Тирагић Слободан мастер рад

Универзитет у Новом Саду

Асоцијација центара за интердисциплинарне

и мултидисциплинарне студије и истраживања – АЦИМСИ

Тирагић Слободан

КВАНТИТАТИВНЕ РАЗЛИКЕ

МОРФОЛОШКИХ КАРАКТЕРИСТИКА

СПОРТИСТА И НЕСПОРТИСТА

- Завршни мастер рад -

МЕНТОР:

Проф. др Драгослав Јаконић

Нови Сад, 2013.

Мастер рад Слободан Тирагић

2

САДРЖАЈ

САЖЕТАК ....................................................................................................................................... 4

1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА ............................................................................................................ 5

1.1 Теоријски оквир рада ........................................................................................................ 7

1.1.1 Селекција спортиста за џудо и карате ....................................................................... 9

1.2 Досадашња истраживања ............................................................................................... 11

1.2.1 Истраживања у подручју морфологије ................................................................... 12

1.2.2 Истраживање ефиканости тренажних процеса ...................................................... 18

2. ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА ..................................................................... 20

3. ХИПОТЕЗА ИСТРАЖИВАЊА .................................................................................................... 21

4. МЕТОД РАДА ........................................................................................................................... 22

4.1 Узорак испитаника ........................................................................................................... 22

4.2 Узорак мерних инструмената ......................................................................................... 23

4.3 Опис и услови истраживања ........................................................................................... 25

4.3.1 Опис мерења антропометријских димензија ......................................................... 26

4.4 Организација мерења ...................................................................................................... 29

4.5 Методе обраде података ................................................................................................ 30

5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА .................................................................................................. 32

5.1 Анализа дескриптивних карактеристика антропометријских и морфолошких варијабли за џудисте ............................................................................................................. 33

5.2 Анализа дескриптивних карактеристика антропометријских и морфолошких варијабли за каратисте .......................................................................................................... 36

5.3 Анализа дескриптивних карактеристика антропометријских варијабли за испитанике који се спортом не баве .................................................................................... 38

5.4 Тестирање нормалитета дистрибуције .......................................................................... 41


3

5.4.1 Тестирање нормалитета дистрибуције антропометријских варијабли ............... 41

5.4.2 Тестирање нормалитета дистрибуције морфолошких варијабли (параметара) 43

5.5 Анализа квантитативних разлике ................................................................................... 44

5.5.1 Анализа квантитативних разлика антропометријских варијабли ........................ 44

5.5.2 Анализа квантитативних разлика морфолошких варијабли ................................. 54

6. ДИСКУСИЈА СА ИНТЕРПРЕТАЦИЈОМ РЕЗУЛТАТА ................................................................. 59

6.1 Дијагностика спортиста ................................................................................................... 61

7. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................... 64

8. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................ 66


4

САЖЕТАК

Укупан број од 127 испитаника је било узето за потребе овога истраживања.

Од тога је мерењима антропометријских карактеристика било подвргнуто 37

каратиста јуниорске категорије до 61 и до 68 кг из карате клубова КК „Хајдук“ Кула,

КК „Кула“ из Куле и КК „Црвенка“ из Црвенке, 35 џудиста из џудо клубова ЈК „Клиса“

из Новог Сада, ЈК „Славија“ из Новог Сада и ЈК „Ипон“ из Новог Сада јуниорске

категорије до 60 кг и до 66 кг. Трећу групу испитаника, групу неспортиста

предстваљали су ученици првих и других разреда Средње економске школе из Куле (55

испитаника) који само похађају наставу физичког васпитања и сем те активности не

баве се неком другом усмереном активношћу. Сви испитаници, били су узраста 15-16

±0,5 година.

Резултати униваријатне анализе варијансе указали су на постојање

статистички значајних разлика у 10 од 13 испитаника варијабли између унапред

формираних субузорака испитаника. Разлике су констатоване у варијаблама Телесна

висина, Дужина руке, Телесна маса, Обим опружене надлактице, Кожни набор

надлактице, Кожни набор трбуха и Кожни набор леђа, као и морфолошким варијаблама

БМИ, ИТМ и РТМ.

Може се закључити да су разлике између група спортиста (каратиста и

џудиста) и неспортиста евидентније и јаче изражене, него ли што је то случај између

група каратиста и џудиста када их упоређеујмо. На основу добијених резултата

истраживања изводи се закључак да су настале разлике између субузорака, последица

уске специлализације одређених борилачких спортова и њихових специфичности на

локомоторни систем, као и антрополошких захтева (биотипска спортска

детерминисаност) као и последице смањене активности субузорка неспортиста.


5

1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Џудо и карате припадају групи полиструктуралних ацикличких спортова, с тим

да џудо припада ацикличким активностима рвачкога карактера, а карате ацикличким

активностима ударачкога карактера. Полиструктурални спортови захтевају висок степен

развоја свих антрополошких карактерситика као претпоставку остваривања квалитетних

такмичарских резултата.

Које су то способности и особине показује нам хипотетска једначина

спецификације моторичког простора у џудоу и каратеу? Прва три места у џудоу

заузимају координација, снага и брзина, а у каратеу брзина, координација и снага

(Сертић, 2004).

Да би се постигли високи спортски резултати у такмичењима потребан је

програмирани и контролисани спортски тренинг, као поступак развоја и одржавања

бројних особина, способности и знања. Како би се унапредио квалитет тренажнога рада

спроводе се дијагностички поступци с циљем утврђивања почетног стања спортиста,

контроле, квалитета тренажнога рада те вредновања постигнутих ефеката у појединим

циклусима тренажне процедуре. Ови процеси обухватају мерења антропометријских

карактеристика, моторичких и функционалних способности.

Успех у џудоу и каратеу представља резултанту многобројних компоненти

међусобно стопљених у јединствену активност, тј. збир антропометријских, моторичких,

функционалних, когнитивних, конативних и других фактора. Утврђивање стања

моторичких, ситуационо-моторичких способности и морфолошких карактеристика важан

је фактор у процесу спортске селекције и израде модела на основу којих се програмира

тренажни процес џудиста и каратиста. Однос између базичних моторичких способности,


6

морфолошких карактеристика и моторичких знања (вештина) увек је вишедимензионалан

и сложен.

У тренажном процесу џудиста и каратиста доминантан циљ су трансформације

базичних моторичких способности и неких морфолошких карактеристика. Међутим, како

све базичне моторичке способности нису у истом степену променљиве, а осим тога су

укључене у организовани систем антрополошких димензија, врло тешко их је мењати

независно и појединачно у жељеном смеру. Због тога не постоји универзални,

јединствени систем тренинга којим је могуће осигурати ниво базичних моторичких

способности који одговара свим могућим видовима кретања, поготово што се у

борилачким наведеним спортовима мењају и тежинске категорије, како спортиста добија

на телесној маси, како се развија, јача, што додатно отежава периодизацију тренинга.

Физичка активност и спорт играју све важнију улогу у правилном расту и

развоју, а касније и комплетном општем стању. Многобројна досадашња истраживања су

показала да физичка активност нема утицаја на раст у висину и остале лонгитудиналне

димензије тела, као и неке трансверзалне. Али зато повећање гојазности показује све већу

повезаност са сатима проведеним уз телевизор и интернет. Обзиром да је физичко

васпитање неадекватно заступљено бројем часова у наставном плану, приступ настави

остварује ниску енергетску потрошњу, што представља велики проблем реализације

програмских задатака. Из тих разлога, све је већи број деце који се укључује у тренажни

процес у спортским клубовима или секцијама за физичку културу при школама.

Значај физичке припреме каратиста и џудиста усмерен је на стварање

психофизичких претпоставки за испољавање техничко-тактичких квалитета у

такмичарским условима. Конкретни ефекти физичке припреме требало би да се огледају

у повећању нивоа одређених антрополошких карактеристика, смањењу умора, броју

повреда и убрзању процеса опоравка. Џудо и карате, као борилачки спортови, садрже

специфична обележја спортске активности, па су зависно од њих и специфични захтеви

за утврђивање структуре тренажног рада. У процесу карате и џудо борбе присутна су

велика мишићна напрезања која настају због неопходног супротстављања маси тела

противника или ударцима у противника и његовим мишићним напрезањима. У џудоу се

срећу и статичка напрезања праћена задржавањем дисања. Истовремено, у џудоу су

потребни и брзинско-снажни покрети за извођење захвата, при чему је посебно важна


7

брзина мишићне контракције која се тек истиче у карате спорту и предстваља

доминантну моторичку способност, уколико се жели савладати спољашњи отпор (отпор

масе тела које се помера)

Морфолошке карактеристике су несумњиво битан фактор успеха у џудо и карате

спорту, те су стално присутне као основа у свим истраживањима моторичких и

функционалних способности као и при избору спортских активности. Тренажни процес

има позитивне стимулансе и на трансформацију функционалних способности, када се

метаболизам вишеструко повећава, што је повезано са променама функције

респираторног, кардиоваскуларног, ендокриног, нервног и других органских система.

Функције ових органа постепено се адаптирају на напор, што утиче и на повећање

економичности рада.

Повећани захтеви који карактеришу модерни џудо и карате и анализа бројних

новитета у подручју периодизације тренинга за оба спорта имају за циљ да се, варирањем

различитих методичких параметара тренинга и карактеристичним ситуационим

тренингом џудоа и каратеа, омогући бољи тренажни ефекат и превазиђе досадашњи

емпиријски и стихијски рад тренера.

Истраживање које је спроведено је указало је на улогу борилачких спортова на

трансформације морфолошких карактеристика популације дечака са територије општине

Кула, Врбас и Нови Сад.

1.1 Теоријски оквир рада

Адолесценција је прелазна онтогенетска фаза ,од детета ка одраслом човеку, и

карактерише се интензивним променама. Према подацима Светске здравствене

организације за подручје Европе из 2004. године, изразите промене раста и развоја деце

последњих деценија варирају у различитим популацијама. У некима се опажа изразити

тренд према већој телесној висини и маси уз све ранију (акцелеративну) појаву

пубертета. У другима висина показује тренд повећавања, а у некима се промене уопште


8

не опажају (WHО regional office for Europe, 2004).

Раст и развој деце заузима значајно место у проучавању целокупног

антрополошког статуса деце, како са гледишта биолошке антропологије, тако и са

гледишта медицинских наука, физиологије, психологије, а посебно кинезиологије.

Под појмом раст обично се подразумевају квантитативно увећавање масе и

величине и квалитативне промене у функционалној диференцијацији. Развој се односи на

физиолошке промене, укључујући и промене у централном нервном систему, што се

одражава и на моторичке способности деце (Угарковић, 2001). У првом случају обично се

подразумева тзв. морфолошко сазревање детета, односно анатомске и физиолошке

промене, а у другом функционално дозревање, које се односи на морфо-функционални,

ментални (психолошки) и моторички развој. Процеси раста и развоја деце су у

интеракцији, па је неопходно познавати не само квантитативне нивое, него и природу

релација морфолошког и функционалног сазревања деце, како у одређеном узрасту, тако

и по полу.

Морфолошке карактеристике и функционалне способности значајно доприносе

резултатској ефикасности џудиста (Братић, Нуркић и Касум, 2005). Џудо спада у групу

полиструктуралних ацикличних спортова у којима доминирају ациклична кретања у

директној борби са противником. Посебно је у борби присутан велики број различитих

техничких елемената, тактике покрета појединих делова тела у различитим правцима са

променљивим интензитетом и темпом извођења.

Морфолошки раст и развој организма се одвијају по биолошким законима,

углавном дисконтинуирано и алтернативно. Међутим, у појединим узрасним

категоријама, долази до интензивнијег телесног раста и развоја и ти периоди се називају

сензитивним фазама развоја (Стјепић и Нићин, 2008). Они су најинтересенатини у

периодима пубертета када поред раста цевастих дугих костију интензивним темпом

долази и до промена узрокаваним радом жлезда са унутрашнјим лучењем. Развој

појединих карактеристика човека, одвија се хетерохроно, односно поједини сегменти

био-психо-социјалног статуса се не развијају линеарно са узрастима, раст и развој имају

интермитентни карактер.

Позната је и акцелерација раста и развоја, под којом се подразумева убрзани

генерацијски раст и развој. У адолесцентском узрасту долази до нешто интензивнијих


9

трансформација коштаног и мишићног система, а те промене се могу још повећати

интензивним тренинзима (Блажевић, 2007). На пример, средњи обим надлактице, средњи

обим подлактице, се користи за процену развијености мускулатуре, а индиректно и

телесне ухрањености као и заступљености мишићног ткива (Драгић, 1996; Ракић и сар.,

2007).

1.1.1 Селекција спортиста за џудо и карате

У највећем броју случајева почетак бављења спортом одвија се спонтано тако

што се деца уписују у спортски клуб или спортско друштво самоиницијативно, под

утицајем родитеља или уз наговор другова. Избор спортске гране или дисциплине често

зависи од популарности спортске гране или финансијских ефеката који се могу

остварити, а најмање одлучују способности и специфични захтеве изабраног спорта како

по грађи тако и по способностима.

Усмерена селекција се одвија после 2-3 године бављења одређеном спортском

граном или дисциплином, када долази до демотивације оних који не задовољавају захтеве

изабраног спорта. Затим долази етапа специјалистичке селекције у којој се врши процена

предиспозиција које спадају у специфичне захтеве изабране спортске гране или

дисциплине. Ова селекција се обавља после 4-5 година спровођења организованог

тренажног процеса. Морамо истаћи да се висока достигнућа у дечјем и јуниорском

спорту нису увек потврдила код спортиста у зрелом добу, што се може објаснити

чињеницом да највећи успех у млађим годинама обично постижу особе које раније

сазревају, прецизније, особе код којих је биолошки узраст испред хронолоског. Многе

досадашње студије су доказале да је 12-та година критична граница до које се

потенцијално даровито дете може идентификовати (Блоом, 1985; Ђорђевић, 1998). У

циљу објективнијег прогнозирања у селекцији обично се користи избор будућих

врхунских спортиста који у младим годинама достижу више вредности у оним

особинама, способностима и карактеристикама које су важне за успех у одређеној

спортској грани или дисциплини. Користи се и метода сакупљања информација о


10

резултату у моменту започињања усмереног тренинга и ритму његовог повећавања

(Созански, 1981).

Апсолутна врхунска остварења у спорту везана су за конституционо-

морфолошке и физиолошко-функционалне одлике. Од наведених, генетска условљеност

је присутна код великог броја соматских, физиолошко-функционалних, моторичких и

других фактора. На поједине од ових тренажним процесом може се врло мало

утицати.(Wолански, 1981).

Мноштво је показатеља који учествују у одређивању уcпешности у џудо и карате

спорту. Од ових наводи се: флексибилност која учествује са 8%, снага са 22%,

функционалне способности са 15%, координација са 15%, брзина са 12%, конативне

способности са 10%, когнитивне способности са 10% и равнотежа са 8%. Врло је тешко

све показатеље успешности тестирати код једног испитаника. Примењујући одређене

тестове у циљу откривања талената, уствари се вреднују актуелне способности, а не

могућности особе у зрелом добу.

Недвосмислено је да кинезиолошки третман деце и младих спортиста (животни

период 6-18. године) у организованим и физичким активностима има своје посебности

(Табела 1). Те посебности се истичу у другачијем организовању и извођењу њиховог

тренинга, али и у другачијим реакцијама младог организма на тренажне стимулансе.


11

Табела 1. Степени анатомског узраста (Бомпа, 2000)

Фаза развоја Хронолошка

доб (године) Степен

Старост

(године)

Развојне

карактеристике

Школски

узраст 6-18

Пубертет

Иницијација

6-11

7-12

Лаган и

уравнотежен развој

Пубертет

Обликовање

11-13

12-14

Брз раст и развој у

висину и тежину.

Полно сазревање са

промена понашања

Пубертет

Адолесценција

Специјализација

13-18

Лаган и

уравнотежен

развој,

функционално

сазревање

Стручњаци који се баве проблемом селекције младих спортиста су утврдили да

је тренинг са младим џудистима и каратистима најбоље започети између осме и десете

године (Драгић, 1996; Бомпа, 2000).

1.2 Досадашња истраживања

За потребе овог истраживања приступило се прегледу домаће и стране

литературе из области антропомоторике, борилачких спортова, спортске медицине,

физиологије са освртима на истраживања у подручју ефикасности тренажних процеса на

промене морфолошких карактеристика.

Досадашња истраживања разних домаћих и страних аутора, морфолошке

структуре, и то само њен статистички аспект, који дефинише димензионалност на основу

антропометријских мерења, највише су се базирала на узорцима испитаника који су


12

доспели у релативно стабилну фазу раста и развоја. Мање је спроведених истраживања у

адолесцентској популацији.

1.2.1 Истраживања у подручју морфологије

Добијени резултати досадашњих истраживања код спортиста и поготово на

великим узорцима не спортиста, могу се генерализовати и на основу њих закључити да се

код одраслих особа може поставити четвородимензионални модел морфолошких

димензија: лонгитудинална димензионалност скелета, трансверзална димензионалност

скелета (димензионалност зглобова, крајњих екстремитета и главе) волумен и маса тела

(циркуларна димензионалност тела) и поткожно масно ткиво (нпр. Момировћ, 1970

према Бала и сар., 2009). Међутим, често се лонгитудинална и трансверзална

димензионалност скелета уједињују у јединствену димензију, која се понекад назива

лонгитудинална, а понекад само као димензионалност скелета, па се може говорити и о

тродимензионалном моделу (нпр. Szirovitza и сар., 1980; Малацко и сар., 1981 према Бала

и сар., 2009). Код адолесцената успостављен је тродимензионални морфолошки модел:

димензионалност скелета, волумен и маса тела и поткожно масно ткиво (нпр. Вискић-

Шталец, 1974; Курелић и сар., 1975 према Бала и сар., 2009).

Унутар раста и развоја и међусобних релација морфолошких и моторичких

димензија могу се дефинисати одређене законитости, које зависе од ендогених и

егзогених фактора, а посебно од пола, узраста, а нарочито од физичке активности деце.

Покушаји дефинисања одређених законитости, или макар тенденција, базирају се на

чињеници да су индивидуалне разлике децe генератори различитих телесних

конституција, као и типова моторичких способности. Познавање законитости, које се

највише манифестују у виду релација антрополошких димензија, неопходно је због тога

што се ефикасност било којих моторичких програма, уз одговарајуће моторичке

способности, може испољити једино преко ефектора, које представљају мишићи, кости и

зглобови. Према томе, испољавање моторичких способности директно зависи, осим од

стања централног нервног система и од морфолошких димензија, односно

антропометријских карактеристика.


13

Досадашња истраживања морфолошке структуре, и то само њен статистички

аспект, који дефинише димензионалност на основу антропометријских мерења, највише

су се базирала на узорцима испитаника који су доспели у релативно стабилну фазу раста

и развоја, дакле на одраслим особама. Мање је спроведених истраживања у

адолесцентској популацији, а значајно најмањи број реализован са малом децом.

Радовановић (1974) извршио је анализирање такмичара војвођанске џудо лиге

1971/72. године и то из пет клубова. Мерење је извршено на 37 такмичара различитих

тежинских категорија, старих између 21-23 године са спортским стажом од 2 до 5 година.

Истраживањем је обухваћено десет антропометријских варијабли. На основу добијених

података, аутор је извео закључке, да спортисти - џудисти имају у свакој тежинској

категорији специфичне биометријске одлике, којe карактеришу одређене категорије.

Добијене просечне вредности физичког развоја џудисте могу корисно послужити за

добијање података о антропометријском профилу џудиста по тежинским категоријама:

изузетна величина средњег обим грудног коша, велик обим надлактице, мање телесне

висине.

Кулеш (1985) је на узорку од 55 такмичара у апсолутној категорији утврдио

високу повезаност антропометријских карактеристика и њиховог успеха у карате спорту,

процењеног рангом компетентних оцењивача. Анализом соматских карактеристика

врхунских каратиста обрађених по тежинским категоријама, аутор упућује на закључак,

да су каратисти вишег раста и складно развијени, са малом количином поткожног масног

ткива, постизали боље резултате у односу на ниже и теже, са нескладном грађом. Дуге

полуге осигуравају велики домет удараца и истовремено довољну дистанцу у основном

борбеном ставу, а тиме и онемогућавање противникових напада. Значај дугих полуга

постаје још већи када се зна да су основне и најефикасније технике удараца у пракси два

директна ударца – гyаку тсуки и мае гери, који се изводе из дохватне дистанце која

омогућава погађање циља. Мускулатура каратиста је наглашена, али не сувише.

Каратисти имају дугу и еластичну мускулатуру, која омогућава брзе и експлозивне

покрете великих амплитуда. Већа количина масног ткива представља баласт, успорава

покрете, а за каратисте масно ткиво није карактеристично. Чврсте и јаке кости, су такође

карактеристичне, па се може претпоставити да постоји позитивна повезаност између

њиховог квалитета и неких манифестација трансверзалне димензионалности скелета. У


14

раду се види да дијаметар колена, нешто мања маса тела и обим надлактице, реметећи

утичу на успех у карате борби, врло вероватно на брзину, која је у класичном каратеу

доминантна способност. Истиче се да је битно морфолошко обележје врхунских

каратиста еуриформија, тј. знатна лонгитудиналност скелета, волуминозност тела и

трансверзалност скелета.

Антић (1994) је на узорку од 110 каратиста, старости преко 16 година

(подељених у три категорије) извршила истраживање релација између морфолошких

карактеристика и функционалних способности каратиста. Обзиром на значајне релације

ова два скупа, ауторка је закљyчила да општа успешност у карате спорту зависи од

трансверзалне и лонгитудиналне димензионалности скелета. Каратисти са повишеним

вредностима поткожног масног ткива и већим волуменом и масом тела имали су додатно

оптерећење у реализацији моторичких задатака. Од трансверзалних варијабли у

техникама каратеа највише позитивних утицаја имале су ширина карлице и дијаметри

зглобова, што омогућава већу стабилност ставова, као и већу површину која се користи

за извођење удараца. Од варијабли за процену лонгитудиналне димензионалности

скелета највећи утицај имале су дужина ногу и дужина руку, антропометријске

карактеристике за које се сматра да имају велики значај за карате спорт.

Врачан и сарадници (2004) тестирали су скупом од 11 тестова за процену

антрополошког статуса 86 дечака у узрасту од 11 година. Од тога 41 дечак џудиста и 45

дечака који се не баве организовано спортом. Применом анализе разлика аритметичких

средина помоћу т-теста за независне групе испитаника утврђене су статистички значајне

разлике у корист џудиста у варијаблама за процену репетитивне снаге, флексибилности и

функционалних способности и варијабли за процену лонгитудиналности скелета.

Ранија истраживања указују на то да значајно боље моторичке способности

карактеришу младе џудисте у односу на ученике који само похађају наставу физичког

васпитања (Обадов и сар., 2006; Дрид и сар., 2006) које су последица боље усаглашености

њиховиx антропометријских карактеристика у којима нема разлике у односу на децу која

се спортом не баве. Али је интересантно испитати да ли постоје разлике

антропометријских карактеристика између те две групе спортиста, поготово у

адолесцентном узрасту.


15

Дрид, Копас, Обадов (2007) су на узорку од 257 дечака и 169 девојчица који се

баве џудом дуже од годину дана, минимално два пута недељно по 60 минута, применили

батерију од 8 моторичких тестова и 8 антропометријских мера са циљем да се анализира

тренд развоја моторичких способности и морфолошких крактеристика младих џудиста.

Применом т-теста за независне узорке анализиране су разлике аритметичких средина у

свакој варијабли у односу на суседне узрасне групе испитаника. Применом униваријатне

анализе варијансе анализиране су разлике између група различитог узраста дефинисаних

на шест месеци. Тестирање разлика између група испитаника суседног узраста у

моторичком простору није показало правилност у разликама ни код једне од

анализираних варијабли. У свега неколико случајева уочене су статистички значајне

разлике између суседних узраста. У морфолошком простору испитаника мушког пола

постоје статистички значајне разлике између дефинисаних група по узрасту. За уочене

разлике најодговорније су варијабле: телесна висина, телесна маса, средњи обим грудног

коша, обим надлактице и обим подлактице, док код мера поткожног масног ткива

разлике нису статистички значајне. Највећи допринос уоченим разликама дају варијабле:

телесна маса, телесна висина, средњи обим грудног коша, обим подколенице, док код

мера поткожног масног ткива и обима надлактице, уочене разлике нису статистички

значајне. Истраживање је потврдило да није неопходно групе дефинисати на шест

месеци, јер је оправдана подела младих џудиста на узрасне категорије полетараца,

млађих пионира и старијих пионира (у односу на морфолошке карактеристике, телесна

висина и средњи обим грудног коша).

На узорку од 537 ученика од другог до петог разреда основне школе са

територије Војводине, Копас и сарадници (2008), истраживали су разлике у

морфолошким карактеристикама и моторичким способностима ученика који су се

систематски бавили џудом и оних који само похађају редовну наставу физичког

васпитања. Био је примењен систем од 16 варијабли, од тога 8 варијабли морфолошких

карактеристика и 8 варијабли моторичких способности. На основу структуре

дискриминативне функције и центроида група, може се закључити да испитаници

џудисти имају значајно мање вредности поткожне масти, да су лакши и са мањим

обимима тела, уз готово исту просечну висину тела у односу на дечаке који се спортом не


16

баве. Аутори објашањавају да се разлике нису још издиференцијарле, и да оне тек треба

да се десе у пубертетском периоду.

Синановић и сар. (2010) су на узорку од 144 ученика старости од 10-13 година

покушали да укажу на могућности коришћења одређених антропометријских мера и

моторичких тестова у селекцији за џудо. Резултати указују да највећу селекциону базу у

општини Тутин по висини тела имају категорије до 81 кг, до 100 кг и преко 100 кг.,а

најмању до 60 и 66 килограма. Анализиране антропометријске мере (маса тела, висина

тела, дужина руке и ноге) иситаника су идентичне или приближно једнаке резултатима

мерења ученика исте старости. Просечне предвиђене вредности коначне висине

испитаника износиле су 180 см, а кретале су се од 169- 191 см у општини Тутин.

Резултати пшредвиђене коначне висине које смо добили показали су да највећу

селекциону базу у џудоу има категорија до 100 килограма (83,33%), затим до 81 кг

(65,97%) и преко 100 кг (51,31%). Најмања селекциона база је за најлакше категорије до

60 кг (4,16%) и 66 кг (4,86%). Ово се може објаснити чињеницом да ће у општини тутин

најмањи проценат висине тела бити од 160 до172 см. Аутори указују да је јако битно

коришћење доњих и горњих екстремитета, па се мора водити рачуна да се приликом

селекције бирају оне који су са релативно краћим екстремитетима. Ово из разлога што

лонгитудиналне димензије имају негативан утицај на учење техника у борилачким

спортовима због неповољног односа полуга. Уколико имамо дуге екстремитете у том

случају се мора иyабрати и одговарајућа техника у циљу успешног бављења џудоом.

Резултати антропометријских карактеристика џудиста и ученика старости 10

година из Тутина указују које је спровео Синановић (2011) указју да нема статистички

значајних разлика у лонгитудиналним, трансверзалним, циркуларним димензијама и

кожним наборима у мереним антропометријским тачкама. Значајна разлика је утврђена у

обиму трбуха на нивоу п=0.05. Ово указује да ученици у односу на џудисте исте старости

имају значајно већи обимтрбуха. Аутор закључује да је ово последица већег калоријског

уноса и мање физичке активности ученика. Нумерички су веће вредности висине тела,

масе тела, дужине ногу и дужине руку код ученика. Мање вредности наведених

варијабли код џудиста у односу на ученике су резултат усмерене селекције. Нумерички

су веће вредности средњег обима грудног коша и обима бутине код џудиста, што је

резултат утицаја тренажног процеса на наведене сегменте тела. Анализиране добијене


17

вредности body mass индеx-а указују да нема разлике у овој варијабли, а вредности

џудиста и ученика из Тутина припадају нормално ухрањеним особама. Значајна разлика

је утврђена у проценту масти и вредностима масти израженим у килограмима између

ученика и џудиста. Ученици имају статистички значајно више масти изражено у

процентном и апсолутном износу.

Сличне резултате истраживања на личном узорку испитаника добио је

Ахметовић и сар., 2000 и Ђурашковић и сар. 2006. године, а нешто су веће у односу на

истраживања Зсидегх и сар. 2007 године.

Истраживање које је реализовао Лулзим (2011) је извршено са циљем да се

утврде разлике у неким морфолошким, моторичким и функционалним варијаблама

између дјечака џудиста и неспортиста, узраста од 16 до 18 година. Узорак од 104

испитаника био је подељен на два субузорака: узорак (А) је чинило 52 џудиста и узорак

(Б) је чинило 52 ученика неспортиста, који се осим редовном наставом физичког

васпитања не баве организованим спортским активностима. Применом т-теста добијени

резултати су показали да се испитаници који се баве џудо спортом, статистички значајно

разликују у 3 морфолошке варијабле: обим груди, кожни набор леђа и кожни набор

трбуха и у свим примењеним моторичким и функционалним варијаблама.

Циљ истраживања које су реализовали Симоновић и сар. (2011) био је да се

утврде морфолошке карактеристике и моторичке способности испитаника каратиста и

неспортиста и утврди да ли између њих постоји статистички значајна разлика.: Узорак је

сачињавало 52 испитаника (24 каратиста и 28 неспортиста), ученика петог и шестог

разреда основних школа у Нишу, мушког пола, старих 11-12 година ±6 месеци,

укључених у редовну наставу физичког васпитања. Мерне инструменте за процену

Резултати т-теста у односу на моторичке способности, указују да статистички значајна

разлика у корист каратиста постоји у тестовима експлозивне снаге репетитивне снаге и у

два теста координације, ако и у варијаблама за процену поткожног масног ткива и обим

екстремитета.


18

1.2.2 Истраживање ефиканости тренажних процеса

У току борбе бројне су и динамичке ситуације са различитим променама хватова,

захвата и положаја оба борца, што захтева добре динамичке стереотипе захвата и бацања,

али и способност да се непрекидно стварају нови програми нападачких, одбрамбених и

противнападачких активности. (Ћирковић 1996; Братић 2003; Мучибабић 2008). Ове и

друге специфичности џудоа у већем броју истраживања су показале да су за резултатску

ефикасност важне информације о морфолошким карактеристикама и функционалним

способностима, што је посебно присутно код спортиста овог узраста код којих још није

завршен процес раста и развоја (Братић, и сар., 2001; Обадов и сар., 2006)

Jagiello et all (2001) истражилави су резултате џудо тренинга код деце од 11 до 17

година. Деца су тренирала 2 до 3 пута недељно по 90 до 120 минута у зависности од

узраста. Мерења су извршена на почетку и крају припремног периода. Експерименталну

групу су чинила 224 џудисте, док је у контролној групи било више од 200 школске деце

која се не баве спортом. У спринту на 50 метара су се појавиле најинтензивније промене

код џудиста од 12 до 13 година, а најмање код џудиста између 16 и 17 година. Резултати

трчања на 1000 метара такође су били бољи код експерименталне групе у свим добима.

Највеће промене су наступиле код деце између 14 и 15 година и то у антроопометријским

карактеристикама. Боље стање ухрањености је било код спортиста, те су биле забележене

мање вредности поткожне масти.

Анализа односа базичних моторичких, ситуационо-моторичких способности

једно је од основних питања технологије рада са млађим узрастима каратиста и џудиста.

Досадашња истраживања су потврдила да се могу постићи брзи и значајни ефекти у

простору различитих моторичких обележаја. Сматра се да је висок ниво базичних

моторичких способности основни предуслов за ефикасно учење нових моторичких

структура, њихово усавршавање и успешно кориштење (Капо, 1999; Пулккинен, 2001).

Капо и сар. 2005).

Развој спортских достигнућа у каратеу па и у џудоу непрекидно тражи нова

средства и методе у раду са млађим каратистима. У том циљу потребно је радити на

утврђивању основних вишегодишњих етапа тренинга и рационалне усмерености на сваку

од њих, те методе развоја физичких особина. Неопходно је утврдити утицај бављења


19

каратеом на организам младог каратисте, разрадити методе оријентације и селекције те

одређене методе рада са омладином различитих доба и спортског квалитета.

Утврђивање антропометријских, моторичких, ситуационо-моторичких,

функционалних, когнитивних димензија важан је фактору процесу спортске селекције и

израде модела на основу којих се програмира тражени процес каратиста (Кулеш, 1985;

Ћупина и Микић, 2004; Ћупина и Хуремовић, 2004). Са аспекта континуираности

тренинга важно је знати динамику и интензитет суперкомпензационих процеса посебно

за сваког спортисту, јер је у тренингу важно обезбедити да следећи тренинг дође управо у

време врха суперкомпензационог таласа. То практично значи да је сваки наредни тренинг

у микроструктури тренинга најефикасније програмирати и остварити при поновно

успостављеној радној способности. То указује да је моторичка ефикасност ма ког

субјекта директно зависна од нивоа и међусобних односа са ситуационо моторичким

карактеристикама, познавања законитости на основу којих се одвијају процеси

квантитативних промена у људском организму као и од ефикасног програмирања и

контроле трансформационих процеса. Карате се одликује великим бројем техника и

њиховом сложеношћу, што захтева од каратисте усвајање огромног броја информација

које му омогућавају да уочи битне елементе технике како би могао предвидети намере

противника и реаговати на адекватан начин (Ковач, 2003 и 2008).

На узорку 32 џудиста млађег сениорског узраста са територије града Бања Лука и

општине Лакташи, Рађевић (2012) је применио специфични модел тренинга у трајању од

десет недеља, а џудисти су били подељени у две групе. Једна група је била контролна, а

друга експериментална. Експериментална група реализовала је 60 тренинга, од чега 40

џудо тренинга (25 техничко-тактичких и 15 ситуационих џудо тренинга – рандорија) и 20

тренинга са оптерећењем (50-80% од 1 РМ). Контролна група је у наведеном периоду

радила само џудо тренинге, односно 40 тренинга. Вредности процента телесне масти у

експерименталној групи, која је била изложена специфичном тренажном процесу у

трајању од десет недеља, су статистички значајно смањене током тог периода. Вредност

телесне масти са почетних 23,10 %, након тренажног протокола, се смањила на 20,41%,

на нивоу значајности 0,01. Вредности процента телесне масти у контролној групи и

након тренинга су се задржале на истом, вишем, нивоу него што је то препоручено за

џудо, указујући на ефекте њиховог, мање успешног, тренажног протокола.


20

2. ПРОБЛЕМ, ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Проблем истраживања усмерен је ка утврђивању квантитавних разлика

спортиста и неспортиста, узраста 15-16 (±0,5) година из Куле, Црвенке и Новог Сада,

адолесцентног узраста, у антрпометријским димензијама.

Предмет истраживања предстваљају антропометријске карактеристике: телесна

висина, дужина руке, дужине ногу, обим опружене подлактице, обим опружене

надлактице, средњи обим грyдног коша, телесна маса, кожни набор трбуха, кожни набор

леђа и кожни набор надлактице.

Циљ истраживања предстaвља утврђивање разлика спортиста и неспортиста у

погледу морфoлошких карактеристика које се могу, мање или више мењати под утицајем

тренинга, узраста и периода живота.


21

3. ХИПОТЕЗА ИСТРАЖИВАЊА

У складу са предметом и циљем истраживања, резултатима досадашњих

истраживања дефинисана је следећа истраживачка хипотеза:

Х1 –постоје статистички значајне разлике спортиста и неспортиста у погледу

морфолошких карактеристика (телесне висине, дужине руке, обима опружене

надлактице, обима опружене подлактице, обима грудног коша, телесне масе, кожног

набора трбуха, кожног набора ледја и кожног набора надлактице) са већим вредностима

код субузорка спортиста.


22

4. МЕТОД РАДА

У раду се применио трансферзални метод рада. Овај метод подразумевао је

процену морфолошких карактеристика на предложеним групама испитаника из Куле,

Врбаса и Новог Сада само једном. Извршен је само пресек стања, одноcно било је

примењено само једно мерење изабраних димензија антропометријског простора

испитаника.

4.1 Узорак испитаника

Укупан узорак испитаника за потребу истраживања чинило је 127 испитаника

мушког пола. Истраживање је обухватило групе спортиста и неспортиста.

Од спортиста, мерењима су били обухваћене популација каратиста јуниорске

категорије до 61 кг и јуниорске категорије до 68 кг из карате клубова КК „Хајдук“ Кула,

КК „Кула“ из Куле и КК „Црвенка“ из Црвенке. Овај субузорак је чинило 37 испитаника.

Дрyгу групу спортиста (35 џудиста) предстaвљали су џудисти џудо клубова ЈК „Клиса“

из Новог Сада, ЈК „Славија“ из Новог Сада и ЈК „Ипон“ из Новог Сада (јер у Кули не

постоји регистрован џудо клуб) такође јуниорске категорије до 60 кг и јуниорске

категорије до 66 кг.

Трећу групу испитаника, групу неспортиста предстваљали су ученици првих и

других разреда Средње економске школе из Куле (55 испитаника) који само похађају


23

наставу физичког васпитања и сем те активности не баве се неком другом усмереном

активношћу.

Сви испитаници, били су узраста 15-16 ±0,5 година. Каратисти и џудисти се

активно баве својим изабраним спортовима најмање 5 година и редовни су учесници

домаћих и међународних турнира и такмичења.

4.2 Узорак мерних инструмената

Од антропометријских карактеристика, потребни за детаљнију анализу разлика

биле су измерене оне које су могле да имају пресудну улогу на резултат у карате и џудо

спорту:

I За процену лонгитудиналне димензионалности скелета:

1) телесна висина (цм),

2) дужине руке (мм) и

3) дужина ноге (мм),

II За процену волумена и масе тела:

1) телесна маса (кг),

2) обим опружене надлактице (мм),

3) обим опружене подлактице (мм) и

4) средњи обим грудног коша (мм).

III За процену поткожног масног ткива:

1) кожни набор надлактице (мм),

2) кожни набор трбуха (мм),

3) кожни набор леђа (мм),

IV Индиректним мерењима су израчунати индекси ухрањености:

1) БМИ (Body mass index)

2) ИТМ (Идеална телесна маса (кг))

3) РТМ (Релативна телесна маса (%))


24

За израчунавање ових вредности аутор рада се користити следећим формулама:

БМИ = ТМ (кг)

ТВ (м2)

ИТМ (Демолеа) = ТВ – 100 – ТВ – 150 – А – 20 = кг

4 4

РТМ = стварна ТМ X 100 = %

ИТМ

На основу Харисонове категоризације било је сагледано стање ухрањености

спортиста и неспортиста из Војводине.

Табела 2. Харисонова категоризација стања ухрањености1

Оцена БМИ кг/м2

БМИ Категорија

<16 Озбиљна потхрањеност

16-16,9 Средњи степен потхрањености

17-18,4 Умерена потхрањеност

18,5-24,9 Нормалан (физиолошки) обим ухрањености

25-29,9 Прекомерна тежина

30-39,9 Гојазност

>40 Патолошка гојазност

У табели 3 су предстваљена категоризације степена ухрањености израчуната

преко релативне телесне масе.

1 Кристофоровић-Илић, М. (2004). Хигијена-приручник са практикумон (стр. 185). Нови Сад, Медицински

факултет Нови Сад.


25

Табела 3. Категоризација степена ухрањености - РТМ2

РТМ % Категорија

<80 Потхрањени

80-89 Мршави

90-110 Нормално ухрањени

111-119 Умерено гојазни

120-134 Гојазни

135-149 Врло гојазни

150 и више Морбидна гојазност

Приликом мерења антропометријских димензија, мериоци су се придржавали

стандардних поступака ИБП (Интернационалних биолошких стандарда) за сваку

антропометријску димензију.

Мерни инструментариј који је био неопходан за реализацију овог програма

мерења је био претходно баждарен:

1) антропометар по Мартину са тачношћу очитавања 1 мм;

2) вага (портабилна), са тачношћу мерења 0.5 кг и распона до 120 кг;

3) мерна трака дужине 150 цм, на којој су обележени центиметри и мм и

4) калипер типа Џон Бул са тачношћу 1 мм.

4.3 Опис и услови истраживања

У складу са Законом у средњем образовању, за ово истраживање прво је

затражена дозвола од директора наведене Средње економске школа из Куле и тек након

добијене сагласности директора, будућој испитиваној деци, односно њиховим

2 Кристофоровић-Илић, М. (2004). Хигијена-приручник са практикумон (стр. 186). Нови Сад, Медицински

факултет Нови Сад.


26

родитељима, били су понуђени упитници, уз поштовање етичких принципа (Хелсиншка

декларација). Они су својим потписом одобрили учествовање њихове деце у

експерименталмом истраживачком раду. Након тога су реализована антропометријска

мерења за испитанике мушког пола чији је пристанак добијен.

Мерење антропометријских димнзија се реализовало на часовима физичког

васпитања у фискултурној сали Средње економске школе у Кули и на тренинзима

каратиста и џудиста, тј. у у објектима где они тренирају у Кули и Новом Саду.

Мерење антропометријских димензија реализовало се уз поштовање принципа

ИБП-а ( Интернационални Биолошки Принцип):

1) избор протокола мерења,

2) стандардизација мерних инструмената,

3) баждарење инструмената пре мерења,

4) стандардизација технике и услова мерења.

4.3.1 Описмерења антропометријских димензија

Висина тела – мерила се антропометром по Мартину

За време мерења испитаник је био обавезно бос и у гаћицама, стајао у усправном

ставу на чврстој, водоравној подлози. Глава испитаника мора бити у таквом положају, да

је франкфуртска раван хоризонтална. Испитаник је исправљао леђа колико може, а

стопала су му састављена. Мерилац је стојао са леве стране и постављао антропометар

непосредно дуж задње стране тела и вертикално, а затим спуштао метални прстен –

клизач, тако да хоризонтална пречка дође на главу (теме) испитаника. Тада се читао

резултат на скали у висини горње странице троуглог прореза прстена - клизача, са

тачношћу од 1 мм.

Дужина руке – се мерила помоћу антропометра по Мартину

Испитаник се налaзио у стојећем ставу са рукама опуштеним поред тела. Мерење

се извршавало на левој руци испитаника. Фикнси део антропометра се постављао на


27

акромион, а клизни део инструмента се постављао на спољашњи кондил ручног зглоба, а

потом се резултат очитавао у мм.

Дужина ноге – мерила се антропометром по Мартину.

Испитаник се налазио у стојећем ставу са рукама опуштеним поред тела. Мерење

се извршавало на левој нози испитаника. Један део антропометра, фикси се постављао на

spinu iliacu anterior superior, а други клизни део антропометра се постављао на скочни

зглоб са спољашње стране (malleolus lateralis), а потом се очитавао резултат мерења у мм.

Телесна маса – мерила се вагом

Вага је била постављена на хоризонталну равну подлогу. Испитаник је бос, у

гаћицама стајао на вагу. Било је потребно да стане на средину ваге, мирно, у усправном

ставу. резултат се читао са тачношћу од 0.1 кг;

Обим опружене подлактице - мерио се мерном (центиметарском) траком

За време мерења испитаник је стојао у усправном ставу са лежерно опуштеним

рукама низ тело. Испитивач је обавијао мерну траку око леве подлактице, усправно на

њену осовину и у њеној горњој трећини, мери је на месту највећег обима. Резултат се

очитавао са тачношћу од 1 мм;

Обим опружене надлактице - мерио се мерном (центиметарском) траком

За време мерења испитаник стојао у усправном ставу са лежерно опуштеним

рукама низ тело. Испитивач обавија мерну траку око леве надлактице, усправно на њену

осовину, на нивоу који одговара средини између акромиона и олекранона. Резултат се

читао са тачношћу од 1 мм;

Средњи обим грудног коша – мерио се мерном (сантименатском) траком

За време мерења испитаник је стојао у усправном ставу са рукама опуштеним уз

тело, минимално обучен (у гаћицама). Испитивач је обавијао мерну траку око грудног

коша испитаника, тако да њоме пролази испод доњег угла лопатице. Резултат мерења се

читао док је грудни кош у средњем положају (при крају нормалног издисаја), са

тачношћу од 1 мм;


28

Кожни набор надлактице - мерио се калипером (Џон Бул)

Ова антропометријска карактеристика се мерила калипером подешеним тако да

притисак врхова кракова на кожу буде 10 г/мм. При мерењу испитаник је стојао у

усправном ставу са лежерно опуштеним рукама низ тело. Испитивач је палцем и

кажипрстом уздужно захватао набор коже на задњој страни леве надлактице (над m.

tрiceps-om) на том месту који је одговарао средини између akрomioнa i olekрaнoнa,

пазећи да не захвати мишићно ткиво, обухватавши набор коже врховима кракова

калипера (постављеним ниже од својих врхова прстију) и читао резултат са тачношћу од

1 мм;

Кожни набор леђа – мерио се калипером (Џон Бул)

Калипер је био подешен тако да притисак врхова кракова на кожу буде 10 г/мм.

При мерењу испитаник је стојао у усправном ставу са лежерно опуштеним рукама низ

тело. Испитивач је палцем и кажипрстом укосо захватао набор испод доњег угла леве

лопатице, пазећи да не захвати мишићно ткиво, обухвативши набор коже врховима

кракова калипера (постављеним ниже од својих врхова прстију) и читао резултат са

тачношћу од 1 мм;

Кожни набор трбуха - мериће се калипером (Џон Бул)

Калипер је био подешен тако да притисак врхова кракова на кожу буде 10 г/мм.

При мерењу испитаник је стојао у усправном ставу са лежерно опуштеним рукама низ

тело и релаксираним трбухом. Испитивач је палцем и кажипрстом водоравно захватао

набор коже на левој страни трбуха у нивоу пупка (umbilicusa), и 5 цм улево од њега,

пазећи да не захвати мишићно ткиво, обухватао набор коже врховима кракова калипера

и читао резултат са тачношћу од 1 мм.


29

4.4 Организација мерења

Место реализације истраживања била је Средња економска школа у Кули,

објекти у којима тренирају каратисти (сале за карате у Кули и Црвенки), сале за џудо у

којима тренирају џудисти у Новом Саду.

Комплетна мерења антропометријских димензија била је спроведена на узорку

од 127 испитаника у спортским салама за вежбање, где се релаизују часови физичког

васпитања и тренинзи каратиста и џудиста. Мерења су реализована почетком априла

2013. године. Спровео их је аутор рада у сарадњи са професорима физичог васпитања из

Средње економске школе и тренерима у поменутим карате и џудо клубовима.

Приликом мерења морфолошких карактеристика спортиста и неспортиста

постоје одређени стандарди који су се морали испоштовати (према стандардима ИБП-а)

како би се добили што релевантнији подаци о димензијама антропометријског простора

испитаника:

1) став испитаника,

a) стандардни стојећи и (бос и доњем вешу, глава у положају

франфуртске хоризонтале),

b) стандардни седећи.

2) дефинисан параметар,

3) мерни инструмент (антропометар по Мартину, децимална дигитална вага,

калипер типа Џон Бул, цантиметарска трака),

4) прецизност (0,1 цм),

5) техника мерења.

Према постављеним задацима истраживања било је потребно омогућити

техничке услове за прецизне и тачне резултате што је део организације мерења наведених

морфолошких карактеристика:

1) мерење антропометријских мера се обављати се у току преподнева (од 7

до 13 часова);

2) инструменти су били стандардне израде и баждарени свакодневно пре

почетка и у току мерења након 10 измерених испитаника;


30

3) испитаници су се мерили у салама где се реализује настава физичког

васпитања. Сала је била довољно пространа и осветљена, а температура

ваздуха таква да се свучени испитаници осећају пријатно (од 17 ºЦ до 22

ºЦ);

4) у сали пре почетка мерења било је неопходно припремити 3 радна места

за мерења. Размак између тих места ће био је најмање 5 метара;

5) сва мерења обављала су 3 мериоца и 3 помоћника мериоца, с тим што је

сваки од њих извршавао увек иста мерења. Један од мерилаца мерио је

телесну висину, дужину руке и дужину ноге, други мерилац, телесну масу

и кожне наборе (трбуха, леђа и надлактице), а трећи мерилац је мерио

обиме надлактице, подлактице, средњег обима грудног коша и друге

дужине екстремитета,

6) испитаници који су били мерени морали су бити минимално обучени, јер

су били мерени боси, а на себи су при том имали само спортске гаћице

7) резултати мерења антропометријских димензија читали су се док је

инструмент био на мереном параметру испитаника, а особа која

евидентира податке ради контроле, гласно је понављала резултате пре

уписа у картон испитаника.

4.5 Методе обраде података

За реализацију рада користили су се следећи математичко - статистички

поступци обраде података:

1) дескриптивна статистика, за израчунавање основних дескриптивних

статистика варијабли: аритметичка средина (АС), стандардна девијација

(С), минималне (МИН) и максималне (МАКС) вредности резултата

мерења. Израчунале су се вредности скјуниса и куртозиса које су указале


31

на расподелу резултата у свакој групи испитаника у свакој посматраној

морфолошкој варијабли;

2) била је тестирана нормалност дистрибуције за све антропометријске

варијабле применом Колмогоров – Смирновљевог теста.

3) за утврђивања статистички значајне разлике група испитаника у

испитаних морфолошких варијабли, између испитаника различитих група

била је кориштена униваријатна анализа варијансе (АНОВА) и Пост Хок

тест.


32

5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Графикон 1 указује на присуство испитаника у 3 формирана субузорка: у првом

субузорку било је 37 испитаника – џудиста, у другом субузорку 35 испитаника –

каратиста. Ове две групе су представљали испитанике који се активно баве борилачким

спортовима. У трећем унапред формираном субузорку било је 55 испитаника, такође

мушког пола, ученика Средње Економске школе из Куле који се не баве спортом.

Графикон 1 –Број испитаника у формираним субузорцима (укупно је било 127 испитаника)

0

10

20

30

40

50

60

Џудисти Каратисти Неспортисти


33

5.1 Анализа дескриптивних карактеристика

антропометријских и морфолошких варијабли за џудисте

У табели 4 су предстaвљени резултати дескриптивних карактеристика

антропометријских и варијабли за субузорак џудиста.

Табела 4. Дескриптивни статистици антропометријских варијабли за џудисте

Варијабла АС С МИН МАКС Ск Курт

Телесна висина (мм) 1763,68 47,70 1656 1871 -0,12 -0,14

Дужина руке (мм) 807,84 36,22 710 870 -0,55 0,31

Дужина ноге (мм) 1056,78 36,79 940 1140 -0,36 2,44

Телесна маса (кг) 64,62 3,77 56,10 72,10 -0,05 -0,39

Обим опружене надлактице (мм) 346,11 22,61 289 345 -0,62 0,13

Обим опружене подлактице (мм) 296,78 22,02 245 340 -0,20 -0,27

Средњи обим грдног коша (мм) 871,30 41,71 756 944 -0,59 0,71

Кожни набор надлактице (0,1 мм) 91,84 24,62 52 168 1,28 2,08

Кожни набор трбуха (0,1 мм) 94,27 19,04 66 185 3,08 14,17

Кожни набор леђа (0,1 мм) 87,76 27,46 43 169 0,46 0,76

Легенда: АС – аритметичка средина; С – стандардна девијација; МИН – минимални забележени резултат

мерења; МАКС – максимални забележени резултата мерења; Ск – скјунис (нагнутос дистрибуције

резултата); Курт – куртосис (издуженост дистрибуције резултата)

Анализом дескриптивних статистика антропометријских димензија за групу

џудиста јуниорског узраста до 66 кг, може се констатовати да су они били просечно

високи 173,6 цм (у истој варијабли – Телесној висини одговорној за лонгитудиналну

димензионалност скелета и били хомогени), просечно тешки 64,62 кг, са релативно

великим варијабилитетом резултата у варијаблама за процену поткожне масти: Кожни

набор надлактице, Кожни набор трбуха и Кожни набор леђа.


34

Хомогеност резулта у овом субузорку је уочена у све три варијабле

лонгитудиналне димензионалности скелета: Телесној висини, Дужини руке, Дужини ноге,

те варијаблама за процену волуминозности и масе тела, Маса тела, Обиму опружене

надлактице, Обиму опружене подлактице и Средњег обима грудног коша. Слична грађа

тела у морфолошком погледу је последица селекције џудиста током своје спортске

праксе и систематског тренинга џудиста, где се акценат тренинга ставља на горњи део

тела и развој мишићних група те регије. Слични резултати истраживања могу се пронаћи

у неким ранијим истраживањима на сличним узорцима испитаника (Сегеди и сар., 2011).

У табели 5 су приказани резултати морфолошких параметара добијених

индиректним мерењима.

Табела 5. Дескриптивни статистици морфолошких варијабли за џудисте


БМИ 20,81 1,56 17,33 23,40 -0,26 -0,52

ИТМ (кг) 70,92 3,61 62,70 78,83 -0,15 -0,19

РТМ (%) 91,31 6,65 76,15 102,46 -0,27 -0,47




У морфолошким варијаблама добијених индиректним мерењима, може се

констатовати да су џудисти нормалног обима ухрањености. Ово се може констатовати на

основу добијених просечних вредности БМИ и РТМ. Вредности Иделане телесне масе су

им нешто веће од тренутних (70,92 кг према тренутној маси од 64,62 кг), што може бити

последица периода у којем се спортисти налазе, период адолесценције и издуживања тела

и чињенице да су тренутно пријављени у нешто лакшој категорији од оне у којој би

могли да се такмниче. Потребна је изградња мишићне масе, те редукције поткожног

масног ткива код појединаца. Ако би успели да остваре већи прилив мишићне квалитетне

масе, а овај период је погодан за такву могућност, могло би се очекивати прелазак у теже

категорије без потешкоћа и бојазни да ће се резултати спортиста погоршати те

забележеити порази.


35

Хомогеност резултата овог субузорка је констатована у све три испитане

морфолошке варијабле, што је последица систематског рада тих џудиста у клубовима и

тренера који очито јако воде рачуна о степену ухрањености својих такмичара, пре свега

због постојања тежинских категорија. Овај података је јако битан, јер приликом мерења,

спортиста у овој борилачкој вештини, ако не води рачуна о својој маси, може врло лако

да пређе у тежу категорију, где би био инфериоран у односу на спортисте који могу бити

тежи од њега и за 5 килограма, што се мора признати даје противнику велику предност

приликом борбе. У даљем раду потребно је радити на изградњи квалитетне мишићне

масе код ове групе спортиста, како би се лакше пребацили у веће тежинске категорије у

скоријој будућности.

Посматрајући резултате дескриптивних статистика из табеле 4, поготово

вредности варијабли за процену поткожног масног ткива, примећује се већи

варијабилитет резултата, проузрокован различитим начином приступа тренингу и спорту

појединаца.

Таође је забележено је да одређени џудисти, у тренутку мерења не би могли да се

такмиче у пријављеној категорији до 68 кг (забележена је максимална вредност телесне

масе од 72,10 кг).

Може се извући закључак за дату групу спортиста, да су џудисти јуниори сличне

лонгитудиналне димензионалности скелета која је изражена, са сличним израженим

вредностима телесне масе која одговара тренутној пријављеној тежинској категорији, са

различитим стањем поткожне масти на надлактици, трбуху и леђима. Истичу се сличним

степеном ухрањености, са малим одступањима идеалне телесне масе од стварне телесне

масе коју тренутно поседују.


36


антропометријских и морфолошких варијабли за каратисте

У табели 6 приказани су резултати дескриптивних статистика антропометријских

варијабли за субузорак каратиста. Ова група спортиста је одабрана, јер је карате такође

спорт који по својој структури припада групи борилачких спортова. И овде се такође

водило рачуна о тежинској категорији како би се избегле веће разлике између група

испитаника.

Табела 6. Дескриптивни статистици антропометријских варијабли за каратисте


Телесна висина (мм) 1806,26 52,41 1714 1889 -0,14 -0,85

Дужина руке (мм) 790,91 35,55 705 860 -0,28 -0,27

Дужина ноге (мм) 1056,60 47,07 940 1170 -0,03 0,73

Телесна маса (кг) 62,34 4,13 52,50 67,10 -0,85 -0,33

Обим опружене надлактице (мм) 330,74 20,44 274 363 -0,72 0,94

Обим опружене подлактице (мм) 296,54 22,11 250 350 0,33 0,52

Средњи обим грдног коша (мм) 856,03 49,21 755 645 -0,42 -0,64

Кожни набор надлактице (0,1 мм) 84,97 14,15 50 112 -0,34 -0,16

Кожни набор трбуха (0,1 мм) 86,91 21,07 58 156 1,41 2,45





Каратисти јуниорског узраста су просечно били високи 180,6 цм (уочена је да су

каратисти сличног раста лонгитудиналне димензионалности скелета у висину), просечно

били тешки 62,34 кг.


37

Такође поседују сличне вредности осталих лонгитудиналних димензија скелета,

јер је хомогеност резултата уочена и у варијаблама Дужина руке, Дужина ноге. Такође је

хомогеност резултата уочена у варијаблама за процену волуминозности скелета: Телесна

маса, Обим опружене надлактице, Обим опружене подлактице и Средњи обим грудног

коша. Повећан варијабилитет резултата уочен је у варијаблама за процену поткожног

масног ткива и код ове групе спортиста: Кожни набор надлактице, Кожни набор трбуха

и кожни набор леђа.



Табела 7. Дескриптивни статистици морфолошких варијабли за каратисте


БМИ 19,17 1,85 15,08 22,68 0,03 -0,54

ИТМ (кг) 74,07 3,91 67,05 80,93 0,15 -0,86

РТМ (%) 84,45 7,83 67,10 99,04 -0,02 -0,56




Каратисти су били изузетно хомогени у све три испитане варијабле за процену

стања ухрањености. Вредности БМИ указују на нормалан (физиолошки обим

ухрањености), док вредности РТМ указују да су ови спортисти нешто мршавији и да би

им ИТМ могла бити већа наспрам њихових антропометријских димензија и за просечно

скоро 12 кг, што би аутоматски већину спортиста пребацило у веће тежинске категорије.

Сигурно је да су тренери у карате клубовима до сада водили рачуна о њиховој грађи,

морфологији, али ће сада морати мало озбиљније да се посвете изградњи мишићне масе.

Ако се узме у обзир чињеница да ће у току наредног периода (од годину или две) доћи до

изузетних промена у морфологији каратиста, мораће се више пажње посветити њиховој

телесној маси – изградњи мишиће масе са редукцијом поткожне масти, јер су понеки

каратисти имали веће вредности поткожног масног ткива на надлактици (1,12 цм), трбуху


38

(1,56 цм) и леђима (1,92 цм), што је упоређујући са вредностим других истраживача

нешто више (нпр. резултатима Синановића, 2011).

На основу изнетих резултата добијених дескриптивном статистиком, може се

концтатовати да су каратисти јуниорског узраста до 68 кг спортисти са јако израженим

вредностима димензионалности скелета, са повећаним варијабилитетом вредности

поткожног масног ткива. Да је потребно радити више на мишићној маси спортиста, али

не на уштрб стања ухрањености исте групе испитаника. Рад на изградњи мишиће масе не

сме да омете тренутно стање моторичих и функционалних способности каратиста,

поготово не њихове брзине алтернативних покрета руку и ногу.

Већина испитаника из посматраног субузорка одговара тренутној тежинској

категорији за коју су пријављени.


антропометријских варијабли за испитанике који се спортом

не баве

У табели 8 су приказани резултати дескриптивних статистика антропометријских

варијабли за субузорак испитаника који се спортом не баве. Код овог субузорка није се

водило рачуна о ограничавању телесне масе испитаника, па се и могло очекивати да они

буду просечно тежи, са већим максималним забележеним вредностима. Наравно, то је и

инплицирало да ће ова група вероватно имати и највеће забележене просечне вредности

кожних набора, јер се они спортом не баве и на њихову исхрану могу да утичу више

фактори средине, попут социјалних, културних и других.


39

Табела 6. Дескриптивни статистици антропометријских варијабли за неспортисте


Телесна висина (мм) 1757,42 90,77 1605 1956 0,22 -0,77

Дужина руке (мм) 778,73 39,89 690 879 0,25 0,32

Дужина ноге (мм) 1065,53 38,02 990 1200 0,75 1,85

Телесна маса (кг) 68,48 9,93 48,70 99,90 1,27 2,14

Обим опружене надлактице (мм) 369,91 24,84 321 435 0,24 -0,26

Обим опружене подлактице (мм) 299,24 25,70 235 357 -0,19 0,76

Средњи обим грдног коша (мм) 859,24 52,28 750 995 -0,01 -0,16

Кожни набор надлактице (0,1 мм) 117,38 39,48 58 194 0,63 -0,79

Кожни набор трбуха (0,1 мм) 127,76 47,73 48 222 0,23 -1,10





За овај субузорак испитаника се може истаћи да су били просечно високи 175,7

цм и просечно тешки 68,48 кг. Анализирајући даље резултате дескриптивних статистика,

може се закључити да су они били мање хомогени у односу на друге две групе спортиста.

Хомогеност резултата је уочена у све три варијабле за процену лонгитудиналности

скелета и три од четири варијабле за процену волумена и масе тела: Обим опружене

надлактице, Обим опружене подлактице и Средњи обим грудног коша. У варијабли за

процену телесне масе, Телесна маса, повећан је варијабилитет резултата проузрокован

великим распоном резултата и веома различитим добијеним резултатима. С обзиром да

се ови испитаници спортом не баве, резултати су и логични, јер су већином,

претпостављам, проузроковани генетским предиспозицијама, социјалним факторима,

начином исхране, смањеном физичком активношћу, културним чиниоцима или осталим

факторима у које можемо да убројимо конзумирање алкохола, период раста и развоја –

адолесценције.

Као и код претходних група, и овај субузорак је забележио већу варијабилност

резултата и повећану хетерогеност у варијаблама за процену поткожног масног ткива,


40

што се може повезати са горе наведеним узрочницима гојазности. Код ове групе

испитаника су и забележене највеће вредности кожних набора надлактице, трбуха и леђа,

посматрано у односу на друга два субузорка.



Табела 9. Дескриптивни статистици морфолошких варијабли за неспортисте


БМИ 22,39 4,31 14,14 36,52 1,06 1,53

ИТМ (кг) 70,42 6,81 59,13 85,45 0,22 -0,77

РТМ (%) 98,33 18,51 62,68 159,08 1,08 1,60




Код овог субузорка је забележено најмање просечно одступање идеалне телесне

масе од стварне телесне масе и та разлика је само око 2 кг. Просечне вредности БМИ

указују на нормалан степен ухрањености који потврђују и просечне вредности РТМ, јер

оне указују да су испитаници који се спортом не баве нормално ухрањени.

Од ове три испитане варијабле за процену стања ухрањености, хомогеност

резултата је констатована само у једној и то ИТМ. Повећан варијабилитет резултата се

може повезати са различитим начином исхране, социјалним и културним факторима

средине и наследним факторима. Можда би пресудну улогу имао и смањен ниво физичке

активности деце из Куле.

Смањена физичка активност, поготово она која је усмереног карактера и која је

систематски вођена, код ових испитаника из Куле, може бити главни узрок различитог

стања ухрањености код овог субузорка.

Начин савременог живљења на жалост све више спутава људе, омладину и децу

да се моторички развијају и да самостално без многобројних помоћних средстава

решавамо компликоване проблеме данашњице. Када се каже помоћна средства модерне

цивилизације, свакако да се мисли на сва техничка достигнућа, помагла (аутомобиле,


41

рачунаре, лифтове, покретне степенице и сл.), који вртоглавом брзином доводе

човечанство у стање хипокинезије, која се касније рефлектује на здравствени статус

људи, деце и омладине. У све нeповољнијем животном окружењу, долази до опадања

нивоа физичке активности, све је израженија рестрикција могућности за кретањем. Бум

„брзе“ и нездраве хране који је све израженији, доводи до појаве гојазности, нарушеног

здравља и нарушеног постуралног статуса из којег даље настају друге болести међу

којима водеће место заузима дијабетес типа II. У таквом контексу, живот деце је сада под

лупом, јер у начини живота деце су се десиле крупне промене, што се одражава, као и у

нашем случају на веома велике разлике у стању ухрањености.

5.4 Тестирање нормалитета дистрибуције

За потребе рада извршено је и тестирање нормалности дистрибуције резултата за

све варијабле применом Колмогоров – Смирнов теста за сва три субузорка испитаника.

5.4.1 Тестирање нормалитета дистрибуције антропометријских

варијабли

У складу са примењеном методологијом истраживања, прво је била утврђена

нормалност дистрибуције антропометријских варијабли за сва три субузорка. Ти

резултати су приказани у следећој табели у даљем тексту (табела 10).


42

Табела 10. Вредности Колмогоров – Смирнов теста за антропометријске варијабле

Варијабла Група К-С п МЕА

Телесна висина (мм)

Џудисти 0,79 0,57 0,13

Каратисти 0,62 0,85 0,10

Неспортисти 0,57 0,90 0,08

Дужина руке (мм)

Џудисти 0,74 0,64 0,12

Каратисти 0,69 0,72 0,12


Дужина ноге (мм)

Џудисти 1,02 0,25 0,17

Каратисти 0,64 0,80 0,11


Телесна маса (кг)

Џудисти 0,71 0,69 0,12

Каратисти 1,01 0,26 0,17


Обим опружене надлактице (мм)

Џудисти 0,75 0,63 0,12

Каратисти 0,93 0,36 0,16


Обим опружене подлактице (мм)

Џудисти 0,71 0,70 0,12

Каратисти 0,68 0,74 0,12


Средњи обим грудног коша (мм)

Џудисти 0,48 0,97 0,08

Каратисти 0,78 0,57 0,13


Кожни набор надлактице (0,1 мм)

Џудисти 0,98 0,29 0,16

Каратисти 0,51 0,96 0,09


Кожни набор трбуха (0,1 мм)

Џудисти 1,22 0,11 0,20

Каратисти 0,98 0,30 0,17


Кожни набор леђа (0,1 мм)

Џудисти 0,70 0,71 0,12

Каратисти 0,85 0,46 0,14


Легенда: К-С – Колмогоров – Смирновљев Z коефицијент; п – ниво статистичке значајности Колмогоров –

Смирновљевог Z коефицијента; МЕА – максимална екстремна разлика између добијене и очекиване

дистрибуције

Тест за процену нормалности дистрибуције указује да нема статистички

значајних одступања од нормалне дистрибуције код сва три субузорка, те да је присутна


43

нормална расподела у свим варијаблама антропометријског простора. Највећа разлика

између теоријске и тестиране дистрибуције уочена је у варијабли Кожни набор

надлактице код групе џудиста (МАЕ=0,20 z вредности).

5.4.2 Тестирање нормалитета дистрибуције морфолошких варијабли

(параметара)

Након нормалности дистрибуције антропометријских варијабли, утврђена је иста

нормалност за морфолошке варијабле, посебно за сва три формирана субузорка.

Табела 11. Вредности Колмогоров – Смирнов теста за морфолошке параметре

Варијабла Група К-С п МЕА

БМИ

Џудисти 0,52 0,95 0,09

Каратисти 0,41 0,99 0,07


ИТМ (кг)

Џудисти 0,69 0,73 0,11

Каратисти 0,70 0,72 0,12


РТМ (%)

Џудисти 0,41 0,99 0,07

Каратисти 0,51 0,96 0,09


Легенда: К-С – Колмогоров – Смирновљев Z коефицијент; п – ниво статистичке значајности Колмогоров –

Смирновљевог Z коефицијента; МЕА – максимална екстремна разлика између добијене и очекиване

дистрибуције

Колмогоров – Смирновљев тест за процену нормалности дистрибуције указује да

нема статистички значајних одступања од нормалне дистрибуције код сва три субузорка,

да је присутна нормална расподела у свим варијаблама за процену стања ухрањености:

БМИ, ИТМ и РТМ. Највећа разлика уочена је у варијабли ИТМ код групе каратиста

(МАЕ=0,12 z вредности).


44

5.5 Анализа квантитативних разлике

Пошто је основни циљ истраживања било утврђивање квантитативних разлика за

три унапред формирана субузорка испитаника, приступило се њеној анализи која је

продискутована у даљем тексту уз табеларни приказ.

5.5.1 Анализа квантитативних разлика антропометријских варијабли

У Табели 12. приказана је квантитативна разлика антропометријских варијабли

између група испитаника у три субузорка: џудисти, каратисти и неспортисти.

Табела 12. Разлике група испитаника у антропометријским варијаблама на униваријатном

нивоу (АНОВА)

Варијабла Ф п

Телесна висина (мм) 5,53 0,01

Дужина руке (мм) 6,60 0,00

Дужина ноге (мм) 0,74 0,48

Телесна маса (кг) 8,33 0,00

Обим опружене надлактице (мм) 32,67 0,00

Обим опружене подлактице (мм) 0,18 0,83

Средњи обим грудног коша (мм) 1,03 0,36

Кожни набор надлактице (0,1 мм) 14,76 0,00

Кожни набор трбуха (0,1 мм) 17,94 0,00

Кожни набор леђа (0,1 мм) 4,65 0,01

Легенда: Ф – Ф тест; п – ниво статистичке значајности за Ф тест

Резултати униваријатне анализе варијансе указују на постојање статистички

значајних разлика између посматраних субузорака у 7 од 10 антропометријских


45

варијабли: Телесна висина (п=0,01), Дужина руке (п=0,00), Телесна маса (п=0,00), Обим

опружене надлактице (п=0,00) и све три варијабле за процену поткожног масног ткива,

Кожни набор надлактице (п=0,00), Кожни набор трбуха (п=0,00) и Кожни набор леђа

(п=0,01).Највећа статистички значајна разлика између испитиваних субузорака је уочена

у варијабли за процену волумена и масе тела, Обим опружене надлактице (вредност Ф

теста је износила 32,67).

Пошто је утврђено постојање разлика између група испитаника, применом Пост

Хок теста, утврдило се тачно између којих група постоје статистички значајне разлике и

колико су оне изражене. Ти резултати су приказани у табели 13.

Табела 13. Резултати серије Пост Хок тестова за антропометријске варијабле иситаника

различитих група

Варијабла

(И) џудисти;

каратисти;

неспортисти

(Ј) џудисти;

каратисти;


Разлике АС

(И-Ј) п

Телесна висина (мм)

Џудисти Каратисти -42,58 0,01

Неспортисти 6,26 0,68

Каратисти Џудисти 42,58 0,01


Дужина руке (мм)

Џудисти Каратисти 17,12 0,06


Каратисти Џудисти -17,12 0,06


Дужина ноге (мм)


Неспортисти -8,74 0,31



Телесна маса (кг) Џудисти Каратисти 2,28 0,18



46



Обим опружене надлактице

(мм)





Обим опружене подлактице

(мм)





Средњи обим грудног коша

(мм)





Кожни набор надлактице

(0,1 мм)





Кожни набор трбуха (0,1

мм)





Кожни набор леђа (0,1 мм)





Легенда: АС – аритметичка средина; п-ниво статистичке значајности серије пост хок теста


47

На основу резултата табеле 13, утврђено је да између џудиста и каратиста у

варијабли Телесна висина, постоје статистички значајне разлике (п=0,01) и да су те

разлике констатоване у корист групе каратиста који су растом били просечно виши од

џудиста сличног узраста и сличне тежинске категорије. Настала разлика се може

приписати последици уске специjализације борилачког карате спорта. Ако знамо да је за

испољавање моторичких способности у карате спорту највећи утицај имају

антропометријске димензије, пре свега оне одговорне за лонгитудиналност скелета

(Антић, 1994), онда се разлика приписује и селекцији каратиста у карате клубовима. На

те резултате имао је и утицај акцелерације деце у последњих тридесетак година, јер су

каратисти данаc виши него што су то некада били (Кулеш, 1985).

На графикону 2, можемо уочити да су каратисти били и просечно виши од

субузорка ипистаника који се спортом не баве, а резултати у табели 13 потврђују да је та

разлика била статистички значајна у корист каратиста (п=0,01). Сама селeкција деце у

карате клубовима произвела је и насталу разлику. За овај ацикличан спорт бирају се

дечаци са израженијим димензијама морфолошких карактеристика и то пре свега

лонгитудиналне димензионалности скелета, јер каратиста са дужим екстремитетима, а

самим тим и већом телесном висином, може са веће удаљености да зада ударац

противнику. Друга предност му је што држи противника на дистанци и недозвољава

противнику прилазак и остваривање поена. На такву конституцију спортиста се само

мора изградити квалитетна мускулатура која ће обезбедити већу покретљивост и

снажније ударце.


48

Графикон 2 –Нацрт аритметичких средина у варијабли Телесна висина

Интересанти су били добијени резултати у варијабли Дужина руке, где су

најбоље -највеће просечне вредности поседовали џудисти, а потом каратисти (иако не

постоје статистички значајна разлике између џудиста и каратиста и каратиста и

неспортиста) и тек на крају испитаници који се спортом не баве (резултати су приказани

на графикону 3). Утврђена је статистички значајна разлика само између субузорка

џудиста и субузорка неспортиста (п=0,00) у корист џудиста. За борилачки спорт попут

џуда неопходно је такође држање противника на дистанци и то снажно. Не сме се

дозволити противнику да створи временску предност и избаци вас из равнотеже.

Приликом контакта у џудо спорту, џудисти се држе хватом за ревер и из те позиције

крећу у реализацију напада. Ако су руке џудисте дуже, он ће лакше, уз одличну технику,

спровести стратегију одбране или напада. Лакше ће извести технике бацања рукама или

ногама. И овде се може констатовати да су групе спортиста селектоване, те да су им у

односу на испитанике сличног хронолошког узрста који се спортом не баве, димензије

лонгитудиналне димензионалности скелета израженије, што је последица ранијих


49

селекција у клубу, добре предикције од стране тренера и доброг рада у карате и џудо

клубовима на избору деце за ове спортове.

Графикон 3 –Нацрт аритметичких средина у варијабли Дужина руке

У варијабли за процену волумена и масе тела, Телесна маса, статистички

значајна разлика уочена је између џудиста и неспортиста (п=0,01) у корист неспортиста и

каратиста и неспортиста у корист неспортиста (п=0,00). С обзиром да се радило о

одређеној тежинској категорији за џудисте и каратисте, у овој варијабли нису ни биле

очекиване неке веће разлике, што је истраживањем на датом узорку и потврђено. Настале

разлике у телесној маси у корист неспортиста је последица другачијег начина живота и

смањене физике активности субузорка испитаника неспортиста и чињенице да се при

избору испитаника за ово истраживање у овом субузорку није водило рачуна о

ограничавању тежине испитаника (графикон 4). Ово је још више дошло до изражаја у

варијаблама за процену поткожног масног ткива, где су субузорци спортиста остварили

статистички значајније и мање вреднсоти резултата у односу на субузорак неспортиста

који, ем што су били тежи, поседовали и веће вредности кожних набора надлактице,

трбуха и леђа.


50

Графикон 4 - Нацрт артметичких средина у варијабли Телесна маса

Анализирајући резултате у другој варијабли за процену волумена и масе тела,

Обиму опружене надлактице, може се закључити да су статистички значајне разлике

уочене између џудиста и каратиста (п=0,01) у корист џудиста. Овакави резултати

објашњавају се потребом за снажнијим и крупнијим горњим делом тела, поготово

снажнијим рукама са cмањеним поткожним масним ткивом код џудиста, јер се приликом

почетног контака са противником он држи за ревер и на тај начин се контролише

ситуација на татамију. Констатно оптерећење мишића руку и раменог појаса у статисчкој

контракцији довело је до настале разлике у односу на каратисте који у својим покретима

доминирају репетитивним контракцијама – више узастопних удараца рукама или ногама.

Разлика у енергетским механизмима, могла је да доведе до насталих разлика у погледу

обима мишића надлсктице.

Статистички значајна разлика је уочена и између џудиста и неспортиста (п=0,00),

али су у овом случају је та разлика била у корист неспортиста, што је вероватно

последица и већег стања поткожног масног ткива на надлактици, јер су у тој варијабли,

џудисти поседовали мање забележене вредности поткожне масти. Испитаници


51

неспортисти су поседовали и веће вредности ове дименије морфолошког простора, па се

тренутни резултат у варијабли Обим опружене надлактице може приписати и већем

стању поткожне масти надлактице код истог субузорка и веће волуминозности скелета

ових испитаника који се спортом небаве и чињенице да су били просечно тежи, крупније

грађе. Пошто је статистички значајна разлика били уочена и између каратиста и

неспортиста (п=0,00) у корист неспортиста, објашњење ове појаве је слично. За карате

спорт, тачније каратисте, и извођење брзих, кратких и снажних удараца потребни су дуги

вретенасти мишићи које су каратисти и поседовали. Ово произилази из репетитивних

покрета руку који доминирају у карате борбама или катама.

Графикон 5 –Нацрт сритметичких средина у варијабли Обим опружене надлактице

Доказ о горе изнетој реченици (да су неспортисти поседовали веће вредности

koжних набора надлактице) потврђују и резултати у варијабли за процену поткожне

масти надлактице, Кожни набор надлaктице, у којој су каратисти и забележили најмање

просечне вредности које су биле статистички значајне у односу на субузорак неспортиста

(п=0,00). Најмање вредности кожног набора произилазе из потребе већег ангажовања

руку у карате спорту, задавању удараца и постављању блокова који су репетитивног


52

карактера, где се троши много више енергије него приликом статистичких контракција у

џудоу приликом држања за ревер противника. У џудо спорту, руке имају доминирајућу

улогу, али су мање заступљене него у карате спорту. Самим тим и покрет рукама се

разликују ако се погледа мало боље биоменаничка анализа структуре ова два спорта. У

џудоу не доминирају толико брзи покрети рукама,више су покрети краткотрајни, ређи,

колико ногама, акције нису толико брзе као у каратеу и у џудо спорту удараца нема као

што је то случај у карате спорту где претежно доминирају ударци рукама поред удараца

ногама. Блок се у каратеу поставља и рукама и ногама.

Између џудиста и неспортиста, постоје статистички значајне разлике у

анализираној варијабли (п=0,00) у корист џудиста који су поседовали мање вредности

кожног набора надлактице. Другачији начин живота особа који се спортом не баве,

утицај више средине у којој живе, начин исхране имао је реперкусију на стренутне

резултате у свим варијаблама за процену поткожне масти. Нарвно да је утицај имао и

смањени ниво физичке активности ове групе испитаника.

Графикон 6 –Нацрт аритметичких средина у варијабли Кожни набор надлактице


53

На графиконима 7 и 8 лако се може уочити да су каратисти поседовали најмање

просечне вредности резултата у варијаблама Кожни набор трбуха и Кожни набор леђа,

што произилазе из захтева спорта, чињенице да су били најмршавији и са најмањим

вредностима обима горњих екстремитета и релативне телесне масе, што све произилази

из биомеханичких захтева и енергетске потрошње карате спорта и тренутне селeкције

каратиста по савезима. Најлошије резултате у наведеним варијаблама поседовали су

неспортисти, а на другом месту су били џудисти (ако погледамо просечне вредности

кожних набора наведених регија).

Између џудиста и каратиста статистички значајне разлике нису уочене, али јесу

између каратиста и неспортиса (п=0,00) у корист каратиста, џудиста и неспортиста

(п=0,05) у корист џудиста у варијабли Кожни набор трбуха и истих парова група у

варијабли Кожни набор леђа (п=0,00). Јасније виђење ситуације се може уочити на

графиконима 7 и 8 који следе у даљем тексту.

Графикон 7 –Нацрт аритметичких средина у варијабли Кожни набор трбуха


54

Графикон 8 –Нацрт аритметичких средина у варијабли Кожни набор леђа

5.5.2 Анализа квантитативних разлика морфолошких варијабли

У Табели 13. приказана је квантитативна разлика морфолошких варијабли

између испитаника различитих група на униваријатном нивоу.

Табела 13. Разлике група испитаника у морфолошким варијаблама

Варијабла Ф п

БМИ 11,56 0,00

ИТМ (кг) 5,43 0,01

РТМ (%) 11,70 0,00

Легенда: Ф – Ф тест; п – ниво статистичке значајности за Ф тест


55

Анализом резултата табеле 13, уочавамо да су у све три морфолошке варијабле,

БМИ, ИТМ и РТМ констатоване статистички значајне разлике (п≤0,01). Највећа

статистички значајна разлика је уочена у варијабли Релативна телесна маса.

С обзиром да је и у овом случају постојача статистички значајна разлика између

анализираних субузорака, и овде се приступило коришћење Пост Хок анализе и серије т

тесtова за независне групе. Ти резултати су приказани у табели 14.

Табела 14. Табела 13. Резултати серије Пост хок тестова за морфолошке варијабле

иситаника различитих група

Варијабла

(И) џудисти;

каратисти;


(Ј) џудисти;

каратисти;


Разлике АС

(И-Ј) п

БМИ





ИТМ (кг)

Џудисти Каратисти -3,14 0,01


Каратисти Џудисти 3,14 0,01


РТМ (%)





Легенда: АС – аритметичка средина; п-ниво статистичке значајности серије пост хок теста

У варијабли за процену стања ухрањености, БМИ, између џудиста и каратиста

постоји статистички значајна разлика (п=0,03) у корист џудиста. Они су били нешто

снажније конституције са већим вредностима телесне масе, што се директно одразило и

на стање БМИ. Између џудиста и неспортиста, разлика је такође била статистички

значајна и то у корист не спортиста који су поседовали нешто веће вредности. Ако бисмо

само гледали вредности у овој варијабли, неспортисти су поседовали и статистички

значајније резултате у односу на каратисте (п=0,00). Најслабије ухрањени, али још увек у


56

домену нормалне ухрањености су били каратисти, па потом џудисти који су по скромном

мишљењу аутора рада били и најбољег степена ухрањености, па потом особе које се

спортом не баве.

Графикон 9 –Нацрт аритметичких средина у варијабли БМИ

Ако се узму у обзир вредности добијених израчунавањем, у варијабли Иделана

телесна маса, може се закључити да су каратисти поседовали највеће вредности које би

имали да су иделане грађе, на другом месу по килажи би били џудисти, а тек на трећем

неспортисти (графикон 10). Ово указује да су каратисти тренутно најудаљенији од

њихове идеалне телесне масе, те да између њих и џудиста постоје статистички значајне

разлике (п=0,01) у њихову корист, те њих и неспортиста (п=0,00) опет у корист

каратиста. Између џудиста и неспортиста не постоје статистички значајне разлике.

Каратисти би могли да изграде своју мускулатуру, тиме допринесу више снази покрета и

још више побољшају своје резултате.


57

Графикон 10 –Нацрт аритметичких средина у варијабли ИТМ

Највеће просечне вредности у варијабли РТМ, али још увек те вредности спадају

под домен нормалне ухрањености су поседовали неспортисти, после њих џудисти, а са

најмањим забележеним вредностима (означени као мршаве особе по својој грађи) су били

каратисти (графикон 11).

Између џудиста и непортиста постоје статистички значајне разлике (п=0,02) у

корсит неспортиста који имају нешто веће вредности и те вредности цу ближе просеку

нормалне ухрањености (ако за просек узмемо вредност од 100%). Између каратиста и

џудиста постоје статистички значајне разлике (п=0,03) у корист џудиста. Њихова

тренутна конституција више одговара тренутној килажи коју поседују. Каратисти су били

виши. Лакши и самим тим мршавији у односу на друга два субузорка.


58

Графикон 11 –Нацрт аритметичких средина у варијабли РТМ

И имеђу каратиста и неспортиста су такође постојале статистички значајне

разлике (п=0,00) у корист неспортиста, што је последица најмањег степена ухрањености

каратиста са једне стране и повећаног стања поткожног масног ткива неспортиста са

друге стране.


59

6. ДИСКУСИЈА СА ИНТЕРПРЕТАЦИЈОМ

РЕЗУЛТАТА

Добијени резултати истраживања на субузорцима спортиста и неспортиста

указали су на постојање статистички значајних разлика у антропометријским и

морфолоким варијаблама између ова три испитаника субузорка у 7 од 10

антропометријских варијабли и све три морфолошке варијабле добијене индиректим

мерењима.

По својој конституцији каратисти су били најлакши, нормално ухрањени ако се

посматрају добијене просечне вредности БМИ и мршави ако се узму у обзир добијене

просечне вредности РТМ. Просечено им је потребно по 12 кг како би поседовали иделану

телесну масу. Они су били просечно највиши, са нeшто краћим горњим екстремитетима

(у односу на џудисте). Али су зато каратисти поседовали најмање поткожне масти у све

три испитане варијабле за процену поткожног масног ткива. Оваква морфолошка грађа

одговара тренутним захтевима карате спорта са аспекта биомеханике, физиологије и

тежинске категорије којој каратисти припадају (до 68 кг).

По својој конституцији, џудисти су били просечно нижи од каратиста, али са

дужим екстремитетима, са нешто већим вредностима кожних набора надлактице, трбуха

и леђа. Били су нормално ухрањени, нису много просечно оступали у иделаној телесној

маси од тренутне коју су поседовали у тренутку мерења (свега 1,94 кг). Одликовали су се

дужим рукама и снажнијим горњим делом тела (иако у варијабли средњи обим грудног

коша нису постојале статистички значајне разлике џудисти су поседовали просечно

највише вредности (87,1 цм)). Такође оваква конституција одговара тренутним захтевима

џудо спорта, с тим што је код ово групе спортиста потребно више порадити на стању


60

поткожног масног ткива, редyковати га, јер се због његовог нагомилавања спортиста

може прећи у теже категорије, што појединим џудистима не би одговарало.

Субузорак неспортиста се одликовао добрим, нормалним стањем ухрањености,

са повећаним вредностима поткожног масног ткива, са већим вредностима обима

опружене надлактице. Оваква конституција тела настала је као последица тренутног

начина живота, смањене физичке активности, утицају генетских фактора, социјалних

фактора и начина исхране.

Одговарајуће конституције спортиста које су затечене овим истраживањем, а

које су се догодиле током тренажног процеса, могу се посматрати као промене услед

појединог типа спортског тренинга, а не као промене услед дужег тренажног стажа, јер и

џудисти и каратисти имају око пет година тренажног искуства, као и једнак број тренинга

недељно.

Карате и џудо као спортске дисциплина постављају специфичне захтеве у

погледу дијагностиковања свих релевантних карактеристика, способности и особина

доминантних за карате и џудо спорт. Само познавајући релевантне антрополошке

димензије карате спорта, може се изабрати батерија мерних инструмената и тестирати

оне димензије од којих највише зависи резултат у карате спорту. У овом раду је

презентован скуп морфолошких карактеристика на спортски резултат у каратеу и то

првенствено мислећи на јуниорски узраст.

Због свега наведенога можемо закључити да је и сама дијагностика изузетно

важна, како би могли правилно планирати и програмирати даљи тренажни поступак.

Тренинг борилачких спортова, с обзиром на осетљиво животно раздобље у којему се

спроводи, а то је адолесценција, мора бити строго утемељен на правилима која ће

омогућити квалитетну спортску припрему и тренинг без икаквих ризика те се мора

cпроводити у складу с хронолошким и биолошким факторима узраста.


61

6.1 Дијагностика спортиста

Многобројна истраживања (нпр Додера, 2005) последњих година указују да је

тренд у развоју врхунског спорта обострана веза са достигнућима науке и техничког

прогреса. Високу ефикасност овог односа условљава низ компоненти:

1) јачање веза и међусобног прожимања друштвених и природних наука и

научних дисциплина;

2) интезивно увођење модерних технологија – тренажера, телеметријске

опреме, рачунарских техника итд;

3) универзализација научних метода (пре свега, математизација научно

истрживачког процеса);

4) методолошка улога интегралних наука – кибернетика, теорија система,

теорија информација итд. и

5) међусобно унапређивање теорије и праксе у сфери врхунског спорта.

Анализа односа базичних моторичких, ситуационо-моторичких способности и

морфолошких карактеристика једно је од основних питања технологије рада са младим

узрастима. Досадашња истраживања су потврдила да се могу постићи брзи и значајни

ефекти у простору различитих моторичких обиљежја која се заснивају на тренутним

морфолошким карактеристикама. Развој спортских достигнућа у каратеу и џудоу

непрекидно тражи нова средства и методе у раду са млађим каратистима и џудистима. У

том циљу потребно је радити на утврђивању основних вишегодишњих етапа тренинга и

рационалне усмерености на сваку од њих, те методе развоја физичких особина.

Неопходно је утврдити утицај бављења каратеом на организам младог каратисте

и џудисте, разрадити методе оријентације и селекције те одређене методе рада са

омладином различитих доба и спортског квалитета. Утврђивање антропометријских,

моторичких, ситуационо-моторичких, функционалних, когнитивних димензија важан је

фактор у процесу спортске селекције и израде модела на основу којих се програмира

тражени процес каратиста и џудиста. Са аспекта континуираности тренинга важно је

знати динамику и интензитет суперкомпензационих процеса посебно за сваког

спортисту, јер је у тренингу важно обезбедити да следећи тренинг дође управо у време


62

врха суперкомпензационог таласа. То практично значи да је сваки наредни тренинг у

микроструктури тренинга најефикасније програмирати и остварити при поновно

успостављеној радној способности. То указује да је моторичка ефикасност ма ког

субјекта директно зависна од нивоа и међусобних односа са ситуационо моторичким

карактеристикама, морфолошких димензија, физиолошких стања органа, познавања

законитости на основу којих се одвијају процеси квантитативних промена у људском

организму као и од ефикасног програмирања и контроле трансформационих процеса.

Карате и џудо се одликује великим бројем техника и њиховом сложеношћу, што захтева

од каратисте и џудисте усвајање огромног броја информација које му омогућавају да

уочи битне елементе технике како би могао предвидети намере противника и реаговати

на адекватан начин.

Карате данас заузима истакнуто место у спорту, како по масовности тако и по

уређености такмичарског система и квалитету такмичарских остварења. Развој

савременог каратеа повезан је са већим присуством науке, чији резултати налазе све већу

имплементацију у процесу учења и припреме карате спортиста. Између осталог, намеће

се све већа потреба за истраживањем такмичарске активности каратиста у циљу добијања

основних моделних карактеристика, релевантних за планирање и програмирање

тренажног процеса у овом спорту. Циљ овога истраживања био је да укаже на анатомску

анализу каратиста и џудиста јуниорског узраста у модерном борилачком спорту.

Ово истраживање је само један мали део великих истраживања на каратистима,

џудистима и неспортистима који треба да укаже у ком правцу се крећу морфолошке

карактеристике спортиста, те какве резултате можемо од њих очекивати у скоријој

будућности. Рад треба да послужи као смерница тренерима у клубу за даљи развој

моторичких способности спортиста које треба усагласити са морфолошким одликама

појединаца или група, који су битни за њихов даљи напредак. Требало би да тренери

искористе ове податке и на тај начи лакше и успешније испланирају тренинге својих

спортиста.

Истраживање такмичарске активности у карате и џудо спорту пре свега

подразумевају одређивање елемената који чине структуру спортске борбе, њихову

заступљеност и међусобну повезаност. Ово је основни предуслов за сва даља

истраживања и анализе. Сложена правила спортске борбе у каратеу и џудоу су свакако


63

један од битних разлога због кога су истрживачи са резервом и опрезом прилазили

проблемима спортске борбе.

Без детаљне анализе такмичарске активности и нивоа моторичких способности

не може се решити питање успешног моделирања у технологији спортског тренинга и

такмичаења у карате спорту. Зато овај рад предтсвља идеалну полазну тачку за каратисте

и џудисте са територије АП Војводине и њихове тренере који свакодневно раде са њима.

Поред теоријског значаја, који се огледа у дефинисању структурних карактеристика, ово

истраживање има и велику апликативну вредност у осавремењавању и унапређивању

праксе у спортском каратеу и џудоу. Упознавање структуре такмичарске активности

може унапредити тренажни рад са каратистима и џудистима, тако што ће се током

тренажног процеса посебно радити на развоју оних способности (гипкости,

координацији, снази и других) које су неопходне за успех на такмичењу и које ће се у

великој мери складити са могућностима појединаца и њиховим морфолошким

карактеристикама.


64

7. ЗАКЉУЧАК

На ооснову добијених и продискутованих резултата истраживања, те

упоређивања са добијеним резултати истраживања других аутора, може се извести

следећи закључци:

1) између џудиста, каратиста и субузорка испитаника који се спортом не

баве постоје статистички значајне разлике у морфолошким димензијама:

Телесна висина, Дужина руке, Телесна маса, Обим опружене надлактице,

Кожни набор надлактице, Кожни набор трбуха и Кожни набор леђа, као

и морфолошким варијаблама БМИ, ИТМ и РТМ;

2) џудисти и каратисти се међусобно разликују статистички значајно у

следећим варијаблама: Телесна висина (боље резултате имају каратисти –

виши су) и Обиму опружене надлактице (веће вредности забележене код

џудиста);

3) каратисти и џудисти поседују статистички значајније и боље (мање)

вредности свих варијабли за процену поткожног масног ткива, Кожни

набор надлактице, Кожни набор трбуха и Кожни набор леђа, у односу на

субузорак неспортиста;

4) специлализације борилачких спортова,ранија селекција у спортаским

клубовима, као и њихове специфичности, утицале су на локомоторни

систем каратиста и џудиста, на формирање тренутног морфолошког

статуса, те се настале разлике у односу на групу неспортиста приписују

системстокм бављењу борилачким спортовима.

Резултати овога истраживања у потпуности потврђују досадашње резултате

истраживања Jagиeллo et aлл (2001), Обадова и сар. (2006), те Сегедија и сар. (2011) који

су спроведени на нешто малђем узорку испитаника.


65

Постављене хипотезе истраживања могу се делимично прихватити, јер су

статистички значајне разлике пронађене у 10 од 13 испитаних морфолошких варијабли.’

Генерално се може закључити да бављење борилачким спортовима (каратеом

или џудоом) у трајању од најмање 5 година проузрокује промене морфолошког простора

деце адолесцентог узраста. Те промене су последица систематизације и селкције у

спорту, ако и напорног рада спортиста.


66

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Ахметовић, Н., Ћатовић, С., Кендић, С., Ћатовић, А. и Ахметовић, А. (2000).

Испитивање исхране и ухрањености школске дјеце. Хомо спортикус, Uниveрsиty

os Saрajevo, Facuлty of spoрts 116(00), 60-72.

2. Блоом, Б. (1985). Devoлopинg taлeнt ин youнg peopлe. New Yoрк: Baллaнtинes.

Доступно на: хттп//www.bриaнмac.дeмoн.co.uк/иtaд.htм

3. Бомпа. Т (2000). Peриoдиzatиoн: Theoрy aнд Methoдoлogy of Tрaининg. лowa:

Keндaлл/Huнt Pubлиshинg Coмpaнy.

4. Антић, К. (1994). Структура морфолошких карактеристика и функционалних

способности каратиста. Магистарски рад, Нови Сад: Факултет физичке културе.

5. Бала, Г., Јакшић, Д. И Поповић, Б. (2009). Тренд релација морфолошких

карактеристика и моторичких способности предшколске деце у „Релације

антрополошких карактеристикаи способности предшколске деце - Истраживачка

монографија“ (стр. 63 - 110). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања.

6. Блажевић, С. (2007). Релације морфолошких и специфичних моторичких

димензија код боксача. Ацта Кинесиологица, 1, 20-25.

7. Братић, М., Ђурашковић, Р. и Ранђеловић, Ј. (2001). Морфолошки и функционални

статус школске дјеце и дјеце џудиста. У С. Вучковић (Ур.), ФИС Комуникације

2001, (30-33). Ниш: Факултет физичке културе.

8. Братић, М., и Нуркић, М. и Касум, Г. (2005). Моделовање тренинга џудиста према

иновационим техникама. Изет Рађо (Ур.), Научни симозијум „Нове технологије у

спорту”, (стр. 69-73). Сарајево: Факултет спорта и тјелесног одгоја.

9. Волански, Н. (1981). Генетски и антропполошки фактори спортских достигнућа и

моторичког развоја. Савремени тренинг, 4, 24-40.


67

10. Врачан, Д., Сертић, Х., Баић, М. (2004). Разлике између дјечака џудаша и дјечака

неспорташа у неким антрополошким обиљежјима. У: И. Прскало, Зборник радова

„Школа и развој” међународно знанствено стручног скупа (стр, 161-166).

Петриња, Хрватска: Петриња, Висока учитељска школа; Загреб, Хрватски

педагошко књижевни збор.

11. Додер, Д. (1998). Релације између система критеријумских специфично

моторичких варијабли, морфолошких карактеристика и моторичких

способности код каратиста дечјег узраста. Магистараски рад, Нови Сад:

Факултет физичке културе.

12. Драгић, Б. (1996). Џудо за образовање тренера. Нови Сад: Факултет физичке

културе.

13. Дрид, П., Копас, Ј. и Обадов, С. (2007). Тренд развоја моторичких способности и

морфолошких карактеристика младих џудиста. XЛВИ Конгрес Антрополошког

друштва Југославије. (стр. 55-63). Бања Јунаковић: Антрополошко друштво

Југославије.

14. Ђорђевић, Б. (1998). Даровити ученици и (не)успех. Београд: Заједница

учитељских факултета Србије.

15. Ђурашковић, Р., Симов,С. и Живанов-Ћурлис, Ј. (2006). Развојне карактеристике

ученика основних школа у Лесковцу старих од 7-14 година. „Ефекти

диференциране наставе фи зичког васпитања на психосоматски статус деце и

омладине“ (стр. 287-297). Нови Сад: Факултет физичке културе, Универзитет у

Новом Саду.

16. Zsидegh, P. и сар. (2007). Boдy мass индex, рeлatиve boдy fat aнд physиcaл

pрefoрмaнce of huнgaриaн рoмa boys. Kинezиoлogy, 39(1), 15-20.

17. Jagиeллo, W., Kaлинa, R.M., Tкachuк, W. (2001). Age Pecuиaриtиes of Speeд aнд

Eндuрaнce Deveлopмeнt ин Youнg Juдo Athлetes, Bиoлogy Spoрt 18, 281-295.

18. Капо, С. (1999). Утицај базично-моторичких способности на ефикасност

извођења такмичарске технике и тактике у каратеу. Необјављени магистарски

рад. Сарајево: Факултет фи зичке културе.


68

19. Капо, С., Рађо, И.. и Кајмовић, Х. (2005). Процјена техничко-тактичке

ефикасности учесника међународног карате турнира „Салко Ћурић“, 2004.

„Спорт, научни и практични аспекти“, Тузла.

20. Ковач, Р. (2003). Утицај програма школе каратеа на антропометријске

карактеристике моторичке и ситуацино-моторичке способности код ученика

селекционисаних за карате. Магистарски рад. Ниш: Факултет физичке културе и

спорта.

21. Копас, Ј., Обадов, С. и Дрид, П. (2008). Разлике у морфолошким карактеристикма

и моторичким способностима младих џудиста и ученика основне школе. Гласник

антрополошког друштваСрбије, 43,212-219.

22. Кристофоровић-Илић, М. (2003). Хигијена-приручник са парктикумон. Нови Сад,

Медицински факултет Нови Сад.

23. Кулеш, Б. (1985). Повезаност неких антропометријских мјера и успјеха у карате

борби. Кинезиологија, 17 (2), 123-128.

24. Лулзим, И. (2011). Разлике у морфолошким карактеристикама, моторичким и

функционалним способностимам код дјечака и џудиста и неспортиста. Спортске

науке и здравље, 1(2), 164-169.

25. Метвејев, Л.П. (2000). Основи сувременог система спортивној тренировки.

Москва: ФИС.

26. Müллeр, E. и saр. (1999). Scиeнce aнд Eлиte Spoрt. Loндoн: E&FN Spoн.

27. Мучибабић, М. (2008). Ефекти два програма на моторичке ситуационо моторичке

и функционалне способности младих џудиста, Докторска дисертација. Београд:

Факултет менаџмента у спорту Универзитета „Браћа Карић“.

28. Обадов, С., Дрид, П., и Нуркић, М. (2006). Ефекти примењеног тренажног

третмана џудоа на морфолошке карактеристике и моторичке способности ученика

нижих разреда основне школе. Антрополошки статус и физичка активност деце и

омладине (319-324). Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања.

29. Платонов, В. Н. (1997) Обшћаја тоерија подготовки спортсменов в олимпијскем

спорте. Кијев: Олимпијска литература.

30. Puлккинeн, W.J. (2001). The spoрt scиeнce of eлиte juдo athлetes: a рevиew aнд

appлиcatиoн foр tрaининg. Gueлph (Oнtaриo). Puлкинetиcs.


69

31. Радовановић, Ђ. (1974). Неке биометријске карактеристике врхунских џудиста

Југославије. Спортска пракса, 3-4, 17-21.

32. Рађевић, Н. (2012). Ефекти специфичног модела тренинга на тјелесну композицију

џудиста млађег сениорског узраста. Спортлогија, 8(1), 75-81.

33. Ракић, Р., Божић-Крстић, В. и Павлица Т. (2007). Антропометријске

карактеристике надлактице адолесцената у Војводини. Гласник Антрополошког

друштва Југославије, 42, 155-166.

34. Сегеди, И., Фрањић, Д., Куштро, Н., Петровић, Д. и Сертић, Х. (2011). Разлике у

стању тренираности дјечака караташа и џудаша. У Зборнику радова Финдка, В.

(ур.) „Орgaниzacиjsки obлиcи рaдa u poдрučjимa eдuкacиje, spoрta, spoрtsкe

рeкрeacиje и кинezиteрapиje“. Пореч: Хрватски кинезиолошки савез.

35. Серић, Х. (2004). Основе борилачких спортова. Кинезиолошки факултет, Загреб.

36. Сертић, Х., Видрански, Т., Сегеди, И. (2010). Теренски тестови за процјену

специфичних моторичких способности каратиста. У Јукић, И., Грегов, Ц., Шалај,

С.,Милановић, Л., Трошт-Бобић, Т. (ур). Зборник радова „8. годишња међународна

конференција Кондицијска припрема спорташа“ (стр. 223-226). Загреб: Удруга

кинезиолошких тренера Републике Хрватске.

37. Симоновић, З., Бубањ, С., Пројовић, А., Козомара, Г. и Бубањ, Р. (2011). Разлике у

моторичким способностима каратиста и неспортиста. Спорт СПА, 8(1), 15-19.

38. Синановић, Ј. (2011). Разлике у развојним карактеристикама и телесном саставу

ученика и џудиста. Спортске науке и здравље 1(1), 69-74.

39. Синановић, Ј., Ђурашковић, Р. и ранђеловић, Ј. (2010). Могућности коришћења

антропометријских варијаблии моторичких тестовау селекцији за џудо. У

Станковић, Р. (ур) Зборнику радова„XИВ Међународни научни скуп ФИС

комуникације 2010 у спорту, физичком васпитању и рекреацији“ (стр. 390-400).

Ниш: Факултет спорта и физичког васпитања Ниш.

40. Созански, Х. (1981). Селекција - важан елемент система спортског тренинга.

Савремени тренинг, 3, 34-37.

41. Стјепић, Р. и Нићин, Ђ. (2008). Сензитивне фазе развоја антропометријских

карактеристика дјечака од 7 до 15 година. Гласник Антрополошког друштва

Србије, 43, 532-538.


70

42. Ћирковић, З. (1996). Кондициона припрема у џудоу. Београд: СМ Десинг.

43. Ћупина, С. и Микић, Б. (2004). Однос између базично и специфично-моторичких

способности и успјешности реализације сложених моторичких структура из

каратеа. Спортски логос, 2, 3.

44. Ћупина, С. и Хуремовић, Џ. (2004). Предиктивне вриједности антропометријских

мјера у функцији реализације сложених моторичких структура карате технике.

Спортски логос, 2, 3.

45. Угарковић, Д. (2001). Спортска медицина. Београд: Виша кошаркашка школа.

46. WHO Regиoнaл Offиce foр Euрope (2004). Heaлth Poлиcy foр Chилдрeн aнд

Aдoлesceнts. No. 4. Avaилabлe fрoм www.euрo.who.инt/Docuмeнt/e82923.pдf

http://www.euro.who.int/Document/e82923.pdf

Тирагић Слободан мастер рад

Documents

Transcript of Тирагић Слободан мастер рад