НАСТАНАК ЧЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

НАСТАНАК ЧЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ЧЕТНИШТВО или четовање је српски назив за вид ратовања који се уобичајено назива герила. Настало је у време отпора турској власти и у почетку га је било тешко разликовати од хајдуковања. Означавало је облик борбе у мањим, врло покретљивим наоружаним групама тзв. Четама, које су углавном избегавале фронталну борбу.

Четничка организација је званично настала пред балканске ратове у Старој Србији и Македонији, као вид заштите од Турака, Шиптара а нарочито Бугара који су на истом простору већ имали организовану акцију.

После Берлинског конгреса, ови наши крајеви су и поред својих тежњи за ослобођењем, остали изван граница новонасталих држава на Балкану. У исто време био је појачан терор према православном становништву због учешћа у ратовима 1876-1878.

Од укидања Пећке патријаршије сви православци су били подређени патријаршији у Цариграду која је заступала грчке интересе, негирајући постојање других нација под његовом управом, што у великој мери изазива револт Срба и Бугара. Године 1872. бугарска црква добија самосталност и почиње са оснивањем школа, црквених општина и библиотека, супростављајући идеју словенства грчким тежњама, све у циљу бугаризације словенског становништва. Они који нису хтели да прихвате ова настојања, остајали су под управом цариградске патријаршије, иако нерадо. Србија 1885. године почиње са просветном и културном акцијом, у исто време тражећи да се постављају српске владике у крајевима где су Срби већина. Томе су се Грци жестоко противили. За то време, Бугари, пошто су имали националну цркву која је оснивала школе, остварују свој утицај нарочито у градовима, док по селима то тешко успевају.

Да би појачали свој утицај Бугари се одлучују на оружану акцију. Почињу да шаљу чете у Македонију и Стару Србију и дижу буну у области Струме. Припадници ових чета касније се називају комитама. Једна група оснива организацију ВМРО са циљем да се избори за аутономију Македоније. Читаву територију деле на реоне којима су на чело постављали војводе. Људство је организовано по десетинама на тај начин да ниједан комита није знао имена осталих девет. У почетку у ову организацију улазе и многи Срби чији је циљ био ослобођење од Турске. Касније, главни утицај у овој организацији преузима Врховни комитет састављен од високих бугарских официра, чији је циљ био прикључење Македоније Бугарској. Због тога све више долази до сукоба између Срба и Бугара. Бугари све више притискају Србе да би их навели да напусте цариградску патријаршију и прикључе се њиховој цркви често користећи убиства као метод убеђивања. На удару су били нарочито свештеници, учитељи и школски настојници а Бугари при томе нису презали ни од најстрашнијих зверстава.

Од 1897. до 1903. године такве акције не дају очекивани успех. ВМРО је зато желела акцију која ће привући пажњу Европе и убрзати остварење циљева. Зато на Светог Илију 1903. дижу устанак у Крушеву гдје су већину становништва чинили Власи. Због лоше

организације устанак је пропао, а највише је страдало локално становништво, док су се чете из Бугарске повукле. Тада је почео још већи терор Бугара према Србима што је навело Србе да се сами организују.

У септембру 1903. године основана је у Београду "Српска револуционарна организација" и њен Централни одбор. За председника је изабран др Милорад Гођевац а за чланове Василије Јовановић, Лука Ћеловић, генерал Јован Атанацковић, Љубомир Јовановић-Чупа, Љубомир Давидовић, Голуб Марић и академик Љубомир Стојановић.

Касније им се прикључио капетан Живојин Рафаиловић из Врања, који је до тада самостално организовао пребацивање наоружаних људи у Стару Србију.

У то време, због све већег насиља Бугара, Срби у Старој Србији и Македонији су се и самостално организовали. Мицко Крстић, Павле Младеновић и Јован Станојковић-Довезенски основали су чете у својим крајевима и први пружили организовани отпор Бугарима.

У Скопљу 1905. године Срби стварају удружење Српска одбрана које је почело са организовањем чета на терену, најпре састављених од мештана који су били под утицајем виђенијих људи и учитеља, а касније су чете формиране и у Србији и пребациване преко границе.

До 1907. године Срби су створили добру војну организацију, чија је највећа активност била изражена на подручју Скопског и Битољског вилајета.

Сачувана

Његован

Напредни почетник

Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

http://www.pouke.org/verujem/index.php?action=profile;u=1600


o

o

o

o

Re: Четнички покрет

« Одговор #1 послато: Октобар 08, 2007, 07:57:29 поподне »У више борби четници су успели да потисну бугарске чете, тако да су ови задржали упоришта углавном у градовима, јер тамо због присуства турске војске није смело да буде оружаних сукоба. Ипак, одиграло се и више борби са турском војском и шиптарским бандама, тако да су српске чете и поред великих жртава, успеле да ставе под контролу већи део територије данашње Македоније.

У овим борбама истакло се више војвода. Међу њима најпознатији су били: Мицко Крстић, Јован Стојковић-Бабунски, Глигор Соколовић, Василије Трбић, Јован Долгач, Крста Ковачевић-Трговишки, Илија Јовановић-Пчињски, Лазар Кујунџић, Саватије Милошевић, Коста Миловановић-Пећанац, Ванђел Скопљанчев, Тодор Крстић-Алгуњски, Сретен Рајковић-Руднички, Ђорђе Скопљанче, Војин Поповић - Вук, Војислав Танкосић...

Крајем 1907. године дошло је до размимоилажења у четничком покрету. Једна група је хтела да се акцијом руководи из Београда, а друга је била за првенство Скопља. Централни одбор је послао капетана Алимпија Марјановића, који је завео ред у организацији.

Године 1908. у Турској се десила Младотурска револуција, чије су вође пропагирале једнакост свих становника без обзира на веру. Због тога, под притиском великих сила, дошло је до обуставе четничке акције - до распуштања чета на терену.

У то време је дошло до кризе због анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Пошто се очекивао рат створени су четнички одреди и распоређени дуж Дрине. Њима су командовали Војислав Танкосић, Војин Поповић-Вук и Јован Бабунски. Тада је створена и организација Народна одбрана са циљем да прикупља добровољце и средства за помоћ Србима у Босни и Херцеговини, али је убрзо под притиском европских сила, њена активност морала да буде обустављена а Србија је била приморана да прихвати анексију.

У Старој Србији и Македонији, Бугари и Шиптари су поново почели да врше насиље

http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3228.msg44087#msg44087

http://edit.yahoo.com/config/send_webmesg?.target=njegovan187%40yahoo.com


http://www.srbijaglascetnika.com/

http://www.pouke.org/verujem/index.php?action=emailuser;sa=email;msg=44087

над Србима. У то време убијени су и Мицко Крстић и Глигор Соколовић, чувене војводе. Стање је било такво да је 1911. године поново почело слање чета и пренос оружја, да би се ојачале локалне чете. Пред почетак Првог балканског рата Горски штаб је стављен под команду штаба Прве армије. Четници на терену су организовани да би изазивали пометњу у позадини турске војске. На граници, чете су окупљене у одреде под командом војвода Божина Симића, Војислава Танкосића и Војина Поповића - Вука. Прве борбе и заузимање караула извели су четници. Козјачки одред војводе Вука је учествовао у Кумановској бици и имао је озбиљне губитке. Први је стигао у средње повардарје и у Азоту (област између Велеса и Прилепа) се спојио са одредом Василија Трбића. Прековардарски одред је учествовао у борбама између Дебра и Кичева, у околини Охрида и у Битољској бици. Након завршетка рата четнички одреди из Србије су распуштени, а локалне чете су и даље водиле борбе са Шиптарима и убаченим бугарским четама. Четници Василија Трбића су имали значајну улогу у гушењу побуне Шиптара 1913. године на подручју Дебра.

ЧЕТНИЦИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Пред Први светски рат четници су распоређени у четири одреда: Златиборски, под командом Косте Тодоровића, Јадрански, под командом Војина Поповића, Руднички, под командом Војислава Танкосића и Горњачки, под командом Велимира Вемића. Намењена им је улога командоса. Мајор Танкосић је обучавао Гаврила Принципа и Трифка Грабежа за извођење сарајевског атентата. У првом светском рату четници су наступали као претходница, а у одступању су остајали у непријатељској позадини, где су имали специфичан задатак да продиру у непријатељску поздину, нападају непријатељске штабове, руше комуникације и организују народ на отпор. Четници Војислава Танкосића и Јована Стојковића-Бабунског су учествовали у одбрани Београда. Тада је тешко рањен мајор Танкосић. Поједине чете су деловале 1914. године у борбама у источној Босни и допрле у близину Сарајева. Учествовали су и у свим осталим значајним биткама до протеривања непријатеља и ослобођења Београда 1914. године.

Четнички одреди су имали велике губитке па су преостали четници стављени под команду војводе Вука, почетком 1915. године. У септембру исте године овај одред је упућен на границу где је водио борбе са Бугарима. После слома, одред се са српском војском повукао преко Албаније на Крф. Пошто је био сведен на 450 бораца, одред је попуњен добровољцима и упућен на Солунски фронт. У борбама на Сивој стени и Грудишком вису одред је десеткован, а војвода Вук је погинуо, 16. новембра 1916. године. Преживели четници су после тога распоређени у оперативне јединице.

Сачувана

Његован



Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #2 послато: Октобар 08, 2007, 07:57:58 поподне »Поред ових одреда, постојале су и неке мање четничке формације међу којима и јединице Јована Бабунског и Цене Марковића, које су 1917. године стављене на располагање француској војсци на Солунском фронту.

После окупације у Црној Гори су формиране мање четничке групе. Деловале су самостално и неповезано. На југу Црне Горе нису успеле да се одрже, као на северу у тешко проходним планинама. На крају рата развиле су озбиљну акцију и разоружале су више аустроугарских јединица. На територији Србије је такође остао један број четника и војних обвезника који су, организовани у мање или веће групе, пружали отпор окупатору. То је највише дошло до изражаја у Топлици, Јабланици и Пустој Реци.

Крајем 1916. године, после уласка Румуније у рат, са Солунског фронта је по наређењу Врховне команде, послат у Топлицу војвода Коста Пећанац да организује четничке јединице које би у тренутку пробоја фронта отпочеле акције против окупатора. У исто време, његов задатак је био да спречи превремене акције. Стање је било такво да је народ желео устанак, очекујући скори долазак српске војске. Пећанац је наишао на већ добро организоване јединице, од којих је најбољи био одред под командом Косте Војиновића.







До устанка је дошло након одлуке Бугарске да изврши присилну мобилизацију у Србији. Пећанац се противио отвореном устанку јер је очекивао одмазду, па је зато сматрао да треба организовати мање акције. Ипак, под утицајем осталих, 21. и 22. фебруара 1917. донета је одлука о почетку устанка, што је на крају прихватио и сам Пећанац. Вође устанка су, поред Пећанца, били и војвода Коста Војиновић, браћа Тошко и Милинко Влаховић, поп Димитрије Димитријевић, Јован Радовић и четовођа Милан Дечански. За неколико дана су ослобођени Куршумлија, Прокупље, Лебане, Блаце и Власотинце, и дошло се надомак Ниша и Лесковца. Устаника је било између 13000 и 15000, наоружаних углавном пушкама. Окупатори су против четника морали да ангажују три редовне дивизије повучене са фронта, бугарске комитске чете, авијацију и сву полицију, укупно око 52000 људи, одлично наоружаних. И поред херојске борбе, дошло је до слома устанка крајем марта 1917. Ипак, са пружањем отпора је настављено све до краја 1917. године. Треба напоменути да је у току гушења устанка вршен невиђен терор од стране окупатора, тако да су жртве процењене на 20000 људи. Најдуже се одржао одред војводе Косте Војиновића. Његови људи су пружали отпор све до 23.12.1917. године, односно војводине смрти.

У време приближавања српске и савезничке војске, после пробоја Солунског фронта, четнички покрет је поново ојачао и учествовао у ослобођењу, тако да су неке веће гарнизоне (Пећ, Никшић) заузели управо четници.

ЧЕТНИЦИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ - НАСТАНАК РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА

У периоду између два рата, Коста Пећанац је одржавао четничку организацију, али је за време Другог светског рата водио самосталну политику.

Војвода Илија Трифуновић-Бирчанин је у току Првог светског рата био најмлађи члан одреда војводе Вука. У борби у којој је Вук погинуо, војвода Бирчанин је изгубио руку. У периоду између два рата војвода Бирчанин је играо важну улогу у четничком покрету, а истовремено је био и председник Српске народне одбране. Одмах по избијању Другог светског рата, војвода Бирчанин је пришао Дражи и ставио се под његову команду. Умро је у Сплиту 1943. године.

Маја 1941. године настаје Равногорски покрет на челу са ђенералом Драгољубом-Дражом Михаиловићем. Петнаести Април 1941 године, је био прекретница у каријери пуковника Михаиловића. Тог трагичног дана, пуковник Михаиловић је решио да се издвоји од главнине трупа Друге армије и крене ка Дрини. Случај је хтео да његова борбена група са заставом 41. Пешадијског пука остане једина активна организована јединица у краљевини, и тако буде стожер каснијег отпора непријатељу на бази четничког ратовања. На Равној гори је основан први штаб и она ће током ратних година постати симбол Српског Четничког Покрета у Другом светском рату, отуда и име Равногорски

Покрет. По доласку на Равну Гору 8. маја 1941. године, Михаиловић је донео одлуку да организује покрет отпора. Својим прогласом, Михаиловић подиже заставу слободе против непријатеља. У тој почетној фази организације Равногорског покрета постављен је темељ каснијој војној организацији: оперативне трупе, водови, чете, батаљони; касније и бригаде и корпуси. Људи који су упућивани на одређен терен давали су инструкције и организовали народ.

Сачувана

Његован


Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #3 послато: Октобар 08, 2007, 07:58:36 поподне »Српски народ у Србији, Црној Гори, Македонији, источној и западној Босни, Тромеђи као и у Далмацији и делу Лике масовно је прилазио и помагао Михаиловићевом покрету. Из








овога се види да Равногорски покрет не представља географску аномалију већ једино опредељење српског народа. Занимљиво је приметити да је Равногорски покрет имао разгранату мрежу присталица у Словенији где је оперисало неколико њихових одреда. Највеће недаће Равногорском покрету у Словенији задавао је, под утицајем Ватикана, став католичке цркве.

На другој страни комунисти су радили све да саботирају и униште Равногорски покрет, који је носио главно бреме отпора окупатору. Ђенерал Михаиловић и његови четници су били огорчени због пропаганде Би-Би-Сија који је четничке акције приписивао комунистима и вршио бесомучну пропаганду у корист комуниста. Циљ ове пропаганде је било оправадавање Черчиловог плана да жртвује српски народ и ђенерала Михаиловића.

То се догодило 1943. године у Техерану на конференцији тројице. На овој конференцији, на опште Стаљиново задовољство, одлучено је да се Михаиловић одбаци као савезник чиме је запечаћена судбина, не само равногорског покрета, већ и српског народа као целине.

Без обзира на игре великих сила, о заслугама четника и њиховог команданта за борбу против окупатора сведоче међународна признања додељена ђенералу Михаиловићу. Он је добио орден ратног крста, 2. фебруара 1943, од стране маршала де Гола команданта француског покрета отпора, као и орден легије части додељен посмртно, 29. марта 1948, од стране председника Сједињених Америчких Држава Харија С. Трумана. Занимљиво је да су сведочење о карактеру Михаиловићевог покрета дали и заробљени немачки официри на суђењима у Београду, што су комунисти брижљиво заташкавали. Од завршетка другог светског рата па све до педесетих година прошлог века комунисти су обавили опсежне акције хватања и уништавања преосталих равногораца и четничких јединица.

Равногорски покрет је наставио да живи у отаџбини и емиграцији до данашњих дана. По доласку у Америку, војвода Момчило Ђујић, ратни командант Динарске четничке дивизије, и његови борци наставили су борбу против атеистичке идеологије која је поробила српски народ. Главни правац ове борбе је било изобличавање лажи које су комунисти фабриковали о ђенералу Михаиловићу и његовој борби.

Покрет српских четника Равне горе траје већ 50 година у слободном свету, а у отаџбини Равногорски Покрет је обновио свој рад 1990. године. Регистрован је као нестраначка организација 18. октобра 2000. године, али још не наилази на разумевање нових власти.

Сачувана

Његован



Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #4 послато: Октобар 08, 2007, 10:02:18 поподне »Овом приликом поклањам свој браћи и сестрама једну нашу слику са Равне Горе.

Сачувана

Његован









http://www.postimage.org/image.php?v=aVnegwi

Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #5 послато: Октобар 09, 2007, 07:05:52 поподне »Крст из цркве на Равној Гори. Лично сликао.

Сачувана

Његован








http://www.postimage.org/image.php?v=Pq6MMqr


Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #6 послато: Октобар 13, 2007, 11:07:58 поподне »Формацијски састав Четничких јединица (Југословенска војска у отаџбини

Команда Србије ? Горски штаб 1а

Командант: Ђенерал Мирослав Трифуновић

Начелник штаба: Мајор Димитрије Антоновић (од јануара до маја 1944).

1.Крајински корпус ? Горски штаб 67

Командант: Ђенералштабни мајор Велимир Пилетић (шифра ''Попеску'')

Начелник штаба: Капетан Никола Гоинић







Начелник интендатуре: Мајор Александар Трифунац

Срезови: Кључки, Брзопаланачки, Поречки, Голубачки и Кучевски.

Бригаде: Поречка (командант Капетан Миодраг Ратковић, начелник штаба потпуковник Радоје Милошевић), Кључка (ком. поручник Небојша Анђелић), Брзопаланачка (ком. капетан Миленко Тимић), Голбачка (ком. капетан Крста Рончевић) и Звишка (ком. Воја Јовановић Триброђанин).

Бројно стање: око 2000 људи под оружјем

2.Млавски корпус ? Горски штаб 69

Командант: Ђенералштабни капетан Синиша Оцокољић Пазарац (шифра ''Илијев'', ''Ил-Ил'', ''Миленко'', ''Ев-Ев'')

Помоћник команданта: капетан (?) Пуриша Вешовић

Срезови: Хомољски, Рамски, Пожаревачки, Млавски и Моравски.

Бригаде: Млавска, Хомољска, Моравска и Рамска. (касније, 1944, 14 бригада у четири групе бригада).

Бројно стање: око 1500 људи под оружјем.

3. Смедеревски корпус ? Горски штаб 74

Командант: Капетан Прокопије Главичић (1943), а затим поручник Живан Лазовић (до погибије фебруара 1945 у Босни).

Срезови: Подунавски, Орашки и Јасенички

Бригаде: Смедеревска, Подунавска, Паланачка, Јасеничка, Великоорашка и Великопланска (од краја 1943 и Друга подунавска, Друга великоорашка и Друга јасеничка, тј. укупно девет бригада)

Бројно стање: Око 1500 људи под оружјем

4. Авалски корпус ? Горски штаб 76

Командант: Капетан Светислав Трифковић

Помоћник команданта: Рез. мајор, адвокат Драгослав Ђорђевић, затим рез. мајор Јосиф С. Сендић.

Срезови: Врачеварски, Грочански и Посавски

Бригаде: Посавска (ком. капетан Коста Маринковић); Грочанска (ком. капетан Јован Обрадовић, до новенбра 1943 када је ухапшен од Гестапоа), затим потпоручник Милан Вукомановић (до септембра 1944) и потпоручник Милорад Тодоровић; Врачарска (ком. капетан Љубомир Поповић (до септембра 1943), затим капетан Радован Минчић (до марта 1944), поручник Драгослав Крстић (до краја 1944) и капетан Светозар Гајић; Липовачка (основана почетком 1944, ком. поручник Виктор Попов); Летећа бригада ''Мајор Мишић'' (ком. мајор Радован Миничић) и Летећа бригада ''Капетан Машинковић (основана јануара 1944, ком капетан Светозар Гајић).

Напомена: Јануара 1944. Авалски корпус формира две групе бригада: Прву, источно од нишке пруге, у саставу Грочанска, Врачарска и Летећа бригада ''Мајор Мишић'' и Другу, западно од нишке пруге, у саставу Липовачка, Посавска и Летећа бригада ''Капетан Машинковић''. Командант Прве групе бригада био је капетан Миодраг Стојановић, а Друге групе бригада мајор Драголав Ђорђевић.

Бројно стање Авалског корпуса крајем 1943: око 1000 људи под оружјем

5. Руднички корпус ? Горски штаб 80

Командант: Капетан Драгиша Нинковић (шифра ''Леонардо''), затим капетан Драгомир Гага Топаловић

Бригаде: Качерска (ком. поручник Милован Недељковић; заробљен на крају рата, осуђен на смрт на стаљинистичком процесу у Крагујевцу и стрељан) и Колубарска (Лазаревачка)

Бројно стање: око 800 људи под оружјем.

6. Први равногорски корпус ? Горски штаб 52

Командант: Капетан Звонимир Вучковић (шифра ''Феликс''), а од маја 1944 резервни капетан и адвокат Димитрије Лазаревић (умро у Француској после рата).

Заступници команданта: Капетан Димитрије Лазаревић и капетан Коста Костић (убијен од партизана августа 1944).

Помоћници команданта: Поручник Крста Кљајић, поручник Давид Дача Симовић (шифре ''Леон'' и ''Љутица'') и потпуковник Марко Марковић.

Начелник штаба: Капетан Михаило Маја Батрићевић (до јуна 1944), затим капетан Душан Ђорић (погинуо 13. маја 1945 на Зеленгори).

Ађутант: Поручник Радојко Јовановић.

Официри за везу: Капетан Никола Раковац, потпоручник Живојин Симић и поручник Петар Стојнић.

Политички саветници: Резервни поручник Раденко Тадић (сељак из Бершића) и резервни поручник Радоје Вукчевић (адвокат и професор Правног факултета из Београда).

Шеф пропаганде: Резервни поручник Вељко Кривошић (новинар из Београда).

Помоћник шефа пропаганде: Андра Полети (адвокат из Београда, стрељан од комуниста крајем 1944).

Радио-телеграфиста: Наредник Слободан Ликић из Шилопаја.

Интендант: Поручник Раде Бирач.

Вођа и инструктор групе за саботаже: Наредник Фрањо Сеничар.

Корпусни лекар: Др. Петар Јовановић Нешков, са супругом Татјаном.

Корпусни војни суд: Судски капетан Милош Томашевић (председник), интендантски поручник Раде Бакрач, судски поручник Атанасије Таса Илић и потпоручник Светомир Анђелковић.

Корпусни свештеник: Протојереј Михајло Мика Ђорђевић (''поп Бели'').

Главни корпусни курири: Резервни поручник Никола Поповић (управник основне школе у Прањанима) и Славка Дамјановић (из Коштунића, зверски убијена од комуниста крајем 1944).

Командант Пратећег (штабног) батаљона: Ваздухопловни потпоручник Милош Узуновић.

Командант батаљона за обезбеђење аеродрома у Прањанима: капетан Ивко Јовановић.

Редакција корпусног листа ''Равногорска мисао'': Новинар Вељко Кривошић, новинар Бата Костић, и београдски адвокати резервни официри Д. Лазаревић, Андра Полети и Драгомир Драги Герасимовић.

Корпусни технички референт: Резервни инжењеријски капетан Милан Веркић, грађевински инжењер.

Срезови: Таковски и Драгачевски.

Јединице:

Прва таковска бригада

Командант поручник: Чедомир Умковић (до 1. јула 1943), потпоручник Крста Кљајић (од 1. до 4. јула 1943 када је убијен од љотићеваца, из заседе, код села Горње Црнуће),

поручник Радојко Јовановић (рањен и заробљен од Немаца крајем августа 1943), ваздухопловни наредник (касније потпоручник) Обрад Радишић (из Такова, заробљен од Немаца јануара 1944 и отеран у Маутхаузен, где је умро 1945), и потпоручник Милић Маркељић.

Помоћник команданта: Потпоручник Никола Шотра

1.Батаљон: Командант наредник Милутин Лазаревић.

2.Батаљон: Командант наредник Десимир Марковић (из Коштунића).

3.Батаљон: Командант коњички наредник Ћира Ћировић.

4.Батаљон:Командант наредник Обрад Давидовић.

Друга таковска бригада

Командант: Потпоручник Крста Кљајић (до 1. јула 1943), потпоручник Чедомир Умковић (до априла 1944), потпоручник Андрија Гавран (до децембра 1944) и поручник Светомир Анђелковић.

Помоћник команданта: Потпоручник Чедомир Сретеновић.

1.Батаљон: Командант наредник Милош Узуновић.

2.Батаљон: Командант наредник Милун Поповић.

3.Батаљон: Командант наредник Милош Капетановић.

4.Батаљон: Командант (непознат)

Трећа таковска јуришна бригада

Командант: Потпоручник Бојан Радивојевић

(нема других података)

Четврта таковска јуришна бригада

Командант: Поручник Михаило Петровић (из Горњег Црнућа).

(нема других података).

Прва драгачевска бригада

Командант: Жандамеријски потпоручник Милутин Јанковић (до 1. јануара 1944), затим

поручник Илија Шарац (до 22. фебруара 1944) и поручник Драгиша Пеливановић (до новембра 1944).

Заменик команданта: Поручник Миладин Миладиновић.

Командир Штабне чете: Наредник Драгомир Митровић

1.Батаљон: Командант поручник Петар Д. Ђокић (из Страгара)

2.Батаљон: Командант наредник Крстић.

3.Батаљон: Командант наредник Обрад Миловановић.

4.Батаљон: Командант наредник Рад. Р. Ђорђевић.

Друга драгачевска бригада

Командант: Поручник Драгиша Пеливановић (до јуна 1944; убијен од комуниста 1945) и поручник Гојко Маричић (до децембра 1944).

3.Батаљон: Командант наредник Миладин Ковачевић (команданти осталих батаљона нису познати).

Летећа бригада

Командант: Поручник Михајло Ненадић

Бројно стање Летеће бригаде пролећа 1944: 312 људи под оружјем у три батаљона.

(остали подаци о Летећој бригади нису познати).

Прва омладинска (ђачка) бригада ''Миливоје Наумовић''

Командант: Поручник Живота Капетановић.

(Омладинска бригада Првог равногорског корпуса имала је два батаљона; остали подаци нису познати).

Бројно стање Првог равногорског корпуса: око 2500 људи под оружјем.

7. Први шумадијски корпус ? Горски штаб 56

Командант: Капетан Марко Музикравић (шифра ''Роландо'')

Срезови: Гружански, Крагујевачки и Левачки.

Бригаде: Прва гружанска, Друга гружанска, Левачка и Летећа Дражина бригада (командант поручник Петроније Бојић).

Бројно стање: Непознато

8. Корпус горске гарде (Опленачки корпус) ? Горски штаб 21а

Командант: Капетан Никола Калабић (шифре ''чика Пера'', ''Перун'', ''Енрих'' и ''Рас-Рас'').

Помоћник команданта: Поручник Милан Витас, затим капетан Милан Медић.

Начелник штаба: Капетан Миливоје Обрадовић, затим капетан М. Барбуловић.

Срезови: Орашачки и Опленачки.

Јединице: Прва опленачка бригада (командант поручник Негован Арсенијевић; погинуо у Босни у зиму 1944/45), Друга опленачка бригада, Јуришни батаљон и Коњички дивизион.

Бројно стање: Око 1300 људи под оружјем.

9. Космајски корпус ? Горски штаб 74

Командант: Капетан Димитрије Антоновић

Срезови: Космајски и Младеновачки.

Бригаде: Орашачка, Космајска и Младеновачка.


10. Колубарски корпус ? Горско штаб 78.

Командант: Капетан Владимир Комарчевић (до новембра 1943), потом капетан Милорад Лапчевић, па капетан Милијан Јовановић.

Начелник штаба: Капетан Томо Обрадовић

Срезови: Посавски и Тамнавски.

Бригаде: Прва тамнавска (комадант артиљеријски поручник Ратомир Перић), Друга тамнавска и Посавска.

Бројно стање: Непознато.

11. Мачвански корпус ? Горски штаб 85

Командант: Капетан Станимир Васић.

Начелник штаба: Капетан Милан Павловић.

Срезови: Мачвански, део Подцерског и Посавскотамнавски.

Бригаде: Мачванска, Подцерска и Тамнавска.


12. Церски корпус ? Горски штаб 86

Командант: Капетан Драгослав Рачић, затим капетан Станимир Васић и капетан Војислав Туфегџић (шифра ''Ла-Ла'').

Начелник штаба: Капетан Милош Слобић, затим поручник Тодор Милашиновић.

Срезови: Подцерски, Јадарски, Рађевски и Азбуковачки.

Бригаде: Азбуковачка, Рађевска, Јадарска и Церска.


13. Ваљевски корпус ? Горски штаб 83

Командант: Мајор Миодраг Палошевић, затим поручник Милош Радосављевић, а од фебруара 1944. капетан Нешко Недић (шифра ''Танев'')-

Начелник штаба: Поручник Владимир Комарчевић.

Срезови: Посавски, Тамнавско, Подгорски, Ваљевски и Колубарски.

Бригаде: Колубарска, Тамнавска, Посавска (ком. капетан Милош Смиљанић; погинуо у Босни у зиму 1944/45.), Ваљевска и Подгорска.


14. Пожешки корпус ? Горски штаб 19

Командант: Капетан Милош Глишић (заробљен од Немаца 1942 и одведен у Маутхаузен), капетан Вучко Игњатовић, капетан Милош Марковић (шифра ''Стамболов'') до јануара 1943, капетан Обрен Ристовић (шифра ''Рафајло'') до 15 августа 1943, и поново капетан Марковић.

Срезови: Црногорски, Пожешки и Ариљски.

Бригаде: Пожешка (ком. капетан Драгомир Топаловић), Ариљска Црногорска (ком. капетан Бора Рајковић, затим жандрамеријски поручник Филип Ајдачић) и Летећа.


15. Други равногорски корпус ? Горски штаб 53.

Командант: Капетан Предраг Раковић (шифре ''Фрике'', ''Фри-Фри'', ''Пре-Пре'' и ''Кар-Кар'').

Срезови: Љубићки, Трнавски и Жички.

Помоћник команданта: Капетан Трифун Ћосић.

Начелник штаба: Поручник Душан Лазаревић.

Помоћник начелника штаба: Поручник Драгутин Бабовић.

Ађутант и официр за везу: Потпоручник Ладислав Цвек (до 28. октобра 1942, кадаје ухапшен од Гестапоа и одведен у Маутхаузен), затим капетан Жарко Боришић.

Контраобавештајни и обавештајни официр: Момчило Ерић (до 1943), затим поручник Бојан Ристановић.

Радио веза: Потпоручник Богдан Краставчевић.

Официри за везу: Капетан Исидор Марковић и мајор Јован Станојевић.

Председник корпусног Војног суда: поручник Бојан Ристановић.

Шеф санитета: Потпуковник др. Витомир Говедаровић (до 31. октобра 1942, када је ухапшен од Гестапоа и одведен у Маутхаузен), затим др. Теодосијевић.

Интендант: Поручник Стевлић.

Верски референт: Протојереј Милан Туцовић.

Командант корпусног штаба Равногорске омладине: Ђак наредник Радоје Раковић.

Судски референти: Судски капетан Радоје Зарић, судски мајор Михаило Миловановић и судски мајор Глинтић.

Командант Краљевачког округа: Мајор Владимир Јовановић.

Делегат Врховне команде: Мајор Чедомир Вујовић.

Чланови штаба корпуса: Потпоручник Васа Ђоровић и студент Арсо Пламенац.

Јединице:

Група Љубићких бругада

Командант: Капетан Радиша Чековић.

Помоћник команданта: Ваздухопловни капетан Војислав Илић.

Командант Љубићког среза: Поручник Раша Радовановић

Прва Љубићка бригада

Командант: Ваздухопловни потпоручник Милун Савић

1.Батаљон: Ком. поручник Љубомир Лужанин.

2.Батаљон: Ком. наредник Јарослав М. Лазовић

3.Батаљон: Ком. поручник Драгутин Бабовић

4.Батаљон: Ком. наредник Милијан Илић

5.Батаљон: Ком. наредник Миленко Божовић.

Друга Љубићка бригада

Командант: Ваздухопловни потпоручник Секула Тешић

1.Батаљон: Ком. потпоручник Миодраг Катанић

2.Батаљон: Ком. наредник Миливоје Белић

3.Батаљон: Ком. ваздухопловни потпоручник Слободан Бајић

4.Батаљон: Ком. наредник Радојко Стефановић

5.Батаљон: Ком. наредник Јефта Матковић

Група Жичких бригада

Командант: Ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић.

Помоћник команданта: Поручник Јован Ђенић

Прва Жичка Бригада

Командант: Ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић

Заменик команданта: Ваздухопловни поручник Љубомир Поповић.

1.Батаљон: Ком. Ваздухопловни поручник Љубомир Поповић

2.Батаљон: Ком. потпоручник Михајло Ненадовић

3.Батаљон: Ком. поручник Бранко Рогуља

4.Батаљон: Ком. наредник Станоје Сеничић

5.Батаљон: Ком. поручник Никола Мамула

Друга Жичка бригада

Командант: Поручник Властимир Антонијевић, па капетан Љубомир Анђелковић

Заменик команданта: Капетан Иван Вујановић, па потпоручник Богдан Д. Пановић.

1.Батаљон. Ком. наредник Радомир В. Вукашиновић (стрељан од Немаца у јесе 1943), наредник Ђорђе М. Николић (заробљен од Немаца 6. марта 1944), потпоручник Светомир Аранђелковић.

2.Батаљон: Ком. капетан Ђорђе Симоновић, па наредник Диклић

3.Батаљон: Ком. поручник Богдан Д. Пановић

4.Батаљон. Ком. потпоручник Лазар Ж. Антонијевић, па наредник Петар Мирковић

Трећа Жичка бригада

Командант: Капетан Љубомир Анђелковић, па поручник Властимир Антонијевић.

Помоћник команданта: Потпоручник Радојко Јовановић (заробљен од Гестапоа крајем 1943.).

1.Батаљон: Ком. потпоручник Перовић

2.Батаљон: Ком. капетан Јока (погинуо марта 1943 у борби против Бугара код Рибнице) па наредник Милутин Поњевић.

3.Батаљон: Ком. наредник Витомир Кузмановић, па потпоручник Перовић.

4.Батаљон: Ком. наредник Живан Обрадовић, па наредник Милутин Игњатовић.

Преки суд Групе Жичких бригада: Потпоручник Михајло Ненадовић, потпоручник Светомир Анђелковић, наредник Милутин Коњевић, наредник Милутин Игњатовић.


Командант: Ваздухопловни потпоручник Слободан Бајић, па капетан Властимир Антонијевић.

1.Батаљон: Ком. наредник Слободан Пејовић

2.Батаљон: Ком. наредник Милош Дикан Величковић

Бројно стање корпуса: Око 3000 људи под оружјем.

16. Златиборски корпус ? Горски штаб 18

Командант: Капетан Милорад Митић (шифре ''Бруно'' и ''Родриго'') до августа 1943, када је заробљен од Немаца и одведен у логор, затим капетан Душан Радовић (шифра ''Кондор'') до октобра 1944 и капетан Миломир Коларевић.

Начелник штаба: Потпуковник Драгољуб Тодоровић, па капетан Душан Вигњевић и поручник Миломир Коларевић.

Срезови: Ужички, Рачански и Златиборски.

Бригаде: Златиборска, Ужичка и Рачанска.


17. Јаворски корпус ? Горски штаб 51

Командант: Ваздухопловни капетан Бранивоје Петровић (до краја 1942), затим капетан Радомир Цветић (шифре ''Ајбих'' и ''Би-Би'').

Начелник штаба: Поручник Стојко Филиповић.

Срезови: Моравски, Студенички, Дежевски и Штавички.

Бригаде: Прва и Друга моравичка, Прва и Друга студеничка, Дежевска и Штавичка.


18. Варварински корпус ? Горски штаб 157

Командант: Мајор Драгутин Жикић (до априла 1943), па мајор Здравко Милошевић (шифра ''Омега'').

Помоћник команданта: Поручник Милун Видић.

Начелник штаба: Поручник Страхиња Јовић.

Бригаде: Прва и Друга беличка и Темнићка.

Бројно стање: око 1000 људи под оружјем

19. Други шумадијски корпус ? Горски штаб 57

Командант: Капетан (мајор) Александар Милошевић.

Помоћник команданта: Капетан Миливоје Обрадовић

Начелник штаба: Капетан Љубиша Ђорђевић

Срез: Лепеники.

Бригаде: Прва и Друга крагујевачка (од 1944 и Трећа крагујевачка) и Лепеничка.


20. Расински корпус ? Горски штаб 23

Командант: Мајор Драгутин Кесеровић, шифра ''Орел'' (од 15. априла 1942 до 30. априла 1944), потпуковник Ђорђе Вујичић (од октобра 1944), мајор Димитрије Антоновић (до 28. фебруара 1945) и мајор Стеван Узелац (до 13. маја 1945).

Срезови: Трстенички, Жупски, Копаонички, Крушевачки и Расински.

Начелник штаба: Ваздухопловни поручник Радивоје Милојевић (до августа 1943, када је тешко рањен; извршио самоубиство августа 1944. када је опкољен од комуниста), затим капетан Љубиша Мирић (до 30. априла 1944), капетан Бата Бошковић (од маја 1944.) и капетан Божидар Божовић (погинуо у борби против немаца 14. октобра 1944 у Крушевцу).

Помоћник команданта: Поручник Светислав Миленковић, затим капетан Љубомир Стаменковић (од јесени 1943), пуковник Ђорђе Вујичић (од децембра 1943), капетан Васа Васовић.

Обавештајни официри: Мајор Душан Мирић, поручник Милетић и капетан Љубомир Стаменковић.

Официри за везу: Поручник Александар Поповић (уједно и интендант), капетан Стајчић,

поручник Душан Минић (заробљен од Немаца децембра 1942), капетан др. Миодраг Илић (заробљен од Немаца децембра 1942) и поручник Реља Минцић.

Ађутанти: Поручник Радивоје Поповић и потпоручник Александар Златковић.

Политички повереник: Поручник Ристо Николић.

Саветник штаба: Поручник Михајло Кнежевић (као комунистички шпиун по пресуди Војног суда корпуса убијен августа 1944).

Корпусни свештеник: Протојереј Мандић.

Делегат Врховне команде: Ваздухопловни поручник Милисав Шурбатовић.

Командири Штабне чете: Наредник Божидар Радоњић (1942) и наредник Предраг Радовановић.

Председник Рвногорског одбора: Милан Накић.

Корпусни Војни суд 1942: Мајор Кесеровић (председник), поручник Спасоје Поповић и Костић (чланови).

Корпусни Војни суд 1943/44: Поручник Никола Гордић (председник), поручник Спасоје Поповић, поручник Цветко Баковић, поручник Бабић и Костић (чланови).

Јединице:

Прва расинска бригада

Командант: Капетан Мирко Томашевић.

1.Батаљон: Ком. потпоручник Живорад Весић

2.Батаљон: Ком. потпоручник Живојин Симић.

3.Батаљон: Ком. ваздухопловни потпоручник Војислав Милутиновић.

4.Батаљон: Ком. поручник Милун Пешић.

5.Батаљон: Ком. наредник Секула Милојић.

Друга расинска бригада

Командант: Ваздухопловни капетан Радивоје Милојевић

1.Батаљон: Ком. (непознат)

2.Батаљон: Ком. поручник Боривоје Ђорђевић

3.Батаљон: Ком. потпоручник Бабић.



Копаоничка бригада

Командант: Потпуковник Добривоје Маринковић (до 8. септембра 1942, када је заробљен од Немаца и одведен у Маутхаузен, где је и умро), капетан Радомир Миничић (до децембра 1942), капетан Владимир Павловић ''Реља'' (1943) и капетан Боривоје Деспотовић.

Начелник штаба: Поручник Будимир Добрић ( до септембра 1942) и поручник Боривоје Деспотовић (1943).

1.Батаљон: Ком. потпоручник Паун Цолић

2.Батаљон: Ком. наредник Исидор из Блажева, па потпоручник Сава Аздејковић.

3.Батаљон: Ком. поднередник Марјановић из Доње Грабовице.

4.Батаљон: Ком. резервни капетан Драги, учитељ из Милентије.

5.Батаљон: Ком. наредник Милан Милановић.

Штабна чета: Ком. ваздухопловни наредник Радивоје Радивојевић.

Комадант Бруса: Поднаредник Милан Келеружић, кафеџија.

Бригадни болничар: Борислав Ђидић из Милентије и Добросав Антић из Шошића.

Жупска бригада

Командант: Капетан Спасоје Поповић (април-септембар 1942), капетан Блажо Брајовић (до лета 1943), поручник Вукоман Вуле Ћирић (до пролећа 1944), поручник Жарко Радосављевић (до лета 1944), капетан Милош Гагић (лето 1944), поручник Здравко Славковић ''Црни'' (децембар 1944-мај 1945).

Начелник штаба: Поручник Вукоман Ћирић (до лета 1943) и потпоручник Борислав Боле Недић.

1.Батаљон: Ком. наредник Раде Попадић

2.Батаљон: Ком. наредник Илија Ивановић

3.Батаљон: Ком. нареник Славко ''Мафа'' (из Опарића на Гружи).

4.Батаљон: Ком. наредник Славко Здравковић ''Црни'' (данас живи у Врњачкој Бањи).

5.Батаљон: Ком. водник Царичић (из села Лијаева река у Црној Гори).

Прва трстеничка бригада

Командант: Капетан Никола Гордић.

Начелник Штаба: Капетан Константин Коста Мишковић.

1.Батаљон: Ком. потпоручник Добривоје Бабић

2.Батаљон: Ком. потпоручник Коста Станојчић

3.Батаљон: Ком. потпоручник Миле Ђорђевић

4.Батаљон: Ком. поручник Владимир Влада Миљковић

5.Батаљон: Ком. потпоручник Перовић

Друга трстеничка бригада

Командант: Поручник Ратко Рогановић (погинуо 16. октобра код Александровца, у борби против комуниста), затим ваздухопловни потпоручник Бранко Дамњановић.

Начелник Штаба: Поручник Радиша С. Стојковић.

1.Батаљон: Ком. капетан Божидар Милановћ

2.Батаљон: Ком. наредник Драго Гочанин

3.Батаљон: Ком: наредник ? пилот Милан Кашиковић (погинуо 1945 на Гочу у борби против комуниста).

4.Батаљон: Ком. наредник Милорад Микић.

5.Батаљон: Ком. наредник Раде Огњановић.

Прва крушевачка бригада

Командант: Капетан Васа Васовић (до априла 1944; убијен у Озни у Крушевцу октобра

1944) и потпоручник Влада Станојевић (нестао у Босни).

Начелник штаба: Капетан Константин Коста Мишковић (заробљен и стрељан од Немаца априла 1944).


2.Батаљон: Ком. наредник Власта Поповић (из Беле Воде, после рата робијао 17 година).

3.Батаљон: Ком. поручник Милутин Пешић (из Витановца код Краљева).

4.Батаљон: Ком. наредник Ратомир Миливојевић ''Жота'' (из Крушевца).

5.Батаљон: Ком. потпоручник Живоји С. Јовановић.

Бригадни свештеник: Протојереј Животије Поповић (родом из Беле Воде, стрељан од комуниста новембра 1944 у Крушевцу)

Друга крушевачка бригада

Командант: Капетан Радослав Доса Филиповић (до 1943) и поручник Михајло Микица Томић (родом из Александровца, убијен октобра 1944 у Озни у Крушевцу)

1.Батаљон: Ком. наредник-пилот Војислав Милутиновић (из села Падеж).

2.Батаљон: Ком. наредник Урошевић.

3.Батаљон: Ком. потпоручник Божидар Божа Радоњић.

4.Батаљон: Ком. потпоручник Предраг Љутић.

5.Батаљон: Ком. поручник Никола Михајловић (предратни учитељ из Крушевца, стрељан од комуниста крајем новембра 1944 на Багдали).


Командант: Наредник Дмитар Шарац.

Начелник штаба и помоћник команданта: Поручник Бора Димитријевић.

1.Батаљон: Ком. поручник Милорад Церовић.

2.Батаљон: Ком. наредник Живко Живковић.

3.Батаљон: Ком. наредник Миленковић.

Бројно стање Расинског корпуса: Априла 1942-1000, маја 1943-2300, 1944-5500 људи под оружјем.

21. Јастребачки корпус ? Горски штаб 23/1

Командант: Мајор Димитрије Антоновић, затим капетан Милијан Јовановић.

Срезови: Добрички, Моравски и Расински.

Бригаде: Прва и Друга расинска (преузете из Расинског корпуса), Добричка и Моравска.

Бројно стање 1. новембра 1944 (без Прве расинске бригаде): око 1200 људи под оружјем.

Напомена: Корпус је формиран 30. априла 1944.

22. Топлички корпус ? Горски штаб 33

Командант: Потпуковник Милутин Радојевић (шифра ''Георги'') до октобра 1943, затим капетн Милан Стојановић (шифра ''Емил'').

Срезови: Косанички, Прокупачки, Добрички и Јабланички.

Бригаде: Прва топличка (Ком. капетан Радомир Ратко Сотировић), Друга топличка, Трећа топличка, Прва косаничка, Друга косаничка, Прва добричка и Друга добричка.


23. Чегарски корпус ? Горски штаб 64

Командант: Мајор Милован Поповић (шифра ''Херберт''), затим капетан Мирко Ћирковић.

Срез: Нишки

Бригаде: Прва, Друга и Трећа нишка (или Прва, Друга и Трећа чегарска).


24. Први косовски корпус ? Горски штаб 127

Командант: Капетан Блгота Бошковић до 16. септембра 1942, затим капетан Јован Миладиновић (шифра ''Абдулах'') до јула 1943 и капетан Блажа Брајевић.

Срезови: Лабски, Грачанички, Гњилански, Шарпланински, Неродимски и Качанички (до краја 1942 штаб корпуса налази се у Горњој Јабланици, јер није могао да се одржи на својој територији; корпус је деловао и на Косову и Метохији).

Бригаде: Грачаничка, Неродинска, Лабска и Шарпланинска.


25. Други косовски корпус ? Горски штаб 193

Командант: Капетан Живојин Жика Марковић (шифра ''Есад'').

Помоћник команданта: Мајор Драгољуб Радојевић

Начелник штаба: Поручник Ђорђе Јелушић.

Срезови: Митровички, Пећки, Ибарски, Дренички и Вучитрнски (корпус је формиран на Копаонику, од озбеглица са Косова; деловао је и на својој територији).

Бригаде (јуна 1944): Митровачка, Колашинска, Дреника, Дукађинска, Ибарска, Пећка и Дреничка.

Бројно стање (јуна 1944): Око 1500 људи под оружјем.

26. Власински корпус ? Горски штаб 153

Командант: Поручник Живојин Матић.

Срезови: Власотиначки, Масурички (Сурдулица) и Босиљградски.

Бригаде: Прва и Друга власотиначка, Масуричка и Босиљградска.


27. Нишавски корпус ? Горски штаб 45

Командант: Мајор Александар Видаковић (шифра ''Еуген''), па капетан Душан Петровић.

Срезови: Белопаланачки, Царибродски (Димитровградски), Нишавски (Пирот) и Лужнички (Бабушница).

Бригаде: Прва и Друга пиротска, Прва и Друга белопаланачка, Царибродска и Лужничка.


28. Делиградски корпус ? Горски штаб 61

Командант: Капетан Јован Јовановић Деда (до септембра 1943), капетан Брана Петровић (до јула 1944) и капетан Властимир Весић.

Срезови: Ражањски, Алексиначки, Моравски (Житковац) и Сокобањски.

Бригаде: Алексиначка, Сокобањска и Ражањска.


29. Тимочки корпус ? Горски штаб 65

Командант: Мајор Љуба Јовановић ''Патак'' (шифре ''Матеја'' и ''Миховил'').

Начелник штаба: Мајо Бора Милосављевић.

Срезови: Неготински, Крајински, Борски, Зајечарски и Бољевачки.

Бригаде: Прва и Друга неготинска, Прва (ком. поручник Раде Петровић ''Кент'') и Друга бољевачка, Прва и Друга борска и Прва и Друга зајечарска.


30. Књажевачки корпус ? Горски штаб 190

Командант: Капетан Божидар Миладиновић

Срезови: Тимочки, Заглавски и Сврљишки.

Бригаде: Прва и Друга књажевачка, Тимочка и Сврљишка.


31. Јужноморавски корпус ? Горски штаб 165

Командант: Капетан Јован Стефановић (до јануара 1944), па мајор Ранко Стошић и капетан Боривоје Манић (шифра ''Луиђи'').

Срезови: Лесковачки, Пољанички (Владичин Хан) и Пчињски (Врање).

Бригаде: Моравска, Пољаничка, Лесковачка и Летећа.


32. Иванковачки корпус ? Горски штаб 60

Командант: Мајор Љубомир Михаиловић (шифре ''Селимир'' и ''Радојица''; Михаиловић је заробљен од Немаца маја 1944 у офанзиви ''Фрихлинг'' и одведен у логор; пролећа 1945 ослобађа га Црвена армија и предаје југословенским комунистима, који га на стаљинистичком процесу у Београду осуђују на смрт и стрељају), па капетан Боривоје

Станисављевић.

Срезови: Раванички (Ћуприја) и Параћински.

Бригаде: Раваничка (ком. капетан Михаило Ћаћић) и Параћинска (ком. капетан Боривоје Станисављевић, па мајор Душан Цветковић).

Бројно стање: Крајем 1943 око 600 људи под оружјем, пролећа 1944 око 1000 људи под оружјем.

33. Вардарски корпус

Командант: Поручник (капетан) Стојан Крстић (погинуа 28. маја 1944 у борби против комуниста код села Липовице у околини Врања).

Територија корпуса: Скопска Црна Гора.

Бригаде: Непознато, осим једне: Жеглиговска бригада, ком. поручник Никола Јанићијевић (тешко рањен када је погинуо капетан Крстић).

Бројно стање: Непознато (у Вардарском корпусу, на Скопској Црној Гори, 30. новембра 1943 налазила се трочлана британска војна мисија; других података о овој јединици нема).

34. Ресавски корпус ? Горски штаб 79

Командант: Капетан (мајор) Јован Михаиловић (шифра ''Доган''), па мајор Љубиша Терзић (погинуо 24. јула 1944 у борби против комуниста на Буковику), и мајор Јован Марковић.

Начелник штаба: Мајор Зоран Весел (шифра ''Албин'')

Срезови: Ресавски (Свилајинац) и Деспотовачки.

Бригаде: Прва ресавска (ком. поручник Вулашин Петковић), Друга ресавска (ком. водник Душан Зивлаковић) и Деспотовачка.

Бројно Стање: Око 350 људи под оружјем.

35. Јабланички корпус ? Горски штаб 169

Командант: Потпуковник Стеван Рајчевић (до 1943), затим капетан Јагош Вукановић.

Срезови: Јабланички и Гњилански.

Бригаде: Прва, Друга, Трећа и Четврта јабланичка, Гњиланска бригада, Арнаутска бригада ''Хоџе Зејнела'', а од почетка 1944 и Гајтанска бригада.

Бројно стање: НепознатоСачувана

Његован


Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #7 послато: Октобар 13, 2007, 11:09:02 поподне »Команда Црне Горе и Старог раса

(формирана по наређењу ђенерала Драже Михаиловића од 5. децембра 1943)

Командант: Потпуковник Ђорђе Лашић (до маја 1944, кад је погинуо од енглеских бомбардера), затим потпуковник Павле Ђуришић








Начелник штаба: Мајоп Сава Вукадиновић

Команда Црне Горе

Командант: Потпуковник Павле Ђуришић

Начелник штаба: Мајор Рудолф Раде Перхинек (заробљен од Немаца 3. марта 1944)

36. Лимски корпус ? Горски штаб 149

Командант: Мајор Милорад Јоксимовић

Помоћник команданта: Капетан Панто Саичић

Начелник штаба: Капетан Божидар Ћеранић

Срезови: Берански и Бјелопољски

Бригаде: Прва и Друга беранска и Прва и Друга бјелопољска. (Беранска омладинска бригада и Бјелопољска омладинска бригада нису улазиле у састав Лимског корпуса).


37. Комски корпус ? Горски штаб 111

Командант: Мајор Андрија Весковић (до јула 1943, кад је погинуо), затим Величко Бојановић.

Срезови: Андријевачки, Колашински и део Подгоричког.

Бригаде: Прва (ком. Александар Алекса лалић) и Друга андријевачка и Прва и Друга колашинска.


38. Дурмиторски корпус

Командант: Капетан Иван Ружић

Помоћник команданта: Капетан Љубо Минић

Начелник штаба: Поручник Милун Јовановић

Срезови: Шавнички и Дурмиторски (Жабљачки)

Бригаде: Прва дурмиторска ? командант капетан Никола Бојовић (до маја 1943. када је заробљен од Немаца и одведен у логор; Бојовић данас живи у Енглеској), затим капетан Урош Жукић, и Друга дурмиторска ? командант капетан Иван Ружић.


39. Никшићки корпус

Командант: Мајор Бошко Павић (до 22. октобра 1943), затим мајор радојица Мијушковић (до 11. јула 1944), и потпуковник Симо Ђукановић.

Срез: Никшићки

Бригаде: Никшићка и Вучедолска (током 1944. још једна)


40. Острошки корпус

Командант: Капетан корвете Јаков Јововић (до 11. јула 1944), затим мајор Никола чановић (до краја 1944) и мајор Милош Павићевић.

Помоћник команданта: Мајор Петар Ђурановић

Начелник штаба: Капетан Саво Радуловић

Срез: Даниловградски

Бригаде: Прва и Друга даниловградска (током 1944. и Трећа даниловградска)


41. Зетски корпус

Командант: Капетан Сава Вукадиновић (шифра ''Дра-Дра''), до 11. јула 1944, затим мајор Новица Лазовић до 20. децембра 1944, и мајор Васо Вукчевић.

Срез: Подгорички

Бригаде: Прва зетска (ком. мајор Васо Вукчевић), Друга кучко-братоношка и Трећа бригада (ком. капетан Марко Вучинић)


42. Ловћенски корпус

Командант: Мајор Блажо Гојнић (до јуна 1944), затим мајор Јово Ђукановић.

Помоћник команданта: Капетан Божидар Вујановић (до јуна 1944), затим капетан Видак Рогановић.

Начелник штаба: Поручник Владимир Пламенац (до јуна 1944), затим капетан Урош Иличковић.

Срезови: Цетињски и Барски.

Бригаде: Прва и Друга барска и Цетињска (ком. капетан Андрија Ђурашковић). Јула 1944. барске бригаде излазе из Ловћенског корпуса , а формирају се четири Цетињске: Прва (на територији Цуца) под командом поручника Блаже Кривокапића, Друга (на територији Чево-Бјелице) под командом наредника Вељка Вукотића, Трећа (на територији Ћеклићи-Његуши) под командом капетана Стеве Мартиновића и Четврта (на територији Ријечке нахије) под командом наредника Стеве Јовићевића.

Бројно стање крајем 1943: Око 1700 људи под оружјем.

43. Црмничко-приморски корпус

Командант: мајор Василије Миривић

Помоћник команданта: капетан Ђуро Пламенац

Начелник штаба: Капетан Петар Ђуковић

Срезови: Барски и Церска испостава у Будви.

Бригаде: Црмничка и Барска (односно Друга барско-приморска)


44. Бококоторски корпус

Командант: капетан Ђорђе Радминовић.

Срез: Бококоторски

Бригаде: Прва бококоторска (ком. капетан Ђуро Иветић) и Друга бококоторска (ком. капетан никола Вуксановић)


45. Дубровачки корпус

Командант: Капетан Ђорђе радмиловић

Срезови: Бококоторски (до формирања Бококоторског корпуса) и Дубровачки.

(Напомена: Нама других података о Дубровачком корпусу; није сигурно дали је потпадао команди Црне Горе или Команди Источне Босне и Хецеговине).

Команда Старог Раса - Горски штаб 148

Командант: Мајор Војислав Вукачевић (шифре ''Рампини'', ''Пинирам'' и ''Рам-Рам'')

Заменик команданта: Капетан Радоман Раилић, затим капетан Вук Калаитовић (пролећа и лета 1944)

Помоћник команданта (1944): Мајор Здравко Касаловић

Обавештајни официри: Поручник Богољуб Ирић

46. Први милешевски корпус ? Горски штаб 505

Командант: Капетан Радоман Раилић

Помоћник команданта: Поручник Богољуб Ирић.

Срезови: Прибојски и Малешевски.

Бригаде: Пљеваљска и Прибојска


47. Други милешевски корпус:

Командант: Поручник Вук Калаитовић (шифра ''Жан'')

Помоћник команданта: Поручник Богољуб Ирић

Начелник штаба: Божина Коматина

Срезови: Милешевски, Нововарошки и Сјенички

Бригаде: Милешевска (ком. Радован Кривокапић), Нововарошка и Сјеничка.


Команда Источне Босне и Херцеговине ? Горски штаб 200

Командант: Мајор Петар Баћовић

Начелник штаба: Мајор данило Салатић

Обавештајни официр: Капетан Миливоје Риста Ковачевић.

48. Романијски корпус ? Горски штаб 220

Командант: Капетан Милорад Момчиловић

Начелник штаба: Поручник корвете Славко Ђурковић

Ађутант: Наредник-водник Благоје Станић

Заступник команданта: Пуковник Гојко Борота

Срезови: Прва сарајевска (ком. потпоручник Саво Дерикоња), Друга сарајевска (ком. поручник Стева Воиновић), Рогатичка (ком. поручник Добрица Ђукић), Романијска, Власеничка (ком. поручник Моћо Мићић), Калиновачка (ком. капетан Станоје Мазић)

49. Дрински корпус

Командант: Мајор Алекса Драшковић

Срезови: Сребренички, Вишеградски, Чајнички и Фочански.

Бригаде: Вишеградска (ком. капетан Павле Грубач, па капетан Драгиша Васиљевић), Сребреничка (ком. капетан Ненад Ђорђевић), Бригада ''Босна'', Бригада ''5. октобар'' (по дану ослобођења Вишеграда од Немаца 1943), Фочанска (ком. потпоручник Милан Мотовић, начелник штаба Саво Бодирога, Чајничка (ком. потпоручник Милош Вучковић, начелник штаба потпоручник Жарко Кораћ).

50. Невесињски корпус

Командант: Капетан Милорад Поповић

Начелник штаба: Капетан Милоје Лазаревић

Срезови: Невесињски, Коњички, Мостарски и Гатачки.

Бригаде: Прва невесињска (ком. капетан Милоје Лазаревић), Друга невесињска (ком. капетан Василије Гутић), Коњичка (ком. капетан Вељко Реметић), Гатачка (ком. капетан Михаило Копривица), Калиновачка (ком. капетан Крста Ковачевић), Мостарска и Голијска (ком. војвода поп Радојица Перишић).

51. Требињски корпус

Командант: Поручник Милорад Видаковић

Срезови: Требињска, Билећки, Љубињски и Столачки.

Бригаде: Билећка (ком. капетан Константин Коста Угљаревић, затим капетан Милош Куреш), Требињска (ком. поручник Влада милојевић), Дубровачка (ком. капетан Нино Свилокос) и Столачка (ком. поручник Митар ?)

52. Зенички корпус ? Горски штаб 240

Командант: капетан Боривоје Митрановић

Бригаде: Кладањска (ком. потпоручник Илија Жугић)

(Нема других података о Зеничком корпусу)

Команда Западне Босне ? Горски штаб 300

Командант: Мајор Славољуб Врањешевић

Начелник штаба: Капетан Сергије Живановић.

Делегат Врховне команде за Западну Босну: Капетан Боривоје Митрановић.

Члан штаба: Капетан Манојло Пејић.

53. Босанско-крајишки корпус

Командант: Поручник (војвода) Урош Дреновић (до 31. маја 1944, када је погинуо), затим накратко Митар Тривунчић, па мајор Славољуб Вранешевић (до септембра 1944), и мајор Јоца Михајловић.

Начелник штаба: Капетан Рад. Р. Мирић.

Територија: Између Саве и Врбаса, на југу до Ливањског и Дувањског поља, укључујући и Гламочки срез.

Бригаде: Прва крајишка ''Војвода Мишић'', Друга крајишка ''Змијање'' и Трећа крајишка ''Кочић'', а од јула 1943 и Четврта крајишка ''Мањача''.

54. Средњобосански корпус ? Горски штаб 310.

Командант. Мајор Лазар Тешановић.

Територија: Између Саве, Врбаса и Босне.

Бригаде: Жупска, Црновршка, Мотајичка (ком. Владо Винчић), Јошевачка, Врбаска, Љубићка, Теслићка, Добојска, Вучијачка и Бањалучка.

55. Други средњобосански корпус

Командант: Мајор Сергије Живановић (до маја 1945), затим капетан Александар Аранђеловић.

Бригаде: Вучијачка, Љубићка и Добојска (све три бригаде су преузете из Средњобосанског корпуса, октобра 1944, када је формиран Други средњобосански корпус), Тешањска бригада (формирана октобра 1944) и Дервентска бригада (формирана почетком априла 1945).

Остале Босанске јединице

56. Мајевички корпус

Командант: Мајор Стеван Дамјановић.

Срезови: Брчко, Бијељина, Тузла и Зворник.

Бригаде: Мајевичка, Семберска, Тузланска и Подрињска. Од септембра 1944 четири групе бригада: 1. група (командант капетан Мироје Јовановић), састава: Папраћка, Бирчанска и Спречанска; 2. група (ком. Радивоје Керовић), састава: Прва, Друга, Трећа и Четврта мајевичка бригада; 3. група (ком. потпоручник Јеремија Лазић Зека), састава: Семберска, Брчанска и Семберска летећа бригада; 4. група (ком. поручник Сима Матавуљ), састава: Подрињска, Зворничка и Јуришна бригада.

57. Озренски корпус

Командант: Потпоручник Цвијетин Тодић, па капетан Боривоје Митрановић.

Начелник штаба: Поручник Шане Димитријевић.

Територија: Између Босне и Спрече.

Бригаде: Височка (ком. поручник Никола Кнежевић), Зеничка (ком. поручник Никола Лучић), Кладањска (ком. поручник Стева Воиновић, потом поручник Саво Зенић).

58. Требавско корпус

Командант: Протојереј Сава Божић.

Срезови: Грачаница, Градачац, Брчко и део среза Добој.

Бригаде: Прва, Друга, Трећа и Четврта требавска, Пета посавска, а од маја 1944 и Шеста; Седма и Осма посавска.

Команда Динарске Четничке дивизије

Командант: Свештеник војвода Момчило Ђујић.

Помоћник команданта: Војвода Брана Богуновић.

Начелник штаба: Мајор Давид Шошкић.

Командант Штабног батаљона гарде: Поручник Андрија Радош.

59. Корпус ''Гаврило Принцип''

Командант: Војвода Брана Богуновић, затим мајор Милан Цвјетићанин.

Нчелник штаба: Поручник Коста Тркуља.

Територија: Област Босанског Петровца и Дрвара.

Бриаде: Прва (ком. поручник Милан Цвјетићанин), Друга (ком. поручник Марко Ћућуз), Трећа (ком. Богдан Ивић), од пролећа 1944 и Четврта (ком. наредник Душан Дувњак Стари).

60. Први лички корпус

Командант: Потпуковник Живадин Младеновић и наредник Тоћан Станисављевић Цицвара.

Територија: Јужна Лика и Северна Далмација.

Бригаде: Прва грачачка (ком. Јова Станисављевић), Друга (ком. Душан Лукић па Дмитар Терзић), Трећа (ком. Петар Рајак), Четврта (ком. Никола Плећаш Нитоња и Брацо Чварак,

затим Душан Лукић и Томица Иванчевић.

61. Први далматински корпус

Командант: Мајор Новак Мијевић.

Начелник штаба: Капетан Јован Сремац

Ађутант: Миљан Смиљанић.

Национални повереник: Протојереј Илија Булован.

Територија: Далматинско Косово.

Бригаде током 1944. године: Проминска (ком. поручник Симо Радић), Динарска (ком. поручник Јово Н. Грубнић), Цетинска (ком. поручник Иво Јанков), Свилајска (ком. Драган Мркић, затим Стеван Кнежевић и Никола Ћук), Мосећка (ком. Мишо Милошевић ? Негровић, затим Јован Сировица, Велимир Караџић и Анте Геричић) и Летећа бригада (ком. Лазо Миланковић, затим поручник Бошко Асановић, Милија Михић и Глишо Марић).

62. Други далматински корпус

Командант: Генерелштабни капетан Живорад Младеновић.

Територија: Книнска крајина.

Бригаде: Прва (ком. поручник Милорад Милошевић, затим Милан Околобџија), Друга (ком. Аћим Кнежевић), Трећа (ком. наредник Љубо Вулић, затим потпоручник Урош Његован).

63. Трећи далматински корпус

Командант: Мајор Миодраг Капетановић, потом мајор Васиљевић, па капетан Стеван Тонковић.

Територија: Северна Далмација.

Бригаде: Бенковачка (ком. поручник Милорад Стегњајић), Ђеврсачка (ком. поручник Савић), Кистањска (ком. капетан Милутин Дабетић) и Скрадинска (ком. капетан Владе Чудић).

Бројно стање корпуса 1. новембра 1944: 900 људи под оружјем.

Команда ЈВуО за Горњу Лику и Хрватско приморје

Командант: Војвода Доброслав Јевђевић.

64. Личкокордунашки корпус

Командант: Капетан Миле Маријан.

Заменик команданта: Јоцо Еремић.

Национални повереник: Илија Влашић.

Ађутант: Ђуро Бањанин.

Срез: Оточац (Лика-Гацка долина).

Бригаде: Прва (ком. Стево Косановић), Друга (ком. Раде Милеуснић).

Команданти батаљона: Ђуро Видаковић, Милош Поповић, Милан Божић, Илија Катић, Раде Ћурчић, Милош Бракус (Шијан), Буде Кордић и Никица Косановић.

Време формирања корпуса: Септмбар 1944.

Бројно стање: Преко 1000 људи под оружјем.

65. Приморски корпус

Командант: Капетан Душан Џаковић.

Терен: Област Илирске Бистрице.

Командири чета: Илија Марјан, Јовица Диклић, Милиша Степановић, Драган Пејновић, Никица Косановић, Симо Мамула и капетан Никола Вујошевић.

Време формирања корпуса: Лето 1944.


Команда Словеније и Истре

Командант: Генералштабни мајор Карло Новак.

(Било је предвиђено формирање четири корпуса: Горењског, Долењског, Приморског и Истарског; постојала је једна јединица са око 300 људи под оружјем, као и мрежа

илегалаца и обавештајаца у градовима).

Команда Војводине

Командант: Мајор Драгиша Ђ. Ракић

(Рад у лиегали. Постојао је један одред у околини Бечкерека).

Команда Срема

Командант: Потпуковник Драгомир радовановић.

(Рад у илегали).

Команда Славоније

Командант: Пуковник Александар Николић.

(Рад у илегали. Код Уба и Обреновца формирани су одреди од избеглица из Славоније).

Ужа Хрватска

(Рад у илегали. Постојао је један одред на Папуку).

Команда Београда ? Горски штаб 2

Командант: Генералштабни мајор Жарко Тодоровић (око 17. маја 1941 до јула 1941, када је ухапшен од Гестапоа), затим генералштабни мајор Радослав Ђурић (до октобра 1941), потпуковник Душан Манојловић, капетан Иван Павловић (шифра ''Ђока''), поново генералштабни мајор Жарко Тодоровић (до почетка 1943, када је ухапшен од Гестапоа и одврден у Маутхаузен) и генералштабни мајор Александар Саша Михајловић (шифра '' Вили''; убијен је од комуниста 1945).

Помоћник команданта: Капетан Иван Павловић, затим потпуковник Владимир Пурић (шифра ''Рајтер'').

Начелник штаба: Капетан Бранко Станић (шифра ''Пинокио''), па од лета 1944 мајор Божидар Ранковић.

(Средином 1943 Команда Београда формирала је пет корпуса са 17. бригада).

66. Први београдски корпус ? Горски штаб 2/1

Командант: Потпуковник Влајко Пурић, затим потпуковник Светолик Грујичић (ухапшен од Гестапоа марта 1944) и мајор Божо Ивановић (конспиративно име Среја Тодоровић).

Помоћник команданта: Мајор Душан Пачић.

Начелник штаба: Капетан Војислав Мушика.

Територија: I, II и X кварт.

Јединице: Прва бригада (ком. поручник Сава Радуловић), Друга Бригада (ком. мајор Никодије Марјановић, затим потпоручник Светислав Белић) и Трећа бригада (ком. капетан Душан Милутиновић, затим капетан Милан Радичевић и капетан Васо Милић).

67. Други београдски корпус ? Горски штаб 2/2

Командант: Мајор Милутин Миљковић, затим капетан Драгутин Милојевић (ухапшен од Гестапоа крајем марта 1944) и мајор Јовица Наловић.

Начелник штаба: Капетан Бранко Јовановић (''чика Бене'').

Територија: III, IV и V кварт.

Јединице: Прва бригада (ком. капетан Марјановић, затим капетан Коста Николић), Друга бригада (ком. капетан Мика Николић, затим поручник Достанић) и Трећа бригада (ком. поручник Марић).

68. Трећи београдски корпус ? Горски штаб 2/3

Командант: Мајор Божидар Делибашић (ухапшен од Гестапоа крајем марта 1944).

Помоћник команданта: Капетан Милутин Гроздановић.

Начелник Штаба: Мајор Валентин Вертић (ађутант Њ.В. Краљице Марије; илегално име Бастић).

Територија: IX, XII и XIII кварт.

Јединице: Прва бригада (ком. мајор Милорад Бировљев), Друга бригада (ком. капетан Воимир Алфировић) и Трећа бригада (ком. непознато).

69. Четврти београдски корпус ? Горски штаб 2/4

Командант: Мајор Марко Мркела, затим капетан Б. Митић, мајор Војислав Човић и капетан Поповић.

Помоћник команданта: Мајор Љубомир Поповић.

Начелник штаба: Мајор Радомир Влаховић.

Помоћник начелника штаба: Капетан Брана Радојчевић.

Територија: VII, VIII и XI кварт.

Јединице: Прва бригада (ком. капетан Милан Јовановић), Друга бригада (ком. мајор Милан М: Змајић, затим мајор Војислав Човић и поручник Цветко Пијановић) и Трћа бригада (ком. потпоручник Ђорђе Добричани).

70. Пети београдски корпус ? Горски штаб 2/5

Командант: Мајор Божа Ранковић, затим потпуковник Предраг Радојловић и мајор Ика Илић.

Помоћник команданта: Мајор Аца Бошковић.

Начелник штаба: Мајор Драгиша Јевтић.

Јединице: Прва бригада (ком. капетан Миодраг Стојановић (''Пера професор''), Друга бригада (ком. мајор Сретен Сијерић; ову бригаду попуњавали су недићевци, ватрогасци и спортисти) и још три бригаде.

Бројно стање београдских корпуса: 5119 људи, од којих 3500 људи под оружјем, са 80. возила и четири радио станице. Команда Београда је сматрала да су ових 2500 људи спремни за акцију у прва 24. сата. Пошто је ђенерал Михаиловић одустао од напада на Београд, београдски корпуси су до краја рата остали у илегали.

Илегални рад Команде Београда огледао се у следећем: Скупљање санитетског материјала, штампарског материјала и новца за јединице на терену; обавештајна служба; слање официра и подофицира на терен; убацивање својих људи на стратешки значајна места у државним службама и у апарат окупационе власти, атентати и тд.

(Цивилни (Управни) штаб Команде Београда имао је спремно људство за преузимање власти у случају ослобођења).

Групе корпуса

1. Група корпуса Горске гарде Њ.В Краља Петра II

Командант: Капетан Никола Калабић.

Састав: Први и Други опленачки и Космајски корпус.

Време формирања: Почетком 1944.

2. Посавско ? колубарска група корпуса

Командант: Мајор Владимир Комарчевић.

Састав: Руднички, Колубарски и Ваљевски корпус.

Време формирања: 11. новембар 1943.

3. Церко ? мајевичка група корпуса

Командант: Мајор Драгослав Рачић (шифре ''Ђорђо'', ''Шеф'', ''Милан'', ''Јо-Јо'' и ''Ла-Ла'').

Састав: Церски, Мајевички и Мачвански корпус.

Време формирања: Крајем 1943.

4. Шумадијска група корпуса

Командант: Потпуковник Душан Смиљанић.

Састав: Први и Други пумадијски корпус и Прва крагујевачка бригада.

Време формирања: Почетком 1944.

5. Расинско ? топличка група корпуса

Командант: Потпуковник Драгутин Кесеровић.

Састав: Расински, Топлички и Јастребачки корпус.

Време формирања: 30. април 1944.

Бројно стање почетком октобра 1944: Више од 10000 људи под оружјем.

6. Великоморавска група корпуса

Командант. Потпуковник Љубомир Михаиловић (до маја 1944), затим потпуковник Тодор Гогић.

Састав: Варваринск.и, Ресавски и Иванковачки корпус.

Време формирања: 18. јануар 1944.

7. Нишавска група корпуса

Командант: Мајор Младен Младеновић (до 12. маја 1944), затим мајор Властимир Весић (шифре ''Виктор'' и ''Ви-Ви'') и пуковник Милутин Радојевић.

Састав: Нишавски, Чегарски и Књажевачки корпус.

Време формирања: Фебруар 1944.

8. Млавско ? смедеревска група корпуса

Командант: Потпуковник Милош Радојловић (псеудоним Михаило Јовановић, шифре ''До-До'' и ''Дог-Дог'').

Састав: Млавски, Смедеревски, Тимочки, Крајински и Делиградски корпус.

Време формирања: Март 1944.

9. Јужноморавска група корпуса

Командант: Капетан Боривоје Мандић, затим мајор Младен Младеновић.

Састав: Јужноморавски, Власински, Јабланички, Први и Други косовски корпус, Вардарски корпус и Шарпланинска бригада.

Време формирања: Јун 1944.

10. Београдска група корпуса

Командант: Мајор Александар Михаиловић.

Састав: Авалски корпус и београдски корпуси.

Групе Јуришних корпуса

1. Четврта група јуришних корпуса

Командант: Мајор Драгослав Рачић.

Начелник штаба: Капетан Нешко Недић.

Састав:

-Први јуришни корпус (две бригаде из Првог и једна бригада из Другог равногорског корпуса); командант капетан Предраг Раковић.

-Други јуришни корпус (две бригаде из Горске гарде и једна бригада из Шумадијске групе корпуса); командант капетан Никола Калабић.

-Трећи јуришни корпус (две бригаде из Церско-мајевичке групе корпуса и једна из Ваљевског корпуса); командант капетан Војислав Туфегџић.

-Четврти јуришни корпус (две бригаде из Златиборског корпуса и једна бригада из Рудничког корпуса); командант капетан Миломир Коларевић.

-Пети јуришни корпус (једна бригада из Пожешког и једна из Јаворског корпуса); командант капетан Милош Марковић.

Време формирања: 27. мај 1944.

Бројно стање: 8000 људи под оружјем.

Напомена: Јула месеца из Четврте групе јуришних корпуса излази Четврти јуришни корпус, а септембра месеца у њен састав улазе Други шумадијски корпус (као Шести јуришни корпус) и Ваљевски корпус (као Седми јуришни корпус).

2. Друга група јуришних корпуса

Командант: Мајор Војислав Лукачевић

Састав:

-Дрински летећи корпус.

-Четврти јуришни корпус (без Златиборске бригаде).

-Први милешевски корпус.

-Други милешевски корпус.

-Летећа бригада ''Босна'' (ком. капетан Петар Јосић).

Време формирања: Април 1944.

3. Осми јуришни корпус

Командант: Потпуковник Велимир Пилетић.

Састав:

-Јуришна група НАЦИ (ком. поручник Шкоф; састав Млавски, Крајински и Тимочки одред).

-Крајински корпус.

-Књажевачки корпус.

-Млавски корпус.

Време формирања: Јул 1944.Сачувана

draganz

Шта рећи?

Поруке: 5140

Гласај: +0/-0

o


« Одговор #8 послато: Октобар 13, 2007, 11:12:13 поподне »





...zbog nedostatka komunikacije sa ostalim clanovima foruma!!Сачувана

Његован


Поруке: 191

Гласај: +0/-0

Пол:

o

o

o

o


« Одговор #9 послато: Октобар 13, 2007, 11:21:47 поподне »








Лијево ЛЕГИЈА ЧАСТИ а десно РАТНИ КРСТ.

Legion of Merit

Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу:

"Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и видећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били улесници у извојевању коначне савезничке победе."

Ратни крст

Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:

"Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу."

Сачувана

Боцони

Искусан

Поруке: 808


http://www.postimage.org/image.php?v=PqeFviJ

Гласај: +0/-0

Пол:

o


« Одговор #10 послато: Октобар 14, 2007, 12:05:01 поподне »Негде прочитах: "Видела жаба да се коњ поткива па и Дража објавио рат Вермахту."

Сачувана

Marjanovic

Шта рећи?

Поруке: 4092

Гласај: +0/-0

Пол:

o


« Одговор #11 послато: Октобар 14, 2007, 03:34:55 поподне »Svaka cast djeneralu Mihailovicu samo danas se kod nekih javlja “obrnuta partizanstina”, uloge su samo zamenjene. Kao sto je jedno vreme postojalo idolopoklonstvo prema Titu, tako se danas javlja svojevrsno idolopoklonstvo prema Drazi . Mislim da je nesto slicno rekao i vladika zahumsko –hercegovacki Grigorije u casopisu “Pravoslavlje”.

Сачувана

Марија

Гост







« Одговор #12 послато: Октобар 14, 2007, 03:41:46 поподне »Цитат: Marjanovic Октобар 14, 2007, 03:34:55 поподне Svaka cast djeneralu Mihailovicu samo danas se kod nekih javlja “obrnuta partizanstina”, uloge su samo zamenjene. Kao sto je jedno vreme postojalo idolopoklonstvo prema Titu, tako se danas javlja svojevrsno idolopoklonstvo prema Drazi . Mislim da je nesto slicno rekao i vladika zahumsko –hercegovacki Grigorije u casopisu “Pravoslavlje”.

Шта је тачно рекао? Линк

Сачувана

Marjanovic

Шта рећи?

Поруке: 4092

Гласај: +0/-0

Пол:

o


« Одговор #13 послато: Октобар 14, 2007, 06:23:37 поподне »Uf,pricekaj da potrazim :) taj broj ako ga ima u arhivi na netu.Bio je to siri jedan intervju gde se on samo onako usput dotakao te teme.

Сачувана

Marjanovic

Шта рећи?

Поруке: 4092

Гласај: +0/-0







Пол:

o


« Одговор #14 послато: Октобар 14, 2007, 06:48:34 поподне »http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/907-908/tekst/pronadjeni-identitet-stvara-integritet/

Сачувана Штампај

Странице: [1] 2 Иди горе« претходна тема следећа тема »

Верујем » Опште теме »

Питања (разно) »

Четнички покрет

Пребаци се на:

http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3228.0

http://www.pouke.org/verujem/index.php?board=29.0

http://www.pouke.org/verujem/index.php#c7

http://www.pouke.org/verujem/index.php

http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3228.0;prev_next=next#new

http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3228.0;prev_next=prev#new

http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3228.0#top

http://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3228.15

http://www.pouke.org/verujem/index.php?action=printpage;topic=3228.0

http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/907-908/tekst/pronadjeni-identitet-stvara-integritet/



НАСТАНАК ЧЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Documents

Transcript of НАСТАНАК ЧЕТНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ