ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА

УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ

ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ

►Успешним овладавањем наставном дисциплином Историја комуницирања студенти ће бити оспособљени да:

- се на једноставан и систематичан начин упуте у историју комуницирања дубље тумачећи хронолошким редоследом „комуникационе револуције” и облике комуникационе праксе од настанка језика до стварања интернета.

ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ...студенти ће бити оспособљени да:

- разумеју међузависност социјално-историјског контекста и појаве одређене „комуникационе револуције” како би се на основу сазнања и промишљања о прошлости могле лакше објаснити промене у комуницирању у садашњости и у будућности.

- компетентно и критички процењују приступ према дистинкцији између историје комуницирања и историје културе.

НАУЧНИ ИДЕНТИТЕТИСТОРИЈЕ

КОМУНИЦИРАЊА

НАУЧНА ИСТИНА

СТВАРНОСТ

СПОЗНАЈА

НАУЧНО САЗНАЊЕ

НАУКА►НАУКА (шири смисао): облик

друштвене свести који настаје систематским и методолошки заснованим истраживањима и промишљањем целине универзума, а артикулише се ЗНАЊИМА у форми научних хипотеза, теорија и закона.

►НАУКА (ужи смисао): ИЗДВОЈЕН ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И ПРОМИШЉАЊА (одређени аспект универзума) који претпоставља ПРИМЕЊИВОСТ ОДРЕЂЕНОГ/ОДРЕЂЕНИХ МЕТОДА (НАЧИНА) ИСТРАЖИВАЊА.

НАУКА И НАСТАВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

► НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА (предмет, курс): дидактички уобличен поступак преношења, усвајања и критичког промишљања у научно утврђених знања, у циљу њихове примене у различитим областима индивидуалног и друштвеног живота и подстицања даљих научних истраживања.

► Све до почетка ХХ века постојала је РЕЛАТИВНА СИМЕТРИЧНОСТ У НАЗИВИМА ПОСЕБНИХ НАУКА И ПОСЕБНИХ НАСТАВНИХ ДИСЦИПЛИНА.

► Под утицајем НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: ширење предмета истраживања У НАЈШИРЕМ НАУЧНОМ ОКВИРУ

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА КАО НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА

►ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА (према томе – комуницирање кроз историју, историјски преглед комуницирања) може се истраживати и промишљати само у најширем научном оквиру, јер се ова наставна дисциплина заснива на досегнутим ЗНАЊИМА ИЗ НЕКОЛИКО ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА у којима је садржан њен научни идентитет.

►НЕ ПОСТОЈИ ПОСЕБНА НАУКА О ИСТОРИЈИ КОМУНИЦИРАЊА, ВЕЋ СЕ ОНА МОЖЕ ИСТРАЖИВАТИ И ПРОУЧАВАТИ (као посебан предмет и наставна дисциплина) СИНТЕЗОМ ЗНАЊА ИЗ РАЗЛИЧИТИХ НАУКА.

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И…

►ИСТОРИЈА је наука која проучава прошлост (учитељица живота): Херодот − знање, истраживање, описивање, излагање.

►ИСТОРИЈА: СИСТЕМАТСКО КОНТИНУИРАНО ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛИХ ДОГАЂАЈА (ХРОНОЛОШКИМ РЕДОСЛЕДОМ) РЕЛЕВАНТНИХ ЗА ОДРЕЂЕНУ НАЦИЈУ, ПЕРИОД, ДРЖАВУ, ОСОБУ, ПОЈАВУ И ДР.

►КУЛТУРНА ИСТОРИЈА народа је културна историја идеја. Она проучава значења културних феномена из прошлости.

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И…

► КОМУНИКОЛОГИЈА► У РАДУ и КОМУНИЦИРАЊУ човек испољава

своја генеричка својства (СВЕСНОСТ И ДРУШТВЕНОСТ), те су човек/људи, рад и комуницирање ТЕМЕЉНИ ЕЛЕМЕНТИ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ, на којима се базира сваки облик друштвене организације, од најједноставнијих и најпримитивнијих до најсложенијих и најцивилизованијих.

► НЕМА КУЛТУРЕ ИЗВАН КОМУНИЦИРАЊА (неког облика комуникационе праксе човека), па зато КОМУНИЦИРАЊЕ и КУЛТУРУ многи антрополози, културолози, комуниколози и историчари комуницирања третирају као ДВА АСПЕКТА ЈЕДНОГ ИСТОГ ФЕНОМЕНА.

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И…

►АНТРОПОЛОГИЈА►Грч. anthrōpos: човек►НАУКА О ЧОВЕКУ КАО СВЕСНОМ (лат.

homo sapiens) И ДРУШТВЕНОМ БИЋУ.►Антрополошке дисциплине:

ФИЗИЧКА/БИОЛОШКА АНТРОПОЛОГИЈА (еволуција човека), СОЦИЈАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА (политичка антропологија, урбана антропологија, организациона антропологија…), КУЛТУРНА АНТРОПОЛОГИЈА…

► КУЛТУРА КАО ПОСЕБАН НАЧИН НА КОЈИ ЧОВЕК (ЧЛАН НЕКОГ ДРУШТВА) ОРГАНИЗУЈЕ СВОЈ ОДНОС ПРЕМА ПРИРОДИ, СВОЈУ МИСАО И СВОЈЕ ПОНАШАЊЕ.

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И…► СОЦИОЛОГИЈА

► Огист Конт (1839) први пут употребљава овај појам

► societas (lat. друштво) и λόγος (gr. разум, мисао, наука)

► Социологија је општа, теоријска, објективна и систематична наука о друштву.

► ЧОВЕК КАО ДРУШТВЕНО БИЋЕ (није могућа реализовати ‘робинзонијаду’ човека појединца…).

► ДРУШТВО, као и СВИ НИВОИ ДРУШТВЕНОГ ОРГАНИЗОВАЊА ЧОВЕКА: ОКВИР ЊЕГОВОГ КУЛТУРНОГ, тј. МАТЕРИЈАЛНОГ И ДУХОВНОГ СТВАРАЛАШТВА.

ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И…

► КУЛТУРОЛОГИЈА► У савремености:- ређе: назив за посебну науку која проучава

КУЛТУРУ КАО ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНО ИСТРАЖИВАЧКО ПОДРУЧЈЕ

- чешће: скуп различитих теорија о култури (тзв. теорије средњег домета – различити аспекти културе).

► КУЛТУРНЕ СТУДИЈЕ: скуп различитих теоријских приступа култури, насталих, од касних шездесетих година ХХ века, у Центру за савремене културне студије Универзитета у Бирмингему (Стјуарт Хол, Рејмонд Вилијамс, Ричард Хогарт, Дик Хебиџ, Дејвид Морли…).

ПЛАН НАСТАВЕ

1. Уводно предавање: историја, комуницирање, историја комуницирања, облици комуникационе праксе. Због чега је важно проучавати историју комуницирања? Перспективе и методе истраживања.

ПЛАН НАСТАВЕ►2. Настанак језика. Теорије о настанку

језика. Говор као примарни облик људског комуницирања. Animal symbolicum.

3. Настанак првих писама. Значај

писмености. Месопотамија. Египат. Персија. Прве библиотеке. Значај стварања алфабета. Homo scriptor.

4. Нарација. Наратор. Наративни свет. Усмено и писано преношење порука. (КОЛОКВИЈУМ I)

ПЛАН НАСТАВЕ

5. Стари век. Примери из историје комуницирања у различитим друштвима. Античка Грчка. Римско царство. Кина. Персија. Индија.

6. Средњи век. Примери из историје комуницирања у различитим друштвима. Азија. Европа. Моћ сакралног. Визуелизација.

ПЛАН НАСТАВЕ

7. Настанак и развој штампе. Прве књиге. Ширење писмености. Демократизација образовања. Друштвени утицај хуманизма и ренесансе. Homo lector.

8. Значај појаве фотографије. (КОЛОКВИЈУМ II)

ПЛАН НАСТАВЕ

9. Јавна и приватна комуникациона сфера. Држава и друштво. Развој модерног политичког комуницирања. Значај новина и часописа.

10. Магична привлачност покретних слика.

Комуникабилност филма.

11. Доба слушалаца. Радио. Пропаганда у ратне сврхе.

ПЛАН НАСТАВЕ12. Време телевизије. Серијализација.

Homo videns. (КОЛОКВИЈУМ III)13. Од Арпанета до Интернета. Има

ли ограничења у неограниченој глобалној мрежи?

14. Поглед на комуницирање у садашњости. Најзначајније парадигме.

15. Закључно предавање. Историзовање комуницирања и поглед на комуницирање из будућности. (КОЛОКВИЈУМ IV)

МЕТОДОЛОГИЈА

1. Историјски приступ 2. Компаративни приступ

3. Студије случаја

Илустрована предавања у Power Point-у:

http://istorijakomuniciranjafkm.weebly.com

Форме извођења наставе:

1. предавања (ex catedra, интерактивни рад − дискусије, анализа конкретних примера)

2. вежбе (дебате, истраживачки радови)

Начин оцењивања:

Рад студената оцењује се током целокупног процеса наставе и на завршном испиту.

Број бодова у укупној оцени:

-Активност на вежбама: 1O -Истраживачки рад: 20-Колоквијум: 40 (10+10+10+10)-Завршни испит (усмени): 30

ЛИТЕРАТУРА:► Bugarski, R., Jezici, Čigoja štampa, Beograd, 2003.► Bugarski, R., Pismo, Matica srpska, Novi Sad, 1996.► Brigs, A., Berk, P., Društvena istorija medija, Clio,

Beograd, 2006.► Gocini, Đ., Istorija novinarstva, Clio, Beograd, 2001.► Hol, E., Nemi jezik, BIGZ, Beograd, 1976.► Mek Kvin, D., Televizija, Clio, Beograd, 2000.► Đurić, M., Istorija helenske književnosti, ZUNS,

Beograd,1972.► Habermas, J., Javno mnjenje, Mediterran publishing,

Novi Sad, 2012.► Barbije, F., Istorija knjige, Clio i Narodna biblioteka

Srbije, Beograd, 2009.► Skripte u elektronskom obliku.

КОНСУЛТАЦИЈЕ: Доц. др Наташа Симеуновић Бајићуторак 18.15−19.30петак 13.30−15.00 КАБИНЕТ БР. 61

nsimeunovic@megatrend.edu.rs

Леана Вучковић, асистенткињауторак 16.00−18.00, кабинет бр. 60lvuckovic@megatrend.edu.rs

ХВАЛА НА ПАЖЊИ.

ЖЕЛИМО УСПЕШНО САВЛАДАВАЊЕ НОВОГ ПРЕДМЕТА.