1

KRSTIKA1. prilagoavanje tritu

2. savremene tehnologije novi koncepti industrijske gradnje

3. aktivan odnos objekti - okruenje

1. PRILAGOAVANJE POTREBAMA TRITA

- na potrebe trita, njihov nivo i razvoj utiu:

a) politiko-ekonomski uslovi (stabilnost drutva, stanje ekonomije)

b) tehnoloki razvoj i promene (vezano za ekonomiju, razvoj tehnologije gradnje i proizvodnje)

c) drutvene prmene razvoj drutva na kulturno obrazovnom, ekonomskom i socijalnom polju rezultira rastom standarda; imperativ su potrebe korisnika projektovanje za poznatog korisnika ostvarenje na svim nivoima i razmatranje ivotnog ciklusa zgrada LCA

- City Hall, London, Norman Foster, arhitektonski objekat prilagoon potrebama trita; zgrada banke London, Foster, fasada tretirana u energetskom smislu; Shell, Nemaka, fe moduli

- na razvoj projektantskih i izvoakih koncepata utiu zahtevi proizali iz razvoja drutva:

1. zadovoljenje raznovrsnih i promenljivih potreba korisnika razvoj fleksibilnih arh struktura u pogledu organizacije i materijalizacije

2. poveani standardi u pogledu kvaliteta ivljenja: objekativan komfor, ostvarenje identiteta na svim nivoima, smanjenje i spreavanje zagaenja ivotne sredine

- razvoj novih koncepata gradnje otvoreni koncepti

- High tech koncept: problem masovne proizvodnje; arhitekte razrauju po narudbimi u radionocama mali broj komponenti i sistema; problematika flekibiliteta; uvodi se ideja demontanosti ne samo unutranjih pregrada ve i komponenti spoljnih zidova, krova pa i konstrukcije

- metal i staklo, lake prilagodljivi specifinim zahtevima nego ab; problem nije u nainu proizvodnje ve u postizanju odgovarajueg izgleda komponenti, reenje zajednikim radom arhitekata i proizvoaa u radu na novim komponentama i sistemima- prva faza isprojektovan objekat bez poznatog korisnika; predfaza -prodaja stanova; druga faza potrebe korisnika i prilagoavanje

- fleksibilni sistemi pre svega konstrukcija i montano demontani sistemi pregrada

- sinhronizacija potreba radi arhitekata

- LCA (Life Cycle Analisy) menjaju se potrebe korisnika, namena objekata, materijali za izvoenje objekata:

proizvodnja proizvod gradnja eksploatacija demontaa i ruenje

- ceo ciklus ne sme ugroavati prirodu

- zgrada mora imati energetski sertifikat

- poveanje standarda kvaliteta ivljenja:

- adekvatan komfor boravka u prostorijama ne vetaki ve prirodnim temperaturama ventilacija i sl uteda energije

- ostvarenje identiteta na svim nivoima

- smanjenje spreavanje zagaenja ivotne sredine

- obnovljivi izvori energije:

aktivni sistemi fotoelektini moguli i solarni kolektori

pasivni sistemi sunce ulazi kroz prozore i staklenike

2. savremene tehnologije koncepcijska raznolikost materijala, posebno spoljnog omotaa u smislu oblikovanja, primene materijala i sklopa komponenti- dimenzionalna koordinacija i suva montaa montanodemontani sklopovi

- multiplikacija tipskog elementa raznovrsnost se postie materijalizacijom

- promenljivost fasade, struktura u zavisnosti od funkcionalnih potreba

- high tech podrava industrijske metode i produkte problem masovne proizvodnje

- modifikacija: naruivanje elemenata specijalizovane radionice male serije velike cene

- fleksibilnost ideja o demontai ne samo pregrada ve i zidova, krovova i konstrukcija

- uspostavljanje aktivnog odnosa objekta i okruenja podrazumeva prilagoavanje: prirodnom i stvorenom okruenju, klimi godinjim dobima i danju i nou, dnevnim ciklusima

- prilagoavanje fasade godinjim i dnevnim ciklusima multifunkcionalne fasade:

- postizanje energetske moi objekata ZIMI: segment fasade danju i nou ima razliiti izgled i funkciju, pun deo akumulira toplotu i zrai u unutranji prostor, a zastakljen odreuje upad sunevih zraka; zid sa unutranje strane ima zatvoren zastor, a sa spoljne otvoren koji omoguuje upad zraenja; tokom noi cilj je da se sprei izlaz toplote pa je sa spoljne strane zastor zatvoren i u sastavu ima ti koja akumulira toplotu, zastakljenje ima funkciju da otputa toplotu u spoljni prostor

- LETI podrazumeva spreavanje ulaska toplote; preko dana zastori su zatvoreni sa spoljne strane a zastakljeni deo ima zastore za spreavanje upada zraka; tokom noi spoljni zastor se otvara i omoguava se prirodno rashlaivanje strukture i prirodna ventilacija

3.

- aktivan odnos omoguava:

1. ostvarenje optimalnog komfora boravka

2. energetsku utedu potronje konvencionalnih izvora

3. zatitu ivotne sredine energetski racionalne i efikasne zgrade ecotech koncept

grejanje-hlaenje-osvetljenje

rezultat: energetski racionalne (dobro izolovane) i energetski efikasne (spreavaju toplotne gubitke) zgrade

energetska tednja, energetski dobici, energetski efikasne zgrade multifunkcionlne fasade prirodni potencijali i obnovljeni energetski izvori

- transparentna TI cevice (niz); malog preseka 2mm pa nema strujanja vazduha i prodora toplote; postavljene jedna uz drugu primaju suneve zrake; mogu se postaviti kao ti ispred masivnog zida to zagreva taj zid koji izrauje toplotu u unutranji prostor; ili u funkciji zastakljivanja cevice prelamaju zrake i difuzno ga putaju u prostor

- tornjevi vetra prirodno ventiliranje objekta

- nauni progres se zasniva na tehnologiji i inovacijama

- tehnologija gradnje je uslovljena materijalima u kojima se gradi

- tehnologija kao obelezje arh. pravaca

- kontinualni razvoj tehnologije gradnje i proizvodnje omoguava razvoj arhitektonskih koncepata u funkcionalnom i oblikovnom smislu kao i njihovu realizaciju, kao i kombinaciju starih i novih

- ploe, trake i paneli od gline

- istinitost u arhitekturi:

1. doslednost prema programu (udovoljiti i reiti uslove i probleme)

2. istinitost u konstruktivnim metodama udovoljiti materijalima u skladu sa njihovim kvalitetima i svojstvima

_ zamisao-funkcija-forma

projektovanje tehnologije u arhitekturi

tehnologije funkcionisanje -- oprema

gradnje objekta

materijali instalacije

konstrukcije skrivene vidne

sistemi oblikovni element

objekat - fizika pojava

1. novi graevinski materijali

2. nove tehnologije

MODERNA

1. industrijalizacija, otuenje od sopstvenog rada i prirode

2. racionalizacija gradnje i postupaka

- masovna gradnja, potreba za obnovom zgrada i unapreenjem komfora ivota

- potreba za industrijalizacijom i prefabrikovanom gradnjom (totalna, slojevita i poluslojevita prefabrikacija)

POSTMODERNA

1. poricanje stvarnosti industrijske proizvodnje i pitanje kulturnog identiteta

2. povratak ornamenata, ikonografija kia

DEKONSTRUKTIVIZAM

1. kompjuterska logika, cyberspace, variranje formi unutar celine

2. iracionalno, neortogonalni prostori i forme

TRADICIONALIZAM

1. povratak principima klasicizma, vernakularna arh. (vraanje tradicionalnim formama)

2. povratak tradicionalnim oblicima

HIGHTECH

1. visoke tehnologije i industrijalizovane gradnje i proizvodnje

2. montano demontani sklopovi, fleksibilnost

- koncept fleksibilnosti elemenata i koncept standardizacije

ECO TECH

1. ekoloke tehnologije u arh. sprega objekta i okruenja

2. korienje obnovljene energije reciklaa

Life Cycle Koncept ivotni ciklus graevinskih komponenti i materijala ekoloki zahtevi

materijali i komponente nieg i vieg reda (osnovna proizvodnja) distribucija montaa objekat

sortiranje demontaa odravanje

1. to be reused

2. to be recycled

3. to be disposed

- projektantski pristup se bazira na konceptima energetski efikasnih objekata i na korienju obnovljivih izvora energije

- tehnologija graenje: materijali, projektantske preporuke i alati, metode analize konstrukcija i sistemi kontrole i zatite ivotne sredine

SAMARDIVarijabilnost promena strukture

Fleksibilnost pomeranje strukture

(u okviru jedne strukture mogu se napraviti prostori razliitih sadraja - fleksibilnost; koorsinatni sistem ne mora biti isti od temelja do vrha objekata ve se moe menjati u zavisnosti od sadraja koji se javljaju u strukturi)

- svaki objekat koji karakteriu gravitacione sile je standardni objekat

- Kada dominiraju horizontalne sile objekat je visok; temperatura se menja sa visinom, menjaju se i brzina i gustina vazduha

1. gredni sistem

2. kombinacija povrinskog i lini-jskog sistema

3. reetka

EGARACUTICAJ TEHNOLOGIJE NA ARH PROJEKTOVANJE- tri problema:

1. odnos oveka (drutva) i tehnike (tehnologije)

2. razliita shvatanja istorije

3. prvi i drugi zakon termodinamike

1. etiri stanovita koja generalno odreuju odnos prema tehnici

- pozitivno (optimistiko ili tehnofilsko) postoji direktna veza tehnikog i drutvenog razvoja)

- negativno (pesimistiko, tehnofobsko), samo razvoj tehnike ne nudi blagostanje vec preti unitenjem prirode i ljudske vrste, cena tehnikog napretka prevazilazi vrednosti koje takav progres donosi- neutralno ili instrumentalno; tehnika sama po sebi ne poseduje ni dobre ni loe strane i predstavlja samo sredstvo

- ambivalentno; tehnika moe imati i dobru i lou stranu, a koja e biti dominantna zavisi od konkretnog konteksa

2. u staroj Grkoj istorija je predstavljala proces stalnog propadanja; pet doba od kojih je svako od njih izopaenije i runije od prethodnog zlatno, srebrno, bronzano, herojsko i gvozdeno

- Rimljani su smatrali da vreme umanjuje vrednost sveta

- srednjevekovno hriansko shvatanje istorije je kao o procesu propadanja: istorija ima svoj poetak, sredinu i kraj (stvaranje, spasenje i poslednji sud); cilj oveanstva nisu bila dostignua ve spasenje

- savremeno shvatanje istorije kao progresa formirano tokom 15-18 veka

- verovanje u tehniki progres tek tokom 19 veka

3. Prvi zakon: materija i energija u univerzumu su nepromenljive ne mogu biti stvorene niti unitene

Drugi zakon: zakon entropije: materija i energija se mogu menjati samo u jednom smeru, od upotrebljive ka neupotrebljivoj; entropija je mera za koliinu u kojoj se korisna energija pretvara u nekoristan oblik

TEHNIKA KAO PODSTICAJ

- posledice industrijske revolucije: krupne promene koje su temeljno izmenile dotadanji svet; poreenje sa bojnim poljem (Lewis Mumord); razvoj gradova bez planova i pekulacije sa zemljitem, naglo doseljivanje stanovnitva; razaranje prostornih struktura, pogoranje ivotnih uslova, nestanak tradicionalnih ivotnih struktura; segrgacija stanovnitva, bekstvo bogatijih u vrtna predgradja; posledica opteg razvoja tehnike i nauke je pronalazak novih tehnika graenja i novih materijala- tradicionlni prefabrikovani objekti: atori beduina (Afrika), amerikih indijanaca (Severna Amerika) i mongolskih plemena (Azija)

- vrtna predgraa i vrtni gradovi: negativni stav prema novim tehnikim dostignuima; bekstvo od bojnog polja i industrijske stvarnosti; rekonstrukcija idiline preindustrijske zajednice; obnova starih zanata, oslonac u arhitektonskom nasleu iz doba Tjudora i Stjuarta

- Le Corbusier: dolazi do sloma razvojne linije koja je vodila jo od antike, preko srednjeg veka i klasicizma sa uvek istim materijalima i tehnikama kamen, drvo, opeka; sada vreme elika, stakla i ab i naunih metoda prorauna otpornosti;

- Marcel Breuer: Mala metalna kua, 1926. Gropius (1910): ne treba se plaiti jednolinosti im se ispuni osnovni zahtev da samo graevinski elementi budu tipizirani, dok zgrade variraju

- Ruski konstruktivisti (1917-1932)

Karel Tajge (1925): ne polaze sa predlozima za novu umetnost, ve sa planovima za novi svet sa programom novog ivota; ne realizuju estetske teorije ve stvaraju novi svet

J. ernjihov Fantazija br. 30 (1929)

- Atinska povelja (1933/1943): pobeda novih materijala; kritika koncepcije vrtnih predgraa i gradova: predgrae je simbol smea i pokuaja; urbanistika greka rasprostranjena po celom svetu, dovedena do ekstrema u Americi

- Joseph Paxton Kristalna palata standardizacija i prefabrikacija

- Tony Garnier: industrijski grad

- Korbizje, 1922. projekat za grad,

INTEGRISANA TEHNIKA- period nakon drugog svetskog rata: veliki nedostatak stanova i velika migracija iz sela u grad; primena industrijskih metoda u cilju realizacije zahteva za brzim i jeftinim graenjem stanova; nastanak jedinstvene arhitektonske i urbanistike ideologije; tipizacija, serijska proizvodnja i prefabrikacija

- industrijske metode graenja: na industrijskim tekovinama XIX i XX veka; masovnost njihove primene nova uloga u arh i urb; sistemi industrijske prefabrikacije poinju se primenjivati u Francuskoj u dr polovini 40tih; poetkom 60tih na desetine razliitih tzv zatvorenih sistema to podrazumeva relativno ograniene mogunosti varijacija razliitih tipova objekata, tj velike serije istih kua; nemogunost kombinovanja elemenata razliitih sistema; povezanost projektovanja, proizvodnje elemenata i gradjenja

- razlike u domenu drutvenog odnosa prema industrijalizovanom grenju; zapadna evropa, objekti i itava naselja graena primenom indusrtijskih metoda za stanovanje srednje i nie klase; slabije su od kua graenih tradiconalnim metodama na licu mesta; u istonoj evropi i kod nas industrijalizovano graenje je prihvaeno kao opte drutveno opredeljenje za izlazak iz stambene krize; nova socijalistika drutva su prihvatila nove tehnike sa velikim entuzijazmom jer su obeavale efikasno reavanje stambenog problema

- nova stambena naselja: lokacije: neizgraeni tereni na periferijama velikih gradova i radikalno ruenje i raiavanje postojeeg gradskog tkiva; naselje je isparcelisano na superblokove-jedinice susedstva (reavanje problema iz segmenata); urbanistika reenja su zasnovana na slobodnostojeim objektima ili nizovima objekata na velikim rastojanjima ime je omoguen pristup tekoj mehanizaciji, transport i deponovanje prefabrikovanih elemenata i ostalog materijala- postoji potreba za velikim brojem malih stanova; serijska proizvodnja, primena industrijskh metoda, nastavak jedinstvene arh i urb ideologije usklene sa zahtevima novih tehnika

TEHNIKI IMPERATIV UTOPIJSKE VIZIJE BUDUNOSTI

- urbanistike vizije gradova i arhitekture budunosti, nastale 60 tih godina, postoje i danas; primer ekstremne medjuzavisnosti tehnike i arh i urb koncepcija; utopija kao metod, za razliku od zoniranja ove koncepcije tee integraciji

- naselja pod vodom, na vodi, pod zemljom, pokretna...

- podela (Dahinden): elijski anglomerati, plug-in strukture, aglomeracije na mostovima, naselja na vodi, kaskadne grupacije i bio strukture; zajedniko sastavljeni od modularnih jedinica, elija (samostalne ili su noene strukture)

- Buckminster Fuller, Geodesic dome, 1951; Zona Friedman, prostorni grad 1958-1960; Arata Isozaki, grad u vazduhu, 1960-62; walking city, Ron Herron, Archigram, 1964; Habitat, Monteral, Moshe Safdie, 1967; Kisho Kurokawa, Capsul tower, Tokzo, 1972; Hans Rucker Co, Pneumacosm, 1967-1971; Urbane izbeglice, urbana participacija, Sevilja, 1998, Santiago Cirugeda; Stambeni objekti za stara lica, Amsterdam, 1999, MVRDV; Gordon Matta-Clark, porodino stanovanje, 1981; Kol/Mac Studio stambena grupacija, 1999; OMA koncept za stanovanje 1992-2002; (UN) plug objekat, pariz, 2001, R and Sie; Ziggurat, medijateka, 2001, UN studio

PREISPITIVANJE ULOGE TEHNIKE

- kritike i suprotstavljanja: tokom 60tih oigledno da urbanizam nije ispunio svoju ulogu, tokom 70tih i prve polovine 80tih preispitivanja: postmodernizam, dekonstruktivizam, high tech; kritike novih naselja, kritike koncepta jedinice susedstva, kritike zoniranja (umesto toga proimanje funkcija); problem odsustva participacije korisnika

- preispitivanje uloge tehnike: kritika ind metoda graenja, promene u domenu tehnike i nauke, ekoloki problemi, modernizacije vie nije negacija tradicije

- drugaiji odnos prema tehnici: tehnika kao sredstvo za realizaciju tehnikih zamisli bez pretenzije da to moraju da budu najnovije metode; alternativni putevi razvoj tehnike u relaciji sa ekologijom, tee ka ekonominijem i humanijem vidu korienja; tehnika kao sredstvo i orue

- Portland Building, Michel Graves 1980; Lozds banka, London, Rogers

- polarizacija odnosa prema tehnikim dostignuima odbacivanje modernih tehnolokih dostignua i prihvatanje novih materijala i tehnologija; postmodernizam naglaava tradiciju i zanate, prirodne materijale i tradicionalnu tehniku graenja ali ne samo na likovnom planu; iskrenost modernizma je zamenjena ubedljivom lai, savremeni materijali i tehnike se koriste kao supstituti; u sluaju highteka naglaava se primena najnovijih tehnolokih dostignua ali najee na likovnom planu, transfer visokih tehnologija idalje je relativno malo prisutan u arh; arh idalje sporo prihvata tehnike inovacije

TRANSFER TEHNOLOGIJE

- preuzimanje inovacija iz drugih oblasti nauke i tehnologije; posledica novi pristupi arhitektonskom projektovanju, podsticanje istraivanja i pronalaenje novih odgovora na zahteve konstrukcije, energije osvetljenja; promene u shvatanju prostora,fasade, nove funkicije

- odgovarajua i dostupna tehnologija

- prefabrikacija, serijska proizvodnja i fleksibilnost

- time squere fasade u funkciji reklamne poruke

- jedna od stvari koje je arhitektura nametnula su delimino prozirni materijali translcent materials

- Gugenheim museum fasada od titanijuma

- pokretni delovi fasade manipilators uslovljavaju da remenski trenutak zavisi od doba dana, svetlosti...

- an Nuvel Arapski kulturni centar blenda kao motiv

- trg 18. septembra, ra izazvana namerno, Eindhoven, Masimiliano Fuksas

- projekat Olompijskog bazena u Pekingu, motiv pene kroz strukturu od mehura

- jeftini grad Shinobu Hasimoto elementi koji su nestali, ograde, kapije, okovratnici, kljuevi, semafori

- prefabrikacija (sistem da se nesto napravi na jednom mestu, montira i prenese na drugo) serijska proizvodnja fleksibilnost

- tradicionlni prefabrikovani objekti atori beduina u Africi

- japanska kua 1859.

- Bucxminster Fuler dymaxion kua 1929, Wichita house 1945

- aluminijumski bungalovi, Bristol, 1946

- milenijumska kupola, Roders, London, 1999

- kua prikolica, SAD, 1979

- mobilno sklonite, 2005

- nomadic museum, NY, 2005

- micro compact house, germany, 2004, - kua za softver ininjera na krovu postojee zgrade, SAD, 2004

ALTERNATIVNE TEHNOLOGIJE I MATERIJALI

- arhitektura kao hibridna forma virtuelnog i fizikog sveta; fleksibilna koa sa led elementima i digitalnim senzorma koji kreiraju novi tip promenljivog prostora

- Shigern Ban: konstrukcija od papira, Biblioteka pesnika, Japan, 1991; papirna kua, 1995; sklonite od papira za UNHCR, Japan, 1995-1996; crkva od papira, Japan, 1995; konstrukcija krova od kartona, Japan, 1995; konstrukcija od papirnih cevi, drveni luk; luna konstrukcija krova od ploa od furnirskih listova, dnevna bolnica, Japan, 2001

- kua od prefabrikovanog nametaja koji nosi konstrukciju i zatvara prostor, Japan, 2002.

- kua sa zid zavesom, 1995

- Andreas Angelidakis uvodi pojam reciklae, fasada od delova automobila

- kua vetrova Japan, 1986. Toyo Ito objekat komunicira sa okolinom preko svetla koje se menja

- arhitektura kao hibridna forma virtuelnog i fizikog sveta fleksibilna koa sa led elementima i digitalnm senzorima koji kreiraju novi tip promenljivog prostora

- h2o expo likvidna arhitektura bez granica, jedinstveni podovi, zidovi i plafoni, Holandija, 1999, NOX

- Son o House struktura nepravilnog, uvrnutog oblika koja koristi senzore da identifikuje pokrete posetilaca i generie zvuni odgovor, Holandija, 2004, NOX

- adaptivne fasade za zatitu od sunca (silikonom presvuene poliamidne gumene cevi sa elinim oprugama na krajevima koje koriste komprimovani vazduh kao pokreta), Kas Oosterhuis, Holandija, 2003

NOVE TEHNOLOGIJE I MATERIJALI

- delimino prozirni materijali:

1. beton koji prenosi svetlo beton kombinovan sa optikim vlaknima izbuen hiljadama staklenih ili plastinih vlakana

2. delimino prozirni beton agregat od lomljenog stakla u kombinaciji sa plastikom

3. aerogel proziran materijal, izgleda kao staklo, obezbeuje bolju toplotnu zatitu od kamene vune, otporniji je od Al na toplotu

4. metalne mree i limovi

5. talasasti stakleni paneli

- materijali unapreenih karakteristika:

1. beton ojaan vlaknima

2. unapreeni nosai

3. termoplastini paneli

- reciklirani materijali:

1. trotoari od autoguma

2. ploe od poljoprivrednih vlakana

- inteligentni sistemi i materijali:

1. cement koji smanjuje zagaenje

2. vodopropusni beton

3. plastika koja se sama razgrauje

4. plastika koja se sama regenerie

5. pametno staklo

6. solarni fotovoltaik paneli

7. solarni zidovi

NESTOROVI- 5D, ne linearna i apstraktna, ve vreme i novac

- da li je utilitas, firmitas Vitruvijeva naela izgubio autentinost; funkcija je konstrukcija po vitruviju

- mnogi objekti se svode na dizajnirane fluidne forme to je neprihvatljivo

- dizajn i konstrukcija su dve krajnosti, reenje je u sintezi

- reenje je u sintezi, celovitom pristupu. Ininjerski i umetniki

- modelsko istraivanje tretira stvari koje se sreu u prirodi i moe se posmatrati kroz pozitiv, negativ i iluzije

- sloenost objekta ima uticaj na konstrukciju i materijal; sistem kompozitne celine prima optereenje, ima elemente koji su prednapregnuti

- Fresine sistem prednapregnutosti

- kroz segmentni sistem objekat se prvo razlae, da bi se izvrila provera 2D; sistem preseka mora da bude jasan i svaki presek je u funkciji strukturalne kompozicije; sve moe da se prepozna kroz ose

- Novum sistem Fuksas svoenje na trougaone ploe; geometrijski metod

- Nervi slobodne forme, ukrteni luni nosai

- elastinost seizmika; krutost udar vetraOSIKA- tehniki i orhanizaciono najsloeniji i najskuplji sklop u okviru stambenih i drutvenih objekata je sanitarna jedinica sa kuhinjskim blokom

- sanitarna jedinica uvek ima delove koji su prefabrikovani ali u zavisnosti u kojoj je to meri razlikujemo klasian nain izrade i prefabrikovani sanitarni sklop

- proizvodi namenjeni zakorienje u sanitarnoj jedinici se dele na: cevne elemente, sanitarne ureaje i armature

PREDNOSTI SANITARNIH SKLOPOVA:

- sav rad na izradi sanitarnih sklopova obavlja se u fabrikim halama u zatvorenom grejanom prosotru, to omoguava proizvodnju tokom cele godine

- proizvodnja se realizuje utvrenim tehnologijama utede u materijalu i radnom vremenu u odnosu na isti rad na gradilitu

- radnici su specijalizovani za pojedine vrste radova (za zavrne radove na sanitarnim sklopovima)

- modularne mere su usklaene tako da se svaki ugraeni proizvod potpuno uklapa, te je zavrni proizvod veoma precizan

- cevni sistemi su pristupani za popravke i izmene tokom korienja jer su instalacioni corovi u posebnim kanalima sa otvorima za reviziju

- svaki instalacioni vor se posebno atestira u fabrici i sa potvrenim kvalitetom ugrauje u sklop

- na gradilitu samo radovi montae, kod sklopova vieg nivoa prefabrikacije izostaje velika grupa radova na gradilitu (montaa, instalacija sanitarnih ureaja i armatura, keramiarski, stolarski, farbarsk, elektriarski radovi...)

- sklop se montira jednostavno suvim postupkom bez obzira na vreme

NEDOSTACI SANIARNIH SKLOPOVA

- nepogodni za prepravke, pogotovu od pvca

- pojedini zahtevaju poseban transport, kako horizontalni tako i vertikalni

- udaljenost fabrike ima uticaja; trokovi se poveavaju na svakih 300-400 km za oko 5%

METODOLOKI PRIKAZ SANITARNIH SKLOPOVA

- klasifikacija se vri prema objedinjavanju vie elemenata u sklop; svi elementi su sloeni ali su sistematizovani prema koliini finalnih elemenata ugraenih u celinu koji kada se napravljeni u fabrici i kao jedinstven element i transportovani do gradilita gde se ugrauju predstavljaju sanitarni sklop

- dele se na: instalacione vorove, instalacione blokove (zidove), sanitarne blokove, sanitarne kabine, prostorne strukture i sanitarno instalacioni modul

INSTLACIONI VOR

- osnovni element svake sanitarne jedinice, sastavljen od horizontalnog i vertikalnog razvoda potrebnih cevnih mrea instalacija za sanitarnu jedinicu; monolitni cevni sklop potrebnih instalacija za jednu ili vie sanitarnih jedinica i proizvodi se za jednu ree dve etae objekta

- moe biti vertikalan, ree horizontalan i kombinovan u otvorenom smislu

- proizvodi se u fabrici od pojedinanih inst vorova za svaku vrstu instalacija koji su funkcionalno sklopljeni u jednu celinu; sastoje se od glavnih vertikalnih vodova i horizontalnih ogranaka

- za ukruenje ramovi metalnih profila koji trajno ostaju ugraeni u objektu kao deo vora

- nakon donoenja na gradilite postavlja se u predvieni otvor na konstukciji nakon ega se povezuju vertikalni instalacioni vodovi

INSTALACIONI BLOK

- pregrada zid ili deo zida koji se neproizvodi sa finalno obraenim licem zida a u svom sastavu sadri ugraen instalacioni vor

- na zidu su ostavljeni otvori za sanitarne ureaje i armature

- moe biti privren na neki drugi konstruktivni element ili samonosei

- ako je od betona cevni razvod moe biti uliven u masu betona ili se u zidu ostavljaju rupe za naknadno provlaenje instalacija ili kombinovani sistemi vertikalne cevi ulivene u masu betona, razvodna mrea u ostavljenim otvorima

- za ugradnju laka mehanizacija

- betonski se radi u elinom kalupu, a predvia se od lakih betona obostrano armiranih mreastom armaturom

SANITARNI BLOK

- finalno zavren zid sa svim sanitarnim ureajima i sa ugraenim instalacionim vorom unutar zida nadogradnja prethodna dva sklopa i ima tri celine: instalacioni vor, finalno obraeni zid i sanitarni ureaj sa armaturama

- mogu se proizvoditi i montirati pojedinano ili u meusobnoj kombinaciji ili kao celoviti sklop

- ee se proizvode sklopovi sa finalno obraenim zidom i instalacionim vorom dok se sanitarni ureaji montiraju naknadno; finalno zavren zid podrazumeva i svu prateu galanteriju za opremu sanitarne jedinice (ogledalo, drai za pekire...)

- elementi su modularni, dimenzije prilagoene prolasku kroz otvor vrata radi ugradnje, za finalnu obradu najee tvrdi PVC

- rade se i prefabrikovani sanitarni sklopovi koji su slini sanitarnim kabinama i ine prelaz

- prednost potpuno zavreno kupatilo tj kuhinja sa svom prateom opremom

- sklapanje prilikom trasporta; celina elemenata veto dizajniranih da se uklapaju u svaki prostor; sve potrebne instalacije su povezane unutar elemenata sklopa, van sklopa samo potrebni prikljuci za razliite vrste instalacija

SANITARNE KABINE

- finalno zavrena sanitarna jedinica koja se sa zakljuanim vratima donosi na objekat i ugrauje; unutar je sve ugraeno do najmanjeg detalja sanitarne galanterije

- proizvode se u modularnom sistemu; na jedan vor jedna ili dve ili tri sanitarne jedinice (WC kuhinja kupatilo) ili sanitarna jedinica kuhinja

- u svim materijalima, oprema i materijal zavise od ponude i kupovne moi korisnika; od tipa konstrukcije i materijala zavisi nain ugradnje, teina i fleksibilnost buduih izmena i dopuna

- u zavisnosti od materijala zidova, podova i tavanica: ab, od lakih betona, od elinih limova i od PVCa

- ugradnja: uporedo sa izvoenjem objekta; vertikalna sputanjem kabine do mesta ugradnje a otvor iznad se zatvara; horizontalna (kada se primenjuje tunelska oplata ili je skeletni sistem) pre montae parapeta

- prednosti: uteda energije u proizvodnji i transportu, mogunost revizije tokom eksploatacije; suva ugradnja; tehnika preciznost

KABINE OD ABa

- teke ili masivne; prednost je mogu biti samonosee po vertikali i horizontali, pa mogu biti i smostalne jedinice

- obzirom na vrstinu gornja ploa moe posluiti kao oplata za meuspratnu konstrukciju kada se kabina montira pre izgradnje noseih zidova sprata

KABINE OD LAKIH BETONA

- ugaoni elini profili meusobno zavareni na svim spojevima, zidovi od lakog betona lako armiranog voalom, debljine 4-8 cm

- prednosti: umanjena teina, manje prostorne dimenzije zidova, manji utroak gra materijala, radnog vremena i energije proizvodnje

- potpuno je zavrena u fabrici i kao takva se traspotruje do objekta nakon montae spremna za korienje

- najea primena i mogua ugradnja u sve vrste objekata i konst sistema

KABINE OD ELINIH LIMOVA

- osnovna konstrukcija od elinih profila ili limova sa ispunom

- dva tipa: celokupna kabina se proizvodi u fabrici i kao celina donosi i ugrauje (kod novih objekata); od modularnih elemenata i u delovima se dopremaju i sklapaju na gradilitu (i adaptacije)

- instalacioni vor moe biti u posebnom vertikalnom kanalu povoljnije ili van sanitarne kabine (problem pristupa)

- smanjena teina, manji elementi pogodni za transport

- spoljna strana neobraena i stavlja se ili uz zidove ili se na njih kae pregradni zidovi

- kabina sa ispunom za termo i zvunu izolaciju je sastavljena od sendvi zidova

PVC KABINE

- zidovi i sanitarni ureaji izliveni u jednom komadu

- 1. svi horizontalni i veritaklni delovi proizvode se zasebno; posebna podna konstrukcij sa holkerom i prateom opremom, svi delovi modularno dimenzionisani i sadre svu potrebnu opremu; posebni deo tavanica i zaobljeni delovi na uglovima; mogunost transporta velikog broja sanitarnih jedinica, montaa ne zahteva mehanizaciju, za adaptacije

- 2. varijanta prethodno sklopive kabine je liven pod zajedno sa zidovima do visine od 60 cm; nastavak odvojeno od plafona ili zajedno kao kapa; transport laka mehanizacija, vie mesta, montaa bez mehanizacije

- 3. iz dva ili vie segmenata podeljenih po vertikali od kojih svaki ima deo zida poda i tavanice; laka mehanizacija za utovar i traansport

- 4. kabina livena iz jednog dela (od svih iz jednog dela najbolja za transport i ugradnju)

- prednosti: mogunost oblikovanja, zaobljeni oblici se lako odravaju, mala teina i velika optornost na habanje

- mane: zidovi kabine jako tanki bez zvune i tplotne izolacije, retko kada sa; spoljnji izgld ogoljen; pitanje zatite od poara; promena poloaja sanitarnih ureaja je neizvodljiva

PROSTORNE STRUKTURE

- jedan od konstruktivnih sistema koji je proisktekao iz industrijske gradnje je prostorni elijasti sistem, gde je svoje mesto nala i sanitarna jedinica; kako bi se olakao osnovni nosei elementi su najee od elika koji omoguava otvorenost sistema

- svaka elija ima svoj osnovni modul i dimenzije prilagoene transportu i ugradnji

- sve osobine sanitarne jedinice i okviru prostorne strukture imaju osobine konstruktivnog sistema, jer ine njegov sadraj

- transport podrazumeva teku mehanizaciju

SANITARNO INSTALACIONI MODULI

- firma Dillon glavni element prefabrikovanog sistema je sanitarni sklop a sve ostalo je sekundarno; osnovni element je modul centralno postavljen sanitarno instalacioni sklop koji sadri sve potrebne instalacione vorove za jednu stambenu jedinicu

- kada se izrada modula zavri on se koristi kao ambalaa za ostale elemente stana preostali ne konstruktivni delovi stana takoe finalno obraeni pakuju se u modul i transportuju do gradilita

- osnovni modul je potpuni prefabrikat dela stambene jedinice i konstruisan je tako da opsluuje celu stambenu jedinicu; 90%prefabrikovan, ostalo suva montaa

- prenos zahtev posebno konstruisana transportna sredstva za horizontalni prenos, a za vertikalni dizalice vee nosivosti; potpuna prefabrikacija i industrijalizacija; ne za adaptacije

SANITARNO INSTALACIONI SKLOP

- pre odabira analiza: konstruktivni sklop, organizacija unutranjeg prostora, realizacija i korienje objekta; pre toga odnos prefabrikovanih sanitarnih sklopova prema nameni objekta

PREDLOG PREFABRIKOVANOG SANITARNOG SKLOPA

- za sklop primren naem triptu: tenja da se dostigne konana industrijska finalizacija sklopa, da se transportni problemi uproste, laka ugradnja, da namena nije samo za stanovanje ve da nije vezan ni za jednu namenu, ravnopravna primen i za nove i za adaptacije, dezintegrisana proizvodnja sanitarnih prostora, dimenzije iz modula, fleksibilna proizvodnja, da ne sputava projektante u org celog prostora, da materijali mogu da budu svi raspoloivi

- sam sklop se sastoji od vertikalnog, ugaonog panela i ugaonog elementa

- vertikalni panel je osnovna komponenta sanitarnog sklopa, potpuno finalno zavren sa ureajima, armaturama i opremom, irina 60 cm, visina nx60, debljina 4 cm, teina do 300 kg

- ugaoni panel je predvien za vertikalnu tj horizontalnu ugradnju u okvriru sanitarnog sklopa, povezuje dva vertikalna panela i moe biti sa jednim ili dva lica, konkvan ili konveksan:

Vertikalni ugaoni panel irina 15x15 cm, duina nx60, debljina 4 cm

Horizontalni ugaoni panel izmeu vertikalnog panela i plafona, samo jedan modul verikalnog ugaonog panela

- ugaoni element kada se sueljavaju tri ravni pri plafonu

- plafonski element od ploa 60x60, kao i primena sputenih plafona

- prednosti: svonje na delova na minimum, jednostavan prevoz i prenos, suva montaa na objektu, razni materijali, razne namene objekata, fleksibilna org prostora

OKIKAi LED : , , ( ), .

( ) . .

. .

3300 () 3300 5300 5300 ().BOJA SVETLOSTI

( ) ( )IZVORI SA UZARENIM VLAKNOM

- izvori za opstu upotrebu

- reflektorski izvori

- halogeni izvori

IZVORI SA ELEKTRICNIM PRAZNJENJEM

( )

-

SVETILJKA

- armatura koja sadrzi izvor i kontrolise distribuciju svetlosti

- smanjuje sjajnost izvora

- stiti izvor svetlosti

- obezbedjuje smestaj pogona izvora

- obezbedjuje odredjeni stepen iskoriscenja

- obezbedjuje odgovarajuci estetski kvalitet

- odrzava radnu temp izvora u odredjenim graicama

- jednostavna montaz i odrzavanje

LED (Light Emitting Diode)

, , LED ( ).LED

lInGaP , -, InGaN , - InGaN LED :

1. ( );2. (60 000h);3. ( );4. ( );5. . LED :1. ;2. ( , , ...);3.LED ;4. ;5. . LED ?

1. (40-50lm/W 200lm/W);2. ;3. .GLIITEHNOLOGIJE IZVOENJA DUBOKOG FUNDIRANJA-Pojam duboko fundiranje nije sasvim jasno definisan vaeim propisima, ali se moe smatrati da obuhvata sva ona fundiranja koja iziskuju posebne mere zatite temeljnih jama da bi se spreilo uruavanje zemlje.

-U nekim zemljama, kao na primer u Ruskoj Federaciji, sve temeljne jame dublje od 5,00 metara se svrstavaju u sluajeve dubokog fudiranja.

-Kod sluajeva dubokog fundiranja potrebno je obezbediti stabilnost okolnog tla i objekata od uruavanja u temeljnu jamu, i to se postie razliitim postupcima, tehnologijama i opremom. Ovo je predmet dananjeg predavanja i ono e dati osnove koje bi trebalo da znaju projektanti arhitektonskih objekata, jer naini izvoenja duboko fundiranih temelja moe bitno da utie na postavku konstrukcije objekta koji se projektuje pa samim tim i na arhitektonska reenja.-Treba razlikovati pojam dubokog temelja i dubokog fundiranja.

-Pojam dubokog temelja je jasno definisan propisima i podrazumeva da su to takve temeljne konstrukcije koje imaju odnos visine prema irini vei od 4, odnosno da pored kontaktnog napona u temeljnoj spojnici sila od objekta se prenosi na tlo i trenjem izmeu temelja i okolnog tla.

NAINI IZVOENJA DUBOKOG FUNDIRANJAMontani zid sa zategom

Montani zid sa kosnikom

Dijafragme sa razuporama

Konstrukcija objekta kao potpora

Tehnologija "Semi Top Down"

. Obezbeenje postojeeg objekta podbetoniranjem

Obezbeenje postojeeg objekta novim objektom

elini "mega" ip

Obezbedjenje jame nizom ipova

- dijafragme obezbeuju izuzetno otpornost jame sigurnost, ostaju trajno u zemlji i treba predvideti naknadno malterisanje u sloju 5-6mm zbog neravnina

- depresivni bunari dubine 5-6m u njih se postavljaju pumpe koje smanjuju depresiraju nivo podzemnih voda

- semi top down kod izuzetno dubokog fundiranja; prvo se urade dijafragme, pa se urade ipovi, u koje se upuste privremeni elini stubovi pa se uradi tavanica na zemlji, raunajui odozgo na dole meuspratna tavanica prima potisak, tek se na kraju urade stubovi objekta

- dijafragma ne moe da se radi uz sused jer ima uvodnice koje su irine 20-30cm

- novi objekat uvek mora da obezbedi postojei bez obzira na postojei pravni status; ako je novi objekat plie fundiran od postojeeg, temelj novog mora da se spusti na dubinu postojeeg; novi objekat moe da primi optereenje postojeeg

- mega ipove se rade od segmenata duine 1-1.8 m i slue da se kod nadgradnje povea nosivost objekta, kod malih objekata koristi se manji prenik ipa; mega ipovi su uglavnom eliniGREKE I PROPUSTI-greke u pristupu problemu;

-greke u proraunu;

-ne sagledavanje realnog okruenja lokacije;

-pokuaji da se ubrzaju radovi, odnosno da se izvri uteda u vremenu izgradnje i ceni radova;

-nemarni odnos prema pravilima struke.Da li upotreba kosnika obezbeuje veu stabilnosti i sigurnost? Da

Da li kosnici moraju da budu vertikalni? Ne

Da li konstrukcija moe da se koristi kao element konstrukcije jame? Da

Da li i pod kojim uslovima se koriste mega ipovi? Da da budu utisnuti

Da li je izvoa obavezan da obezbedi druge objekte? Da

Da li se temelji mogi izvesti na vioj ili nioj koti od suseda? Da

IROVI1. ta su investicije?- Investicije su novana ulaganja u osnovna sredstva/investicione projekte, koji su u formiranju, kao i u obrtna sredstva. investicije u ekonomskoj teoriji predstavljaju trokove, odnosno finansijska sredstva koja se ulau u kapitalna dobra, sa oekivanjem da e u budunosti doneti profit. Projekti u iju se realizaciju ulau i troe investicije radi ostvarenja ciljeva investiranja, nazivaju se investicioni

- Pod investicijom se podrazumevaju novana ulaganja u osnovna sredstva koja su u formiranju npr. izgradnja nekog objekta, ali i u obratna sredstva. To je proces koji s odigrava pre nego to predmet investicije postane osnovno sredstvo investitora.

- Investicije se mogu podeliti prema: nameni (kapitalni objekti, objekti infrstrukture, privredni objekti, neprivredni objekti...), strukturi (graevinski objekti, oprema...), vrsti izvoenja radova (nove investicije,proirenja / rekonstrukcije /adaptacije, zamena dotrajalih delova objekta, investiciono odravanje/kapitalni remont)

- Investiranje se vri u cilju proirenja proizvodnje ili odravanja osnovnih sredstava. Finansiranje se vri iz posebnih sredstava fondova, kredita... Investicije se mogu realizovati u sopstvenoj reiji, ili se njihovo izvoenje moe poveriti drugima, od ega zavisi konkretno planiranje i tok finansijskih sredstava. Uputno je, kad se radi o realizaciji investicije, sagledati mogunost etapnog zavretka i korienja2.Koje vrste finansijskih garancija postoje?-Finansijske garancije izvoa daje investitoru u toku licitacione procedure i u toku ugovaranja radova. Sve ove garancije su finansijske visina novanih sredstava u garanciji se odreuje u procentu od vrednosti ponude. Pod garancijom se podrazumeva pismena isprava kojom se garant obavezuje da e izvriti plaanje umesto dunika, ako dunik to ne uini u ugovorenom roku. U konkretnom sluaju, dunik je izvoa, a garant poslovna banka izvoaa. Banka zaraunava izvoau odreena sredstva na ime izdavanja garancije. Vrste:

garancija na ponudu/licitaciona garancija podnosi se neposredno pre licitacije ili na samoj licictaciji, kojom ponua garantuje da e, ukoliko dobije posao, ugovoriti radove po ponuenoj ceni, roku i kvalitetu. Uobiajeno ova garancija glasi na 0.5% od vrednosti ponude, inidbena garancija/garancija za dobro izvrenje posla ili za savesno izvravanje ugovorenih obaveza propisuje se posebnim uslovima ugovaranja i uobiajeno iznosi 10% od vrednosti ponude, avansna garancija- garancija za primljeni avans. Iznosi 5-10% od vrednosti avansa. Investitor vraa iznos garancije nakon opravdanog avansa od strane izvoea , zadrani iznosi vai do kraja garantnog roka. Investitor na zavretku graenja objekta vraa inidbenu garanciju i uzima garanciju sa zadranim iznosima, da bi se garantovale popravke u garantnom roku

3.Za koje objekte je obavezna studija opravdanosti?Studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov za njenu izradu ine prethodni radovi i idejni projekat, pri emu se studija opravdanosti i idejni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano. Nuklearne objekte i druge objekte koji slue za proizvodnju energije, nuklearnog gorivaobjekte bazne i preraivake hemijske industrije, objekte u granicama nacionalnog parka; objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meunarodne i magistralne gasovode, javne, eleznike infrastrukture; hidroelektrane snage 10 i vie MVA, termoelektrane, dalekovode ... telekomunikacione objekte; visoke brane i akumulacije ispunjene vodom....

4.Navesti finansijske pokazatelje investiranja.-Budua/konana vrednost investicije je vrednost sadanjeg novanog iznosa ili niza isplata u nekom buduem vremenu, procenjena uz odgovarajuu/zadatu kamatu-stopu.

-U tom smislu i sadanja vrednost projekta, predstavlja, praktino, sadanju vrednost budueg novanog iznosa ili niza isplata, uz definisanu kamatu

-Procena trokova finansiranja je kljuna akcija u opredeljenju za nain finansijske realizacije projekta.

-Vremenska vrednost novca predstavlja obezvreivanje novca tokom vremena.

-Zbog toga je uobiajeno da se budui efekti investicije svode na sadanju vrednost 5.ta je cash flow?-''Cash Flow'' analiza i prikazuje prihode i trokove i odreuje da li su sredstva u ''keu'' dovoljna za planirano ulaganje ili mora da se trai pozajmica ili kredit . -''Cash'' na engleskom znai gotov novac (na raspolaganju) u banci ili novac koji cirkulie u poslovanju -Cash flow oznaava tok gotovog novca - u poslovanje i iz poslovanja, tokom posmatranog vremenskog perioda

6.Koji su kriterijumi za izbor najpovoljnijeg ponuaa prema Zakonu o javnim nabavkama?- Osnovne vrste oglasa za nabavku radova su: -prethodni raspis-javni poziv za dodelu nabavke radova u otvorenom postupku, restriktivnom postupku ili u postupku sa pogaanjem-javni poziv za kvalifikaciju ponuaa za nabavku radova-obavetenje o dodeli ugovora o nabavci radova-periodino informativno obavetenje za nabavku radova

-Naruilac bira ponuae na osnovu podataka koji dokazuju ponuaev( -pravni status-poslovni kapacitet-finansijski kapacitet-tehnike kvalifikacije -kadrovske kvalifikacije

-Naruilac je duan da objavi identine kriterijume za izbor najbolje ponude u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji

-Kriterijumi na osnovu kojih naruilac bira najbolju ponudu u konkursnoj dokumentaciji moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju biti u logikoj vezi sa sadrinom javne nabavke -Vrste kriterijuma - Kriterijumi za ocenjivanje ponude su( -ekonomski najpovoljnija ponuda-najnia ponuena cena

-Ekonomski najpovoljnija ponuda je ponuda koja se zasniva na razliitim kriterijumima, u zavisnosti od predmeta javne nabavke, i to naroito na: -roku isporuke ili izvrenja usluge ili radova-tekuim trokovima-trokovnoj ekonominosti-kvalitetu i primeni odgovarajuih sistema obezbeenja i kontrole kvaliteta-estetskim i funkcionalnim karakteristikama-tehnikim i tehnolokim prednostima-Izbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najnie ponuene cene zasniva se na najnioj ceni kao jedinom kriterijumu, ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u konkursnoj dokumentaciji

-Ako se primenjuje kriterijum najnie ponuene cene, naruilac ne moe po zakljuenju ugovora da prihvati bilo kakvo naknadno poveanje cene

7.ta je koncesija?-Kompenzacija (latinski: compensatio - izravnanje, zamena) je u prethodnim godinama, u nestaici konkretnih finansijskih sredstava, uobiajena praksa da se neki radovi ili roba plate drugom robom, ili objektom koji se gradi, itd.

-Cesija (latinski: cessio) je ustupanje - prenoenje nekog (finansijskog) prava na drugog (po nekom osnovu, npr. potraivanje)

-Asignacija: Upuivanjem (asignacija) jedno lice (asignant), ovlauje drugo lice - upuenika (asignat) da za njegov raun izvri neto odreenom treem licu, primaocu uputa (asignator), a ovoga ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime - lan 1020. Zakona o obligacionim odnosima 8.Iz kojih se elemenata sastoji cena objekta?

1.Participacije/naknade javnim preduzeima za ureenje graevinskog zemljita

2.Trokovi pripreme izgradnje infrastrukture i objekta na lokaciji na kojoj se gradi objekat3.Trokovi izgradnje infrastrukturnih objekata na lokaciji4.Trokovi pripreme i izgradnje objekta5.Ostali (pratei) trokovi

9.Navesti naine ugovaranja u naoj praksi.

-Po jedinici mere ugaenog materijala

-Po m2 izgraenog prostora

-Po sistemu klju u ruke

-Parcijalno ugovaranje

10.Navesti vrste tehnike dokumentacije / vrste projekata.-Tehnika dokumentacija se izrauje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta. Integrisani poslovni sistem1.Sistem za poslovanje i poslovnu komunikaciju2.Sistem za mreno planiranje

3.Sistem za upravljanje dokumentacijom- PDV je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, koje poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti kao i na uvoz dobara u Republiku.

- Prihod od PDV pripada budetu Republike. STUDIJA OPRAVDANOSTI

-Predvianje cene kotanja investicija/objekata se odvija preko predinvesticionih studija, studija opravdanosti i investicionih programa/planova

-Takoe, preko ovih dokumenata moe se sagledati i opravdanost ulaganja u planiranu investiciju -Planiranje/programiranje trokova projekta vri se investicionim programom -Da bi se izvrila procena stanja investicije, u odreenom vremenskom preseku, potrebno je znati njenu ukupnu finansijsku vrednost i vrednost pojedinih faza -Studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov za njenu izradu ine prethodni radovi i idejni projekat, pri emu se studija opravdanosti i idejni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano. -Ovakav pristup podrazumeva da se u toku izrade razmenjuju rezultati pojedinih faza i da se neke faze izrade ovih dokumenata rade iterativno, a u cilju uvaavanja svih relevantnih kriterijuma (tehnoloko - tehnikih, prostornih, ekolokih, ekonomskih) za izbor najprihvatljivijeg naina realizacije izabrane varijante.- sadri -Podaci o naruiocu i autorima studije -Uvod -Ciljevi i svrha investiranja -Opis objekta -Analiza razvojnih mogunosti investitora -Metodoloke osnove izrade studije -Tehniko-tehnoloko reenje idejnog projekta -Trini aspekti -Prostorni aspekti -Ekoloke aspekte -Ekonomske trokove-Dobiti - koristi -Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti -Drutveno-ekonomsku efikasnost -Analizu osetljivosti i rizika investiranja -Analizu izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike -Analizu organizacionih i kadrovskih mogunosti -Zakljuak o opravdanosti investicije PREDHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI

-Prethodna studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov za njenu izradu ine: relevantna planska dokumenata (Strategija razvoja Republike Srbije, eme prostornog razvoja itd.), prethodni radovi i generalni projekat, pri emu se prethodna studija opravdanosti i generalni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano.

- Ovakav pristup podrazumeva da se u toku izrade razmenjuju rezultati pojedinih faza kako u procesu formiranja varijanti, tako i u procesu vrednovanja, kao i da se neke faze izrade ovih dokumenata rade iterativno, a u cilju uvaavanja svih relevantnih kriterijuma (tehnoloko - tehnikih, prostornih, ekolokih, ekonomskih) za izbor najprihvatljivije varijante.- sadri

1.Uvod2.Analiza postojeeg stanja 3.Trini aspekt: analiza i projekcija 4.Prikaz tehnoloko-tehnikih reenja generalnog projekta 5.Analiza nabavnog trita 6.Prostorni aspekt 7.Prethodna analiza uticaja na ivotnu sredinu 8.Finansijska analiza i ocena 9.Drutveno-ekonomska analiza i ocena

10.Analiza osetljivosti i rizika investiranja 11.Prethodna analiza izvora finansiranja i finansijskih obaveza 12.Prethodna analiza organizacionih i kadrovskih mogunosti 13.Zakljuak o prethodnoj studiji opravdanostiFEDERATION INTERNATIONALE DES INGENIEURS - CONSEILS (francuski: Meunarodna federacija inenjera konsultanata) je Meunarodna federacija nacionalnih udruenja inenjera konsultanata.- upravljanje realizaciom investicija podrazumeva tehniki, ekonomski i pravni koncept bilo koja faza realizacije da je u pitanju

- tehniki koncept podrazumeva projektovanje i izvoenje predmetnog objekta, finansijski podrazumeva vrednovanje materijalnih efekata u pojedinim fazama i upravljake akcije da se odri vrednost investicije; dok pravni podrazumev obezbeenje lokacije, celokupnu pravnu proceduru od ideje do korienja objekta

OREVI- FM (Facility Menagement) upravljanje i odravanje objekata, disciplina koja obuhvata mnoge profesije sa ciljem da ouva funkcionalnost izgraenog okruenja integriui ljude, mesta, procese i tehnologije;

- Facility svaka fizika i virtuelna komponenta, deo opreme i postrojenja koji utiu na funkcionalnost nekog objekta u eksploataciji

- FM upravljanje ukupnom imovinom ukljuujui postrojenja, instalacione sisteme i opremu, i sve ono to utie na efikasno obavljanje osnovne delatnosti i komfor korisnika

- Facilities (objekti, instalacije, oprema, biljke, ureaji, energija)+ services (snabdevanje, transport, bezbednost, iznoenje smea, ienje, odravanje, planiranje, konsultovanje= FM

- facilitiy procesi moraju se planirati, nadgledati, kontrolisati upravljakim metodama, a kao rezultat nastaje facility proizvod

- ciljevi primene FM: poboljanje kvaliteta i efikasnosti, smanjenje trokova, optimizacija, kontrola statusa procesa u bilo koje vreme i bilo kada

- FM model prema CEN/TC 348 standardu: ovaj model daje 5 razliitih aspekata FMa: odnos izmeu poslovnih i Fm ciklusa; meuzavisnost internih servisa i FM ciklusa; top-down FM procese, bottom-up FM procese, uticaje FM-a

- poslovni i FM ciklusi: prema ovome delatnost jedne organizacije se deli na osnovno poslovanje core busines s(osnovna delatnost definie misiju, viziju, i vrednost cele organizacije generiui profit) i fm procese (fm poktiva sve procese za podrku unutar organizacije); smisao fm je da obezbedi onaj nivo opremljenosti koji je potreban osnovnom poslovanju na optimalnom nivou i za optimalnu cenu; kao i osnovno poslovanje fm ima ciklinu prirodu o podloan je neprekidnim promenama

- u ovakvok kontekstu fm treba da: predvidi promene za podrkom na bazi promena u oblasti osnovnog poslovanja; savetuje upravu u pitanjima vezanim za fm koja bi imala uticaj na osnovnu delatnost; prilagodi fm procese prema procesima primarnog poslovanja; reaguje na neoekivane i nepoeljne promene kako u aktivnostima osnovnog poslovanja tako i podrke

- top down fm procesi imaju planersku prirodu

- bottom up daju informacije o performansama vezanim za top down procese tj za odvijanje servisa i sprovoenje sandatda

- urbani i industrijski fm

- zato se uvodi fm? Integrisano upravljanje podacima o nekretninama i opremi; efikasnije korienje resursa; preenje trokova; utede (do 30%operacionih trokova); transparentnost poslovanja; mogunost komparativne analize podataka

1. identifikacija osnovnih ciljeva (redukcija operacionih trokova, uteda energije, promena imida, unapreenje radnog okruenja...)

2. formiranje FM tima (spoljni konsultanti, veza sa rukovodstvom, nesmetan pristup informacijama)

3. definisanje metoda i dinamike implementacije

4. snimanje postojeeg stanja objekta

5. izbor i aktiviranje CAFM sistema (objedinjenje svih relevantnih podataka)

6. poetak korienja sistema (povratak inicijalnih ulaganja)

- 60tih u Americi, 80tih Evropa, 90tih ceo svet - ta prua? Analiza i procena cene upravljanja i odravanja objekata; zadravanje nivoa vrednosti izgraenog objekta; smanjenje investicionog ulaganja

- za upravljanje i odravanje je neophodno izvojiti1-5% investicione vrednosti objekta

- PODELA

- INFRASTRUKTURALNI (upravljanje povrinama, opremanje inventarom, parkiranje, posetioci, preseljenja, ienje, zposleni) obuhvata unos, upravljane i nadzor svih usluga vezanih za objekat

- TEHNIKI obuhvata celinu svih tehnikih sistema odravanja, tehniki ispravnog pogona objekata (upravljanje odravanjem, sistemima smetnji, energije i sigurnosni sistemi kao i sistem automatike objekta)

- KOMERCIJALNI/TRGOVAKI obuhvata celinu svih trgovakih usluga i garantuje ekonominost pogona objekta (upravljanje nekretninama, knjigodostvo, obraun sporednih trokova, upravljanje ugovorima, prodaja...)

- PORTFOLIO obuhvataekonomski aspekt upravljanja objekta u funkciji (finansijsko ekonomske analize, ocene, vrednovanja, simulacije, procene rizika, benchmarking)

- upravljanje prostorom/povrinama (cilj optimalno korienje unutranjeg prostora, prostora oko objekta, kao i izdavanje trokova vezanih za korienje

- upravljanje inventarom (formiranje dokumentacije o mobilijaru i tehnikim ureajima koji se nalaze u prostoriji i auriranje podataka)

- upravljanje preseljenjem (preseljenje mobilijara, tehnikih ureaja, i praenje zahteva za odgovarajuom opremom)

- planiranje zauzetosti prostora (praenje potreba i individualnih zahteva)

- upravljanje ienjem (svakodnevno praenje i kontrola, pregled mesenih trokova)

- upravljanje pristupom (proces izdavanja i vraanja kljueva)

- upravljanje iznajmljvanjem (neki prostori i oprema mogu biti dati u zakup na krai ili dui period dokumentovano i praeno)

- upravljanje dokumentacijom (ugovori o zakupu i iznajmljivanju, za odravanje i servisiranje opreme i instalacionih sistema, foto dokumentacija, dijagrami)

- upravljanje energijom (dnevno, nedeljno, meseno i godinje praenje potronje energije sa stalnom procenom uz primenu adekvatnih metoda utede)

IVOTNI CIKLUS IZGRAENIH OBJEKATA

- eksploatacija- poetak korienja; upravljane izgraenim objektom (program preventivnog i remontnog odravanja, korektivne procedure za odravanje, odravanje zemljita i okoline, odreivanje ivotnog veka opreme i objekata, plan proirenja ili renoviranja)

- odstanjivanje opreme ili objekata

- odravanje- tekue preventivno odravanje

- investiciono odravanje

- poboljanja i prepravke (termika zatita, prenamena)

Definisanje potreba (razrada koncepata korienja, def prostornih potreba, pregled potrebne opreme) planiranje i projektovanje (koordinacija izmeu arhitekte, investitora i korisnika) izgradnja (koordinacija izmeu arhitekte, investitora, graditelja, isporuioca opreme i postrojenja i korisnika) useljenje i poetak korienja (prijem radova, prijem teh dokumentacije, planiranje useljenja, preseljenja, useljenje, preseljenje) eksploatacija ruenje, uklanjanje i recikliranje

- fasiliti menader je rukovodilac ili deo tima

Strunjaka koji prati ivotni ciklus objektata u svim fazama poev odkoncepta do ruenja

- strunjak koji poseduje veoma iroki spektar kompetencija vezanih za eksploataciju objekata, fiziku strikturu, odravanje, za procese rada i trokove rada koje prate ove aktivnosti

- neprestano usavrava svoje znanje, uspostavlja i odrava dobre inerpersonalne odnose, odlunost u donoenju odluka, strpljenje da saslua, pisana i verbalna komunikacija, motivacija drugih i samomotivacija, praenje budeta

- sistematizacija nekretnina u Srbiji u odnosu na FM: zgrade koje su izgrdile ili koriste strane kompanije, sa FM konceptima integrisanim u fazi projektovanja i graenja, zgrade u fazi korienja kod kojih je potrebno uvoenje fma

CAFM Computer Aided

IFMA Internationas association of f menagers

ROI return of investment

- trenutna situacija u stanovanju: vlasnika struktura, akumulirani defcit u odravanju vidljivi ili nevidljivi, rezidencijalna pokretljivost, opta kultura stanovanja, fenomen aktivnog pojedinca

SAMARDI

Varijabilnost promena strukture

Fleksibilnost pomeranje strukture

(u okviru jedne strukture mogu se napraviti prostori razliitih sadraja - fleksibilnost; koorsinatni sistem ne mora biti isti od temelja do vrha objekata ve se moe menjati u zavisnosti od sadraja koji se javljaju u strukturi)

- svaki objekat koji karakteriu gravitacione sile je standardni objekat

- Kada dominiraju horizontalne sile objekat je visok; temperatura se menja sa visinom, menjaju se i brzina i gustina vazduha

1. gredni sistem

2. kombinacija povrinskog i lini-jskog sistema

3. reetka

NESTOROVI

- 5D, ne linearna i apstraktna, ve vreme i novac

- da li je utilitas, firmitas Vitruvijeva naela izgubio autentinost; funkcija je konstrukcija po vitruviju

- mnogi objekti se svode na dizajnirane fluidne forme to je neprihvatljivo

- dizajn i konstrukcija su dve krajnosti, reenje je u sintezi

- reenje je u sintezi, celovitom pristupu. Ininjerski i umetniki

- modelsko istraivanje tretira stvari koje se sreu u prirodi i moe se posmatrati kroz pozitiv, negativ i iluzije

- sloenost objekta ima uticaj na konstrukciju i materijal; sistem kompozitne celine prima optereenje, ima elemente koji su prednapregnuti

- Fresine sistem prednapregnutosti

- kroz segmentni sistem objekat se prvo razlae, da bi se izvrila provera 2D; sistem preseka mora da bude jasan i svaki presek je u funkciji strukturalne kompozicije; sve moe da se prepozna kroz ose

- Novum sistem Fuksas svoenje na trougaone ploe; geometrijski metod

- Nervi slobodne forme, ukrteni luni nosai

- elastinost seizmika; krutost udar vetraGLII

TEHNOLOGIJE IZVOENJA DUBOKOG FUNDIRANJA-Pojam duboko fundiranje nije sasvim jasno definisan vaeim propisima, ali se moe smatrati da obuhvata sva ona fundiranja koja iziskuju posebne mere zatite temeljnih jama da bi se spreilo uruavanje zemlje.

-U nekim zemljama, kao na primer u Ruskoj Federaciji, sve temeljne jame dublje od 5,00 metara se svrstavaju u sluajeve dubokog fudiranja.

-Kod sluajeva dubokog fundiranja potrebno je obezbediti stabilnost okolnog tla i objekata od uruavanja u temeljnu jamu, i to se postie razliitim postupcima, tehnologijama i opremom. Ovo je predmet dananjeg predavanja i ono e dati osnove koje bi trebalo da znaju projektanti arhitektonskih objekata, jer naini izvoenja duboko fundiranih temelja moe bitno da utie na postavku konstrukcije objekta koji se projektuje pa samim tim i na arhitektonska reenja.-Treba razlikovati pojam dubokog temelja i dubokog fundiranja.

-Pojam dubokog temelja je jasno definisan propisima i podrazumeva da su to takve temeljne konstrukcije koje imaju odnos visine prema irini vei od 4, odnosno da pored kontaktnog napona u temeljnoj spojnici sila od objekta se prenosi na tlo i trenjem izmeu temelja i okolnog tla.NAINI IZVOENJA DUBOKOG FUNDIRANJAMontani zid sa zategom

Montani zid sa kosnikom

Dijafragme sa razuporama

Konstrukcija objekta kao potpora

Tehnologija "Semi Top Down"

. Obezbeenje postojeeg objekta podbetoniranjem

Obezbeenje postojeeg objekta novim objektom

elini "mega" ip

Obezbedjenje jame nizom ipova

- dijafragme obezbeuju izuzetno otpornost jame sigurnost, ostaju trajno u zemlji i treba predvideti naknadno malterisanje u sloju 5-6mm zbog neravnina

- depresivni bunari dubine 5-6m u njih se postavljaju pumpe koje smanjuju depresiraju nivo podzemnih voda

- semi top down kod izuzetno dubokog fundiranja; prvo se urade dijafragme, pa se urade ipovi, u koje se upuste privremeni elini stubovi pa se uradi tavanica na zemlji, raunajui odozgo na dole meuspratna tavanica prima potisak, tek se na kraju urade stubovi objekta

- dijafragma ne moe da se radi uz sused jer ima uvodnice koje su irine 20-30cm

- novi objekat uvek mora da obezbedi postojei bez obzira na postojei pravni status; ako je novi objekat plie fundiran od postojeeg, temelj novog mora da se spusti na dubinu postojeeg; novi objekat moe da primi optereenje postojeeg

- mega ipove se rade od segmenata duine 1-1.8 m i slue da se kod nadgradnje povea nosivost objekta, kod malih objekata koristi se manji prenik ipa; mega ipovi su uglavnom elini

GREKE I PROPUSTI-greke u pristupu problemu;

-greke u proraunu;

-ne sagledavanje realnog okruenja lokacije;

-pokuaji da se ubrzaju radovi, odnosno da se izvri uteda u vremenu izgradnje i ceni radova;

-nemarni odnos prema pravilima struke.Da li upotreba kosnika obezbeuje veu stabilnosti i sigurnost? Da

Da li kosnici moraju da budu vertikalni? Ne

Da li konstrukcija moe da se koristi kao element konstrukcije jame? Da

Da li i pod kojim uslovima se koriste mega ipovi? Da da budu utisnuti

Da li je izvoa obavezan da obezbedi druge objekte? Da

Da li se temelji mogi izvesti na vioj ili nioj koti od suseda? Da

IROVI

2. ta su investicije?- Investicije su novana ulaganja u osnovna sredstva/investicione projekte, koji su u formiranju, kao i u obrtna sredstva. investicije u ekonomskoj teoriji predstavljaju trokove, odnosno finansijska sredstva koja se ulau u kapitalna dobra, sa oekivanjem da e u budunosti doneti profit. Projekti u iju se realizaciju ulau i troe investicije radi ostvarenja ciljeva investiranja, nazivaju se investicioni

- Pod investicijom se podrazumevaju novana ulaganja u osnovna sredstva koja su u formiranju npr. izgradnja nekog objekta, ali i u obratna sredstva. To je proces koji s odigrava pre nego to predmet investicije postane osnovno sredstvo investitora.

- Investicije se mogu podeliti prema: nameni (kapitalni objekti, objekti infrstrukture, privredni objekti, neprivredni objekti...), strukturi (graevinski objekti, oprema...), vrsti izvoenja radova (nove investicije,proirenja / rekonstrukcije /adaptacije, zamena dotrajalih delova objekta, investiciono odravanje/kapitalni remont)

- Investiranje se vri u cilju proirenja proizvodnje ili odravanja osnovnih sredstava. Finansiranje se vri iz posebnih sredstava fondova, kredita... Investicije se mogu realizovati u sopstvenoj reiji, ili se njihovo izvoenje moe poveriti drugima, od ega zavisi konkretno planiranje i tok finansijskih sredstava. Uputno je, kad se radi o realizaciji investicije, sagledati mogunost etapnog zavretka i korienja2.Koje vrste finansijskih garancija postoje?-Finansijske garancije izvoa daje investitoru u toku licitacione procedure i u toku ugovaranja radova. Sve ove garancije su finansijske visina novanih sredstava u garanciji se odreuje u procentu od vrednosti ponude. Pod garancijom se podrazumeva pismena isprava kojom se garant obavezuje da e izvriti plaanje umesto dunika, ako dunik to ne uini u ugovorenom roku. U konkretnom sluaju, dunik je izvoa, a garant poslovna banka izvoaa. Banka zaraunava izvoau odreena sredstva na ime izdavanja garancije. Vrste:

garancija na ponudu/licitaciona garancija podnosi se neposredno pre licitacije ili na samoj licictaciji, kojom ponua garantuje da e, ukoliko dobije posao, ugovoriti radove po ponuenoj ceni, roku i kvalitetu. Uobiajeno ova garancija glasi na 0.5% od vrednosti ponude, inidbena garancija/garancija za dobro izvrenje posla ili za savesno izvravanje ugovorenih obaveza propisuje se posebnim uslovima ugovaranja i uobiajeno iznosi 10% od vrednosti ponude, avansna garancija- garancija za primljeni avans. Iznosi 5-10% od vrednosti avansa. Investitor vraa iznos garancije nakon opravdanog avansa od strane izvoea , zadrani iznosi vai do kraja garantnog roka. Investitor na zavretku graenja objekta vraa inidbenu garanciju i uzima garanciju sa zadranim iznosima, da bi se garantovale popravke u garantnom roku

3.Za koje objekte je obavezna studija opravdanosti?Studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov za njenu izradu ine prethodni radovi i idejni projekat, pri emu se studija opravdanosti i idejni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano. Nuklearne objekte i druge objekte koji slue za proizvodnju energije, nuklearnog gorivaobjekte bazne i preraivake hemijske industrije, objekte u granicama nacionalnog parka; objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meunarodne i magistralne gasovode, javne, eleznike infrastrukture; hidroelektrane snage 10 i vie MVA, termoelektrane, dalekovode ... telekomunikacione objekte; visoke brane i akumulacije ispunjene vodom....

4.Navesti finansijske pokazatelje investiranja.-Budua/konana vrednost investicije je vrednost sadanjeg novanog iznosa ili niza isplata u nekom buduem vremenu, procenjena uz odgovarajuu/zadatu kamatu-stopu.

-U tom smislu i sadanja vrednost projekta, predstavlja, praktino, sadanju vrednost budueg novanog iznosa ili niza isplata, uz definisanu kamatu

-Procena trokova finansiranja je kljuna akcija u opredeljenju za nain finansijske realizacije projekta.

-Vremenska vrednost novca predstavlja obezvreivanje novca tokom vremena.

-Zbog toga je uobiajeno da se budui efekti investicije svode na sadanju vrednost 5.ta je cash flow?-''Cash Flow'' analiza i prikazuje prihode i trokove i odreuje da li su sredstva u ''keu'' dovoljna za planirano ulaganje ili mora da se trai pozajmica ili kredit . -''Cash'' na engleskom znai gotov novac (na raspolaganju) u banci ili novac koji cirkulie u poslovanju -Cash flow oznaava tok gotovog novca - u poslovanje i iz poslovanja, tokom posmatranog vremenskog perioda

6.Koji su kriterijumi za izbor najpovoljnijeg ponuaa prema Zakonu o javnim nabavkama?- Osnovne vrste oglasa za nabavku radova su: -prethodni raspis-javni poziv za dodelu nabavke radova u otvorenom postupku, restriktivnom postupku ili u postupku sa pogaanjem-javni poziv za kvalifikaciju ponuaa za nabavku radova-obavetenje o dodeli ugovora o nabavci radova-periodino informativno obavetenje za nabavku radova

-Naruilac bira ponuae na osnovu podataka koji dokazuju ponuaev( -pravni status-poslovni kapacitet-finansijski kapacitet-tehnike kvalifikacije -kadrovske kvalifikacije

-Naruilac je duan da objavi identine kriterijume za izbor najbolje ponude u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji

-Kriterijumi na osnovu kojih naruilac bira najbolju ponudu u konkursnoj dokumentaciji moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju biti u logikoj vezi sa sadrinom javne nabavke -Vrste kriterijuma - Kriterijumi za ocenjivanje ponude su( -ekonomski najpovoljnija ponuda-najnia ponuena cena

-Ekonomski najpovoljnija ponuda je ponuda koja se zasniva na razliitim kriterijumima, u zavisnosti od predmeta javne nabavke, i to naroito na: -roku isporuke ili izvrenja usluge ili radova-tekuim trokovima-trokovnoj ekonominosti-kvalitetu i primeni odgovarajuih sistema obezbeenja i kontrole kvaliteta-estetskim i funkcionalnim karakteristikama-tehnikim i tehnolokim prednostima-Izbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najnie ponuene cene zasniva se na najnioj ceni kao jedinom kriterijumu, ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u konkursnoj dokumentaciji

-Ako se primenjuje kriterijum najnie ponuene cene, naruilac ne moe po zakljuenju ugovora da prihvati bilo kakvo naknadno poveanje cene

7.ta je koncesija?-Kompenzacija (latinski: compensatio - izravnanje, zamena) je u prethodnim godinama, u nestaici konkretnih finansijskih sredstava, uobiajena praksa da se neki radovi ili roba plate drugom robom, ili objektom koji se gradi, itd.

-Cesija (latinski: cessio) je ustupanje - prenoenje nekog (finansijskog) prava na drugog (po nekom osnovu, npr. potraivanje)

-Asignacija: Upuivanjem (asignacija) jedno lice (asignant), ovlauje drugo lice - upuenika (asignat) da za njegov raun izvri neto odreenom treem licu, primaocu uputa (asignator), a ovoga ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime - lan 1020. Zakona o obligacionim odnosima 8.Iz kojih se elemenata sastoji cena objekta?

1.Participacije/naknade javnim preduzeima za ureenje graevinskog zemljita

2.Trokovi pripreme izgradnje infrastrukture i objekta na lokaciji na kojoj se gradi objekat3.Trokovi izgradnje infrastrukturnih objekata na lokaciji4.Trokovi pripreme i izgradnje objekta5.Ostali (pratei) trokovi

9.Navesti naine ugovaranja u naoj praksi.

-Po jedinici mere ugaenog materijala

-Po m2 izgraenog prostora

-Po sistemu klju u ruke

-Parcijalno ugovaranje

10.Navesti vrste tehnike dokumentacije / vrste projekata.

-Tehnika dokumentacija se izrauje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta. Integrisani poslovni sistem1.Sistem za poslovanje i poslovnu komunikaciju2.Sistem za mreno planiranje

3.Sistem za upravljanje dokumentacijom

- PDV je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, koje poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti kao i na uvoz dobara u Republiku.

- Prihod od PDV pripada budetu Republike.

STUDIJA OPRAVDANOSTI

-Predvianje cene kotanja investicija/objekata se odvija preko predinvesticionih studija, studija opravdanosti i investicionih programa/planova

-Takoe, preko ovih dokumenata moe se sagledati i opravdanost ulaganja u planiranu investiciju -Planiranje/programiranje trokova projekta vri se investicionim programom -Da bi se izvrila procena stanja investicije, u odreenom vremenskom preseku, potrebno je znati njenu ukupnu finansijsku vrednost i vrednost pojedinih faza

-Studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov za njenu izradu ine prethodni radovi i idejni projekat, pri emu se studija opravdanosti i idejni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano. -Ovakav pristup podrazumeva da se u toku izrade razmenjuju rezultati pojedinih faza i da se neke faze izrade ovih dokumenata rade iterativno, a u cilju uvaavanja svih relevantnih kriterijuma (tehnoloko - tehnikih, prostornih, ekolokih, ekonomskih) za izbor najprihvatljivijeg naina realizacije izabrane varijante.

- sadri -Podaci o naruiocu i autorima studije -Uvod -Ciljevi i svrha investiranja -Opis objekta -Analiza razvojnih mogunosti investitora -Metodoloke osnove izrade studije -Tehniko-tehnoloko reenje idejnog projekta -Trini aspekti -Prostorni aspekti -Ekoloke aspekte -Ekonomske trokove-Dobiti - koristi -Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti -Drutveno-ekonomsku efikasnost -Analizu osetljivosti i rizika investiranja -Analizu izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike -Analizu organizacionih i kadrovskih mogunosti -Zakljuak o opravdanosti investicije PREDHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI

-Prethodna studija opravdanosti je dokument koji predstavlja sintezu prouavanja - osnov za njenu izradu ine: relevantna planska dokumenata (Strategija razvoja Republike Srbije, eme prostornog razvoja itd.), prethodni radovi i generalni projekat, pri emu se prethodna studija opravdanosti i generalni projekat moraju raditi paralelno sadrinski i vremenski sinhronizovano.

- Ovakav pristup podrazumeva da se u toku izrade razmenjuju rezultati pojedinih faza kako u procesu formiranja varijanti, tako i u procesu vrednovanja, kao i da se neke faze izrade ovih dokumenata rade iterativno, a u cilju uvaavanja svih relevantnih kriterijuma (tehnoloko - tehnikih, prostornih, ekolokih, ekonomskih) za izbor najprihvatljivije varijante.

- sadri

1.Uvod2.Analiza postojeeg stanja 3.Trini aspekt: analiza i projekcija 4.Prikaz tehnoloko-tehnikih reenja generalnog projekta 5.Analiza nabavnog trita 6.Prostorni aspekt 7.Prethodna analiza uticaja na ivotnu sredinu 8.Finansijska analiza i ocena 9.Drutveno-ekonomska analiza i ocena

10.Analiza osetljivosti i rizika investiranja 11.Prethodna analiza izvora finansiranja i finansijskih obaveza 12.Prethodna analiza organizacionih i kadrovskih mogunosti 13.Zakljuak o prethodnoj studiji opravdanostiFEDERATION INTERNATIONALE DES INGENIEURS - CONSEILS (francuski: Meunarodna federacija inenjera konsultanata) je Meunarodna federacija nacionalnih udruenja inenjera konsultanata.

- upravljanje realizaciom investicija podrazumeva tehniki, ekonomski i pravni koncept bilo koja faza realizacije da je u pitanju

- tehniki koncept podrazumeva projektovanje i izvoenje predmetnog objekta, finansijski podrazumeva vrednovanje materijalnih efekata u pojedinim fazama i upravljake akcije da se odri vrednost investicije; dok pravni podrazumev obezbeenje lokacije, celokupnu pravnu proceduru od ideje do korienja objekta

OREVI

- FM (Facility Menagement) upravljanje i odravanje objekata, disciplina koja obuhvata mnoge profesije sa ciljem da ouva funkcionalnost izgraenog okruenja integriui ljude, mesta, procese i tehnologije;

- Facility svaka fizika i virtuelna komponenta, deo opreme i postrojenja koji utiu na funkcionalnost nekog objekta u eksploataciji

- FM upravljanje ukupnom imovinom ukljuujui postrojenja, instalacione sisteme i opremu, i sve ono to utie na efikasno obavljanje osnovne delatnosti i komfor korisnika

- Facilities (objekti, instalacije, oprema, biljke, ureaji, energija)+ services (snabdevanje, transport, bezbednost, iznoenje smea, ienje, odravanje, planiranje, konsultovanje= FM

- facilitiy procesi moraju se planirati, nadgledati, kontrolisati upravljakim metodama, a kao rezultat nastaje facility proizvod

- ciljevi primene FM: poboljanje kvaliteta i efikasnosti, smanjenje trokova, optimizacija, kontrola statusa procesa u bilo koje vreme i bilo kada

- FM model prema CEN/TC 348 standardu: ovaj model daje 5 razliitih aspekata FMa: odnos izmeu poslovnih i Fm ciklusa; meuzavisnost internih servisa i FM ciklusa; top-down FM procese, bottom-up FM procese, uticaje FM-a

- poslovni i FM ciklusi: prema ovome delatnost jedne organizacije se deli na osnovno poslovanje core busines s(osnovna delatnost definie misiju, viziju, i vrednost cele organizacije generiui profit) i fm procese (fm poktiva sve procese za podrku unutar organizacije); smisao fm je da obezbedi onaj nivo opremljenosti koji je potreban osnovnom poslovanju na optimalnom nivou i za optimalnu cenu; kao i osnovno poslovanje fm ima ciklinu prirodu o podloan je neprekidnim promenama

- u ovakvok kontekstu fm treba da: predvidi promene za podrkom na bazi promena u oblasti osnovnog poslovanja; savetuje upravu u pitanjima vezanim za fm koja bi imala uticaj na osnovnu delatnost; prilagodi fm procese prema procesima primarnog poslovanja; reaguje na neoekivane i nepoeljne promene kako u aktivnostima osnovnog poslovanja tako i podrke

- top down fm procesi imaju planersku prirodu

- bottom up daju informacije o performansama vezanim za top down procese tj za odvijanje servisa i sprovoenje sandatda

- urbani i industrijski fm

- zato se uvodi fm? Integrisano upravljanje podacima o nekretninama i opremi; efikasnije korienje resursa; preenje trokova; utede (do 30%operacionih trokova); transparentnost poslovanja; mogunost komparativne analize podataka

1. identifikacija osnovnih ciljeva (redukcija operacionih trokova, uteda energije, promena imida, unapreenje radnog okruenja...)

2. formiranje FM tima (spoljni konsultanti, veza sa rukovodstvom, nesmetan pristup informacijama)

3. definisanje metoda i dinamike implementacije

4. snimanje postojeeg stanja objekta

5. izbor i aktiviranje CAFM sistema (objedinjenje svih relevantnih podataka)

6. poetak korienja sistema (povratak inicijalnih ulaganja)

- 60tih u Americi, 80tih Evropa, 90tih ceo svet

- ta prua? Analiza i procena cene upravljanja i odravanja objekata; zadravanje nivoa vrednosti izgraenog objekta; smanjenje investicionog ulaganja

- za upravljanje i odravanje je neophodno izvojiti1-5% investicione vrednosti objekta

- PODELA

- INFRASTRUKTURALNI (upravljanje povrinama, opremanje inventarom, parkiranje, posetioci, preseljenja, ienje, zposleni) obuhvata unos, upravljane i nadzor svih usluga vezanih za objekat

- TEHNIKI obuhvata celinu svih tehnikih sistema odravanja, tehniki ispravnog pogona objekata (upravljanje odravanjem, sistemima smetnji, energije i sigurnosni sistemi kao i sistem automatike objekta)

- KOMERCIJALNI/TRGOVAKI obuhvata celinu svih trgovakih usluga i garantuje ekonominost pogona objekta (upravljanje nekretninama, knjigodostvo, obraun sporednih trokova, upravljanje ugovorima, prodaja...)

- PORTFOLIO obuhvataekonomski aspekt upravljanja objekta u funkciji (finansijsko ekonomske analize, ocene, vrednovanja, simulacije, procene rizika, benchmarking)

- upravljanje prostorom/povrinama (cilj optimalno korienje unutranjeg prostora, prostora oko objekta, kao i izdavanje trokova vezanih za korienje

- upravljanje inventarom (formiranje dokumentacije o mobilijaru i tehnikim ureajima koji se nalaze u prostoriji i auriranje podataka)

- upravljanje preseljenjem (preseljenje mobilijara, tehnikih ureaja, i praenje zahteva za odgovarajuom opremom)

- planiranje zauzetosti prostora (praenje potreba i individualnih zahteva)

- upravljanje ienjem (svakodnevno praenje i kontrola, pregled mesenih trokova)

- upravljanje pristupom (proces izdavanja i vraanja kljueva)

- upravljanje iznajmljvanjem (neki prostori i oprema mogu biti dati u zakup na krai ili dui period dokumentovano i praeno)

- upravljanje dokumentacijom (ugovori o zakupu i iznajmljivanju, za odravanje i servisiranje opreme i instalacionih sistema, foto dokumentacija, dijagrami)

- upravljanje energijom (dnevno, nedeljno, meseno i godinje praenje potronje energije sa stalnom procenom uz primenu adekvatnih metoda utede)

IVOTNI CIKLUS IZGRAENIH OBJEKATA

- eksploatacija- poetak korienja; upravljane izgraenim objektom (program preventivnog i remontnog odravanja, korektivne procedure za odravanje, odravanje zemljita i okoline, odreivanje ivotnog veka opreme i objekata, plan proirenja ili renoviranja)

- odstanjivanje opreme ili objekata

- odravanje- tekue preventivno odravanje

- investiciono odravanje

- poboljanja i prepravke (termika zatita, prenamena)

Definisanje potreba (razrada koncepata korienja, def prostornih potreba, pregled potrebne opreme) planiranje i projektovanje (koordinacija izmeu arhitekte, investitora i korisnika) izgradnja (koordinacija izmeu arhitekte, investitora, graditelja, isporuioca opreme i postrojenja i korisnika) useljenje i poetak korienja (prijem radova, prijem teh dokumentacije, planiranje useljenja, preseljenja, useljenje, preseljenje) eksploatacija ruenje, uklanjanje i recikliranje

- fasiliti menader je rukovodilac ili deo tima

Strunjaka koji prati ivotni ciklus objektata u svim fazama poev odkoncepta do ruenja

- strunjak koji poseduje veoma iroki spektar kompetencija vezanih za eksploataciju objekata, fiziku strikturu, odravanje, za procese rada i trokove rada koje prate ove aktivnosti

- neprestano usavrava svoje znanje, uspostavlja i odrava dobre inerpersonalne odnose, odlunost u donoenju odluka, strpljenje da saslua, pisana i verbalna komunikacija, motivacija drugih i samomotivacija, praenje budeta

- sistematizacija nekretnina u Srbiji u odnosu na FM: zgrade koje su izgrdile ili koriste strane kompanije, sa FM konceptima integrisanim u fazi projektovanja i graenja, zgrade u fazi korienja kod kojih je potrebno uvoenje fma

CAFM Computer Aided

IFMA Internationas association of f menagers

ROI return of investment

- trenutna situacija u stanovanju: vlasnika struktura, akumulirani defcit u odravanju vidljivi ili nevidljivi, rezidencijalna pokretljivost, opta kultura stanovanja, fenomen aktivnog pojedinca

1. ta se podrazumeva pod pojmom dubokog fundiranja?

Pojam duboko fundiranje nije sasvim jasno definisan vaeim propisima, ali se moe smatrati da obuhvata sva ona fundiranja koja iziskuju posebne mere zatite temeljnih jama da bi se spreilo uruavanje zemlje.

U nekim zemljama, kao na primer u Ruskoj Federaciji, sve temeljne jame dublje od 5,00 metara se svrstavaju u sluajeve dubokog fudiranja.

2. Da li upotreba kosnika u prihvatanju potisaka na zatitnu konstrukciju temeljne jame obezbeuje veu stabilnost i sigurnost potporne konstrukcije?

Da

3. Da li kosnici moraju da budu samo vertikalni?

Ne, mogu biti horizontalni.

4. Da li konstrukcija objekta moe da se koristi kao element konstrukcije temeljne jame?

Da

5. ta je postupak Semi Top Down?

Metod od vrha na dole sa otvorenim iskopom u sredini rova

"Semi-top down" konstruktivna metoda kojom se redukuje pomeranje tla.Korien je pri gradnji Boon Keng stanice du North East Line (NEL) gde su se radovi iskopavanja na nekim mestima odvijali i na udaljenosti manjoj od 8m od nekih stanova

Nakon polaganja krovne ploe za satnicu, nivo hola ispod je uklonjen kroz velike kvadratne otvore u krovnoj ploi. Ploe hola je mogla biti poloena tek nakon ovoga.Isti proces je potom korien da se ukloni nia platforma ispod hola. Ovako je uticaj na stanare i posao znatno redukovan.

6. Da li i pod kojim uslovima se mogu koristiti mega ipovi kao elementi zatite temeljne jame?

Pored napred navedenih tipova ipova, postoje i ipovi koji se koriste za poveanje nosivosti temelja postojeih objekata prilikom nadogradnje. Ovaj sistem ipova poznat je u naoj praksi pod imenom "Mega" ip

Mega ip sastoji se od segmenata duine oko jednog metra, s tim da je prvi segment, koji je vrh ipa, zailjen i ojaan elinim limom, u svemu kao kod betonskog prefabrikovanog ipa. Segmenti se meusobno povezuju elinim "trnovima" kako bi se prilikom izvoenja spreilo bono smicanje susednih elemenata. Ova vrsta ipova izvodi se na sledei nain. Ispod postojeeg trakastog temelja, iskopa se tlo za pristup radnika i opreme, a irine oko 1,5 metara. Postave se hidraulina presa koja se razupire na postojei temelj putem valjanih elinih profila i na prvi segment ipa.

Stvaranjem pritiska u presi ona potiskuje prvi element do dubine njegove duine. Po tom postavlja se drugi element i postupak se ponavlja. Meusobno se ipovi povezuju armirano betonskim serklaom.

Prilikom izvoenja ove vrste ipova veoma je vano voditi rauna o kontroli projektovanog pritiska u hidraulinoj pumpi, kako se ne bi dogodilo da ip u sluaju prekoraenja projektovane sile izvri odizanje temelja i zida, to bi za posledicu imalo njihovo oteenje. Po izvoenju ipa prostor izmeu ipa i temelja se podbetonira.

Zatim se prelazi na sledei ip, tako da se niz ipova izvodi sukcesivno jer nije mogue potkopati u isto vreme temelj po celoj njegovoj duini.

Ovde treba napomenuti da se ova vrsta ipova (betonskih !!!) ne moe primenjivati za poduhvatanje postojeih objekata prilikom izvoenja temeljnih jama susednih objekata jer isti nemaju mogunost prijema horizontalnih potisaka tla. U tim sluajevima koriste se elini ipovi.

Postupak je u svemu isti kao i kod betonskih "Mega" ipa s tim da se elini ipovi izvode od cevastih profila koji se nastavljaju meusobnim varenjem. Tako formirani ipovi, obzirom da po celoj svojoj duini imaju nastavke koji su vareni, mogu da prime horizontalne potiske tla ispod postojeeg objekta i da time obezbede temeljnu jamu.

7. Da li je izvoa radova obavezan, prilikom iskopa temeljene jame, da obezbedi sve susedne objekte?

Kod sluajeva dubokog fundiranja potrebno je obezbediti stabilnost okolnog tla i objekata od uruavanja u temeljnu jamu, i to se postie razliitim postupcima, tehnologijama i opremom. Ovo je predmet dananjeg predavanja i ono e dati osnove koje bi trebalo da znaju projektanti arhitektonskih objekata, jer naini izvoenja duboko fundiranih temelja moe bitno da utie na postavku konstrukcije objekta koji se projektuje pa samim tim i na arhitektonska reenja.

Prilikom iskopa temeljnih jama za izvoenje temelja objekta koju su projektovani na kotama niim od fundiranja suseda, ulice ili okolnog terena, neophodno je, u fazi izrade temelja, izvriti njeno obezbeenje kako ne bi dolo do obruavanja zaseene zemlje.

Postoji vie naina za obezbeenje temeljnih jama. Ovde su data neka od reenja koji se koriste u praksi.

Dijafragme

Obezbeenje temeljnih jama razupiranjem i ankerovanjem

Na mestima gde postoji mogunost postavljanja horizontalnih zatega izvodi se prihvatanje dijafragmi zategama koje se ankeruju u ankerne blokove (Slika 69) i u vertikalne privremene ipove

Kod velikih visina iskopa temeljnih jama koriste se sistemi prednapregnutih zatega koji se ankeruju u tlo putem injektiranja betona u zonu ankerovanja. Ovaj sistem omoguava otkop temeljne jame u vie koraka tako da je tokom svih faza iskopa obezbeena stabilnost tla

8. Da li se temelji novoprojektovanog objekta mogu izvesti na vioj ili nioj koti od kote fundiranja susednog, postojeeg, objekta?

Obezbeenje postojeeg objekta podbetoniranjem

Obezbeenje postojeeg objekta novim objektom

elini "mega" ipTreba teiti da temelji objekta budu fundirani na istoj dubini. Razlog za ovo je sadran u injenici da temelji fundirani na vioj koti prouzrokuju horizntalne pritiske tla koji se prenose na konstrukciju objekta koja je na nioj koti fundirana. Kako ovo nije uvek mogue ostvariti, bilo zbog projektantskih zahteva ili prirodnog nagiba terena, tada se vri postepeno kaskadiranje temelja

a/ Temelj suseda je dublje fundiran od potrebne kote fundiranja novog objekta (Slika 77). Tada se temelj novog objekta mora spustiti na kotu fundiranja susednog objekta.

Slika 77. Sluaj fundiranja kada je postojei temelj dublje fundiran od

Novoprojektovanog

b/ Temelj suseda je plie fundiran od potrebne kote fundiranja novog objekta (Slika 78). Tada se vri sputanje temelja suseda na kotu fundiranja temelja novog objekta. Ova operacija se radi pre izvoenja novog objekta.Slika 78. Sluaj fundiranja kada je postojei temelj plie fundiran od

novoprojektovanogSputanje postojeeg temelja na projektovanu kotu izvodi se putem podbetoniranja istog. Da bi se izvelo podbetoniranje, potrebno je prvo izvriti iskop ispod temelja, pa potom betonirati prostor ispod temelja. Da bi se obezbedio dobar kontakt izmeu postojeeg temelja i podbetoniranog dela, potrebno je donju povrinu postojeeg temelja dobro oistiti od zemlje, a da bi umanjili efekte skupljanja betona deo prostora visine oko 25 cm. ispod postojeeg temelja betonira se betonom sa malim vodocementnim faktorom (beton "vlaan kao zemlja"). Ovaj sloj betona ugrauje se nabijanjem pomou drvenih oblica ili vibratorom. Kako nije mogue izvriti podbetoniranje temelja odjednom po celoj njegovoj duini, jer bi se ugrozila stabilnost objekta, to se postupak iskopa zemlje i podbetoniranje vri u lamelama duzine 1,0 do 1,2 metra, sa preskokom ("u ah poretku"), kako je prikazanona slici 78. Ovim nainom se spreavaju deformacije postojeeg temelja i zida iznad njega.

GRESKE I PROPUSTI

greke u pristupu problemu;

greke u proraunu;

ne sagledavanje realnog okruenja lokacije;

pokuaji da se ubrzaju radovi, odnosno da se izvri uteda u vremenu izgradnje i ceni radova;

nemarni odnos prema pravilima struke.II. OSNOVNI TIPOVI TEMELJA

Temelj je jedan od najvanijih elemenata konstrukcije objekta. Preko temelja se optereenje od objekta prenosi na tlo, pri emu se mora obezbediti stabilnost tla, a deformacija temelja treba da bude u dozvoljenim granicama u zavisnosti od naponskoog stanja u konstrukciji objekta i eksploatacionim potrebama objekta.

Osnovna podela vrste fundiranja je na plitke i duboke temelje.

Plitki temelji prenose optereenje od objekta na tlo preko kontaktne povrine izmeu temelja i tla. U ovu grupu temelja spadaju:

- trakasti temelji (nearmirani i armirani);

- temeljne kontra grede (postavljene u jednom ili dva ortogonalna

pravca, kada formiraju temljni rotilj);

- temeljne kontra ploe;

- temelji samci.

Duboki temelji prenose optereenje objekta na tlo preko kontaktne povrine izmeu temelja i tla, kao i preko bonih strana temelja. Kod ovih temelja odnos visine H prema irini temelja B je jednak ili vei od etiri. B : H 4

U ovu grupu temelja spa