Предраг Мутавџић

КРАТКА ПОВЕСТ О ГРЧКОЈ

(Стара Хелада – Византија – Савремено и ново добa)

Београд

2009

Библиотека Историја Уредник

Жељко Вујадиновић Кратка повест о Грчкој

(Стара Хелада – Византија – Савремено и ново доба) Аутор

Др Предраг Мутавџић Издавач НК Јасен

Добрачина 30, Београд Тел. 011 32 86 339

jasenbook@gmail.com www.ikjasen.com

За издавача Војо Станишић Рецензенти

Др Дарко Тодоровић, доцент Др Ана Елаковић-Ненадовић, доцент

Лектура и коректура Никола Маројевић

Корице Мирко Тољић

Припрема за штампу Никола Маројевић

Штампа Култура, Бачки Петровац

Тираж 500

Copyright © НК Јасен ДОО Copyright © Предраг Мутавџић

Сва права за објављивање ове књиге задржава издавач по одредби Закона о ауторским правима.

Piraeus bank је покровитељ овог издања.

С а д р ж а ј Уводна реч .............................................................................................................. 9 Основни подаци о Грчкој ................................................................................... 14 Грчка у бројевима ................................................................................................ 17 Први део – Стара Хелада Неолитска култура Грчке ................................................................................... 22 Средњонеолитски период или култура Сескла (око 5300–4400. пре Христа)…………………………………………………..……………………..... 26 Пре Грка – Пеласти?!........................................................................................... 28 Рано бронзано доба (2900–2000. пре Христа)................................................... 34 Минојска цивилизација....................................................................................... 37 Mикенско доба (1600–1100. пре Христа).......................................................... 49 Мрачно доба Грчке (око 1150–800. пре Христа).............................................. 57 Грчка после пада Микене................................................................................... 60 Хомерски период.................................................................................................. 60 Архајски период (800–480. пре Христа)............................................................ 74 Грчки пустолови................................................................................................... 84 Грчко-персијски ратови (499–488. пре Христа).............................................. 89 Класични период (480–323. пре Христа).......................................................... 94 Пелопонески рат (431–404. пре Христа)..........................................................100 Успон Македона................................................................................................. 103 Александрова освајања и истраживања......................................................... 112 Уметност класичног периода........................................................................... 118 Грци на Западу и на Кипру.............................................................................. 121 Хеленистички свет............................................................................................ 123 Хеленистичка култура....................................................................................... 135 Грци на Западном Медитерану........................................................................ 140 Грци из Западног и Источног Медитерана као истраживачи света……... 145 Римска освајања – Грчка је поражена!............................................................. 149 Слике за поглавље Стара Хелада ..................................................................... 153 Други део – Византија Лента времена..................................................................................................... 170

Византија и њен настанак................................................................................. 172 Оснивање Града.................................................................................................. 174 Константин, његови наследници и хришћанство......................................... 176 Византија и њене основне особености............................................................ 180 Источно римско царство креће својим путем – Теодосије II.......................184 Jустинијанова епоха........................................................................................... 186 Књижевност и уметност у позној антици (IV–VI век).................................. 189 Ираклије, први Грк на византијском трону, и његови наследници …... 191 Исавријска династија (717–802) и Аморијска династија (820–867) ............197 Пут ка врху – Македонска династија.............................................................. 201 Књижевност и уметност у Византији под Македонском династијом….... 207 Шизма.................................................................................................................. 212 Први пад Византије............................................................................................ 216 Позновизантијска епоха – Византија је опет на својим ногама……............ 222 Постулати византијске цивилизације............................................................. 226 „Град је пао!“....................................................................................................... 231 Јелена Дејановић Палеолог, последња византијска царица ....................... 238 Слике за поглавље Византија ........................................................................... 241 Tрећи део – Савремено и ново доба (1453–2008) Венетократија и туркократија.......................................................................... 257 Ел Греко............................................................................................................... 264 Старање о образовању........................................................................................ 270 Грци у подунавским кнежевинама.................................................................. 276 Фанариоти........................................................................................................... 281 Грци и Руси......................................................................................................... 286 Филики хетерија................................................................................................ 291 Грчки устаници – клефти и арматоли.............................................................295 Борба Грка за независност (1821–1831)............................................................301 Грчки рат за независност (1821–1827)............................................................. 302 Бајрон и Грци...................................................................................................... 316 Грчка политичка и дипломатска борба за независност................................ 325 Грчка као краљевина – од стицања независности (1832) до балканских ратова (1912–1913).............................................................................................. 332

Грчка у Првом светском рату .......................................................................... 347 Малоазијска катастрофа.................................................................................... 350 Грчка између два рата........................................................................................ 357 Грчка током Другог светског рата................................................................... 362 Грчки отпор фашизму........................................................................................ 367 Грчки грађански рат (1946–1949)..................................................................... 370 Војна хунта (1967–1974)..................................................................................... 377 Грчка после хунте (1974–2008)......................................................................... 387 Илустрације уз поглавље Савремено и ново доба......................................... 395 Четврти део – Занимљивости из Грчке Занимљивости из Грчке ……………………………………………………… 404 Одабрана библиографија на српском језику.................................................. 420 Одабрана библиографија на страним језицима............................................. 422 Одабрана библиографија на грчком језику.................................................... 425

ПРЕДРАГ МУТАВЏИЋ

9

Увод

елики Волтер је једном приликом у свом писму упућеном руској царици Катарини II средином 1768. године изнео следећу мисао: „... И реците ми, шта је то Грчка?! То је сама наша историја, од рође-

ња света до данас! А Ви да будете њена господарица, њена окруњена и неп-рикосновена царица, то је тек круна свих Ваших надања и снова.“

Његова изречена мисао се сасвим лепо уклапала у целокупан садржај самог писма – одговора моћној владарки. Тако из писма дознајемо да је она претходно тражила од Волтера савет у вези са њеним плановима о ослобо-ђењу Хеладе и о њеном потоњем припајању царској Русији у облику вазал-не државе. Волтер, и више него одушевљен таквом идејом, сматрао је да ће царица тиме стећи, како бесмртну славу, тако и да ће се њено име златним словима наћи у оквирима васколике грчке историје, културе, политике и цивилизације. Међутим, Катаринини планови нису се остварили из разних разлога, али је њено име ипак остало записано златним словима у руској и европској историји.

Волтер, баш као и већина ондашњих европских интелектуалаца, скоро да ништа није знао о Грцима и о Грчкој тога доба. Њихова сва сазнања су углавном почивала на још недовољно истраженој антици и на митологији. Дуго је времена у Европи владало опште мишљење међу интелектуалцима како савремени Грци нису ништа променили у свом начину живота, рада, чак и када је реч о тако упадљивој ствари, облачењу. Сматрало се у исто време и да њихов језик није претрпео никакве битне измене. За малобројну интелектуалну Европу тога доба изгледало је као да је време у Грчкој одав-но стало.

Али, време свакако пролази устаљеним током и све се неумитно мења, тече, пролази управо онако како је то мудри Хераклит (Ηράκλειτος) својев-ремено истакао својом чувеном максимом Панта реи (Πάντα ρέει). Време које протиче за нама оставља за собом трагове; зато их има увек на претек. Посебно у оним случајевима када је реч о документованим (писаним и историјским) траговима једног народа какав је грчки.

Грци су једини (европски) народ који је по двема карактеристикама крајње специфичан у читавој Европи, па и много шире:

- као прво, миленијумима живе на истом (релативно малом) географ-ском подручју,

V

Кратка повест о Грчкој

10

- као друго, једини се могу похвалити да за то заиста поседују одгова-рајуће доказе који сежу у далеку прошлост (неких шест и више хиљада година уназад).

Због тога нам се сасвим природно поставило питање: одакле тачно да кренемо, докле да зађемо и где да завршимо нашу причу? Били смо на при-личној муци да пронађемо адекватан почетак нашег путовања кроз прош-лост које смо назвали повест. Намерно смо се определили за овај назив (уместо уобичајенoг и устаљенoг историја), будући да смо настојали да наша прича пре личи на какву приповест, на, колико је то могуће, једно лежерно и неоптерећујуће причање које неће следити строги историјски принцип нарације. Понегде је, може бити, и више него слободна, али је, као и свака занимљива историја, обогаћена и разноразним пропратним детаљима којих, по правилу, нема у оквирима правог историјског припове-дања. А како је наше приповедање сажето, сваки ће стручњак, врсни зналац и познавалац грчке историје приметити да смо се од самог почетка огради-ли, с једне стране, од навођења многобројних детаља, имена, владара, вој-сковођа и других значајних историјских личности, с друге од детаљног залажења у све детаље. То смо урадили из два разлога. Први разлог лежи у следећем: да смо се држали стриктно свега, онда ова књига не би била тако мала, а прича у њој тако сажета. Други разлог је оличен у нашој жељи да приповедање тече само по себи и да следи основну мисао која неће бити ничим прекидана, а понајмање додатним објашњењима, тумачењима, биб-лиографским подацима и бројним фуснотама који би сасвим пореметили ток нашег излагања. Из тог разлога немамо намеру да ова књига буде кла-сичан уџбеник или приручник, нити тежњу да буде књига из историје, а понајмање какав бедекер. Она је настала из жеље да читаоцима омогућимо један што краћи (пре свега, синоптички) и информативнији преглед огро-мне историјске грађе нама вековима изузетно блиског грчког народа. О њему, о Грцима у начелу, како се то редовно испоставља, знамо врло мало. Баш као и они о нама, нажалост.

Нема никакве сумње да су Грци на безбројне начине обогатили Евро-пу и допринели да се појави савремени европски човек. Генијалност грчког духа и ума су од најранијих дана испливали на површину. Оно што другим, њима некада суседним, народима можда и није било толико очигледно и јасно, Грцима је било. Њихова способност да промишљају и размишљају, њихов порив да уђу у суштину свих ствари, да открију смисао и разлоге постојања свега на свету, а посебно човека, били су покретачи развоја вас-колике хеленске цивилизације. Од пресудног су значаја били сви додири и

ПРЕДРАГ МУТАВЏИЋ

11

утицаји из других развијених култура и цивилизација, од Индије и Месо-потамије па до Египта, који су дали Грцима повода да буду како директно укључени у сва дешавања, тако и упућени на сва ондашња (са)знања. Захваљујући својој практичности и, донекле, прагматичности, Грци су успели и умели да их (ис)користе како би се они сами даље развијали. Из тог разлога су могли да створе своје непревазиђено цивилизацијско чудо, јединствено и непоновљиво у оквирима читаве европске историје.

Отуда је главна сврха ове књиге директно упознавање читалаца из Србије са Грцима кроз прошлост. Због тога смо се трудили да пружимо не само основни костур него и да га допунимо свим пропратним опаскама, цитатима, занимљивостима, илустрацијама и сликама како бисмо наше излагање учинили што целисходнијим, разумљивијим и потпунијим. За скоро сваки период грчке историје, од праисторије до савременог доба, постоји обиље библиографије на свим европским језицима, доступне у све већем броју и на српском језику, тако да се иоле заинтересовани читалац лако може додатно информисати, проширити своја сазнања и утажити зна-тижељу. Као путоказ у том правцу могао би послужити наш избор из коришћене и консултоване литературе који смо навели на самом крају књиге.

Пре него што завршимо овај уводни део желели бисмо да нашим читаоцима скренемо пажњу на две важне ствари:

1. Прва се тиче саме периодизације коју смо применили приликом писања наше књиге. Како нам је тежња била да се држимо оне историјске периодизације и класификације која је, условно речено, најшире заступље-на у Грчкој, ње смо се стриктно придржавали. Међутим, требало би рећи да ни она нема апсолутну подршку код савремених грчких историчара, што ће рећи да ни сами грчки историчари нису једногласни у оцени који дога-ђај треба узети као преломан, односно као терминативан за једну епоху или као почетни за другу. Тако, на пример, код једних савремено доба почиње веома рано, још са првим записима на савременом грчком језику (IX–X век), по другима оно креће после првог пада Византијског царства (1204), по трећима наступа доласком Турака Османлија (1453), по четвртима оно тек долази с избијањем грчке револуције (1821). Ова неуједначеност се мање-више пренела и у Европу, али, за разлику од Грка, европски историчари су далеко одређенији и одлучнији. По њиховом мишљењу, савремено доба у Грчкој почиње, условно речено, након пада Константинопоља 1453, а ново доба избијањем грчког националног устанка.

Кратка повест о Грчкој

12

2. Друга се тиче навођења свих грчких имена, презимена и назива. Трудили смо се да, када је реч о античком и византијском периоду, наво-димо сва лична имена онако како су код нас позната, тј. како се устаљено наводе у званичној литератури. С друге стране, настојали смо да их наве-демо како се пишу на грчком језику. Једина разлика је у примени акценту-ације. У савременом грчком је у оквиру званичног правописа од 1982. године на снази такозвани монотонски систем акцентуације, односно користи се само један акцент (акут). Савремени грчки лингвисти, попут Кријараса, Бабињотиса, Фитракиса и многих других, у својим речницима и радовима наводе чак читаве реченице и одломке из дела класичних грчких аутора примењујући само монотонски систем. Према њима, као узорима, смо се равнали. Наравно, погрешно би било мислити и рећи да се данас не могу пронаћи цитати у оригиналној политонској акцентуацији у бројним делима других грчких аутора (књижевника, писаца, историчара, песни-ка...). Ово поједностављење графије је представљало и олакшицу приликом штампања наше књиге. Искрено се надамо да ова чињеница неће умањити значај нашег рада. Свакако је да ће класичари, историчари и сви други упућени у материју добро знати шта недостаје.

У оквиру скоро тромиленијумског друштвеног, историјског, полити-чког и културног развоја Грка уочавају се три основне етапе које смо наве-ли и у наслову наше књиге. И заиста, када се мало боље сагледа, увиђа се да су то три у потпуности засебне целине у којима је у свакој понаособ грчки народ доживљавао корените промене. Фактички, као да постоје три главна (пре)ломна тренутка и као да се чини да је сваки оштро супротстављен оном претходном. Тако се уочава једна помало чудна, али не и тако несва-кидашња, формула унутар целокупног развоја Грка: древно (античко, паганско) – византијско (средњовековно, феудално, хришћанско) – ново (феудално, венетократско, османлијско, капиталистичко, хришћанско). Како заиста нема никаквог посебног оправдања нити потребе да на било који од периода ставимо посебан акценат, трудили смо се да сваки прика-жемо из различитих углова и да покушамо да их повежемо унутар васколи-ког континуума грчког народа.

Велику, дубоку и неизмерну захвалност дугујемо нашим рецензенти-ма, цењеним и поштованим колегама са Катедре за неохеленске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду – доцентима др Дарку Тодоровићу и др Ани Елаковић-Ненадовић – који су својим драгоценим саветима, примедбама, пажљивим ишчитавањем и бројним сугестијама допринели да ова књига буде што боља, разноврснија, потпунија и корис-

ПРЕДРАГ МУТАВЏИЋ

13

нија. Такође се захваљујемо и издавачкој кући Јасен и њеном директору, г. Воју Станишићу, који су имали слуха да подрже овај издавачки подухват. А засигурно изразе наше највеће захвалности дугујемо и уваженом г. Деспоту Деспотовићу, кључном идејном иницијатору нашег пројекта. Надасве, аутор се посебно захваљује и свим донаторима који су својим прилозима омогућили да ова књига што пре изиђе из штампе.

Напокон, не би требало посебно наглашавати да само и једино аутор Кратке повести о Грчкој сноси целокупну одговорност за све грешке и евентуалне пропусте.

Београд, септембра 2009.