Пчеларство - историјат

•Једна од најстаријих грана људске делатности,

•Стари Словени међу првима гајили пчеле и међу првим учитељима пчел.

•Средње вековни значај пчеларства (краљ Милутин, Душанов законик...),

•Стручно знање на ниском нивоу (с колена на колено, као тајна),

•Адам Ширак-први управник пчеларске школе на двору Марије Терезије,

•Антон Јанша-први учитељ те школе,

•Јан Ђерзон-први доктор наука у пчеларству (открио партеногенезу),

•Иван Прокопович-конструктор прве кошнице са покретним саћем,

•Хришка-конструктор прве центрифуге,

•Меринг-први конструктор сатних основа,

•Лоренцо-открио пчелињи простор и конструктор ЛР кошнице,

•Јован Живановић-отац Српског рационалног пчеларења.

Привредни значај

пчеларства - Директне користи:

• Мед-производ медоносних пчела течно-густе конзистенције справљен од нектара цветница или слатких излучевина биља или излучевина лисних ваши. Садржи 15,5-20% воде, око 74% инвертног шећера (40% фруктозе и 34% глукозе, мин. материје (до 5%, тј. до 10%), беланчевине, ароматичне материје, хормоне, ферменте, витамине (Б-комплекс, А, Ц, К, Е...). Спец. густина меда је 1,38-1,45 g/cm³, мрзне на -35°С и поседује антимикробно дејство.

• Восак-секрет воштаних жлезда пчела радилица старости 12-18 дана. Спец. густина воска је 0,96 g/cm³ а топи се на темп. од 62-64°С.

• Матични млеч-секрет подждрелних (субфарегиалних) жлезда пчела радилица старости 6-12 дана. Веома сложеног и богатог састава (регенератор полних жлезда и супстанца виталности).

• Поленов (цветни) прах-концентрат биогених материја, веома значајан за раст и развиће пчелињих ларви. Перга-конзервисан полен.

• Прополис-мешавина воска, неких лепљивих и смоластих материја цветних и лисних пупољака. Пчелама служи за фиксирање саћа у кошници, затварање пукотина и за балсамовање убијених непријатеља.

• Пчелињи отров-секрет жлезда жаочног апарата пчела старости 20-25 дана.

• Ројеви (пакетни и на рамовима).

• Матице (оплођене и неоплођене).

• Матичњаци.

- Индиректне користи (опрашивање).

Пчеларство у нашој земљи и

свету • 400.000 кошница

• Принос меда по кошници:

- стационирани пчелињак 15-

18 kg

- селећи пчелињак 20-60 kg

• Аустралија-38 kg

• Нови Зеланд-34 kg

• Америка-28 kg

• Русија-18 kg

Систематско место

медоносне пчеле

• Царство: Animalia

• Одељак: Arthropoda

• Класа: Insecta

• Ред: Hymenoptera

• Подред: Apocrita

• Фамилија: Apidae

• Подфамилија: Apinae

• Род: Apis

• Врста: (A. dorsata; A. cerana; A. indica A. mellifera)

• Apis dorsata (горосносна пчела) – Живи у Индији и на

острвима Индијског океана. Гради један велики сат (1,5 х

1,2 m), најчешће у крунама дрвећа. У таквом сату стане и

до 30 kg меда, а када се претопи добије се воска око 1 kg.

На сату постоји само једна врста ћелија димензија 3 пута

већим од А. mellifera. Има склоност ка селидби коју

доминантно преноси при укрштањима.

• Аpis cerana (патуљаста пчела) – слична А. Mellifera, само

нешто ситнија. Гради гнездо у слободној природи, у

шупљим стенама и стаблима. Има јако изражен инстикт за

сакупљање резервне хране.

• Apis indica – неки је сматрају засебном врстом а неки

подврстом А. cerana. Мало је ситнија од медоносне пчеле,

трбух јој је жут а груди љубичасте до црне. Врло је

агресивна, скупља мало хране и гради гнездо у шупљим

стаблима.

• A. mellifera (медоносна пчела).

Apis cerana

Apis mellifera mellifera

Apis mellifera carnica

Расе медоносне пчеле • Критеријуми за одређивање раса пчела: боја хитина, боја и дужина длачица на

телу, дужина језика, запремина медне вољке, склоност ка природном ројењу, нагон за сакупљање хране, способност одбране гнезда, индекси (кубитални, дорзални, базиторзални, ...), итд. Постоје 42 параметра за одређивање чистоће расе. Општа подела на тамне и жуте пчеле.

• Тамне пчеле:

- Европска тамна пчела (Apis melliphera melliphera)-има 2 соја: Холандски-С. Европа (агресивна, склона грабежи и приликом прегледа излази из кошнице, одлично презимљава) и Немачки-Ц. Европа (светлија од Холандског соја и осетљива на болести).

- Кавкаска сива пчела (Apis melliphera caucasica)-одлично сакупља полен, одлично презимљава, и добро се аклиматизује, излеће и на нижим темп. при чему страда. Најраспрострањенија у Русији а шири се у Америци и Аустралији. Највећи конкурент крањској пчели.

- Domaća karnika (Apis melliphera carnica)-према већини истраживача и практичара ово је једна од најбољих медоносних пчела на свету. Хитин и длачице су јој сребрнасто-сиве боје. Мирна је, одлично брани гнездо, није склона грабежи и одлично се аклиматизује. Матице су јој врло плодне. Дужина језика је водећа у свету и мерена in vivo креће се од 5,7-8,2 mm. Мана јој је склоност ка природном ројењу, услед чега може да изостане већи принос меда на доброј паши.

Сојеви: сјенички, шарпланински, похорски, копаоничко-јастребачки, западно-србијански и сремски.

• Жуте пчеле:

- Италијанска жута раса (Apis mellifera agustica)-најраспрострањенија

од жутих раса. Гаји се у Средоземљу, С. и Ј. Америци, Аустралији, Н.

Зеланду итд. Од наше пчеле се разликује по боји, јер су јој прва 3, па и

4-ти трбушни сегмент са израженим жутим скутелумом. Матице су јој

плодније од наше због чега се користи у укрштању. Лошије се

аклиматизује у суровијим северним деловима, склона је грабежи и

лошије презимљава од крањске пчеле.

- Банатска раса (Apis mellifera banatica)-по некима то је сој крањске

расе, а по испитивањима Симе Гвозденовића потврђено је да се овај

сој издиференцирао у посебну расу и највероватније је настао

укрштањем италијанске жуте и крањске пчеле. Сличне је крањској, али

има 2-3 абдоминална сегмента са жутим скутелумом.

- Кавкаска жута раса – распрострањена је у Јужној Украјини и има

генерално лошије особине од кавкаске сиве расе.

- Критска жута раса – најжућа пчела и сматра се родоначелником

свих жутих пчела (цело тело јој је жуто). Врло је љута и нема

тенденцију ширења.

- Сахарска жута раса – једна од врло мирних раса али слабо брани

гнездо.

Биолошке особине пчелињег

друштва • Пчела гајена у кошници није ,,домаћа” (од када је човек почео да гаји пчелу , па

све до данас, није успео да изазове никакве морфолошко-физиолошке

промене, као ни промене у понашању пчела према човеку. Пчела не разликује

пчелара од било ког другог и не постоје разлике у понашању између пчела које

човек гаји и оних које живе у природи.

• Пчелиња заједница се састоји од неколико десетина хиљада пчела радилица,

једне матице и од неколико стотина до пар хиљада трутова. Пчела је социјално

биће и било која од јединки које чине заједницу не може самостално да

преживи.

• У пчелињој заједници је присутна складна подела рада заснована на урођеним

нагонима, рефлексима и инстинктима а условљена је потребама друштва и

чиниоцима спољашње средине.

Матица Матица је једина потпуно развијена женка у пчелињем друштву. Њена

функција је да леже јаја и да матичном супстанцом, коју лучи целом

површином тела, координира у подели рада и држи пчеле на окупу

приликом ројења. Матица полаже две врсте јаја: оплођена (из којих се

излеже матица и пчеле радилице) и неоплођена (из којих се излежу

трутови). Мирис матичне супстанце је карактеристичан за свако пчелиње

друштво и захваљујући њој пчеле препознају, проналазе и бране своје

гнездо. Матицу хране младе пчеле радилице (дадиље) матичним млечом

а она је активна у полагању јаја 8-9 месеци годишње. Дневно може да

положи и 2.000 јаја која су 2-2,5 пута тежа од ње. Живи око 7 година, али

се у практичном пчеларству мења сваке друге године. Тело матице је дуго

20-25 mm а тешка је 0,2 g. Трбух јој је дужи од крила и обично је

отвореније боје од трбуха пчела радилица. За разлику од пчела она нема

(има атрофирану) медну вољку, на задњим ногама нема кошарице за

полен, нема нагон за сакупљање хране, нема воштаних ни подждрелних

жлезда а има сабљасту жаоку. Јајни апарат је веома развијен. Првих

неколико дана по излегању бива интензивно храњена, а после 5-7 дана

достиже полну зрелост праћену појавом полног жара који траје око 20

дана. Матица се пари у лету са више трутова (8-12). 3-4 дана по

спаривању матица почиње да леже јаја. Поред природне постоји и

вештачка оплодња матице. Лошу, изношену матицу пчеле смењују тзв.

Трут • Трут је сезонски члан пчелиње

заједнице ( од априла до септембра).

Основна функција му је спаривање са

матицом. Дужине је 15-17 mm а

тежине 0,2g. Трутове хране пчеле

радилице, мада се могу и сами

хранити. Трутови су велики

потрошачи хране (3-4 пута више од

пчела). У пчеларској пракси се тежи

да се број трутова смањи на

неопходни минимум. Има развијене

сложене очи и крила, а нема изражен

нагон за одбрану гнезда, па ни жаочни

апарат, као ни воскову и подждрелну

жлезду а медна вољка је веома

редиментирана. Има развијен полни

апарат смештен у задњем делу

абдомена. Полну зрелост достиже 12-

14 дана по излегању, која траје 20-ак

дана. Живи 6-8 недеља и по правилу

Полни орган трута

Пчела радилица • Пчела радилица је непотпуно развијена женка. То је најмањи члан пчелињег

друштва, тежине 0,1 g а дужине тела 12-14 mm. Радилица се излеже из

оплођеног јајета. У активној сезони, када пчела општи са околином, живи 35-40

дана, а преко зиме 5-6 месеци. Тело пчеле је чланковито: глава (caput), груди

(torax) и трбух (abdomen), а састоји се из 13 сегмената (3 на грудима и 10 на

абдомену). Сегменти су спојени интерсегмрнтарном мембраном која им

омогућава кретање. На глави се налази усни апарат за лизање и сркање, 3

проста ока, 2 сложена ока и 1 пар пипака. У глави је смештена подждрелна

жлезда која лучи млеч и 2 ганглије. На грудима, са доње стране, налази се 3

пара ногу, а са горње 2 пара крила. У трбуху су смештени витални органи

(медна вољка, прави желудац, леђно срце, малпигијеви судови, танко, средње

и дебело црево са ректумом на крају, полни и жаочни апарат, полне и воштане

жлезде и масно ткиво). Ноге су чланковите. На предњем пару ногу су смештени

хитински израштаји којима пчела чисти антене, а на задњем пару ногу су

удубљења за смештај полена (корбикуле).

Подела рада у пчелињем друштву

-Период кућног живота пчеле радилице:

•прва 2-3 дана се храни, чисти и јача,

•3-6 дана храни старије ларве (3-6 дана старе),

•6-12 дана, када луче млеч, хране младе ларве (1-3 дана

старе) и матицу (матична свита),

•12-18 дана, када луче восак, изграђују саће,

•18-21 дана, када луче отров, бране гнездо.

-Период општења пчеле радилице са околином:

•Нектаруше (сакупљају нектар),

•Поленашице (сакупљају поленов прах),

•Водоноше (доносе воду),

•Гробари (износе страдале пчеле ван кошнице),

•Лепезарице (освежавају ваздух у кошници),

Пчеле дадиље (неговатељице, матична свита):

Ћелије

оснивачице

Трутовске ћелије (l=13-16mm, Ø=7,0-7,2mm

Медне ћелије (78-87 )

Радиличне ћелије

(l=10-12mm, Ø=5,3-5,7mm)

Грађа пчелињег гнезда

мед

мед

По

лен

и м

ед

По

лен

и м

ед

Л е г л о

Матичњак – матичњаке пчела вуче у случајевима:

-Када друштво остане без матице (присилни матичњаци)

-Када се друштво спрема за ројење (ројидбени матичњаци)

-Када мења постојећу матицу (матичњаци тихе смене)

Пчелињи простор

(8 1,6 mm)

Размножавање мед. пчела

• Пчеле се размножавају потпуним преображајем,

пролазећи кроз стадијуме.

матица радилица трут

јаје 3 3 3

ларва 5,5 6 6,5 Глава, груди,

трбух

лутка 7,5 12 14,5 Крила, ноге,

очи, пипци...

имаго 16 21 24

Отв

ор

ено

ле

гло

Затв

ор

ено

ле

гло

Радилично јаје l= 1,5-1,6 mm

Трутовско јаје l= 1,7-1,8 mm Опт. Темп. 32-34 С <27 С

прехлада >38 С

укувавање

• Пресвлачење ларве:

1. пут после 18 h

2. пут после 36 h

3. пут после 60 h

4. пут после 84 h

• Лутка се пресвлачи једном.

јаје ларва лутка

Животни циклус пчелињег

друштва у току године

• Пчелиње друштво у процес презимљавања улази са око 20.000 пчела радилица, 1-ом матицом и, по правилу, без трутова. Пчеле помоћу меда одржавају микроклиму у кошници и температуру ( 100g меда = 350 калорија). Пчеле су збијене једна уз другу у облику лопте и образују тзв. зимско клубе. Компактношћу (збијеношћу) клубета одржавају температуру која никада није испод 14 С у центру а на периферији никада испод 0,6 С. Са појавом легла темп. у центру клубета је 34 С а на периферији 14 С. Релативна влажност ваздуха клубета без легла је 40-50%, а када се јави легло 60-80%. Садржај кисеоника у биолошком мировању је око 18%, а угљен-диоксида 1-3% (код јачих друштава и до 5%). У сезони, када су пчеле активне, садржај кисеоника је 21% а угљен – диоксида 0,03%.

• У нашим условима матица полаже јаја од јануара до октобра, а максимум достиже почетком јуна када положи и до 2.000 јаја дневно (која су 2,5 пута тежа од ње). У току живота матица може да положи око 200.000 јаја..

месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Дневно

положених јаја 30-50 100 300 800 1200 2000 1500 700 400 50 / /

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000JANUAR

FEBRUAR

MART

APRIL

MAJ

JUN

JUL

AVGUST

SEPTEMBAR

OKTOBAR

NOVEMBAR

DECEMBAR

Дневно полагање јаја по месецима:

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septembar

oktobar

novembar

decembar

Број пчела радилица по месецима у пчелињем друштву:

У октобру већ престаје активност матице у полагању јаја. У новембру угине

око 1000 пчела, у децембру 2000-3000, а у јануару и фебруару око 3000.

КОШНИЦЕ

• Пре 2000 година у Старој Грчкој су се појавиле кошнице са летвицама. Због округласте форме ових кошница саће је било различитих димензија и није се могло мећусобно размењивати.

• Године 1726. грчки пчелар Дела Рока (Della Rocca) изумео је четвртасту кошницу, али су и код њега уместо рамова биле присутне летвице.

• Иван Прокопович је 1814. изумео прву кошницу са покретним саћем. Она се састојала из 3 дела од којих су 2 чинила плодиште и 1 медиште.

• Лоренцо Лангструт (Lorenco Langstrooth) је открио пчелињи простор (bee space) који износи 8 ± 1,6 mm. Овај простор је простор између рамова у кошници (улица пчела), између сатоноша и поклопне даске, између бочне летвице рама и зида кошнице и измећу доње летвице рама и подњаче. Ако је овај простор мањи од 6 mm пчеле га затварају воском и прополисом, а ако је већи од 10 mm пчеле у њему граде заперке.

ТИПОВИ КОШНИЦА

• Примитивне:

- трмка (вршкара)

- плетара (ројевњача)

- дубина

• Савремене:

- Дадант-блатова (ДБ)

- Лангстрот-рутова (ЛР)

- Алберт-жнидержичева (АЖ)

- Pološka

ТРМКА (ВРШКАРА) • Ове кошнице се праве од прућа винове лозе, леске или паутине. Спољашњост се облепљује

смешом пепела, свеже говеђе балеге и иловаче. Запремина им се креће од 10-15 l и имају облик зарубљене купе. Очеле изграђују гнездо (саће) унутар трмке фиксирајући га за зидове. Залихе хране се магацинирају у вршном делу трмке а у средини се налази легло.

Недостаци: мали принос меда (3-8 kg) слабијег квалитета (муљани мед), врши се негативна селекција (најбоља друштва са највише меда се убијају ради убирања што веће количине меда), неопходност гушења, односно убијања пчела ради одузимања меда при чему остају неискоришћене ларве, лутке, млеч и прополис, отежана контрола и сузбијање болести.

Користи: служи са скидање природних ројева и има места у органском пчеларењу.

• Да се пчеле не би убијале због вађења меда рсзвијен је тзв. Линенбуршки метод пчеларења вршкарама а састоји се у сасецању вршног дела трмке и додавањем наставака са покретним саћем. Када се наставак напуни медом додаје се нови празан на његово место а пун се подиже и оставља изнад новододатог ради сазревања меда.

• Најзаступљенији тип кошнице у Америци, Новом зеланду и Аустралији. Код нас

је доста распрострањена са тенденцијом даљег ширења.

• Јединица рада код ове кошнице је наставак и у једном наставку стаје 10 рамова

димензија 43,2 х 20,3 cm. Делови кошнице су:

• Предности: јединица рада је наставак и проширивање и сужавање се врши у

вертикалном смеру, има велики плодишни простор и омогућава развој јаког

друштва, погодна за двоматични систем пчеларења.

• Мане: захтева правовремене интервенције јер свако кашњење представља

губитак (развој плодишта се постиже делокацијом наставака на сваких 7-10

дана у току активне сезоне).

ЛАНГСТРОТ-РУТОВА (ЛР) КОШНИЦА

ДАДАНТ-БЛАТОВА (ДБ) КОШНИЦА

• ДБ је настављача заступљена у Западној Европи и Русији, а у великом проценту се њоме пчелари и у нашој земљи.

• Плодиште чини једно тело у коме је смештено 12 рамова димензија 42 х 27 cm. У плодишту се може наћи и преградна даска којом се оно може сужавати и ширити по потреби.

• Медишни простор чине 2 полунаставка у којима се налази по 12 полурамова димензија 42 х 11,5 cm.

• Поклопна даска се у зимском периоду налази изнад плодишта а у пашном периоду године изнад медишта. Она има две стране: дубљу која зими служи за смештај погаче и летњу која је плића.

• Омогућује развој пчелињег друштва до броја од 60.000-70.000 пчела.

• Сазревање меда у њој је брзо и због малих полунаставака омогућује издвајање сортног меда и на слабијим пашама.

• За селидбу су неопходне стеге (аустријска) или каишеви.

• Најзаступљенији тип кошнице за павиљонски, а све више узима маха за селећи тип пчелињака.Оквири се ваде са задње стране у хоризонталном смеру. Ограничене је запремине и у њој се може развити друштво до 40.000 пчела. Састоји се из 2 наставка истих димензија при чему доњи чини плодиште а горњи медиште. У сваки део стаје 10 оквира димензија 40 х 20 (25,30) cm. Између плодишта и медишта је матична решетка.

Предности: пчеле троше мање хране у току зиме, боље чувају створену топлоту, без посебне припреме се могу селити на пашу.

Мане: ограничена запремина која не прати биолошки тазвој друштва, проширивање или сужавање се врши искључиво радом са рамовима, сазревање меда је спорије у односу на ДБ и ЛР, принос меда је мањи, веће је залетање спарених матица и пчела по повратку.

АЛБЕРТ-ЖНИДЕРЖИЧЕВА (АЖ)

КОШНИЦА

• Полошка је тип кошнице који се полако напушта у пчеларству. Карактеристично

за њу је да јој се плодиште налази у средини а медишта са леве и десне

стране. У њу стаје 20 оквира димензија 42 х 27 cm. Подњача је фиксирана за

тело а тело за збег преко кога се кров преклапа помоћу шарки. Она може имати

и 2 лета ако се ради о двоматичном друштву у њој или о друштву са нуклеусом

при чему су они одвојени преградном даском која уједно служи и за

проширавање и сужавање друштва.

Предности: погодна за двоматични систем пчеларења и за селидбу.

Мане: мањи принос и квалитет меда у поређењу са ДБ и ЛР и већа потрошња

хране током зимовања.

ПОЛОШКА

кров

збег

тело

подњача

• Ове кошнице имају 4-6 оквира у којима обитава 3-5 хиљада пчела, неколико

стотина трутова и 1 матица. Користе зе за појачавање продуктивних друштава

оквирима са затвореним леглом, пчелама излетницама или и једним и другим,

као и за спаривање и чување матице до употребе. Могу бити индивидуални

(једноделни) и групни (вишеделни). Вишеделни нуклеуси су бољи јер пчеле

троше мање хране и лакше регулишу микроклиму. Код вишеделних нуклеуса

лета треба да буди окренута на различите стране да матица не би ушла у други

нуклеус при повратку са спаривања и настрадала. Пожељно је да су оквири у

нуклеусима идентични са оквирима у продуктивним друштвима.

ПОМОЋНЕ КОШНИЦЕ (НУКЛЕУСИ)