Biblioteka

OVAKO SE @IVELOSredwi vek

ODBRANA I VOJEVAWE

Autor

dr Marko Popovi}

Ilustrator

Miroqub Milutinovi} Brada

Urednik edicije

dr Vesna Biki}

Grafi~ki dizajn

Danijela ParackiDu{an Pavli}

Lektor i redaktor

Ivana Igwatovi}

Grafi~ka priprema

D_sign, Beograd

[tampa

Publikum, Beograd

Tira`

3.000

Izdaje

KREATIVNI CENTARGradi{tanska 8, Beogradtel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

S A D R @ A J

Snaga vojske i ve{tina ratovawa2

Ba{tinici i pronijari – vlasteoska vojska

4

Najamnici – profesionalnivojnici

6

Oprema ratnika8

Naoru`awe ratnika10

Logistika13

Tvr|ave i zamkovi14

Opsada i odbrana utvr|ewa18

Priprema i polazak u rat22

Zastave i grbovi24

Sukob s neprijateqem26

Kosovska bitka30

Indeks32

Hronolo{ka tablica

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

ODBRANAI VOJEVAWE

SREDWI VEK

OVAKO SE @IVELO

Marko Popovi}

Od najstarijih vremena borbe za opstanak obele`avale su tokove razvoja qudskih

zajednica. Tako je bilo i u sredwem veku, koji je trajao ~itavih hiqadu godina.

U velikim seobama i ~estim ratovima stvarane su prve sredwovekovne dr`ave,

a me{awem doseqenih varvarskih plemena sa starosedeocima nastajali su narodi

koji danas naseqavaju evropske zemqe. Opstanak u tom nesigurnom svetu zavisio je

od vojne organizacije i ve{tine ratovawa. U ranijim

razdobqima sredweg veka du`nost svakog sposobnog

~lana zajednice – roda ili plemena

– bila je da uspe{no rukuje oru`jem. Kasnije,

sa uspostavqawem feudalnog dru{tvenog poretka,

a posebno s ja~awem dr`avne organizacije,

ratni~ki stale` dobio je poseban zna~aj.

Od ja~ine i organizovanosti vojske zavisile su

snaga i stabilnost dr`ave, kao i ugled vladara

me|u susedima.

Snaga vojske i ve{tina ratovawa

^esti ratovi i nesigurnost nisu zaobi{li ni srpske zemqe.U vreme naseqavawa u oblasti zapadnog i centralnog

Balkana na{i preci morali su veoma brzo da prilagoderatnu ve{tinu znawima suseda, preuzimaju}i ne samo na~inorganizacije vojske ve} i boqe vrste naoru`awa. U po~etku,

pre obrazovawa sredwovekovne dr`ave, postojale suplemenske ili oblasne vojske, kojima su komandovali

`upani, a ~esto i vojvode. Tokom ve}ih i zna~ajnijih pohoda,kao i prilikom odbrane od neprijateqskih invazija, u vojsku

su stupali svi sposobni stanovnici, bez obzira na godine.

Me|u susedima Srbi su va`ili za hrabar

i ratoboran narod, s kojim nije bilo lako vojevati

ni velikim i sna`nim dr`avama, kakva je bila

Vizantija. I kasnije, po~etkom XV veka, u vreme

sve ~e{}ih sukoba s Turcima, vojni~kom silom

prevazilazili su druge okolne narode, kao {to

je to zabele`io jedan pisac. Me|utim, vladalo je

uverewe da su Srbi najboqi kada ratuju na

sopstvenoj teritoriji i brane svoju zemqu, dok su

u~e{}e u vojnim pohodima u udaqenijim oblastima

nevoqno prihvatali.

HRABRI VOJNICI

Detaq freske iz Pe}ke patrijar{ije

2

Minijatura iz vizantijske hronike

Kowanik

3

Vojne jedinice su, kada je re~ o unutra{woj organizaciji, bile podeqene po dekadnom sistemu.Najmawa jedinica brojala je 10 vojnika i na ~elu joj se nalazio desetnik – desetar – kao i u

na{oj sada{woj vojsci. U ve}oj jedinici bilo je 50 vojnika, s pedesetnikom na ~elu. Dvematakvim jedinicama komandovao je satnik. Ve}u formaciju ~inilo je hiqadu qudi i wome je

zapovedao tisu}nik. Sve vojne stare{ine bile su iz redova doma}e vlastele. One su, poredispuwavawa ratni~kih obaveza, ~esto obavqale i civilne slu`be, kao, na primer, satnici.

Stare{ine s tim ~inom, u svojstvu dr`avnih velmo`a, upravqale su pojedinim oblastima iu~estvovale na saborima koje je sazivao vladar.

ORGANIZACIJA VOJSKE

Srpska vojska dobila je ustaqenu organizaciju u doba Nemawi}a, to jest nakon uspostavqawasredwovekovne dr`ave, a ta organizacija postepeno se usavr{avala. Ve} tada vidovi vojnog

anga`ovawa bili su jasno izdvojeni, u skladu sa obavezama razli~itih slojeva stanovni{tvaprema vladaru i dr`avi. Vojska se sastojala, kao {to je to bilo uobi~ajeno i u drugim dr`avamasredwovekovne Evrope, od dva osnovna borbena roda – pe{adije i kowice. Znatno brojnija bila je

pe{adija, koju su sa~iwavali slabije opremqeni i lak{e naoru`ani ratnici, poreklom izsiroma{nijih slojeva stanovni{tva. Udarnu silu predstavqala je kowica, koja je s vremenom

dobijala sve ve}i zna~aj. U poznim razdobqima sredweg vekaelitne jedinice ~inili su kowanici

u te{kim oklopima. Ustrojstvo je u velikoj meri

preuzeto iz Vizantije

i s vremenom se nije zna~ajno

promenilo, sve do turskih osvajawa.

PO VIZANTIJSKOM MODELU

BA[TINI^KAVOJSKA

SLOBODNIZEMQORADNICI

I STO^ARI

NAJAMNI^KAVOJSKA

DOMA]INAJAMNICI

STRANINAJAMNICI

VLASTELA –KRAJI[NICI

VLASTELA –BA[TINICI

PRONIJARI

U mirnim vremenima sebri, zavisni seqaci na vlasteoskimposedima, obavqali su svakodnevne poslove na zemqi, ali ni tada nisu zanemarivali borila~ke ve{tine. Posebneprigode za ve`bu bile su narodne zabave i igre, a omiqenediscipline bacawe kamena s ramena i nadmetawe u ga|awu

strelama ili kopqima, dok se snaga odmeravala rvawem. Veoma popularne bile su i trke na kowima.

Qudstvo s vlasteoskih poseda ~inilo je glavninu sredwovekovne vojske i u Srbiji i

u drugim evropskim zemqama. Na poziv vladara, vlastela je bila obavezna da se

sa svojim vojnicima okupi na mestu s kojeg se polazilo u ratni pohod. Broj vojnika

koje je vlastelin opremao i vodio u rat zavisio je od veli~ine wegovog poseda.

Za vojsku je odabiran samo deo qudstva – izdr`qivi, spremni i odani pojedinci.

Du`nost svakog vlastelina bila je da svoje vojnike obu~i za borbu i da ih opremi.

Glavninu pe{adijskih jedinica ~inili su sebri, seqaci, uglavnom skromnije

opremqeni i lako naoru`ani, dok su imu}niji qudi,

iz vlasteoskog stale`a, ratovali na kowima.

Ba{tinici i pronijari – vlasteoska vojska

U sredwovekovnoj Srbiji nasledni vlasteoski posed

nazivao se ba{tinom, a posed koji je za ste~ene

zasluge vladar dodeqivao svojoj vlasteli na

do`ivotno u`ivawe – pronija.

BA[TINA I PRONIJA

Sebri

Pripadnici vlasteoskog stale`a imali su vi{e mogu}nosti da se posvete vojnoj obuci, naj~e{}e na vite{kim igrama i turnirima odr`avanim povodom razli~itih svetkovina, u dane praznika. Takmi~ewa su se odvijala na posebnom mestu koje se nazivalo poteci{tem.Obi~no su to bile samo ogra|ene poqane ispred gradskih bedema, pokraj zamkova ili narubovima naseqa. Tu su organizovane trke na kowima, kada su procewivane ve{tine jahawa i rukovawa oru`jem, a posebno ve{tina ga|awa kopqem u trku. Omiqeno je bilo takmi~ewe

kowanika pod punom ratnom opremom; oni su u trku isturenimkopqem skidali rukavicu oka~enu na motku. Najboqi strelcitakmi~ili su se tako {to su poku{avali strelom da pogode metukroz tri prstena postavqena u niz.

Scena turnira, reqef na ste}ku

Na turnirima koje je za svoju vlastelu prire|ivao

car Stefan Du{an najboqi i najve{tiji takmi~ari darivani

su pozla}enim i srebrnim pojasevima i skupocenom ode}om.

4

5

Svojevrstan vid ratni~kog nadmetawa bili su dvoboji, koji su ~estoopisivani u narodnim pesmama i istorijskim dokumentima. U dvobojima na bojnom poqu, pred sudar sukobqenih vojski, ili ispred bedema opsednutih gradova iskazivalo se juna{tvo i predskazivala predstoje}a pobeda. Jedan od starijih opisa dvobojapoti~e iz vremena srpsko-vizantijskog ratovawa 1151. godine. U toku bitke sam vizantijski car zapo~eo je dvoboj sa srpskim `upanom, koji je smatran izuzetno hrabrim ratnikom.Posle du`e borbe `upan „udari cara po licu i razbi mu gvozdenivizir za o~i koji visi sa {lema, a ovaj mu ma~em odse~e ruku“. U narodnim pesmama ostala su sa~uvana veoma `iva se}awa na dvoboje Kraqevi}a Marka, kao i nekih drugih velmo`a tog doba.

ODBRANA GRANICA

Odbrana dr`avnih me|a bila je poverena qudstvu s poseda koje je vladar posebno dodeqivao u grani~nim oblastima. Vlastelin kraji{nik bio je, pozakonu, du`an da {titi granicu odrazbojni~kih bandi i vojnih odredaneprijateqski raspolo`enih suseda. Prilikom ve}ih napada u grani~neoblasti dolazio je i srpski vladar sa svojom vojskom, prete`no sastavqenom od najamnika.

O dvobojima se govori i u jednom ~lanu

Zakonika cara Du{ana: „U vojsci sva|e da ne bude.

Ako li se posva|aju, dvojica da se biju,

a niko drugi da im nepomogne u tu~i. Ako li

ko pote~e i pomogne u tu~i, da se kazni…“

Ova careva odredbaimala je za ciq da

oja~a vojni~ki duh,ponos i odlu~nost

boraca, ali i daspre~i {ire

sukobe unutarjedinica.

„Potego{e sabqe okovane,

Jedan drugom juri{ u~ini{e:

Manu sabqom Kraqevi}u Marko,

Deli Musa buzdovan podbaci,

Prebi mu je u tri polovine,

Pak pote`e svoju sabqu naglo,

Da udari Marka Kraqevi}a,

Al’ podbaci topuzinu Marko,

I izbi mu sabqu iz bal~aka.

Potego{e perne buzdovane,

Stado{e se wima udarati;

Buzdovan’ma pera oblomi{e,

Baci{e ih u zelenu travu,

Od dobrijeh kowa odsko~i{e,

[~epa{e se u kosti juna~ke

I pogna{e po zelenoj travi.

Namjeri se junak na junaka,

Deli Musa na Kraqi}a Marka.“

Narodna pesma

Marko Kraqevi}i Musa Kesexija

[lem