Смјернице за - fsa.gov.ba · У бронзано доба користили су...

1

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе

Смјернице за прехрамбене адитиве

у храни за посебне прехрамбене потребе

Смјернице за употребу прехрамбених адитива су информативног карактера и израђене су као појашњење

сета правилника о прехрамбеним адитивима и не могу се користити као мјеродавне за тумачење прописа о адитивима.

Агенција за безбједност хране Босне И Херцеговине

2

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Смјернице за прехрамбене адитиве у храни за посебне прехрамбене потребе

Издавач: Савјет министара Босне и ХерцеговинеАгенција за безбједност хранеДр. Анте Старчевића бб, 88000 МостарЕ-mail: [email protected]: www.fsa.gov.ba

Аутори:Доц. др сци. Сејад Мачкић Доц. др сци Нихада АхметовићМр сци. Џемил Хајрић

Лектор:Александра Агиничић

Дизајн, прелом, штампаИЦ штампарија д.о.о. Мостар

Тираж:1500 примјерака

Мостар, 2010. године

3

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беДефиниција

Према дефиницији Codex Alimentarius, ‘’прехрамбени адитиви’’ су супстанце које се, без обзира на њихову храњиву вриједност, не користе као намирнице, нити представљају карактеристичне састојке намирница, али се из технолошких разлога намјерно додају прехрамбеним производима током производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања, при чему, директно или индиректно, постају састојци прехрамбених производа или на други начин утичу на својства тих производа.

Правилник о употреби прехрамбених адитива намијењених за исхрану људи (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08) дефинише ‘’прехрамбени адитив’’ као сваку материју познатог хемијског састава која се уобичајено не употребљава као храна сама за себе, нити је типичан састојак хране, без обзира на прехрамбену вриједност, а додаје се намјенски ради технолошких и сензорских својстава хране у технолошком поступку производње, током припреме, обраде, дораде, прераде, обликовања, паковања, транспорта и чувања, што доводи или се може очекивати да доведе до тога да он сам или његов секундарни производ директно или индиректно постаје састојак те хране.

Употреба адитива у прехрамбеној индустрији из технолошких и економских разлога има своју оправданост. Пораст броја становника и повећане потребе за храном широм свијета захтијевају да се дио прехрамбених производа преради и сачува извјесно вријеме. Употреба адитива је неопходна и за превођење сировина у технолошки одговарајући стабилан облик (емулзије, суспензије). Увођење вјештачких заслађивача омогућило је производњу производа који су по саставу и биолошком саставу прилагођени потребама појединих популационих група (нпр. дијабетичари). Нажалост, адитиви се често неоправдано користе у производњи намирница гдје њихово додавање није неопходно. У посљедњих стотину година уведено је на хиљаде супстанци које се користе као прехрамбени адитиви.

4

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Историјат употребе адитива

Ради чувања хране и побољшања органолептичких својстава хране људи су још у временима из којих нема писаних записа користили разна средства. У бронзано доба користили су разна средства, као што су со за сољење, дим за конзервисање меса, ензиме у производњи хљеба, сирева, вина и пива. У приобалним подручјима прачовјек је намакао храну у морској води, посебно месо и пилетину, ради конзервисања и побољшања укуса, знао је да велике количине шећера могу помоћи очувању плодова. У старом Египту, прије више од 3000 година, риба под називом „малука” подвргавана је поступку ферментације у сврху конзервисања. Сачувани су кулинарски рецепти који показују да су стари Египћани користили велики број зачина и боја за бојење намирница, а један од првих писаних трагова употребе боја је обојени бомбон “khad”. Користили су сумпор, шалитру, иловачу, пепео биљака, креду, креч, алге, биљне екстракте и др. Постоје записи из времена грчко-римског царства 300 година п.н.е. о производњи конзервисаног сира на начин и према поступцима који одговарају данашњој производњи топљених сирева. Природни биљни екстракти за бојење намирница били су познати још у античким временима. Историја коришћења вјештачких боја је дуга и неславна. Године 1867. за бојење слаткиша коришћени су токсични олово-хромат, олово-оксид и бакар-арсенит. Наполеонови ратови подстакли су тражење начина конзервисања меса и других јела у сврху исхране већег броја људи залихама хране која се могла дуже времена сигурно чувати и транспортовати на веће удаљености. Почетак употребе антиоксиданса и синергиста датира из 1942. године због потребе да се сачувају од ужеглости веће количине масти и производа од масти.

Нови поглед на конзервисање намирница настао је када је Луј Пастер открио узроке врења и кварења намирница и који је на основу научних експеримената увео пастеризацију као успјешан метод конзервисања намирница који се примјењује и данас. До

5

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бесредине XIX вијека у промету су се налазиле претежно сировине за припремање хране. Развојем занатских радионица за производњу готове хране за потребе исхране људи урбаних насеља почело је коришћење хемијских средстава – адитива у производњи готових прехрамбених производа. У ранијим периодима употреба адитива везала се скоро искључиво за конзервисање, тј. очување вишка хране ради очувања врсте, док у савременом добу додавање адитива намирницама добија другачији смисао. Развојем хемије, а нарочито хемијских синтеза, техника екстракције и сепарације, многи природни и синтетски спојеви добијају се у чистом облику, а даљим примјењеним испитивањима одређује се њихова потенцијална технолошка употреба. У периоду 1955-1960. године FAO и WHO дефинишу појам адитива, дају препоруке у вези са њиховом употребом и повезују њихову употребу са здрављем.

И поред тога што се у многим домаћинствима храна и данас конзервише сољу, сирћетом, медом, шећером, а лимуновим соком који садржи аскорбинску киселину спречава да свјеже огуљено воће или поврће промијени боју, највећи број адитива служи у првом реду прехрамбеној индустрији јер омогућава бржу и јефтинију производњу, а тиме и већу добит. Адитиви у храни мијењају изглед намирнице (боје), укус (појачивачи укуса, ароме), повећавају волумен производа (средства за рахљење у хљебу), вежу воду у производу (фосфати у кобасицама, хреновкама), омогућавају увођење “нових” производа („energy drinks”), омогућавају примјену мање вриједних сировина, олакшавају и појефтињују производњу, складиштење и транспорт (средства за конзервисање).

Категорије прехрамбених адитива

Употреба прехрамбених адитива непосредно је везана за њихово основно функционално, технолошко својство.

БОЈЕ супстанце које дају или обнављају

боју хране, а укључују природне састојке хране или природне изворе који се уобичајено као такви не конзумирају као храна и не употребљавају као карактеристични састојци хране или намирнице.

6

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе КОНЗЕРВАНСИ супстанце које продужавају трајност хране и штите је од

кварења проузрокованог микроорганизмима.

АНТИОКСИДАНСИ супстанце које продужавају трајност намирница и штите их од

кварења проузрокованог оксидацијом (као што је ужеглост масти и промјена боје), појачавају антиоксидативни учинак других материја.

ЕМУЛГАТОРИ супстанце које омогућавају хомогено мијешање уља и масти

с водом или воде с уљима и мастима, као и хомогено мијешање других састојака.

ЕМУЛГУЈУЋЕ СОЛИ супстанце које омогућавају хомогено мијешање протеина са

мастима и другим састојцима намирница.

СТАБИЛИЗАТОРИ за задржавање боје и одржавање пјене:- супстанце за стабилизовање, задржавање боје које се

користе као стабилизатори за очување или појачавање интензитета боје у храни, а нису сврстани у групу боје

- супстанце за одржавање пјене које се користе да задрже, стабилизују равномјерно диспергирану гасовиту фазу у течној храни.

ЗГУШЊИВАЧИ супстанце које повећавају вискозитет намирница везивањем

текуће фазе од одређене вискозности до потпуног згушњавања.

СРЕДСТВА ЗА ЖЕЛИРАЊЕ супстанце које додатком храни стварају желатинозну

конзистенцију гела.

КИСЕЛИНЕ супстанце које повећавају киселост хране и дају јој кисео укус.

РЕГУЛАТОРИ КИСЕЛОСТИ супстанце које регулишу и одржавају pH вриједност намирница.

СРЕДСТВА ПРОТИВ ЗГРУДЊАВАЊА супстанце које смањују адхезију честица у прашкастој

намирници и тиме спречавају настајање већих накупина или грудви.

7

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЗАСЛАЂИВАЧИ супстанце које се користе за постизање слатког укуса

намирнице или као стони заслађивачи, искључујући шећере и храну слатког укуса.

ПОЈАЧИВАЧИ АРОМА супстанце које појачавају постојећи укус и/или мирис намирнице.

СРЕДСТВА ЗА ПОВЕЋАЊЕ ЗАПРЕМИНЕ супстанце које доприносе повећању запремине хране без

значајног утицаја на њену енергетску вриједност.

СРЕДСТВА ПРОТИВ СТВАРАЊА ПЈЕНЕ супстанце које спречавају пјењење током технолошког поступка

као и у готовом производу.

СРЕДСТВА ЗА ПОЛИРАЊЕ, ОДНОСНО ГЛАЗИРАЊЕ (УКЉУЧУЈУЋИ И ЛУБРИКАНТЕ)

супстанце које се наносе на површину, дају јој сјајан изглед и глатку површину.

СРЕДСТВА ЗА ТРЕТИРАЊЕ БРАШНА супстанце које се додају брашну или тијесту ради побољшавања

технолошких својстава.

УЧВРШЋИВАЧИ супстанце којима се постиже или одржава чврстина ткива воћа

и поврћа или које у реакцији са средствима за желирање формирају или учвршћују гел.

ПРОПЕЛЕНТИ гасови који избацују намирницу из посебних посуда, а нису

ваздух.

СРЕДСТВА ЗА РЕГУЛИСАЊЕ ВЛАЖНОСТИ - ХУМЕКТАНТИ супстанце које својим ниским степеном влажности спречавају

сушење намирница без обзира на атмосферски утицај или побољшавају растворљивост прашкастих супстанци у воденом медијуму.

СРЕДСТВА ЗА ДИЗАЊЕ ТИЈЕСТА супстанце или комбинације супстанци које ослобађају гас и на

тај начин повећавају запремину тијеста.

8

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе МОДИФИКОВАНИ СКРОБОВИ супстанце добијене хемијским третманом јестивих скробова,

који могу да претрпе физички или ензимски третман (у ову групу не спадају бијели и жути декстрин, печени и декстринирани скробови, избијељени скробови, физички модификовани скробови и скробови третирани амилолитичким ензимима).

Здравствена безбједност употребе прехрамбених адитива

С обзиром да су прехрамбени адитиви у великој мјери синтетски добијене супстанце које нису природни састојци хране, важно је здравствене ризике који могу настати њиховом примјеном смањити на најмањи могући ниво. Процјена здравствене безбједности примјене адитива обухвата идентификацију потенцијалних нежељених ефеката уз прикупљање резултата токсиколошких испитивања који процјењују сигурне нивое уноса адитива у организам човјека утврђивањем ризика од краткорочне и дуготрајне употребе адитива. Научни комитет при WHO и FAO (JECFA, Joint WHO/FAO Committee on Food Additives) основан је 1955. године. Ово научно тијело врши евалуацију супстанци, стандардизује захтјеве за идентификацију и степен чистоће, прописује обавезан поступак одређивања прихватљивог дневног уноса прехрамбених адитива (АДИ).

Здравствена безбједност адитива одређује се сталним токсиколошким испитивањима на експерименталним животињама под тачно дефинисаним условима (врста животиње, начин исхране, чистоћа адитива, и др.). Испитује се акутна и хронична токсичност, мутагеност, канцерогеност, ембриотоксичност, тератогеност, као и алергогеност, кумулативност, метаболизам адитива, особине њихових метаболита, интеракција са састојцима хране, дјеловање на интестиналну микрофлору и поједине ензимске системе. Посебна пажња посвећује се могућем штетном дјеловању на осјетљиве

9

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бепопулационе групе (мала дјеца, труднице, дојиље), што захтијева испитивања безбједности употребе адитива и на репродуктивне способности и развој човјека. Међутим, неке негативне особине адитива испољавају се тек након дуже употребе. Апсолутну нешкодљивост адитива није могуће доказати, већ се прије може говорити о прагу њихове шкодљивости, јер “ништа није токсично и све је токсично”. Наиме, многи адитиви који су годинама коришћени касније су повучени из употребе, јер је додатним истраживањима утврђено да су штетни по људско здравље.

Адитиви треба да се додају намирницама само у неопходно потребним количинама. Одређен број адитива, које карактерише ниска акутна токсичност, додају се намирницама по принципима добре произвођачке праксе (ДПП), односно према захтјевима технолошког процеса. За неке адитиве предвиђена је максимално дозвољена количина (МДК) коју може садржавати неки прехрамбени производ који се израчунава на основу токсиколошких особина адитива и учесталости употребе те намирнице у свакодневној исхрани. Одређивање количина појединих адитива у храни је важно да би се утврдило да ли је прекорачена МДК и да би се на основу садржаја појединих адитива у различитим врстама хране могао пратити њихов дневни унос у одређеним популационим групама. Ниво адитива треба да буде што мањи у најчешће коришћеним намирницама (слаткиши, витамински препарати, жвакаће гуме, индустријски колачи, бомбони, безалкохолна пића). Сами по себи адитиви не представљају велику опасност за здравље људи, јер је њихова употреба строго контролисана, али уз остале штетне састојке из загађене хране, воде и ваздуха могу представљати додатни ризик за здравље, посебно ако се дуготрајно уносе.

Процјена ризика је активност заснована на научним принципима која описује могуће штетне ефекте на здравље људи и која критички вреднује све релеватне податке (механизам настанка, однос дозе и ефекта, начин излагања, степен евентуалног ризика). Идентификација потенцијалних опасности врши се на основу епидемиолошких студија, токсиколошких in vitro и in vivo тестова и на основу анализе односа структуре и ефекта појединих група једињења. Сврха свих токсиколошких испитивања је да обезбиједе релевантне податке који се могу примијенити у процјени ризика од настајања евентуалних токсичних ефеката на људима и да испитују услове у којима би се то могло десити. У процесу анализе ризика у вези са уношењем прехрамбених адитива неопходно је

10

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе контролисати уношење адитива у односу на прихватљив дневни унос (ADI, Acceptable Daily Intake) и утврдити категорије потрошача који могу бити изложени уношењу адитива у количини изнад АДИ, што представља ризик по здравље. Највећи број адитива не изазива никакве токсиколошке ефекте (NOAEL, No observed adverse еffect level). Прихватљиви дневни унос је она количина адитива која се као саставни дио намирнице може свакодневно конзумирати током читавог живота без икаквог ризика по здравље. Прихватљиви дневни унос за сваки адитив појединачно изражава се у mg/kg тјелесне тежине човјека, а његово одређивање је обавезан поступак који је прописала JECFA. Стварни дневни унос за поједине адитиве може се одредити на основу утврђивања дневног уноса појединих количина хране и количине адитива у тим врстама хране, те на основу тога процијенити да ли премашују прихватљиви дневни унос за сваки поједини адитив. Максимално дозвољена количина адитива је највећа концентрација адитива која показује ефективну функционалност у храни или категоријама хране и показује безбједност употребе, а изражава се у mg адитива/kg хране.

Да би се оцијенили могући штетни ефекти прехрамбених адитива или њихових деривата, прехрамбени адитиви морају се подвргнути провјери здравствене исправности и одговарајућем вредновању, при чему се узима у обзир било какав кумулативни или синергистички ефекат његове појачане употребе, као и феномен нетолеранције, односно неподношљивости супстанце стране организму. Провјеру здравствене исправности и вредновања прехрамбених адитива с листи одобрених адитива врше надлежне овлашћене лабораторије.

Сви аспекти употребе прехрамбених адитива, у складу са најновијим научним сазнањима, морају се преиспитати када је то потребно. Одобрени прехрамбени адитиви морају у сваком тренутку бити усклађени са усвојеним, односно прописаним критеријумима чистоће. Количина прехрамбених адитива која се користи у производњи хране мора бити ограничена на најмању количину потребну за постизање жељеног ефекта.

Свјетска здравствена организација (WHO) и Организација за храну и пољопривреду (FAO) дефинишу основне принципе употребе адитива:

11

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе• Адитив се не смије користити ради прикривања грешака у процесу производње, односно служити за фалсификовање садржаја у сврху обмане потрошача;

• Употреба адитива у производњи основних намирница или намирница које се сезонски уживају мора бити ограничена;

• Адитиви не смију неповољно утицати на прехрамбену вриједност намирница и њихових састојака;

• Адитиви морају бити безбједни по здравље потрошача.

Услови за употребу адитива

У производњи или преради хране могу се користити све категорије прехрамбених адитива и њихових наведених мјешавина за које је усвојена листа одобрених адитива под условима који су прописани Правилником о условима употребе прехрамбених адитива у храни намијењенoj за исхрану људи (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08). Уврштавање прехрамбених адитива у једну од категорија заснива се на основној функцији коју адитив има у храни, што не искључује могућност да тај прехрамбени адитив буде одобрен и за више функција. Прехрамбени адитиви морају у сваком тренутку бити усклађени са усвојеним специфичним критеријумима чистоће. Употреба адитива се не препушта слободној вољи произвођача, него су листа дозвољених адитива, производња, промет, квалитет (чистоћа), ограничење употребе, означавање и други општи и специфични захтјеви регулисани законом.

Употреба прехрамбених адитива и њихових мјешавина може бити одобрена под условом да:

• је могуће доказати оправданост њихове технолошке употребе и да тај ефекат није могуће постићи било којим другим економским или технолошки изводљивим путем;

• не представљају опасност по здравље потрошача приликом употребе у предложеним концентрацијама,

12

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе ако је то могуће оцијенити на основу доступних научних сазнања;

• не доводе потрошача у заблуду у погледу праве природе, састојака или прехрамбене вриједности хране;

• се додају храни у количинама дозвољеним односно прописаним одговарајућим прописом и да су укључени у листе одобрених адитива које су саставни дио сваког прописа појединачно;

• се њиховим мијешањем и додавањем храни не стварају токсични продукти током прераде, чувања и употребе.

Приликом употребе прехрамбених адитива и њихових мјешавина, адитиви треба да испуне један или више прописаних услова, те да се користе за сљедеће намјене:

• побољшање и очување квалитета, стабилности или органолептичких својстава хране, при чему прехрамбени адитив не смије мијењати природу, састав и квалитет хране;

• обезбјеђивање помоћи у производњи, преради, припреми, третирању, паковању, транспорту или чувању производа, при чему се прехрамбени адитив не смије употребљавати за прикривање неисправних сировина, лоших хигијенских и технолошких поступака или праксе;

• очување храњиве вриједности намирница, осим када храна није битан дио уобичајене исхране, а прехрамбени адитив је неопходан у производњи хране намијењене за групе потрошача с посебним дијететским потребама;

• обезбјеђивање неопходних састојака за производе намијењене потрошачима с посебним дијететским потребама.

Значење одређених појмова

QUANTUM SATIS максимална дозвољена количина прехрамбеног адитива није

прописана, али се прехрамбени адитив користи према принципима добре произвођачке праксе (ДПП) у количини која није већа од оне која је потребна да се постигне жељени технолошки ефекат, при чему прехрамбени адитив не мијења природу, састав и квалитет производа.

13

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беСПЕЦИФИЧНИ КРИТЕРИЈУМ ЧИСТОЋЕобухвата методе квалитативних и квантитативних анализа

прехрамбених адитива потребних за верификацију, као и процедуре узимања узорака ради утврђивања да ли су достигнути прописани критеријуми чистоће.

ЛИСТЕ ОДОБРЕНИХ ПРЕХРАМБЕНИХ АДИТИВАлисте које, на предлог Агенције за безбједност хране БиХ, на

основу утврђене процедуре, усваја Савјет министара БиХ, а односе се на категорије прехрамбених адитива.

ПОМОЋНА СРЕДСТВА ИЛИ ПОМОЋНЕ МАТЕРИЈЕ у процесу производње: материје које се не сматрају састојком

хране, али се намјерно користе у производњи сировина, хране или њихових састојака у сврху задовољавања одређених технолошких потреба за вријеме третирања или производње и могу постати нехотичан, неизбјежан заостатак или дериват у крајњем производу.

Законска регулатива

Заједничка експертна комисија WHO и FAO (JECFA, Joint WHO/FAO Committee on Food Additives) стандардизује захтјеве за идентификацију супстанци и степен чистоће, и врши процјену здравствене безбједности адитива на основу којих Codex Alimentarius доноси стандарде и препоруке за њихово коришћење који се уграђују у законску легислативу. Према препоруци Комисије Codex Alimentarius утврђена је позитивна листа адитива који се могу користити у производњи намирница. На основу тих препорука свака земља доноси своје прописе о адитивима водећи рачуна о међународним стандардима и нормативима, као што су препоруке WHO и легислатива ЕУ. Позитивне листе адитива редовно се допуњавају и мијењају у складу са најновијим научним спознајама и развојем праксе.

Прописи о адитивима заснивају се на принципу да се могу користити само одобрени адитиви. Већина адитива може се користити само у ограниченим количинама у одређеним прехрамбених производима. Ако квантитативна ограничења нису прописана за коришћење адитива, њихово коришћење мора бити у складу са добром произвођачком праксом, тј. само онолико колико је потребно за постизање жељеног технолошког ефекта.

14

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Прехрамбени адитиви могу се одобрити само ако постоји технолошка потреба за њиховом употребом, ако не обмањују потрошаче, и не представљају опасност по здравље потрошача. Прије него што се дозволи употреба прехрамбених адитива врши се вредновање њихове безбједности. Такође, сви одобрени прехрамбени адитиви морају испуњавати критеријуме чистоће који су наведени у правилницима.

На предлог Агенције за безбједност хране БиХ, Савјет министара БиХ донио је сљедеће прописе којима се регулише област прехрамбених адитива:

1) Правилник о условима употребе прехрамбених адитива у храни намијењених за исхрану људи (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08);

2) Правилник о употреби боја у храни (‘’Службени гласник БиХ“, број 85/08);

3) Правилник о употреби заслађивача у храни (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08);

4) Правилник о употреби прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни (‘’Службени гласник БиХ’’, број 83/08).

Доношењем ових правилника, који су усклађени са легислативом ЕУ и стандардима Codex Alimentarius, омогућено је несметано функционисање домаће производње и унутрашњег тржишта, као и информисање и заштита интереса произвођача и потрошача, у погледу адитива који су дозвољени у храни, хране у коју се могу додавати и концентрације у којима се могу употребљавати. Све ове информације дате су у наведеним правилницима у форми листа одобрених прехрамбених адитива, односно наведених табела уз основни текст прописа који су њихов саставни дио.

Нова легислатива ЕУ

У Европској унији је у току нови поступак ауторизације за прехрамбене адитиве који ће бити паралелан са поновљеном процјеном безбједности за све адитиве, ароме и ензиме који се налазе на тржишту, односно у храни. Његову научну обраду, као и до сада, вршиће EFSA (Европски ауторитет за безбједност хране).

У прихваћеном законодавном пакету Европског парламента, супротно мишљењу EFSA, налази се и компромисна одредба

15

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бекоја утврђује да посебна упозорења морају бити истакнута на декларацији производа ако производ садржи било коју од шест боја: сансет жута - Sunset yellow (Е110), тартразин - Tartrazine (E102), кармоизин - Carmoisine (E122), понсо 4Р - Ponceau 4R (E124), квинолин жута - Quinoline yellow (E104), алура црвена - Allura red (Е129). Упозорење гласи: “Може имати неповољан учинак на активност и пажњу код дјеце”. Ова обавеза проистекла је из Уредбе (ЕК) број 1333/08. Према овој уредби, нема забране употребе наведених боја, него само упозорење за потрошаче. Овим измјенама произвођачи хране који користе ове боје подстичу се да их замијене бојама из природних извора уз услов да се те боје користе према општим принципима употребе прехрамбених адитива.

Агенција за безбједност хране БиХ припремила је Нацрт правилника о измјенама и допунама Правилника о употреби боја у храни, чијим би доношењем Босна и Херцеговина пратила легислативу ЕУ и имала потпуно усаглашене прописе из ове области.

16

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Дефиниција, подјела, посебни нутритивни захтјеви

Храна за посебне прехрамбене потребе је храна која се захваљујући свом посебном саставу или посебном начину производње јасно разликује од прехрамбених производа намијењених за нормалну употребу, који су подобни за њихове прехрамбене сврхе и који су рекламирани на такав начин да укажу на такву подобност.

Посебна прехрамбена намјена треба да испуњава посебне нутритивне захтјеве:

a. одређених категорија лица чији су дигестивни процеси или метаболизам поремећени;

б. одређених категорија лица која се налазе у посебном физиолошком стању и која су стога у могућности да имају посебну корист од контролисане употребе одређених супстанци у прехрамбеним производима, или

ц. дојенчади или мале дјеце у очувању доброг здравља.

Природа и састав ових производа треба да буду такви да су ти производи подобни за посебне прехрамбене намјене, односно морају удовољавати потребама специфичних популационих група којима су намијењени.

Храна за посебне прехрамбене потребе подразумијева:

• формуле за дојенчад и формуле након дојења;

• прерађену храну на бази житарица и дјечју храну за дојенчад и малу дјецу;

• храну намијењену за употребу у енергетски-рестриктивним дијетама за смањење тјелесне тежине;

• храну за специјалне медицинске намјене;• храну намијењену за стања повећаних тјелесних

активности, посебно за спортисте.

17

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беХрана за посебне прехрамбене потребе приликом стављања на тржиште треба да испуњава и специфичне услове који се односе на: посебне захтјеве у погледу природе или састава, квалитета сировина, хигијенске захтјеве, листу адитива, одредбе о означавању, презентацију и рекламирање, поступке узорковања и методе анализа, смањен садржај или одсуство натријума или соли (натријум-хлорид, кухињска со), одсуство глутена, и друге дозвољене примјене.

ФОРМУЛЕ ЗА ДОЈЕНЧАД прерађена храна за посебне прехрамбене потребе дојенчади

у првим мјесецима живота која задовољава прехрамбене потребе дојенчади до увођења одговарајућег додатног храњења.

ФОРМУЛЕ НАКОН ДОЈЕЊАпрерађена храна за посебне прехрамбене потребе дојенчади

када се уводи одговарајуће додатно, све разноликије, претежно течно храњење.

ПРЕРАЂЕНА ХРАНА НА БАЗИ ЖИТАРИЦА прерађена храна на бази житарица за дојенчад и малу дјецу

и обухвата: једноставну храна на бази житарица која се припрема или се мора припремити са млијеком или другим одговарајућим храњивим течностима; храну на бази житарица са додатком хране богате бјеланчевинама која се припрема или се мора припремати са водом или другим течностима које не садрже бјеланчевине; тјестенину која се конзумира након кувања у кипућој води или другим одговарајућим текућинама; двопек и кексе који се конзумирају директно или након дробљења уз додатак воде, млијека или других одговарајућих текућина.

ДЈЕЧЈА ХРАНА остала храна за дојенчад и малу дјецу, осим хране прерађене

на бази житарица и почетне и прелазне хране за дојенчад.

ХРАНА ЗА ПОСЕБНУ МЕДИЦИНСКУ НАМЈЕНУ група хране која је посебно припремљена или је посебног

састава, а намијењена је за дијеталну исхрану болесника па се мора конзумирати под љекарским надзором. Ова врста хране намијењена је за потпуну или дјелимичну исхрану болесника који имају дјелимично или потпуно ограничење да узимају, пробављају, апсорбују или метаболизирају редовну храну или њене састојке, или који имају посебне медицинске захтјеве који се не могу подмирити модификацијама хране уобичајеног састава, храном за посебне прехрамбене потребе или њиховом комбинацијом.

18

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе УПОТРЕБА ПРЕХРАМБЕНИХ АДИТИВА (ОСИМ БОЈА И ЗАСЛАЂИВАЧА) У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ

ПОТРЕБЕ

Правилником о употреби прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни („Службени гласник БиХ“, број 83/07) регулише се употреба прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни као категорије прехрамбених адитива у разним врстама хране, прописују специфични критеријуми чистоће и други захтјеви који морају бити испуњени у производњи и промету.

Појмови коришћени у овом правилнику су: - конзерванси, антиоксиданси, носачи адитива и носачи

растварача (отапала), киселине, регулатори киселости, средства против згрудњавања, средства против стварања пјене, средства за повећање запремине, емулгатори, емулгујуће соли, учвршћивачи, појачивачи арома, средства за стварање пјене, средства за желирање, средства за полирање, односно глазирање (укључујући и лубриканте), средства за регулисање влажности – хумектанти, модификовани скробови, гасови за паковање, пропеленти: средства за дизање тијеста, секвестранти, стабилизатори, згушњивачи, средства за третирање брашна, мјешавина адитива, пренесени адитиви.

Прехрамбени адитиви наведени у Анексу I наведеног правил-ника дозвољени су у храни за посебне прехрамбене потребе, осим када је у питању храна за дојенчад и малу дјецу, укључујући храну за дојенчад и малу дјецу с одређеним здравственим сметњама која подлијеже одредбама Анекса VI наведеног правилника.

19

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ КОЈИ СУ ДОЗВОЉЕНИ ЗА УПОТРЕБУ У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Напомена:- супстанце наведене под бројевима Е 407, Е 407а и Е 440

могу се стандардизовати са шећерима, под условом да се то наведе уз ознаку броја и описа

- супстанце Е 410, Е 412, Е 415 и Е 417 не могу се користити у производњи дехидриране хране намијењене да се рехидрира при гутању.

Е број НазивЕ 170 Калцијум- карбонатЕ 260 Сирћетна киселинаЕ 261 Калијум- ацетатЕ 262 Натријум- ацетати

i) натријум- ацетат ii) натријум- хидроген ацетат (натријум-диацетат)

Е 263 Калцијум- ацетатЕ 270 Млијечна киселинаЕ 290 Угљен-диоксидЕ 296 Малеинска киселинаЕ 300 Аскорбинска киселинаЕ 301 Натријум-аскорбатЕ 302 Калцијум-аскорбатЕ 304 Естери масних киселина и аскорбинске киселине

i) аскорбил палмитат ii) аскорбил стеарат

Е 306 Екстракт богат токофероломЕ 307 Алфа-токоферолЕ 308 Гама-токоферолЕ 309 Делта-токоферолЕ 322 ЛецитиниЕ 325 Натријум-лактатЕ 326 Калијум-лактат

20

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Е 327 Калцијум- лактатЕ 330 Лимунска киселинаЕ 331 Натријум-цитрати

i) мононатријум-цитрат ii) динатријум-цитрат iii) тринатријум-цитрат

Е 332 Калијум-цитрати i) монокалијум-цитрат ii) трикалијум-цитрат

Е 333 Калцијум-цитратиi) монокалцијум-цитрат ii) дикалцијум-цитрат iii) трикалцијум-цитрат

Е 334 Винска киселина (Л(+)−)Е 335 Натријум-тартарати

i) мононатријум-тартарат ii) динатријум-тартарат

Е 336 Калијум-тартарати i) монокалијум-тартаратii) дикалијум-тартарат

Е 337 Натријум-калијум-тартаратЕ 350 Натријум-малати

i) натријум-малат ii) натријум-хидроген-малат

Е 351 Калијум-малатЕ 352 Калцијум-малати

i) калцијум-малат ii) калцијум-хидроген-малат

Е 354 Калцијум-тартратЕ 380 Триамонијум-цитратЕ 400 Алгинска киселинаЕ 401 Натријум-алгинатЕ 402 Калијум-алгинатЕ 403 Амонијум-алгинатЕ 404 Калцијум-алгинатЕ 406 АгарЕ 407 Карагенан

21

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЕ 407а Прерађена ‘еуцхеума’ морска траваЕ 410 Гума из сјемена рогача Е 412 Гуар гума Е 413 ТрагакантЕ 414 Акација гума (гума арабика)Е 415 Ксантан гума Е 417 Тара гума Е 418 Гелан гумаЕ 422 ГлицеролЕ 440 Пектини

i) пектин ii) амидатни пектин

Е 460 Целулоза i) микрокристална целулоза ii) целулоза у праху

Е 461 Метил целулозаЕ 462 Етил целулоза Е 463 Хидроксипропил целулозаЕ 464 Хидроксипропил метил целулозаЕ 465 Етил метил целулозаЕ 466 Карбокси метил целулоза

Натријумова карбокси метил целулоза Целулоза гума

Е 469 Ензимски хидролизирана карбокси метил целулоза Ензимски хидролизирана целулоза гума

Е 470а Натријумове, калијумове и калцијумове соли масних киселина

Е 470b Магнезијумове соли масних киселинаЕ 471 Моно- и диглицериди масних киселинаЕ 472а Естери сирћетне киселине моно- и диглицерида

масних киселинаЕ 472b Естери млијечне киселине моно- и диглицерида масних

киселинаЕ 472c Естери лимунске киселине моно- и диглицерида

масних киселина

22

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Е 472d Естери винске киселине моно- и диглицерида масних киселина

Е 472е Естери моно- и диацетил винске киселине моно- и диглицерида масних киселина

Е 472f Мијешани естери сирћетне и винске киселине моно- и диглицерида масних киселина

Е 500 Натријумови карбонати i) натријум-карбонат ii) натријум-хидроген-карбонат iii) натријум-сескви-карбонат

Е 501 Калијумови карбонати i) калијум-карбонат ii) калијум-хидроген-карбонат

Е 503 Амонијумови карбонати i) амонијум-карбонат ii) амонијум-хидроген-карбонат

Е 504 Магнезијумови карбонати i) магнезијум-карбонат ii) магнезијум-хидроксид-карбонат (синоним: магнезијум-хидроген-карбонат)

Е 507 Хлороводонична киселинаЕ 508 Калијум-хлоридЕ 509 Калцијум-хлоридЕ 511 Магнезијум-хлоридЕ 513 Сумпорна киселинаЕ 514 Натријум-сулфати

i) натријум-сулфат ii) натријум-хидроген-сулфат

Е 515 Калијум-сулфат i) калијум-сулфат ii) калиум- хидроген-сулфат

Е 516 Калцијум-сулфатЕ 524 Натријум- хидроксидЕ 525 Калијум- хидроксидЕ 526 Калцијум-хидроксидЕ 527 Амонијум- хидроксидЕ 528 Магнезијум-хидроксид

23

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЕ 529 Калцијум-оксидЕ 530 Магнезијум-оксидЕ 570 Масне киселинеЕ 574 Глуконска киселинаЕ 575 Глуконо-делта-лактонЕ 576 Натријум-глуконатЕ 577 Калијум- глуконатЕ 578 Калцијум-глуконатЕ 640 Глицин и његова со натријумаЕ 920 Л- цистеин(1)Е 938 Аргон*Е 939 Хелијум*Е 941 Нитроген*Е 942 Нитроген-оксид*Е 948 Оксиген* КисеоникЕ 949 Хидроген * ВодоникЕ 1103 ИнвертазаЕ 1200 ПолидекстрозаЕ 1404 Оксидирани скробЕ 1410 Моноскроб-фосфатЕ 1412 Дискроб-фосфатЕ 1413 Фосфатирани дискроб фосфатЕ 1414 Ацетиловани дискроб фосфатЕ 1420 Ацетиловани скробЕ 1422 Ацетиловани дискроб адипатЕ 1440 Хидрокси пропил скробЕ 1442 Хидрокси пропил дискроб фосфатЕ 1450 Скроб натријум-октенил-сукцинатЕ 1451 Ацетиловани оксидирани скроб

може се користити само као агенс за обраду брашна.

24

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе УСЛОВНО ДОЗВОЉЕНИ КОНЗЕРВАНСИ И АНТИОКСИДАНСИДИО ПРВИ - Сорбати, бензоати и п-хидроксибензоати

Е број Назив СкраћеницаE 200 E 202 E 203

Сорбатна Сорбинска киселина Калијум-сорбат Калцијум-сорбат

} Sa

E 210 E 211 E 212 E 213

Бензојева киселина Натријум-бензоат Калијум-бензоат Калцијум-бензоат

} Ba(1)

E 214 E 215

Етил-п-хидроксибензоат Натријум-етил п-хидроксибензоат Метил п-хидроксибензоат Натријум-метил п-хидроксибензоат

} PHBE 218 E 219

Бензојева киселина може бити присутна у одређеним фермен-тираним производима као резултат процеса ферментације пратећи добру производну праксу.

Напомена:

1. Количине свих наведених супстанци изражене су као слободна киселина.

2. Скраћенице које су коришћене у табели значе сљедеће: - Sa + Ba: Sa i Ba употријебљени појединачно или у

комбинацији - Sa + PHB: Sa i PHB употријебљени појединачно или у

комбинацији - Sa + Ba + PHB: Sa, Ba и PHB употријебљени појединачно

или у комбинацији.

3. Назначени максимални употријебљени нивои односе се на храну која је спремна за конзумирање и припремљена пратећи упуте произвођача.

25

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беХрана Максимални ниво (mg/kg или mg/l како је одговарајуће)

Sa Ba PHB Sa+Ba Sa+PHB Sa+Ba+PHBДијетална храна за специјалне медицинске сврхе осим хране за дојенчад и малу дјецу како је то регулисано одговарајућим прописима о храни намијењеној за одређене прехрамбене употребе-дијеталне формуле за контролу тежине намијењене да замијене укупни дневни унос хране или појединачни оброк

1500

26

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе ОСТАЛИ ДОЗВОЉЕНИ ПРЕХРАМБЕНИ АДИТИВИ У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Назначене максималне употребне количине односе се на храну која је спремна за конзумирање и припремљена слиједећи упутства произвођача.

Е број

Назив Храна Максимални ниво

E 451 ii) Пентакалијум-трифосфат

Специјалне формуле за посебне прехрамбене употребе

5 g/kg

E 405 Пропан-1, 2-диол алгинат

Дијетална храна за специјалне медицинске сврхе - Дијеталне формуле за контролу тежине намијењене да замијене укупни дневни унос хране или појединачни оброк

1,2 g/kg

E 432

E 433

E 434

E 435

E 436

Полиоксиетилен сорбитан монолаурат (полисорбат 20) Полиоксиетилен сорбитан моноолеат (полисорбат 80) Полиоксиетилен сорбитан монопалмитат (полисорбат 40) Полиоксиетилен сорбитан моностеарат (полисорбат 60) Полиоксиетилен сорбитан тристеарат (полисорбат 65)

Дијетална храна за специјалне медицинске сврхе - Дијеталне формуле за контролу тежине намијењене да замјене укупни дневни унос хране или појединачни оброк

1 g/kg појединачно

или у комби-нацији

27

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беE 474 Сахароглицериди Дијетална храна за специјалне медицинске сврхе - Дијеталне формуле за контролу тежине намијењене да замијене укупни дневни унос хране или појединачни оброк

5 g/kg

E 475 Полиглицеролски естери масних киселина


5 g/kg

E 477 Пропан-1,2-диолски естери масних киселина

Дијетална храна за специјалне медицинске сврхе - Дијеталне формуле за контролу тежине намијењене да замјене укупни дневни унос хране или појединачни оброк

1 g/kg

E 481

E 482

Натријум-стеароил-2-лактилат Калцијум-стеароил-2-лактилат


2 g/kg

Е 491

Е 492

Е 493

Е 494

Е 495

Сорбитан моностеарат Сорбитан тристеарат Сорбитан монолаурат Сорбитан моноолеат Сорбитан монопалмитат


5 g/kgИндиви-

дуално или у комби-нацији

28

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе ДОЗВОЉЕНИ ПРЕНОСИОЦИ И ПРЕНОСНИ РАСТВАРАЧИ У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Е број Назив Ограничена употреба

Е 1520

Пропан-1,2-диол (пропилен гликол) Боје, емулгатори,

антиоксиданси и ензими

(максимално 1 g/kg у храни)

Е 422 Е 420 Е 421 Е 953 Е 965 Е 966 Е 967 Е 968

Глицерол Сорбитол Манитол Изомалт Малтитол Лактитол Ксилитол Еритритол

Е 400-404 Алгинска киселина и њене натријумове, калијумове, калцијумове и амонијумове соли

Е 405 Е 406 Е 407 Е 410 Е 412 Е 413 Е 414 Е 415 Е 440

Пропан-1,2-диол алгинат Агар Карагенан Гума из сјемена рогача Гуар гума Трагакант Акација гума (гума арабика) Ксантан гума Пектини

Е 432

Е 433

Е 434

Е 435

Е 436

Полиоксиетилен сорбитан монолаурат (полисорбат 20) Полиоксиетилен сорбитан моноолеат (полисорбат 80) Полиоксиетилен сорбитан монопалмитат (полисорбат 40) Полиоксиетилен сорбитан моностеарат (полисорбат 60) Полиоксиетилен сорбитан тристеарат (полисорбат 65)

Средства против

пјенушања

Е 442 Амонијум-фосфатидери Антио-ксиданти

29

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЕ 460 Е 461 Е 462 Е 463 Е 464 Е 465 Е 466

Целулоза (микрокристална или у праху) Метил целулоза Етил целулоза Хидрокси пропил целулоза Хидрокси пропил метил целулоза Етил метил целулоза Карбокси метил целулоза Натријум карбокси метил целулоза

Е 322 Е 432-436 Е 470b Е 471

Е 472а

Е 472c Е 472е

Е 473 Е 475

Е 491 Е 492 Е 493 Е 494 Е 495

Лецитини Полисорбати 20, 40, 60, 65 и 80 Магнезијумове соли масних киселина Моно- и диглицериди масних киселина Естери сирћетне киселине моно- и диглицерида масних киселина Естери лимунске киселине моно- и диглицерида масних киселина Моно- и диацетил естери винске киселине моно- и диглицерида масних киселина Сахарозни естери масних киселина Полиглицеролски естери масних киселина Сорбитан моностеарат Сорбитан тристеарат Сорбитан монолаурат Сорбитан моноолеат Сорбитан монопалмитат

Боје и анти-оксиданси

раствор-љиви у масноћи

_________

Боје и сред-ства против пјенушања

Е 1404 Е 1410 Е 1412 Е 1413 Е 1414 Е 1420 Е 1422 Е 1440 Е 1442 Е 1450

Оксидирани скроб Моноскроб фосфат Дискроб фосфат Фосфатирани дискроб фосфат Ацетиловани дискроб фосфат Ацетиловани скроб Ацетиловани дискроб адипат Хидрокси пропил скроб Хидрокси пропил дискроб фосфат Скроб натријум октенил сукцинат

30

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Е 170 Е 263 Е 331 Е 332 Е 341 Е 501 Е 504 Е 508 Е 509 Е 511 Е 514 Е 515 Е 516 Е 517

Калцијум-карбонати Калцијум-ацетат Натријум-цитрати Калијум-цитрати Калцијум-фосфати Калијум-карбонати Магнезијум-карбонати Калијум-хлорид Калцијум-хлорид Магнезијум-хлорид Натријум-сулфат Калијум-сулфат Калцијум-сулфат Амонијум-сулфат

Е 577 Е 640 Е 1505 Е 1518

Калијум-глуконат Глицин и његова натријумова со Триетилцитрат Глицерилтриацетат (триацетин)

Е 551 Е 552

Силицијум-диоксид Калцијим-силикат

Емулгатори и боје, максимум

5%за Е 551: у Е

171 титанијум- диоксиду и Е 172 оксиду и хидроксиду

гвожђа (максимално 90% у односу на пигмент)

Е 553b Е 558 Е 559

Талк Бентонит Алуминијум-силикат (Каолин)

Боје, максимум 5%

Е 901 Пчелињи восак БојеЕ 1200 ПолидекстрозаЕ 1201 Е 1202

Поливинилпиролидон Поливинилполипиролидон

Заслађивачи

31

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЕ 322 Е 432-Е 436 Е 470а Е 471 Е 491-Е 495 Е 570 Е 900

Лецитини Полисорбати Натријумове, калијумове и калцијумове соли масних киселина Моно и диглицериди масних киселина Сорбитани Масне киселине Диметилполисилоксан

Средства за глазирање воћа

Полиетиленгликол 6000 ЗаслађивачиЕ 425 Коњак

(i) Коњак-гума (ii) Коњак-глукоманан

Е 459 Бета-циклодекстрин 1 g/kgЕ 1451 Ацетиловани оксидирани скроб

Е 468 Унакрсно повезана натријум-карбокси-метил целулоза Гума унакрсно повезане целулозе

Заслађивачи

Е 469 Ензимски хидролизирана карбокси-метил целулоза

Е 555 Калијум-алуминијум силикат У Е 171

титанијум-диоксид и Е 172 оксиди и хидроксиди

гвожђа (максимум 90%

у односу на пигмент)

32

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе УПОТРЕБА БОЈА У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Правилником о употреби боја у храни („Службени гласник БиХ“, број 85/08) регулише се употреба боја као категорије прехрамбених адитива у разним врстама хране, прописују специфични критеријуми чистоће, као и други захтјеви које боје морају испунити у производњи и промету.

У смислу овог правилника, боје су препарати из хране и других природно изворних материјала, који су добијени физичком и/или хемијском екстракцијом која доводи до селективног издвајања пигмената у вези са нутритивним или ароматским састојцима.

Боје су супстанце које дају или обнављају боју хране, а укључују природне састојке хране или природне изворе који се уобичајено, као такви, не конзумирају као храна и не употребљавају као карактеристични састојци хране или намирнице.

БОЈЕ ЧИЈА ЈЕ УПОТРЕБА ДОЗВОЉЕНА У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Сљедеће боје могу се употребљавати према принципу quantum

satis: - Е 101 (I) Рибофлавин (II) Рибофлавин-5‘-фосфат - Е 140 Хлорофили и хлорофилини - Е 141 Бакарни комплекси хлорофила и хлорофилина - Е 150а Карамел обични- Е 150б Карамел каустично сулфитни - Е 150ц Карамел амонијачни- Е 150д Карамел амонијачно сулфитни- Е 153 Биљни угаљ - Е 160а Каротени - Е 160ц Екстракт паприке, капсантин, капсорубин - Е 162 Цвекла црвена, бетанин - Е 163 Антоцијанини - Е 170 Калцијум-карбонат - Е 171 Титан-диоксид - Е 172 Оксиди и хидроксидигвожђа

33

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беСљедеће боје могу се употребљавати појединачно или у комбинацији до максимално наведених количина:

- Е 100 Куркумин - Е 102 Тартразин - Е 104 Квинолин жута - Е 110 Залазак сунца жута ФЦФ - E 120 Коинеал, карминска киселина, кармини - E 122 Азорубин, кармоизин - E 124 Понсо 4Р, кокинеал црвена A - E 129 Алура црвена AЦ - E 131 Патент плава В - E 132 Индиготин, индиго кармин - Е 133 Брилијант плава ФЦФ - E 142 Зелена С - E 151 Брилијант црна БН, црна ПН - Е 155 Браон ХТ - Е 160д Ликопен - Е 160е Бета-апо-8‘-каротенал (c 30) - Е 160ф Етил естер бета-апо-8‘-каротенске киселине (c 30) - Е 161б Лутеин

Храна Максимални нивоКомплетне формуле за контролу тежине намијењене да замијене укупни дневни унос хране или појединачни оброк

50 mg/kg

Комплетне формуле и додаци прехрани за употребу под љекарским надзором

50 mg/kg

34

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе УПОТРЕБА ЗАСЛАЂИВАЧА У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Правилником о употреби заслађивача у храни („Службени гласник БиХ“, број 83/08) регулише се употреба заслађивача као категорије прехрамбених адитива у разним врстама хране, прописују специфични критеријуми чистоће и други захтјеви које заслађивачи морају испунити у производњи и промету.

У смислу наведеног правилника: a. заслађивачима се сматрају супстанце које се користе

за постизање слатког укуса намирнице или као стони заслађивачи, искључујући шећере и храну слатког укуса;

б. појмови ‘’без додатог шећера’’ и ‘’редуковане енергије’’ дефинисани су на сљедећи начин: - без додатог шећера – када храна не садржи додате

моносахариде или дисахариде или другу храну слатког укуса која се користи за заслађивање,

- редуковане енергије или смањене енергетске вриједности - када је енергетска вриједност смањена најмање 30% у односу на енергетску вриједност оригиналног производа или слично произведене хране.

Наведене одредбе примјењују се, у складу са посебним прописима, и на одговарајућу храну намијењену за посебне прехрамбене потребе.

35

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беОДОБРЕНИ ЗАСЛАЂИВАЧИ КОЈИ СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ У ХРАНИ ЗА ПОСЕБНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ ПОТРЕБЕ

Е број Назив Храна

Максимално дозвољена количина

Е 968 Еритритол Производи намијењени за посебне прехрамбене потребе

quantum satis

Е 950 Ацесулфам K Фини пекарски производи за посебну прехрамбену употребу

Храна намијењена за употребу у енергетски ограниченој исхрани за смањење тежине како је то регулисано посебним прописима

Дијетална храна за специјалне медицинске сврхе како је то регулисано посебним прописима

1 000 mg/kg

450 mg/kg

450 mg/kg

Е 951 Аспартам Фини пекарски производи за посебну прехрамбену употребу



1 700 mg/kg

800 mg/kg

1000 mg/kg

36

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Е 952 Цикламска киселина и њене Nа и Cа соли

Фини пекарски производи за специјалну прехрамбену употребу



1 600 mg/kg

400 mg/kg

400 mg/kg

Е 954 Сахарин и његове Nа, K и Cа соли




170 mg/kg

240 mg/kg

200 mg/kg

Е 955 Сукралоза Фини пекарски производи за специјалну прехрамбену употребу



700 mg/kg

320 mg/kg

400 mg/kg

37

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЕ 959 Неохесперидин ДЦ



150 mg/kg

100 mg/kg

Е 962 Sо аспартам- ацесулфама 1 (‘)

Фини пекарски производи за посебну прехрамбену употребу



1 000 mg/kg (а)

450 mg/kg (а)

450 mg/kg (а)

(*) Максималне употребљиве дозе за соли аспартам-ацесулфама изведене су од максималних употребљивих доза за њихове саставне дијелове, аспартам (Е 951) и ацесулфам-К (Е 950).

Максималне употребљиве дозе за аспартам (Е 951) и за

ацесулфам-К (Е 950) не смију се прелазити употребом соли аспартам-ацесулфама, како засебно тако ни у комбинацији са Е 950 или Е 951. Границе у овој колони су изражене или као (а) ацесулфам-К еквиваленте или (б) аспартам еквиваленте.

НАПОМЕНА: 1. За супстанцу Е 952, цикламска киселина и њене Nа и

Cа соли, максималне дозвољене дозе изражене су као слободна киселина.

2. За супстанцу Е 954, сахарин и њене Nа, K и Cа соли, максимално дозвољене дозе изражене су као слободни имид.

38

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе ПРИЛОГ I

Систем категоризације хране у ЕУ

Европска комисија тренутно приводи крају свој предлог за успостављање категорија прехрамбених производа за употребу прехрамбених адитива.

До данас је у Европскојм унији утврђено17 категорија прехрамбених производа:

1. Млијечни производи2. Масти и уља 3. Јестиви ледени производи 4. Воће и поврће 5. Слаткиши 6. Житарице и производи од житарица 7. Пекарски производи 8. Месо и производи од меса9. Риба и рибљи производи 10. Јаја и производи од јаја 11. Шећер и заслађивачи 12. Со, зачини, зачини, сосови и сл. 13. Храна за посебне прехрамбене потребе14. Пића 15. Грицкалице16. Десерти17. Додаци прехрани

39

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беПРИЛОГ II

Специфични приоритети за процјену анализе за одређене прехрамбене адитиве које је утврдила EFSA

Дио 1. Боје у храни

Крајњи рок за реевалуацију свих прехрамбених боја у храни од стране EFSA је 31. 12. 2015. године. Одређени су и рокови за реевалуацију за поједине боје у храни по сљедећој динамици:

Сљедеће боје у храни биће евалуиране до 15. 04. 2010. године:

Е 123 АмарантЕ 151 Брилијант црна БН, Црна ПНЕ 154 Браон ФКЕ 155 Браон ХТ иЕ 180 Литолрубин БК


Е 100 КуркуминЕ 127 ЕритрозинЕ 131 Патент плава ВЕ 132 Индиготин, индиго карминЕ 133 Брилијант плава ФЦФЕ 142 Зелена СЕ 150а Обични карамелЕ 150б Карамел каустично сулфитниЕ 150ц Карамел амонијачниЕ 150д Карамел амонијачно сулфитниЕ 161б ЛутеинЕ 161г Кантаксантин

Е 170 Калцијум-карбонат


Е 101 (i) Рибофлавин (ii) Рибофлавин-5’-фосфатЕ 120 Кошенил, карминска киселина, карминиЕ 140 Клорофили и хлорофилини: (i) хлорофили (ii) хлорофилини

40

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Е 141 Бакарни комплекси хлорофила и хлорофилина: (i) Бакарни комплекси хлорофила (ii) Бакарни комплекси хлорофилинаЕ 153 Биљни угаљЕ 160б Анато, биксин, норбиксинЕ 160а Каротени: (i) мијешани каротени, (ii) бета-каротенЕ 160ц Екстракт паприке, капсантин, капсорубинЕ 160е Бета-апо-8’-каротенал (Ц30)Е 160ф Етил естер бета-апо-8’, -каротенска киселина (Ц30)Е 162 Цвекла црвена, бетанинЕ 163 АнтоцијаниниЕ 171 Титанијум-диоксидЕ 172 Оксиди и хидроксиди гвожђаЕ 174 СреброЕ 175 Злато

Дио 2. Прехрамбени адитиви осим боја и заслађивача у храни

Крајњи рок за реевалуацију прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни је 31. 12. 2018. године, док је за поједине прехрамбене адитиве и групе прехрамбених адитива осим боја и заслађивача дат сљедећи рок:

1. Презервативи и антоксиданси Е 200-203; Е 210-215, Е 218-252, Е 280-285; Е 300-Е 321 и Е 586 биће евалуирани до 31. 12. 2015. године.Са посебним приоритетом у овој групи за:

Е 310-312 ГалатеЕ 320 Бутилирани хидроксианисол (BHА)Е 321 Бутилирани хидрокситолуен (BHТ)Е 220-228 Сумпор-диоксид и сулфитеЕ 304 Естере масних киселина и аскорбинске киселине: (i) Аскорбил палмитат (ii) Аскорбил стеаратЕ 200-203 Сорбинску киселину и сорбатеЕ 284 Борну киселинуЕ 285 Натријум-тетраборат (боракс)Е 239 Хексаметилен-тетраминЕ 242 Диметил дикарбонатЕ 249 Калијум-нитрит

41

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

беЕ 250 Натријум-нитритЕ 251 Натријум-нитратЕ 252 Калијум-нитратЕ 280-283 Пропионска киселина и натријумове, калцијумове и калијумове солиЕ 306 Мјешавину токоферола обогаћену Екстракт богат токоферолимаЕ 307 Алфа-токоферолЕ 308 Гама-токоферолЕ 309 Делта-токоферол

2. Емулгатори, стабилизатори, средства за желирање Е 322, Е 400-Е 419; Е 422-Е 495; Е 1401-Е 1451 биће евалуирани до 31. 12. 2016. године.Са посебним приоритетом у овој групи за:

Е 483 Стеарил-тартратЕ 491-495 Естере сорбитанаЕ 431 Полиоксиетилен (40) стеаратЕ 432-436 Полисорбате Е 444 Сахароза ацетат-изобутиратЕ 481 Натријум-стеароил-2-лактилатЕ 482 Калцијум-стеароил-2-лактилатЕ 414 Акација гуму (гума арабика) (*)Е 410 Гуму из сјемена рогача (*)Е 417 Тара гуму (*)Е 422 ГлицеролЕ 475 Полиглицеролни естер масних киселина

3. Е 551 Силицијум-диоксид, Е 620-625 Глутамини, Е 1105 Лисозим и Е 1103 Инвертаза биће евалуирани до 31. 12. 2016. године.

4. Преостали прехрамбени адитиви осим боја и засла-ђивача у храни биће евалуирани до 31. 12. 2018. године.Са посебним приоритетом у овој групи за:

Е 552 Калцијум-силикатЕ 553а Магнезијум-силикат и трисиликатЕ 553б ТалкЕ 558 БентонитЕ 999 Екстракт кулилаиЕ 338-343 Фосфорну киселину и фосфатеЕ 450-452 Ди-, три- и полифосфати

42

См

јерн

ице

за п

рехр

амбе

не а

дити

ве у

хра

ни з

а по

себн

е пр

ехра

мбе

не п

отре

бе Е 900 Диметил-поликсилосанЕ 912 Естер монтанске киселинеЕ 914 Оксидирани полиетиленски восакЕ 902 Канделила восакЕ 904 ШелакЕ 626-629 Гуанилну киселину, динатријум-гуанилат, дикалијум-гуанилат и калцијум-гуанилатЕ 630-633 Инозинску киселину, динатријум-инозинат; дикалијум-инозинат и калцијум-инозинатЕ 634-635 Калцијум 5’-рибонуклеотиди и динатријумови 5’- рибонуклеотидиЕ 507-511 Хлоридну киселину, калијум-хлорид, калцијум- хлорид, магнезијум-хлоридЕ 513 Сулфатну киселину.

Смјернице за - fsa.gov.ba · У бронзано доба користили су...

Documents

Transcript of Смјернице за - fsa.gov.ba · У бронзано доба користили су...