Александар M. Јововић, дипл.маш.инж.

Израда плана за имплеметацију Столкхомске Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима конвенције о дуготрајним органским загађивачима

((POPsPOPs))

Ненамерно емитовани Ненамерно емитовани POPsPOPs са освртом на проблем паљења отпада и контејнера са освртом на проблем паљења отпада и контејнера

ECO EDU«Школа као партнер

у заштити животне средине»БЕОГРАД 09-11. април 2008.

• РС је добила донацију GEF/UNEP за POPs Пројекат како би испунила своје обавезе у

спровођењу Стокхолмске конвенције, а пре свега у припреми Националног

имплементационог плана. – Циљ Конвенције је увођење системског

праћења и надзора над производњом и употребом POPs, а затим и поступан

престанак њихове употребе.

Вам објаснили зашто израђујемо Национални имплементациони план за Стокхолмску конвенцију, зашто вршимо попис оних који поседују PCBs уређаје и отпад, POPs пестициде и оних које емитују ненамерно произведене POPs хемикалије...

Ми смо данас овде да би...

...и обавестимо вас

Које нас/вас обавезе чекају када ратификујемо Стокхолмску конвенцију као и које нас обавезе чекају према домаћим прописима а које се тичу управљања POPs хемикалијама

О којим једињењима данас говоримо?

Која то њихова својстава чине да она постану једна од главних тема у

области заштите животне средине а за које је потребно глобално

решење?

Обухваћена једињења су:

полихлорисани дибензо-п-диоксини

(PCDD) и дибензофурани (PCDF),

уобичајено познати као диоксини и фурани,

полициклични ароматични угљоводоници

(PAH),

полихлорисани бифенили (PCB),

хексахлорбензени (HCB).

Полихлоровани бифенили PCBs

ТОКСИЧНИ ЕФЕКТИ који су последица излагању PCBs, и код људи и код животиња, обухватају ефекте на јетру, штитну жлезду, кожу и очи, имуни систем, поремећаје у развоју нервног система, репродуктивну токсичност и карциногеност.

Детекција PCBs у крви, масном ткиву и млеку указује на изоженост опште популације овим хемикалијама.

Диоксини и фурани су у узорцима присутни

као мешавине различитих конгенера.

Токсичност мешавина диоксина и фурана

изражава се с обзиром на токсичност 2,3,7,8,-

TCDD.

Kongeneri PCDD i PCDF EPA - TEF WHO - TEF I - TEF Dioksini: 2,3,7,8 - TCDD 1 1 1 Ostali tetraCDD 0,01 - - 1,2,3,7,8 - PeCDD 0,5 1 0,5 Ostali pentaCDD 0,0005 - - 1,2,3,4,7,8 - HxCDD 0,04 0,1 0,1 1,2,3,6,7,8 - HxCDD 0,04 0,1 0,1 1,2,3,7,8,9 - HxCDD 0,04 0,1 0,1 Ostali hexaCDD 0,0004 - - 1,2,3,4,6,7,8 - HpCDD 0,001 0,01 0,01 Ostali heptaCDD 0,00001 - - OCDD 0 0,0001 0,001 Furani: 2,3,7,8 - TCDF 0,1 0,1 0,1 Ostali tetraCDF 0,001 - - 1,2,3,7,8 - PeCDF 0,1 0,05 0,05 2,3,4,7,8 - PeCDF 0,1 0,5 0,5 Ostali pentaCDF 0,001 - - 1,2,3,4,7,8 – HxCDF 0,01 0,1 0,1 1,2,3,6,7,8 - HxCDF 0,01 0,1 0,1 1,2,3,7,8,9 - HxCDF 0,01 0,1 0,1 2,3,4,6,7,8 - HxCDF 0,01 0,1 0,1 Ostali heksaCDF 0,0001 - - 1,2,3,4,6,7,8 - HpCDF 0,001 0,01 0,01 1,2,3,4,7,8,9 - HpCDF - 0,01 0,01 Ostali heptaCDF 0,001 - - OCDF 0 0,0001 0,001

TEQ = ∑([PCDDi x TEFi]n) + ∑([PCDFi x TEFi]n)

У UNEPO-овој методологији користи се интернационални модел токсичне еквивалентности

Полихлоровани дибензо-п-ДИОКСИНИ 2,3,7,8-TCDD је најтоксичније и највише

проучавано једињење међу PCDDs, и уједно служи као прототип за проучавање «диоксину-сличних» једињења.

Ефекти који су повезани са експозицијом 2,3,7,8-TCDD подразумевају

• развој карцинома, • дермалне ефекте (хлоракне),• ефекте на јетру, штитну жлезду,

кардиоваскуларни, респираторни, имуни и репродуктивни систем и неуротоксичне ефекте.

У бројним студијама је код радника експонованих високим дозама, показано значајно повећање морталитета услед развоја карцинома.

Експерименталне студије након краткотрајне или дуготрајне експозиције указале су такође на бројне ефекте укључујући и летални.

2,3,7,8-TCDD - 2,3,7,8-тетрхлородибензо-p- диоксин

Полихлоровани дибензо-п-ФУРАНИ

Неколико студија је испитивало карциногени потенцијал фурана. Показано је да фурани могу деловати као тумор промотери утичући тако на хемикалије које су иницијатори развоја тумора.

Највећи броју студија урађен је са 2,3,7,8-тетрахлордибензо фураном и 2,3,4,7,8-пентахлордибензо фураном, који уједно и припадају најтоксичнијим конгенерима.

Полициклични ароматични угљоводоници

Критични токсични ефекат PAH-ова је карциногени ефекат, који је установљен и код људи и код животиња. При излагању мешавини PAH-ова, код људи углавном долази до појаве карцинома плућа при инхалационој експозицији, односно карцинома коже при дермалној експозицији.

Други, некарциногени ефекти уочени су код животиња, али не и код људи са изузетком хематолошких и ефеката на кожу. Експерименталне студије су показале да PAH-ови делују пре свега на високо пролиферативна ткива, као што су коштана срж, лимфни органи, гонаде и др.

Значи, опасни по људе, животиње и животну средину

Каква је судбина POPs хемикалија у животној

средини?

Јер осим што су отровниони су и перзистентни

односно отпорниили дуготрајани

у животној средини

Преносе се на велике раздаљине

Токсичне хемикалије- Животиње (документовано) - репродуктивна токсичност,

карцином, дисфунционалност имуног и репродуктивног система- Људи: карцином, дефекти код рођења, проблем плодности,

повећана осетљивост на болести и чак смањење интелигенције(најугроженији су фетус и бебе кад су изложене кроз плаценту,

мајчино млеко и на друге начине)

ДуготрајнеПерзистентне

Дуготрајност је способност супстанце да

опстане у животној средини дуг период

времена а да се при томе не промени.

Дуготрајне супстанце су отпорне на хемијску,

фотохемијску, термичку и биохемијску разградњу.

Ово омогућава кружење у животној средини и

акумулацију у земљишту, стенама и живим

организмима.

Биоакумулативне(акумулација у живим организмима) сакупљају се и концентришу у живим организмима, директно из животне средине или кроз ланац исхране

Преносе се на велике раздаљинеТо је потенцијал супстанце да се преноси на раздаљине од стотину до хиљада

километара далеко од њихових оригиналних изворишта, где се никада нису производили или користили (на пример Артик и Антартик)

POPs

Карактеристике са становишта заштите животне средине

ТоксичностАкутно или хронично токсични (најтоксичнији 2,3,7,8-TCDD), мутагени, канцерогени, тератогени

Постојаност – веома постојани, високо липофилични, ниске испарљивости, теже акумулацији у ланцу исхране

Транспорт – преносе се, у атмосфери, на велика растојања (у гасовитој фази) и на краћа растојања (у честичној фази)

Како POPs доспева у људско тело?

СТОКХОЛМСКА КОНВЕНЦИЈА о дуготрајним органским

загађујућим супстанцама

STOCKHOLM CONVENTION on Persistent Organic Pollutants-

POPs www.pops.int

Конвенција је ступила на снагу 2004. године

152 земаља потписница 141 земаља које су ратификовале

Србија је

потписала Конвенцију али није

ратификовала

Конвенција налаже мере за потпуно искључивање POPs хемикалија

из употребe и свих медија животне средине(ове обавезе је преузела и РС)

• Забрана производње, употребе, увоза и извоза POPs хемикалија

• Идентификација залиха и отпада (POPs пестицида и PCBs) и PCBs уређаја у употреби

• Третирање POPs отпада на адекватан начин

• Идентификација и квантификација емисија ненамерно произведених POPs хемикалија

• Смањивање или потпуна елиминација ненамерно произведених POPs хемикалија

• Идентификација и ремедијација контаминираних подручја

Други међународни уговори који се тичу управљања POPs

хемикалијама

UNECE Протокол о дуготрајним органским загађујућим супстанцама- POPs протокол

(Протокол Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима)

Србија није ратификовала овај протокол

Од 36 земаљаратификовало 28

UNECE Протокол о регистру испуштања/емисија и њиховом преносу

(Протокол Архуске конвенције о приступу информацијама)

ИЗВОРИ

PCDD/Fs• се не појављују у природи,

• настају као: нежељени споредни продукти у индустријским процесима прераде

и производње, Сагоревању готово свих органских материјала у присуству хлора

или његових органских или неорганских једињења • потенцијални извори PCDD и PCDF су између осталих:

термоенергетска постројења, комерцијални и технички производи (пестициди, полихлорисани

бифенили), производња метала (из рециклираног материјала),

саобраћај (бензин с оловом, уља), индустрија пулпе и папира (избељивање пулпе хлором), инсинерација отпада (недовољно висока температура),

пожари (неконтролисани услови сагоревања) итд.

PAHs

• највећа емисија PAHs је током некомплетног/непотпуног/лошег сагоревања дрвета и других енергената (мала ложишта, термоелектране),

• индустријски дим, дим цигарета, шумски пожари...• затим возила (бензин, керозин)• неки од PAHs су интермедијери у индустријским

процесима производње боја, пластике, синтетичких влакана...

• неки од PAHs се производе и користе као део процеса у хемијској индустрији

• PAHs су саставни део пепела

PCB

• у животну средину доспевају људском активношћу • у земљиште – акциденталним цурењем,

просипањем, са депонија које га дарже, као и разношењем муља

• у воду – акцидентом, цурењем из хидрауличних флуида, као и спирањем земљишта,

• у атмосферу – са неуређених депонија, цурењем из старих електричних уређаја...

• Највећи део у ваздуху је услед испаравања са земљишта или воде.

HCB

• коришћен као пестицид у прошлости• коришћен и као фунгицид на семенима лука, пшенице, шећерне

трске,• сада успутни продукт током производње органских растварача,

других супстанци које садрже хлор и пестицида• настаје и приликом сагоревања комуналног отпада• Користи се за ираду менаварске муниције, пиротехничких

мешавина и синтетичког каучука• у ваздух доспева употребом пиротехничких средстава

GVE из постројења за сагоревање отпада

Поређење 2000/79/EC и Слушбени гласник РС 30/97

Zagadjuju}a komponenta 2000/76/EC SL. gl. RS 30/973 10 5

Pb 0.5Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m3

Cr 0.5Cu 0.5

Ni+As, mg/m3ukupno 0.5

Mn 0.5Cd + Tl 0.05

Cd+Hg, mg/m3 0.05Hg 0.05

HCl, mg/m3 10HF, mg/m3 1SO2, mg/m3 50CO 50PCDD/F, ngTEQ/m3 0.1 0.1 (ukupni)

Organska jedinjenja(kao ukupan ugljenik), mg/m3 10

NOx 200 - 400 70

Zagadjuju}a komponenta 2000/76/EC SL. gl. RS 30/973 10 5

Pb 0.5Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m3

Cr 0.5Cu 0.5

Ni+As, mg/m3ukupno 0.5

Mn 0.5Cd + Tl 0.05

Cd+Hg, mg/m3 0.05Hg 0.05

HCl, mg/m3 10HF, mg/m3 1SO2, mg/m3 50CO 50PCDD/F, ngTEQ/m3 0.1 0.1 (ukupni)

Organska jedinjenja(kao ukupan ugljenik), mg/m3 10

NOx 200 - 400 70

Zagadjuju}a komponenta 2000/76/EC SL. gl. RS 30/97

Čvrste čestice, mg/m3 10 5Pb 0.5

Pb+Cr+Cu+Mn, mg/m3

Cr 0.5Cu 0.5

Ni+As, mg/m3ukupno 0.5

Mn 0.5Cd + Tl 0.05

Cd+Hg, mg/m3 0.05Hg 0.05

HCl, mg/m3 10HF, mg/m3 1SO2, mg/m3 50CO 50PCDD/F, ngTEQ/m3 0.1 0.1 (ukupni)

Organska jedinjenja(kao ukupan ugljenik), mg/m3 10

NOx 200 - 400 70

Br.

Glavne kategorije i podkategorije

Potencijalni putevi širenjaPCDD/PCDF u ž.s.

izvora PCDD/PCDF vazduh voda tlo proizvodi otpad

6 Nekontrolirani procesi sagorevanja

X X

a Sagorevanje biomase X (x) (x) x

b Sagorevanje/gorenje otpada i požari

X (x)

(x) X

Идентификација подкатегорија, постојећих активности и потенцијалних

путева ширења PCDD/PCDF у ж.с.

Germany air emissions PCDD/F g ITEQ/y

0 200 400 600 800

Waste

Metals

Power

Boilers

Domestic

2000

1994/5

1989/90

UK PAH emissions t/y

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

Dom Coal Anode Road Others

1995

1996

Шта смо ми до данас урадили на пројекту?

Сагледали смо тренутно стање управљања POPs у Србији

1. Сачињени су прелиминарни инвентари:-Ненамерно произведених POPs-PCBs-POPs пестицида

2. Сагледано је присуство POPs у животној средини на основу постојећих мерења

3. Припремљени су реферати на српском језику о физичким и хемијским, токсиколошким и екотоксиколошким својствима ових супстанци као и методама за узорковање и анализу;

4. Урађена је компаративна анализа домаћих прописа у односу на будуће обавезе из ове конвенције

5. Сачињен је Национални профил за управљање хемикалијама

Израдили акционе планове за побољшање управљања овим хемикалијама који ће бити саставни део Националног

имплементационог плана ...

Пошто смо направили пресек ситуације у вези са управљањем POPs хемикалија

Настављамо да радимо да би...

И то следећих акционих планова...

1. Акциони план за ненамерно произведене POPs хемикалије

2. Акциони план за отпад од пестицида

3. Акциони план за PCBs

4. Акциони план за мониторинг, контаминирана подручја и развој

5. Акциони план за институционалнe и регулаторне мере за спровођење Стокхолмске конвенције, ефективност активности и извештавање

6. Стратегија јавног информисања о POPs хемикалијама

1. Министарство рударства и енергетике

2. Министарство здрављa

3. Министарство финансија

4. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

5. Привредна комора Србије

6. Српско хемијско друштво

1. Сектор за управљање и планирање

1. Одељење за интегрисано спречавање и контролу загађења IPPC

2. Одељење за процену утицаја

3. Одељење за управљање отпадом

4. Одељење за управљање пројектима

5. Одељење за хемикалије

2. Сектор за контролу и надзор

3. Сектор за заштиту природних ресурса

1. Одељење за заштиту ваздуха

Координациони комитет POPs пројекта

Министарство заштите животне средине

Консултанти задужени за израду АП

1. Мр Христина Стевановић Чарапина АП пестициди

2. Др Александар ЈововићАП ненамерно произ. POPs

3. Др Олга Цветковић АП PCBs

4. Др Марина Илић АП регулаторне и институционалне мере

5. Др Душко Благојевић АП контаминирана подручја и мониторинг

Јасминка Ранђеловић, консултант за израду ГОП

у Мин. жив. средине