МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ (14.3.1932 – 24.6.1986)

О ПИСЦУ

Презентацију

радили

Фотографије

Дела 1-2-3

О ПИСЦУ Мирослав Мика Антић (14. марта 1932, Мокрин — 24. јун

1986, Нови Сад) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Oсновну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и Змајевог „Невена“, „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.

ПЛАВА ЗВЕЗДАIza suma,iza gora,

iza reka ,iza mora,zbunja, trava,opet nocas tebe cekacudna neka zvezda plava.

Cak i ako ne verujes,probaj toga da se setis.Kad zazmuris i kad zaspis,ti pokusaj da je cujes,da odletis,da je stignes i uhvatisi sacuvas kad se vratis.

Ali pazi: ako nijesasvim plava, sasvim prava,mora lepse da se spava:da se sanja do svitanja.

Mora dalje da se luta.Tristo puta.Petsto puta.

Mora dugo da se nadje.Treca.Peta. Mora dugo da se nadje.

Mora u snu da se zadjena kraj sveta.

I jos dalje iza kraja:do beskraja.

Mora biti takve zvezde.Sto se cudis.Pazi samo da je negdene ispustis dok se budis.

Jednog dana,jedne noci,ne znam kada, ali znam tacno,izgledace nebo bez njetako prazno, tako mracno.

I sva sunca,sve lepote

i sve oci sto se jave,nikad bez nje nece bitisasvim tvoje sasvim

prave..

Ja ti necu reci sta jeova zvezda cudna,

sjajna.Kad je nadjes - sam

ces znati.Sad je tajna....

ПЛАВИ ЧУПЕРАК

Плави чуперак обично носенеко на оку,неко до носа,ал има један чуперак плавизамислите где?— У мојој глави.

Како у глави да буде коса?

Лепо.У глави.То није мој чуперак плави,већ једне Сање из шестог „а”.

Па шта?

Измешаш роткве и ромбоиде.Измешаш нокте и пирамиде.Измешаш лептире и градове.И спортове и ручне радове.И тропско биље.И старе Грке.И лепо не знаш шта ћеш од муке.

Сад видиш шта је чуперак плавикад ти се данима мота по глави,па од дечака — правог јунаканаправи туњавка и неспретњака.

Видећеш шта — кад једног даначуперак нечије косе туђемало у твоју главу уђе,па се умудриш,удрвениш,па мало-мало... па поцрвениш,па грицкаш ноктеи кријеш лицепа шаљеш тајне цедуљице,па нешто куњаш,па се мучиш,па учиш — а све којешта

учиш.

ПРВА ЉУБАВ

Nije to nagovaranje,rođeni moji,ko neće dalje da veruje,nek slobodno zažmuri.Ali pazite dobro:ako u vama postojijedno veliko pitanjekoje nestrpljivo žuri,pitanje veće od brdai veće od dva brda,i jedna treperava dušašto veruje u čuda,i ako se u vamaneke lepote talasajui neke svetlosti rađaju,onda je sasvim svejednodali žmurite ili ne žmurite,jer čuda se već događaju.U tebi skazaljka nekognevidljivog magnetapokazuje odjednomhiljade strane sveta.

Vrlo je važno,pre svega,da prvu ljubav umešda izgovoriš ćutanjem.Da je sagledaš žmureći.Da je oslušneš osmehom.I dotakneš šaputanjem.Vrlo je važno da o njojne brbljaš hvalisavo svimaLjubav – to nije užinakoju drugari dele.Prva ljubav je providnakao lutkino oko,drhtava kao tišinakoja hoda po prstimai prva prava čistotatvoje nežnosti bele.Ona je knedla u grlu,srebrna knedla u grlu,sve nedokučivo tvojei sve kristalno tvojei sve gugutavo tvojekao večernje zvono.Ona je duboko u tebii duboko van tebe.Ona je malo onako.Pa još malo onako.Pa onda ono.I ono,I onda: sasvim ono.

Naiđu tako dani.Zatrpaju ti očikao zvezdane kiše.

Oko nosa se nekašarena nežnost isplete.

I ti staneš,i ne znašda li si, il’ nisi višeono obično dete,ono bezazleno dete.

Nekakvo zrno zlatapočne u srcu da žulji.

Stidljivost neka u tebitiho se zasmejulji.

Naiđu tako dani.Ne prepoznaješ boje aprila.

Ne prepoznaješ svoje ogledalo:iz njega te neko čudan posmatra,neko kome u dahumirišu suncokretii plamte obrazi,plamtekao nestrpljiva vatra.

Naiđu tako dani.Vetar ti u potiljak diše.

Zdravo, poslednja bajko,kad staneš i ne znaš višeda li se visine rušeil’ s tobom u nebo lete!

Zdravo ljubavi!Tajno!Zdravo sve neverovatno!Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, čudnovati svete!

АНАЛИЗА ПЕСАМА Плави чуперак

Плави чуперак је најпопуларнија збирка

песама Мирослава Антића. У њој је на потпуно нов начин донео виђење детињства, љубави и проблеме одрастања. Најпознатија, а по многима и најбоља песма у овој збирци је Плави чуперак у којој говори о доживљајима заљубљености једног дечака.

Песма Плави чуперак је писана у првом лицу једнине. Тако је настала песма коју читалац доживљава као личну исповест самог дечака пред својим пријатељем. То је исповест о личним љубавним јадима.

У песми је на сасвим нов начин описана љубав. Љубав је наговештена, али у овој песми представља посебан тематски слој. Песник пева о дечачкој заљубљености, о томе шта се дешава у души заљубљеног дечака и како се та заљубљеност показује пред другима. Понашање дечака је необично, праћено честим прменама расположења. Заљубљеност ствара пометњу у његовој глави и разне необичне слике. Тако један плави чуперак у глави дечака симболизује његову заљубљеност.

Прва љубав Прва љубав представља онај чудни

феномен који се памти до краја живота. Само једна љубав, а у жвоту их буде више, има привилегију да буде прва. Иако понекад и неспретна и несретна, она се памти и има почасно место у животу сваког човека.

Песма обилује лепим песничким сликама и сликовитим изражавањем у коме долази до изражаја сва лепота и изражајност српског језика. Тако дани затрпају очи као звездане кише, а некакво зрно злата почне у срцу да жуља. Кад долази та прва љубав? Онда када огледало више не препознајемо, када се јави стид, и ка да у наше животе уђе нова велика тајна – љубав.

ФОТОГРАФИЈЕ

AUTOR

The Dimi