Ликовна култураОбједињени приручник за наставнике ликовне културе

зa 1–4. разред гимназије

Марина Чудов

ЛИКОВНА КУЛТУРАОбједињени приручник за наставнике ликовне културе за 1–4. разред гимназијеПрво издање

Аутор: Марина ЧудовРецензент: Наташа Кристић, професор ликовне културе у Ваљевској гимназији, ВаљевоКомпјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Тамара Лежаић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д. о. о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Гордана Кнежевић ОрлићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Космос, БеоградШтампа: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-779-9

УВОД

Приручник за предмет Ликовна култура намењен је наставницима који предају овај предмет, али и онима који предају сродне предмете (историја, филозофија...). Прати Наставни план и програм и уџбенике које је објавила Издавачка кућа „Klett”.1 Садржи објашњења, препоруке, упутства и идеје које су корисне за планирање наставе и непосредни рад са ученицима.

Да би овај приручник испунио форму подршке у раду, водило се рачуна да одабрани садржај задовољи потребе редовне наставе и да помогне да се она обогати новим активностима, попут ликовне секције. Стога се, осим делова намењених административним обавезама наставника, предлажу и нове идеје за конкретне садржаје и активности са разрађеним корацима у реализацији и даје се предлог метода и техника за вредновање рада ученика.

Водећи се принципима активне наставе, ученике треба стимулисати да на часу постављају питања и воде расправу о њима, као и да проналазе релевантне информације и критички процењују предложена уметничка дела. Стога је за остваривање програма који је предвиђен за предмет Ликовна култура неопходна корелација са другим наставним предметима, а посебно са историјом, музичком културом и српским језиком и књижевноћу ради свестранијег сагледавања предвиђеног програма.

Уз постојеће уџбенике, наставник треба да користи и другу релевантну литературу, интернет сајтове, одговарајуће филмове и видео-записе, у којима се могу наћи сврсисходни примери за анализу и тумачење. Обзиром на то да је Ликовна култура превасходно визуелни предмет, веома је важно ученике упућивати на различите изворе инфорација, али и оспособити их да самостално проналазе одговарајуће информације и да успостављају критички однос према њима.

Надамо се да ће Приручник бити од користи у раду, а критике, сугестије и предлоге како да га учинимо бољим биће нам веома драгоцени.

Аутор

1 Марина Чудов, Ликовна култура, уџбеник за први разред гимназије друштвено језичког смера и специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2014.Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за други разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2014.Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2012.Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за четврти разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализовано-филолошка одељења, Издавачка кућа Klett 2012.Марина Чудов, Ликовна култура, уџбеник за први разред гимназије природно-математичког смера и општег типа, Издавачка кућа Klett 2015.Лидија Жупанић Шуица, Ликовна култура, уџбеник за други разред гимназије природно-математичког смера и општег типа, Издавачка кућа Klett 2015.

САДРЖАЈ

1. НАСТАВНИ ПЛАН ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ЗА ГИМНАЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61.2. Садржаји програмa и начин остваривања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1.2.1. Први разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.2.2. Други разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.2.3. Трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91.2.4. Четврти разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101.2.5. Први разред гимназије општег типа и природно-математичког смера . . . . . . . 111.2.6. Други разред гимназије општег типа и природно-математичког смера . . . . . . 13

1.3. Начин остваривања програма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141.4. Осврт на план и програм рада. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2. СТАНДАРДИ, ЦИЉЕВИ, ЗАДАЦИ, ИСХОДИ И КОМПЕТЕНЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . 162.1. Естетичка компетенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

3. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183.1. Глобални план . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183.2. Оперативни планови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

4. КОРЕЛАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384.1. Корелација са градивом историје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394.2. Корелација са градивом српског језика и књижевности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414.3. Корелација са градивом музичке културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424.4. Корелација са градивом осталих предмета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

5. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445.1. Допунска настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445.2. Додатна настава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445.3. Секције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455.4. Екскурзије, посете изложбама, музејима, галеријама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

6. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА У НАСТАВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476.1. Наставна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476.2. Додатна литература за ученике. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516.3. Инклузивно образовање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 547.1. Предлог критеријума оцењивања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

8. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 568.1. Примери тестова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

Наставним планом за гимназије одређен је фонд часова за наставу ликовне културе. Предмет се изучава на друштвено-језичком смеру сва четири разреда и на природно- -математичком смеру у првом и другом разреду. Годишњи фонд часова за први разред је 37 на оба смера, а за други 35, док је за трећи разред друштвено-језичког 36 и за четврти 32. Часови се одвијају једном недељно.

Осим редовне наставе могу се организовати још и допунска настава (за ученике који су дуго били одсутни из школе или заостају у учењу или не постижу задовољавајући успех), додатна настава (за посебно заинтересоване ученике и оне који желе да науче нешто више од онога што је предвиђено програмом) и секција (за надарене ученике).

Циљеви наставе ликовне културе јесу: • развијање и унапређивање стваралачког мишљења и иновативности; • унапређивање ликовне писмености и оспособљавање за визуелну и вербалну комуни-

кацију традиционалним и савременим медијима; • подстицање на самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација

из различитих извора; • развијање и унапређивање самопоуздања, еманципације и социјализације личности

ученика, емпатије, толеранције, хуманих ставова и способности сарадње; • формирање позитивног става и одговорног односа према културном и уметничком

наслеђу; • развијање свести о повезаности уметности, природе и друштва, о значају одрживог

развоја и улози уметности у очувању животне средине; • подстицање ученика да повезују и примењују стечена знања и умења у осталим наставним

садржајима, свакодневном животу, даљем школовању и будућим занимањима.

Задаци наставе ликовне културе су да ученици: • унапреде знања о ликовним законитостима, процесима, техникама, материјалима и

прибору; • развијају визуелно опажање, стваралачко мишљење, радозналост, машту и иновативност

кроз разноврсне ликовне, проблемске и пројектне задатке;• буду оспособљени да визуелно представљају свет око себе, сопствене идеје, ставове

и емоције традицоналним и савременим медијима, да образлажу своје ставове и презентују своје радове;

• буду оспособљени за самостални и тимски рад; упознају национално и светско културно и уметничко наслеђе, његове основне одлике, репрезентативне примере, најзначајније уметнике, правце и стилове и развијају одговоран однос према очувању културне и уметничке баштине;

• формирају критички однос према уметничким делима и буду мотивисани да процењују уметничка дела, своје и туђе ликовне радове; ефикасно користе информације из различитих извора;

• буду мотивисани да прате културне и уметничке манифестације путем различитих медија, да посећују изложбе, музеје, легате, локалитете... и мотивисани за различите видове учешћа у културним и уметничким активностима;

7

• стекну увид у значај повезаности ликовног стваралаштва са осталим уметностима, наукама и процесима рада; примене стечена знања и умења у уређењу, унапређењу и очувању животне и радне средине;

• буду оспособљени да стечена знања и умења примењују у настави других предмета, свакодневном животу, даљем школовању и будућем занимању.

1.2. САДРЖАЈИ ПРОГРАМA И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА2

1.2.1. Први разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења (1 час недељно, 37 часова)

I ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Шта је уметност? Уметност у простору и времену, уметност и природа. Уметност и

друштво.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Линија, цртеж као скица, студија и целовито остварење. • Цртање по природи (слободан избор, теме и техника). Тродимензионално обликовање. • Објекти – скулптура. Скица – макета постојећег или замишљеног простора и објекта у

њему. Обликовање на основу посматрања или слободног замишљања објеката (скулп-тура) намењених одређеном простору. Распоређивање објеката у одређеном простору, с обзиром на њихову намену.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Типична остварења сли-

карства, скулптуре, примењене уметности и архитектуре. Праисторијски споменици у нашој земљи. Уметност старог Египта. Карактер уметности и најзначајнија остварења архитектуре. Одлике скулптуре и сликарства. Уметност Месопотамије: архитектуре и скулптура Сумера и Вавилона. Асирска уметност и уметност новог Вавилонског царства.

• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

II ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Облик, конструкција, пропорција.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Облик: компоновање слободно образованим упрошћеним облицима на задатим фор-

матима. Златни пресек. Утврђивање (визирањем) и представљање пропорција посма-траног предмета у различитим положајима, компоновање у исте формате.

2 Преузето из „Службеног гласника” (Правилник: 5/90 и 7/2011)/(Веб 1).

8

• Представљање предмета посматраног из истог угла, компоновање у различите формате. • Тродимензионално обликовање (вајање). Слободно компоновање. Представљање ос-

новних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно одабраног мотива.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Претече грчке уметности: Крит и Микена. Одлике архитектуре, сликарства и скулптуре;

утицај на грчку уметност и културу. • Развој уметности у Грчкој: архајски, класични и хеленистички период. Најзначајнија

остварења и водећи уметници. Архитектура, скулптура и вазно сликарство. Почеци урбанизма. Историјски значај грчке уметности.

• Уметност старог Рима. Урбанизам, архитектура и скулптура. Сликарство (фреске и мо-заици). Појава и карактер ранохришћанске уметности. Уметност пре и после Милан-ског едикта.

• Антички споменици у Србији: римске урбане целине, сликарска и скулптуранлна дела.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

1.2.2. Други разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења (1 час недељно, 35 часова)

I ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО • Површине и њихови односи.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Површина као средство изражавања у ликовној уметности. Експресивна моћ површина.

Односи површина: равнотежа, контраст, јединство и доминанта. Површина као поза-дина. Текстуралне вредности облика и површина. Компоновање разнобојним површи-нама и различитим текстурама – израда витража, слике или мозаика и израда колажа.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Византијска уметност. Опште одлике и периоди у византијској уметности. Водећи

споменици архитектуре и сликарства. Византијски утицај на уметност других земаља. Уметничко стварање у раздобљу прероманике: уметност номадских народа, каролиншка ренесанса и отонска уметност.

• Романичка уметност. Најзначајнија остварења у архитектури, скулптури и сликарству. • Уметност готике. Одлике архитектуре, скулптуре и сликарства и најзначајнија дела.• Српска средњевековна уметност: уметност од краја XII до краја XIII века; уметност од

краја XIII до седамдесетих година XIV века; уметност од седамдесетих година XIV века до средине XV века; уметност XVI и XVII века.

• Исламска уметност. Најзначајнија остварења арапске, турске, маварске и персијске уметности.

• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

9

II ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Врсте ликовних и примењених уметности. Простор. Перспектива (инверзна, линеарна,

ваздушна).

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Простор. Линеарна перспектива. Представљање једноставних правоугаоних предмета. • Представљање дела унутрашњег или спољашњег простора. Ваздушна перспектива. • Простор. Рад по природи (цртање). Линија, шрафура (графика – припрема, извођење,

штампање).

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Уметност ренесансе. Опште одлике сликарства, скулптуре и архитектуре. Рана и висока

ренесанса у Италији. Водећи уметници и њихова дела (Донатело, Леонардо, Микеланђело, Рафаел, Тицијан).

• Северна ренесанса: уметност у Фландрији и Немачкој.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

1.2.3. Трећи разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења (1 час недељно, 36 часова)

I ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО • Светлост и сенка у ликовним уметностима.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Светлосни односи. Представљање односа светла и сенке на посматраном мотиву ли-

нијама – шрафуром, лавирањем. Представљање тонских односа на посматраном мотиву.• Представљање односа светла и сенке на посматраном мотиву упрошћавањем на односе

црно-бело, у виду припреме за графику. Представљање локалног тона посматраних по-вршина. Међусобни утицај боја и њихово визуелно дејство.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Опште одлике барокне уметности. Стилске одлике у архитектури, скулптури и сли-

карству. Средишта барокне уметности: Италија, Шпанија, Холандија, Фландрија, Фран-цуска. Водећи уметници барока (Бернини, Каравађо, Веласкез, Рубенс, Рембрант).

• Рококо. Опште одлике стила. Водећи представници сликартсва. Архитектура.• Барок код Срба. Стилске одлике у сликарству и архитектури.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

10

II ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Фотографија. Стрип, цртани и анимирани филм, дигитална анимација.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Утврђивање основних идеја, фабуле, носилаца радње и композиција путем одговарајућих

цртежа; избор теме; израда, анализа и усавршавање синопсиса и сценарија; креирање и цртање ликова, ентеријера, екстеријера и др.; фотографија као документ; фотографија као комуникација; фотографија као информација; фотографија као концепт; дигитална фо-тографија; фотографисање и обрада фотографија у рачунарском програму.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Уметност неокласицизма. Историјски услови настанка и опште одлике уметности.

Најзначајнија дела сликарства, архитектуре и скулптуре. Водећи представници.• Неокласицизам код Срба. Опште одлике уметности. Најзначајнија дела сликарства и

архитектуре.• Уметност романтизма. Друштвени оквири епохе романтизма. Одлике сликарства, архи-

тектуре и скулптуре. Водећи уметници.• Романтизам у Србији. Историјски услови настанка романтизма. Одлике романтизма у

сликарству и архитектури.• Уметност реализма – одлике сликарства и архитектуре. Најзначајнији уметници и њи-

хова дела.• Реализам у Србији. Историјски услови настанка реализма. Одлике сликарства, архитек-

туре и скулптуре. Водећи представници.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

1.2.4. Четврти разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализована филолошка одељења (1 час недељно, 32 часа)

I ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО • Боја у ликовним уметностима. Валер као средство обликовања.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Односи боја. Боја у отвореном простору. Представљање и сликање промена на локал-

ном тону различитих површина посматраног мотива (предмета или предела), промена насталих под утицајем одсјаја из уже и шире околине. Сликање по природи. Светлина.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Импресионизам и постимпресионизам. Најзначајнији уметници. Сецесија. Уметнички

правци прве половине XX века: фовизам, експресионизам, кубизам; апстрактна умет-ност – футуризам, дадаизам, метафизичко сликарство, надреализам, париска школа. Водећи представници.

11

• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

II ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Композиција, филм – покретна слика, покрет, спонтаност, ритам, мимика, израз и гест. • Лутка – игра, врсте лутака и луткарска позоришта.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Ликовне могућности код лутке (практично извођење); лутка, сенка као ликовни из-

ражај; луткарска слика; видео-тејп, анимација, механички и визуелни ефекти за позо-риште и филм (припремања, реализација); избор теме и жанра; утврђивање основних идеја и елемената фабуле и композиције; цртање и обликовање лутака у складу са соци-окултурном средином и фолклором.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Архитекура, скулптура и примењена уметност у првој половини XX века.• Уметност у Србији у првој половини XX века.• Врсте и појаве у уметности друге половине XX века. Различити сликарски правци; ап-

страктни експресионизам, енформел, поп-арт, геометријска апстракција. Нове врсте уметности: концпеутална уметност, перформанс, нови визуелни медији, савремена ар-хитектура и скулптура, постмодерна уметност. Тенденције у српској уметности друге половине XX века.

• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

1.2.5. Први разред гимназије општег типа и природно-математичког смера (1 час недељно, 37 часова годишње)

I ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Шта је уметност? Уметност у простору и времену, уметност и природа. Уметност и

друштво.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Облик, конструкција и пропорција. • Компоновање слободно образованим упрошћеним облицима на задатим форматима. • Тродимензионално обликовање (вајање). Златни пресек. Слободно компоновање.• Представљање основних карактеристика (мере, покрет) посматраног или слободно

одабраног мотива.• Утврђивање (визирањем) и представљање пропорција посматраног предмета у разли-

читим положајима, компоновање у исте формате. Представљање предмета посматра-ног из истог угла, компоновање у различите формате.

12

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Појава уметничког стварања. Епохе у уметности праисторије. Типична остварења сли-

карства, скулптуре, примењене уметности и архитектуре. Праисторијски споменици на територији Србије.

• Уметност старог Египта. Карактер уметности и најзначајнија остварења архитектуре. Одлике скулптуре и сликарства.

• Цивилизације у пределу Тигра и Еуфрата. • Претече грчке уметности: Крит и Микена. Развој уметности у Грчкој: архајски, класични

и хеленистички период. Најзначајнија остварења и водећи уметници.• Уметност старог Рима. Урбанизам, архитектура и скулптура. Сликарство (фреске и мо-

заици). Појава и карактер ранохришћанске уметности. Уметност пре и после Милан-ског едикта.

• Антички споменици у Србији: римске урбане целине, сликарска и скулпторална дела.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

II ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Површине и њихови односи.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Површина као средстсво изражавања у ликовној уметности. Експресивна моћ површина. • Односи површина: доминанта, равнотежа, контраст и јединство. Површина као позадина. • Текстуралне вредности облика и површина. Компоновање разнобојним површинама и

различитим текстурама – израда витража, слике или мозаика и израда колажа.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Византијска уметност и њен утицај на уметност других земаља. • Средњовековна уметност западне Европе: одлике архитектуре, скулптуре и сликарства

и најзначајнији споменици. • Српска средњевоковна уметност: уметност од краја XII до краја XIII века; уметност од

краја XIII до седамдесетих година XIV века; уметност од седамдесетих година XIV века до средине XV века; уметност XVI и XVII века.

• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

13

1.2.6. Други разред гимназије општег типа и природно-математичког смера (1 час недељно, 35 часова годишње)

I ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО • Врсте ликовних и примењених уметности, простор. Перспектива (инверзна, линеарна,

ваздушна).

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Простор. Линеарна перспектива. Представљање једноставних правоугаоних предмета. • Представљање дела унутрашњег или спољашњег простора у линеарној перспективи. • Ваздушна перспектива. Простор. Рад по природи (цртање).

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Рана и висока ренесанса у Италији. Водећи представници и њихова дела (Донатело,

Леонардо, Микеланђело, Рафаел, Тицијан). Уметност ренесансе на северу Европе. • Барокна уметност – опште одлике и водећи уметници барока (Бернини, Каравађо,

Веласкез, Рубенс, Рембрант). Рококо. Барок код Срба.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

II ЦЕЛИНА

1.1. ОПШТИ ДЕО• Боја у ликовној уметности. Валер као средство обликовања.

1.2. САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ• Односи боја. Боја у отвореном простору. Представљање и сликање промена на локал-

ном тону различитих површина посматраног мотива (предмета или предела), промена насталих под утицајем одсјаја из уже и шире околине. Светлина. Сликање по природи.

1.3. ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Уметност XIX века: неокласицизам, романтизам и реализам. Најзначајнији уметници и

њихова дела. • Неокласицизам, романтизам и реализам у српској уметности. • Импресионизам и постимпресионизам. • Уметнички правци прве половине XX века: фовизам, експресионизам, кубизам, надре-

ализам, апстрактна уметност... Архитектура и скулптура прве половине ХХ века. • Уметност у Србији у првој половини XX века. • Врсте и појаве у уметности у другој половини XX века.• Тенденције у српској уметности друге половине XX века.• Опажање и представљање.• Медији: цртање, сликање, вајање, графика...• Средства: ликовно-техничка и дидактичко-методичка.

14

1.3. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Примарни циљ ликовног образовања је развој стваралачких способности, креативности, визуелне перцепције и естетских критеријума ученика.

Структуру програма ликовне културе чине:• садржаји порграма;• креативност;• медији;• средства.

Садржаји програма у овкиру једне целине равноправно чине: теорија обликовања, само- стално ликовно изражавање, ликовна дела и споменици културе.

Улога наставника је значајна у фази избора дидактичке припреме и мотивационог садр-жаја, а избор теме зависи од суштине ликовног задатка, односно, конкретног садржаја којим се ученик мотивише у правцу одређеног ликовног проблема.

Теорија обликовања се реализује кроз теоретски и практичан рад и у функцији је унапређивања ликовне писмености (ликовни елементи и принципи компоновања), овлада-вања традиционалним и савременим техникама и материјалима, и оспособљавања ученика да стечена знања и умења примењују у настави, свакодневном животу, даљем школовању и будућем занимању. Обрада теоретских садржаја укључује и рад на ликовним задацима, по-средно и непосредно проучавање репрезентативних уметничких дела и перцепцију природе и окружења, а увежбавање се реализује кроз проблемске задатке.

Самостално ликовно изражавање подразумева стваралачко изражавање традиционал-ним и савременим медијима у складу са индивидуалним способностима и интересовањима ученика, уз примену стечених знања из теорије обликовања и уметничког наслеђа.

Ученицима је потребно омогућити самостални избор медија, мотива, техника, материја-ла и формата.

Упознавање уметничких дела из националне и светске баштине има значај у формирању позитивног става и одговорног односа према културном и уметничком наслеђу и његовом очувању, формирање и развијање естетских критеријума, развој критичког мишљења и визуелне структуре. Реализација садржаја уметничког наслеђа укључује и истраживач-ки рад, пројектне задатке, непосредни контакт са споменицима културе и уметничким делима.

Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и сред-ствима. У оквиру сваке програмске целине, ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену и процену ликовних и уметничких дела; презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.

Креативност подразумева подршку ученицима да откривају, експериментишу, успоста-вљају нове односе и долазе до нових решења у различитим активности и оспсобљавање уче-ника да стечено искуство примене у другим наставним предметима, свакодневном животу и будућим занимањима.

15

Претпоставка за подстицање креативности су мотивациони садржаји практичних ли-ковних активности ученика и проблемски приступ који обухвата:

• мотивационе садржаје; • домен ученичких доживљаја; • корелацију са другим васпитним-образовно подручјима.

Развој стваралачког мишљења треба подстицати у свим наставним активностима и садр-жајима у којима је то могуће.

Медији обухватају традицоналне, савремене и проширене медије (цртање, сликање, вајање, графика, фотографија, филм, рачунарска анимација...).

Средства (ликовно-техничка и дидактичка) подразумевају употребу у обликовању тра-диционалних, савремених и материјала за рециклажу; разноврсне подлоге, прибор, алате и опрему; сва доступна аудио-визуелна наставна средства и употребу рачунара.

Вредновање и оцењивање: у настави ликовне културе оцењује се активност ученика, процес рада и постигнути напредак, а он и вреднује и самовреднује резултат рада.

1.4. ОСВРТ НА ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА

Како се види из приложеног, план рада се састоји из три главна сегмента: обрада градива историје уметности, обрада појмова везаних за теорију форме и часове самосталног ликов- ног изражавања. Однос ових сегмената би требало да буде равноправан. То значи да се једна трећина часова посвећује обради новог градива, друга трећина утврђивању и обнављању градива, а трећа је посвећена самосталном ликовном изражавању. Теорија форме се про-влачи кроз сва три сегмента, кроз обраду новог градива, кроз тумачење и вредновање дела приликом обнављања градива или праксу, кроз часове самосталног ликовног изражавања, као и кроз естетско процењивање, било властитих, било туђих дела.

Како у садржају програма ликовне културе није наведен број часова за обраду одређене теме, наставник сам треба да одреди фонд часова. У томе му може помоћи и корелација са осталим предметима, пре свега наставом историје, бар у првом и другом разреду. Такође, није наведен ни број часова самосталног ликовног изражавања. Треба оставити два, поне-кад и три часа по ликовном проблему за реализацију радова.

Код дела наставе који се односи на наставу везану за учење о ликовним делима и споме-ницима културе поштује се хронологија историје уметности. Часови самосталног ликовног изражавања у великој мери прате ликовну проблематику која је окупирала уметнике током одређеног периода (на пример, простор и перспектива у периоду ренесансе или контрасти светлости и сенке у периоду барока). Ови часови се могу планирати као увод у одређену об-ласт, како би ученици стекли лично искуство решавајући одређени ликовни проблем или на крају пређене области, пошто се упознају са свим примерима ликовних дела датог периода. Самостално ликовно изражавање се увек завршава естетском проценом радова, а често је то и одабир радова за школске изложбе и такмичења.

16

2. СТАНДАРДИ, ЦИЉЕВИ, ЗАДАЦИ, ИСХОДИ И КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Стандарди3 ученичких постигнућа су низ исказа и описују шта један ученик/ученица зна и уме на одређеном нивоу постигнућа. Ови стандарди се изводе из циљева образовања и васпитања, општих циљева предмета и наставног програма предмета. Стандарди за пред-мет ликовна култура прописани су за крај обавезног основног образовања, али још увек нису формулисани за ученике који завршавају гимназију.

Циљеви и задаци су опредељења, намере и тежње које треба остварити у настави, док су исходи, заправо, остварени резултати. Однос циљева и исхода у настави може се изразити на следећи начин:

ЦИЉЕВИ ИСХОДИ

Нагласак је на томе шта ће наставник да ради. Нагласак је на томе шта ће ученик да ради.

Опис намере учења. Опис резултата учења.

Нагласак је на могућностима за учење. Нагласак је на томе како се научено користи.

Укључује процену количине која може да се научи у датом времену.

Захтева флексибилно одређивање времена према дефинисаној количини.

Формулишу се у облику глаголске именице (развијање, оспособљавање...).

Формулишу се као активни глаголи (зна, користи, разуме...).

Исходи за предмет ликовна култура још увек су у фази нацрта.

Знања, умења и вештине које ученици стичу током образовања не могу се посматра-ти као изоловани сегменти и резултати рада у појединачним областима. Тако се појавила потреба за формулисањем компетенција које су настале као исход учења које се формира заједничким радом више појединачних школских дисциплина. Формулисане су компетен-ције као општи стандарди постигнућа за крај општег образовања и васпитања и средњег стручног образовања и васпитања. То су:

1. Компетенција за целоживотно учење;2. Комуникација;3. Рад с подацима и информацијама;4. Дигитална компетенција;5. Решавање проблема;6. Сарадња;

3 Стандарде ученичког постигнућа за крај обавезног образовања, компетенције, циљеве, задатке и исходе наставе ликовне културе прописао је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања 2009. године. Стандарди наведени у приручнику преузети су из „Службеног гласника РС”(Правилник: 117/2013).

17

7. Одговорно учешће у демократском друштву;8. Одговоран однос према здрављу;9. Одговоран однос према околини;10. Естетичка компетенција;11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

Иако се ове компетенције прожимају и не треба их схватити изоловано једну од друге, овде ћемо навести исходе за естетичку компетенцију. Они су формулисани само за основни ниво, али ће се свакако, код појединих ученика, развити и у већој мери. Такође, ови стандар-ди нису и критеријуми за оцењивање.

2.1. ЕСТЕТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик је упознат са културним наслеђем људске заједнице, има свест о вредности умет-ничких и културних дела и њиховог значаја за развој друштва. Естетичка компетенција иде корак даље од тога, иде ка препознавању међуповезаности разлчитих форми и средстава уметничког изражавања. Ученик је свестан значаја естетске димензије у свакодневном жи-воту, има критички однос према упореби и злоупотреби естетике. Он се оспособљава да ис-казује опажања, осећања и идеје у вези са уметничким изразима у различитим медијима, да култивише културне навике, да изграђује аутономне естетске критеријуме и преференције и суди у складу са њима.

Под естетичком компетенцијом се, дакле, подразумева да ученик може, уме и зна да:• позитивно вреднује допринос културе и уметности у развоју људске заједнице; свестан

је међусобних утицаја културе, науке, уметности и технологије;• показује осетљивост за естетску димензију у свакодневном животу и има критички

однос према употреби и злоупотреби естетике;• има изграђене преференције уметничких и културних стилова и користи их за обо-

гаћивање личног искуства;• повезује уметничка и културна дела са историјским, друштвеним и географским кон-

текстом њиховог настанка;• уме да анализира и критички вреднује уметничка дела која су представници различи-

тих стилова и епоха, као и дела која одступају од карактеристика доминантних праваца;• вреднује алтернативне уметничке форме и изразе (супкултурна дела).

18

3. НАСТАВНИ ПЛАНОВИ РАДА НАСТАВНИКА

3.1. ГЛОБАЛНИ ПЛАН

Глобални (годишњи) план рада представља преглед наставног градива одређеног пред-мета који ће се обрађивати током школске године. Овим планом се утврђује поступност и динамика остваривања наставног програма током читаве наставне године. Ствара се посеб-но за сваки предмет и разред. У њему се укупно годишње градиво дели се на одговарајуће тематске целине.

У садржају програма ликовне културе није наведен број часова за обраду одређене теме. Такође, није наведен ни број часова самосталног ликовног изражавања. Код дела наставе који се односи на визуелну наставу везану за учење о ликовним делима и споменицима кул-туре поштује се хронологија историје уметности. Часови самосталног ликовног изражавања у великој мери прате ликовну проблематику која је окупирала уметнике током одређеног периода (на пример, простор и перспектива у периоду ренесансе или контрасти светлости и сенке у периоду барока). Ови часови се могу планирати као увод у одређену област, како би ученици стекли лично искуство решавајући одређени ликовни проблем или на крају од-ређене области, пошто се упознају са свим примерима ликовних дела датог периода. Део програма се односи и на теорију форме која се прожима кроз све сегменте рада: кроз ана-лизу ликовних дела, кроз самостално ликовно изражавање и кроз естетско процењивање.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА ЗА НАСТАВНИКЕ У ПРВОМ РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА

Глобални план рада наставника у коме је детаљно одређен временски ток и у коме само-стално ликовно изражавање претходи изучавању дела уметности сличне ликовне проблема-тике. Овакав начин писања плана олакшава израду оперативних (месечних) планова рада.

19

Табела бр. 1 – Предлог глобалног плана за I разред друштвено-језичког смера

Школа: _________________________ Школска година: _______Недељни фонд часова: 1 Наставни предмет: Ликовна култура

Мес

ец

Број часова

Наставна тема Нас. јединицаЗа обраду

новог градива

За друге типове

часа

По теми

септ

емба

р

Појам уметности

Увод – упознавање са предметом, планом и програмом рада 1

Појам уметности 1 2

Линија Линија 1

Линија – самостално ликовно изражавање 1

2

окто

бар

Облик, конструкција, пропорција

Облик, конструкција, пропорција 1

Визитање – самостално ликовно изражавање 1

2Тродимензио-нално облико-вање

Тродимензионално обликовање 1

Тродимензионално обликовање – самостално ликовно изражавање 1

3

нове

мбар

Тродимензионално обликовање – самостално ликовно изражавање 1

Уметност праисторије

Појава уметничког стварања; Епохе у уметности праисторије 1

2Праисторијски споменици на тлу Србије 1

Уметност старог Египта

Уметност старог Египта; Уметност у доба старог царства 1

деце

мбар

Уметност старог Египта; Уметност у доба средњег и новог цартсва 1 2

Уметност Месопотамије

Уметност Месопотамије 1 1

Уметност праисторије и старог века – утврђивање 1

Утврђивање градива и закључивање оцена 1 2

20

Мес

ецБрој часова

Наставна тема Нас. јединицаЗа обраду

новог градива

За друге типове

часа

По теми

јану

ар

Претече грчке уметности

Претече грчке уметности – Критска уметност 1

Претече грчке уметности – уметност Микене 1

феб

руар

Претече грчке уметности – утврђивање градива 1 3

Уметност античке Грчке

Уметност античке Грчке – архајски период 1

Уметност античке Грчке – архитектура класичног периода 1

Уметност античке Грчке – скулптура класичног периода 1

март

Уметност античке Грчке – период хеленизма 1

Уметност античке Грчке – утврђивање градива 1

Уметност античке Грчке – самостално ликовно истраживање 1 7

апри

л

Етрурска уметност

Етрурска уметност 1 1

Уметност античког Рима

Опште одлике античке римске уметности 1

Уметност античког Рима у доба краљевства и доба републике 1

Уметност античког Рима у доба царства 1

мај

Етрурска и римска уметност – утврђивање градива 1 4

Ранохришћан-ска уметност

Ранохришћанска уметност 1

Антички споменици на тлу Србије

Антички споменици на тлу Србије1

21

Мес

ецБрој часова

Наставна тема Нас. јединицаЗа обраду

новог градива

За друге типове

часа

По теми

Ранохришћанска уметност и антички споменици на тлу Србије – утврђивање

1

јун

Римска и ранохришћанска уметност – самостално ликовно изражавање 1 4

Естетско процењивање и одабир радова за школску изложбу 1

Систематизација градива и закључивање оцена 1 2

Укупно прво полугодиште 9 7 16

Укупно друго полугодиште 13 8 21

Укупно 22 15 37

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА ЗА НАСТАВНИКЕ У ПРВОМ РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ СМЕРА

Глобални план рада наставника је план у коме су садржаји рада разбијени на мење целине и дат је укупни број часова по теми. Овакав план омогућава флексибилно даље планирање. У овом случају, оперативним плановима се конкретизује број часова обраде и утврђивања појединих наставних јединица, а часови самосталног ликовног изражавања се могу помера-ти кроз план према датој ситуацији.

22

Табела бр. 2 – Предлог глобалног плана за I разред природно-математичког смера

Школа: _________________________ Школска година: _______Недељни фонд часова: 1 Наставни предмет: Ликовна култура

Ред. бр. теме

Ред. бр. часова по

темиНазив теме

Број часова

За обраду новог

градива

За друге типове

часа

1 3 Општи део:‒ увод, упознавање са предметом,‒ појам уметности.

2 1

234567

13 Праисторија; праисторијски споменици на нашем тлу. Цивилизација старог Египта. Особености архитектуре, скулптуре и сликарства. Цивилизације у пределу Тигра и Еуфрата. Крит и Микена и утицаји на грчку уметност. Развој уметности у Грчкој (стилови). Најзначајнија остварења и водећи уметници. Почеци урбанизма.Уметност старог Рима. Нове појаве у архитектури и скулптури. Сликарство (фреске и мозаици); наративни рељеф.Појава хришћанске уметности. Антички споменици на нашем тлу.

7 6

89

1011

13 Византијска уметност.Српска средњовековна уметност.Средњовековна уметност западне Европе.Романички и готички стил. Уметност ислама.

7 6

12 7 Самостално ликовно изражавање: ‒ линија и облик, златни пресек,

визирање,‒ тродимензионално обликовање ,‒ компоновање површинама (колаж,

витраж, сликање).

7

36 Укупно 16 20

23

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА ЗА НАСТАВНИКЕ У ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА

Глобални план рада наставника са истакнутим циљевима и начином провере остваре-ности циљева. Овакав план је флексибилан и олакшава даље планирање како наставе ли-ковне културе, тако и планирање корелације са другим предметима.

Табела бр. 3 – Предлог глобалног плана за III разред друштвено-језичког смера

Школа: _________________________ Школска година: _______Недељни фонд часова: 1 Наставни предмет: Ликовна култура

Ред. бр. Назив теме Циљ4

Бр. часова Време релаизације

теме

Начин провере

остварености циљева

Обрада Други типови

Увод Изграђивање схватања код ученика да бављење лик. уметностима треба да постане навика неопходна за развој целовите личности

1 Септембар Путем домаћег задатка

1 Светлост и сенка

Развијање потребе и смисла за самостално стварање и доживљавање уметничких дела

1 2 Септембар Естетска процена радова

2 Уметност барока – стилске одлике и средишта процвата

Допринос интелектуалном, емоционалном, социјалном и моралном развоју ученика

1 Октобар Кроз разговор и путем питања и одговора

4 Под циљем теме се подразумевају најважније промене које треба изазвати у знањима, умењима, навикама, способностима, својствима, ставовима, као и понашању ученика.

24

2 Барок у Италији и Шпанији

Усвајање, препознавање, разумевање и примена појмова ликовног језика, ликовних и композицијских елемената и ликовних техника

2 1 Октобар Кроз разговор и путем питања и одговора

2 Барок у Фландрији и Холандији

Упућивање ученика да схвате уметничко дело у оквиру друштвено- -историјских услова

3 1 Новембар Кроз разговор и путем питања и одговора

2 Барок у Француској и рококо

Развијање потребе и смисла за самостално тумачење и доживљавање уметничких дела

2 Децембар Кроз израду презентација или паноа

2 Барок у Србији Упознавање ученика с ликовним наслеђем наше земље, како би развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина

1 1 Децембар Кроз разговор и путем питања и одговора

Полуго-дишњи тест

Прво полугодиште 10 6

3 Неокласицизам Упућивање ученика да схвате уметничко дело у оквиру друштвено- -историјских услова

2 1 Јануар/ фебруар

Кроз разговор и путем питања и одговора

25

3 Романтизам Омогућавање свестраног развоја ученикове личности и његових емоционално- -доживљајних и интелектуално- -креативних способности

2 2 Март Кроз разговор и путем питања и одговора

4 Реализам Развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење

2 2 Март Кроз израду презентација или паноа

5 Фотографија Увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање да се критички односе према властитим и туђим ликовним делима

1 2 Април Естетском анализом радова

6 Стрип и анимирани филм

Развијање способности примене стечених знања у практичном раду и повезивање знања из теорије ликовне форме са знањима, вештинама и вредностима стеченим у другим областима

1 4 Мај/јун Естетском анализом радова

26

Систематиза-ција градива и естетска процена радова

Развијање критичког односа према властитим и туђим радовима;Изграђивање схватања код ученика да бављење ликовним уметностима треба да постане навика неопходна за развој целовите личности

1 Јун Естетском анализом радова

Годишњи тест

Укупно друго полугодиште 8 12

3.2. ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ

Оперативне (месечне) планове рада наставник израђује поступно, током школске годи-не. Њима се разрађује годишњи план, конкретизују наставни садржаји, планирају наставна средства и методе. Може се догодити да је, из одређених разлога, у току протеклог месеца дошло до одступања од плана, па се на овај начин у наредном месецу планира корекција.

27

ОП

ЕРАТ

ИВН

И П

ЛА

Н Р

АД

А Н

АС

ТАВН

ИК

А З

А М

ЕСЕЦ

ДЕЦ

ЕМБА

Р

Наз

ив п

редм

ета:

ЛИ

КОВН

А К

УЛТУ

РА

Ра

зред

: IV

Нед

ељни

фон

д ча

сова

: 1

Ш

колс

ка _

_/__

год.

Оце

на о

ства

рено

сти

план

а и

разл

ози

одст

упањ

а за

про

текл

и ме

сец:

пла

н ос

твар

ен у

цел

ини

Ред.

бр.

на

став

не

теме

Ред.

бр

. ча

саН

аста

вна

једи

ница

Тип

часа

Обл

ици

рада

Нас

тавн

е ме

тоде

Нас

тавн

а ср

едст

ваК

орел

ациј

а

413

Апс

трак

тна

умет

ност

Обр

ада

Фро

нтал

ниИ

злаг

ање,

ра

згов

ор,

илус

трат

ивно

- -д

емон

стра

тивн

а

Репр

одук

ције

ум

етни

чких

де

ла

Муз

ичка

ку

лтур

аФ

илоз

офиј

а

414

Апс

трак

тна

умет

ност

Сам

оста

лно

лико

вно

изра

жав

ање

Фро

нтал

ни и

ин

диви

дуал

ниРа

згов

ор,

илус

трат

ивно

- -д

емон

стра

тивн

а

Радо

ви

учен

ика,

пр

ибор

за

слик

ање

Муз

ичка

ку

лтур

а

415

Апс

трак

тна

умет

ност

Сам

оста

лно

лико

вно

изра

жав

ање

Фро

нтал

ни и

ин

диви

дуал

ниРа

згов

ор,

илус

трат

ивно

- -д

емон

стра

тивн

а

Радо

ви

учен

ика,

пр

ибор

за

слик

ање

Муз

ичка

ку

лтур

а

416

Фов

изам

, ек

спре

сион

изам

, ку

биза

м, а

пстр

актн

а ум

етно

ст

Утв

рђив

ање

град

ива

Фро

нтал

ни и

ин

диви

дуал

ниРа

згов

ор,

илус

трат

ивно

- -д

емон

стра

тивн

а

Репр

одук

ције

ум

етни

чких

де

ла с

а пр

етхо

дних

ча

сова

Муз

ичка

ку

лтур

аС

рпск

и

јези

к

Дату

м пр

едај

е оп

ерат

ивно

г пла

на: _

____

____

____

_

Н

аста

вник

: ___

____

____

____

____

____

____

____

___

28

Оцена остварености плана и разлози одступања за протекли месец: Ова ставка се не пише за месец септембар. Догоди се да се услед различитих околности понеки час не одржи или да школски живот наметне неку другу активност на планираном часу. Зато се у опера-тивном плану за наредни месец наведе разлог због кога је дошло до одступања и планира се како да се план ипак оствари.

Редни бројеви наставних тема нису наведени у званичном програму, па их наставник сам нумерише, оним редом како су изложени.

У годишњем плану се наводе наставне целине (комплексни делови наставног програма одређене тематике, нпр. Барокна уметност) и наставне теме (такође део наставног про-грама одређене тематике, али мањег обима, нпр. Барокна уметност у Италији), док је на- ставна јединица најужи обим наставног градива одмереног, најчешће за један час (нпр. Италијанско барокно сликарство).

Типови часа: уводни, час обраде новог градива, час обављања и утврђивања градива, час проверавања знања и оцењивања, час самосталног ликовног изражавања, час систематиза-ције градива. У годишњем плану се издваја само обрада новог градива, док се сви други ти-пови наводе као „остали”. Однос ових типова часа би требало да буде максимално 50% пре-ма 50%. Ако се тај однос нарушава, онда је часова обраде мање, а осталих типова часа више.

Када се наводи тип часа, мисли се на оно што се ради већим делом часа. На пример, при-ликом обраде новог градива, често у уводном делу обнављамо део претходног или уводни део часа самосталног ликовног изражавања може бити обрада новог градива и сл.

• Уводни час – то је час на коме се ученици у првом разреду упизнају са наставником, простором у коме ће учити и радити, предметом. Иако су у основној школи ученици имали ликовну културу, гимназијски програм је захтевнији јер садржи и део градива који се односи на историју уметности. Неким ученицима се ово у првом моменту може учинити тешким („Зар и ликовно да учим?”), а некима звучи као олакшање, јер сматрају да не знају да цртају.

У старијим разредима на уводном часу се ученици упознају са уџбеником, планом и про-грамом рада, радом секције и свим оним информацијама које су неопходне за даље одвијање наставе.

Уводни час се држи на почетку нове школске године, а по потреби се може одржати и на почетку полугодишта или на почетку опширније тематске целине. У пракси, уводне часо-ве у велике целине, као што су Античка Грчка, Ренесанса или Барок, радије наводимо као „опште одлике”, зато што тако можемо да обрадимо и периодизацију и средишта процвата одређене уметности и да дамо опште појмове који су неопходни за даље изучавање.

• Час обраде новог градива – циљ часа је стицање новог знања. Да би се ово олакшало, у уводном делу часа се позивамо на претходна знања ученика која су стечена било на часовима, било кроз искуство и различите изворе. Увек тражимо основу на коју ћемо надовезати нови садржај. Добро је поставити циљ часа у форми обраде новог градива, суочени са потребом ученика да праве различите дигресије било коментарима, било питањима. У уџбеницима ликовне културе су на маргинама наведена различита поја-шњења, занимљивости и линкови сајтова који би требало да задовоље интересовања ученика или да их усмере ка проналажењу жељених информација.

У завршном делу часа је неопходно издвојити кључне информације, појмове и дела, тако да проблем наведен на почетку часа има јасно решење.

• Час обнављања и утврђивања градива – врши се готово стално, а за циљ има трајно усвајање знања и могућности његове примене. На почетку готово сваког часа обнавља

29

се знање дела градива које нам је неопходно да бисмо обрадили ново или реализовали ликовни рад. На крају часа обнављамо и утврђујемо оно што смо током часа научили. На крају обраде наставне целине или наставне теме цео час се посвећује обнављању и утврђивању.

• Час проверавања знања и оцењивања – чињеница је да је фонд часова ликовне култу-ре мали и да увек недостаје часова за проверу знања. Закон дозвољава да се закључна оцена на полугођу и крају школске године може извести из две оцене, али у пракси, по обрађеној наставној целини, требало би да уследи утврђивање и оцењивање. Током обнављања и утврђивања градива увек се може оценити одређени број ученика. Знање се може проверити путем питања и одговора, контролним задацима, тестовима или илустративним методама (ученицима се показују слике о којима треба да изложе од-ређене податке).

• Час самосталног ликовног изражавања – час је практичног рада на коме ученици ре-шавају проблемске задатке из теорије форме, развијају креативност и стичу нове вешти-не. Реализација ових часова доста зависи од простора у коме се ради и опремљености кабинета за ликовну културу. Ипак, ученици својом маштом и креативношћу обично превазиђу често скромне услове у којима раде.

• Час систематизације градива – врши се на крају обрађене наставне целине, на крају по-лугођа или школске године, а сврха му је организовање градива у веће логичне целине и повезивање знања са другим предметима са циљем да се градиво трајно усвоји. На овим часовима ангажовање ученика треба да буде максимално.

• Често је организација часа таква да се на њему и обнавља градиво, и учи ново, а нере-тко се део часа искористи и за кратку ликовну вежбу – израду скице или малог цртежа. Такве часове наводимо као комбиноване часове, а из дневне припреме се види шта све чини ту комбинацију.

• Естетско процењивање је важан део наставе ликовне културе, а може се односити како на процену ученичких радова, тако и на процену уметничких дела која су предмет изу-чавања. Стога је естетско процењивање обавезни завршни део сваког часа самосталног ликовног изражавања, али се и часови понављања, утврђивања и систематизације гра-дива могу спровести путем естетског процењивања.

Облици рада су форме кроз које реализујемо наставне садржаје и односе се на начин комуникације наставника са ученицима и међусобне комуникације ученика. Облици рада могу бити: фронтални, индивидуални, рад у паровима или тимски рад.

• Фронтални рад – наставник се обраћа читавом разреду, тако да сви ученици добијају истовремено једнаке информације. Ово је најчешћи облик рада у коме наставник вла-да информацијама и омогућава да их ученици усвоје у релативно кратком временском року. Недостатак овог облика рада је у томе што наставник нема контролу над инди-видуалним сазнањима ученика (различите сазнајне могућности, различита претходна знања, итд).

• Индивидуални рад – сваки ученик ради сам на одређеном задатку, а наставник је ту да пружи помоћ, објашњење или да изврши коректуру. Ово је начин рада који се при-мењује на часовима самосталног ликовниг изражавања. Ученицима се могу појединач-но задавати различити задаци у складу са њиховим могућностима и темпом рада.

• Рад у паровима – ефикасан је за обнављање и утврђивање градива, као и за брзу анали-зу уметничких дела. Понекад се може користити и на часовима самосталног ликовног изражавања (рецимо, израда макета или предмета примењене уметности). У уџбеници-ма ликовне културе, у делу који се односи на проверу знања, често су дате репродукције уметничких дела која треба упоредити или сврстати у одређене периоде и сл. Ово се

30

може реализовати путем рада у пару после обрађене лекције као вид утврђивања гра-дива.

• Тимски рад (рад у групи) – групе треба да имају 4–6 чланова. Начини формирања гру-па су различити. Може их формирати наставник, водећи рачуна да у свакој групи буде једнако заступљен број ученика различитих способности, могу их формирати сами уче-ници на основу личних афинитета или се групе могу формирати случајним одабиром (рецимо, извлачењем папира са обележеним бројем из кутије). Рад у групи подстиче самосталност ученика, њихов интелектуални развој, јача комуникацију и способности за проналажење оригиналних решења. Јача и такмичарски дух. Међутим, увек постоји опасност да један или два ученика „одраде посао за све”.

Наставне методе: Има их много и још увек не постоји нека универзална класификација. Примарна подела би била на методе које користи наставник (методе излагања, разговора, описивања, објашњавања, демонстрирања, показивања) и на методе које користе ученици (методе вежбања, самосталног рада и изражавања, облици рада у којима ученици самостал-но изналазе и презентују податке).

Иако у оперативним плановима рада, а често и у дневним припремама пишемо само јед-ну или две методе, обично их на часу користимо много више.

• Вербално-текстуалне методе су монолошка метода, дијалошка метода и метода рада са текстом. Монолошка метода подразумева излагање дела градива од стране појединца. Предности су уштеда времена, истицање битних појмова, истовремен рад са целим одељењем. Недостаци су што наставник има мало повратних информација колико су и како ученици схватили излагање. Ученици су стављени у положај прималаца готових, обликованих чињеница. Овај метод се највише користи у уводном делу часа, када је неопходно да сви ученици добију једнаке информације и приликом истицања важних делова градива. Монолошку методу користе и ученици приликом излагања градива. Дијалошка метода се заснива на питањима и одговорима, односно на дискусији. Ово од наставника захтева добро осмишљена и прецизно формулисана питања која ће ученике навести на размишљање и извођење закључака. Метода омогућава наставнику да боље упозна ученике и њихов начин размишљања (што је значајно, с обзиром на то да на рас-полагању имамо свега један час недељно), али увек постоји опасност од скретања у раз-не дигресије. Метод се обично користи приликом анализе уметничких дела и естетског процењивања. Тад на тексту може се одвијати на часу у оквиру групног или рада у пару или индивидуално. Метода је погодна за индивидуални рад ученика и као помоћ при изради домаћих задатака. Метода подразумева рад са различитим изворима знања, као што су уџбеник, приручници, текстови из енциклопедија писаних или електронских, специјализованих књига и монографија. Наставник одабира и препоручује ученицима материјал, који они обрађују и затим расправљају о закључцима до којих су дошли. На бази текста, ученици могу своја новостечена знања применити у пракси или их изложи-ти путем реферата, презентације, графичког приказа, итд.

• Експериментално-практичне методе се обично користе по завршеној обради наставне јединице како би се стечена знања поновила, уопштила и применила у пракси.

• Откривачка и проблемска метода (хеуристички метод) – јесте метода која подстиче ученике на активну улогу у процесу учења тако што се уводе у решавање проблема како би усвојили неки општи концепт. Ова метода се примењује тако што се пред ученике постави одређени проблем који сви ученици анализирају и дају хипотезе. Након тога се хипотезе испитују у пракси и налазе решења која се проверавају и процењују. Метода је погодна за групне радове и пројекте којима се „излази ван школе” и којима се може променити одређена ситуација у окружењу.

31

• Илустративно-демонстративне методе – су веома значајне методе за предмет ликовна култура. Показивањем слика и визуелног материјала уопште ученицима се презентују дела историје уметности, али и дела, појаве и садржаји који треба да их подстакну на самостално ликовно изражавање. При томе се увек ново дело посматра прво у целини, а затим се прелази на анализу његовог садржаја и појединости. Наставник усмерава ученике да уочавају битне одлике и да дело тумаче како кроз елементе форме и израза, тако и кроз историјске и културне околности одређеног периода. Осим репродукција и фотографија за илустрацију се користе презентације, слике са интернета или филмови.

То доводи до појма употребе мултимедије у настави, како би ученици брже и боље раз-умели и запамтили одређену наставну грађу. Разни облици презентација од електронских (Powet Point, Prezi, итд) до класичних (израда паноа са сликама, цртежима, текстом) велика су олакшица у учењу, уколико се наставник држи одређених принципа.

Увек треба повезивати текст и слику, и ово се односи на све врсте текстова (писани, го-ворни), и све врсте статичних и динамичних слика.

Слика и текст треба да буду просторно повезани. Текст који се односи на одређену слику треба да буде постављен одмах поред ње (код презентације на истом слајду). На презента-цији треба да буду само основни подаци о делу и кључне информације. Сав остали мате-ријал се излаже вербално, при чему се не понавља текст написан на слајду или паноу, уколи-ко је дати текст свима читљив. Текст на слајду или паноу не треба да буде превише дугачак (оптималне дужине, лако запамтљиво правило је „шест речи у шест редова”).

Уколико користимо видео-материјал или филм и ако смо у прилици да бирамо, боље је користити оне који имају синхронизован текст него титловане.

Боље мултимедијско учење се постиже ако се не праве дигресије (лекција се не оптерећује додатним, занимљивим, али небитним садржајем). Када се лекција излаже искључиво вер-балном, фронталном, монолошком методом, разне анегдоте и дигресије могу да помогну визуализацији материјала. Међутим, код мултимедијалних презентација оне имају супро-тан ефекат – одвлаче пажњу и успоравају памћење. Такође треба избегавати звучне ефекте, музику или клипарт слике у презентацији.5

Филм увек захтева вербални увод (шта ће ученици посматрати, на шта треда обратити пажњу) и дискусију на крају, кроз коју треба нагласити објашњење важних појмова. Поне-кад је потребно и поново пустити одабране кадрове после дискусије, како би се резимирало градиво.

Демонстрација се користи када ученици треба да упознају нову вештину или овладају новом ликовном техником. Најбржи начин да ученик стекне овакво знање је да наставник лаганим темпом демонстрира оно што ученици треба да науче, објашњавајући сваку етапу рада као и средства која при том користи.

5 Когнитивна теорија мултимедијалног учења.

32

ПРИМЕР – ПРИПРЕМА ЗА ЧАС НА КОМЕ СЕ ДЕМОНСТРИРА ВИЗИРАЊЕ

Наставна тема: Облик, конструкција, пропорција.Наставна јединица: Облик, конструкција, пропорција.Тип часа: обрада новог градива.Циљ часа: Упознавање ученика са елементима форме и естетским и изражајним могућ-

ностима облика; увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблем- ске задатке у практичном и теоретском раду.

Задаци: Стицање знања, вештина и вредносних ставова везаних за области уметничке и културне писмености; усвајање, препознавање, разумевање и примена појмова ликовног језика; увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање да се критички односе према властитим и туђим ликовним делима.

Образовни исходи: Ученици умеју да дефинишу појмове облик, конструкција, пропор-ција; ученици умеју да визирањем пренесу односе величина на цртеж.

Наставне методе: Излагање, разговор, илустрација, демонстрација.Облик рада: фронтални.Литература: Милун Митровић, „Форма и обликовање”, Београд, 1979; Коста Богдановић,

„Теорија форме”, Београд, 2004; Брајан Багнал „Фалкенов приручник цртање и сликање”, Бе-оград, 2008; http://www.crtanje-i-slike.com/.

Уводни део часа (3 минута): Повести разговор са ученицима о облику. Облик дефини-шемо као тродимензионалну масу у простору. Облике делимо (према пореклу) на природне и оне које је створио човек, а према изгледу на правилне (геометријске) и неправилне (сло-бодне). Тродимензионални облици се, када их преносимо на подлогу за цртање или сли-кање, своде на дводимензионалне површине ограничене линијама.

Главни део часа (39 минута):

Активност 1 – објашњавање термина конструкција и пропорција (10 минута) Ради лакшег преношења облика на подлогу за рад, њиховог смештања у простор и од-

ређивања односа величина међу облицима уметник користи конструкцију, односно распо-ређује елементе унутар једне целине. Овај поступак се објашњава анализом слике „Мртва природа” Пола Сезана. Уметник је прво распоредио поједностављене, геометризоване обли-ке, а затим их разрађивао и богатио детаљима.

Приликом преношења облика из природе на подлогу, уметник користи пропорцију. То је однос између различитих величина и уметник до ње долази упоређивањем величина. У ан-тичкој Грчкој уметници су се трудили да пронађу идеалне пропорције и успостављали каноне, то јест правила, како се до ових пропорција долази. На примерима Поликлетовог „Дорифоро-са” и Лисиповог „Апоксиоменоса” објаснити разлике у схватању идеалних пропорција.

Активност 2 – демонстрација визирања (траје 5 минута)Да би лакше одредио пропорције модела и пренео их на подлогу, уметник користи посеб-

ну врсту мерења која се зове визирање, то јест мерење упоређивањем. Наставник на табли изводи конструкцију и скицу основних облика постављене мртве природе. Притом демон-стрира начин држања оловке приликом визирања, објашњава мерење и повлачење помоћ-них линија.

Активност 3 – (траје 24 минута) ученици цртају мртву природу користећи визирање и конструкцију. Наставник обилази ученике, прати њихов рад и коригује их уколико примети да нису добро разумели демонстрацију или да греше у примени.

33

Завршни део часа (3 минута): Професор тражи од ученика да дефинишу термине: об-лик, конструкција, пропорција и визирање, а затим да на примерима 3–4 одабрана ученичка рада процене да ли су аутори радова добро пренели пропорцијске односе.

Иновације у настави

У овој рублици оперативног плана се евидентирају све методе, средства, облици и врсте наставе које први пут примењујете. Обично се термин „иновације” поистовећује са терми-ном „нове технологије”, али то је само делимично тачно. У ово поље треба уписати све оно што радите по први пут у одређеном разреду и одељењу. Оперативни план може садржати још једну рублику – евалуацију. Уколико те рублике нема на школском обрасцу за опера- тивни план, резултате и процену нових метода, облика рада и наставних средстава ћете упи-сати у дневну припрему, као лични подсетник и смерницу за даљи рад.

Дневна припрема наставника6

За дневну припрему наставници корисе готове формуларе које могу даље прилагођавати сопственим потребама. У првом делу наводе се подаци о школи, разреду, времену и месту извођења наставе. Затим следе наставна, јединица, тема и тип часа.

Општи циљеви и задаци наставе наведени су у наставном програму, али се они у прак-тичном раду даље разрађују. Наводе се и исходи сваког конкретног часа. Приликом фор-муслисања циљева и исхода сваког часа, наставник се руководи питањима: Шта је основно у конкретном наставном садржају? Шта ученик треба да зна, разуме и уме?

Понекад је неопходно, пре сценарија тока часа, навести претходна знања, умења и вешти-не ученика које ћемо искористити као базу на коју ћемо надоградити ново знање. Ово се у припреми наводи као „претходна ситуација у одељењу” и неопходно је код часова којим остварујемо корелацију са другим предметима.

У дневној припреми се наводе и трајања појединих делова часа. У принципу, уводни део часа не би требало да траје дуже од 7 минута, а завршни дуже од 5. И радни део часа се може поделити на више активности и одредити временски оквир сваке од њих.

6 На интернету су доступни материјали са наставног семинара Добра припрема за час ‒ успешан час (Веб 2)

34

ПРИМЕР ЗА УВОДНИ ЧАС

Наставна тема: План и програм ликовне културе за први разред друштвеног смера.Наставна јединица: Упознавање са предметом, планом и програмом рада.Тип часа: Уводни час.Циљ часа: Информисање ученика о плану и програму рада.Задаци: Развој мотивације за учење; допринети оспособљавању за самостално учење;

допринети оспособљавању за самостално бављење уметношћу; упознавање ученика са де-лом програма који се односи на градиво историје уметности; упознавање ученика са делом програма који се односи на самостално ликовно изражавање; упознавање ученика са крите-ријумом оцењивања; упознавање ученика са могућностима ваннаставног рада; изграђивање схватања код ученика да бављење ликовним уметностима треба да постане навика неопхо- дна за развој целовите личности; подстицање позитивног односа према раду, активности, упорности, самосталности.

Образовни исходи: Ученик је упознат са програмом, обимом и начином рада, литерату-ром, додатним материјалом, начинима провере знања, као и могућностима за самостално ликовно изражавање.

Наставне методе: Излагање, разговор.Облик рада: фронтални.Литература: Невена Хаџи Јованчић „Визуелне уметности за младе од идеје до дела”,

Издавачка кућа Klett, 2009.

Уводни део часа (7 минута): Представљање и упознавање са ученицима. Кроз разговор питати ученике из којих школа долазе, како им је до сада изгледала настава ликовне култу-ре, да ли су учили и теорију, има ли ученика који се баве ликовном уметношћу, као и ученика који су учествовали на изложбама и конкурсима и били на њима награђивани. Колико су задовољни својим постигнућима и на који начин је тај рад допринео њиховом личном и друштвеном развоју?

Упознавање са простором, правилима његовог коришћења, атмосфером и понашањем на часу.

Главни део часа (33 минута):

Активност 1 – траје 15 минута Информисање о плану и програму рада у делу који се одности на историју уметности.

Упознавање са обимом теоријског рада и периодима у историји уметности које треба обра-дити (нагласити корелацију са историјом за почетак, демонстрација пројектора и примера које посматрамо на часовима, информације о уџбенику). Ученици ће изучавати историју уметности старог века, античку грчку и римску уметност.

Информисање о уџбенику (презентација уџбеника), уз напомену да ће за заинтересоване ученике на сваком часу бити понуђен и додатни материјал за самостални рад. Могу се препо-ручити сајтови на којима има доста репродукција из овог периода, књиге и филмови. Упозна-вање са начинима утврђивања градива и провера знања. Провере знања ће се вршити путем испитивања и тестова, вреднује се и активност на часу, израда домаћих задатака и самостал-но ликовно изражавање. Додатно се могу вредновати рад у секцији, залагање на приредбама, учешће на школским изложбама и такмичењима, као и посете музејима и галеријама.

Упознавање са обимом и начинима реализације часова самосталног ликовног изража-вања. У оквиру теорије форме ученици ће обрадити линију и облик. Бавиће се конструк-цијом и пропорцијама. Обавештавање ученика о прибору потребном за самостално ликов-но изражавање.

35

Информисање ученика о терминима у којима ће се одвијати ликовна секција и додатна настава.

Подсетити ученике на неопходну дисциплину у раду и одржавање реда у кабинету за ли-ковну културу, као и чување наставних средстава.

Активност 2 – траје 18 минутаИзрада скице, цртежа или карикатуре којом ће ученици приказати свој став о уметности.

Тема је „Уметност је...” и ученицима се наводи да рад није за оцену, већ служи као нека врста упознавања. По завршеном раду, одабира се, у договору са ученицима, 3 до 5 радова, који се каче на таблу и служе као повод за кратак разговор.

Завршни део часа (5 минута): Краћи разговор о интересовањима ученика у области уметности, о томе колико одлазе на изложбе, да ли прате културна дешавања у граду, да ли су читали неку књигу или гледали филм који обрађују неки сегмент визуелне уметности.

ПРИМЕР ЗА ЧАС ОБРАДЕ НОВОГ ГРАДИВА

Наставна тема: Уметнички правци прве половине XX века.Наставна јединица: Кубизам.Тип часа: Обрада новог градива.Циљ часа: Стцање знања о кубизму.Задаци: Стицање знања и ставова везаних за правац кубизам; упознавање ученика с

основ ним одликама и развојем уметности у друштвено-историјским раздобљима; оспо-собљавање ученика за разумевање ликовних дела; развој стваралачких способности, кре-ативности, естетске перцепције и укуса; усвајање, препознавање, разумевање и примена појмова ликовног језика, ликовних и композицијских елемената и ликовних техника; пове-зивање знања из историје, књижевности, музичке и ликовне културе; допринос интелекту-алном, емоционалном, социјалном и моралном развоју ученика; оспособљавање ученика да стечена знања примени у пракси.

Образовни исходи: Ученик разуме појам кубизма, зна опште одлике правца, представ-нике и њихова дела.

Наставне методе: Излагање, разговор, илустративно-деонстративна метода.Облик рада: фронтални.Литература: Л. Жупанић Шуица, „Ликовна култура 4, уџбеник за гимназије друштвено-

-језичког смера и специјализовано-филошка одељења”, Београд: Издавачка кућа Klett, 2012; Херберт Рид, „Историја модерног сликарства”, Београд: Југославија 1979. Стр. 67–105; Лазар Трифуновић, „Сликарски правци XX вака”, Приштина: Јединство, 1982, стр. 47–58.

Уводни део часа (5 минута): Ученицима се показују репродукције Пола Сезана „Црни замак” и „Планина Сен Виктоар”. Ученици треба да препознају слике, да наведу име аутора, ком правцу у уметности аутор припада и да кажу одлике Сезановог сликарства.

Главни део часа (35 минута): Рад Пола Сезана је послужио као инспирација сликарима Паблу Пикасу и Жоржу Браку.

Репродукција слике Жоржа Брака „Куће у Естаку”. Репродукција слике Пабла Пикаса „Госпођице из Авињона” – слика је настала 1907. го-

дине и садржавала је читав низ новина: простор је занемарен, фигуре су геометризоване и изломљене, детаљи лица жена су приказани из различитих перспектива, на лицима мушких фигура огледа се утицај афричке уметности.

36

Након ове слике Пикасо и Брак настављају да раде заједно и стварају нови правац. Када су изложили своје слике на Јесењем салону 1908. године, критичар Луј Воксел назвао је њи-хове слике „кубовима” (коцкама) и тако кубизам добија име.

Репродукција слике Пабла Пикаса „Портрет Амброза Волара” – ову фазу кубизма нази-вамо аналитичком. Облик се ломи, колорит се своди на свега пар боја и њихове нијансе.

Репродукција слике Пабла Пикаса „Мртва природа на плетеној столици” – синтетичка фаза кубизма у којој Пикасо комбинује елементе колажа. Посматрање облика са више та-чака настало је под утицајем нових сазнања о простору и времену које је изложио Алберт Ајнштајн својом теоријом релативности 1905. године.

Теоријске текстове о кубизму је писао француски песник Гијом Аполинер, а нови правац ће прихватити читав низ уметника дајући му различите варијанте: Хуан Гри, Фернан Леже, Робер Делоне.

Пабло Пикасо је за скоро осамдесет година своје уметничке каријере прошао више фаза у сликарству, а радио је још и графике, скулптуре, керамику.

Репродукције слика Пабла Пикаса „Живот” и „Породица комедијаша” – Пикасо је у Шпа-нији прошао пут од реализма до плаве фазе, а по доласку у Париз развија ружичасту фазу. Мотиви су сада везани за харлекине у циркусу.

Репродукције слика Пабла Пикаса „Жена која плаче” и „Герника” ‒ осликавају његова осећаља везана за рату Шпанији. Док је „Жена која плаче” сликана основним бојама, Герни-ка је рађена ахроматским и препуна симбола. (Објашњавање мотива и симбола на Герници).

Завршни део часа (5 минута): Понављање и резимирање најважнијих делова предавања путем питања и одговора:

1. Који сликар својим радом утиче на настанак кубизма?2. Кроз које фазе су прошли сликари кубизма?3. Које симболе скрива у себи Пикасова слика „Герника”?

ПРИМЕР ЗА ЧАС САМОСТАЛНОГ ЛИКОВНОГ ИЗРАЖАВАЊА

Наставна тема: Уметност ренесансе – линеарна перспектива.Наставна јединица: Линеарна и ваздушна перспектива.Тип часа: Самостално ликовно изражавање.Циљ часа: Откривање свих расположивих могућности код ученика за ликовно изража-

вање, оспособљавање за разумевање ликовних дела, као и оплемењивање личности ученика у складу с друштвеном, хуманистичком и стручном оријентацијом; упознавање ученика са естетским и изражајним могућностима простора и перспективе.

Задаци: Стицање знања, вештина и вредносних ставова везаних за области уметни- чке и културне писмености; увођење ученика у свет вредности стваралачког мишљења кроз проблемске задатке у практичном и теоријском раду; развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса; усвајање, препознавање, разумевање и примена појмова простор и перспектива; увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање да се критички односи према властитим и туђим ликовним делима; раз-вијање прецизности и уредности у раду.

Образовни исходи: Ученици умеју да сликом прикажу простор и знају основна правила линеарне и ваздушне песпективе.

Наставне методе: Излагање, разговор, илустративно-деонстративна метода.

37

Облик рада: Индивидуални и колективни рад.Литература: Л. Жупанић Шуица, „Ликовна култура 4, уџбеник за гимназије друштвено-

-језичког смера и специјализовано-филошка одељења”, Београд: Издавачка кућа Klett, 2012; Коста Богдановић, „Теорија форме”, Завод за уџбенике и наставна средства, 1999; Брајан Багнал „Фалкенов приручник цртање и сликање”, Београд, 2008;

http://www.crtanje-i-slike.com/perspektiva-sa-jednim-nedogledom.html.

Уводни део часа (5 минута): Професор обнавља са ученицима градиво везано за прос-тор и перспективу путем питања и одговора:

• Како све можемо приказати простор на слици? (Преклапањем, сликањем у плановима, линеарном и ваздушном перспективом.)

• Како дефинишемо перспективу? (Као приказивање тродимензионалног простора на дводимензионалној равни.)

Професор препоручује да се рад почне сликањем у плановима, а да се основни цртеж нанесе директно четкицом неком неутралном бојом (окер или светло сива).

Главни део часа (35 минута): Професор проверава да ли су се сви ученици определили за мотив и да ли имају неопходне услове за рад.

Ученици приступају сликању, користећи као предложак фотографије или унапред изаб-ране мотиве. (У колико постоји могућност, било би добро да ученици сликају напољу, део школског дворишта или неки мотив у околини школе.)

Воде рачуна о тачки посматрања, одређивању жиже и помоћним линијама. Професор прати поставку радова и врши коректуру тамо где се укаже потреба.

У другом обиласку ангажује се око сваког ученика, проверавајући напредак и исправност самог рада.

Завршни део часа (5 минута): На основу 3–4 рада настала на часу, професор и ученици анализирају начин приказивања простора и уверљивост перспективе као и ликовне и естет-ске вредности радова.

38

4. КОРЕЛАЦИЈА

Корелација наставе је појам којим се означава повезивање суштинских елемената наставе у складну целину како би ученици формирали јединствен поглед на свет. То је комбино-вање сродних садржаја из различитих предмета, а сврха му је да наставу учини ефикаснијом и рационалнијом. Повезивање садржаја школских предмета, као и садржаја ваннаставних активности неопходно је и ради остваривања циљева и задатака програма образовања и повезивања образовно-васпитног процеса у хармоничну целину. Са становишта ученика, корелација олакшава учење, чини га бржим и ефикаснијим. Повезивање различитих знања у целину повећава могућност примене у пракси и омогућава ученицима да задовоље разли-чита интересовања.

Корелација међу предметима планира се месечним планом, а по градиву које се повезује може бити вертикална и хоризонтална.

Вертикална корелација се односи на знање стечено из области ликовне културе током претходног школовања. Како је програм основне школе углавном оријентисан на теорију форме и различите технике ликовног изражавања, ученици би требало да располажу са од-ређеним речником за вредновање сопствених и туђих уметничких дела и да поседују прак-тично знање везано за теорију форме.

• У првом разреду гимназије доћи ће до изражаја сва постигнућа стечена током основне школе везана за ликовну културу.

• У другом разреду гимназије вертикална корелација је важна код лекција у којима се об-рађује период ренесансе, а на природном смеру барока и класицизма, јер се ови стилови и правци базирају на античкој грчкој и римској уметности.

• Градиво трећег разреда друштвено-језичког смера обухвата барокни стил и правце: класицизам, романтизам и реализам. Све ово, у појединим елементима, представља својеврсне повратке на античку мисао, тако да је и овде у првом плану вертикална ко-релација са градивом првог разреда гимназије.

• У четвртом разреду друштвено-језичког смера позивамо се на свеукупно до тада стече-но знање из теорије форме. Како су се методе и технике којима се уметници изражавају временом обогатиле, тако ће и ученицима бити потребна и сва знања која су стекли у области скулпторских, сликарских, графичких и фотографских дисциплина да би раз-умели начине изражавања модерних и савремених уметника.

Хоризонтална корелација се одвија између различитих предмета чије се градиво више или мање преклапа током исте школске године. Ово омогућава различите врсте обједиња-вања градива, од одржавања заједничких часова до заједничких пројеката који као закључак имају заједнички израз (изложбу, презентацију, трибину...).

Хоризонтална корелација може се остварити тако што наставник на свом часу користи знања и вештине које су обрађене у неком другом предмету или тако што један наставник започиње наставу на одређену тему на свом часу, а други наставља исту тему на свом часу.

У настави ликовне културе корелација се најчешће остварује са историјом, српским јези-ком и књижевношћу и музичком културом. Сви ови предмети прате историјски ток, али се због својих специфичности поједини периоди обрађују у различитом обиму. Овде долази до изражаја и скроман фонд часова ликовне и музичке културе.

39

Често примењујемо и дијагоналну корелацију која се односи на сродне наставне садр-жаје које су ученици обрађивали из других предмета у претходним разредима.

4.1. КОРЕЛАЦИЈА СА ГРАДИВОМ ИСТОРИЈЕ

Хоризонтална корелација са историјом у првом разреду друштвено-језичког сме-ра гимназије постоји кроз читаву школску годину, док се у гимназијама природно- -математичког смера нарушава код средњовековне уметности, јер ученици на часовима ис-торије обрађују само период раног средњег века.

У другом разреду се хоризонтална корелација може остварити током првог и почетка другог полугодишта у оквиру друштвено-језичког смера, пошто програм историје обухвата период до XV века. На природно-математичком смеру може се остварити у договору и са интерним планирањем у школи, пошто се обрађује историја појединих региона у периодима од XII до XV века и од XV до XVIII, а последње две лекције из историје везане су за период од краја XVIII века па до 70-их година XIX века.

Према програму историје, у трећем разреду обрађује се период ренесансе и барока, па би у првом полугодишту то била хорзонтално-дијагонална корелација. Због тога се могу оства-рити различити видови сарадње и заједнички пројекти.

Иако постоји корелација са историјом и у четвртом разреду, више него у ранијим пери-одима долазе до изражаја специфичности сваког од предмета.

СЦЕНАРИО ЗА ЧАС КАО ПРИМЕР КОРЕЛАЦИЈЕ СА ИСТОРИЈОМ7

Наставна тема: Уметност праисторије.Тип часа: Обрада.Претходна ситуација у одељењу: Ученици су на часу историје стекли информације о

карактеристикама мезолита и неолита, начину живота људи у то време, насељима и алатима које су користили. Такође, добили су информацију да су наши најпознатији локалитети из тог времена Лепенски Вир, Старчево и Винча.

Циљеви часа: Стицање знања везаних за област развоја праисторијске уметности у Ср-бији; оспособљавање ученика за разумевање ликовних дела.

Задаци: Упознавање ученика са ликовним наслеђем наше земље, како би се развијали смисао, осећања и потребе неговања културних тековина; увођење ученика у свет опажања и доживљавања ликовних дела и упућивање у критички однос према власититм и туђим ликовним делима; добијање информација о уметничким делима светске и националне баш-тине и о појмовима којима се може вршити анализа виђеног; мотивисање ученика на акти-ван однос према актуелним питањима која се односе на заштиту и унапређивање човекове природне и културне средине.

Кључни појмови: локалитет, тотемизам, антропоморфно, зооморфно.

7 Након овог часа може да се одржи заједнички час на коме би ученици презентовали своје радове или да се направи зајдничка школска изложба и јавна презентација у школи.

40

Образовни исходи: Ученици умеју да наведу наше најпознатије праисторијске локали-тете, да кажу ком периоду припадају и да наведу пример уметничких експоната са ових локалитета.

Облици рада: групни.Наставне методе: излагање, разговор, илустративно-демонстративна метода.Наставна средства: репродукције дате у уџбенику (Марина Чудов, „Ликовна култу-

ра – уџбеник за први разред гимназије друштвено-језичког смера и специјализовано- -филолошка одељења”, Београд: Издавачка кућа Klett, 2014).

Додатна литература и извори: др Миодраг Коларић, „Историја уметности и споменици у Југославији”, Београд, 1975.http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/prostori-narodnog-muzeja/muzej-lepenski-vir/(Осим експоната из Лепенског Вира који се чувају у Народном музеју, дат је линк ка

Музеју Лепенског Вира и филм Лепенски Вир из 1968. године, аутора Душана Слијепчевића.)

Уводни део часа: Понављање градива са часа историје питањима: • На које епохе делимо праисторију?• Које су одлике ових епоха?• У каквим стаништима и каквим делатностима су се бавили људи у периоду мезолита и

неолита?• Наведите неке од археолошких локалитета из периода праисторије у Србији? Да ли сте

неке обишли? Какви су ваши утисци?

Главни део часа: Састоји се из неколико активности.

Активност 1 (око 10 минута)Професор излаже податке о локалитетима у Србији: Лепенском Виру, Старчеву и Винчи,

али и чињенице да су старчевска и винчанска култура називи за читав низ локалитета из неолитског периода и помиње археологе Драгослава Срејовића и Милоја Васића.

Активност 2 (око 12 минута)Презентовање и естеткса анализа уметничких експоната из Лепенског Вира на примери-

ма „Прародитељке” и „Водене виле” и објашњење термина тотемизам.Култура Старчева се илуструје фигуром „Црвенокосе богиње” пронађене на локалитету

Доња Брањевина, уз опаску да је та фигура специфична због финоће израде и димензија које су знатно веће од осталих фигура овог периода.

Култура Винче се илуструје примерима посуда из овог периода и репликом сојенице. Тер-мине зооморфно и антропоморфно професор објашњава на примерима Хајд вазе, „Видо-вданке” и скулптуре „Lady of Vinca”. Објашњавање и излагање карактеристика винчанске скулптуре (крупне очи, петоугаоно лице истакнутог носа, урези који дочаравају одећу и накит).

Анализу Колица из Дупљаје би требало да ученици ураде сами, кроз дискусију.

Активност 3 (око 15 минута)Разговор о домаћем задатку који ће ученици реализовати кроз групни рад. Разред се по-

дели на 6 група и свака група добије задатак. Прва, друга и трећа група раде паное са тек-стовима, сликама и цртежима којима се илуструје све што је важно за локалитете Лепенског Вира, Старчева и Винче. Четврта група израђује моделе земуница и сојеница од материјала за рециклажу. Пета и шеста група израђују посуде, жртвенике и фигурине инспирисани неолитском керамиком.

Иако сви потребни подаци и линкови постоје у уџбенику за ликовну културу, професор може дати и додатну литературу и изворе са интернета.

Завршни део часа: Понављање градива постављањем питања.

41

4.2. КОРЕЛАЦИЈА СА ГРАДИВОМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

ХОРИЗОНТАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

Постоји хоризонтална корелација са наставом српског језика у првом разреду гимназије оба смера код лекција везаних за Месопотамију и античку Грчку обрађује се: Еп о Гилгаме-шу, одломци из Хомерове Илијаде и Софоклова Антигона. Такође се градиво може пове-зивати према програму у природно-математичким гимназијама са текстовима везаним за средњовековну уметност: из Старог завета – Легенда о потопу; из Новг завета – Беседа на Гори, Страдање и васкрсење Христово (Јеванђеље по Матеју), као и најстарији споменици јужнословенске културе: Башћанска плоча, Самуилов натпис, Брижински споменици, Ми-рослављево јеванђеље. Од књижевних дела обрађују се: одломци из Житија Св. Симеона (Св. Сава) и из Житија Светог Саве (Теодосије), Јефимијина Похвала кнезу Лазару и дело деспота Стефана Лазаревића Слово љубве.

У другом разреду код природно-математичког смера могуће је остварити корелацију са лекцијама везаним за романтизам и реализам, пошто се на часовима српског језика изуча-вају ови правци, њихове одлике и протагонисти. То даје могућност заједничке обраде поје-диних методских јединица, организовање заједничких изложби, вечери поезије, трибина и приредби.

Могућа је и корелација градива у четвртом разреду у гимназијама друштвено-језичког смера приликом обраде савремене књижевности.

ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

Овај вид корелације може се остварити повезивањем наставних јединица првог и другог разреда у гимназијама оба типа. Постоји код лекција које се односе на хуманизам и рене-сансу, пошто су у 1. разреду ученици упознати са појмовима и обрадили неке од сонета из Канцонијера Франческа Петрарке, „Пакла” из Божанствене комедије Дантеа Алигијерија и новеле из Декамерона Ђованија Бокача. То може да користи приликом увођења у уметност ренесансе.

У другом разреду гимназије (оба типа) и трећем разреду гимназије друштвено- -језичког смера могуће је остварити везу код лекција везаних за барок и класицизам, роман-тизам и реализам због градива које се обрађује према програму.

Корисно је позивање на знање које су ученици стекли у трећем разреду на часовима срп-ског језика везаним за поетику модерне – импресионизам и симболизам, градиво које се обрађује у четвртом разреду у гимназијама друштвено-језичког смера.

42

4.3. КОРЕЛАЦИЈА СА ГРАДИВОМ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

У првом разреду гимназије постоји делимична корелација, јер се учи музичка култура периода од праисторије до краја барока (друштвено-језички смер), односно, од праисторије до XIX века (природно-математички смер).

У другом разреду је запаженија корелација, јер се на друштвено-језичком смеру обрађује музичка култура од барока до романтизма, а на природно-математичком од XIX века до савремене музике.

У трећем разреду корелација је потпуна јер се у оба предмета проучава уметност XIX века.

У четвртом разреду наставе се поклапају само код области које обрађују период од им-пресионизма до савремене уметности.

Многи термини из области теорије форме могу се обрадити помоћу хоризонталне коре-лације. Најбоље обједињавање градива може се извршити путем заједничких пројеката и приредби.

Због специфичности и перидоизације ликовне и музичке културе, већи део корелације између ова два предмета спада у дијагонални тип повезивања.

4.4. КОРЕЛАЦИЈА СА ГРАДИВОМ ОСТАЛИХ ПРЕДМЕТА

Корелација са рачунарством и информатиком је битна због важности графичког ди-зајна у многим сегментима рада са рачунаром и многих програма који постају изражајно средство уметника. У првом разреду то су слајд-презентације, у другом ученици уче о рачу-нарској графици, док у четвртом разреду креирају веб-странице.

Корелација са математиком, физиком, хемијом и биологијом је углавном дијагонална и тиче се општих појмова. На пример, у првом разреду се може повезивати знање које су уче-ници стекли о размерама и пропорцијама приликом обраде античке уметности, приликом цртања и визирања, док у четвртом разреду, за боље разумевање импресионизма, може да се искористи знање о Њутновом спектру боја, итд.

Од значаја може бити и корелација са социологијом у трећем разреду, код методских је-диница које се односе на основне области друштвеног живота (економске аспекте друштва, културу, религију, политику).

Најбољи ефекат корелације у настави добија се тимским планирањем на седницама одељенског већа, тако што се износи планирани садржај сваког предмета за идући месец, а онда одређују теме које се могу повезати у логичне целине око одређених тема или пробле-ма. Овакав приступ назива се интердисциплинарна настава и њоме се обједињују разли-чити садржаји у тематске целине.

43

Блиска интердисциплинарној је пројектна настава, метода решавња проблема која од ученика тражи самосталну активност као и конкретни израз. Овај начин рада јесте захтеван и тражи добру организацију, али ученицима пружа могућност да се усавршавају у новим медијима, да користе нове технологије, самостално проналазе информације, развијају спо-собност решавања проблема и развијају сарадњу, као и критички однос према властитом и туђем раду.

Пројекат има следеће фазе:• одређивање теме пројекта;• дефинисање циља који се пројетком жели постићи;• планирање активности које одговарају теми и циљу пројекта;• подела активности, избор материјала и метода рада, дефинисање места и динамике

рада;• реализација планираних активности;• приказ добијених резултата и продуката пројеката;• вредновање пројекта (процена остварености дефинисаних циљева).

Пројекат може бити презентован у форми текста, предавања, трибине, али и изложбе, кратког филма, представе. Оваквим радом се остварује и низ циљева и задатака поставље-них пред предмет ликовне културе.

44

5. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

5.1. ДОПУНСКА НАСТАВА

Допунска настава је намењена ученицима који из било ког разлога заостају у учењу или не постижу жељене резултате. Разлози за ово могу бити различити: дуже одсуство са наста-ве, устручавање на часу да се траже додатна објашњења, социјални услови у којима ученик живи или проблеми било које врсте.

Ученике на допунске часове упућује предметни наставник у сарадњи са психологом и педагогом школе, а често и родитељима. На овим часовима се ради у мањим групама или индивидуално, и фокусира се на градиво које ученик није савладао. За ове часове наставник ради посебну припрему. Градиво се посебно појашњава, дели у мање целине и могу се дати посебни домаћи задаци за вежбање.

У настави ликовне културе ретки су примери упућивања ученика на допунску наставу. Концепција уџбеника је таква да ученик сам, са лакоћом може надокнадити пропуштено градиво, користећи, осим текста и репродукција, резиме као олакшицу за преслишавање и одговарајући на питања за проверу знања. Чињеница је и да су ученици (а често и родитељи) неспремни да прихвате потребу похађања овог вида наставе. Прихватиће је за предмете као што су математика, физика, хемија, али не и за ликовну и музичку културу.

5.2. ДОДАТНА НАСТАВА

Додатна настава је намењена даровитим ученицима и онима који показују посебно инте-ресовање за предмет. На овим часовима се градиво проширује и детаљније обрађује. Наста-ва се изводи у малим групама и за њу се наставник посебно припрема.

Додатну наставу ученику предлаже предметни наставник, а често сами ученици траже да се организује у школи овакав вид рада. То су обично ученици четвртог разреда или ученици природно-математичког смера који желе да упишу неки од уметничких или друштвених фа-култета и сматрају да ће им ово знање бити потребно приликом полагања пријемног испита и желе да обнове комплетно градиво историје уметности и теорије форме уз рађење дела тестова опште информисаности који су били на пријемним испитима претходних година.

Наставник треба да подели градиво за обнављање на мање јединице које ученици об-рађују самостално, а на часовима додатне наставе проверава њихов рад, појашњава компли-кованије делове градива, сажима градиво и провежбава са ученицима питања са тестова.

У уџбеницима за ликовну културу, под насловом „Покажите своје знање” постоји читав низ предлога за писање есеја и самостално проучавање за ученике, па ове теме могу знатно да олакшају обнављање градива.

Уобичајени фонд часова за додатну наставу је 1 недељено, односно, 35 часова годишње.

45

5.3. СЕКЦИЈЕ

Ликовна секција је намењена ученицима надареним за самостално ликовно изражавање. Наставник прави годишњи план рада секције и припреме за сваки састанак. За израду пла-на узима се у обзир више фактора: опремљеност и могућности школе, интересовање учени-ка, пројекти који се реализују у школи, важни датуми (Дан школе, прослава Светог Саве), конкурси и такмичења.

Како су интересовања ученика различита, на секцији би требало ученицима пружити мо-гућност да се опробају у различитим медијима. У уџбеницима је, под насловом „Покажите своје знање”, дато доста предлога за самостално ликовно изражавање. Неки од ових предлога се могу реализовати на редовним часовима, а неки разрадити и реализовати на часовима секције.

Уобичајени фонд часова секције је 1 недељно, односно 35 часова годишње.

Табела бр. 4 – Предлог оквирног плана секције

Број теме

Време реализације

Области, медији Садржај рада Број

часова

1 септембар Естетско процењивање

Избор нових члановаЗа старе чланове – анализа радова насталих у току летњег распуста

1

2 септембар Теорија форме Вежбе из теорије форме, слободна техника

3

октобар

3 октобар Цртање Цртање по моделу и вежбе везане за простор и перспективу

3

4 новембар Сликарске технике Сликање по моделуСлободно компоновање

4

5 децембар Тродимензионално обликовање

МоделирањеИзрада ансамблажа од материјала за рециклажу

4

Прво полугодиште: 15 часова укупно

6 јануар Графичке дисциплине

Израда скица, преношење на под-логу, израда матрице и штампање

4

фебруар

7 март Класична фотографија

Основни појмови, примери, аналогија са дигиталном фотографијом

1

46

8 март Дигитална фотографија

Естетске основе снимања – портрет, пејзаж, архитектура, снимање у ентеријеру

4

9 април Могућност примене фотографије

Презентација, фото-стрип, фото-репортажа, фото-монтажа

4

10 мај Примењена графика Израда плаката за школске приредбе и трибине

4

јун

11 током школске године

Естетско процењивање

Одабир радова и опремање ради учешћа на конкурсима или постављања школске изложбе

3

Друго полугодиште: 20 часова укупноГодишње: 35 часова укупно

5.4. ЕКСКУРЗИЈЕ, ПОСЕТЕ ИЗЛОЖБАМА, МУЗЕЈИМА, ГАЛЕРИЈАМА

Екскурзија је дефинисана као факултативна наставна активност која се остварује ван школе.8 Циљ екскурзије је дефинисан као непосредно упознавање појава и односа у при-родној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу школе. У истом документу су дефинисани и задаци, а од значаја за наставу ликовне културе је развијање позитивног односа према националним, култур-ним и естетским вредностима. Садржај и програм екскурзије се доносе на основу предлога одељењских и стручних већа и улазе у годишњи план школе.

Осим екскурзија, могу се планирати и краће посете музејима, галеријама, историјским и културним споменицима, као и посете другим школама ради сарадње и размене искустава.

Важно је да се свака од ових активности добро испланира. Наставник мора да буде добро упознат са свим подацима везаним за место посете. Ученици се благовремено информишу о ономе што ће на одређеном месту видети, а појединим групама се додељују задаци које на екскурзији или приликом посете треба да обаве (фотографисање, белешке о утисцима, цртежи са терена...).

По повратку, обавезно треба продискутовати о свему што је виђено, а материјале, које су групе прикупиле, обрадити и презентовати (као школску изложбу, презентацију, мултиме-дијални час), како би се извукли потребни закључци. Ако се обилази изложба, ученици могу добити домаћи задатак да напишу састав о делу које је на њих оставило утисак.

8 Службени гласник РС – Просветни гласник бр. 1/2009.

47

6. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА У НАСТАВИ

Настава ликовне културе се разликује од наставе других предмета пре свега по карактеру садржаја, процесу стваралаштва који се очекује од ученика и естетској процени. Индиви-дуализована настава узима у обзир различите способности и особености сваког ученика.

Пример индивидуализације у настави је учење уметности на основу слободног избо-ра (Веб 3). Ради се о радовима Марије Монтесори „Корак по корак” и Choice Based Art Education који су у САД покренули Катарина Даглас и Џон Кроу (Веб 4).

Од наставника се очекује да обезбеди структуру часа, а од ученика да сами направе соп-ствени план рада, истражују и импровизују. Наставник ученицима излаже одређене садр-жаје у форми проблема, а од ученика се очекује да дођу на час са идејом шта би и како требало радити да се до решења дође. Како уметнички процес и креативно размишљање не доводе до једног, већ до више решења, овакав вид наставе помаже ученицима да развијају уметничке и истраживачке вештине и да их мотивише да изнађу сопствене начине визу-елног представљања својих идеја. Рад на основу слободног избора се може применити не само на секцији већ и на неким од редовних часова. Ученици су мотивисани да буду актив-ни, да размишљају, да сарађују и организују и комуницирају. Наставник ствара подстицајну атмосферу, прати рад ученика, пружа помоћ и подршку и увек је извор информација. При-ликом оцењивања, узима се у обзир и самовредновање, као и оцењивање вршњака.

6.1. НАСТАВНА СРЕДСТВА

УЏБЕНИК

После низа година имамо комплет уџбеника за ликовну културу израђен према важећем плану и програму. У њима су обрађене не само лекције које се односе на историју уметности, већ и оне које се тичу теорије форме. Репродукована су и сва значајна уметничка дела. На крају сваке лекције је дат резиме, као и низ питања на основу којих ученици могу да провере своје знање. Поједина од ових питања садрже поређење или анализу уметничких дела, па се могу користити и на самом часу после обрађене лекције, као провера да ли су ученици добро разумели градиво.

На крају лекција су, под насловом „Покажите своје знање”, дати предлози за даљи рад уче-ника. Водило се рачуна да задаци овде изложени буду различитиг типа: самостално ликовно изражавање, писање есеја, проналажење примера из околине и слично. Увек се пропагира и праћење изложби и уметничких догађања.

На маргинама уџбеника су, осим појашњавања и дефинисања нових и мало познатих пој-мова, дате занимљивости везане за градиво изложено у лекцији, као и предлози за читање књига, гледање филмова и нарочито адресе релевантних сајтова, што омогућава ученицима да задовоље шира интересовања и помаже им у даљем раду.

48

СВЕСКА

Уз уџбеник је добро да ученици поседују и свеске у којима би бележили кратке подсе-тнике на важне информације везане за лекције, да би писали домаће задатке и белешке са посета музејима и галеријама, као и властите идеје. У њих могу залепити и понеку слику или чланак из новина, урадити илустрацију или скицу за властито дело. Ове свеске могу да буду и повод за разговор и увек су извор идеја, нарочито за индивидуализовану наставу.

ФОТОГРАФИЈЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ

Како настава ликовне културе почива на визуелном материјалу, сваки наставник пажљи-во прикупља различите фотографије, репродукције и илустрације везане за све сегменте наставе. Овакав материјал прикупљају и израђују и ученици да би илустровали властите домаће задатке или као извор инспирације за стварање властитих дела.

ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Презентације израђују готово у једнакој мери и наставници и ученици. Без обзира у ком програму се презентација ради (Power Point, Prezi, итд), добро је поштовати одређена пра-вила:

• Увек треба повезивати текст и слику, и ово се односи на све врсте текстова (писани, говорни) и све врсте статичних и динамичних слика.

• Слика и текст треба да буду просторно повезани. Текст који се односи на одређену слику треба да буде постављен одмах поред ње (код презентације на истом слајду). На презентацији треба да буду само основни подаци о делу и кључне информације. Сав остали материјал се излаже вербално, при чему се не понавља текст написан на слајду или паноу, уколико је текст са истог свима читљив. Текст на слајду или паноу не треба да буде превише дугачак (оптимално, лако запамтљиво правило је „шест речи у шест редова”).

• Уколико користимо видео-материјал или филм, и ако смо у прилици да бирамо, боље је користити оне које имају синхронизован текст него титловане.

• Боље мултимедијско учење се постиже ако се не праве дигресије (лекција се не оп-терећује додатним, занимљивим, али небитним садржајем). Када се лекција излаже искључиво вербалном, фронталном, монолошком методом, разне анегдоте и дигресије могу да помогну визуализацији материјала. Међутим, код мултимедијалних презента-ција оне имају суротан ефекат – одвлаче пажњу и успоравају памћење. Такође треба избегавати звучне ефекте, музику или клипарт слике у презентацији.9

9 Когнитивна теорија мултимедијалног учења.

49

РАЧУНАР

Рачунар се у настави ликовне културе користи на више начина: за приказивање слика и презентација, приказивање филмова и видео-клипова, као и за брзо проналажење реле-вантних података и примера, а програми потребни за све ово улазе у стандардну опрему рачунара. Као додатну опрему, корисно је у кабинету имати пројектор, скенер, штампач и дигитални фото-апарат.

Неопходно је имати и неке од програма за цртање, као и програме за обраду фотографија. Наводимо оне бесплатне:

• Real Draw Pro и Inkscape су програми за дводимензионално цртање.• За обраду фотографија могу се користити програми Gimp и Picasa.• За тродимензионално цртање бесплатан је Google SketchUp. Има их још много, али је

овај опробан и стабилан.• За наставнике је корисан програм Hot Potatoes којим се могу израђивати различити

материјали за вежбање, утврђивање и проверу знања. Састоји се од пет различитих модула, а шести представља њихову комбинацију. Понуђени модули су:

• JCloze – преко њега се креирају вежбе са изостављеним речима у реченици или изоста-вљеним деловима реченице;

• JQuiz – служи за креирање квиза са вишеструким избором одговора или кратким одговорима;

• JMatch – служи за вежбе у којима се упарују појмови; могу се упаривати и слика и речи;• JCross – служи за креирање укрштеница; уместо описа одређеног појма може се ставити

слика;• JMix – служи за израду вежби у којима је измешан редослед појмова;• The Masher – служи за спајање различитих вежби у јединствену целину.Формирана вежба се може штампати или је ученици могу решавати на рачунару.

ИНТЕРАКТИВНА ТАБЛА

Интерактивна табла се користи за презентацију образовног садржаја. Наставнику омо-гућава да користи документа из различитих програма на једној радној површини, да увећава текст, да обележава, црта или дописује преко постојеће слике, да паралелно користи материјал са интернета, да „помера” елементе по површини табле и распоређује их на нов начин. Велика је предност што се све ове измене могу снимити, па ако школа поседује и само једну интер- активну таблу, помоћу ње се могу „оживети” и учинити занимљивијим постојеће презентације.

ИНТЕРНЕТ

За преузимање података са интернета увек важи старо правило „три пута мери, једном сеци”. У преводу – проверите бар три извора, пре но што преузмете материјал за коришћење. Слобода изражавања се, више него било где другде, осећа на интернету и треба упозоравати ученике да проверавају изворе информација и да их преиспитују. Такође, ту је проблем и језика. Услед глади за информацијом, користимо непоуздане „преводиоце” што може изазвати додатне проблеме. Зато увек ученицима треба предложити један или два поузда-

50

на почетна линка на основу којих могу да даље истражују. У уџбенику су наведени сајтови музеја и галерија, као и званичне презентације које им могу помоћи у раду.

Web Gallery of Art (http://www.wga.hu/index1.html) је база дигиталних репродукција зна-чајних ликовних дела насталих у западној Европи од дванаестог до деветнаестог века, са на-гласком на период ренесансе. База је наменски направљена као ресурс за студенте и настав-нике који проучавају историју уметности. Дозвољено је коришћење слика у образовне сврхе без материјалне накнаде, а све слике имају високу резолуцију. Постоје и кратки текстови о уметницима, као и Guided Tours – виртуално вођење кроз одређене историјске периоде.

Ту су и Google Art Project као и бројни сајтови музеја и галерија. Посебно издвајам сајтове Галерије Тејт која има програме и интернет туре како за ученике тако и за професоре.

ФИЛМ

Филм као наставно средство у ликовној култури има низ предности. Омогућава да се уметничко дело, па и читав правац или епоха тумаче из различитих углова. Обезбеђује квалитетне снимке са локација преко којих ученици стичу бољи појам о њима, посебно о архитектури. Треба водити рачуна да ученици не посматрају филм са једнаком пажњом и да овде више него код коришћења других наставних средстава долазе до изражаја разлике у опажању и тумачењу. Зато је неопходно ученике припремити на то шта ће гледати и на шта треба да обрате пажњу. По завршеном гледању филма морала би да уследи дискусија са циљем да се истакну најважнији елементи и закључци. Понекад је потребно поново пустити одабране кадрове током или после дискусије, како би се резимирало градиво.

Филмови и видео-материјали се, због дужине, тешко могу уклопити у редовне часове ликовне културе, па је неопходно да наставник одабере кључне инсерте или други видео- -материјал, који се може употребити на часу и који ће бити примерен узрасту и разумевању ученика, као и циљевима часа.

• Филмска уметност је један од предмета изучавања ликовне културе, посебно у трећем разреду лекција која се односи на анимирани филм и лекција у четвртом разреду која се односи на све врсте филмова и историјат развоја у свету и код нас. Често се на крају лекције ученицима може препоручити да одгледају код куће неки одређени филм, а у уџбеницима је на маргинама и дата таква препорука. Ово, ипак, значи да неће сви уче-ници одгледати препоручене филмове, али корисно је да добију информацију. Најбољи начин предочавања филмске уметности је заједнички одлазак у биоскоп са дискусијом на првом наредном часу.

• Подврсту уметничког филма чине филмови који за тему имају уметност или биогра-фије уметника.

• Документарни филмови и серије којима се популаризује уметност често су рађени уп-раво за потребе наставе, али у другим земљама час траје дуже, тако да они обично трају од 55‒60 минута. Такве серије су „This is civilization” и „This is Modern art” Метју Колинса. Серија „Great Artists” Тима Марлоа садржи низ биографија уметника са анализама кључних дела, снимљена је на локацијама од важности за ликовну уметност. Осим ква-литета садржаја, предност је и трајање епизода (25 минута), а мана је то што су најчешће без превода са енглеског језика.

51

• Видео-клипови су обично оно што се најчешће користи на часовима. Трајање им је 1–10 минута, па чак и кад су без превода, могу се користити. На сајту www.ArtBabble.com постоји читав низ одличних клипова, а преко You Tube-а могу се наћи и добри прило-зи о нашој средњовековној уметности. Ради лакшег рада, препорука је да се клипови унапред припреме („скину” на CD или USB меморију), како би се убрзао рад и избегли евентуални технички проблеми.

6.2. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ

Додатна литература се ученицима нуди да би им олакшала рад на неком специфичном задатку (израда пројекта, радови везани за посете изложбама, музејима и галеријама, рад на екскурзији, израда матурског рада), да би задовољили интересовања која превазилазе задати програм или да би проширили своја знања и вештине за које сматрају да ће им бити корисне у даљем раду. У уџбеницима су, на маргинама, већ наведене поједине књиге, фил-мови и линкови ка сајтовима локалитета, музеја и галерија. У дневним припремама за на-ставнике, које су доступне преко Издавачке куће Klett, такође су, за сваку методичку једи-ницу, наведене књиге, сајтови и филмови као додатна литература, како за ученике, тако и за наставнике. Овде наводим литературу за коју сматрам да би требало да постоји у школској библиотеци и да буде доступна ученицима.

Приручници и књиге које ученицима могу помоћи у самосталном ликовном изражавању (Фалкенов приручник „Цртање и сликање”, приручници за цртање фигуре, портрета, перс-пективе, али и све што је доступно о скулптури, дизајну, графици, фотографији....на пример: Франческа Ромеи „Повест о скулптури”).

Општа историја уметности (Јансон, „Нова историја уметности”; Ларус, „Енциклопедија сликарства и графике” и слично), енциклопедија архитектуре, као и књиге које ученицима приближавају анализу уметничког дела: др Невена Хаџи Јовановић „Визуелне уметности за младе”, Агнес Етел и Мартин Конвеј „Књига о уметности за млад свет”.

• Монографије о уметницима (рецимо издавачке куће Ташен).• Монографије са репродукцијама уметничких дела из најважнијих светских музеја.• Дела везана за националну историју уметности.• Митови и легенде, популарни романи о уметницима и њиховим делима.

52

6.3. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Под инклузијом се подразумева прилагођавање школе и наставе образовним потребама ученика који, из било ког разлога, не могу да се уклопе у постојећи васпитно-образовни процес или школски програм.

Инклузивно образовање је у школе уведено школске 2010/2011. године. То значи да се деца са сметњама у развоју и инвалидитетом укључују у редовне школе. Она имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе, у редов-ном систему, уз појединачну, односно групну додатну подршку. Као први корак, школа от-клања физичке и комуникацијске препреке, тиме се овим ученицима омогућава адекватно похађање наставе, ваннаставних активности и учешће у животу школе.

Школа у оквиру годишњег плана и програма рада доноси и програм додатне подршке ученицима којима је она потребна, као и програм рада са ученицима са изузетним способ-ностима. За свако такво дете школа треба да донесе индивидуални образовни план (ИОП).10 Циљ овог плана је оптимално укључивање ученика у редован образовно васпитни рад и његово осамостаљивање у вршњачком колективу. Да би се овај циљ остварио, потребно је спровести следеће кораке:

1. Анализирати ситуацију и прикупити податаке о детету;2. Израдити педагошког профила детета;3. Одредити приоритете у пружању подршке;4. Развити стратегије подршке, одредити крајње циљеве пружања подршке и детаљан

план активности.

Све ово ради тим за инклузивно образовање који чине одељењски старешина и предмет-ни наставници, стручни сараданик школе, родитељ, односно старатељ, а по потреби педа-гошки асистент и стручњак ван установе, на предлог родитеља. Индивидуални образовни план усваја Педагошки колегијум на предлог стручног Тима за инклузивно образовање, од-носно Тима за додатну подршку ученицима. Родитељ, односно старатељ, даје сагласност за спровођење индивидуалног образовног плана.

Индивидуалним образовним планом утврђује се прилагођен и обогаћен начин образо-вања и васпитања детета и ученика, а посебно:

1. дневни распоред активности и часова наставе у одељењу, дневни распоред рада са ли-цем које му пружа додатну подршку и распоред рада у посебној групи у којој му се пружа додатна подршка, као и учесталост подршке;

2. циљеви васпитног-образовно рада;3. посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предме-

те са образложењем за одступање од посебних стандарда;4. индивидуални програм по предметима, односно садржаје у предметима који се обра-

ђују у одељењу и раду са додатном подршком;5. индивидуализован начин радa наставника, односно индивидуализован приступ при-

лагођен врсти сметње.

10 Више података у „Приручнику за планирање и писање индивидуалног образовног плана” (Веб 5).

53

Табела бр. 5 – Шема за планирање часа

Предмет/областТема

Разред

Циљеви часа (знања/вештине које ученик треба да стекне) – –

Прописани стандард постигнућа–

Процес (кораци и активности) Потребна прилагођавања или измене (према ИОП-у)

1.2.3.4.

За ученика 1 За ученика 2

Оцењивање (начин провере остварености циљева)

Потребна прилагођавања или измене (према ИОП-у)

За ученика 1 За ученика 2

Потребан материјал за рад

Запажања и коментари реализатора

За посебно надарене ученике, осим ИОП-а и рада у секцији, постоји и могућност укљу-чивања у рад различитих ликовних радионица које се организују при музејима и бившим домовима културе или у оквиру различитих пројеката на нивоу општине или града. Увек је добро пратити оваква догађања и пратити рад ученика у оквиру радионица организованих ван школе.

54

7. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање ученика је регулисано Правилником о оцењивању ученика у средњој школи (Веб 6). Ученик треба да буде оцењен најмање једанпут у тромесечју. На основу овога доносе се и усаглашавају конкретни критеријуми оцењивања за сваки предмет. Како ликовна кул-тура подразумева различите врсте знања, умења и вештина, утолико је теже овај правилник прилагодити предмету.

Оцењивање се врши на основу усмених одговора, различитих облика испитивања у пи-саном или електронском или графичком облику (школски и домаћи задаци ‒ есеји на задату тему, презентације, резултати групног или индивидуалног рада, тестови), као и самостално ликовно изражавање и ангажовање у ваннаставним активностима.

7.1. ПРЕДЛОГ КРИТЕРИЈУМА ОЦЕЊИВАЊА

Оцена одличан (5)

Ученик зна, уме, може:

• да друштвено историјске околности одређених периода и како су се оне одражавале на уметност (дух времена)11;

• да повезује развој и карактеристике различитих грана уметности уну-тар одређеног периода (музичку и ликовну уметност, књижевност);

• да познаје елементе из биографија најзначајнијих уметника који су ути-цали на њихово стваралаштво;

• да препознаје визуелно дела ликовних уметника и уме да их објасни (техника, композиција, значење дела);

• да у просеку једном у тромесечју оде било самостално било организо-вано на једну изложбу (посети музеј, галерију) и о томе напише приказ;

• да на часовима самосталног ликовног изражавања добро влада компо-зицијом, поседује солидну моторику и маштовитост;

• да сходно својим интересовањима и могућностима учествује у ванна-ставним активностима везаним за школске пројекте који укључују и ликовну културу.

11 Дух времена је појам који означава водећа интелектуална уверења, идеје, мишљења и погледе на живот током одређене епохе које одређују социолошку, верску и климу као и етику датог временског раздобља.

55

Оцена врло добар (4)

Ученик зна, уме, може:

• да наведе друштвено-историјске околности одређених периода, као и карактеристике уметности у одређеном периоду;

• да наведе најзначајније представнике уметности или правце и водећа уметничка дела одређеног периода;

• да визуелно препозна дела водећих уметника и уме да их објасни;• да једном у полугођу оде, било самостално, било организовано на једну

изложбу (посети музеј, галерију) и о томе напише приказ;• на часовима самосталног ликовног изражавања поседује солидну мо-

торику;• сходно својим интересовањима и могућностима укључује се у школске

пројекте који укључују и ликовну културу.

Оцена добар (3)

Ученик зна, уме, може:

• да наведе најзначајније стилове и правце предвиђене програмом за од-ређени разред;

• да наведе најзначајније представнике;• да визуелно препозна само најзначајнија дела датог периода;• на часовима самосталног ликовног изражавања даје стереотипна ре-

шења;• једном у току школске године посети, било самостално, било организо-

вано, музеј или изложбу и о томе напише приказ.

Оцена довољан (2)

Ученик зна, уме, може:

• да наведе стилске епохе предвиђене програмом за одређени разред;• да наведе доминантну стилску карактеристику одређене епохе;• да наведе најзначајније представнике тих епоха и по једно њихово дело;• редовно носи прибор и сходно својим могућностима учествује у раду на

часовима самосталног ликовног изражавања.

56

8. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Фонд часова ликовне културе је мали, ученика је много и често часови прођу у дискусија-ма или практичном раду, а да на крају немамо праву евиденцију о знању свих ученика. Поје-динци се истичу, док се друга група појединаца устручава да се јави и тако су наставници на крају приморани да прибегну тесту као начину процене знања.

Од многих врста тестова (способности, особина личности, спремности) овде ће бити речи само о тестовима којима се проверавају и мере резултати у учењу.

Предности провера знања путем теста су:• ученицима се дају задаци који обухватају целокупно градиво из наставне целине;

искључена је могућност да ученик добије питања само из области које је учио или само из области коју није учио;

• задаци су исти за све ученике, чиме су ученици постављени у исти положај;• сви имају једнаке услове за реализацију теста;• испитује се искључиво знање ученика;• оцењивање је потпуно објективно и не зависи од оцењивача.

Тест је економичан јер омогућава проверавање знања и оцењивање читавог одељења у времену од једног часа (за ученике).

Недостаци проверавања и оцењивања знања помоћу тестова су:• најчешће испитују познавање чињеница; ово се може делимично отклонити у фази

израде теста правилним обликовањем и избором задатака;• онемогућен је непосредан контакт наставника и ученика; • искључена могућност да наставник поставља ученику допунска питања;• позитивна оцена не значи да је ученик савладао све значајне теме из предмета; • траже се само формални одговори, искључено је дискутовање;• припрема је релативно дуга и сложена, захтева више времена, као и вештине састав-

љања задатака, као и додатно време за проверу резултата.

Тестови се планирају на почетку године, а ученици треба да буду унапред упознати са временом када ће га радити као и са садржајем програма који ће бити обухваћен оваквом провером знања.

Тест треба да буде: • објективан – унапред су дефинисани тачни одговори;• јасно је дефинисано бодовање и превођење бодова у оцену;• критеријуми су унапред познати ученицима.

Формулисање задатака

Код формулисања задатака разликујемо задатке затвореног и отвореног типа.Задаци затвореног типа су: алтернативни избор (избор између А и Б варијанте), више-

струки избор, задаци повезивања и задаци уређивања.Задаци отвореног типа су: задаци допуњавања и есејски задаци.

57

Правила за формулисање задатака

• питања треба да буду формулисана граматички правилно и стилски исправно; • не користити упитне реченице, већ јасне захтеве (не ‒ Ко је насликао „Мона Лизу”?, већ

‒ Наведи име аутора слике „Мона Лиза”.);• питања треба да буду формулисана јасно, прецизно и речником познатим ученицима;• тест треба да буде прегледан, са јасно обележеним простором за одговор; ако има

илустрација оне морају бити јасне и препознатљиве;• одговор на један задатак не сме утицати на други.

8.1. ПРИМЕРИ ТЕСТОВА

8.1.1. Први разред, за гимназије друштвено-језичког смера

1. Пећине познате по праисторијском сликарству су ______________ и ______________, и налазе се у _______________ и _____________________.

2. Наведи два наша најпознатија неолитска археолошка локалитета. ______________________ и __________________________.

3. Уметници старог Египта:а) приказују предмете реално;б) приказују предмете виђене из угла одакле их је најлакше препознати;в) приказују светлост и сенку на предметима. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

4. Капија богиње Иштар је ___________ боје и кроз њу се улазило у град _______________.

5. Рањена лавица је:а) слободна скулптура; б) рељеф; в) рађена техником глеђосаних плочица. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

6. Мегарон је ______________________ и састојао се од ____________________________.

7. „Принц међу љиљанима” из палате у Кнососу је рађен техником ___________________.

8. Простор грчког храма делимо у три целине које се зову:______________________, ____________________________ и ____________________________.

9. Повежите аутора и дело.Фидија „Дорифорос”Поликлет „Хермес са малим Дионисом”Праксител „Апоксиоменос”Лизип „Зевс из Олимпије”

58

10. Наведите две скулптуре из периода хеленизма: ________________ и _______________.

11. Римска базилика се састоји из:а) пронаоса и наоса;б) апсиде и бродова;в) има кружну основу. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

12. Римски Пантеон је покривен:а) кровом на две воде;б) црепом;в) куполом. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

13. Римску скулптуру чине:а) оригинална римска дела и копије грчких оригинала;б) само копије грчких оригинала;в) поптуно оригинална дела. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

14. Најбоље очуване римске фреске и мозаици нађени су у граду _____________________.

15. Прва хришћанска места за сахрањивање умрлих и вршење обреда зову се:а) базилике;б) цркве;в) катакомбе. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

Решења и бодови

1. Ласко, Алтамира, Француска, Шпанија (4 поена)2. Старчево, Винча (2 поена)3. б (1 поена)4. Плаве, Вавилон (1 поена)5. а (2 поена)6. Краљевска дворана за пријеме, предворја и централног дела са огњиштен окруженог са четири стуба б (1 поена)7. Бојени рељеф (4 поена)8. Пронаос, наос, опистодомос (1 поена)9. Фидија – „Зевс из Олимпије”; Поликлет – „Дорифорос”; Праксител – „Хермес са малим Дионисом”; Лизип - „Апоксиоменос” (3 поена)10. „Лаокон са синовима”, „Ника са Самотраке” (3 поена)11. а (2 поена)12. б (1 поена)13. в (1 поена)14. Помпеји (1 поена)15. в (1 поена)

Укупан збир бодова и оцена14–17 2 18–21 3 22–25 4 26–29 5

59

8.1.2. Први разред, за гимназије природно-математичког смера

1. Набројите три локалитета у Србији позната по уметности праисторије:_____________, ____________________ и _______________.

2. Повежите дело и културу којој припада:Уметност старог Египта Капија богиње ИштарУметност Месопотамије Портрет краљице НефертитиУметност Крита Лавља капијаУметност Микене Фреска тореадора

3. Опиши капител стуба јонског стила: _________________________________________________________________________________________________.

4. Повежите аутора и дело.Фидија „Хермес са малим Дионисом”Мирон „Дискоболос”Поликлет „Атина Партенос”Праксител „Дорифорос”

5. Каријатиде су:а) жене ратнице;б) фигуре жена у функцији стуба;в) богиње судбине.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

6. Римски храм Пантеон засведен је:а) равном таваницом;б) куполом;в) лучним сводом.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

7. Наведи два римска споменика на којима су приказани наративни рељефи:____________________ и ________________________.

8. Слика „Битка код Иса” је рађена техником __________________, а откривена је у граду ________________________.

9. Прва хришћанска места за сахрањивање умрлих и вршење обреда зову се:а) базилике; б) катакомбе; в) цркве. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

10. Најпознатији мозаик из Феликс Ромулијане приказује ________________.

11. Цркву Свете Софије у Цариграду подигао је ______________________.

60

12. Полукружни лук се везује за:а) романику; б) готику.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

13. Фреска „Мироносице на Христовом гробу” („Бели анђео”) налази се у цркви_________________________, а њен ктитор је ___________________.

14. Цркве из времена краља Милутина и његових наследника грађене су:а) као грађевине са основом уписаног крста;б) као једнобродне грађевине са певницама;в) као грађевине са триконхалном основом.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

15. Розета је ____________________________________________________.

16. Наведите два фрушкогорска манастира: _________________ и _________________________.

Решења и бодови

1. Лепенски Вир, Старчево, Винча (3 поена)2. Египат – портрет Нефертити; Месопотамија – капија богиње Иштар; Крит – Фреска тореадора; Микена – Лавља капија (3 поена)3. Карител јонског стуба има карактеристичне спиралне увојке (волуте) који су постављени на обликовану капу (ехинус) који су постављени на обликовану капу (ехинус) стуба (2 поена)4. Фидија – „Атина Партенос”; Мирон – „Дискоболос”; Поликлет – „Дорифорос”; Праксител – „Хермес са малим Дионисом” (3 поена)5. б (1 поена)6. б (1 поена)7. Ара пацис, Трајанов стуб (2 поена)8. Мозаик, Помпеја (2 поена)9. б (1 поена)10. Диониса на гозби (или Ловце на лавове) (1 поена)11. Цар Јустинијан (1 поена)12. а (1 поена)13. Милешева, краљ Владислав (2 поена)14. а (1 поена)15. Орнамент кружног облика, у готици кружни прозор украшен витражом и рељефом (2 поена)16. Крушедол, Ново Хопово (2 поена)

Укупан збир бодова и оцена13–16 2 17–20 3 21–24 4 25–28 5

61

8.1.3. Други разред, за гимназије друштвено-језичког смера

1. Црква Свете Софије у Истанбулу подигнута је у време цара ________________, а по типу основе је ___________________________________________________.

2. Мозаици на којима су приказани византијски цар Јустинијан и царица Теодора налазе се у:а) Цриграду;б) Равени;в) Венецији.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

3. Припрата је _____________ и налази се на __________________ страни цркве.

4. Која од наведених грађевина није рађена у стилу готике:а) катедрала у Пизи;б) Нотр Дам у Паризу;в) катедрала у Милану.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

5. Средњовековни рукописи су украшени:а) интарзијама;б) минијатурама.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

6. Преломљени лук се везује за:а) готику;б) романику.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

7. Фреска „Мироносице на Христовом” гробу је позната и под називом ____________, а налази се у манастиру ______________________.

8. Спојите задужбину са ктитором.Богоридичина црква, манастир Студеница деспот Стефан ЛазаревићЦрква Успења Богородице, манастир Грачаница Стефан НемањаЦрква вазнесења Христовог, манастир Жича краљ МилутинЦрква Свете Тројице, манастир Ресава Стефан Првовенчани

9. Најпознатији руски средњовековни сликар је __________________, а његово дело је____________________________________.

10. На катедрали Санта Марија дел Фиоре у Фиренци, архитекта Филипо Брунелески је пројектовао __________________________.

11. Наведи једно дело сликара Алесандра Ботичелија.___________________________________________

62

12. Ренесансни уметници користе: а) инверзну перспективу;б) линеарну перспективу.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)13. Леонардо да Винчи примењује специфични начин сенчења који се зове

______________________________________________.

14. Микеланђело Буонароти је на своду Сикстинске капеле приказао:а) сцене из „Старог завета”; б) сцене из „Новог завета ”; в) античке мотиве.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

15. Микеланђело је скулптуру „Давида” радио према:а) средњовековним правилима;б) античким правилима;в) византијским правилима.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

16. Повежите аутора и дело.„Арнолфини са невестом” Питер Бројгел Старији„Ловци у снегу” Хијеронимус Бош„Врт уживања” Ел Греко„Сахрана грофа Оргаза” Јан ван Ајк

17. Дрворез је:а) вајарска техника;б) графичка дисциплина.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

63

Решења и бодови

1. Јустинијана, грађевина централног типа са куполом (2 поена)2. б (1 поена)3. Улазни део цркве, налази се на западној страни (2 поена)4. а (1 поена)5. б (1 поена)6. а (1 поена)7. „Бели анђео”, Милешева (2 поена)8. Богоридичина црква,манастир Студеница– Стефан Немања;

Црква Успења Богородице, манастир Грачаница – краљ Милутин; Црква вазнесења Христовог, манастир Жича – Стефан Првовенчани;Црква Свете Тројице, манастир Ресава – деспот Стефан Лазаревић (3 поена)

9. Андреј Рубљов, икона „Света Тројица” (2 поена)10. Куполи на фирентинској катедрали Санта Марија дел Фиоре (1 поена)11. „Рођење Венере” или „Пролеће” или „Венера и Марс”... (1 поена)12. б (1 поена)13. сфумато (1 поена)14. а (1 поена)15. б (1 поена)16. „Арнолфини са невестом” – Јан ван Ајк; „Ловци у снегу” – Питер

Бројгел Старији; „Врт уживања” – Хијеронимус Бош; „Сахрана грофа Оргаза” – Ел Греко (3 поена)

17. б (1 поена)

Укупан збир бодова и оцена10–13 2 14–17 3 18–21 4 22–25 5

64

8.1.4. Други разред, за гимназије природно-математичког смера

1. Техника уљаног сликарства се јавља у периоду ___________________________.

2. Леонардо да Винчи примењује специфичан начин сенчења који се зове ________.

3. Микеланђело Буонароти је на своду Сикстинске капеле приказао:а) сцене из „Старог завета”;б) сцене из „Новог завета”;в) античке мотиве.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

4. Најпознатији представник ренесансе у Немачкој је ___________________.

5. Барокна композиција је: а) статична и мирна;б) асиметрична и динамична;в) симетрична и уравнотежена.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

6. На слици Микеланђела Меризија Каравађа „Позивање Светог Матије” Христ:а) седи за столом;б) није присутан;в) стоји на десној страни слике.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

7. Слика „Ноћна стража” Рембранта ван Рејна је:а) пејзаж;б) групни портрет;в) митолошко-алегоријска композиција.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

8. Аутор скулпторалне групе „Занос Свете Терезе” је: а) Филипо Брунелески;б) Франческо Боромини;в) Ђан Лоренцо Бернини.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

9. Повежите правац са уметником, водећим представником.Неокласицизам Ежен ДелакроаРомантизам Гистав КурбеРеализам Жак Луј Давид

10. Наведи имена двојице ликовних уметника, по једног представника романтизма и реали-зма у Србији.

Романтизам – ________________________Реализам – _______________________

65

11. Импресионизам је добио име по слици _____________ сликара _______________.

12. Три уметника постимпресионизма су својим радом наговестили појаву три правца у уметности почетком XX века. Наведите, поред имена уметника, који су то правци.

Пол Сезан – ______________________Винсент ван Гог – _________________Пол Гоген – ______________________

13. Слика Пабла Пикаса „Госпођице из Авињона” припада правцу _______________.

14. Наведи имена тројце сликара који се сматрају оснивачима апстрактне уметности:______________________________________________________.

15. Сецесију у архитектури је нарочито промовисао шпански градитељ _____________.

16. Наведите по једно дело наших уметника.Сава Шумановић – ________________________Милена Павловић Барили – _________________Петар Лубарда – __________________________Мића Поповић – __________________________

Решења и бодови

1. ренесансе (1 поена)2. сфумато (1 поена)3. а (1 поена)4. Албрехт Дирер (1 поена)5. б (1 поена)6. в (1 поена)7. б (1 поена)8. в (1 поена)9. Неокласицизам – Жак Луј Давид; Романтизам – Ежен Делакроа; Реализам – Гистав Курбе (2 поена)10. Романтизам – Ђура Јакшић; Реализам – Паја Јовановић или Урош Предић (2 поена)11. „Импресија: рађање Сунца” Клода Монеа (2 поена)12. Пол Сезан – кубизам; Винсент ван Гог – експресионизам; Пол Гоген – фовизам (3 поена)13. кубизам (1 поена)14. Василиј Кандински, Пит Мондријан, Казимир Маљевич (3 поена)15. Антонио Гауди (1 поена)16. Сава Шумановић – „Пијана лађа” или „Доручак на трави”...; Милена Павловић Барили – „Композиција” или „Сликарка са стрелцем”...; Петар Лубарда – „Коњи”; Мића Поповић – „Основа” или „Не, хвала” (4 поена)

Укупан збир бодова и оцена11–14 2 15–18 3 19–22 4 23–26 5

66

8.1.5. Трећи разред, за гимназије друштвено-језичког смера

1. Барокна композиција је:а) симетрична и уравнотежена;б) статична и мирна;в) асиметрична и динамична.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

2. На слици Микеланђела Меризија Каравађа „Позивање Светог Матије” Христ:а) седи за столом;б) није присутан;в) стоји на десној страни слике.

3. Уместо базиликалне основе, барокне цркве често имају основу у облику______________________________________________________________.

4. Аутор скулпторалне групе „Занос Свете Терезе” је:а) Филипо Брунелески;б) Ђан Лоренцо Берници;в) Франческо Боромини.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

5. Слику „Младе племкиње” насликао је шпански сликар _____________________.

6. Слика „Ноћна стража” Рембранта ван Рејна је:а) пејзаж;б) групни портрет;в) митолошко-алегоријска композиција.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

7. На Рубенсовој слици Подизање крста композиционе линије су:а) таласасте и динамичне;б) мирне и опуштене;в) искључиво праве.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

8. Наведи пример француске барокне дворске архитектуре.___________________.

9. Композизија „Стрељање 3. маја 1808. године” Франциска Гоје инспирисана је______________________________________________________.

10. Наведи једног српског барокног сликара и његово дело._________________________________________________

11. Шта је допринело развоју неокласицизма:а) откриће Трајановог форума;б) обнова римског Пантеона;в) откриће Помпеје и Херкуланума.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

67

12. Од наведених дела подвуците оно које није насликао Жак Луј Давид. „Наполеоново крунисање” „Велика Одалиска” „Мараова смрт”

13. Сврха реалистичке уметности је:а) да велича владара и цркву;б) да пробуди национални понос;в) да укаже на социјалне неправде.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

14. Теодор Жерико је слику „Сплав Медузе” насликао инспирисан _______________.

15. Наведи пример архитектуре романтизма у Београду. ______________________

16. Повежите аутора и дело.Ђура Јакшић „Крунисање цара Душана”Стеван Тодоровић „Анатом”Ђорђе Крстић „Весела браћа”Паја Јовановић „Девојка у плавом”Урош Предић „Гимнастичко друштво”

Решења и бодови

1. в (1 поена)2. в (1 поена)3. Елипсе, овала или сложених геометријских схема (1 поена)4. б (1 поена)5. Дијего Веласкез (1 поена)6. б (1 поена)7. а (1 поена)8. Двор у Весају (1 поена)9. Стварни догаљај (стрељање после побуне изазване упадом Жозефа Бонапарте у Шпанију) (2 поена)10. Теодор Крачун, иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (2 поена)11. в (1 поена)12. „Велика Одалиска” (2 поена)13. в (1 поена)14. Истинитим догађајем, бродоломом брода „Медуза” (2 поена)15. Капетан Мишино здање (2 поена)16. Ђура Јакшић – „Девојка у плавом”; Стеван Тодоровић – „Гимнастичко друштво”; Ђорђе Крстић – „Анатом”; Паја Јовановић –„Крунисање цара Душана”; Урош Предић – „Весела браћа” (4 поена)

Укупан збир бодова и оцена9–12 2 13–16 3 17–20 4 21–24 5

68

8.1.6. Четврти разред, за гимназије друштвено-језичког смера

1. Импресионизам је добио име по слици __________________________________________сликара _________________________________________.

2. Импресионисти истражују:а) геометријске форме;б) апстрактне форме;в) светлост и покрет.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

3. Три уметника постимпресионизма су својим радом наговестили појаву три правца у умет-ности почетком XX века. Наведите, поред имена уметника, који су то правци. Пол Сезан – ______________________Винсент ван Гог – __________________Пол Гоген – _____________________

4. Наведите имена троје сликара који су обележили својим радом период сецесије у Србији: _________________________________________________.

5. Од примарног значаја за фовисте је:а) боја; б) светлост; в) простор.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

6. Пабло Пикасо је слику „Герника” насликао инспирисан: ________________________.

7. Повежите уметнике са уметничким правцем коме су дали највећи допринос.Фовизам Марсел ДишанЕкспресионизам Пит МондријанКубизам Едвард МункАпстрактна уметност Пабло ПикасоДадаизам Анри Матис:

8. Пабло Пикасо и Жорж Брак су користили технику:а) витража; б) фротажа; в) колажа. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

9. Сликари надреализма су се изражавали на два начина: аутоматским радом и апрстракт-ним формама као уметник ________________________ или прецизним, реалистичким формама као уметник ______________________.

10. Уметничка школа коју је основао архитекта Валтер Гропијус и која је спајала уметност и индустријску производњу, звала се:

а) Париска школа; б) Баухаус; в) Чикашка школа. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

69

11. Архитектуру Френка Лојда Рајта, због принципа пројектовања који се ослањају на природу, зовемо још и _______________________ архитектура.

12. Наведите по једно дело наших уметника прве половине XX века.Надежда Петровић – ___________________________Сава Шумановић – ____________________________Милена Павловић Барили – ______________________Пеђа Милосављевић – __________________________

13. Заокружите уметнички правац који не припада другој половини XX века:а) енформел; б) поп-арт; в) магијски реализам. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

14. Набројте хронолошким редом следеће правце.Поп-арт надреализам импресионизам

1.____________________ 2.__________________ 3.___________________

15. Уметница Марина Абрамовић је позната по својим:а) сликама; б) перформансима; в) скулптурама.

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

Решења и бодови

1. „Импресија:рађање Сунца” Клода Монеа (2 поена)2. в (1 поена)3. Пол Сезан – кубизам; Винсент ван Гог – експресионизам; Пол Гоген – фовизам (3 поена)4. Марко Мурат, Бета Вукановић, Леон Коен (3 поена)5. а (1 поена)6. Историјским догађајем из шпанског грађанског рата (1 поена)7. Фовизам – Анри Матис; Експресионизам – Едвард Мунк; Кубизам – Пабло Пикасо; Апстрактна уметност – Пит Мондријан; Дадаизам – Марсел Дишан (4 поена)8. в (1 поена)9. Макс Ернст, Салвадор Дали или Рене Магрит (2 поена)10. б (1 поена)11. органска (1 поена)12. Надежда Петровић – „Аутопортрет” или „Косовски божури”; Сава Шумановић – „Доручак на трави” или „Пијана лађа” или „Јесњи пут”; Милена Павловић Барили – „Сликарка са стрелцем”; Пеђа Милосављевић – „Димњаци и руже” (4 поена)13. в (1 поена)14. 1. Импресионизам; 2. Надреализам; 3. Поп-арт (2 поена)15. б (1 поена)

Укупан збир бодова и оцена13–16 2 17–20 3 21–24 4 25–28 5

70

ЛИТЕРАТУРА

Вилотијевић 1991: Младен Вилотијевић, Дидактика, Београд: Научна књига.

Вилотијевић 2000: Младен Вилотијевић, Дидактика – организација наставе, Београд: Научна књига.

Ђорђевић и Трнавац 2011: Јован Ђорђевић, Недељко Трнавац, Педагогија, Београд: Научна књига.

Карлаварис 1979: др Богумил Карлаварис, Методика наставе ликовног васпитања, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Карлаварис 1987: др Богумил Карлаварис, Методика ликовног васпитања III део, Београд: Универзитет уметности у Београду.

Филиповић 2011: Сања Филиповић, Методика ликовног васпитања и образовања, Београд: Универзитет уметности у Београду и Издавачка кућа Klett.

Веб 1: http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/nastavni-planovi-i-programi, 16. 6. 2015.

Веб 2: http://obrazovnokreativnicentar.com/media.obrazovnokreativnicentar.com/public_html/2013/03/Nastavni-materijal-Priprema-za-cas.pdf, 17. 6. 2015.

Веб 3: http://www.mdt.edu.rs/uploads/1/1/0/7/11070216/individualizacija_u_nastavi_likovne_kulture.pdf, 17. 6. 2015.

Веб 4: http://knowledgeloom.org/tab/index.jsp, 17. 6. 2015.

Веб 5: http://www.jjzkanjiza.edu.rs/files/pepszi/prirucnik_za_planiranje_i_pisanje_iopa.pdf, 16. 6. 2015.

Веб 6: http://www.etssd.edu.rs/dl_poslovnici/pravilnik%20o%20ocenjivanju.pdf, 17. 6. 2015.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

371.3::73/76(035)

ЧУДОВ, Марина, 1959- Ликовна култура : обједињени приручник за наставнике ликовне културе зa 1-4. разред гимназије / Марина Чудов. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Космос). - 70 стр. : табеле ; 29 cm

Тираж 500. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 70.

ISBN 978-86-7762-779-9

a) Ликовно васпитање - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 217674252