па дом".
Бе о чин је јед на од 29 оп штина у Ср би ји ко јој је Европ ска унија, у окви ру про гра ма "Ex chan ge 3" (спро во ди га Стал на кон фе рен ција гра до ва и оп шти на), одо бри ла сред ства за ре а ли за ци ју по ме ну тог про јек та. Ње го ва укуп на вред ност је 145.645 евра. Оства ри ва ње пројек та под ра зу ме ва уво ђе ње си сте ма оба ве зне се па ра ци је од ре ђе них врста от па да за сва фи зич ка и прав на ли ца на те ри то ри ји оп шти не, као и отва ра ње ре ци кла жног цен тра ко ји ће обез бе ди ти про да ју са ку пље них се кун дар них си ро ви на. У са рад њи са парт не ри ма, спро во ђе ње про јекта је по че ло 15. сеп тем бра про шле го ди не и тра ја ће 15 ме се ци.
До са да је успе шно спро ве де но ви ше ак тив но сти, ко је су под ра зуме ва ле рад це ло куп ног про јект ног ти ма из Оп штин ске упра ве, парт нера и са рад ни ка на про јек ту, али и крај њих ко ри сни ка – са мих гра ђа на.
Из ме ђу оста лог, до са да су оба вљене три екс перт ске ми си је парт не ра из Гра да Ва ље ва, ко ји су кроз разли чи те ви до ве еду ка ци је Бе о чинци ма пре но си ли зна ња и ис ку ства у
обла сти ефи ка сног упра вља ња чврстим от па дом. Уз вра ће на је сту дијска по се та за по сле них из ЈКП "Бе очин" и Оп штин ске упра ве Ва ље ву и та мо шњем ЈКП "Ви драк". Та ко ђе, из
ра ђе не су две ана ли зе, ве за не за локал ну де по ни ју и от куп се кун дар них си ро ви на. Осми шље на је ло кал на кам па ња и ди зај ни ра на це ло куп на про мо ци ја про јек та: штам па ни мате ри јал, сни ма ње ТВ спо та и ра дио џин гло ва, еми то ва ње по лу ча сов них те ле ви зиј ских и ра дио еми си ја посве ће них но вом мо де лу упра вља ња от па дом. Та ко ђе, био је и рас пи сан кон курс за уче нич ке ли ков не ра до ве на те му ре ци кла же.
Бе о чин ски про јект ни тим по себно ис ти че про ши ри ва ње са рад ње са парт не ри ма и на дру ге обла сти, до бре од но се са обе основ не шко ле, али и ве о ма охра бру ју ће ре зул та те ан ке те ме ђу гра ђа ни ма и прав ним ли ци ма о њи хо вим на ви ка ма ве заним за од ла га ње от па да. Ина че, у на ред ном пе ри о ду пред ви ђен је наста вак еду ка ци је за по сле них у бео чин ској Оп штин ској упра ви и ЈКП "Бе о чин", на бав ка 46 но вих кон тејне ра за се па ра ци ју от па да и ба лир пре се, отва ра ње ре ци кла жног двори шта, да ља про мо тив на кам па ња ко ја има за циљ да се што ве ћи број гра ђа на упо зна и укљу чи у про цес се па ра ци је от па да.
Д. П.
УПРА ВЉА ЊЕ ЧВР СТИМ ОТ ПА ДОМ
Про је кат да је пр ве ре зул та теШест ме се ци успе шног ра да на спро во ђе њу про јек та "Ex chan ge 3", ко ји се од но си на оба ве зну се па ра ци ју од ре ђе них вр ста от па да
� Про�мо�тив�ни�пла�кат�кам�па�ње
У Ири гу је 7. мар та ре а ли зо ва на пре зен та ци ја јед ног про јек та
ко ји би, у слу ча ју ре а ли за ци је, био спас за Ириг ка да је о са о бра ћа ју реч. Пре зен то ван је, на и ме, про сторни план бу ду ће ''Ба нат ске ма ги страле'', де ла пу та од Но вог Са да, пре ко Ру ме и Шап ца, до Ло зни це. Ску пу су при су ство ва ли чел ни ци ири шке оп шти не, пред став ни ци По кра јинског се кре та ри ја та за ар хи тек ту ру и гра ди тељ ство, За во да за ур ба ни зам Вој во ди не и Аген ци је за про стор но пла ни ра ње Ре пу бли ке Ср би је.
Овом при ли ком на ја вље но је да ће, нај ве ро ват ни је, по чет ком на ред не го ди не би ти усво је на потреб на до ку мен та ци ја, као и финан сиј ска сред ства за овај про јекат. На рав но, нај ску пљи део би ће про би ја ње ту не ла кроз Фру шку го ру, пре ма са да шњим про це на ма
би ће то ин ве сти ци ја ''те шка'' од 20 до 30 ми ли о на евра.
Ни је те шко прет по ста ви ти шта би то зна чи ло за Ириг, по го то во ако се зна да би се ре а ли за ци јом овог пу та из ме стио са о бра ћај из ове срем ске ва ро ши це кроз ко ју днев но про ђе 15
хи ља да во зи ла, од то га јед ну тре ћину чи не те рет ња ци.
На црт Про стор ног пла на ста вљен је на јав ни увид у пе ри о ду од 17. фе бру а ра до 18. мар та 2011. го ди не, у Слу жби за за шти ту жи вот не сре дине и ур ба ни зам у Ири гу.
СКУП У НОР ВЕ ШКОЈ АМ БА СА ДИ
Ириг до бро ме сто за ин ве сти ци је
Ам ба са да Кра ље ви не Нор ве шке у Бе о гра ду би ла је 9. мар та ме
сто су сре та са рад ни ка и при ја те ља Нор ве шке и Ири га, на ро чи то по сле не дав не по се те ири шке де ле га ције овој да ле кој зе мљи. Пред сед ни ка Оп шти не Ириг Вла ди ми ра Пе трови ћа при мио је ам ба са дор Нор ве шке у Бе о гра ду Нилс Раг нар Ка мо ваг, са стан ку је при су ство вао и Ми лан Ба рач ков, ге не рал ни ме на џер SBC.
Ам ба са дор Нор ве шке ис та као је овом при ли ком ве ли ки зна чај Ло ренске Ко му не и мо гућ но сти ма по ве зива ња те нор ве шке оп шти не са иришком. Он је на гла сио да су Ср би ја, и Ириг, до бра ме ста за ин ве сти ци је, али су још увек про блем пре пре ке би ро крат ске при ро де, на шта је Влади мир Пе тро вић дао од го вор сле деће са др жи не у ири шкој оп шти ни се у по след ње вре ме пу но то га ура дило на мо дер ни за ци ји функ ци о ни сања ло кал не са мо у пра ве, са мим тим и бр зи ни до би ја ња нео п ход них доку ме на та.
У По кра јин ском се кре та ри ја ту за со ци јал ну по ли ти ку и де мо граф
ски раз вој пот пи са ни су 4. мар та угово ри са пред сед ни ци ма оп шти на и ди рек то ри ма пред школ ских уста но ва Вој во ди не о ре гре си ра њу тро шко
ва бо рав ка тре ћег и че твр тог де те та у пред школ ским уста но ва ма Вој води не. У име ири шке оп шти не уго вор су пот пи са ли пред сед ник Вла ди мир Пе тро вић и ди рек тор ДУ ''Де чи ја радост'' Ли ди ја То мић.
У то ку про шле го ди не у овој де чи јој уста но ви це ло днев ним бо рав ком би ло је об у хва ће но 21 де те, а по лу днев ним де вет. Сле ди и по зив за ро ди те ље ја ви те се у ''Де чи ју ра дост'', кон курс је отво рен то ком це ле го ди не.
СО ЦИ ЈАЛ НА ПО ЛИ ТИ КА
Ре гре си за тре ће и че твр то де те у ''Де чи јиј ра до сти''
ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА ПУТ НЕ ПРИ ВРЕ ДЕ
''Ба нат ска ма ги стра ла'' спас за Ириг
Про�лећ�на�па�но�ра�ма�Ири�га
Среда, 16. март 2011.14
Не за вр ше на стам бе на згра да са 18 ста но ва за рат не вој не ин ва ли де
и по ро ди це по ги ну лих бо ра ца ко ја се на ла зи у Ла ћар ку про те кле не де ље је про ва ље на и де ва сти ра на. У свих 18 ста но ва по раз би ја не су са ни та ри је, по ки да ни ту ше ви и сла ви не, а пр ве про це не го во ре да је на чи ње на ште та ве ћа од по ла ми ли о на. По чи ни о ци су бр зом ин тер вен ци јом по ли ци је ухваће ни, не зва нич но са зна је мо.
Да се не што чуд но до га ђа на по љу по сум ња ли су ста на ри окол них ку ћа, јер их је про бу ди ло гла сно за ви ја ње па са и бу ка. До ју тра, ни ко ни је мо гао да прет по ста ви да је у пи та њу про вала у ову згра ду.
Обје кат са ста но ви ма за рат не војне ин ва ли де и по ро ди це по ги ну лих гра дио се, ка ко је ра ни је при ли ком по се та зва нич ни ка гра ди ли шту исти ца но, до ма ћим сред стви ма и дона ци јом Вла де Ја па на. За то је би ло
над ле жно Ми ни стар ство ра да и со цијал не по ли ти ке, а оба ве за Срем ске Ми тро ви це, би ла је да обез бе ди грађе вин ско зе мљи ште, ко му нал но га опре ми, из гра ди при ступ ни пут што је и учи ње но. Ме ђу тим, за вр ше так град ње је стао, ка ко са зна је мо, због спо ра из ме ђу ми ни стар ства и из вођа ча ра до ва.
Упра во Ми ни стар ство за рад и соци јал ну по ли ти ку, је пре ма на шим са зна њи ма, би ло над ле жно не са мо за град њу и из бор из во ђа ча већ и за рас по де лу ста но ва. Кон курс је одавно про шао, ре ше ња су по де ље на, а 18 ов да шњих по ро ди ца рат них војних ин ва ли да и по ги ну лих бо ра ца још че ка усе ље ње.
Ме ђу њи ма је и дво чла на по ро дица ЗорицеСтајчић, из Срем ске Митро ви це, су пру ге по ги ну лог бор ца.
Ни је чу до што се до го ди ла прова ла, јер згра да сто ји не у се ље на годи на ма, љу ди то при ме ћу ју, а ни је би ло ни ка квог обез бе ђе ња ка же Зо ри ца.
Ова рад ни ца јед ног ми тро вач ког пред у зе ћа већ ви ше од две го ди не има ре ше ње о до де ли ста на број 9 на пр вом спра ту. При ча нам ка ко је чим је чу ла за кон курс под не ла до ку мен та ци ју, а пре ви ше од две го ди не пр ви пут је оба ве ште на да ис пу ња ва усло ве. Он да је то пр во ре ше ње ишло на ре ви зи ју у Ми нистар ство у Бе о гра ду и по но во је доби ла ре ше ње о до де ли ста на. То су јој по твр ди ли у оп шти ни. Њен стан има 39 ква дра та, за њу и си на, ка
же, до вољ но, јер жи ве у ста ну ро дите ља по кој ног му жа.
Би ла сам ви ше пу та да ви дим згра ду, а од дру гих сам чу ла да мо гу и да уђем уну тра, јер кључ има је дан од ста на ра згра де у ком ши лу ку. Та ко је и би ло, чо век ми је отво рио згра ду и ја сам ви де ла свој стан. Би ло је то дав но, у ста ну ни је би ло уну тра шње сто ла ри је и по до ва, али сам ја и та да је два че ка ла да се усе лим у ње га рече нам Зо ри ца Стај чић. С.Ђ.
ЛА ЋА РАК • ДЕВАСТИРАНАЗГРАДАСАСТАНОВИМАЗАРАТНЕВОЈНЕИНВАЛИДЕ
Уместостанара,дошлилопови
Обећање
Пре ма обе ћа њи ма над ле жних у Ми ни стар ству ра да и со ци јалне по ли ти ке, на кон не дав ног неми лог до га ђа ја, згра да са ста нови ма за рат не вој не ин ва ли де и по ро ди це по ги ну лих у Ла ћар ку мо гла би да бу де усе ље на за два ме се ца.
НеусељенастамбеназградауЛаћарку
ИРИГ•ОТВОРЕНАКАНЦЕЛАРИЈАЗАМЛАДЕ
ОмладимаимакодабринеКа ко за др жа ти мла де у ме сту у
ко ме жи ве, од го вор на то пи тање у се би кри је усло ве за ба вље ње спор том, кул ту ром и дру гим об ли цима дру штве ног жи во та, упра во то су кључ ни за да ци за на ред ни пе ри од, за кључ ци су то ком по се те ми ни старке за спорт и омла ди ну у Вла ди Репу бли ке Ср би је Снежане МарковићСамарџићИри гу, 11. мар та. Ми ни стар ка Са мар џић је у Ири гу отво ри ла Кан це ла ри ју за мла де, и на ја ви ла не ке про јек те од кључ не ва жно сти за жи вот омла ди не.
Опре де ље ње за оста нак мла дих у ири шкој оп шти ни из нео је и председ ник Оп шти не Ириг ВладимирПетровић,и до дао:
Про цен ту ал но гле да но, Ириг не за не ма ру је мла де шест од сто из бу џе та у 2009. го ди ни из дво је но је за спорт. Кроз ула га ња у спортске објек те и рад са мла ди ма на нај бо љи на чин се ства ра ју мла ди спор ти сти. Наш про блем је бли зина ве ли ких гра до ва, то је по вољна окол ност за шко ло ва ње мла дих, али они нај че шће и оста ју у тим вели ким цен три ма.
Уз под се ћа ње да је Ми ни стар ство за спорт до са да уло жи ло осам ми
ли о на ди на ра за ири шку шко лу ''Доси теј Об ра до вић'' и три ми ли о на за шко лу у Врд ни ку, ми ни стар ка Самар џић је на гла си ла уло гу спор та у функ ци о ни са њу мла дих.
До 2008. го ди не, на гла си ла је ми ни стар ка, од 167 оп шти на у Ср бији са мо је пет има ло кан це ла ри је за мла де, са да их је 120.
Пре ма ње ним ре чи ма те кан це лари је ни су са мо про стор, оне су ја сна по ру ка мла ди ма. Ло кал ни ак ци о ни
пла но ви ни су па пир ко ји ће за врши ти не где у фи јо ци, то је по ру ка мла ди ма да не ко, од ло кал не са моу пра ве, до ре сор ног ми ни стар ства, о њи ма бри не. Же лим мла ди ма да ка жем да су нам ва жни, да ће мо финан сиј ки по ма га ти, али они мо ра ју да во ле сво је ме сто у ко ме жи ве и да га раз ви ја јуис та кла је ми ни стар ка Са мар џић.
О про бле ми ма мла дих то ком ове по се те го во ри ли су и Томислав
Стантић, по кра јин ски се кре тар за ло кал ну са мо у пра ву, СаваШундуковић,ко ор ди на тор Кан це ла ри је за мла де у Ири гу, као и ФеђаПушић,в.д. ди рек то ра ири шке Аген ци је за ру рал ни раз вој. К.Кузмановић
ПроблемнедовршенахалаИпак, од ре ђе них по ма ка има
у 2009. отво ри ли смо Сред њу шко лу ''Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз'', оче ку је мо да ће у њој до 2014. го ди не би ти 150 уче ни ка. Нај ве ћи про блем нам је не до врше на ба лон ха ла, у 2007. смо од Ми ни стар ства за спорт до би ли се дам ми ли о на, у АП Вој во ди на одо бре но је пет ми ли о на, за завр ше так овог спорт ског објек та по треб но је 12 ми ли о на ди на ра и ту оче ку је мо ва шу по моћ. Од 1.500 не за по сле них у на шој општи ни, 30 од сто је упра во из попу ла ци је мла дих, ре као је председ ник Оп шти не.
МинистаркаСамарџићуИригу
Разбијенесанитарије
Среда, 16. март 2011. 15
Ме на џер је јед но од нај при влачни јих за ни ма ња да на шњи це.
Од го вор на пи та ње: За што је то тако, мо жда се кри је у чи ње ни ци да са вре ме но дру штво све ви ше подсти че раз вој при ват ног сек то ра и ма ле при вре де. Пр ви пут се у области вас пи та ња де це пред школ ског уз ра ста ја вља и за ни ма ње стру ковни вас пи тач –ме на џер. Шта то значи? За шта ће овај вас пи тач да бу де оспо со бљен? Вас пи тачме на џер се пре вас ход но шко лу је да бу де руко во ди лац у пред школ ским уста нова ма. Он мо же да отво ри при ва тан вр тић јер ће би ти шко ло ван за управља ње ин ве сти ци ја ма, про јек ти ма али ће има ти и основ на зна ња за рад но ме сто вас пи та ча. То је по годно зва ње за не ког ко је ди рек тор врти ћа или пе да го шки ру ков ди лац мање ор га ни за ци о не је ди ни це.
До не дав но у Ср би ји ни је по сто јала ни јед на ви со ка шко ла ни ти фа
кул тет на ко ји ма су се обра зо ва ли вас пи та чиме на џе ри. Овај про блем је пре по зна ла Ви со ка шко ла струков них сту ди ја за обра зо ва ње васпи та ча у Срем ској Ми тро ви ци и уз ве ли ки рад и труд ус пе ла да акреди ту је сту диј ски про грам СТРУ КОВНИ ВАС ПИ ТАЧ МЕ НА ЏЕР у обла сти тех нич ко тех но ло шког и пе да гошког под руч ја на основ ним стру ковним сту ди ја ма. Шко ла је на осно ву од лу ке о акре ди та ци ји овог сту дијског про гра ма од По кра јин ског секре та ри ја та за обра зо ва ње до би ла Ре ше ње о до пу ни до зво ле за рад бр. 106022827/201001 од 15. 12. 2010. го ди не. Сту ди је на овом студиј ском про гра му спа да ју у основ не стру ков не сту ди је ко је тра ју три годи не. Основ не сту ди је су ускла ђе не са Бо лоњ ском де кла ра ци јом и из носе 180 ЕСПБ бо до ва укуп но, од носно 60 ЕСПБ бо до ва за сва ку го ди ну. Овај сту диј ски про грам је је дин ствен у Ср би ји и да је мо гућ ност да за инте ре со ва ни кан ди да ти стек ну пр ви сте пен ви со ког обра зо ва ња.
Овај про грам је по себ но при влачан за оне бу ду ће вас пи та че ко ји же ле да бу ду пред у зет ни ци и отво ре при ват не вр ти ће јер им да је оп шта зна ња ка ко у по гле ду пред школ ског вас пи та ња и обра зо ва ња та ко и у по гле ду упра вља ња про це сом ра да. По треб но је на гла си ти да је ВШССОВ у то ку по ступ ка акре ди та ци је овог
сту диј ског про гра ма про шла му котр пан пут ка ко би ис пу ни ла ве лики број европ ских стан дар да ко ји зах те ва ју ис пу ња ва ње мно го бројних усло ва ка ко би се акре ди то ва ла шко ла као уста но ва и сту диј ски програм по себ но. Та ко ђе, тре ба ре ћи и да су то два одво је на про це са ис пуње ња стан дар да а до би ја ње ре ше ња о до пу ни до зво ле за рад пред ста вља ре зул тат оба про це са.
С.Н.
На ко ле ги ју му ди рек то ра До мо ва уче ни ка сред њих шко ла Вој во
ди не до го во ре но је да до ма ћин XVI су сре та омла ди не до мо ва уче ни ка Вој во ди не сред њих шко ла у кул тур но –умет нич ком ствара ла штву бу де град Срем ска Ми тро ви ца. На пр вој сед ници Пе да го шког ве ћа фор миран је Ор га ни за ци о ни од бор за при пре му и ор га ни за ци ју ове ма ни фе ста ци је, а што пред ста вља из у зет ну част за наш град. Овај скуп ста нара сред њо школ ских до мо ва има за циљ да се са гле да ју успе шност сло бод них ак тивно сти из де ло кру га кул турног и умет нич ког ства ра лаштва.
Су срет по ред так ми чарског ка рак те ра има и свој пе да го шки зна чај, у зближа ва њу омла ди не, дру же њу, раз ме ни ис ку ста ва у ра ду
до мо ва, у же љи за ства ра ла штвом и по твр ђи ва њем мла дих у ра зним обли ци ма дру штве ног жи во та. За учешће на так ми че њу уче ни ци се при
пре ма ју у од го ва ра ју ћим сек ци ја ма, ко ји ма ру ко во де њи хо ви вас пи тачи. Ми тров ча ни су за ре а ли за ци ју так ми че ња обез бе ди ли аде ква тан
про стор и тех нич ке усло ве, а то су про стор за сли ка ње, из ло жбе ни про стор са прате ћом тех ни ком, по зо ри ште и та ко да ље.
По ре чи ма ди рек то ра Дома уче ни ка сред њих шко ла МиленкаТодићатак ми чење мо же већ са да да поч не, јер цео ко лек тив ће да ти мак си ма лан свој до при нос, да би без при мед би и жал би би ло успе шно одр жа но.
Нај бо љим так ми ча ри ма ће би ти до де ље на при знања, а пр ва ци ће ре пре зенто ва ти свој дом и Вој во ди ну на ре пу блич ком су сре ту у Кра гу јев цу, кроз че тр на ест да на.
С.Грујичић
НА ФЕ СТИ ВА ЛУ РУ СИН СКЕ ПЕ СМЕ
НаградазаИгора
Игор Грекса, глу мац шид ског Ама тер ског по зо ри шта „Бра ни
слав Ну шић“, осво јио је пр ву на граду пу бли ке на Му зич ком фе сти ва лу ру син ске пе сме „Ру жи на за храт ка“, одр жа ном про те кле не де ље, у ор гани за ци ји Ра дио Но вог Са да. На гра ду је осво јио са ком по зи ци јом „Јед но ле то за на ма“.
Ина че, Игор је на гра ду за сво је пе ва ње до био и пре пет го ди на, када се у Ру ском Кр сту ру на Фе сти ва лу ру син ских пе са ма пу бли ци пред ставио са ста ром ру син ском пе смом.
С.М.
КО МО ЖЕ ДА БУ ДЕ ВАС ПИ ТАЧ МЕ НА ЏЕР У ПРЕД ШКОЛ СКОЈ УСТА НО ВИ ?
Новистудијскипрограмзадиректоре
Битипрвиијединствен
Овај сту диј ски про грам је акре ди то ван у пра вом тре нут ку јер је нај ва жни је у сва ком по слу би ти пр ви и је дин ствен. Та ко ђе се отва ра ју мо гућ но сти да бу дући сту ден ти мо гу да упи шу но ви сту диј ски про грам ин тер ди сципли нар них под руч ја и мо гућ ност за по шља ва ња у овом сег менту пред школ ског вас пи та ња и обра зо ва ња.
Студенти ми тро вач ке Ви со ке шко ле на предавању
Игор Грек са, глу мац ама тер из Ши да
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА • ДОМАЋИНИДОМИЈАДЕ
Скупстанарасредњошколскихдомова МитровчанисупрвипутдомаћиниXVIсусретуомладинедомоваученикаВојводинесредњихшколаукултурно–уметничкомстваралаштву.Усуботу26.мартаочекујесенештооко500учесникаизпетнаестдомова
Дом уче ни ка у Ми тро ви ци до ма ћин так ми че ња
Среда, 16. март 2011.16
У ци љу уна пре ђе ња сто чар ства у пе ћи нач кој оп шти ни од овог
ме се ца, по че ло је ре гре си ра ње вештач ког осе ме њи ва ња при плод них гр ла го ве да у 2011. го ди ни. Да кле, ве штач ка оплод ња кра ва ре гре си раће се из сред ста ва оп штин ског буџе та у из но су од 1.500 ди на ра плус ПДВ по при плод ном гр лу. Пред седник оп шти не СинишаВуков је рекао да је циљ ове ак ци је уна пре ђе ње сто чар ске про из вод ње и сход но томе у фе бру а ру до не та је од лу ка ко ја ло кал ној са мо у пра ви пру жа мо гућност да по мог не сво јим сто ча ри ма. У осно ви ове од лу ке је по моћ по љопри вред ни ци ма с на ше те ри то ри је.
Ми слим да смо овим за по че ли јед ну мно го ши ру ак ци ју уна пре ђе ња пољо при вред не про из вод ње, ко ја ће се у на ред ном пе ри о ду огле да ти у по мо ћи и оста лим гра на ма сто чарства, али и по мо ћи у ра тар ској прозвод њи, на гла сио је Си ни ша Ву ков. БојанБогдановић, ди рек тор јед не, од две ве те ри нар ске ста ни це ре гистро ва не у овој оп шти ни, сма тра општин ску од лу ку из у зет но до бром јер се с јед не стра не еко ном ски по ма жу сто ча ри по на о соб, а с дру ге, то ће до ве сти до ква ли та тив ног и кван тита тив ног по бољ ша ња сточ ног фон да у овом де лу Сре ма.
Г.М.
БА ЧИН ЦИ
Шамараоконобарицу,тукаогазду
Због осно ва не сум ње да је из вршио кри вич но де ло на сил нич ког
по на ша ња, ухап шен је ДраганП. (33) са под руч ја шид ске оп шти не. Ка ко је са оп шти ла по ли ци ја, основа но се сум ња да је Дра ган П. у кафа ни "Ни ца" у Ба чин ци ма иша ма рао рад ни цу, а за тим ме тал ном шип ком на нео вла сни ку ла ке те ле сне по вреде у пре де лу гла ве. По том се удаљио у не по зна том прав цу, али га је по ли ци ја убр зо ли ши ла сло бо де.
Дра ган П. је на кон за др жа ва ња до 48 ча со ва, при ве ден ис тра жном су ди ји Основ ног су да у Срем ској Митро ви ци, ко ји му је од ре дио при твор до ме сец да на. Ж.Н.
ЛА ЋА РАК
Злостављалапетогодишњедете?
МируН. (33) из Ла ћар ка по ли ција је осум њи чи ла да је ту кла и
те ра ла на про сја че ње сво је пе то годи шње де те.
Због осно ва не сум ње да је извр ши ла кри вич но де ло за пу шта ња и зло ста вља ња ма ло лет ног де те та, про тив Ми ре Н. под не та је кри вична при ја ва Основ ном јав ном ту жила штву у Срем ској Ми тро ви ци, у редов ном по ступ ку.
Од лу ком Цен тра за со ци јал ни рад у Срем ској Ми тро ви ци, де те је привре ме но сме ште но у хра ни тељ ску по ро ди цу. Ж.Н.
Већ тра ди ци о нал но “Удру же ње же на” Ста ра Па зо ва ко је де лу
је при СКУДу “Хе рој Јан ко Чме лик” ор га ни зу је осмо мар тов ско дру же ње сво јих чла ни ца. Ове го ди не, дру жење је, уме сто на 8. март ор га ни зо вано у про те клу су бо ту и одр жа но је у про сто ри ја ма Шко ле “Хе рој Јан ко Чме лик”. Оку пи ло се њих пе де се так, а сви ма пра зник и до бро до шли цу је по же леа Ана Хорват, пред сед ни
цаУдру же ња. Пред сед ни ца СКУДа “Хе рој Јан ко Чме лик” АнаЛепшановић је го во ри ла о зна ча ју 8. марта и сто го ди шњи ци ње го вог обе лежа ва ња. На кон офи ци јел ног де ла про гра ма, чла ни це овог Удру же ња ле по су се дру жи ле и ужи ва ле у потскому зич ком де лу про гра ма ко ји је за њих при пре ми ла про фе сор ка АнаБалаж. Г.М.
Одељење за стамбенокомуналне послове, заштиту животнесрединеиинспекцијскепослове,ОпштинскеуправеопштинеСтараПазова,ускладусачл.25.Законаопроцениутицајанаживотнусредину(“СлужбенигласникРС”,број135/2004и36/09)објављује
ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕНо си лац про јек та, “ГасФе ро монт” А.Д. из Ста ре Па зо ве, ул.Бран ка
Ра ди че ви ћа бр.67, под нео је да на 15.12.2010.го ди не, под бро јем 501234/2010III05 зах тев за да ва ње са гла сно сти на Сту ди ју о про це ни ути ца ја про јек та раз вод ног че лич ног га со во да од ГМРС Но ва Па зо ва до МРС, МРС и ди стри бу тив ног по ли е ти лен ског га со во да у ис точ ној рад ној зо ни у Ста рој Па зо ви на жи вот ну сре ди ну. Из град ња раз вод ног че личног га со во да се пла ни ра на кат.парц.бр.5407, 6461 и 6471 к.о. Но ва Па зо ва и 5206/1, 5207/1, 4973/4, 4920, 4872/1, 4871, 4870, 4813/16, 4813/2, 4812/1 и 4869/1 к.о. Ста ра Па зо ва, док се из град ња ди стрибу тив ног по ли е ти лен ског га со во да се пла ни ра на кат.парц.бр.4869/1, 4812/1, 4813/2, 4813/16, 4840/3, 4810/8, 4840/2, 4810/3, 4813/17, 4813/8, 4813/6, 4813/3, 4871, 4870, 4813/10, 4813/12 и 4813/14 к.о. Ста ра Па зо ва и из град ња мер но ре гу ла ци о не ста ни це МРС на кат.парц.бр.4869/1 к.о. Ста ра Па зо ва.
На кон оба ве шта ва ња за ин те ре со ва не јав но сти, ор га на и ор га ни за ција о мо гућ но сти јав ног уви да у Сту ди ју на ко ју ни ко од на ве де них ни је до ста вио ми шље ње и одр жа не јав не рас пра ве, а на осно ву од лу ке технич ке ко ми си је о усва ја њу Сту ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну среди ну пред мет ног про јек та, да на 07.03.2011.го ди не, до не то је ре ше ње о да ва њу са гла сно сти на пред мет ну Сту ди ју.
СТА РА ПА ЗО ВА •УДРУЖЕЊЕЖЕНА
Традиционалноосмомартовскодружење
ПоздравнаречАнеХорват
ПЕ ЋИН ЦИ•УНАПРЕЂЕЊЕСТОЧАРСТВА
Субвенцијезаговеда
Пра во на ре грес има ју вла сници го ве да с те ри то ри је пе ћи начке оп шти не, ко ји има ју ре ги строва но по љо при вред но га здин ство, ис кљу чи во за осе ме ње на приплод на гр ла ко ја су еви ден тира на у ба зи Ми ни стар ства по љопри вре де. Под но си лац зах те ва за овај ре грес тре ба да до ста ви ко пи ју ра чу на о из вр ше ном осе
ме ња ва њу с бро јем до ма ћин ства, број ушне мар ке осе ме ње ног грла и из вод из ба зе по да та ка Мини стар ства по љо при вре де. Ова до ку мен та ци ја је нео п ход на за ис пла ту ре гре са и вла сни ци приплод них гр ла го ве да, ра ди по једно ста вље ња про це ду ре, зах те ве за на пла ту под но се у сво јим месним кан це ла ри ја ма.
Коимаправо?
СинишаВуков,председникопштинеПећинци
Среда, 16. март 2011. 17КУЛТУРА
Игор Витомиров: Фотографија за изложбу
Foto galerija
У Му зе ју Сре ма у Срем ској Митро ви ци, 9. мар та, по ста вље на
је из ло жба гра фи ка "Ан ђе ли Жич ке епар хи је" ака дем ског сли ка ра Вељка Ми хај ло ви ћа (1948) из Бе о града. Из ло жбу је отво рио Ни ко ла Стока но вић, ди рек тор Му зе ја, по здравив ши љу би те ље ли ков не умет но сти и за хва лив ши се За ви чај ном му зе ју из Ру ме на по зајм ље ној по став ци.
Рад на овом ци клу су, чи ју те матску су шти ну чи не ан ђе ли (не ма тери јал на би ћа ко ја пре да ју све тлост), Ми хај ло вић је за по чео у про ле ће 2009. го ди не, ка да је с бла го сло вом епи ско па жич ког г. Хри зо сто ма, оби шао 38 ма на сти ра Жич ке епар хи је и од са ку пље ног ма те ри ја ла ис цр тао 60 гра фи ка.
О ауто ру и ње го вим гра фи ка ма је го во ри ла Јо ван ка Сто лић, ви ши ку стос Га ле ри је ли ков не умет но сти "По клон збир ка Рај ка Ма му зи ћа" из Но вог Са да.
Ми хај ло вић се по ја вио на бе оград ској ли ков ној сце ни кра јем седам де се тих го ди на про шлог ве ка, по сле за вр ше не Ли ков не ака де ми је и пост ди плом ских сту ди ја. На ње гово ства ра ла штво ути ца ла су пу то вања по на шим сред њо ве ков ним ма насти ри ма, где се су срео са ми сти ком пра во слав не умет но сти. Он је ан ђеле пред ста вио као по је ди нач не фигу ре, али и на зна чио њи хо ву уло гу у сло же ни јим ком по зи ци ја ма, Ус пењу, При че шћу апо сто ла, у сце нама Стра шног су да и мно гим дру гим. Умет нич ке ви зи је Вељ ка Ми хај ло вића пле не сво јом по е ти ком и до прино се да се овај ци клус из дво ји као ин тим на и то пла ис по вест ре кла је Јо ван ка Сто лић.
Ка да сам ви део све те ан ђе ле ка ко "леб де" око ме не, на зи до ви ма
и та ва ни ца ма ма на сти ра, ре шио сам да им до цр там кри ла, да их пу стим да ле те об ја снио нам је Ми хај ловић, до да ју ћи да ме ђу гра фи ка ма не ма фа во ри та, већ да су му све под јед на ко дра ге.
Вељ ко Ми хај ло вић је ус пео да ан ђе ле са сред њо ве ков них фрески тра спо ну је у мо дер не сли ке, ко је ода ју ути сак то пле амос фере и ду хов но сти. На кри ла ан ђела руч но је на не сен сре брн ка сти прах, ко ји осве жа ва ле пе зу смеђих то но ва.
Из ло жба ће тра ја ти, ка ко је на јавио Сто ка но вић, две не де ље.
И. Зо ра но вић
Клуб књи жев ни ка "Па вле Мар ковић Ада мов" из Но вих Кар ло ва
ца рас пи сао је кон курс за Че твр те мар ков дан ске су сре те пе сни ка, а рок за сла ње ду хов них, ро до љу бивих, љу бав них и дру гих сти хо ва исти че 20. мар та. Пра во уче шћа има ју сви ауто ри са под руч ја Сре ма, ко ји тре ба да по ша љу нај ма ње две необја вље не пе сме. Би ће про гла ше на три нај у спе шни ја ра да у две ка те
го ри је уче ни ци основ них шко ла и од ра сли, као и три нај бо ље ду хов не пе сме. Ра до ви (у елек трон ској форми) ша љу се на адре су Клу ба Лу каче ва 81, 22322 Но ви Кар лов ци или епо штом на kkpma da [email protected], а нај бо љи ће би ти об ја вље ни у збор ни ку "Пла ми чак". Све ча ност се одр жа ва 7. ма ја, у пор ти цр кве Св. Мар ка (Во ди ца), у 13 са ти.
Д. П.
Но ви че тво ро број ча со пи са за кул ту ру, на у ку и умет ност
"Кро во ви" (75 78, Срем ски Карлов ци 2010/11), у из да њу Кул турног цен тра "Кар ло вач ка умет ничка ра ди о ни ца", по ја вио се упр кос фи нан сиј ским не да ћа ма ко је гото во ре дов но пра те ње го во из лаже ње. На ви ше од 300 стра ни ца ве ли ког фор ма та, глав ни и од говор ни уред ник Жар ко Ди мић и ре дак ци ја са ста вље на од угледних име на из ра зно ли ког све та ства ра ла штва, по ну ди ли су оби ље ра до ва у сла ву Срем ских Кар лова ца и Сре ма, као и Вој во ди не и чи та ве Ср би је. "Кро во ви" се, најпре, оду жу ју свом ду го го ди шњем чла ну и са рад ни ку, пре ми ну лом ака де ми ку Слав ку Га ври ло ви ћу (1924 2008), али при се ћа ју и дру гог ве ли ка на, ака де ми ка Де јана Ме да ко ви ћа (1922 2008), доно се ћи ње гов ра ни ји текст о српском ва јар ству у 19. и по чет ком 20. ве ка.
По већ уста ље ној, до број тра дици ји, "Кро во ви" об ја вљу ју низ те ориј ских тек сто ва, есе ја, при ка за и ин фор ма ци ја о кул тур ним де ша вањи ма, али и ори ги нал не књи жев не (про зне, по ет ске) и ли ков не ра дове. По ме ни мо тек не ке од углед них ауто ра из све та на у ке: ака де ми ци Че до мир По пов и Ра до мир В. Ива новић, по том Дра го Ње го ван, Не бој ша Ку зма но вић, Ђор ђе Ми ла но вић, Те одо ра Ма ји ца Пе тро вић, Ср ђан Ер цеган, Дан ка Ви ше кру на, Дар ко Па рипо вић, Ни ко ла До брић, Алек сан дар Ка саш, Си мо Ела ко вић, Јо во Ра дош, Стан ко Ди мић и др.
За сту пље не су при че, од лом ци из ро ма на, као и но ви сти хо ви ко је потпи су ју: Ни ко ла Б. Ша ра но вић, Драган Бо за ло, Угље ша Рај че вић, Пе рица Ц. Мар ков, Ми ли сав Ми лен ко вић, Ра до мир Да бе тић, Жив ко Ву кић Живуј, Ђор ђе Оцић, Здрав ко Кр ста новић, Сте ван Ла ло вић Бе ли, Дра ган То ма ше вић, Пре драг Ба ње глав, Анђел ко Ер де ља нин, Жар ко Ди мић, Ра ша Пе рић, Оли ве ра Ко тр ља новић, Не над Жив ков, Ра ле Ни ша вић, Гор да на Ђи лас, Ана Сан то ли кви до, сли кар ка Ми ле на Па вло вић Ба ри
ли (из бор пе са ма) и др. Као аутори књи жев них при ка за и кри ти ка по ја вљу ју се: Ан ђел ко Ер де ља нин, Ми ло ван Ви те зо вић, Дра го Ње гован, Жар ко Ди мић, Да ни ца Вуј ков, Мир ја на Ан ђел ко вић, Ра до мир Мићу но вић, Љу би ца По по вић Бје ли ца, Ра до ван Ми ћић, Ми ро слав Ра до њић, Зво ни мир Го лу бо вић, Ду шан По знано вић, За гор ка Ка ле зић, Зо ран Веља но вић...
Ка да је о Срем ци ма реч, по ме нимо још да Рат ко Рац ко вић об ја вљу је при лог о Ор фе ли но вом ико но ста су у Кра љев ци ма, Жар ко Ди мић осврт на ства ра ла штво рум ског сли ка ра Радо ва на Ку зма но ви ћа, а Ан ђел ко Ерде ља нин при каз књи ге Ду ша на Позна но ви ћа "Сед ми пе чат".
Но ви број "Кро во ва" (ушао у 25. го ди ну из ла же ња), илу стро ван је сли ка ма Ђор ђа Бе а ре (из ци клу са "Ли ца"), а за сту пље ни су и ли ковни при ло зи Дра га на Мар ти но ви ћа, Ра до ва на Ку зма но ви ћа, Иштва на Сај ка, Зо ра на Ву кај ло ви ћа, Ве ри це Ми ло ше вић, Ни ко ле Бр ка но ви ћа, Мо ме Ан то но ви ћа, Љу би це Цу це Со кић и др.
Д. П.
НО ВИ КАР ЛОВ ЦИ
Пе снич ки кон курс
НО ВИ БРОЈ ЧА СО ПИ СА "КРО ВО ВИ"
У сла ву срем ске на у ке и кул ту ре
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА • ИЗ ЛО ЖБА У МУ ЗЕ ЈУ СРЕ МА
Ан ђе ли Жич ке епар хи јеПред ста ве ан ђе ла, ар хан ђе ла, се ра фи ма, хе ру ви ма, тро на на гра фи ка ма Вељ ка Ми хајло ви ћа от кри ва ју ста ре сред њо ве ков не тај не
ВељкоМихајловић
Среда, 16. март 2011.18 КУЛТУРА
ПО ВОД ЈЕ БЕ О ЧИН СКИ ДВО РАЦ: ЈЕЛЕНАФИЛИПОВИЋ,ИНЖ.АРХИТЕКТУРЕ-КОНЗЕРВАТОР(2)
У на став ку раз го во ра са инж. архи тек ту ре Јеленом Филипо-
вић, ви шим струч ним са рад ни ком кон зер ва то ром у По кра јин ском за воду за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре у Пе тро ва ра ди ну, за ду же ном и за непо крет на кул тур на до бра у бе о чинској оп шти ни, ин те ре со ва ли смо се за да ље по те зе у по гле ду не ве се ле суд би не ру и ни ра ног двор ца Оренштајн Шпи цер. Вест о но вом об руша ва њу Ста рог двор ца, ка ко нам је ре че но, над ле жне ни је из не на ди ла, али је сва ка ко би ла по ра жа ва ју ћа. Јер, пред ло зи из ПЗЗСК за са на цију на кон уру ша ва ња де ла Ко зар ског по то ка у зо ни двор ца, из не се ни још 2003. го ди не, у Бе о чи ну ни су спрове де ни.
Собзиромда јеречо споме-нику културе, какве кораке јеПокрајинскизаводдосадапред-узимаоиштадаљепланиракакобисеодпропадањасачувао је-даноднекаданајлепшихдвора-цауВојводини?ШтаВи,каоар-хитекта -конзерватор,сматратеданајпреваљаучинити?
Струч на слу жба За во да има обаве зу да соп стве ни ци ма и ко ри сни цима пру жи струч ну по моћ на очу ва њу
и одр жа ва њу кул тур ног до бра. На ша на сто ја ња да се обез бе ди за шти та бе о чин ског двор ца по след њих го дина су се огле да ла у да ва њу од го во ра и из да ва њу усло ва и ме ра тех нич ке за шти те за све зах те ве ко ји су нам сти за ли, а све у на ди да ће се по јави ти "не ко" спре ман да удах не живот овом ве ле леп ном зда њу.
По кра јин ски за вод не ма фи нансиј ска сред ства ко ји ма би по мо гао и за у ста вио про па да ње објек та, али има мо гућ ност да као ин сти ту ци ја по тра жу је на мен ска сред ства од Покра ји не и Ре пу бли ке, по ред оста лог за из ра ду про јект не до ку мен та ци је, као и за из во ђе ње ра до ва на објекти ма. Као што зна те, фон до ви су мали а спо ме ни ка кул ту ре је мно го. А да би се на чи нио ко рак у том правцу, пре све га је по треб на ини ци јати ва ко ри сни ка кул тур ног до бра или дру гог ин ве сти то ра су фи нан си јера, чи ме се на не ки на чин га ран тује да ће обје кат за жи ве ти и сво јом функ ци јом, на ме ном оправ да ти уложе на сред ства. Да кле, нео п ход на је стра те ги ја раз во ја објек та од стра не бу ду ћег ко ри сни ка.
До са да шња прак са на двор цу у Бе о чи ну је по ка за ла: што су ве ћа ула га ња, тра го ва по сто ја ња овог објек та је све ма ње! Да би обје кат
на ста вио да жи ви на кон ула га ња, или да би се фа зно на ста ви ли ра до ви, мора по сто ја ти ње го ва план ска ре ви тали за ци ја, са утвр ђе ном стра те ги јом ожи вља ва ња и раз во ја. Циљ је да се оне мо гу ћи до са да шња прак са јед нократ ног др жав ног ула га ња у об но ву спо ме ни ка, а без уна пред од ре ђе не на ме не. Бе о чин ски дво рац ће оствари ти вред ност тек ка да га ње го ва наме на, од но сно уло га, по ста ви у фо кус ин те ре со ва ња јав но сти.
А оно што По кра јин ски за вод чини, не са мо за дво рац у Бе о чи ну, већ и за оста ле спо ме ни ке кул туре, нај кра ће ре че но, су на сто ја ња да се де фи ни ше стра те ги ја њи хо ве ре ви та ли за ци је, спро ве де ис тра живач ки рад, из ра ди сту ди ја из во дљиво сти због про це не ула га ња, обр та и по вра та уло же них сред ста ва, да се спро ве ду ра до ви и, ко нач но, поздра ви ко ри сник ко ји ће се ма ни рима до брог до ма ћи на од но си ти пре ма објек ту и њи ме упра вља ти.
Та ко ђе, у слу ча ју бе о чин ског двор ца, ва ља са гле да ти гру па ције обје ка та истог ти па (ма на стир Бе о чин, ин ду стриј ско на сле ђе у окви ру БФЦ, фру шко гор ски ма насти ри уоп ште, Ан дре вље, Те стера...), ин те грал но их за шти ти ти и по ве за ти при ли ком из ра де стра теги ја из во дљи во сти, оправ да но сти, одр жи во сти...
ИмајућиувидуидејудасеСта-ридворацпонудинекомодбога-тихпословнихљуди, који би газаштитили,вратилимустарисјајикористилинасопствену,алиидобробитчитавезаједнице-штаби,најпре,ваљалоучинити?
Ве о ма је ва жно спро во ди ти еду ка ци ју о по тре би и мо гућ но сти очу ва ња кул тур них до ба ра. Ор га низо ва ти на уч на ис тра жи ва ња, фор мира ти фон да ци је, укљу чи ва ти ло калне са мо у пра ве и за јед ни це, ја сно де фи ни са ти по тре бу ре ви та ли за ци је дво ра ца уоп ште у стра те ги ја ма разво ја, про стор ним и ур ба ни стич ким
пла но ви ма. Ва ља по ну ди ти по год ности они ма ко ји же ле и мо гу да удоме на ше "си ро чи ће", омо гу ћи ти им по ре ске по вла сти це и да ва ти јав на дру штве на при зна ња.
Уко ли ко вла сник/ко ри сник култур ног до бра ни је у мо гућ но сти да се ста ра о том до бру, тен дер ском лици та ци јом тре ба од ре ди ти ти ту лар не упра вља че.
А по што се у Вој во ди ни ко ри сти све га де се так од сто од око 50 двора ца, ва ља ло би јав но по ну ди ти листинг њи хо вих мо гу ћих на ме на.
Уко ли ко не зна мо ка ко да ље, препи ши мо то од дру гих. На при мер, немач ко ре ше ње се осла ња на при ватну ини ци ја ти ву: двор ци се та мо прода ју или из најм љу ју на 99 го ди на по сим бо лич ној це ни од јед ног евра, с тим да ку пац мо ра да ин ве сти ра у ком плет но ре но ви ра ње објек та у скла ду са про пи си ма о чу ва њу насле ђа. Про пи са не су и суб вен ци је за ре но ви ра ње, али се оне ис пла ћују тек на кон за вр шет ка по сла. Исто та ко, мо гућ је по вра ћај ПДВа ко ји је пла ћен за гра ђе вин ски ма те ри јал ко ри шћен за ре но ви ра ње, а уко лико дво рац поч не да оства ру је до бит од ре ђе ни про це нат (1 2 од сто) при па да др жа ви. ДушанПознановић
Узновацивизијабудућегживота
Одредитинамену
ЈеленаФилиповићуразговорусанашимуредником
Снегнеможепрекритибруку:дворацОренштајн-Шпицер
Аветињскипогледизбеочинскогдворца
По ме ну ла сам да је чак 50 одсто фон да нај вред ни јих гра ђе ви на у Вој во ди ни про па ло, или зах те ва ве ли ка сред ства за об но ву, а да се од 40 50 дво ра ца ак тив но ко ристи све га че ти ри пет.
Шта се мо же ура ди ти?Не ко ми је јед ном ре као: "Ви сте
као ло ши по ли цај ци по ста вља те огра ни че ња, (не)из да је те до зволе и са гла сно сти и сво јим ме ра ма тех нич ке за шти те са мо од би ја те по тен ци јал не ин ве сти то ре." Сва ки ко мен тар је су ви шан.
Ли ста на ших ду жно сти и оба веза је го ле ма и све ће би ти спрове де не, али, док се не про на ђе на ме на бе о чин ском двор цу и док
се не по ја ви не ко са ви зи јом и нео п ход ним сред стви ма, ста ње ће оста ти не про ме ње но, у нај ма њу ру ку. За дво рац ко ји је угро жен, на пу штен, де ва сти ран и склон паду, по треб но је под хитно про-наћи иницијална средства застатичку санацију подлоканогдела од стране Козарског по-тока, а по том сред ства за ње го ву об но ву би ло до та ци ја ма др жа ве или олак ши ца ма вла сни ци ма који би, по том, мо ра ли да се ста ра ју па жњом до брих до ма ћи на.
Нај ва жни је је про на ла же ње аде кват не на ме не за дво рац Оренштајн Шпи цер твр ди ЈеленаФилиповић.
Среда, 16. март 2011. 19
Партнер "СреМСКИХ"• ПОЉОПрИВреДна СтрУЧна СЛУЖБа СреМСКа МИтрОВИца
Стока
Пијачни барометар
Производ тежина СМ БГ нС
Јагњад све 230 250 230
Јунад >480 кг 180 200 180
Козе све 100 100 100
Краве све 100 100 100
Крмаче >130 кг 90 100 100
Овце све 110 120 120
Прасад 16–25 кг 150 150 150
Прасад <=15 кг 160 160 160
товљеници 80-120 130 140 135
товљеници >120 110 110 110
Производ Мера СМ БГ нС
Јабука ајдаред кг 60 80 70
Јабука грени смит кг 100 120 120
Крушка кг - 300 -
Орах кг 800 900 900
Шљива сува кг 300 300 350
Производ Мера СМ БГ нС
Карфиол кг 250 250 250
Краставац кг 250 250 250
Кромпир (бели) кг 70 100 100
Кромпир (црв.) кг 80 100 100
Купус кг 50 50 50
Лук бели кг 700 800 800
Лук црни кг 60 80 70
целер кг 200 200 200
Пасуљ бели кг 180 250 200
Пасуљшарени кг 180 250 200
ротквица веза 50 50 50
Спанаћ кг 130 150 160
тиквице кг 240 250 250
Зелен веза 50 50 70
Зелена салата ком. 30 60 50
Шаргарепа кг 50 80 70
Воће
Поврће
Ко ров ску ве ге та ци ју усе ва стр них жи та
чи не: зим ско про лећни, ефе мер ни ко ро ви ни ског ха би ту са као што су: миш ја ки ња (Stel la ria me dia), дево јач ка тра ва (Capsel la bur sa pa sto ris), ве ро ни ка (Ve ro ni ca sp.), ко при ва (La mi um pur pu re um) и др., коро ви ви со ког ха би ту са као што су: па ла мида (Cir si um ar ven se), ам бро зи ја (Am bro sia ar te mi si fo lia), го ру ши ца (Si na pis ar ven sis)..., пови ју ше са ле пљи вим ли стом (Ga li um apa ri nae) и ко ров са по ле гљи вим ста блом ( по по нац Con vol vu lus arven sis) и др. Кон ку рен ци ју зим ско про лећ них ко ро ва, стр на жи та као усев гу стог скло па углав ном над јача ју, док ко ро ви ви со ког ха би ту са, ле пљи вог ли ста и по ле гљи вог стабла про у зро ку ју знат но ве ће ште те усе ву пше ни це.
Од у зи ма њем хра не, во де из земљи шта, све тла и жи вот ног про сто ра ко ров ске биљ ке чи не ди рект не ште те стр ни на ма, док оте жа ва ју ћи же тву, сма њу ју ћи при нос, ја вља ју ћи се као до ма ћи ни ра зних бо ле сти и ште то чи на , иза зи ва ју ћи алер ги ју, по ве ћа ва ју ћи вла гу у усе ву јер нај ве ћу буј ну ма су до сти жу упра во у вре ме же тве чи не ин ди рект не ште те усе ву стр них жи та.
Пре по ру ка је по љопри вред ним про из вођа чи ма да оба ве ра нопро лећ ни, де таљ ни преглед усе ва стр них жи та уста но ве при сут ност ко ров ске фло ре, про цене штет ност при сут них ко ро ва, ка ко бих до не ли од лу ку о по тре би тре тира ња усе ва.
Ка да је уста но вље на при сут на ко ров ска флора у усе ву стр них жи та и до не та од лу ка о при
ме ни хер би ци да, сле де ћи ко рак је из бор хер би ци да ко ји пред ста вља основ ни пред у слов за успе шно сузби ја ње ко ро ва.
Из бор пре па ра та вр ши се у за висно сти од спек тра де ло ва ња пре пара та и фа зе раз во ја усе ва.
Од сре ди не бо ко ре ња до по ја ве дру гог ко лен ца мо гу се ко ри сти ти хер би ци ди: Ma ton у ко ли чи ни 0,8 – 1,2 л/ха, Len te mulD у ко ли чи ни 0,75 – 1,0 л/ха, Este ron у ко ли чи ни 0,8 – 1,0 л/ха, Mu stang у ко ли чи ни 0,4 – 0,6 л/ха и др. Чест је слу чај у прак си да се при ме на хер би ци да у усе ву пше ни це не оба ви до фазе дру гог ко лен ца (не по вољ ни времен ски усло ви, ква ро ви на ме ха низа ци ји, ка сни је ни ца ње ко ро ва...). За су зби ја ње ши ро ко ли сних ко ро ва (го ру ши ца, па ла ми да, пе пе љу га, ви дов чи ца, мр тва ко при ва, ка ми ли
ца, бул ка обич на и др.) до по ја ве ли ста за ста ви ча ра мо гу се ко ри стити ви со ко се кек тив ни хер би ци ди на ба зи мет сул фу рон ме тила (La ren, Mez zo 60 WG, Met mark, Me te or) у ко ли чи ни 10 г/ха, три бе ну рон мети лаа (Gran star 75 WG, Stoc kstar 75 WG) у ко ли чи ни 1525 г/ха. За су зби ја ње јед ног од нај о па сни јих ко ро ва у усе ву пше ни це бро ћи (Gali um apa ri nae) али и дру гих ши роко ли сних ко ро ва као што су ам брози ја, по по нац..., нај е фи ка сни ји су хер би ци ди на ба зи флу рок си пира (Sta ra ne 250, Fox 200 EC) у ко ли чини 0,75 – 1,5 л/ха.
На ве де ни хер би ци ди на ба зи мет сул фу рон ме тила и три бе нурон ме тила мо гу се ком би но ва ти за пре па ра ти ма на ба зи флу рок сипира у ци љу про ши ре ња спек тра де ло ва ња на броћ.
Пре па рат Se ka tor при ме њен у ко ли чи ни 0,3 кг/ха од лич но је реше ње за су зби ја ње ви ше го ди шњих ши ро ко ли сних ко ро ва: па ла ми да (Cir si um ar ven se), по по нац (Convol vu lus ar ven sis) и јед но го ди шњег али ве о ма про бле ма тич ног ко ро ва у усе ву стр них жи та бро ћи (Ga li um apa ri nae) као и број них јед но го дишњих ши ро ко ли сних ко ро ва.
На срем ско ми тро вач кој пи ја ци сад ни це во ћа су се у не де љу
углав ном про да ва ле по це ни од 200 ди на ра за ко мад, из у зев кај си ја чи ја је це на 250 ди на ра.
Го ран Бо шко вић из се ла Ко њух код Кру шев ца, тр гу је на те зги Земљо рад нич ке за дру ге „Ка ле мар“ каже нам да Ми тров ча ни нај ви ше купу ју сад ни це кај си је и шљи ве.
По след њих го ди на Ми тров ча ни
углав ном ку пу ју ка сни је сор те во ћа ко је не цве та ју у вре ме про лећ них мра зе ва – ука зу је Бо шко вић. Прода ја иде до бро. Да ни је та ко, не би смо ов де би ли де це ни ја ма. Ја у Ми тро ви ци про да јем во ће пу них 15 го ди на, мој отац Ми ла дин је на митро вач кој пи ја ци 30 го ди на, а и де да по мај ци, Јо ва Га јић је, све до смрти, де це ни ја ма про да вао сад ни це на овој пи ја ци.
На Про дукт ној бер зи у Но вом Са ду про те кле не де ље се по
пр ви пут тр го ва ло пше ни цом ового ди шњег ро да са ис по ру ком по же тви. Це на пше ни це „на зе ле но“ из но си 16,74 дин/кг (15,50 без ПДВ) и то је пр ви по у здан сиг нал о то ме шта се мо же оче ки ва ти на тр жи шту пше ни це у то ку и не посред но по сле же тве. Про шле годи не, тр го ва ње пше ни цом „на зеле но“ стар то ва ло по це ни од 9,18 дин/кг (8,50 без ПДВ).
У исто вре ме По слов но удруже ње „Жи та Ср би је“ са оп шти ло је да је од ју ла про шле, до фе бруа ра ове го ди не из ве зе но 359.847 то на пше ни це и 91.126 то на брашна што не дво сми сле но на во ди на за кљу чак да су на ше би лан сне ре зер ве по тро ше не и да би сва ки да љи из воз зна чио да ће мо има ти не до ста так пше ни це из до ма ћих ре сур са.
Кул ту раце на (дин/кг са ПДВ)
Пше ни ца род 2011. 16,74
Пше ни ца род 2010. 31,86
Ку ку руз 22,53
Ку ку руз из чар да ка 19,98
Жи то „на зе ле но“ 16,74 дин/кгтра же не ка сне сор те
СреМ СКа МИ трО ВИ ца • СаД нИ це ВО Ћа
Великоинтересовањезасадницевоћа
ЗА ШТИ ТА СТР НИХ ЖИ ТА ОД КО РО ВА
Ка ко иза бра ти хер би цид Пи ше: Дипл. инж. Ми ра Ба бић
Па ла ми да (Cir si um ar ven se)
Среда, 16. март 2011.22
БАНОШТОР•БРИГАООДУЗЕТИММРКИММЕДВЕДИМА
Пре ме сец да на, на Сре те ње (15. фе бру ар), ка да се пре ма древ ном
на род ном ве ро ва њу сме њу ју, тј. сусре ћу зи ма и ле то, до ма ћа штам па је об ја ви ла две ин те ре сант не, али и сасвим опреч не ве сти. Реч је, на рав но, о тзв. ме две ђој прог но зи, оној ка да на ши, ина че све ма ло број ни ји мр ки ме две ди, "не по гре ши во", да кле много тач ни је од зва нич них ме те о ро лошких слу жби, пред ви ђа ју да ли је зи ми до шао крај. Уко ли ко то га да на иза ђу из сво јих бр ло га и, на вод но, не упла ше се соп стве не сен ке, то би зна чи ло да је хлад ном вре ме ну одзво ни ло. У том слу ча ју, ме две ди се ви ше и не вра ћа ју у то пло окри ље свог зим ског уто чи шта.
Ка ко се мо гло и оче ки ва ти, ви ше ме диј ског про сто ра је да то по на ша њу оних по зна ти јих, по се ти о ци ма ближих и по пу лар ни јих ме две да, ко ји су љу бим ци бе о град ског и не ких дру гих зо о ло шких пар ко ва. "У бе о град ском Зо о ло шком вр ту ме двед је да нас изашао из ја зби не, што би по на род ном ве ро ва њу тре ба ло да зна чи да ће зима би ти крат ка", гла си ла је јед на од но вин ских ве сти. Не што слич но об јавио је и дру ги днев ни лист: "По спа ни бе о град ски ме да упра во то је предска зао: ис те зао се, про те зао, ва љао и зе вао на сте на ма по ред је зер це та, не по ми шља ју ћи да се вра ти у мрак и то пло ту сво је пе ћи не."
Вест дру га чи је са др жи не, пак, сти гла је исто га да на, на Сре те ње, из Цен тра за при хват кон фи ско ва них мр ких ме две да у Ба но што ру. Су де ћи по по на ша њу "срем ских" ме да, у етар је пу ште на крат ка и ја сна по ру ка: "Хлад но вре ме ће по тра ја ти још четр де сет да на." Јер, ве ћи на та мо шњих ме две да ни је по ка за ла ни нај ма ње инте ре со ва ња да иза ђе из сво јих бр ло га,
а они ко ји су то и учи ни ли од мах су се, "не за до вољ ни" ви ђе ним, од ге га ли на траг у скло ни ште.
Ова кву "ме две ђу прог но зу", а убрзо се по ка за ла тач ном, са оп шти ло је Дру штво за за шти ту и до бро бит живо ти ња "Ар ка", ко је го ди на ма, на Сре те ње, ско ро не по гре ши во оба вешта ва за ин те ре со ва не о ду го трај ности те ку ће зи ме. Њи хо ва по у зда на (пр)оце на и те ка ко по ма же по љопри вред ни ци ма, бро да ри ма и дру гим пут ни ци ма, па и до ма ћи ни ма ка да одлу чи ју о евен ту ал ној на бав ци до датних ко ли чи на огре ва.
Цен тар за при хват кон фи ско ва них мр ких ме две да у Ба но што ру, са зна јемо од БранкеПашко, пред сед ни це
дру штва "Ар ка", осно ван је још 1999. го ди не, са на ме ром да се у ње га привре ме но сме шта ју ме две ди ко ји ма је по треб на по моћ:
Реч је о ме две ди ма ко ји су су ро во зло ста вља ни од тзв. меч ка ра. "Ар ка" је ини ци ра ла, ор га ни зо ва ла и фи нанси ра ла ак ци је кон фи ска ци је мр ких ме две да од њи хо вих не ле гал них власни ка, а лов ношу мар ски ин спек то ри Ми ни стар ства по љо при вре де, шу марства и во до при вре де су при вре ме но од у зи ма ли ме две де и сме шта ли их у цен тар у Ба но што ру. На кон то га, судским по ступ ком су ме две ди трај но од у зе ти од меч ка ра и по ве ре ни друштву "Ар ка" на ста ра ње. У цен тру је би ло сме ште но се дам, а тре нут но се у ње му на ла зи пет ме две да.
КакосеЦентарзаприхватфинансира, ко брине о медведима,како их храните и који је Вашкрајњициљ?ДалијејошактуелнаидејаоизградњирезерватанаФрушкој гори, или се размишљаопресељењумедведаунекаиностранаприхватилишта?
Цен тар се то ком де сет го ди на фи нан си рао из лич них сред ста ва, а од сту па ња на сна гу За ко на о за шти ти при ро де Ми ни стар ство жи вот не сре дине и про стор ног пла ни ра ња фи нан си ра део тро шко ва ис хра не и ве те ри нар ске не ге ме две да. По вре ме но "Ар ка" доби ја и од ре ђе на сред ства од до на то ра из ино стран ства. Крај њи циљ је да се ме две ди ма у овом цен тру, али и други ма ко ји се на ла зе у за ро бље ни штву, обез бе де сме штај и усло ви за жи вот ко ји су у што ве ћој ме ри ускла ђе ни са њи хо вим при род ним по тре ба ма.
Јер, они се ни ка да не ће вра ти ти у при ро ду и до жи вот но ће би ти упуће ни на по моћ љу ди.
Не при хва тљи во је да се на ши кон фи ско ва ни мр ки ме две ди од но се у ино стран ство. Је ди но ре ше ње је да се у Ср би ји за њих из гра ди трајно при хва ти ли ште.
Са каквим се све проблемимасусрећетеураду,којисунајвећииштаВамнедостаједабистенанајбољи начин остварили својуплеменитумисију?КакоВасприхватајууселу?
Про бле ми са ко ји ма се су о ча вамо су, углав ном фи нан сиј ске при роде, јер одр жа ва ње Цен тра, ис хра на и ве те ри нар ска не га ме две да су ве о ма ску пи. Ми де сет го ди на ни смо има ли ни ка кву по моћ од др жа ве. На сре ћу, то се про ме ни ло сту па њем на снагу За ко на о за шти ти при ро де, та ко да са да од над ле жног ми ни стар ства до би ја мо, на го ди шњем ни воу, од ређе на сред ства за ис хра ну ме две да. На жа лост, то су и да ље не до вољ на сред ства, та ко да оста так по треб ног нов ца обез бе ђу је "Ар ка" и ми лич но. Што се Ба но што ра ти че, ста нов ни ци су за до вољ ни јер се, осим по Да ни ма гро жђа, ово ме сто јед ном го ди шње у свим елек трон ским и штам па ним меди ји ма спо ми ње и по ме две ђој времен ској прог но зи.
Можете ли нашим читаоцимапоближе да објасните тај феноментзв.медвеђепрогнозе?
За што на ши ме две ди на Срете ње увек по га ђа ју да ли је зи ми до шао крај? То је за то што су они у ве ли кој ме ри по вра ти ли сво је природ не од ли ке по на ша ња, укљу чују ћи и хи бер на ци ју (зим ски сан). Наш цен тар ни је ко мер ци јал ног ка рак те ра и ни је отво рен за јавност, па ме две ди осим при род ног ре жи ма ис хра не има ју и мир ко ји им је то ли ко по тре бан. На Сре тење, 15. фе бру а ра, ка да се су срећу зи ма и ле то, ме две ди у при ро ди про ве ра ва ју да ли су по че ли да дува ју ју жни ве тро ви. Јер, они ота пају смр зну то зе мљи ште где се у том пе ри о ду на ла зи је ди на хра на ко ја је ме две ди ма на рас по ла га њу.
Зна чи, у за ви сно сти од то га, а не ка ко се при ча да ли су ви де ли своју сен ку, па се упла ши ли или не, медве ди про це њу ју да ли ће се вра тити на спа ва ње још не ко вре ме, или ће про ле ће сти ћи ра ни је ре кла је за "Срем ске но ви не" Бран ка Па шко, пред сед ни ца дру штва "Ар ка". ДушанПознановић Сним ци:Фотоархива"Арке"
Добросевраћа"медвеђомпрогнозом"УЦентрузаприхватконфискованихмркихмедведатренутнохранеинегујупетживотињакојесузлостављалитзв.мечкариМедведисеникаданећевратитиуприродуизависеискључивоодбригељуди,односнодруштва"Арка"
� Меч�ка�Бо�жа�на�пре�кон�фи�ска�ци�је
� Бо�жа�на�у�ис�пу�сту�у�Ба�но�што�ру
Среда, 16. март 2011. 23
ШКОЛСКИ СПОРТ
ОДБОЈКА
Окру жно пр вен ство у ски ја њу одр жано је по чет ком мар та на скиста зи
на Див чи ба ра ма. Уче ни ци и уче ни це из основ них шко ла так ми чи ли су се у че тири ка те го ри је: пр вог до че твр тог, пе тог и ше стог, сед мог и осмог раз ре да основ них шко ла, док су јед ну ка те го ри ју чи ни ли уче ни ци од пр вог до че тврт зог раз ре да сред њих шко ла шко ле.
На так ми че њу је уче ство ва ло 90 учени ка из свих се дам оп шти на Сре ма, с тим да је 83 уче ни ка из бо ри ло пла сман а неко ли ци на ни је ус пе ла да са вла да не та ко ла ке пре пре ке ко је из и ску је сла лом.
Ски ста за ни је би ла пре ви ше на пор на јер је без бед ност уче сни ка ор га ни за то рима би ла на пр вом ме сту.
У так ми че њу пи о ни ра, основ ци из ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај'' из Срем ске Митро ви це и '“Бо шко Пал ко вље вић Пин ки''
из Ста ре Па зо ве, Матија Хе ге диш и Милен ко Ју ри шић по де ли ли су пр во и друго ме сто у кон ку рен ци ји пр вог и дру гог раз ре да, док су Иван Кор дић и Ан дреј Ни ка из рум ских „ОШ „Ду шан Јер ко вић'' и ОШ „Вељ ко Ду го ше вић“, то учи ни ли у кон ку рен ци ји пе тих и ше стих раз ре да. У кон ку рен ци ји сед мих и осмих раз ре да Сте ван Ву че но вић из ми тро вач ке ОШ „Јован По по вић“ био је пр ви а дру го од но сно тре ће ме сто из бо ри ли су Алек сан дар Лаба нац и Не бој ша Ра до ва но вић, обо ји ца из ста ро па зо вач ке ОШ „Бо шко Пал ко вље вић Пин ки“.
Слич но је би ло и код де вој чи ца где је, код пр вих и дру гих раз ре да, пр ва по зици ја при па ла Ани Са ви че вић из „Зма је ве“ шко ле из Срем ске Ми тро ви це. Ду ња Табак из рум ске „Зма је ве“ шко ле је по бе дила у ка те го ри ји тре ћих и че твр тих раз реда, у ка те го ри ји пе тих и ше стих раз ре да три јум фо ва ла је Ва ња Го сто вић из но вопа зо вач ке ОШ „Све ти Са ва“ док је Ива на Мар чак из ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“ у Срем ској Ми тро ви ци би ла нај бо ља у конку рен ци ји сед мих и осмих раз ре да.
У ка те го ри ји сред њих шко ла за блиста ли су по бед ни ци Ми лош Ми лу ти но вић и Јо ва на Ву че но вић из СШ „Де ве ти мај“, Срем ска Ми тро ви ца. Ми лош Зо рић у мушкој и Ели за бе та Сто ја но вић из ин ђиј ске Гим на зи је осво ји ли су дру га ме ста, а треће по зи ци је осво ји ли су Че до мир Си мић из рум ске Шко ле „Бран ко Ра ди че вић“ и Да ја на Ву че но вић из срем ско ми тро вач ког „Де ве тог ма ја“.
Са вез за школ ски спорт Сре ма се и овог пу та по тру дио да ор га ни за ци ја такми че ња про тек не у нај бо љем ре ду.
М.Д.-С.Р.
Пи о нир ке ОШ „Иван Ми лу ти но вић“ из Бе о гра да и омла дин ке бе о град ске
Спорт ске гим на зи је, по бед ни це су међу о кру жног пр вен ства ко је је одр жа но у срем ско ми тро вач ком ПСЦ „Пин ки“ и са ли Шко ле „Де ве ти мај“.
Ре зул та ти – пи о нир ке: ОШ „Бо ри воје Ж. Ми ло је вић“ Кру пањ ОШ „ Сло бодан Ба јић Па ја“ Срем ска Ми тро ви ца 2:0 (25:12 , 25:21), ОШ „Иван Ми лу ти но вић“ Бе о град ОШ „Са ва Кер ко вић“ Љиг 2:0 (25:18, 25:13); за тре ће ме сто: ОШ „Слобо дан Ба јић Па ја“ Срем ска Ми тро ви ца ОШ „Са ва Кер ко вић“ Љиг 2:1 (17:25, 25:18, 16:14); фи на ле: ОШ „ Иван Милу ти но вић“ Бе о град ОШ „Бо ри во је Ж. Ми ло је вић“ Кру пањ 2:1 (23:25, 25:12, 15:13).
Ре зул та ти омла дин ке: СШ „Де ве ти.Мај“ Ср.Ми тро ви ца – СШ Спорт ска Гим нази ја Бе о град 0:2 (18:25,19:25), СШ Мали Звор ник СШ „Гим на зи ја“ Ва ље во 2:0
(25:17,25:13); за тре ће ме сто: СШ „Де вети мај“ Срем ска Ми тро ви ца СШ „Гим нази ја“ Ва ље во 2:0 (25:6, 25:21), фи на ле: СШ „Спорт ска Гим на зи ја“ Бе о град – СШ Ма ли Звор ник 2:1 (21:25, 25:21, 15:11).
Пре по чет ка пр вен ства Ви нер ште ди ша Су пер ли ге од бој ка ши ста ро па зо вач
ког Је дин ства су има ли са мо је дан циљ обез бе ди ти оп ста нак у ли ги. Да би то оства ри ли пла ни ра ли су у Је дин ству да за бе ле же све по бе де код ку ће у су сре тима са еки па ма из до њег де ла та бе ле. Коло пре кра ја ли га шког де ла пр вен ства у Је дин ству не скри ва ју за до вољ ство због оства ре ног пла на, јер ће и на ред не се зоне игра ти у Су пер ли ги, али и са ми се чу ду чу де ка ко на де вет утак ми ца ко је су од игра ли пред сво јим на ви ја чи ма ни су за беле жи ли ни јед ну по бе ду. По то ме ће Старо па зов ча ни си гур но ду го би ти ку ри о зитет сво је вр сте. Од 16 бо до ва ко ли ко са да има ју, чак 14 су осво ји ли на те ре ну против ни ка уз пет по бе да. Код ку ће у свих де вет утак ми ца су по ра же ни и ус пе ли да осво је са мо два бо да, про тив Риб ни це и Мла дог рад ни ка. Чак и у оним утак мица ма у ко ји ма су би ли фа во ри ти пу ле ни тре не ра Жељ ка Ву ке ли ћа ни су успе ва ли да осво је цео плен. Та ко су оста ли без бодо ва про тив Сме де ре ва, Же ле зни ча ра и пре не ко ли ко да на у ду е лу са Спар та ком, еки па за ко је се ве ро ва ло да мо ра ју да их по бе де, по го то во што су про тив истих ри ва ла сла ви ли на њи хо вом те ре ну. Овај фе но мен сво је еки пе не мо же да об ја сни ни тре нер Жељ ко Ву ке лић:
Све што смо по сти гли ове се зо не пости гли смо на те ре ну на ших ри ва ла. Чак пет пу та смо по бе ди ли и то нам је на кра ју до не ло оп ста нак. Не знам шта се то де си са мо јим игра чи ма ка да игра ју код ку ће, а на го сто ва њу пру жа ју са свим дру га чи ју игру. Чак и оне ме че ве за ко је смо би ли убе ђе ни да ће мо их до би ти, као до ма ћи ни смо гу би ли. Сме де ре во ни ко га ни је по беди ло као гост са мо нас, исти је слу чај и са Же ле зни ча ром. Про тив Мла дог рад ни ка смо во ди ли 2:0 и на кра ју из гу би ли меч. Ве руј те ми да сам то ком чи та ве се зо не по ку ша вао да на ђем раз ло ге за што је то та ко и до кра ја ни сам ус пео ис ти че тре
нер Ву ке лић.Зна ли су игра чи Је дин ства да очи та ју
лек ци ју Риб ни ци у Кра ље ву или Мла дом рад ни ку у По жа рев цу, а про тив истих рива ла код ку ће из гу бе већ до би је ну утакми цу:
Ни ка да не ћу за бо ра ви ти наш ду ел са еки пом из По жа рев ца у Ста рој Па зо ви. Во ди ли смо 2:0 и тре ба ло је са мо ру тински при ве сти меч кра ју. Ме ђу тим, код мојих игра ча се не што де си ло у тре ћем се ту и до кра ја смо игра ли све сла би је и из губи ли меч. То нам се де си ло и про тив Желе зни ча ра и про тив Сме де ре ва. Про тив Спар та ка чак ни пет по е на у тре ћем се ту, во ди ли смо 23:18 ни је би ло до вољ но да тај сет ре ши мо у сво ју ко рист и по бе ди мо, већ смо бо до ве пре пу сти ли про тив ни ку, а ти ме и сед му по зи ци ју на та бе ли. Мо ра ћемо ма ло озбиљ ни је да се по за ба ви мо овим фе но ме ном, ма да ја сма трам да је у пи тању пси хо ло шки мо ме нат код мо јих играча. Има мо млад тим, склон осци ла ци ја ма, ко ји код ку ће игра под ве ли ким оп те ре ћењем и ко ји ни је спо со бан да ту пси хо лошку ба ри је ру пре бро ди и за то нам су се де ша ва ле та кве ства ри. На го сто ва њу је би ло лак ше јер тог оп те ре ће ња ни је би ло и он да је ква ли тет мо јих игра ча ко ји ни је спо ран до ла зио до из ра жа ја об ја шња ва тре нер Ву ке лић.
Би ло ка ко би ло, Је дин ство је на крају оства ри ло оно што је же ле ло, ма да је код игра ча и на ви ја ча оста ла та пра знина да се на де вет утак ми ца као до ма ћини ни су ра до ва ли по бе ди. Има ју при ли ку да то по пра ве у плејофу, ма да ће про тив Пар ти за на би ти из у зет но те шко. У сва ком слу ча ју, од бој ка ши Је дин ства су вла сници нео бич ног ре кор да, а опет из у зет но за до вољ ни јер су оства ри ли оно што су хте ли да се и на ред не се зо не так ми че у Су пер ли ги. А, по бе да у Ста рој Па зо ви у ме че ви ма за бо до ве, би ће их ваљ да у следе ћем пр вен ству.
Д. Бур саћ
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА • ОД БОЈ КА ШКО ПР ВЕН СТВО
Ти ту ле Бе о гра ђа ни ма
ДИВ ЧИ БА РЕ • ПР ВЕН СТВО У СКИ ЈА ЊУ
На ста зи 90 уче ни ка
Од 90 так ми ча ра, ста зу са вла да ла 83 уче ни ка
СТА РА ПА ЗО ВА • ФЕ НО МЕН ЈЕ ДИН СТВА
По бе ђи ва ли у го сти ма
До ма ћи те рен – ве ли ко оп те ре ће ње: Од бој ка ши Је дин ства
И на ред не се зо не ће игра ти у Су пер ли ги иако на де вет утак ми ца пред сво јим на ви ја чи ма ни су за бе ле жи ли ни јед ну по бе ду
Среда, 16. март 2011.24
ФУДБАЛ
СПОРТ
ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГАРезултати 18. кола: Инђија - Хајдук одложено, Партизан - ОФК Београд 2:1, Слобода ПС - Рад 0:0, Металац - Борац 0:0, Чукарички Станком - Спартак ЗВ 0:2, Јавор - Војводина 0:1, БСК Борча - Смедерево 0:0, Јагодина - Црвена звезда 0:2.
1. Партизан 18 16 1 1 50:13 492 Ц. звезда 18 14 2 2 27:9 443. Војводина 18 12 5 1 28:7 414. Рад 18 10 5 3 26:9 355. Спартак ЗВ 18 6 8 4 17:12 266. Слобода ПС 18 6 7 5 21:20 257. Јавор 18 5 8 5 13:14 238. Смедерево 18 4 10 4 16:16 229. ОФК Београд 18 6 4 8 15:17 2210. Јагодина 18 5 6 7 14:17 2111. БСК Борча 18 4 7 7 11:22 1912. Борац 18 3 9 6 11:19 1813. Инђија 17 3 4 10 15:27 1314. Металац 18 3 4 11 11:27 1315. Хајдук 17 1 6 10 11:26 916. Чукарички 18 0 4 14 5:36 4
У следећем колу састају се: Јагодина - Инђија, Црвена звезда - БСК Борча, Смедерево - Јавор, Војводина - Чукарички Станком, Спартак ЗВ - Металац, Борац - Слобода ПС, Рад - Партизан, ОФК Београд - Хајдук.
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 18. кола: Колубара - Пролетер (НС) 0:0, Синђелић - Телеоптик 0:0, Динамо - Биг бул Раднички 0:0, Напредак - Млади радник 1:0, Банат - Младост (Л) 3:0, Срем - Нови Пазар 0:1, Земун - Раднички (С) 0:0, Нови Сад - Раднички 1923 0:1, БАСК - Бежанија 0:0.
1. БАСК 18 11 5 2 23:7 382. Банат 18 9 8 1 24:10 353. Раднички 1923 18 10 5 3 28:16 354. Синђелић 18 9 5 4 20:12 325. Нови Пазар 18 9 5 4 19:13 326. Пролетер (НС) 18 8 6 4 27:15 307. Напредак 18 8 4 6 21:19 288. Раднички (С) 18 6 8 4 14:12 269. Мл. радник 18 7 4 7 20:22 2510. Младост (Л) 18 5 8 5 14:15 2311. Нови Сад 18 6 4 8 23:26 2212. Биг бул Р. 18 5 4 9 18:19 1913. Срем 18 3 9 6 15:19 1814. Бежанија 18 4 6 8 11:15 1815. Телеоптик 18 4 6 8 18:27 1816. Земун 18 3 8 7 13:18 1717. Динамо 18 2 3 13 6:32 918. Колубара 18 1 6 11 9:26 6
У следећем колу састају се: БАСК - Колубара, Бежанија - Нови Сад, Раднички 1923 - Земун, Раднички (С) - Срем, Нови Пазар - Банат, Младост (Л) - Напредак, Млади радник - Динамо, Биг бул Раднички - Синђелић, Телеоптик - Пролетер (НС).
СРЕМ- НОВИ ПАЗАР 0:1(0:0)
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Срема, Гледалаца 400, судија Васић (Нови Жедник). Стрелац Бабић у 86. Жути картони:Срећковић, Зец (Срем), Сочанац, Продановћ (Нови Пазар). Црвени картон: Николић (Срем).СРЕМ:Бајић 8, Татомировић 7, Чајевић 6 (Манев),Јанковић 6(Станев), Ненадовић 6, Зец 7, Николић 6 Милосављевић 7, Вујић 6 (Живковић), ШареwнацНОВИ ПАЗАР: Пустињаковић 7, Лотинац 7, Арифовић 7, (Селимовић), Пауновић 7, Бабић 8, Сочанац 7, Каизи 6 (Бејатовић), Преодановић 7, Делибашић 6, Кецап 7(Спасојевић), Ђалац.
Ако је судити по премијерној представи на стадиону крај Саве, Митровчанима се лоше пише у наставку првенства. Не само што су поражени, већ су своје навијаче разочарали бледом и неинвентивном игром. Гости су имали доманацију највећим делом игре, док су домаћи играли нешто организованије само у другом делу првог полувремена.
Већ у 3. минуту Новопазарци су били у могућности да дођу у воћству, али није успели да реализују једанаестерац. Пречка је спасла гол, иначе солидног Бојића. Агресивну игру гости су у финишу утакмице успели да претворе у победу. На одбијену лопту од пречке налетео је Бабић и затресао мрежу, а уједно био је то и гол одлуке.
С.Ловчанин
ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАДРезултати 16. кола - Бачка Паланка: Бачка – Борац (данас), Нови Сад: Индекс – Младост 0:0, Стари Бановци: Дунав – Металац АВ 4:0, Сивац: Полет – Југовић 3:1, Змајево: Обилић – Слога Раднички 0:2, Нови Сад: Црвена звезда – Први Мај Агрорума 1:0, Ириг: Раднички – Раднички (СМ) 1:3, Стара Пазова: Омладинац – Будућност 1:1.
1. Дунав 16 11 2 3 40:15 352. Борац 15 10 3 2 44:27 333. Индекс 16 8 4 4 18:17 284. Полет 16 8 3 5 24:18 275. Ц. звезда 16 8 3 5 24:21 276. Бачка 15 8 1 6 22:18 267. Будућност 16 6 6 4 23:22 248. Омладинац 16 6 5 5 33:25 239. Слога Р. 16 6 4 6 23:22 2210. Раднички (СМ) 16 7 0 9 27:33 2111. Југовић 16 6 1 9 21:28 1912. Први мај Аг. 16 5 3 8 16:20 1813. Младост 16 3 9 4 18:25 1814. Обилић 16 4 5 7 21:19 1715. Металац АВ 16 2 5 9 15:31 1116. Радн. (И)(-3) 16 0 3 12 8:36 0
У следећем колу састају се - Стара Пазова: Омладинац – Бачка, Младеново: Будућност – Раднички (И), Сремска Митровица: Раднички – Црвена звезда, Рума: Први Мај Агрорума – Обилић, Ердевик: Слога Раднички – Полет, Каћ: Југовић – Дунав, Футог: Металац АВ - Борац.
ОМЛАДИНАЦ – БУДУЋНОСТ 1:1 (0:0)
СТАРА ПАЗОВА: Игралиште Јединства, гледалаца: 200. Судија: Горан Пиља (С. Милетић). Стрелци: 0:1 Дукић (аутогол) у 50, 1:1 Мрвић у 64. минуту. Жути картони: Грчић (Омладинац), Ковачевић, Бубало, Карановић (Будућност). Црвени картон: Жељко Карановић, тренер, (Будућност) у 84. минуту.ОМЛАДИНАЦ: Корда 7, Иванишевић 6, Савић 6, Дукић 6, Мрвић 7, Стефановић 6, Грчић 6, Ковачевић 6, (Русмир), Пејчиновић 6, Ћеран 6, Хакач 6, (Џепина).БУДУЋНОСТ: Ковачевић 7, Вигњевић 6, Бубуљ 6, Бубало 6, Новак 6, Пуђа 7, Карановић 6, Мајкић 6, Марић 6, Латиновић 7, Кнежевић 6.
Омладинац као домаћин, овог пута у Старој Пазови, није успео на пролећној премијери да забележи победу, против чврсте и веома добро организоване екипе из Младенова. Дисциплинованом игром током свих 90 минута играчи Будућности су заслужено освојили бод. Омладинац је у првом полувремену имао теренску иницијативу, али јалову и сем пар покушаја није било опасности у казненом простору гостију. У другом полувремену шок за домаћине стигао је већ на почетку, када је Дукић, после слободног ударца искоса десне стране неспретно захватио лопту главом и спровео у сопствену мрежу. И поред примљеног гола играчи Омладинца су наставили са нападима што им је донело изједначење у 64 минуту. У казненом простору Будућности нашао се Мрвић и ударцем главом са 7-8 метара сместио лопту иза леђа Ковачевића. У финишу утакмице Омладинац је имао шансу да освији сва три бода, али Пејчиновић није успео да реализује пенал у 84 минуту. Његов слаб шут успео је да заустави голман Ковачевић и тако је ова утакмица завршена, на крају, и најправеднијим исходом, без победника.
Д. Бурсаћ
РАДНИЧКИ(И) – РАДНИЧКИ(СМ) 1:3 (0:1)
ИРИГ: Стадион Радничког, гледалаца 200. Судија: Оташевић (Инђија). Стрелци: Стојчић у 66.(из једанаестерца) за домаће, а Бојићу 33, Ивић у 61. и Васиљевић у 90. за госте.Жути картони: Бојовић, Јовановић (Раднички,И), Бојић, Павловић (Раднички,СМ). Црвени картон:Ђевељекај(Раднички,И).РАДНИЧКИ(И): Мандић 5, Боројевић 6, Ђевељекај 6, Савић 6 (Бјелотомић 6), Гузина 6, Ж.Јовановић 6, Бојовић 6, М.Јовановић 6, (Еркановић 6), Маринковић 7, Тривунчић 6, Стојчић 7.РАДНИЧКИ(СМ): Шивољицки 8, Павловић 7, Бојић 8, Ристић 7, Вуковић 7, Нинковић 7, Цвјетић 7, Миличић 7 (Прокић 8), Ивић 8, Скорупан 7 (Ђурђевић ), Огњеновић 7(Васиљевић 7). Б.Лаћарац
СРЕМСКА ЛИГАРезултати 16. кола - Љуково: Љуково – Зека Буљубаша 0:2, Крчедин: Железничар – Младост 1:3, Рума: Словен – Хајдук (В) 4:1, Витојевци: Партизан – ЛСК 4:1, Прхово: Хајдук (В) – Подриње 0:7, Адашевци: Граничар – Фрушкогорац 6:1, Голубинци: Јадран – Хајдук (Б) 1:0, Крњешевци: Борац СМ – Јединство 0:2.
1. Подриње 16 10 3 3 42:12 332. Партизан 16 9 3 4 44:23 303. Хајдук (Ш) 16 9 3 4 30:19 304. Јединст.(-1) 16 10 1 5 39:29 305. ЛСК 16 7 6 3 26:12 276. Словен 16 7 5 4 27:22 267. З. Буљубаша 16 6 5 5 24:22 238. Хајдук (Б) 16 6 5 5 24:23 239. Борац СМ 16 6 5 5 21:26 2310. Младост (-1) 16 6 4 6 19:17 2111. Хајдук (В) 16 6 1 8 17:27 1912. Граничар 16 5 3 8 18:24 1813. Јадран (-1) 16 5 3 8 14:15 1714. Железничар 16 3 4 9 19:22 1315. Љуково (-1) 16 3 4 9 10:25 1216. Фрушкогорац 16 1 3 12 9:65 6
У следећем колу састају се - Крњешевци: Борац Слога Милшпед – Љуково, Стара Пазова: Јединство – Јадран, Бешка: Хајдук – Граничар, Кукујевци: Фрушкогорац – Хајдук (Ш), Мачванска Митровица: Подриње – Партизан, Лаћарак: ЛСК – Словен, Вишњићево: Хајдук – Железничар, Купиново: Младост – З. Буљубаша.
ХАЈДУК (Ш) – ПОДРИЊЕ 0:7 (0:4)
ПРХОВО: Гледалаца: 100. Судија:Бањац (Инђија). Стрелци: Тривковић у 18, 62. и 75. Миражић 9. и 88. Виторовић у 27. и 45. минут. Жути картони: Дрндаревић, Свилар и Кућеровић (Хајдук).ХАЈДУК: Товиловић 6 , Стојановић 6 , Вагић 5,5, Зорић 6, Дрндаревић 5, Тошовић 6, Домазет 6, Деврња 5 , (Кућеровић 5), Свилар 6, Петровић 5, Комазец 5.ПОДРИЊЕ: Оџаклић, Јовановић 7, Стокић 7 (Заблаћански), Јеремић7 , Н. Радовановић 7, Петрић 7, Тривковић 8, (Арнаутовић), А. Радовановић 7, Тодоровић, Миражић 7,5, Виторовић7,5 (Витас7).
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА – ИРИГ(ПРВИ РАЗРЕД)Резултати - Путинци: ПСК – Крушедол 3:0, Платичево: Јединство – Фрушкогорац 4:1, Жарковац: Напредак – ОФК Краљевци 1:0, Никинци:Полет - Фрушка гора 2:2, Хртковци: Хртковци – Сремац(Д) 3:0, Грабовци: Граничар – Јединство(Р) 2:1, Врдник: Рудар – Доњи Петровци 1:2.
1. Рудар 14 11 2 1 34:9 352. Јединство(П) 14 9 3 2 25:9 303. Граничар 14 10 0 4 29:14 304. Д. Петровци 14 9 2 3 30:9 295. Хртковци 14 7 3 4 35:21 246. Полет 14 6 5 3 35:20 237. Јединство(Р) 14 7 1 6 19:16 228. ОФК Краљевци 14 4 4 6 15:17 169. Крушедол 14 4 3 7 12:33 1510. Фрушкогорац 14 4 2 8 16:35 1411. Фрушка гора 14 2 6 6 17:23 1212. Напредак 14 3 3 8 12:31 1213. ПСК 14 3 1 10 17:31 1014.Сремац (Д) 14 1 1 12 8:36 4
ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИРезултати - Попинци: Попинци –Словен 0:1, Деч: Сремац - Шумар 0:4, Брестач: ОФК Брестач – Витез 4:0, Сремски Михаљевци: Срем – Слобода 2:0, Попинци Напредак –Младост(П) 1:0 Ашања: Камени – Ловац 4:2. Слободан је био Граничар (О).
1. Шумар 13 11 1 1 49:10 342. Словен 13 11 0 2 25:9 333. Попинци 13 9 0 4 31:12 274. ОФК Брестач 13 7 4 2 27:16 255. Сремац(Деч) 13 7 1 5 27:22 226. Напредак 13 6 1 6 34:32 197. Слобода 13 6 1 6 20:22 198. Младост(П) 13 5 1 7 28:21 169. Срем 13 5 1 7 18:21 1610. Камени 13 4 2 7 29:44 1411.Ловац 13 3 0 10 21:38 912.Витез 13 2 1 10 8:47 713. Граничар 12 1 1 10 13:37 4
>> ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИ
ПОПИНЦИ – СЛОВЕН 0:1 (0:0)
ПОПИНЦИ: Гледалаца: 200. Судија: Мијић (Батајница) 7. Жути картони: Панић и Варгец (Попинци), Михић, Дупор и Босанчић (Словен). Стрелац: Д. Митровић у 83. минуту.ПОПИНЦИ: Радошевић 7, Шарец 6 (Ерцег), Пејовић 6, Краснићи 7,5, Варгец 7, Мушкиња 7, Сириџански 6, Бакић 7, Тица 6 (И. Гојковић), Митровић 7, Панић 6 (Јовичић).СЛОВЕН: Волчевски 7, Марковић, Дупор 7, Вукин 7, Босанчић 8, Карић 7, Гајић 7 (Гмизић), Чикић 7 ( Д. Митровић 7), Грујић 7, Михић 7, Степановић 7 (Ненадов).
Голом Драгана Митровића у 83. минуту Словен је победио у дербију и тако је остао у трци за титулу са Шумарем. Попинци су преко Сириџанском у 88. минуту пропустили сјану прилику за изједначење. Ж.Р.
СРЕМ – СЛОБОДА 2:0 (0:0)
СРЕМСКИ МИХАЉЕВЦИ: Гледалаца: 150. Судија: Грозданић (Огар). Стрелци: бајловић у 53. и Турудић у 87. минуту. Жути картони: Ранковић, Вукомановић, Турудић и Рајковић (Срем), Вранић, Зујић и Николић (Слобода).СРЕМ: Кошутић 7, Вукомановић 6,5, Ранковић 5,5 (Рајковић 7), Маричић 7, Весић 7,5, Благојевић 7,5, Анђелић 7, Бабић 6,5 (Чавић 7), Турудић 7,5 Бајловић 8, Рогић 6,5, (Блажон 6,6).СЛОБОДА: Спасојевић 6, Пешић 6, Симић 6,5, Петковић 6, Николић 6,5, Д. Костић 6, Веселиновић 5,5, (Живановић 6), Вранић 5,5 (Степановић 6), Зујић 5,5, А. Костић 6,5, Јарчанин 6,5.
Бољом игром у другом полувремену домаћин је дошао до нових бодова. Ж.Р.
СРЕМАЦ – ШУМАР 0:4 (0:1)
ДЕЧ: Гледалаца: 100. Судија: Бојан Миличевић (Рума) 7. Жути картони: Живановић (Сремац), Ковачевић (Шумар). Стрелци: Шевић у 42. и 56, Матић 52. и Обрадовић 73. минут.СРЕМАЦ: Петковић 7,5 Здјеларић 6, Секулић 6, Петровић 6 (Лудајић), Д. Мијатовић 6, Живановић 6, Т. Мијатовић 6, Дрљача 6, Медић 7,Вулетић 6, Бојић 6 (Костић).ШУМАР: Рогић, Миличевић 7, Весић 7, Матић 7, Дјерић 7, Ковачевић 7, Миловановић 7,5 Врачевић 7,5 (Бабић), Шевић 8, Дјуричић 7, Обрадовић 7 (Лазић).
Да на голу домаћина није био врло добри Петковић, победа лидера би била далеко убедљивија. Ж.Р.
ФУД БАЛ СКИ КУП
Пе ћин циРе зул та ти че тврт фи нал них утак ми це Ку-
па Ср би је на под руч ју Оп штин ског фуд бал ског са ве за Пе ћи на ца: Срем (Срем ски Ми ха љев ци) – Ка ме ни (Аша ња) 0:6 , Мла дост (Пр хо во) – Сло вен (Си бач) 3:0, ОФК Бре стач – На пре дак ( По пин ци) 1:3 и Шу мар (Огар) - Сло бо ду (До-њег То вар ник) 3:0 слу жбе ни ре зул тат.
По лу фи нал не утак ми це: Ка ме ни – Мла дост и Шу мар – На пре дак игра ју се у сре ду 16. мар та.
Ж.Р.
Срем ска Ми тро ви цаНа град ском под руч ју Срем ска Ми тро ви ца
да нас у 14,30 игра ју се утак ми це по лу фи на ла Ку па у фуд ба лу. Са ста ју се - : Срем ска Ми тро-ви ца: Ми трос- Под ри ње (Ма чван ска Ми тро ви ца), Ди вош: Хај дук - Зе ка Бу љу ба ша.
Ре зул та ти утак ми ца пр вог ко ла Ку па: Срем-ска Ми тро ви ца, Ми трос – ЛСК (Ла ћа рак) 3:1, Мар тин ци, Бо рац –Под ри ње (Ма чван ска Ми тр то-ви ца) 6:7 (3:3), Ку змин, Гран ни чар – Зе ка Бу-љу ба ша 0:9, Ди вош, Хај дук-Фру шко го рац(Ман-ђе лос) 3:1.
С.Л.
Среда, 16. март 2011. 25СПОРТ
ПРВА "Б" ЛИГА (М)Резултати 21. кола: Војводина - Константин 83:76, БКК Раднички - Младост 93:52, Железничар - КГ Студент УК 86:76, Раднички Баскет - Вива Баскет 93:54, Ниш - Раднички КГ 06 101:98, Спартак - Раднички 88:72, Јагодина - Смедерево Визура 94:84.
1. БКК Раднички 21 19 2 1813:1407 402. Раднички б. 21 17 4 1638:1369 383. Спартак 21 14 7 1841:1661 354. Железничар 21 14 7 1721:1641 355. Смедерево 21 11 10 1772:1740 326. Вива баскет 21 11 10 1740:1791 327. Кг студент 21 11 10 1672:1664 328. Константин 21 10 11 1620:1702 319. Војводина 21 10 11 1650:1682 3110. Раднички 21 9 12 1640:1636 3011. Младост 21 9 12 1602:1739 3012. Јагодина 21 7 14 1624:1734 2813. Ниш 21 5 16 1550:1752 2614. Раднички 21 0 21 1560:1925 21
ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)Резултати 21. кола - Крагујевац: Баскет старс – Краљево (данас), Бор: Бор – Радивој Кораћ МТ (данас), Сивац: Сивац – Моравац 46:50, Стара Пазова: Стара Пазова – Младост Колубара 49:39, Ужице: Плеј оф – Врбас Медела 62:63, Беочин: Беочин – Јагодина 2001 92:60, Шабац: Шабац – Трепча 64:46.
1. Р. Кораћ МТ 20 19 1 1660:1079 392. Врбас 21 17 4 1612:1241 383. Ст. Пазова 21 17 4 1632:1196 384. Шабац 21 15 6 1449:1297 365. Јагодина 2001 21 13 8 1595:1579 346. Беочин 21 11 10 1402:1238 32 7. Колубара 21 11 10 1339:1273 328. Сивац 22 9 13 1389:1493 319. Баскет старс 20 10 10 1244:1398 3010. Плеј оф 21 8 13 1175:1296 2811. Краљево 20 6 14 1282:1416 26 12. Моравац 21 6 15 1167:1342 2613. Трепча 22 3 19 1100:1562 2414. Бор 20 1 19 927:1563 21
ПРВА СРПСКА - СЕВЕР (М)Резултати 21. кола - Нови Сад: Меридиана – Дуга 20:0 (службени резутлат), Бачки Јарак: Младост Телетехника – Нови Сад МТ 89:63, Бачка Топола: Топола – Врбас 80:89, Нови Сад: Ветерник – Стара Пазова 121:103, Оџаци: Оџаци – Јединство (прекинуто), Белегиш: Дунав – Раднички 87:49, Нова Пазова: Нова Пазова – Спорт ки 20:0 (службени резултат).
1. Младост 22 21 1 1672:1325 432. Дунав 23 18 5 1635:1384 413. Н. Пазова 22 17 5 1549:1365 394. Меридиана 21 16 5 1487: 1271 375. Врбас 22 14 8 1643:1489 366. Ветерник 22 13 9 1599:1523 357. Оџаци 22 11 11 1463:1513 338. Ст. Пазова 21 12 9 1451:1370 339. Нови Сад МТ 22 9 13 1470:1530 3110. Јединство 20 10 10 1349:1275 30 11. Топола 22 7 15 1323:1531 2912. Раднички 20 6 14 1241:1346 2713. Спорт ки 24 0 24 0:240 014. Дуга 24 0 24 0:240 0
ДРУГА СРПСКА - СЕВЕР (М)Резултати 21. кола: Академик - Апатин 95:87, Свети Ђорђе - Кикинда 88:94, Младост – Партизан 74:71, Црвенка - Срем 68:87, Динамо - Топ 88:84, Хајдук - Крајина Грмеч 95:83, Бачка Паланка - Рума 80:79.
1. Срем 21 19 2 1955:1438 402. Академик 21 18 3 1797:1543 393. Кикинда 21 17 4 1761:1421 384. Св. Ђорђе 21 15 6 1770:1558 365. Динамо 21 15 6 1705:1534 366. Крајина 21 13 8 1774:1647 347. Рума 21 10 11 1797:1748 318. Хајдук 21 9 12 1525:1544 309. Црвенка 21 7 14 1460:1602 2810. Апатин 21 7 14 1449:1596 2811. Топ 21 6 15 1558:1621 2712. Б. Паланка 21 5 16 1288:1855 2613. Партизан 21 4 17 1425:1716 2514. Младост 21 2 19 1242:1683 23 У следећем колу састају се: Апатин - Бачка Паланка, Рума - Хајдук, Крајина Грмеч – Динамо, Топ - Црвенка, Срем - Младост, Партизан - Свети Ђорђе, Кикинда - Академик. Д.Бурсаћ
КОШАРКААТЛЕТИКА
КАРАТЕ
ЏУДО
Срем ска Ми тро ви ца и Атлет ски клуб Сир ми јум има ће још јед ног атле ти-
ча ра ко ји ће на ме ђу на род ним так ми че-њи ма бра ни ти бо је ре шпре зен та ци је Ср-би је. На ред ног ви кен да, у глав ном гра ду Бу гар ске, одр жа ће се Пр вен ство Евро пе у ба цач ким ди сци пли на ма а Ср би ју ће пред ста вља ти два так ми ча ра: Ми лан Јо-та но вић у ба ца њу ку гле и Ве дран Са мац из Сир ми ју ма, у ба ца њу ко пља. Са њи ма ће на пут и тре нер ре пре зен та ци је Алек-сан дар Спа јић.
Са мац на ово пр ве ство пу ту је са осмим ре зул та том се зо не, а до пре два да на је са тре не ром Спа ји ћем тре ни рао у Ба ру.
- Ве дран је спре ман и рас по ло жен за ово ве ли ко так ми че ње – ка же спорт ски ди рек тор Сир ми ју ма Го ран Па вло вић.- Из у зет но смо за до вољ ни што смо, по ред дво стру ке олим пиј ке Дра га не То ма ше-вић, на пра гу до би ја ња још јед ног атле-ти ча ра из са мог европ ског вр ха.
У Срем ским Кар лов ци ма одр-жа но је Пр вен ство Сре ма за
по ле тар це, пи о ни ре и на де. По оби ча ју, чла но ви Ка ра те клу ба Срем Ши ма нов ци су бо га ти ји за но ве ме да ље. На нај ви шем по-сто љу су би ли: у бор ба ма, Са ва Сто ја ди но вић (пи о нир, до 35 кг) и у ка та ма, по ле тар ка Ан ђе ла Об-рић (2002. го ди ште), пи о нир Ва-лен ти на Ву кић (2000. го ди ште) и на да Јва на Ни ко лић (1998. го ди-ште). Сре бр не ме да ље осво ји ли су: у бор ба ма, Алек са Јо ва но вић (пи о нир, 2000. го ди ште до 35 кг) и у ка та ма, по ле тар ци То ма Јо ва-но вић (2003. го ди ште) и Еми ли-ја Не дељ ко вић (2002. го ди ште) и ка дет Иси до ра Кља је вић (2001. го ди ште).
Ко нач но, брон за не ме да ље при па ле су у ка та ма: по ле тар-ци ма, Па влу Ђу ки ћу (2002. го-ди ште) и Сте фа ну Ко ва че ви ћу (2002. го ди ште), пи о нир ки Ка та-ри ни Пет ко вић (2001. го ди ште) и на ди Ти ја ни Кон тић (1999. го ди-
ште). По ред осва ја ча ме да ља за Пр вен ство Вој во ди не пла си ра ли су се у бор ба ма Зо ран Угар ко вић (пи о нир, до 40 кг) и у ка та ма Ма-те ја Ра до са вље вић (по ле та рац, 2003. го ди ште).
На истом пр вен ству ка ра ти сти ин ђиј ског Же ле зни ча ра би ли су та ко ђе ме ђу нај у спе шни јим клу-бо ви ма и осво ји ли су 10 од ли чи ја. Пр во ме сто у бор ба ма из бо ри ла је Ања Го дић у ка те го ри ји +47кг, док је сре бро из бо ри ла Мо ни ка Ју ри шић у ка те го ри ји -40кг.
Ка та ши су би ли та ко ђе успе-шни. Нај пре је у му шкој кон ку-рен ци ји Ђу рађ Ву ко бра то вић осво јио злат ну а Или ја Ми јал ко-вић сре бр ну ме да љу. Де вој чи це Ива на Мо ми ро вић код пи о нир ки а Мар ти на Жап чић код на да, за у-зе ле су пр ва ме ста док су Иси до-ра Пе тру шић, Бо рис Ва си ље вић и Да мјан Ћи рић осво ји ли тре ћа ме-ста у сво јој ка те го ри ји.
Ж.Р. – М.Д.
На Ме ђу на род ном џу до тур ни-ру „Кли са 2011“ ко ји је одр-
жан у Но вом Са ду, џу ди сти ла ћа-рач ког ЛСК-а су осво ји ли пет ме-да ља, две злат не и три брон за не. На тур ни ру је, укон ку рен ци ја ма по ле та ра ца, мла ђих пи о ни ра и ка де та у му шкој и жен ској кон-ку рен ци ји, на сту пи ло 385 так-ми ча ра из 44 клу ба Ср би је, Бих, Ру му ни је, Ма ђар ске, Ру си је и Сло ве ни је.
Злат не ме да ље осво ји ле су у кон ку рен ци ји ка дет ки ња Ва лен-ти на Шћурк (52кг) и На да Па нић (70кг), а брон за не ме да ље по ле-тар ци Ми ро слав Ата рац (34кг) и Ду шан Јан ко вић (46кг), као и мла-ђи пи о нир Дра ган Ба јић(+60кг).
На ред ног ви кен да так ми ча ри ЛСК-а ће уче ство ва ти на Ме мо ри-јал ном тур ни ру „Си ни ша Ву ке лић Си на“ ко ји ће се одр жа ти у Лак та-ши ма у Ре пу бли ци Срп ској.
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА • ИЗ АК СИР МИ ЈУМ
Са мац на Пр вен ству Евро пе
ВедранСамац
СРЕМ СКИ КАР ЛОВ ЦИ • ПР ВЕН СТВО СРЕ МА
Ни ска ме да ља
КаратистишимановачкогСрема
НО ВИ САД • „КЛИ СА 2011“
Ме да ље Ла ћар ци ма
ОсвајачимедаљасатренеромЈоветићем
Среда, 16. март 2011.30 СРЕМСКЕ ЗА МЛАДЕ
Освојите
мобилни
телефон
„Сремске новине“ позивајумладесарадникеизсвихсремских општина да нам шаљусвоје текстове сафотографијама, о темама које их највишезанимају,асвакатримесецанајбољитекстнаградићемомобилнимтелефоном.
ПОЗИВ
МЛАДИМ
САРАДНИЦИМА[email protected]
У Му зе ју Сре ма у Срем ској Ми трови ци, 10. мар та, у ор га ни за ци
ји Цен тра за кул ту ру „Сир ми ју март”, одр жа но је пре да ва ње о пре вен ци ји нар ко ма ни је и про мо ци ја књи ге „Поро ди ца у вр тло гу дро ге” пси хо ло га дрНедељкаЈовића, про фе со ра на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, ко ји се већ не ко ли ко го ди на ба ви прев нци јом бо ле сти за ви сно сти.
Ди рек тор Цен тра за кул ту ру „Сирми ју март” Јосип Новотни из ја вио је да су ова ква пре да ва ња по уч на јер је нар ко ма ни ја ве ли ки про блем и из ра зио на ду да ће се слич ни семи на ри ор га ни зо ва ти че шће у нашем гра ду.
Књи га је акре ди то ва на од Ми нистар ства про све те и Ми ни стар ства здра вља као струч ни при руч ник за про свет не и здрав стве не рад ни ке, ро ди те ље и омла ди ну об ја снио је др Јо вић.
Пре да ва ње је би ло по де ље но на три де ла. У пр вом де лу др Јо вић је, уз ви део пре зен та ци ју, го во рио о узро ци ма и ри зи ци ма нар ко ма ни је, ис ти чу ћи да је бит но да ро ди те љи на у че сво је де те ка ко да се од у пре при ти сци ма вр шња ка. У дру гом делу пу бли ци је пре зен то ван крат коме тра жни филм „И ја имам ср це”, у ко јем су при ка за не исти ни те ис пове сти два хе ро ин ска ови сни ка, уз
сим бо ли чан при каз про да је де тињства и се ћа ња ка ко би се до шло до дро ге. Тре ћи део пре да ва ња био је по све ћен ти по ло ги ји по ро ди це и на чи ни ма ре ша ва ња про бле ма када ро ди те љи от кри ју да им се де те дро ги ра.
Др Јо вић је апе ло вао на вра ћање „до ма ћин ства“ у шко ле јер је то пред мет на ко јем де ца уче да бу ду од го вор на пре ма се би и до дао:
Ни је сра мо та тра жи ти по моћ. Сра мо та је бе жа ти од про бле ма, јер бе жа ње ни је ре ше ње. До бра ко му ника ци ја ме ђу чла но ви ма по ро ди це је осно ва у пре вен ци ји нар ко ма ни је. И.З.
Филм ска ра ди о ни ца је осми шљена и оформ ље на још 2007. го ди
не, а на ста ла је из же ље по је ди них про фе со ра и уче ни ка у Ин ђи ји да се огле да ју у филм ској умет но сти. Ка ко нас је ин фор ми сао про фе сор АлександарРапићко ји во ди ову ра дио ни цу, уче ни ци ма је омо гу ће но да кре а тив но из ра жа ва ју сво је иде је пу тем фил ма, ком пју тер ске ани маци је и мул ти ме ди јал но сти.
По ла зни ци Филм ске ра ди о ни це Тех нич ке шко ле са ра ђу ју са мла дим кре а тив ним љу ди ма ван шко ле, са Ранком Јурјевићем, мул ти ме дијал ним ства ра о цем и ЕминомКласентићем, пре да ва чем ком пју терске гра фи ке. У шко ли ис ти чу да је за њих ве о ма ва жна по др шка овог про фи ла струч них љу ди. П.Петровић
Де мо крат ска омла ди на и Фо рум же на ДСа Срем ске Ми тро ви це
већ тра ди ци о нал но, по во дом 8. марта Ме ђу на род ног да на же на, у знак па жње су гра ђан ка ма по кла ња ју цве ће. Та ко је би ло и про шле седми це ка да је на Град ском тр гу по деље но 150 сак си ја цве ћа и још ви ше че стит ки и при год них фла је ра.
Члан Де мо крат ске омла ди не ЈованКовачићпод се тио је да се ове го ди не на вр ши ло 100 го ди на од по чет ка обе ле жа ва ња Да на же на у све ту што је и њи хо ву тра ди ци о налну ак ци ју чи ни ло по себ ном. Да Митров чан ка ма го де па жња и по кло ни по ка за ла је гу жва код цвет ног штанда на тр гу. С.Ђ.
ПородицаувртлогудрогеПрвојечовекузеодрогу,ондаједрогаузеладрогу,инакрајуједрогаузелачовека.ТојекрајнесамоједногживотавећиједнепородицерекаојепсихологдрНедељкоЈовић
Др Не дељ ко Јо вић у Му зе ју Сре ма
СРЕМСКАМИТРОВИЦА •ПРЕДАВАЊЕОПРЕВЕНЦИЈИНАРКОМАНИЈЕ
По ла зни ци филм ске ра ди о ни це
ИНЂИЈА•ФИЛМСКАРАДИОНИЦА
Идејеучениканафилмскомплатну
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•ОМЛАДИНАИФОРУМЖЕНАДСа
Знакпажњепремасуграђанкама
Осмо мар тов ска ак ци ја омла ди не и же на ДС-а у Срем ској Ми тро ви ци
Грађани Сремске Митровице одскора у јавном градском превозу могу да користе нови минибускапацитета 30 путника са климауређајем,којег јеу саобраћај увеоактуелнимитровачкипревозникGenerali TransportCompanydoo НовиСад.ВладаМаринковић,директорGTCaобјасниоједајеречоспецифичаном и јединственом минибусунаовдашњемсаобраћајномтржиштуида јевозило"сопственотехничкорешењеипроизводовекомпаније".Циљнам јеподизањеквалите
та услуга превоза, одржавање нивоа цена превоза, смањење интервала превоза у читавом концептуградског саобраћаја. Други ефекатувођењаовогминибуса јеекономски,адопринећесмањењутрошко
вагориваитекућегодржавањаштоћенам омогућитистабилностценапревоза и амортизацију ценовнихудараенергената.Овосвећенашој
фирмиомогућитида,удоговорусалокалном самоуправом, обезбедиодговарајући бенефицирани условпревозазанајугроженијесоцијалнекатегоријеграђанаистакаојеВладоМаринковић.Ресорни помоћник митровачког
градоначелникаДраганМилошевићсматрадаћеминибусдатидоприноспобољшањуградскогпревоза. Последњим конкурсом ми смо
предвиделидаградскипревозбудештоквалитетнији,аовојепрвикоракутоме.Градјесубвенционисаорадпревозникаодпочеткатакодаочекујемодаћеграђаниимати још
бољииквалитетнијипревозрекаојеДраганМилошевић.Какосечулонаконференцијиза
новинарекоју јеуСремскојмитровициорганизоваоGTCградскипревозсадасеобављасачетиривозиласапоједнимзглобнимиједнимсолоаутобусомидваминибуса.ИзGTCа најављују не само даље активности на побољшању стања возногпаркаусмислуубрзаногремонтовањаирепарацијестарихвозила,већинабавкучетириновааутобусаса50седиштачијуиспорукуочекујуујуну. С.Ђ.
Среда,16.март2011. 31
ПограничнаполицијаРегионалногцентрапремаХрватскојисрем
скомитровачкаполиција,заједносупресекликаналкријумчарењаљудикоји из Грчке, преко Македоније иСрбијеводиуИталију.На Граничном прелазу Батров
ци,наизласкуизСрбије,полицијајекодтристранадржављанаизАлжира,ПалестинеиМарока,открилафалсификоване италијанске личнекарте. Странце је у свом "мерцедесу", за новчану надокнаду од по3.700 евра, од Атине до границепрема Хрватској возио италијанскидржављанинВићенцоК.(36).
Збогоснованесумњеда јеизвршиокривичнаделафалсификовањаисправе,недозвољенпрелаздржавне границе и кријумчарење људи,Вићенцо К. је ухапшен и приведенистражном судији Основног суда уСремскојМитровици,којимујенаконсаслушањаодредиопритвордомесецдана.Због прекршаја у вези недозво
љеног преласка државне границе,ПрекршајнисудуШидуодредио јемигрантимазатворскуказнуутрајањуодпо10дана. Ж.Н.
Захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за пољо
привреду, водопривреду и шумарство у износу од милион динара уЛаћарку је настављено одржавањеатарскихканала.КакојерекаопредседникСавета
овеМеснезаједницеБошкоУметићовихданачистисеканал„лоповскипут1“употесу„Селиште“.Сачишћењемовогфреквентног
канала затварамо мрежу уређенихканала у овом ободу, на задовољство свих мештана, а нарочито пољопривредника који имају њиве уовомделуатара.Захваљујућисредствима надлежног секретаријата,убудућенећедолазитидоплављењањива и проблема који настају збогнагомиланогпротокаводе–рекаојепредседникСаветаМеснезаједницеЛаћаракБошкоУметић.Задовољан урађеним пословима
је и мештанин Живан Владисављевић.Собзиромдасебавимпољопри
вредомзнамдасмоуређењемовихканаласададобиличистуеколошку
срединуидасунашесадањивезаштићенеодатмосферскихпадавинаи подземних вода. Сада ћемо моћиуоптималнимроковимадауђемоуњиве које су до сада биле поплављене,штоћесвакакодапоспешипољопривреднупроизводњу–рекаојеЖиванВладисављевић,пољопривредникизЛаћарка.А да је улагање у атарске путе
вепротеклихгодинапосталопраксаумитровачкојопштини,потврдиојеиресорниначелникГоранЧекеринац.СремскаМитровицаимаинтен
зивнусарадњусанадлежнимСекретаријатомизНовогСада,такодајеиовајпосаоурађенузњиховупомоћ.Собзиромдајепрошлагодинабилакишнаидајебиловишкаводенањивама,посебноуселимакојасеналазе уз Саву, веома је важно даочистимо каналску мрежу, како биониупилидеоводесањива–рекаојеначелникГоранЧекеринац.ИзвођачрадовауЛаћаркујеми
тровачкопредузеће„Хидрограђевинар“а.д. С.М.
БАТРОВЦИ
Италијанкријумчариољуде
ЛАЋАРАК•СРЕЂИВАЊЕАТАРСКИХКАНАЛА
Милионзапут
СређивањеканалауЛаћарку
ЈеданодаутобусаGTC-а:НаручилијошчетириновавозилаДраганМилошевићиВладоМаринковић
поредминибуса
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•ОГРАДСКОМПРЕВОЗУ
КвалитетнијипревозпутникаКомпанијаGTCкојојјеповеренјавнипревозобезбедилановминибусинајављуједаљеповећањебројавозила
Среда, 16. март 2011.32
Об у чен у кар то не с по ру ка ма про те ста, ули ца ма Срем ске Ми
тро ви це је про те кле сед ми це ше тао 71го ди шњи ЈарославБилић зва ни Славко из Ши да. Ка ко ка же, на необи чан про тест од лу чио се због ма ле пен зи је од 14.000 ди на ра и пре су де да му се ме сеч но од би ја 1.500 ди нара све док се не на ми ри ви ше од сто хи ља да ди на ра, укљу чу ју ћи ка ма те и суд ске тро шко ве, јер је по при време ном ре ше њу о пен зи ји до би јао више не го што му при па да. Ше тао је од Па ла те прав де до згра де По ли циј ске упра ве. По ли ци ја га, ка ко ка же, није ди ра ла, али је упо зо рен да не нару ша ва јав ни ред.
У пен зи ју сам оти шао 1997. годи не са 35 го ди на ста жа. Ра дио сам у срем ско ми тро вач ком ко му налном пред у зе ћу „Са ва“, бе о град ском „Пар ти зан ском пу ту“ и шид ској Фабри ци уља. Где год сам ра дио, би ло је увек ви ше од осам са ти днев но – при ча Би лић, ис ку сни во зач „Д“ кате го ри је ко ји је цео жи вот упра вљао и ба ге ри ма, бул до же ри ма, ауто ди зали ца ма...
По ње го вим ре чи ма, са да до би ја два пу та по се дам хи ља да ди на ра пен зи је.
Ра дио сам ши ром бив ше Ју госла ви је, где год је тре ба ло, не пи тају ћи за рад но вре ме. 1965. го ди не, кад смо са чу ва ли Ба нат од по пла ва, ме сец да на сам на ба ге ру про во дио по 20 са ти. Ни сам се ни бри јао. Само се је ло, ма ло спа ва ло и ра ди ло. И на гра ди ли шти ма по Цр ној Го ри се ра ди ло не пре ста но, са мо су Слав ка зва ли. Ко ли ко сам ствар но ра дио, имам са ти за 50 го ди на ре дов ног ста жа по осам са ти днев но, а до био сам ову ми зер ну пен зи ју. Где је ту прав да ? – пи та се Слав ко и ка же да ни је сво јом во љом оти шао у пен зи ју. Би ло је то је ди но ре ше ње јер се преду зе ће рас па ло, а ње га због го ди на нико ни је хтео, иако је здрав као дрен и до бро вољ ни да ва лац кр ви.
По Цр ној Го ри и Ср би ји Слав ко је че сто сво јом ауто ди за ли цом ва дио стра да ле из во зо ва, ауто бу са, ка мио на и ауто мо би ла уни ште них у са обра ћај ним не зго да ма. Ка да је тре бало, те шке ма ши не под ње го вом ко
ман дом су чи сти ле сне жне сме то ве и од ро не по пу те ви ма и ни је ни слу тио да ће за вр ши ти с пен зи јом од ко је је два жи ви.
Ни сам сви рач, пе вач, глу мац нити по ли ти чар, већ не и мар – гра ђеви нац. Хо ћу и ја да жи вим и да примам мо ју за слу же ну пен зи ју. Ра дио сам 500 – 600 ки ло ме та ра да ле ко од сво је ку ће и по ро ди це. Спа вао у ба ра ка ма, не у хо те ли ма. Ни сам ширио кул ту ру, већ сам гра дио на си пе, пру ге, пу те ве, аеро дро ме, ту не ле, фа бри ке, ви на ри је, мо сто ве, дале ко во де, ста но ве, во до во де. Мо је рад но вре ме је би ло од шест са ти, па ко ли ко ко из др жи на по слу. Поли ци ја ме ди за ла из кре ве та: „Хај де од мах, са о бра ћај ни удес, од рон...“ А са да – че кај ма гар че док тра ва нара сте – на пи сао је Би лић на по ру кама про те ста.
Би лић ка же да ће с про тест ним по ру ка ма на се би, уско ро про ше та ти и Бе о гра дом. Ка ко ка же, не ће од уста ти све док се не ко не за ин те ре сује и за ње гов слу чај. Ж.Н.
У окру глој са ли Би бли о те ке "Глиго ри је Во за ро вић" у Срем ској
Ми тро ви ци, 7. мар та отво ре на је тради ци о нал на Осмо мар тов ска из ло жба сли ка чла но ва Удру же ња ли ков них умет ни ка "Сир ми јум". По став ку чи ни 28 ра до ва чи ји су ауто ри 24 ли ков на ства ра о ца. О тра ди ци ји одр жа ва ња мар тов ских из ло жби и сли ка ма го вори ла је по ча сни члан овог удру же ња, сли кар ка ШтефицаРадованов. Из
ло жбу је отво ри ла пред сед ни ца УЛУ "Сир ми јум" ВладиславаБелановићШевић ко ја се освр ну ла на ра зноли ке мо ти ве и тех ни ке из ра жа ва ња ра до ва об у хва ће них овом по ставком. Сти хо ви ма и му зи ком све ча ност су уве ли ча ли ИванВешићиМиланКардаш, та ко ђе чла но ви УЛУ "Сирми јум", а про грам је во ди ла би бли оте кар ка СветланаСабо.
С.Ђ.
Збогпензије„обучен“укартонеСРЕМСКАМИТРОВИЦА•НЕОБИЧАНПРОТЕСТ
СРЕМСКАМИТРОВИЦА•УЛУ"СИРМИЈУМ"
Сад га за бо ра ви ли: Ја ро слав Би лић
Полицијамедизалаизкревета:„Хајдеодмах,саобраћајниудес,одрон...“Асада–чекајмагарчедоктраванарасте
Изложба24сликара
Отва ра ње из ло жбе
Среда, 16. март 2011. 33
Ин ђиј ским та лен то ва ним сред њошкол ци ма пру жа се шан са да се
го ди ну, две да на бес плат но при према ју за је дан од сво јих бу ду ћих пози ва на ака де ми ја ма умет но сти. Овај
по сао је по ве рен про фе си о нал ци ма, по зо ри шном ре ди те љу ЈовануГрујићуко ји ви ше го ди на успе шно руко во ди По зо ри шном ра ди о ни цом, и ди пло ми ра ном филм ском ре жи се ру МилануЛолићуко ји у су бо ту креће са пр вом Филм ском ра ди о ни цом у Ин ђи ји. Све то под кро вом Кул турног цен тра у са рад њи са Кан це ла ријом за мла де и Омла дин ским кул турним цен тром, под по кро ви тељ ством оп шти не Ин ђи ја.
За хва љу ју ћи По зо ри шној ра дио ни ци ми да нас има мо два сту ден та глу ме. Је дан од њих ПетарМилићевићће ове се зо не за јед но са Јова ном Гру ји ћем ра ди ти са по ла зници ма По зо ри шне ра ди о ни це. Да кле, то је циљ, де ца ко ја су на овој позор ни ци на пра ви ла пр ве ко ра ке глуме са да се вра ћа ју на на шу сце ну, у свој град и не ку дру гу де цу уче истом за дат ку, ка же СашаМиливојевић,ди рек тор Кул тур ног цен тра.
По зо ри шна ра ди о ни ца ра ди од 2003. го ди не, из не дри ла је мно ге успе шне пред ста ве по пут ''Сна летње но ћи'', ''Ку ћи'', ''Са свим оби чан но ви дан'', ''Слу га два ју го спо да ра'', ''Не што као Бри љан тин''. З.Г.С.
В рста O rchis l ax ifl ora п озн ат ија као в ел ики к аћ унак пр он ађ ена
је у пр и оба лном д елу З ас ав ице у т рст ику. То је в иш ег од ишња би љка 3060 цм в ис ине. Л ист ови л ин еа рно ла нц ет асти. Цваст кл ас ол ика, в ише м ање ра стр ес ита и ш ир ока. Цв ет ови мн ог обро јни, љ уб ич асто до пу рпурно ц рв ени. Пр ип ада м ед ит ера нским в рст ама к оје р асту на вл ажним л ивад ама са п уно су нца и до в ис ине од 1600 м ет ара.
Пр он ађ ена в рста у З ас ав ици прип ада по дв рсти Orchis laxiflora ssp.palustris .
БЕОГРАД •БЕСЕДЕУЗОРАНОВУЧАСТИНЂИЈА•НЕШТОНОВОУКУЛТУРНОМЦЕНТРУ
То ком про шле не де ље, у Бе о граду је одр жа но фи на ле так ми че
ња под на зи вом ''Бе се де у Зо ра но ву част'', у скло пу обе ле жа ва ња го дишњи це смр ти пре ми је ра др Зо ра на Ђин ђи ћа. Те ма ово го ди шњих ''бе седа'' би ла је : ''Пре не го што ба циш ка мен на дру гог, ре ци шта си урадио'', а јед на од уче сни ца би ла је и
Ру мљан ка Сања Кљајић, сту дент но ви нар ства на Фи ло зоф ском факул те ту у Но вом Са ду.
Као што је и са ма из ја ви ла, Са ња се по ја ви ла на овом так ми че њу јер у то ме ви ди шан су да по кре не љу де и мо ти ви ше их да за јед но учи не не што за зе мљу ко ја при па да сви ма на ма.
К.К.
СањаКљајић
РумупредставилаСањаКљајић
НоваорхидејазарезерватOrchislaxiflora
КрећесарадомФилмскарадионица
МиланЛолић,СашаМилиовојевићиЈованГрујић
Започетакседамполазника
У пр вој Филм ској ра ди о ни ци пла ни ра ју да при ме се дам по лазни ка ко ји ће по ре чи ма ре жи сера Ми ла на Ло ли ћа по ха ђа ти 24 пре да ва ња то ком три ме се ца где ће сти ца ти зна ња о филм ском је зи ку, осно ва ма тех но ло ги је фил ма, има ти филм ске и фото ве жбе, ра ди ти ти на сни ма њу крат ког игра ног фил ма ко ји треба да бу де кру на њи хо вог ра да.
Мо је бу ду ће фил ма џи је ће мо ра ти да ко ри сте глум це, а глум це ће мо има ти ту у По зори шној ра ди о ни ци за све те ме ко је бу де мо об ра ђи ва ли што је и нај бо љи на чин да ове две ради о ни це са ра ђу ју, ка же ре жи сер Ло лић.
Среда, 16. март 2011.34
Не дав но је у срем ско ми тро вачкој Цар ској па ла ти по пр ви пут
де гу сти ран цр ни бер мет, на прављен у по дру му по ро ди це Ачански из Ба но што ра, чи ја је ре цеп ту ра за пра вље ње тај на до бро чу ва на већ го ди на ма. МилицаиЈован су члано ви ма Удру же ња по што ва ла ца вина „Mar cus Aure li us Pro bus“ из Сремске Ми тро ви це пред ста ви ли и дру ге вр сте ви на ко ја се већ три де це ни је пра ве у овој по ро ди ци.
Сва на ша ви на на ста ла су од гро жђа ко је се уз га ја на се вер ним па ди на ма Фру шке го ре, у по себ ној ми кро кли ми, где га гре ју два сунца – јед но је оно од го ре, а дру го је ре флек си ја сун ца од Ду на ва, ко ја се ја вља у по по днев ним са ти ма. То допри но си ква ли те ту гро жђа, од ко јег на ста је и до бро ви но. Тре нут но имам
пет и по хек та ра ви но гра да у ко јем су за сту пље ни „ри злинг“, „жу пљанка“, „шар до не“ и „бур гун дац“, од белих сор ти, док од цр них имам „франков ку“, не што ма ло „вран ца“ и „мускат хам бург“, од ко јег про из во ди мо слат ко и ми ри шља во ви но – ка же о сор та ма ко је уз га ја Јо ван Ачан ски из Ба но што ра, на по ми њу ћи да ће за две го ди не до спе ти и бе ла му скат на сор та „му скат ото нел“, ко је ма ло има на па ди на ма Фру шке го ре.
По ро ди ца Ачан ски го ди шње произ ве де 20 до 25 хи ља да ли та ра вина, а да је реч о за и ста ква ли тет ним ви ни ма све до чи и по да так да сва та ко ли чи на бу де про да та већ до наред не бер бе.
Тра ди ци ја пра вље ња ви на поти че још из Ми ли чи не по ро ди це, јер су ње ни ро ди те љи има ли ви но
гра де, а с об зи ром да је Јо ван дипло ми ра ни ин же њер за во ђар ство и ви но гра дар ство, сво јим зна њем и уме ћем то ком про те клих го дина још ви ше уна пре дио на сле ђену тра ди ци ју. Та чи ње ни ца, као и стал но ула га ње у по друм ко ји се на ла зи у Ба но што ру, омо гу ћа ва им да од овог по сла мо гу ле по да жи ве. Ка жу да у ви но гра ду стал но
има не ког по сла, у че му им по ма жу и њи хо ве кћер ке, али да се, ипак, ухва ти и ма ло пре да ха ван се зо не. До са да су уче ство ва ли на бро јим так ми че њи ма, а на но во сад ском Сај му њи хо ва ви на су до би ла златну ме да љу за ква ли тет.
С.Михајловић Фо то: М.Милеуснић
ЈОВАНАЧАНСКИ,ВИНАРИЗБАНОШТОРА
МилицаАчанскипредстављабермет
ДвасунцагрејуфрушкогорскавинаПородицаАчански,МилицаиЈован,годишњепроизведу20до25хиљадалитаравина,адајеречозаистаквалитетнимвинимасведочииподатакдасватаколичинабудепродатавећдонареднебербе