СЛОБОДАН СОФТВЕР И ЛОКАЛИЗАЦИЈА

Иван Старчевић

Увод

Коришћење слободног софтвера у настави има велике могућности, с обзиром на тренд развоја програма.

Потребно је предузети активности:

на информисању наставног кадра о доступним програмима и њиховој примени и

на локализацији програма и коришћењу, пре свега, програма који су преведени на српски језик.

Врсте програма (по начину дистрибуције)

Бесплатни програми: програми отвореног кода (бесплатни и доступни за употребу и

дораду, без икакве надокнаде) и

програми затвореног кода (могу се делити са или без ограничења).

Комерцијални програми: програми које је потребно одмах платити и

програми који су доступни за коришћење одређени (промотивни период), па се након тога плаћају (уколико се жели наставити њихово коришћење).

Могућност даривање ауторима који су потрошили своје време и уложили своје знање у неки програм.

Локализација

Локализација – превод и прилагођеност програма кориснику у одређеној држави.

Локализацију обилато користе, на пример, Немачка, Француска, Шпанија, Русија и Кина.

У другу групу спадају Чешка, Словачка, Мађарска, Турска и Бугарска.

Србија спада у трећу групу, захваљујући, пре свега, појединцима и организованим групама које преводе програме.

Значај локализације

Разлози локализације: очување језика и

лакоћа учења програма.

Искуство у раду са ученицима показује ми да је лакше научити један програм ако је на разумљивом језику него на неразумљивом или слабо разумљивом.

За очување језика локализација представља спас (избегавање појмова: сејвовао сам, пејстовао сам итд.).

Негативан пример – изјава: "Пошто су они (Американци) измислили компјутер све треба да буде на енглеском!? "

Тренутно стање

Некоришћење локализације.

Употреба комерцијалних програма, који нису плаћени и самим тим подлеже се законским казнама.

Кривица издавача уџбеника - не воде рачуна о програмима који се користе у настави, тако да наставници по инерцији користе те програме не схватајући да чине кривично дело.

Да ли су нам комерцијални програми потребни у основној школи?

Тренутно стање

Велики број комерцијалних програма има своју бесплатну алтернативу (може се остати на Windows окружењу и користити остале програме, који су бесплатни.

Употреба Linux - огромна уштеда.

Пример Берлин, који је прешао на Ubuntu са Windows-а, или шпанска аутономна покрајина Андалузија.

Зашто Србија бар не размишља о тој могућности?

Примери слободног софтвера

На следећим слајдовима биће приказави примери слободног софтвера.

Програми су преведени на српски.

Језик се поставља током инсталације или поставкама са линије менија.

Приказани програми могу бити веома корисни у настави у основној школи и заменити комерцијална (често скупа) решења.

Примери Open Office / LibreOffice -програми за канцеларију.

Садржи софтверски пакет са програмима за обраду текста, таблице, презентације, шеме и цртеже, базе података...

Предности ОО у односу на Microsoft Office: цртање, пресловљач, чита (отвара) све из МО, мање датотеке.

Програм, према статистикама, користи преко 58% фирми у Србији.

Примери 7-Zip - архивер датотека.

Преведен је потпуно на српски језик.

Омогућава паковање и слање (могућност шифровања) датотека. Подржано је дељење великих датотека.

Примери Inkscape - програм за прављење векторских

илустрација (може да замени CorelDraw у већини случајева).

Примери Sumatra PDF - изузетно

брз програм за читање ПДФ датотека.

InfraRecorder - програм за снимање података на оптичке медије (алтернатива за Nero).

ОВДЕ УБАЦИТИ СЛИКУ ЕКРАНА

Примери Sweet Home - уређење

ентеријера - просторија у стану или кући.

GIMP - најпознатији уређивач битмапиране графике (фотографија и слика) - алтернатива за Photoshop.

Примери GeoGebra - бесплатан и

вишеплатформски софтвер за динамичку математику (обједињава геометрију, алгебру и анализу).

Tux Paint - програм намењен најмлађем узрасту - претвара рачунар у праву сликовницу.

Примери Notepad++ - програм

који користе преводиоци рачунарских програма и програмери.

Stellarium - бесплатан планетаријум отвореног кода, приказује реалну слику неба за задату локацију и време.

Примери WinMerge - служи за

упоређивање и спајање датотека. Користан при превођењу.

The Rasterbator - за прављење постера.

Једноставан, мали програм.

Примери FET - за прављење

распореда часова за школе и факултете.

Веома моћан алгоритам.

Calibre - за прављење електронске библиотеке.

Претвара књиге из једног формата у други.

Примери CamStudio - снимање

неких поступака на екрану (израда помоћи).

Free Plane / FreeMind -програми за изражавање својих замисли путем асоцијација (мапе ума).

Примери iTALC - програм за

надгледање учионице и кабинета. Могућа је контрола и управљање садржајем екрана, слање порука...

FreeCAD - спада у групу 3D CAD програма. Ради у 2Д и 3Д окружењу и представља алтернативу комерцијалном и веома популарном AutoCAD-у.

Примери Wine – покреће извршне

датотеке написане за Windows за рад у Linux.

Pidgin - програм за ћаскање који омогућава пријаву на налоге на различитим мрежама истовремено.

ОВДЕ УБАЦИТИ СЛИКУ ЕКРАНА

Примери BlueGriffon - јасан,

визуелни уређивач, за креирање веб-страница.

Mint - најзаступљенија Linux дистрибуција у свету, са преко 30 000 бесплатних програма. Можете радити унутар Windows-а.

Примери Ubuntu - GNU/Linux

оперативни систем направљен за стоне рачунаре, сервере и нет-бук рачунаре.

ReactOS - пројекат отвореног кода који нуди потпуно бесплатан оперативни систем заснован на Windows.

ОВДЕ УБАЦИТИ СЛИКУ ЕКРАНА

Примери Wubi – за преузимање

Ubuntu Linuxа и његово инсталирање, лако коришћење, рад са огромним бројем програма итд...

Audacity -програм који омогућава снимање звука и његово уређење. Програм подржава све познате аудио формате.

Примери Tux Typing - програм за

учење "слепог" куцања. iTest - комплетан алат

за прављење тестова за ученике. Разне врсте питања, слике, дефинисање времена рада ...

Примери Scribus - програм

намењен сфери издаваштва.

Закључак

Приказан је мали избор доступних програма отвореног кода који се могу користити у настави и за личну употребу.

Поред упознавања са програмима отвореног кода веома је битна и локализација, што доприноси повећању информатичке писмености и великом искораку у том смеру.

Важна је иницијатива професора информатике који се залажу за слободан софтвер као и њихов напор да направе овакву конференцију.

Закључак

Кључна улога Министарства просвете - кроз формирање тела или института који би се бавио овом тематиком.

Предлог да свака школа преведе један програм и да га редовно ажурира.

Користи:

наставници који раде тај посао били би награђени сатима/бодовима који се требају стећи током пет година усавршавања,

добили бисмо преко 3000 преведених програма.

Закључак

Студенти - семинарски рад - упутства за програме.

Израда сајта намењеног свим просветним радницима, како би били информисани о доступним програмима и њиховој примени.

Издавачи књига треба да користе и описују само бесплатне програме, слике треба да буду на српском језику.

Имена програма треба да буду, поред енглеског, написана и на српском језику

Угледајмо се на напредније земље и користимо њихова искуства из области информатике.

Литература

1. Синиша Томић, Влатка Пауновић: OpenOffice.org Приручник за семинар, Хрватска удруга за отворене суставе и Интернет 2006

2. http://kupole.wordpress.com/

3. http://srbija-net.com/forum/35-programi/21225-l-liz-v-ni-pr-v-d-ni-pr-gr-i?limitstart=0

4. http://blogsnelle.blogspot.com/

5. http://www.ubuntu-rs.org/

6. http://www.opensource-me.org/site/

7. http://e-pismen.rs/tekstovi/o-jeziku-i-pismu/zasto-lokalizovati-programe