Број ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна Č · Stoga je ovaj tip...

Број 6 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна 477

Obradović-Đuričić K. Vojnosanit Pregl 2005; 62(6): 477−482.

UDC: 616.314-77:615.464S E M I N A R P R A K T I Č N O G L E K A R A

Indikacije za izradu porcelanskih faseta

Kosovka Obradović-Đuričić

Stomatološki fakultet, Klinika za stomatološku protetiku, Beograd

K lj u č n e r e č i : fasete, zubne; porculan, stomatološki; estetika, stomatološka.

K e y w o r d s : dental veneers; dental porcelain; esthetics, dental.

Porcelanske fasete spadaju u grupu specifičnih stoma-toloških nadoknada, načinjenih od kvalitetnih estetskih ma-terijala. Začeci izrade i primene porcelanskih faseta vezujuse za mogućnost brze promene estetskog izgleda holivud-skih glumaca, ranih tridesetih godina prošlog veka. U tovreme one su pravljene kao tanke porcelanske obloge i po-krivale su nepravilnosti postojećih zuba: dijasteme, rotacije,malpozicije, a donekle su uspostavljale željeni oblik zubnogniza. Ponekad su postavljene i na bočne zube da popune us-ke i upale obraze glumaca. Nerešeni problem njihovog fik-siranja i velika opterećenja kojima su bile izložene učinilesu da ove fasete kratko traju u ustima. Otkriće akrilatnihsmola u Nemačkoj i nešto kasnije Buonocoreov pronalazaktehnike nagrizanja kiselinom 1955. godine, omogućili su dafasete, kozmetsko-estetska forma stomatoloških nadoknada,nađu ograničeno mesto u praksi. Fasete nastale u tom vre-menu mogu se smatrati kompromisnim rešenjem da se po-boljša nečiji izgled samo za određeni vremenski period.Ono što je možda važnije od izgleda tadašnjih faseta i vrstematerijala jeste saznanje da se ovim neagresivnim načinomizrade, uz minimalnu instrumentaciju, može nekome pomo-ći. Stoga je ovaj tip stomatološke terapije sa pravom nazvanbeuaty doctoring. Bowenov pronalazak kompozitnih smolai njihovo uvođenje u stomatološku praksu predstavlja korakod sedam milja u izradi estetskih nadoknada. Postizanje do-bre veze porcelana i kompozitne smole jedno je od ključnihpraktičnih pitanja koje definiše opstanak porcelanskih fasetau ustima. U vezi sa time važnu ulogu u postizanju dobrogspoja imaju koncentracija sredstva za nagrizanje, kao i vre-me nagrizanja raznih vrsta porcelana (1−9).

Danas je evidentno da nijedna ozbiljna stručna publi-kacija o fiksnim nadoknadama ne propušta priliku da se po-zabavi sofistikovanim prikazom izrade porcelanskih faseta.Međutim, očigledno je da se pojedine škole, posebno ameri-čke i evropske, razlikuju po teorijskim i praktičnim znanji-ma koja nude kada su u pitanju indikacije i izrada porcelan-

skih faseta. Ono što bi možda bila zajednička preporuka je-ste potreba o informisanju zainteresovanih o mogućnostimakoje pruža odgovarajuća terapija (kompjuterska simulacija)(10, 11).

Kada su indikovane porcelanske fasete?

Prostor koji se u uslovima uznapredovalih zahteva es-tetske stomatologije daje porcelanskim fasetama je veliki.Nekada ograničeno indikativno područje je znatno prošire-no, pa se nude razni modaliteti, koji, restaurišući kruničnedefekte, stavljaju u drugi plan primenu keramičkih i metal-keramičkih krunica (12−15).

Novija klasifikacija koja govori o mogućem spektruindikacija za izradu porcelanskih faseta objašnjava tri tipa.

Tip I čine zubi otporni na izbeljivanje. U okviru ovog ti-pa raspravlja se o moguća dva podtipa, označenih kao: IA kojičine zubi sa tetraciklinskim prebojenostima III i IV stepena iIB u koji se ubrajaju zubi čija se boja ne može iskorigovati nijednom usvojenom tehnikom izbeljivanja (spoljašnje i unutra-šnje izbeljivanje). Suštinski, tip I odgovara području indika-cija koje pokriva potrebu ili želju za promenom boje zuba.

Tip II govori o mogućnostima primene porcelanskih fa-seta sa ciljem promene oblika, položaja i veličine postojećihzuba. Podtip IIA obuhvata zbrinjavanje zuba kupastog oblika,podtip IIB zatvaranje dijastema i interdentalnih prostora ipodtip IIC povećanje dužine i prominencije incizalne ivice.

Tip III obuhvata obimne nadoknade krune zuba kododraslih osoba. I ovde se razlikuju tri podtipa: podtip IIIApredstavlja slučajeve obimnih kruničnih fraktura koje semogu zbrinuti porcelanskim fasetama, podtip IIIB situacijeu kojima je došlo do velikog gubitka gleđi erozijom i abra-zijom i podtip IIIC čine slučajevi generalizovanih kongeni-talnih i stečenih malformacija zuba kod kojih se u savreme-noj praksi preporučuje protetsko zbrinjavanje izradom por-celanskih faseta ili nadoknada (tabela 1).

Страна 478 ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Број 6

Indikacije − tip I

Želja za promenom boje postojeće denticije često dovodiu stomatološke ordinacije. Intezivne diskoloracije zuba videse u slučajevima tetraciklinskih prebojenosti, fluorozi, kao i uslučajevima trošenja incizalnih ivica prednjih zuba koje vodiobimnom otkrivanju dentina. U novije vreme nekorektna bojazuba može biti izmenjena metodom „noćnog“ izbeljivanja iliizradom direktnih kompozitnih faseta, ali se primena porce-lanskih faseta smatra dugotrajnijim i estetski prihvatljivijimrešenjem (16−18). Važno je napomenuti da je boja definitiv-nih faseta umnogome definisana bojom podloge, stoga se es-tetski problemi u slučajevima intezivnih i dubokih tetraciklin-skih diskoloracija ne mogu kompletno rešiti fasetama debljine0,5−1,0 mm (sa ovim ograničavajućim faktorom treba upoz-nati pacijenta). U teškim slučajevima preporučuje se izbelji-vanje zuba sa tetraciklinskim prebojenostima kako bi se obez-bedila svetlija podloga porcelanskoj faseti. Alternativno reše-nje je odluka terapeuta da preparaciju završi u dentinu, imaju-ći na umu da je za konačni estetski rezultat od presudnog zna-čaja kvalitet upotrebljenog dentin adhezivnog sredstva i moti-vacija laboratorijskog saradnika (slika 1) (19).

Sl. 1 − Tetraciklinske prebojenosti na 11, 12, 13, 21, 22 i 23 (a) imogućnost njihovog zbrinjavanja izradom porcelanskih faseta (b)

Podtip IB obuhvata kategorije depulpisanih zuba, kao izube sa izloženim dentinom značajno promenjene boje kojise mogu zbrinuti porcelanskim fasetama. Vezano za ovu in-dikativnu oblast treba obratiti pažnju na stručnu dilemu pri-sutnu u praksi: da li depulpisani zub može da nosi porcelan-sku fasetu bez prethodnih ojačanja? Savremena stomatolo-gija stoji na stanovištu da se zubi zbrinuti porcelanskim fa-setama ponašaju prirodno, tako na primer sekutići koji noseporcelanske nadoknade pokazuju raspodelu naprezanja kojase ne razlikuje od istog fenomena kod intaktnih zuba. Sadruge strane, opšte je mišljenje da je izrada porcelanskih fa-seta na depulpisanim zubima kontraindikovana, mada za tonema čvrstih dokaza. U najnovijim in vitro eksperimentimadepulpisani zubi zbrinuti porcelanskim fasetama ponašali suse identično depulpisanim zubima bez nadoknada (20−22).Danas se pouzdano zna da se biomimetičke osobine i pro-cenat vlage vitalnih i depulpisanih zuba ne razlikuju mnogo.Postoji stanovište da je odlućujući faktor da li će depulpisa-ni zub promenjene boje nositi porcelansku fasetu ili ne, ko-ličina izgubljene zubne supstancije, a ne sam postupak de-pulpisanja. Ovome treba dodati i činjenicu da porcelanskefasete suštinski mogu da povećaju mehaničku otpornostkruničnog dela zuba, nadoknađujući originalnu čvrstoću,posebno ako se keramikom reprodukuje originalna dužina izapremina zuba (slika 2).

Indikacije − tip II

Tip II obuhvata slučajeve velikih morfoloških modifi-kacija postojeće denticije upotrebom porcelanskih faseta.To su uglavnom odrasle osobe kod kojih se očekivani estet-ski rezultati ne mogu postići direktnim kompozitnim nadok-nadama. U dečijoj populaciji se preporučuje zbrinjavanjeodgovarajućih defekata kompozitnim fasetama (interim iliprelazne nadoknade), koje se nose do odraslog doba, kadase zamenjuju porcelanskim.

Podtip IIA govori o korekciji oblika i položaja konus-nog lateralnog sekutića porcelanskom fasetom. Ova morfo-loška varijacija lateralnog sekutića, koja se često opisujekao zub u obliku perle, smatra se idealnom indikacijom zaporcelanske fasete. Preparacija zuba je neinvazivna, jer naj-češće zahteva samo pravljenje demarkacije u obliku poluž-leba kao marginalne ekstenzije (cerviksna demarkacija).

Tabela 1Klasifikacija indikacija za izradu porcelanskih faseta

TIP I Zubi otporni na izbeljivanjeTip IATip IB

Tetraciklinske prebojenosti III i IV stepenaZubi koji se ne mogu izbeliti poznatim tehnikama

TIP II Velike morfološke modifikacijeTip IIATip IIBTip IIC

Zubi konusnog oblikaZatvaranje dijastemaPovećanje dužine i prominentnosti incizalne ivice

TIP III Obimne nadoknade kod odraslih osobaTip IIIATip IIIBTip IIIC

Obimne frakture kruniceVeliki gubitak gleđi nastao erozijom i trošenjemGeneralizovane kongenitalne i stečene malformacije


Teorijski posmatrano bilo bi mogu-će uraditi fasetu bez preparacijezuba. Međutim, to bi značilo da serub fasete modeluje i završava kaooštra ivica koja je sklona lomu. Ta-kvu fasetu je teško adaptirati u pro-bi i pravilno orijentisati u postupkucementiranja, pa je i konačni re-zultat nesiguran (slika 3).

Porcelanskim fasetama semogu uspešno zatvoriti pojedina-čne i multiple dijasteme (podtip

IIB). Smatra se da, posebno u slučajevima multiplih dijas-tema, prednost u njihovom zatvaranju treba dati porcelan-skim fasetama. Direktne kompozitne nadoknade u ovakvimkompleksnim situacijama ne obezbeđuju dobru kontroluoblika, cerviksnu adaptaciju i boju. Uz to, zamera im se po-većana prijemčivost za plak i sledstveni periodontološkiproblemi. Sa druge strane, indirektno urađenim porcelan-skim fasetema ovi problemi se lako prevazilaze. Bitno jeobezbediti dovoljnu penetraciju u interdentalni prostor iprecizan put postavljanja faseta (slika 4). Nažalost, ono sačime se terapeut može sresti posle cementiranja porcelan-skih faseta, ukoliko ne ispoštuje pravila o dovoljnoj proksi-malnoj ekstenziji, jeste postojanje tamnih interdentalnihprostora. Postojanje otvorenih trouglastih crnih interdental-nih prostora je najčešće posledica ortodontskih procedura iliperiodontalnih problema. Njihovo zbrinjavanje predstavljasličnu stručnu dilemu kao i zatvaranje multiplih dijastema.

Pored različitih sofistikovanih hirurških metoda koji-ma se ovi problemi mogu ublažiti, u praksi je i nehirurškipristup. Naime, upotrebom interdentalnih „krilaca“ koja se

modeluju u keramici mogućeje kompenzovati nedostatakmekih tkiva. U takvim uslovi-ma se preporučuje modifika-cija prirodne konveksnostiproksimalnih površina, vodećiračuna da se obezbedi blagainterdentalna ekstenzija kojakontaktnu tačku prevodi u zo-nu (površinu, liniju). Potrebnoje podsetiti se da u laboratorij-skoj izradi „krilaca“ treba ko-ristiti keramičke materijale ve-će zasićenosti boje za inter-

Sl. 4 − Centralna (pojedinačna) dijastema, kompjuterski imaging porcelanske fasete na 11 i 21(a) i multiple dijasteme, kompjuterski imaging porcelanske fasete na 12, 11, 21, 22 (b)

Sl. 2 − Promenjena boja depulpisanog zuba 13 (a) ikorekcija boje i oblika porcelanskom fasetom (b)

Sl. 3 − Promena oblika lateralnog sekutića 21 porce-lanskom fasetom (oblik perle)


dentalne regije nego za preostali deo fasete. Na taj način sepostiže povoljan efekat prostora i dubine na osnovu razlikau boji i zasićenosti pojedinih segmenata fasete. Da bi se upotpunosti zatvorili interdentalni prostori, na primer posleperiodontalnog hirurškog zahvata, potrebno je demarkacijupreparacije za fasetu (cerviksna ekstenzija) završiti u regio-nu sekundarnog gingivalnog sulkusa. Smatra se da takomodifikovani oblik porcelanske fasete ne oštećuje gingival-na vlakna i obezbeđuje dugotrajne i kvalitetne estetske efe-kte (23−26).

Podtip IIC obuhvata grupu sa oštećenim incizalnimivicama (abrazija, habanje usled starenja) kod kojih se por-celanskim fasetama može rekonstruisati izmenjeni oblik in-cizalnih ivica, pre svega dužina i prominentnost. Činjenicaje da uznapredovali estetski zahtevi diktiraju neke od tren-dova u struci. Poznato je da je želja za podmlađivanjem sta-ra koliko i ljudski rod, no danas se, prevashodno u nauci olepom naglašava princip dominantnosti. Pre svega se mislina dominantnost usana na licu i dominantnost centralnih se-kutića pri smehu, koji se moraju očuvati i u starosti. Prome-nom anatomskog oblika krune sekutića povećava se odnosširine i visine krune, pa novi inverzivni odnos postojećihdimenzija doprinosi gubitku prijatne i mladalačke kompo-nente osmeha. U takvim slučajevima terapeut je u moguć-nosti da rekonstruiše izmenjeni oblik incizalnih ivica kom-pozitnim ili keramičkim materijalima. Prednost se daje por-celanskim fasetama kao dugotrajnijem i uspešnijem rešenju.Kompozitnim materijalima se, između ostalog, zamera bržestarenje i habanje u poređenju sa keramičkim materijalima.Rekonstrukcija dužine i prominentnosti incizalne ivice nijesamo stvar estetskih modaliteta. Veoma bitan podatak je dase porcelanskom fasetom koja nadoknađuje inicijalni volu-men zuba može obezbediti kompletna krutost krunice. Uzto, može se povratiti insuficijentno prednje vođenje, obez-bediti harmonična okluzija i preduprediti pojava kranio-mandibularnih disfunkcija (27−29).

Indikacije − tip III

Kategorizacija mogućih indikacija za primenu porcelan-skih faseta koja pokriva tip III predstavlja novi pristup u sa-gledavanju ove problematike. Obimne krunične frakture, ek-stenzivan gubitak gleđnog tkiva i kongenitalne, odnosno ste-čene malformacije su bile doskoro indikativna polja za prime-nu drugih vrsta stomatoloških nadoknada. Danas se smatra dase i u ovim graničnim slučajevima mogu uspešno koristitiporcelanske fasete kao nadoknade izbora, sa ciljem uštedepreostale zubne supstancije i neinvazivne rehabilitacije.

U savremenoj stomatološkoj praksi postoji mogućnostda se i u slučajevima velikih fraktura krune sačuva vitalitetzuba upotrebom porcelanskih faseta. Rezultati skorašnjihistraživanja u ovoj oblasti uticali su na proširenje mogućihindikacija za primenu porcelanskih faseta, kao i na predlogo izmeni stručnog termina faseta ili ljuspa (veneers, lami-nates). Novi termin ima zadatak da suštinski naglasi veliči-nu kruničnog defekta i ukaže na količinu keramičkog mate-rijala kojim se on može reparisati. Govoreći o ovom „hrab-

rom koraku“ u postojećim razmišljanjima vezanim za pri-menu keramičkih materijala ne mogu se zaboraviti pionirskiradovi Andreasena i sar. devedesetih godina prošlog veka,koji prvi, eksperimentišući in vitro, dokazuju da se vredno-sti čvrstoće restaurisanih frakturisanih sekutića ne razlikujuod čvrstoća intaktnih sekutića (30, 31). Tada se, u objašnje-nju dobijenih rezultata, veliki značaj poklanjao performan-sama dentin-adhezivnih sredstava. Danas se smatra da vezakoju omogućavaju dentin-adhezivna sredstva, čak i novijihgeneracija, nemaju presudan značaj za dugotrajnost velikihporcelanskih nadoknada. Izgleda da ideja ovog novog, pro-širenog koncepta potvrđuje svoju opravdanost pre u oblikunadoknade (low-stress design) koji se realizuje zahvaljujućikonfiguraciji, geometriji i položaju maksilarnih sekutića(povećana krunična krutost), nego u jačini veze koju obez-beđuju dentin-adhezivi. U kliničkoj evaluaciji eksperiment-nih rezultata pokazano je da se problemi (frakture) nadok-nada nisu javili ni kada je količina slobodne feldspatne ke-ramike iznosila 5,5 mm. Međutim, ovome treba dodati i po-datak da je za postojanost sistema (zub-adheziv-cement-porcelan) potrebno, pored krutosti, obezbediti i fleksibilnost(biomimetički princip) kako bi sistem uspešno trajao u slo-ženim uslovima usne duplje. Zato se u daljim istraživanjimarazmišlja o obaveznom uvođenju kompozitnih materijalakao „podloge“ za porcelansku nadoknadu, koji bi smanjilipojavu stresnih zona u posebno kritičnom palatinalnomkonkavitetu. Sa druge strane, bez obzira na ovu povoljnostkoju nude kompoziti, mora se razmišljati o njihovoj neza-nemarljivoj termalnoj ekspanziji kao lošoj strani (32−34).

Ukoliko se radi o frakturi zuba čiji je fragment saču-van, poželjno je spojiti ga sa preostalim kruničnim delompre postavljanja porcelanske nadoknade. Ovaj postupak tre-ba poštovati radi postizanja uniformne termalne ekspanzije,odnosno izbegavanja efekta higroskopske ekspanzije fraktu-risanog fragmenta zuba. Ako polomljeni fragment nije sa-čuvan, onda se preporučuje izrada „samo“ porcelanske na-doknade (slika 5). Frakturisani donji sekutići mogu biti re-konstruisani kao i gornji, mada se u ovakvim slučajevimaotvara pitanje pravilne distribucije efekata funkcijskih opte-rećenja koja mogu generisati pojavu značajnih sila istezanja(35, 36). Ipak, smatra se da su sile istezanja (vuče) umere-nog inteziteta, s obzirom na morfološke karakteristike do-njih centralnih sekutića (ravne i blago konveksne površine).

Ekstenzivna abrazija zuba najčešće se nalazi kod stari-jih osoba, lokalizovana na prednjim gornjim zubima, madaje znatno veći problem pojava trošenja gleđi zuba u mladihosoba. Kao najznačajniji razlog pojave ovakvog trošenjazubnih tkiva je preterana upotreba kiselih pića i hrane, pos-tojanje kiselog refluksa, bulimija ili eventualno učestalikontakt sa hlornim derivatima (plivanje u bazenu). Ovakonastale erozije zuba kod mlade populacije su svakako velikiizazov za primenu različitih konzervativno-protetskih mo-daliteta u njihovoj rekonstrukciji. U svim slučajevima, bezobzira na kasniju terapiju, prednost se mora dati različitimpreventivnim postupcima: upotreba neutralnih sredstava zaispiranje usta (bikarbonatni rastvori) i aplikacija neutralnih


fluoridnih gelova za duži vremenski period. U zbrinjavanjulokalizovanog gubitka gleđi koji obuhvata najviše dva zuba,dobri rezultati se postižu izradom direktnih kompozitnih fa-seta. Međutim, ako se radi o tipu indikacija IIIB koji podra-zumeva pojavu generalizovanog trošenja gleđi, preporučujese njihova rekonstrukcija porcelanskim nadoknadama kojemogu uključiti i bočne zube.

Najnoviji stavovi u estetskoj i rekonstruktivnoj sto-matologiji ostavljaju mogućnost da se u praksi slučajevi ge-neralizovane displazije gleđi zbrinjavaju izradom porcelan-skih nadoknada. Ova restriktivna indikacija odnosi se samona slučajeve u kojima su promene ostavile neoštećenu gleđ-no-dentinsku granicu (tip IIIC) i mora biti diferencijalnodijagnostički odvojena od amelogenesis imperfecta, kojaiziskuje kompleksniju terapiju. Postoji stanovište da zbri-njavanje obimnih oštećenja zubnih tkiva mladih osoba dostarosti od 16 do 18 godina treba obaviti kompozitnim ma-terijalima (prelazni stadijum koji se karakteriše, između os-talog, pasivnom erupcijom zuba i rastom alveolnog grebe-na), a porcelanske nadoknade koristiti u kasnijem životnomdobu. Govoreći o ovoj indikaciji treba naglasiti i oprez kojigovori o potrebi za daljim istraživanjima u ovoj oblasti ucilju definisanja validnijih teorijskih principa, esencijalnihza siguran i kvalitetan praktični rad.

Na kraju, se moramo podsetiti činjenice da se retkodogađa da se u stomatološkim ordinacijama sretnu osobekoji pripadaju samo jednom indikativnom tipu. Najčešće seradi o osobama u čijem zbrinjavanju treba kombinovati por-celanske fasete sa metalkeramičkim ili keramičkim kruni-cama, odnosno mostovima. Stoga je jasno da kompleksnozbrinjavanje traži od terapeuta, sa jedne strane, dobro poz-navanje savremenih tehnologija i njihov pravilan odabir, aliisto tako, sa druge strane, dobru komunikaciju sa motivisa-nim i obučenim laboratorijskim saradnikom koji zajedničkeideje može da pretoči u zadovoljavajuće estetske rezultate.

L I T E R A T U R A

1. Lee R. Esthetics and it’s relationship to function. In:Rufenacht CR, editor. Fundamentals of Esthetics. Lon-don: Quintessence Publishing; 1997. p. 137−83.

2. Rufenacht CR. Principles of esthetic setup. In: Rufen-acht CR, editor. Principles of osthetic integration. Lon-don: Quintessence Publishing; 2000. p. 205−41.

3. Morley J. A multidisciplinary approach to complexaesthetic restoration with diagnostic planning. PractPeriodontics Aesthet Dent 2000; 12(6): 575−7.

4. Ward DH. Proportional smile design using the recur-ring esthetic dental (red) proportion. Dent Clin NorthAm 2001; 45(1): 143−54.

5. Goldstain R, editor. Esthetics in dentistry. London:Decker Inc. Hamilton; 1998.

6. Hornbrook D, Crispin B. Indirect and direct compositerestorations. In: Crispin B, editor. Contemporary es-thetic dentistry: practice fundamentals. London: Quin-tessence Publishing Co; 1994. p. 137−55.

7. Morley J, Eubank J. Macroesthetic elements of smiledesign. J Am Dent Assoc 2001; 132(1): 39−45.

8. Horn H. Practical considerations for successful crownand bridge therapy. 1st ed. London: W.B. Saunders Co;1976.

9. Hewlett E. Esthetic restorative materials. In: Crispin B,editor. Contemporary esthetic dentistry: practice fun-damentals. London: Quintessence Publishing Co; 1994.p. 57−105.

10. Pavlović G, Popović G. Composites. In: Vujošević Lj,editor. Dental materials. Beograd: Medicinske komuni-kacije; 1997. p. 271−83. (Serbian)

11. Obradović-Đuričić K. Porcelain veneers. 1st ed.Beograd: BMG; 2002. (Serbian and English)

12. Pashley DH, Tay FR. Aggressiveness of contemporaryself-etching adhesives. Part II: etching effects on un-ground enamel. Dent Mater 2001; 17(5): 430−44.

13. Wegner SM, Kern M. Long-term resin bond strength tozirconia ceramic. J Adhes Dent 2000; 2(2): 139−47.

14. Narcisi EM, Culp L. Diagnosis and treatment planningfor ceramic restorations. Dent Clin North Am 2001;45(1): 127−42.

15. Magne P. Evolution of indications for anterior bondedporcelain restorations. In: Belser U, editor. Bondedporcelain restorations in the anterior dentition: a bio-mimetic approach. Chicago: Quintessence PublishingCo; 2003. p. 129−79.

Sl. 5 − Frakturisani centralni sekutić restaurisan porcelanskomfasetom


16. Felippe LA, Baratieri LN. Direct resin composite ve-neers: masking the dark prepared enamel surface.Quintessence Int 2000; 31(8): 557−62.

17. Clyde JS, Gilmour A. Porcelain veneers: a preliminaryreview. Br Dent J 1988; 164(1): 9−14.

18. Crispin B, Jo Y, Hobo S. Esthetic ceramic restorativematerials and technique. In: Crispin, editor. Contempo-rary esthetic dentristry: practice fundamentals. London:Quintessence Publishing Co; 1994. p. 155−297.

19. Sulikowski AV, Yoshida A. Clinical and laboratoryprotocol for porcelain laminate restorations on anteriorteeth. QDT 2001; 24: 8−22.

20. Reeh ES, Douglas WH, Messer HH. Stiffness of endo-dontically-treated teeth related to restoration technique.J Dent Res 1989; 68(11): 1540−4.

21. Linn J, Messer HH. Effect of restorative procedures onthe strength of endodontically treated molars. J Endod1994; 20(10): 479−85.

22. Reeh ES, Messer HH, Douglas WH. Reduction in toothstiffness as a result of endodontic and restorative pro-cedures. J Endod 1989; 15(11): 512−6.

23. Christensen GJ. Veneering of teeth. State of the art.Dent Clin North Am 1985; 29(2): 373−91.

24. Magne P, Magne M, Belser U. Natural and restorativeoral esthetics. Part II: Esthetic treatment modalities. JEsthet Dent 1993; 5(6): 239−46.

25. Belser UC, Magne P, Magne M. Ceramic laminate ve-neers: continuous evolution of indications. J EsthetDent 1997; 9(4): 197−207.

26. Vence BS. Sequential tooth preparation for aestheticporcelain full-coverage crown restorations. Pract Peri-odontics Aesthet Dent 2000; 12(1): 77−84.

27. Magne P, Perroud R, Hodges JS, Belser UC. Clinicalperformance of novel-design porcelain veneers for the

recovery of coronal volume and length. Int J Periodon-tics Restorative Dent 2000; 20(5): 440−57.

28. Magne P, Douglas WH. Porcelain veneers: dentinbonding optimization and biomimetic recovery of thecrown. Int J Prosthodont 1999; 12(2): 111−21.

29. Magne P. Perspectives in Esthetic Dentistry. QDT2000; 23: 86−9.

30. Andreasen FM, Daugaard-Jensen J, Munksgaard EC.Reinforcement of bonded crown fractured incisors withporcelain veneers. Endod Dent Traumatol 1991; 7(2):: 78−83.

31. Andreasen FM, Flugge E, Daugaard-Jensen J, Munks-gaard EC. Treatment of crown fractured incisors withlaminate veneer restorations. An experimental study.Endod Dent Traumatol 1992; 8(1): 30−5.

32. Ahmad I. Predetermining factors governing calculatedtooth preparation for anterior crowns. QDT 2001; 24:: 57−68.

33. Peumans M, Van Meerbeek B, Lambrechts P, VanherleG, Quirynen M. The influence of direct composite ad-ditions for the correction of tooth form and/or positionon periodontal health. A retrospective study. J Peri-odontol 1998; 69(4): 422−7.

34. Magne P, Versluis A, Douglas WH. Effect of lutingcomposite shrinkage and thermal loads on the stressdistribution in porcelain laminate veneers. J ProsthetDent 1999; 81(3): 335−44.

35. Wall JG, Reisbick MH, Johnston WM. Incisal-edgestrength of porcelain laminate veneers restoring man-dibular incisors. Int J Prosthodont 1992; 5(5): 441−6.

36. Magne P, Douglas WH. Optimization of resilience andstress distribution in porcelain veneers for the treatmentof crown-fractured incisors. Int J Periodontics Restora-tive Dent 1999; 19(6): 543−53.

Rad je primljen 2. XI 2004. god.

Correspodence to: Kosovka Obradović-Đuričić, Stomatološki fakultet, Klinika za stomatološku protetiku; Rankeova 4,11 000 Beograd, Srbija i Crna Gora. Tel. +381 11 24333 433, +381 11 2435 722/250. E-mail: [email protected]

Број ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна Č · Stoga je ovaj tip...

Documents

Transcript of Број ВОЈНОСАНИТЕТСКИ ПРЕГЛЕД Страна Č · Stoga je ovaj tip...