Struktura lirske pesme

Post on 23-Jun-2015

5.840 views 7 download

description

Prezentacija Struktura lirske pesme može poslužiti kao uvod u proučavanje lirike, ali i za ponavljanje gradiva.

Transcript of Struktura lirske pesme

СТРУКТУРА ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Снежана Клепић

Лирика

• Један од 3 књижевна рода;

• Име је добила по инструменту лира;

• Говори је лирски субјект (песничко ја);

• Лирска песма је најчистији облик лирике.

Особине лирике:

• Унутрашње: субјективност - утемељеност на доживљају и осећајима (израз непосредног, тренутног, личног искуства лирског песника; пристрасност) и непосредност (директност, отвореност, јасност, одсуство посредника);

• Јединство звука и смисла;• Спољашње: стих и проза.

Лирска песма

• Иако је стара колико и човек, сматра се да је настала у Грчкој у 7. веку п.н.е.

• Грци су је певали уз лиру по којој је и добила име;

• Испрва је била у синкретичком облику (песма, музика и покрет, с тим да је нагласак био на ритму).

Подела лирике

По аутору

усмена

писана

Лирском песмом се износи неки доживљај, казује лични став, изражава мисао.

Структура лирске песме

темамотиви

композиција

језик

ритам

Стих – један ред у песми

• Представља ритмичку, звуковну, значењску и синтаксичку целину.

• Одређује се према броју слогова.

Народна поезија:1. епски десетерац;2. лирски десетерац;3. дужи стих;

Уметничка поезија:1. седмерац;2. осмерац;3. деветерац;4. десетерац;5. једанаестерац;6. дванаестерац,7. слободни стих.

Строфа

Два или више стихова обједињених ритмичком организацијом, који често чине и мисаону целину, називају се строфом.

Према броју стихова постоје: Дистих

ТерцинаКатренКвинта

СекстинаСептимаОктаваНона

Децима

Рима Рима је гласовно подударање речи

на крају 2 стиха.

Рима може бити:1. правилна – подударају се сви

гласови;2. чиста – подудара се и акценат;3. богата – подудара се и пре

наглашеног вокала;4. мушка – подудара се у једном

слогу;5. женска – подудара се у два слога;6. дактилска – подудара се у три

слога, као и:

7. леонинска – у средини и на крају стиха;

8. парна – два узастопна стиха;

9. укрштена – 1. и 3, а 2. и 4;

10. обгрљена – 1. и 4, а 2. и 3.

КРАЈ ЛЕКЦИЈЕ

Тема

• Оно о чему се говори;• Предмет уметничке обраде;• Основна мисао дела.

Мотиви

• Најмање тематске јединице;• Повезују се асоцијативно – по сличности

или контрасту.

Ритам

Мање или више равномерно понављање неких феномена у краћим интервалима.

Језичко-ритмички сигнали су: 1. Квантитет;2. Слогови;3. Акценти;4. Цезура;5. Границе речи;6. Акценатске целине; 7. Паузе; 8. Еуфонија;9. Рима;10. Опкорачење стиха.

Композиција

композиција

спољња

стих проза

унутрашња

распоред мотива

1. Основни мотив2. Разрађујући мотив

3. Поента

Језик

Нарочита употреба језика – језик је израз

уметниковог личног

доживљаја и материјал од кога се гради

уметничка слика

живота пуна дубоких,

многосмислених значења;

Сликовитост –

најзначајније

стилско средство

које истиче

афективну снагу речи и говора;

Емоционалност –

извире из мисаоно-емоционалног става

писца и одступања

од обичног начина

изражавања;

Одступање од

обичног начина изражавања;

Хармоничност –

између уметникове емоције и језичког

израза остварује

се сагласност, хармонија;

Ритмичност – стих и проза.

Елегија

• Првобитно песма испевана у елегијским дистисима;

• Осећајна, меланхолично-медитативна лирска песма;

• У новије време изражава помешана осећања (тугу и срећу, радост и жалост).

(Римски песник Овидије најпознатији је писац елегија.)

Ода

• Свечана, достојанствена, похвална песма;• посвећена некој особи или нечему што се

поштује;• писана високим стилом. (Стари Грци писали су оде у част боговима и

државницима.)

Химна

• Свечана песма у славу неког божанства или хероја;• Посвећена некоме или нечему вредном највећег поштовања;• Писана високим стилом.

Дитирамб

• Врста хорске лирике код старих Грка, најпре певана у славу бога Диониса, бога вина и плодности;

• Лирска песма у којој се славе природа, земаљска срећа уживања;

• Ведра песма, живог, брзог ритма.

Гнома

• Зовемо је још и сентенција;• Кратка, сажета изрека која садржи неку

општу мисао или моралну истину примењиву на различите ситуације у животу;

• Једноставна форма – може да стоји у саставу веће целине или самостално.

Епиграм

•Најпре натпис на неком предмету, гробном камену или заветном поклону; •Касније кратка, духовита, најчешће сатирична песма на неку актуелну тему;•Ироничног тона, неочекиваног завршетка.

Епитаф

• Првобитно натпис на гробу, у стиху или прози;

• Касније рефлексивне песме о животу и смрти, општим људским проблемима.