Опште одлике средњовековне културе

Средњовековна култура

Култура је све оно о чему размишља и што ствара; све што људи или неки народ ураде у једном периоду

У средњем веку живот заједнице одвијао се око верских центрара и двораца феудалаца (одржавали се сајмови на којима се продавала роба, пролазили најважнији путеви, отварале школе, писале и преписивале књиге, градили се манастири, дворци, итд.)

Носиоци средњовековне културе били су црква и феудалци.

Основне карактеристике средњовековне културе

У Европи средњег века можемо издвојити три културна подручја:

1. Византијско 2. Западноевропско 3. Арабљанско

• Ова подручја преклапала су се са верским границама православља, римокатоличке цркве и ислама

• Трговци су преносили знања из једног подручја на друго.

Културне области

Њен носилац била је Византија, највећи светски и културни центар средњег века.

У доба Велике сеобе народа она је остала земља робно – новчане привреде, организованог и образованог државног апарата, развијеног школства.

Имала је велике градове за то доба: Цариград, Солун, Атина, Никеја, Александријаи др.

Настањивало је преко 20 народа са својом културом

Ширење њеног утицаја на народе који су примили хришћанство од Византије: Србе, Бугаре, Русе, Грке

1. Византијско подручје

После сеоба, Западна европа је била у рушевинама и до XI века у њој је преовладала натурална производња.

Распад Западног Римског царства преживела је једино Римокатоличка црква која је била једина која се старала да образује младе.

Од доба Крсташких ратова XI и XII века, развоја робно-новчане привреде и успона градова почиње и у Западној Европи развој кутуре и образовања.

2. Западноевропско подручје

Непосредан и трајан утицај арапске културе на Западу Европе вршио се преко Кордофског калифата.

У муслиманској Шпанији постојали су универзитети у Кордови, Севиљи, Малаги и Гренади.

На сима су предавани астрономија, математика, хемија и медицина.

Мање се развијала под утицајем религије и цркве, а више за задовољавање потреба феудалаца.

3. Арабљанско подручје

Највећи број школа налазио се при манастирима и црквама где се учило читање, писање, рачун и певање.

У Византији најистакнутију улогу играо је Цариградски универзитет основан 425. године на којем су се изучавали право и филозофија. Библиотеке су биле значајни културни центри.

У Западној Европи већа пажња образовању поклања се од XI и XII века. Први универзитет је Болоњски универзитет а касније се развијају Сорбона, Кембриџ, Оксфорд и др.

Универзитети се деле на факултете и углавном су постојали: богословски, правни и медицински факултет.

Школе и универзитети

Техничка достигнућа су се развијала углавном у мајсторским радионицама где је пред крај живота мајстор преносио знање свом наследнику.

Византија је била позната по справљању боја за осликавање цркава и по “грчкој ватри” запаљивој смеси која је могла да гори и на води.

У Холандији и Немачкој почиње да се користи покретачка снага ветра.

У XIV веку израђен је први механички часовник постављен у Фиренци на општинској згради.

Почело се са употребом барута за израду оружја. Први велики истраживач и морепловац био је

Марко Поло који је са стрицем био један од првих Европљана са запада који су путовали до Кине.

Проналасци

• Почетком XV века Јохан Гутенберг је изумео штампарију.

До XI века писало се на пергаменту који је се правио од животињске коже и био веома скуп. Касније се прешло на папир који је био јефтинији али књиге и даље су биле ретке јер се писало ручно и углавном у манастирима тако да тек са проналаском штампарије књига постаје свима доступна.

Углавном су се писале и преписивале верске књиге. Властела је волела епска дела, која су описивала подвиге чувених ратника. Омиљена дела су били: Еп о Роналду, Еп о Нибелунзима, песме о Александру Македонском, роман о краљу Артуру и витезовима округлог стола.

Народ је развијао усмену књижевност али је мало тога сачувано.

У Византији су се писала историјска дела и хронике, које описују догађаје у једном крају у дужем временском периоду. Углавном су их писали државници чак и цареви или чланови царске породица. Посебну врсту чине житија светаца.

Књижевност

На византијском подручју углавном је основа цркве била равнокраки крст на чијем крову су се издизале од једне до пет купола. За грађење се доста употребљавала опека а цркве су украшене фрескама, иконама и мозаицима.

Основа цркава у западној европи био је издужен крст . У грађењу су се издвајала два стила:

1. романика 2. готика

На западу су цркве украшаване вајарским делима и витражима

Уметност

Романика је преовладала од X до XII века. У романици су зидови дебели са мало прозора а свод изнад врата и прозора је заобљен.

Романика

ГотикаГотика је сменила Романику где је свод изгледа преломљеног лука, прозора је више и цркве су светлије.