AAустралијустралијaa Природногеографске

карактеристике

Аустралија је најмањи континент. Захвата површину од 8 541 000 km2 и мања је и од Антарктика. Налази се на јужној земљиној хемисфери и јужни повратник је полови.

Најближа је југоисточној Азији преко Индонежанског архипелага. Од осталих континената је одвајају хиљаде километара Индијског океана и Пацифика.

Карпентаријски залив

Полуострво Јорк

Велики Аустралијски залив

Тасманија

Индијски океан

Коралско мореИндијски

океан

Тиморско море

Арафурско море

Као и остали континенти на јужној земљиној хемисфери и обала Аустралије је слабо разуђена. Могу се издвојити два већа залива и полуострва и једно острво. Источно од континента, уз саму обалу, пружа се Велики корални гребен, дуг око 2 300 km са преко 6 000 коралних острва. Jош су старо-грчки географи предпостављали да се на југу Земље налази континент. Назвали су га Јужна Непозната Земља (TERRA AUSTRALIS INCOGNITA).

Архемово полуострво

Холандски капетан Вилјем Јанц је 1605. год. открио полуострво Јорк, а Абел Тасман 1643. год. јужне обале Аустралије, острво Тасманију и Нови Зеланд.

Чувени енглески морепловац Џејмс Кук открио је источну обалу Аустралије и после њега почиње британска колонизација овог континента. Тек је Метју Флиндерс 1802-1803.год. први опловио Аустралију и доказао да је она целовито копно окружено океаном.

Верна реплика брода којим је Џејмс Кук опловио источне обале

Аустралије Карта из 1583. год. сa приказом непознате земље

РЕЉЕФ Аустралија је најравнији и најнижи континент, средње висине од само 215 m. У рељефу се издвајају три веће целине:

Западноаустралијска висораван Централна

равница Велике разводне планине

Западноаустралијска висораван (300- 600 m) заузима 2/3 копна. Са ње се издижу старе громадне планине измењене дуготрајном ерозијом.Централна равница сe пружа јужно од Карпентаријског залива. То је најнижи (100m) и најравнији део континента.Велике разводне планине настале су пре Алпа али су и током алпске орогенезе издигнуте и израседане. Највиши врх, Кошћушко (2234m), је у Аустралијским Алпима, на југоистоку.

КЛИМА

Аустралија је најсушнији континент. Највећи део има суву континенталну климу, а само 10% територије прима видше од 1000 mm падавине год. У тропском појасу на истоку југоисточни пасати доносе 1 000 до 1 500 mm падавина. Идући ка западу количина падавина опада на 250 do 300 mm. На југоистоку влада умерено топла и влажна клима, а на југозападу средоземна клима са жарким и сувим летима и кишним зимама (500 do 600 mm).

ВОДЕ Аустралија има најслабије разуђену речну мрежу. Унутрашње одводњавање обухвата 60% територије. Највећи речни систем има река Мари са притоком Дарлинг.

За већину територије Аустралије карактеристични су повремени токови – крикови. У Аустралији постоји већи број заслањених језера. Највеће међу њима је Ерово језеро.

ПРИРОДНЕ ЗОНЕ У Аустралији је јасно изражена зоналност. У северним и североисточним деловима континента су тропске кишне шуме и монсунсе шуме. На истоку су шуме еукалиптуса а у унутрашњости се шуме проређују и прелазе у саване, полупустиње и пустиње. На северозападу континента налази се Велика Пешћана пустиња, на југу Велика Викторија пустиња, а у централном делу Симпсонова пустиња. На крајњем југу налази се сушни кречњачки плато ‘’без дрвећа’’ – Нуларбор равница.

Вегетацију ових предела чини бодљикаво и испреплетано жбуње – буш. Пустињско земљиште је црвене боје.

Еукалиптуси и акације су главне биљне врсте на тлу Аустралије. Постоји преко 500 врста еукалиптуса.

Еукалиптуси могу бити величине жбуња (5m) али и у облику дрвећа (90m). Имају необично лишће.

Дрво и лишће еукалиптуса. Доле је акација.

И животињски свет Аустралије је занимљив. Постоји преко 140 врста торбара међу којима се истичу кенгури. Ту је и медведић коала, рајске птице, папагаји,

змије...

Неке животиње Аустралије и Тасманије.