Duboke pesme identitet7 - zavetinekruna.files.wordpress.com€¦ · PESME NEMOGU]E QUBAVI Probrane...

Miroslav LUKI]

DUBOKEPESME

NEMOGU]EQUBAVI

PPrroobbrraannee ppeessmmee

DDrruuggoo,, nneezznnaattnnoo iizzmmeewweennoo iizzddaawwee

"Edicija ZAVETINE"Beograd, februar 2006

Napisali su o pesniku Luki}u

... U Luki}a ima, katkad, stihova kakvih se nebi zastideo nijedan pesnik na svetu. A ako su oni ostalinerazvijeni i skoro razbacani, to je zato {to ovaj pesnikèli da bude samo prostor kroz koji huji vetar, zato {touop{te ne teì wihovom ograni~ewu, zato {to je apsolu-tan pesnik, koji vi{e mari za sopstvenu punotu, no zautisak punote u drugima....

V. Jagli~i} , 2000.

“Kada se sredinom 1993. godine pojavilakwiìca od 50. - ak stranica FLORA DE LAMUN]E (kraq homoqa), svi su tih desetakobjavqenih pesama, ~itali kao pesme Bore Mi{qenovi}a(1919 - 1977), koje je samo sakupio, sredio i na svetizdao Miroslav Luki} (1950), u to vreme autor samotri kwige, nepoznate naj{iroj ~itala~koj javnosti.(...)Kasnije su Pesme Bore Mi{qenovi}a sa kratkombele{kom bile pre{tampane, kao posledwe poglavqeLuki}evog romana UJKIN DOM (Beograd, 1997).Luki} (je) (ovom kwiìcom) najavio jedan stra{nikarneval razistorije na Balkanu, ali i sebe kao velikogpesnika.... Pesme Bore Mi{qenovi}a (...) tih desetpesama su sasvim dovoqne da se stekne prvi i glavnidojam o ... pesniku... Sa tim pesmama, Luki} stoji rame uzrame, sa najve}im srpskim pesnicima 20. veka.... Luki}nije pateti~an, kao Rastko Pertovi}, ne govori nekim~udnim cincarsko - srpskim jezikom kao Nastasijevi};nije sentimentalan kao Crwanski. Po{teniji je i saves-niji od Pope, Pavlovi}a i Rai~kovi}a, Rakiti}a, Noga,Maksimovi}a...

S. Ig. Mitrovi}, 2001.

...Ja bih radije rekao da pesnik Luki} ne“umawuje ovo na ra~un onog”; no da i “ovo” i “ono” dobi-jaju ne{to drugo, a ono u puno}i slika “ovog” i “onog”,ili bar u intezitetu zagonetke “blaènog stawa” i estet-skog doìvqaja. ... On u nekim trenucima misti~nimnajvi{eg nadahnu}a dolazi i do stawa nekog saznawa daiza postoji iza, da postoji, kao {to stalno govorimo -“tajna tajne i opet tajna”, ili “tajna nad tajnama” (kakogovore u nekim mistikama). Na takve sam trenutke tokomrada ukazivao. (.....) Iako je Luki}evo misti~no spoz-nawe vi{e uzgredno, (...) ono je ipak neki sistem kojizra~i svojom spontano{}u, neposredno{}u, i {to jenajva`nije - poetskom ubedqivo{}u.

Miodrag Mrki}, 2005.

Luki}ev pesni~ki opus nikao je i ni~e(~eznu}i za kwièvnim podvizima trajnijega umet-ni~koga dejstva) iz izvora umetni~kogastvarala{tva u {irokim slojevima naroda, dubokihi neiscrpnih, iz ìve tradicije, potiskivane narazne na~ine, bogatih riznica - ~udesnih. Niko, ~ininam se, u HH veku, u srpskoj kwièvnosti, i kao pes-nik, i kao romanopisac i esejist, nije shvatio takoduboko podsticajne izazove duha starobalkanskognasle|a, kao Luki}. Miroslav Luki} je iskqu~iva, amo`da i jedinstvena manifestacija srbovla{kog ilistarobalkanskog duha.

Alekandar Luki}, 2001.

...Miroslav Luki} je, eto, takav pisac. Pisaopesme, oglede ili prozu - on postupa na isti na~in, traìonu svakodnevnu bodlerovsku groznicu i prepu{ta se sti-hiji (Pisac mora da stvara bez obzira na potowu sud-binu svojih dela.) Ma kakva bila sudbina wegovih dela,Miroslav Luki} ju je do kraja ispunio.

Vladimir Jagli~i}, 2002.

Miroslav LUKI]

DUBOKEPESME

NEMOGU]EQUBAVI

PPrroobbrraannee ppeessmmee

“Lepu pesmu treba ponovo i ponovo~itati. Prava poezija je kao palimsest:naslage slojeva, i silazak kroz wih, u wih,dubqe i dubqe. Zato su izme|u raznovrsnihizdawa, dobra mala, xepna izdawa sa svedenimbrojem pesama, izbor najboqega od najboqega. Nemoè ~ovek uvek desetinu najmilijih “svojih”pesama traìti me|u stotinom, prevrtatilistove unapred, unatrag, ili krhati uglovestranica da bismo lak{e na{li {totraìmo...”

Isidora Sekuli} je bila u pravu.Kao{to Raki}a treba izdati u xepnom izdawu, ukus-nom, u lako povezanoj kwiìci, isto to, i jo{mo`da vi{e, vaì za Miroslava Luki}a, koji je,objektivno gledano, napisao daleko vi{e odRaki}a. Mnoge od pesama, probranih u ovoj neve-likoj kwiìci, bile su skoro sakrivene, u poet-skoj {umi Luki}evih sabranih kwiga pesama(STAROBALKANSKA TETRALOGIJA iPU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U).Sam autor se ve} bio izjasnio o tome.

Pesme su ovde probrane, pre svega, iznajobimnije, nedavno objavqene Luki}eve kwigeSTAROBALKANSKA TETRALOGIJA (Beograd,2006, 700 str.). Ovaj odbir se razlikuje od digi-talnog izbora pesama publikovanih na VebuZavetina 2003 “Duboke pesme nemogu}e qubavi”,po tome {to je sastavqa~ po{ao i stavio na ~eloovog izbora pesme koje je sam pesnik u svoje vremeobjavio u 2. izdawu antologije srpske poezije“Nesebi~an muzej” (Beograd, 2000). Probrano jesedamdesetak odli~nih pesama iz celokupnogopusa Miroslava Luki}a! Ovaj kwiga ima i jedanraritet: Pesnik je jednoj od svojih najpoznatijihpesama “Duboka pesma nemogu}e qubavi iliSkriveni bosiok” dao kona~ni oblik ba{ uovom izdawu! Re~ je o naizgled sitnom ineva`nom, ali u su{tini filigranskom radu.

Za razliku od Pesama iz romana ovo xepnoizdawe donosi mawe, najsvedeniji broj odli~nih pesama.Oba izdawa su izvrsna, iako razli~ita, otkrivaju}iskriveno ovog pesnika. Ovde su ipak biranive~iti ~udesni korenovi, kako sam pesnik najednom mestu re~e.

I.M.L.

Duboke pesme nemogu}e qubavi

(4)

NOBELOVA NAGRADA

Brodski ju je dobio pre pedesete, [ejmes Hini sa pedeset i nekoliko,

a Sajfertu je dodeli{e u dubokoj starosti. Mnoge su zaobi{li. Spisak je poduga~ak.

Za siroma{nog pesnika visina nov~anog dobitka jeskoro basnoslovna, ne ra~unaju}i ono {to uz

Nagradu ide pride. Ta nagrada ima smisla ako sepiscu dodeli pre pedesete.

Nobelova nagrada nije dovoqna za ono {to ho}u.

Samo je sujetnim budalama Nobelova nagrada ciq ane sredstvo.

Veliki pisci klijaju iz jednog zrna.

Ne brinem {to }e mnoge pesme ostati nedovr{enei {to }e mnogi fragmentizameniti slamu na vatri.

Ima ne{to {to je stra{nije – tragedije genija,nesre}e mojih prijateqa, ludilo, {izofrenija,

Ve~ni nered.

U beogradskom potkrovqu je nered, ali zar nije i ovde, na ovom sala{u?

Se}am se prvog vlasnika, kao kroz maglu, vi{e bihmogao da ispri~am o wegovim unukama i ras-

paadawu familije nego o wegovoj fizionomiji. âk bih vi{e mogao re}i i o ovom predelu, o ovomputu {to vijuga uzbrdo, uz koji se on uspiwao god-

inama strpqivo i s verom.

Stara prijateqstva ne vaè ako se rasture naprvim teìm probama!

@ena moè stati izme|u prijateqai na~initi od obojice ìvotiwe,

sviwe ili pse.

Ovu sam pesmu zapo~eo u jesen, u prestonici, azavr{avam je, evo, po~etkom prole}a, kraj bunara

napu{tenog sala{a u Homoqu. Retki borovi deluju divno usred listopadne {ume

{to tek olistava.

Sto od dasaka na kojem pi{em, pod {qivom, pocrneo je, ve} polutruo.

@ene treba birati prema zubima, kao krave. Kadsubotom na pijaci u Ku~evu kupuju krave, uhvate izza nozdrve i dowu usnu, i pa`qivo zagledaju zube.

Grubo i naporno, ali sa razlogom. Zubi su ogledalo du{e – kod ~oveka,

ogledalo snage i zdravqa – kod krava i kowa.

Vrlo je malo prijateqstava iz mladosti koja nisudelo nu`de,

i tako je malo prijateqstava za ~itav ìvot!

Miroslav LUKI]

(5)

Brodski je u me|uvremenu umro, a pi}e koje je tre-balo da popijemo

utroje ili u~etvoro, u Parizu, Budimpe{ti iliBe~u, popi}e neka druga trojka ili ~etvorka.

Nije stra{no prerano nestajawe: divnije je nastajawe, ove racvetane grane tre{awa u kojima zuje bezbrojne

p~ele, ova divna zelena padina, ukus vode iz bunara {to

miri{e na ìle bukava ispod kojih izvire, pogled moga starijeg sina koji je

po{ao sa mnom uzbrdo, stazama mogdetiwstva, gnezda kosova na dohvat ruku kraj puta

i pokraj biv{e plantaè malina.

Ovaj bunar ~asti umesto Brodskog bistrinom ili spiralom:

ve`bam se da hodam po praznini i budu}nosti. Sve {to mogu da u~inim jeste

da traìm opro{taj za sve svoje pogre{ke i o~ekivawa, za grehove svojih prijateqa,

da genijalnost ludila i dubinu {izofrenije usmer-im prema lepoti prizora, trenutka, ìvota.

Kruèwa orla u visini.

I gnezda kosova kraj {umskog puta, korewa mali-waka, masla~aka i qubi~ica, korewa belih breza,

{to u sebi ~uvaju i zra~e svetlost.

Nema boqeg puta od toga: po~ni odatle gde si... od toga {to te mu~i.

Od ludila i {izofrenije, od apsurda. Od veli~ine Malih razlika...

(Beograd, jesen 1994 – 1995. Mi{qenovac– îpavice, subota 27. april 1996)


(6)

c

Posledwa odbrana

@ivot je kratak, ~ak i kad potraje predugo, ako je~ovek osu|en na jedno mesto, jednu zemqu, jedan

jezik, jezik koji odumire. Koliko je potkontinenata i kontinenata, mora,

okeana, zaliva, kawona, planinskih vrhova izemaqa koje, verovatno, ne}emo videti svojim

o~ima? Koliko je devojaka ili èna koje ne}emo voleti

iako su one to ne jednom poèlele i ~ekale nas odprvih razreda sredwe {kole, skoro do ~etrdesete,

i posle – posle svega?

Koliko }e svetog znawa, duhovne ba{tinedrevnog ~ove~anstva, ostati izvan strujawa

na{eg nemirnog duha?

Koliko }u, rastvoren kao so u vodi, u Bogu, i Bog u meni, dospeti do li~nosti

Univerzalnog ~oveka i uspostavqawa izvornogporetka stvari?

Pre povratka Bogu, prethodio je moj povrataksamome sebi, svemu – APSOLUTNOM, poeziji– askezi samopregora i herojstva. Poezija je alhemija, grad }ilibara, grad sagra|en

od zlata, od pro~i{}ene du{e : posledwaodbrana.

Ja samog sebe negujem i gorimna sopstvenoj vatri, sudelujem u kultu askeze, pret-varam se u Dionisa da bih bio ra{~ere~en, da bih

budan stupio preko praga smrti kako bih sepo~istio i dobio svoje ve~no obli~je.

Ako sawam o Muzeju Nemogu}eg Ratara, nije li tosan o peruanskom Zlatnom Vrtu?

O Svetom vrtu stawa i slike sveta, kakav je svet izvorno bioi kakav }e kona~no biti?

MUZEJ NEMOGU]EG RATARA i Posledwaodbrana prilika su da se

ispravi greh i ra{~iste ru{evine QUDI iISTORIJE.

I da se svet vrati na ono mestoodakle je survan. Svet opet moè biti pretvoren

u Zlatan Vrt.

Za{to bih se bojao smrti ako se ~isto zlato mojedu{e istopi u vatri samopregora, herojske du{e?

Za{to bih se bojao nestajawa, ako su upaqeneRajske sve}e,

i ako je ve} zapo~elo stvarawe Zlatnog Vrta – praslike sveta koja neprolazno ìvi u svetu? . .

.(1993 – 1996)

Miroslav LUKI]

(7)


(8)

HIMERE

Govorio sam ve} o himeramana vrlo upro{}en na~in (~ini mi se).One su opet tu,dok razmi{qamo jednom vo}waku na ~ijem krajube{e {upqe bagremovo stablopuno sa}a i meda odbeglih p~ela.I o jednom komadu wive pokraj puta.O tom putu nasutom {qunkom.

(To su sve himere,ali mogle bi postati java,ne{to ostvarivo, mogu}e,trajno i bitno.)

Himere su me vodilei jo{ uvek me vode.Ti{ina letwa ritova, livadaSlapovi hmeqa.Predawa majke.Ve~nost.Himere su weni susedi.

Dok me budu vodile,ma koliko to izgledalo apsurdno,ne}u zalutati u ovoj zagubici.

Ponovo govorim o himerama,shvativ{i da su me ~etrdeseti pet godina odvla~ile od prazninei nesumwivih znakova propadawa.spojila sa Lazarevom subotom.

Himere vode tim makadamskim putem -slepim crevom za hiqade i hiqade -{to se uspiwe na bre`uqak .To mesto je uzvi{eno i kao stvorenoza svetski levak, koji samo ja vidim,koji sam video silaze}i niz blagi breg,udi{u}i wihov miris.

Himere su me vodile uz breg,niz breg,i prema nepreglednim {umama,ostrvima mle~nih pe~uraka, detiwstva i jelenaka.Himere su me dovele dovde.

Miroslav LUKI]

(9)

[UMSKA ]ERKA SA Ê[QUGAROM

Kamen je najstariji na ovoj planeti,zato wime grade hramove,prestole, stolovei lukove kapija.

Zemqi{te pripada onom ko ga je ogradioi orawem mu dao smisao.

Drve}e je na slikamauhva}eno u mirovawu.

@ena je zatvorena svojim polomdok iznad wene glave lepr{ajucrne pti~urine (osetiv{i vow krvi koja se odliva).Mu~i je nesanica i rog mese~ev.

Ona izlazi iz pe}inei hoda po mese~inido kamena presvu~enog purpuromna koji seda, u providnom velu.

Okrenuta je bregovima preko rekeiza kojih se ra|a sunce.

ê{qugar na weno krilo sle}ei kquca gra{ke znoja{to joj se niz grudi kotrqaju.

Povetarac navire u naletima,kao plima morskih talasa.

No} je duboka i senovitakao wena ~e`wa.

ê{qugar zadrhti pred tom dubinom,dubinom no}i, ~e`we, ti{ine gajevai zacvrku}e.

Cvrkut je prevod drhtawa...


(10)

Urednici

ONDA be{e 1989. godina, a sada je 1995. On je pro~itao moj Rukopis, ne odobriv{i ga za {tampu. On je pro~itao moj rukopis,

onako kako ~vorci zobaju pucad grozda, zobao je najkrupnija i najso~nija zrna.

Onda je wegov u~enikzobao isti grozd –

jesen 1993 – jesen 1994. Moj RUKOPIS je u razna vremena

prehrawivao ta uredni~ka piskarala, te "pisce" koje su ugurali, ~ak, i u obaveznu {kolsku lektiru!

25. mart 1995. godine, ~etiri popodne. Divan dan. îtam ponovo taj Rukopis koji je imaonaj~udnovatiju sudbinu me|u svim mojim rukopisi-

ma. Stigao sam do potresnih slika okupacije isto~ne

Srbije u Prvom svetskom ratu.

Pro~itao sam vi{e od polovine Rukopisa.

Urednici su, kao ptice grabqivice, ukrali {to su mogli. Ne i glavnu ideju kojoj nisu

dorasli. Mo`da su se zato i osvetili: onemogu}avawem

{tampawatoga Rukopisa, mada

posredi moè biti i najobi~niji kukavi~luk?

Vidim kroz prozor (dole u Rakovici)promi~u automobili kao buba{vabe.

Markes je napisao divne stranice o sto, a ja o hiqadu godina samo}e.

Napisao sam to, pre ârlsa Simi}a, koji je odli~an pesnik.

Voleo bih da su taj Rukopis napisalioni koji su onemogu}ili wegovo objavqivawe.

Veliki veziri i pa{e, kwièvni i ideolo{kijawi~ari

drè me u zaptu, vi{e od trista godina!

UZALUD, UZALUD!

Ja podièm ustanak, okupio sam dovoqno ustanika:~etiri stotine i dvadeset stranica,

napisanih skoro pre deset, pre pedeset godina...

(1995)

Miroslav LUKI]

(11)

HAOS

@ivim u neizvesnostirazapet izme|u ne vi{e nadei sprave za mu~ewe

laìpodrazumevawa

surova je realnostqigava su bekstvausud mi je veoma blizu

trì{te je nemilosrdnone znam {ta nosi sutra{wi dan

guzovi madonesumwive promene na koìna ~elu, na butinamatri vrste nao~arapribliàvawe ne~egkona~nogbarijeresudbine

oluje}epenci

fijuk{i}arxije

i jarxijekotrqa se

nizbrdoniz krov

srpske ku}efijuk

{krgutvihor

iznad potiokedrma se

drmaku}a bela (ve}a od hotela)

na grobqe podse}atrg

i zemqa celane bi u{o

u tu partijuni za brdo karamela

Onda ne kukaji trpi!

ârape i ga}eba}o, krpikao {veqa

...


(12)

SUDBINA

Udarac za udarcem. Maj, jun. Dupli stres..Tu| mi je ovaj kraj. Idem kroz mrak, tu|.Ne verujem; ne ose}am ni{ta, ni bes.Nahvatala se, kao u tegli s pekmezom, bu|.

Tu| mi je ovaj kraj. Idem kroz mrak, tu|.Ne verujem; ne ose}am ni{ta, ni bes. Nahvatala se, kao u tegli s pekmezom, bu|, oko ìvota, budu}nosti, poleta, zrewa.

Opirem se, ali izgleda slabo i uzalud;sudbina me svojim zup~anicima mewa.Ptice su jutros donele upozorewa;snovi pre wih (ne nisam sujeveran, lud).

Ne ìvim pod teìnom slutwi, magnovewa.Je li me prokletstvo, ili Bog,doterao do ovog ruba, zida, apsurda?

Nemam kud?

Mo`da sam u istr~avawima preterao?Bog, vaqda, sve vidi? Nije mi trud bio uzaludan sav, o tome ne vredi pri~ati.

Seoba je na vidiku, bliska. Ne Stra{ni sud.Tamo gde }e barske ptice kri~ati od svitawa. Imam, izgleda - kud.Sever je moja stara i kona~na sudbi-na?[ta su mi su|enice odredile kad sam ro|en,

to vi{e niko ne zna. U }utawu je dubina? Pijan sam od tuge beskrajne, ne od vina. I izgleda da sam Usudom vo|en...Gu{i me letwa sparina i tmina...

Miroslav LUKI]

(13)

ZLOKOBNI ZNACI

Sawao sam ocau porodi~noj biblioteciispod stolane{to traìne{to je rekaora{~upanne mogu da se setimnisam mogao da se se}am

svetlost je tolika bilaju~e popodne na Beànijskom grobqudok su Zdravkovi}i ukopavali svoju majku

smrt, haos, gavrani, qubav i svetlostkrompir sa Uralaotkosi sa Uralabreze i jeleambisi ispod vrhova Kafkazasve se zavezalo u ~vorzve se zavezivalo u ~vor, ubol

Probudio me je u svitawe gavranNisam razumeo {ta poru~uje ali sam se malo lec-nuosetio onoga {to sam sawao

tragedija nikada nije delimi~nanesre}a je ogromna

Haos curi i name}e sevrane su pametne pticeJavqale su mi se ju~e u svitawe s krovaneuspeh je uspehuspeh je neuspeh

Ve~naja pamjat u Kapelizatim iznad groba otvorenogorno zasipawe lopatamaruè i lice majke

Na pedesetak koraka od Kapele, mermer i svetlost

fotografija moje prve pokojne èneHladovina borova

{irina grobqanskog horizontatihi razgovori; poslovnost, upoznavawesvetlost, qubav i smrt; enigma smrti

re{avam je bave}i se enigmom qubavisvakodnevno umiru prekrasna bi}a

koje sam samo jednom, ili dva puta sreo,a neke nikada ne}u

Suvi{ne su re~i, na grobuTako resko zvu~i poziv na da}uRakija ravna otrovu, vitriolu

Zgode iz ju`nih krajeva.Prise}awa na detiwstvo i mladost,

poga~u, sir, pe~enu qutu papriku,izvor {umski ledewak, nezaboravan,

neponovqiv ukus; turske kru{ke.Medvedi na Radanu.


(14)

Obnova vo}waka, kratki vek stenlejkiniko ne spomiwe srpske {qive

sneg na glavamaiskre u o~ima

bratska qubav koja je pobedila godinelepo je ~uti, jo{ lep{e videti

kako se bra}a zaista vole i poma`ui nalaze jedni drugima i u sre}i i u nesre}ivoleo bih da mogu da otputujem na Ural, na

Kafkazi da tamo ispod Kafkaza ostanem koju godinu,

~ak i u Sibiru...Pomi{qam na nepreglednu ravnicu

vra}a mi se zemunski pogled na Bor~uu mo~varama i nepreglednim ritovima

osim pijavica i komaraca raste i neka nada...

PEDESETI RO\ENDAN

tepisitopli pod

srpsko - {iptarski kraj

Bog bdi i poma`eSvemogu}i, Svevide}i

Zli iznose {utbez re~i

haosra~unica sitna

Miroslav LUKI]

(15)

Doma}i pauk

1Svaka ku}a

ima tavan i podrum.

Doma}i paukzavukao se u svaku.

Najznatniju.I najneznatniju.

I razapeo svoje zamke.I lovi muve i muvice

i isisava ih.

Kao osa zrna gro`|a.

2Radi jedne muve pauk ne razapiwe mre`u.

3Sve je na probi,~ovek i ~ove{tvo,vreme i vremena,pauk i pau~ina(progovara Sumwa).

Ne bi smeo da budem zate~envelikom milo{}u Boga.

U ovakvo jedno ve~e,ne bih bio zate~en.

Pauk je plodniji od pesnika.I tavan je ~itavo jedno carstvo.

4Otac moj pun je Duha svetoga,

on ode tamo gde moj duh stremi,gde se na{i duhovi jedna~e.

Otac i sin su povezanigvozdenom lozom sudbine,ne}u re}i Ve~nosti, ve}sjajem Videla, Fewera.

([to je }utalo u Ocu, progovara u Sinu.)

[to je mrak podruma ili tavanaskrivao u srcu Oca,

obasjava fewer upaqen u detiwstvusina. O~i moje vide {to niko drugi

ne vidi. Isto~nik.

I mrestili{te usred urvine.I paunove ispod rascvalih lipa.

I trmke na mestu gde bujaju koprive.I {im{ir {to raste iz ru{evina.

I Svetlost za kojom idem{to zra~i s lica Gospodweg

put svetlosti {to greje razumom


(16)

spasewa...

U mom Ocu ogleda se moje lice,kao {to se wegovo ogleda u svemu,

i sve je to jedno lice, O~evo,moje, detiwe.

Otac moj ode tamo gde je ro|ena Ve~nost...

7Krv neobi~no razre|ena, odvodi duhove u mozak,a duhovi su sposobni da podrè i poja~aju strast straha, u stawu su da drè otvorenim, ili da ponovo otvorepore mozga - verovao je Dekart.

Da li je svaka strast uzrokovananekim kretawem duhova?

Kakvih duhova?

Duhova {upqina mo`danih?Ili {upqina pe}inskih?Ili {upqina Lavirinta?

Postoji lavirint koji svako gradigodinama, decenijama. I duìnu wegovih

tamnih i ra~vastih hodnika te{ko je izmeriti.

Kako u pam}ewu nalazimo stvari,kojih se èlimo setiti?

Du{a, prema tome, nije jedini pokreta~ se}awa.

Ali ni `lezda, koja - kako veruje Dekart - uzastopno nagiwu}i se na razne strane,potiskuje duhove ka raznim mestima na mozgu,sve dok ne nai|e na ono mesto,gde se nalaze tragovi,{to ih je predmet,kojeg se èlimo setiti, ostavio.

Odgovor je u sredi{tu nepoznatoga lavirinta,tamo caruje jo{ nepoznatije bi}e,vi{e nalik na sfingu, nego na minotaura.Ne treba ga ubiti.

Da bismo iza{li iz lavirinta,treba odgonetnuti zagonetku.

[ta to zna~i?Vi{e je odgovora u neredu i odlagawu,

u tami i u lutawu,nego u kakvom kwièvnom, ili drugom arhivu.

Usred sme}a i posledwe pra{ine,ispod ru{evina i pepela, kao na velikom otpadu,postoje dijamanti, nebru{eni, koji nisu ni{ta drugodo snovi - tragovi u porama mozga,gnezda{ca mawa od gnezda{aca kolibrija,gde se ranije gnezdio duh, ili duhovi,kao laste pod {upama.

Miroslav LUKI]

(17)

Ili na ru{evinama tvr|ava.Tako kada se duh, ili duhovi, vrateoni u ta gnezda{caulaze lak{e, no u druga, nepostoje}a i ona koja tektreba saviti. I tamo polaè jajai greje ih svojom toplinomdok se u wima ne zavrgnenovi kquni} koji }e qusku probiti iznutra.Duh sebi lako ulazi u tragove tamo gde je du{aja~a od strasti.

Du{a ima snagu, ali ona je nedovoqnabez poznavawa Istine i Duha.

NIT koja vodi do sredi{ta lavirintai izvodi na videlo

nije poredak strasti:divqewe,

po{tovawe i potcewivawe, plemenitosti oholost, skromnost i niskost,

strahopo{tovawe i prezir,qubav i mr`wa,

èqa,nada, strah, qubomora, sigurnost i o~aj,

neodlu~nost, hrabrost, smelost, takmi~ewe,kukavi~luk i uàs,

grià savesti,radost i àlost,

rugawe, zavist, saàqewe,samozadovoqstvo i kajawe,

naklonost i zahvalnost,ogor~ewe i gnev,

slava i stid,odvratnost, tuga i veselost,

ve} duh, ili duhovi,koji se probijaju kroz tamu,nemir, kao vrela pegla kroz sneg.

Se}awe i strasti su slep~ovo|e.

Zaborav je neizbe`na sudbinaisku{ewa modernog ~oveka :na tom |ubri{tu je zavr{ilaumetnost ambicija i se}awa.

U sredi{tu lavirinta je opsenarski kufer -

kufer u kojem se ~uvaju bezrazlo`ni predmeti -ru~ne {koqke, skelet riba, zmijska

ko{uqica,qu{ture puèva, lubawe qudi i kowa,crteì nacrtani suvim ugqenom, ribarske mreè,

udice, kr~azi, zlatni {qunak - i ako, zaista,èlim da iza|em na videlo, treba da pro|em krozsredi{te,da se vratim pam}ewu koje pruà vi{e

gor~ine nego radosti, ne boje}i se rizika,ni~ega se ne boje}i.

Jer pam}ewe znaodgonetku zagonetke sredi{ta i sfinge

i ima mo} ja~u od kentaura.Pam}ewe je na~in izlaska na videlo...


(18)

MOARAPARASITA( Pusta vodenica )

*

OVI REDOVI SU POSVE]ENI KATARI-NI FRONTENSON, ADAMU PUSLOJI]U I

NEKOLICINI ^LANOVA Akademije alhemije, kojisu èleli da se wihova imena i besede ne spomiwu

(Predavawe odràno 7. marta 1997.Autorizovano 14. marta 1998 )

Pro}i }e mo`da pedeset i vi{e godina,re~e neko, dok se ne sakupi ovoliki broj pozvanih, kao sada!

Na skupu je bilo kao na slavi,svi su bili tu, i sve je bilo tuosim "svetih monstruma".

Sedeli smo na obali êtvrte rajske rekei bacali kamen~i}e u duboku vodu.

Tap! pqus! I - krugKoncentri~ni krugovi su se {irilido druge obale,a oni {to su otplovili niz reku,stigli su do Crnog Mora, Sredozemqa,Atlantika i Tihog okeana,i jo{ se {ire...

DOK SMO BACALI KAMENÎ]E U DUBOKUVODU BE[E DOBRO!Be{e divno.Be{e nezaboravno.

A onda je nestalo kamen~i}a!

[to je malo verovatno(pre }e biti ne{to drugo :sakrili su kamen~i}e u duboke xepove) .

Pojavio se |avo u blizinii podigao nekoliko }epenaka

Ve}ina se pope na }epenke,sedeli su tamo -tamo je bilo kamen~i}a.

Tamo su ih izloìli.

Mo`da }e ih neko videti,mo`da }e ih nekom prodati,mo`da }e ih trampitiza koko{ija jaja, tvrd sira,kri{ku hleba?

Ima sveta koji voli da kupuje sva{tai crnog ma~ora u xaku!

Tako je mislio Onaj {to nijevideo na vreme |avola i }epenke,

Miroslav LUKI]

(19)

{to nije imao svoj }epenak.On je i daqe sedeo na obali êtvrte rajske reke i bacao kamen~i}e u duboku vodu,i baca}e ih do posledweg,jer voli krugove,{irewe krugovavi{e od svega drugog na svetu.\avoli su oti{li sa }epenaka,ali su ostavili svoje zamenike -one koji sede tamo.

\avoli odlaze,majmuni dolaze!

Mnogi su zaboravili na svoju nevinu igru bacawakamen~i}a u duboku reku i na krugove.Du{a je zaptivena balastom, ormanima i teìnom tela,bukagijama sudbine, ìvota celog. ( Du{a je odmakla zaonoliko za koliko je zaostala u mukloj zaptivenostidugog niza godina , kaè neko posut belim bra{nomVremena, mo`da duh Vodeni~ara MOARE PARASITE?Du{a se izvija iz trule`nog tela kao duga nad plani-nama, sa livada koje }e biti prah, i pije rosu sa izvorapreda~kih, jer je tamo najbliè nebeskim telima i zvez-dama...Pusta vodenica je samlela sve, svu p{enicu, svazrna kukuruza, jarmu, sav zaborav, hiqadu godina samo}e,sad meqe one kamen~i}e sa }epenaka : od toga }e bra{nabiti ume{eni kola~i za sve mrtve i ìve, zaneukr{tena vremena... Granice ve~ne meqave nisu granice}epenaka, srezova...Dubina i smisao ìvota ne meri sedubinskom skalom kao mora , ili visinskom kao planin-ski vrhovi. Od ubu|alog se pravi lek - penicilin, takoi od propalih i odba~enih oblika i materijala, bi}estvoreno ne{to drugo...)

Da, da! Tako bulazne duhovi!Du{a! Zar nije udarena na muke?Zar na }epencima ima i~eg drugog osim robe sumwivog porekla i bezdu{nosti?

*

Postoje razli~iti na~ini i{~ezavawaNeki ~ak veli~anstveni.I svaki ima neponovqivi tajni pe~at.

Smrt ni{ta ne otima, jer nema svojstvo bandita irazbojnika. Sin, umiru}i sa Ocem, ponovo se ra|a(zauvek). Mu`, umiru}i sa ènom, pobe|uje sudbinu(sudbina je zaorala duboku brazdu - brazdu nesan-ice)...

*Prate}i polumisli, misli,ra{trkanost wihovu,stiè se do svake stope zemqei do wene milenijumske preistorije.

Stiè se do puta spiralnog{to vodi u nebo...

Neko zna tajnu toga puta...

Neko zna tajnu svake stope zemqe


(20)

i milenijumsku hroniku neizrecivu...

*Znao je i Zazidani despot.

Smislio je kako da sakrije svoje teloda ga Turci mrtva ne skrnave.

Pozvao je slugei svakom u ~etiri okaizdao zapovest izri~itu.

Jedne no}i pozove prvog slugui zapovedi mu da ga ubijeu kuli manastira Manasijai zazida ga u jedan zid.I kada to ovaj u~ini i po|e iz bogomoqe,sa~eka ga drugi straàr i pogubi,po naredbi gospodarevoj.Ovoga straàra ubije tre}i straàr,opet po naredbi gospodarevoj.Tre}ega straàra ubije ~etvrti kod mostai on je jedini ostao ìv,ali nije znao ra{ta ubi druga.

*Blejk je verovao da svoje blago ne moèmo na}i nigde drugde do u vrelu iz koga izviremo,i s nama sav na{ svet, ma koliko nas to vrelosvojom silinom iz sebe rasipalo...

Ta èna, ~ije prezime pr{ti pod zubimakao kristali {e}era, doplovila je na ~uni}u od vrbovog listi}a, gowena onim krugovima{to su plovili niz êtvrtu rajsku rekuNi{ta nije predodre|enoni duìna ìvota, ako se krugovi neprestano razleù, ako neko baca kamen~i}e u duboku vodu. Svako saplitawe i svaka zaptivenost,i svaka popu{ena cigareta,

svaka uvreda, stres i razo~arawe,dolazi od onih zamenika ne~astivogna }epencima. Granice ve~nosti ne postoje ...

Miroslav LUKI]

(21)

RAZGOVOR UMORNOGA OD ISTORIJEI @IVOTA SA SVOJOM DU[OM

Jesam li ja skupqa~ onoga {to oteh?Jesam li ja onaj ~ijem }e imenu iza groba po{tovawei po~asti ukazivati?Jesam li ja Bog u liku krokodila, preobraèwe u wegovomuàsu? Jesam li ja zmija u hodu?Riba u snovima, u letu, riba koja prele}e reku?

Jesam li ja sin zemqe , dubokih godina, koji spava i koji }ese ponovo probuditi? Roditi? Jesam li sin zemqe dowenih granica? Prepora|am li se i podmla|ujem umiru}i svakoga dana?

Zar nisam pao sa planete Mars?Zar mi glava nije odrubqena?

Jesam li uzdignut?Jesam li preporo|en?Jesam li podmla|en?

(@ive}i sa ènom koja mi po godinama }erka moè biti?)

Ja sam ja, ja sam onaj koji jesam, ja sam Sve.

Ne bojim se vi{e vatre, ni~ega se ne bojim.Vatra me ponovo ra|a, patwa me prekaquje.

Ja sam naj~istija ba{tina onih ~ije je umorno srce. Krenuo sam putem koji vodi prema ra|awu novog dana, ra|awu Sunca.Krenuo sam prema Gore, prema svetlosti.

Tim putem putuju jata vrana i Veliki medved ,i to je put umrlog i wegove du{e do zagrobnog.

Odvajam li se od svakog po~iwenog na zemqi greha? Ja qudima ni{ta r|avo ne u~inih.Nikoga nisam ubio.

Izbegavao sam neistinu. Izbegavao sirote da ucvelim. Izbegavao da u~inim {tetu.Izbegavao da lovim ribu u ribwacima tu|im. @eleo sam da mi ogwi{te bude na tvrdoj i sigurnoj osnovi, gde obi~no diù hramove. @ao mi je {to sam mnoge danestra}io na pogre{ne stvari i {to se ~e{}e ne susretah sabogovima.

Izabrao sam ogweno more u kome istinski bogovi ìve odistine svakog trenutka...


(22)

SAOBRAZNOSTILI KORESPODENCIJA

(Tre}a verzija)

Iza tebe : pustiwa,ispred tebe : kwièvnici i fariseji,a mora se napred :

po cenu posrtawa, po cenu groba,po cenu vaskrsewa -po svaku cenu!

Krst na ~elo nacrtaj.Odrekni se ne`nih snova :An|ela iz srca proteraj.

Kamen pod glavu.êmer pod srce.@ivot pod sramotu.

Dopuni meru predaka .@enama biv{im daj kwigu raspusnu.Udubquj se u svetlost u zaranke.

Ne boj se usred morau nevoqi od valova :Neka duva protivan vetar!

Samo se ~uvaj kvasca sadukejskog i farisejskog.Licemerima reci : "A vi {ta mislite ko sam ja?"

Voli i one koji te mrze.Ali se ~uvaj onih koji volesamo sebe i svet!

Jer sve je bliì dankada }e prvi biti posledwi,a posledwi prvi.

Vera }e ti pomo}i , sinko,bi}e ti ovaj jaram blagu taj dan kad do|e.

Popni se na gajtan-goru,pa padni :ali nam kaìkoliko vidi{ netaknutih devica?I {ta one rade u zorukad divqi veprovi vruskajuu bu~ini ìr?I na {ta li~i ta zlatna {umana pepeqastim bregovima :na dukate u lepim nedrimaili na san zanesewaka?

Popni se na Prvo nebo,pa padni :ali nam kaì {ta si video? {ta ~uo?Je li to An|eo do{ao po svoje -

Miroslav LUKI]

(23)

slep i gluv?

[ta se to beli tamo : u unutarwoj dubini,u tebi -jabuke rascvetane? ili sneg lawski?

Popni se na Drugo nebo,pa padni :ali nam kaì kakve su rukekoje su te milovale?

Kakva su jezerakoja si video?I kakva Dru{tva An|elai Duhova iznad oblaka?

I na {ta li~i Nevrat - poqe :na nebo varqivo, nebo varvarsko,ili na sjaj qubavi neugasiv?

Popni se na Tre}e nebo,pa padni :ali nam kaìBoànsku i svemogu}u Re~.

I : {to vidi{ - napi{i u kwigui po{qi crkvama {irom zemaqskog {ara.Evo, Ona bruji iznutra : otvori!

Otvori! Otvori nebesa u sebi!An|eo ve} kucai ima kadionicu zlatnu

I dano mu je mnogo tamjanada da molitvu pred zlatnim Prestolom.Otvori! Otvori sebe Iznutra.

Tvoje je da otvori{ Neotvoreno.

Iza tebe : pustiwa,starci sa sekirama u zasedi,ispred tebe : kwièvnici i fariseji,

a mora se n a p r e d :po cenu posrtawa,po cenu groba,po cenu vaskrsewa -po svaku cenu!

Na Tre}em nebu n e k ote ~eka, ali o t o m e }e{ nam posle pri~ati...

(Krajem 1971. godine)


(24)

DRAMA OVE MO]NE UNUTARWE POZADINE

1Iza bregova: pevaju an|eli,i reka kao da se zaustavila.U wenom ogledalu dubokomplanina se udavila...

I vitez sa srebrnim lukom.Silaze}i sa neke strme ~ukarenabasao je na neke razbojnikei pao od ruku - fukare.

Gurnuli su ga u ponor,sru{ili mu i spalili most.Sad je on titraj u reci,beli se , kao sneg, kao kost.

Smrt ga je dovela do dna,do neopisivog vi|ewa:do an|ela {to pevaju, iz sna,do - lestvica nebeskih, privi|ewa.

Usisava ga levak vira,kao ritam paganskog kola, kult.On ispred sebe ima, ko muzi~ar,brvno i brdo, bukovu {umu, kao pult.

On, ne ga|a, ve} pi{e srebrnim lukom.Nebo je , znaju muwe, beskrajni svitak.Eno , on pre{av{i preko brvna upisujeu Kwigu `ivota gubitak - dobitak.

Iza brega: pevaju an|eli, kao grlice.Oblaci narogu{eni, kao stra{ilo,spu{taju se na }ilim livada...I ~obana bi sve ovo upla{ilo,

i lasicu, i vevericu, i ovcu, i fazana,i {umu - ovaj odjek {to grmi.Sve to viteza-lutalicu mamikao drhtaj sase ili vila u srmi...

*O, gde sam, gde sam to, Bo`e, ja?I ko to tako setno prebirapo dirkama klavira? Ko to u menitako strpqivo i ne`no svira?

Zaborav, rana tuga? Sve je ~udno, i vazduh.Kao na svadbi u Kani Galilejskojvoda se pretvara u vino, Duh -u mrezgu orahovu u Gori Lelejskoj.

Sve je prekrasno , zlatnosme|e,pa i taj roj goluba~kih krvopija.U{}e potoka, le{tar, sala{, paviti ruse kose seoskih rospija...

Sve je ~udesno, u suton, na tren.Veli~anstveni mir brestova. [ibqe.

Miroslav LUKI]

(25)

Izmaglica niz reku. Svra~ak. Pasji dren.Belou{ka navrbi. I u pli}aku o~i ribqe...

*Ko sam, Boè, to tek jedva slutim.Zar moè neko da odgovori ta~no?Listovi poùteli mo`da znaju?I mo`da zna obiqe pe}insko mra~no?

Ulaz u pe}inu je zev ponora koji pla{imomka i devojku. No} je stepenik kojimmile, sove i uqezi, lutalice, kao va{ibiqne - pre~icama - putevima svojim...

*Vra}aju se one sablasti iz detiwstva:kowi koji lete, mrtve sviwske ~equsti .Lebde iznad zasvo|enih kapija,kao Psoglavi, bezglavi i Kusi.

Ali, to su samo detiwa privi|ewakoja mladi}u ne mogu da naude .To su samo nakazne slike, {to stravomse}awa neshva}ene uàse bude...

*Treba li pitati {ta je ovo?Kuda vodi ova povorka slika?Staro se neprestano preobla~i u novo.Novo se gordi kao klika.

Staro i novo |ipaju u istom kolu.Kolu Strave. Ja sawam nevine daqine,plave -stvari iz detiwstva,tonem u smolu -tako se branim od sablasne jave ?

~~


(26)

KAPIJA PREKOPUTA(Kapija Zaborava)

(...)Taj miris je otvarao novo poqe.Duvari nisu bili beli, ve} kao griz.Mi{qenovac-Srpce-Zvi`d-Homoqe-kapija prekoputa-taraba pocrnelih niz -trbu{ast dud-klupa kraj tarabe-trava.I ni{ta vi{e?Titraj listova, seni.Kako otvoriti kapiju zaborava?Jasno}u jasniju od zra~nih snova?Ono ~ega odavno nema?Pustolovnisvet vrtova iza brava gvozdenih?Pomaè li zumbul, miris zumbula,{eboj, kalauz se}awa, raskovnik?

Trodelna, kao oltar, kapija prekoputa(pod pazuhom starog trbu{astog duda),imala je crnu gvozdenu bravu.Kroz wu je vodio put ko zna kuda!U podrum?U ponor vilajeta tamnog?U dobro ~uvanu zadru`nu tvr|avu?U iskustva neizreciva?U preobraèwe?U ruì~wak, u {im{ir, englesku travu?

Kqu~ tog dobro utvr|enog carstva,kao da je ba~en u najdubqi vir(u sujeverje).Na dno jezera pe}inskog(u neopisiv mir dugih popodneva).Viriti kroz kapiju ili kapixik -sa~uvaj Boè!Iz tog gnezda vilinskog(porodi~nog ;Stoki}a - Barbucana),izmileo bi (kad ga puste) de~akboja`qiv - jedinac pla~an,razmaèn, podozriv, ne glup -zlatan i istovremeno mra~an,pegav i sitan, ko rupija.Pticolik kao ~avka, kao wegovakre{tava prababa, tamna ko kapija.

Doìveh, prise}am se, prvo posve}ewepro{av{i kroz kapiju u raj avlijeskrivene od pogleda.Senke drve}a, jato}urana , ~ak i paun!Be{e to drugi svet :doksat, plavi grozdovi glicinija,lukovi balkona, niz saksija...Sobe su ùte, poùtele kao tapija,potopila ih je neobi~na ti{ina -brojne sobe.I nepoznat, jak mirisodraslih, apoteke, vazelina.Uvla~io se u du{u duvar i miri greh, ujedaju}i kao mravqa kiselina.

Upijao sam, od ikona do slika, sve,kao {to upija~ mastilo upija...

Miroslav LUKI]

Sveska HOMOQSKI

MOTIVI


(28)

M. Luki}Kao student (1972, naplaninama s-i Srbije).

Miroslav LUKI]

(29)

...JEDNE NO]I, pre nekoliko godina, t r e s l a me jeprava groznica - groznica kakvu ne pamtim. Takvu drhtavicunisam doìveo ni kao de~ak, kada sam po~etkom prole}a -tokom kratkotrajnih sun~anih popodneva - skakao u ledeni virreke kraj koje sam odrastao. Bilo je to o n e n o } i kadasam otkrio (traè}i ne{to drugo), svoj zaboravqeni rukopisSveska HOMOQSKI MOTIVI. Nikolaje Labi{ (1935 -1956 ) napisao je pesmu Biografija, koja po~iwe stihovima:"Znam ja, majka je rekla sebi da se ra|am pod dobrom zvez-dom... " Moj otac je o meni - o mom ro|ewu - rekao ne{tosuprotno. Rekao je to naizgled leèrno, ali sa glasom u komene be{e prigu{ena sasvim izvesna gor~ina, mo`da zato {tome je ~esto zaticao u biblioteci nad kwigama i bele{kama.Rekao je to, uo~i one no}i, kada me je tresla groznica.

Jesam li zaista ro|en (kako moj otac misli) unepovoqnom ~asu, pod zlom zvezdom? (Ne vowa li to pomalona biografiju? - Ali, zar se od we moè pobe}i? Nije li ona,na izvestan na~in, utkana u opus svakog pesnika, kao srma? )

Labi{ defini{e poeziju na svoj na~in: "Iako sesastoji iz ~istih zapleta i grawa / Ili iz bistrihkristala koji se lome uz iskre, / Dok ulazi{ u wu, dadrhti{ kao zimi u {umi, / Jer u tebe vatreno, kroz led,ciqaju kurja~ke o~i? "

Mo`da je poezija moja neuhvatqiva biografija?

*Sveska HOMOQSKI MOTIVI nastajala je

posle moje prve objavqene kwige. Godinama sam pisao nekestihove koji su me pribliàvali ne~em skoro neizrecivom:Odjecima detiwstva i pla~u, narodnim pesmama lautaraZvi`da i Homoqa, jednom ciganskom karavanu i jednoj goto-vo nemogu}oj qubavi. Taj karavan Cigana iz Brodice iKom{e, vra}ao se (u uspomenama) iz daleka. Prolazio je krajMi{qenovca (mog rodnog mesta) obalom Peka i nestajao uletwoj izmaglici.

[U sedamnaestom veku, privu~eni bogatstvomsamorodnog zlata na potocima koji se ulivaju u Pek, Ciganisu se naselili u Brodici i Kom{i i bavili se, pored osta-log, ispirawem zlata. Ciganke su obilazile sela niz Peksprole}a i krajem leta, prodaju}i vretena, koritanca, sita,drvene ka{ike, kolevke. Baju}i seqankama. Moju su majkuudali prerano - u petnaestoj - i tri godine nije mogla dazatrudni. Jedna od Ciganki iz Kom{e - znaju}i za wenu muku- poklonila joj je travu r a s k o v n i k (mu{ki, da rodimu{ko dete), koju je popila leè}i na ku}nom pragu. I mojaje majka verovala (i danas veruje) da me je rodila zahvaqu-ju}i raskovniku i Ciganki.

"Pazi da te ne ukradu Cigani! " Tim re~ima su mepla{ili ~itavog detiwstva. Ali, ja sam se Cigana bojao ibez toga, zbog wihovog divqeg izgleda, sabqorogih volova kojisu vukli kola sa arwevima puna cigan~i}a i rutavih pasa.Video sam ih, prvi put, sede}i na kolima punim sena, u krilumog pokojnog dede STANKA LUKI]A, mo`da ba{ u leto1954. godine, kada smo se vra}ali sa na{eg imawa i sala{aPREKO PEKA? Vi|ao sam ih i kasnije, na va{arimaisto~ne Srbije, i drugde, slu{ao wihove svira~e i peva~e,posebno pleh - orkestar, pokojnog, Mileta Matu{i}a.]

Mo`da }e, eventualni ~itaoci, ~itati ovuSVESKU kao neku vrstu moga autoportreta sa velom?

Zar je ina~e i nisam zapo~eo kako se ne zapo~iwukwige?

Prve pesme iz ove SVESKE nastale su krajem{esdesetih, ali je, najve}i broj, po~eo dobijati ZAVR[NIOBLIK tek posle smrti moje prve ène. @iveo samdoslovno ~itavu jednu godinu u Zvi`du i Homoqu, kaoMilena Pavlovi} Barili - sa mrtvima. înilo se (posle1987 - 1989) : Stigao je ~as / Prolaz je zavr{en.


(30)

Verovao sam da }u kona~no zaokruìti ono {to jezapisano u SVESCI. Ostao sam u rodnom kraju, jer je tre-balo ostati, tamo gde su bila Dva klina u zenicama : Da sevi{e nikad ne zatvore o~i, Da se nikad vi{e ne osetiumor.

*Sa~uvao sam jednu fotografiju vla{kih lautara

Zvi`da i Homoqa, ~uvara vla{kog jezika i muzike. Slu{aosam ih u selima Zvi`da (Mustapi}, Qe{nica, Srpce, Sena,Turija, Rakova Bara...), na zavetinama i na pomanama, ali ina va{arima, kao i na velikoj smotri narodnog stvarala{tvaHomoqski motivi, u Ku~evu. Upoznavawe z a v i ~ a j aDUBOKE PESME po~elo je slu{awem srpskih, vla{kih iciganskih narodnih pesama. Kao student, beleìo sam i pre-vodio vla{ke narodne pesme Zvi`da i Homoqa zajedno saRatomirom Markovi}em (prevod je objavqen 1972. godine u~asopisu STIG, pod naslovom IZVORÎ] SA VODOMZELENOM), i to je bilo ne{to povoqno.

Pruìla mi se prilika da upoznam, osetim (unekim pesmama koje sam beleìo i prevodio) ose}awe kojemo`da najta~nije izraàva re~ SOLEA koja poti~e odgaqe{ke re~i SAUDADE i kastiqanske SOLEDAD(ose}awe ~ame i samo}e; zvu~na tugovanka nesre}ne qubavi,oplakivawe umrlih ili izraz nostalgije). Ono {to je napisaoGete povodom srpskih lirskih narodnih pesama ('Ovde pada uo~i da se jedan polusirov narod dodiruje sa najkul-tivisanijim ba{ na stupwu najraskala{nije lirike, {tonas opet uverava da postoji op{ta svetska poezija i da seona prema prilikama ispoqava ; ni sadrìna ni oblik nemoraju se predawem naslediti : svuda gde sunce greje ona }ese sigurno razvijati'), vaì i za pesme lautara Zvi`da iHomoqa.

*Postoji jedna fotografija Milene Pavlovi}

Barili (snimqena marta meseca 1930. godine - pred wenodlazak sa majkom preko Italije i Francuske za [paniju):na toj fotografiji, Milena, u crnoj haqini, vitka, li~i narasnu cigansku lepoticu. Milena je boravila 1930.godine u [paniji, u Barseloni, Valensiji, Granadi, Malagi,Seviqi, Kordobi (podnebqu Lorkine poezije), Madridu,obilaze}i muzeje, studiraju}i stare majstore. Milena jepisala i stihove na srpskom, italijanskom, francuskom, ali -najradije - na {panskom. Mogla je ~itati {pansku poeziju uoriginalu.

GITARA je predmet - instrument koji Milenarado slika (slike Ujka Boà sa gitarom, 1929 ; Devojka sapismom i gitarom, 1936 ; i Devojka sa gitarom, 1939).Gitara je, dakle, v e z a sa [panijom, KANTE HONDOMi Lorkom.

Za{to gitara? Nije li to preterano? Gitara je - kako pi{e Lorka - "sazdala KANTE

HONDO ili DUBOKU PESMU. 'Obradila je, produbilatamnu, pradrevnu isto~wa~ku jevrejsku i arapsku muzu,ali zbog toga mucavu. Gitara je pozapadwa~ila Dubokupesmu i od we na~inila neuporedivu lepotu, stvarnu lep-otu andaluske drame, borbu Istoka i Zapada, koji odAndaluzije stvaraju ostrvo kulture '. Tipska pesmaKANTE HONDA - ciganska sigirija - 'zapo~iwe jezivimpovikom koji cepa predeo na dve jednake polulopte', kakopi{e Lorka. 'Zatim se glas zaustavqa da bi dao mestaupe~atqivom i odmerenom }utawu u kojem blista licevrelog qiqana koji je nebom ostavio glas. Onda po~iwebeskrajno talasava melodija, druk~ija no Bahova. BeskrajnaBahova melodija je obla, fraza bi ve~no mogla da se ponavqau krug, dok melodija sigirije nastaje vodoravno, beì namiz ruku, i vidimo je kako se udaqava ka ta~ki zajedni~kete`we i savr{ene strasti gde du{a ne uspeva da se iskr-ca. 'Manuel de Faqa prou~avao je tipsku pesmu KANTEHONDA. Pozivaju}i se na de Faqu, Lorka kaè da jeDUBOKA PESMA 'jedina na na{em kontinentusa~uvala u svojoj ~istoti, kako sastavom, tako i stilom,

Miroslav LUKI]

(31)

svojstva primitivnih pesama isto~wa~kih naroda'. Tajveoma redak primer 'primitivnog pevawa, najstariji u~itavoj Evropi, pevawem u kojem istorijska ru{evina ilirski odlomak zatrpani peskom iskrsavaju ìvi kao uprvom jutru svoga bitisawa', uspeva da ostavi utisak'pevane proze, uni{tavaju}i svako ose}awe metri~kogritma iako su, u stvari, asonantni terceti ilikvarteti tekstovi'. Tri istorijske ~iwenice,veoma nesrazmerne, uticale su na ove pesme - kaè Lorka.'Prihvatawe liturgijskog pevawa od strane {panskecrkve, arapska najezda, koja je po tre}i put Iberijskopoluostrvo zapqusnula bujicom afri~ke krvi, i dolazakmnogobrojnih ciganskih plemena. Upravo te zagonetnelutalice dado{e krajni oblik KANTE HONDA. Todokazuje i pridev ciganska koji jo{ dandawi nosi sigiri-ja, i velika upotreba re~i kalo u tekstovima pesama. Tonaravno ne zna~i da je ova pesma samo wihova, jer iako jeCigana bilo u ~itavoj Evropi, i ~ak, u drugim pokrajina-ma Iberijskog poluostrva, te melodijske oblike su negov-ali samo Cigani sa juga. U pitawu je izrazito andalus-ka pesma, koja je u klici postojala pre nego {to su stigliCigani, kao {to je prekora~eni luk postojao pre nego {tosu ga upotrebili Arapi kao svojstveni oblik svojearhitekture. Ta pesma se pojavila ve} u Andaluziji odTartesija, pome{ana sa severnoafri~kom krvqu i verovat-no sa ìlama jevrejskih nemirnih ritmova, iz kojih serazvila ~itava velika slovenska muzika. Ovo su podu-darnosti koje je maestro de Faqa zapazio izme|u su{tin-skih elemenata KANTE HONDA i onih koji i danaspokazuju neki ritmovi Indije : Nesklad kao sredstvo mod-ulacije ; upotreba melodijskog prostora koji retko kadprelazi granice sekste, ponavqawe i gotovo opsednutostjednom te istom notom, postupak svojstven nekim izreka-ma basne i ~ak onih recitala koje bismo mogli nazvatipreistorijskim, {to je navelo mnoge da pretpostave dapesma prethodi jeziku'.

PRAVO u p o z n a v a w e z a v i ~ a j a nijepo~elo ju~e, ni lekcijama u~iteqa. Ali je bilo vi{e negodobro {to su me ba{ u~iteqi (a kasnije i gimanzijski profe-sori) vodili u GALERIJU MILENE PAVLOVI]BARILI. Bilo je vi{e tih poseta, ba{ zato {to sam ro|enu okrugu poàreva~kom. ûdno, ali te posete su se u meni vre-menom i z m e { a l e i od wih je ostalo ne{to drugo, mis-lio sam sporedno: bokori hrizantema u dvori{tu slikarkinemajke Danice, i neka ~ u d n a k l i m a.

Ta klima je (za de~aka i mladi}a koji je ro|en iodrastao na tridesetak kilometara daqe od te Galerije) bilab l a g o t v o r n a, kao klima Italije: Firence, Venecije,ili {panskih vrtova. Imala je ~udesnu aromu (kao i pesme isvirka vla{kih lautara, ili ciganskih pleh - orkestaraZvi`da i Homoqa); i trebalo je da pro|u godine, ~ak deceni-je, da osetim jasnije da su i klima i podnebqe Mileninihslika i stihova - ISTO. Ta blagost i teskoba pred ne~imprete}im i mo`da ukletim, smewuju se u stihovima i naslikarskim platnima. Ta klima je povezana nevidqivim niti-ma i sa podnebqem Lorkine poezije, ali i sa neiscrpnimbogatstvom foklora Zvi`da i Homoqa i severoisto~neSrbije. Ta klima je imala vi{e nego blagotvorni uticaj i naono {to be{e u povoju

( Uz Svesku HOMOQSKI MOTIVI... - Avgust 1994 - 1995. Mi{qenovac)


(32)

1- Izgrej, mese~e, pun, pun!

- êga se boji{, lepojko? Jesi li se mo`da najelaotrovnih pe~uraka? Ili si ovce pogubila? Ili si {tap polomila?

- Nisam se najela otrovnih pe~uraka, ni ovce pogubila, ni {tap polomila, mese~e. [umska me mori morija. Kad se pruì, ona me hvata, kad se zgr~i -ona mi steè grudi -ona me gu{i, kao tama.

Izgrej, mese~e, pun, pun!

2Oh, Majko Bo`ja, {ta sam videla:u gradini usred vreà pasuqa -dirao je momak babu :zavukao joj u nedra rukei igrao se sa svelim dojkamakao ma~ak s mi{evima!

3(Basma)

Po{li, po{li dva pastira crveniu {umu crvenuda odseku soje crvene. Odsekli su soje crvenei doneli u obor crven. Stavili su krupice soli crveneu soje crvene.

Lizale ovce so crvenu.

Poterali pastiri ovce na izvore crvene, na pa{wake crvene.

Pasle, pasle ovce travu crvenu, napile se vode crvene.

Na ba~iji crvenojpomuzli su ba~i ovce crveneu vedrice crvenei podlili mleko crvenosa èlucom od zmije crvene.

Sirili su mlad sir crveni.

Izneli su mlad sir crvenina raskr{}e crvenoi povikali: - Do|ite svi uroci i uro~ice, najedite se sveèg sira crvenog!

Miroslav LUKI]

(33)

Doletele pti~ice crvenei pokqucale kquni}ima crvenimsve` sir crveni...

4([umska ~uma)

Se}am se: visova, snega, dva an|ela, vla{ke babeofarbane u crvenoba{ ko Josip Broz. An|eli òngleri nisu, kao ni slu{alac. Neka Isus, sin Marijin, ludi koja i{teda dobije Nemogu}e, da bar pri~u, kaotrgovcima trgovawe, {to otvara rajske dveri.

- Stara Vlajna sa {tapomu ruci, vunenih zuba, sa }urdijom od magle, devet je sinova imalai }erku desetu... (Tako pri~a udovicaofarbana u crveno, ba{ ko Josip Broz. Crni kosovi prele}usedlo brda s oblacima. Vide }utke dva an|ela. Za nastavak pri~e kojasledi, slu{alac se hvatakao davqenik za slamku.)... Osam joj sinova odvela[umska ~umica. Ne i devetoga - Konstantinai Vojkicu. On ~uva u {umi ovce. Koliko je li{}a na bukvama, jo{ toliko Konstantinovaca ima. Kad dotera sa pa{wakaovce na ba~iju:"Poùri, bato, pomuzijedno - dve, a propusti devet:crn se oblak, eno, pribliàva izdaleka", moli ga Vojkica. "Nije to crn oblak, sestrice, to su tvoji prosioci. Do{li su da te vodedaleko. S wima da po|e{, da se uda{ sestrice! "

Vojkica zaplaka:"Ne}u da se udami da idem s wima tamo -tamo je daleko! ""Tamo da po|e{, da se uda{, sestro! ""Dobro. Ali obe}ajda }e{ do}i da me obi|e{. Ako ne do|e{,


(34)

zemqa kosti da ti ne primidevet godina!"

Konstantin ne ode da obi|esestricu Vojkicu. Do|e ~uma, ra{~umi ga. Ukopa{e ga pod bukvom, kraj ba~ije i izvora. Preko no}i zemqaizbaci ga. I on se seti da nije ispunio obe}awe, pa po|e da sestru traì.

Tamo gde oblaci sle}una bregove, kao jato golubova na strwike, uzjaha na belog kowai galopom letweg pquskau jedno selo stiè.

Na raskr{}u kolo igra. U kolo se uhvatio, sestri nogu nagazio. "Majko, majko, do mene se uhvationepoznati rmpalija, nogu mi nagazio! "Svekrva joj veli:"Ne sekiraj se, mila, kolo atar nema, idi, nastavi da igra{!"

"Zar me se ne se}a{, sestro, ja samtvoj brat Konstantin. . . Do{ao sam da te vodim, majka nam je na samrti! "

I{li su, i{li, i{likroz {umu i kroz no}; slavuji su pevaliu grmqu:"]iju }i, }iju }i, mrtav ìvu vodi!""Za{to ovu pesmupti~ice pevaju, bato?""Pesma im je takva! "

I{li su, i{li, i{lidok nisu stigli do ba~ije i izvorai groba otvorenog -do magle gusteu kojoj Konstantin i{~eznu.

U dom svoje majkeVojkica poùri sama. "Maj~ice, maj~ice, otvori vrata, evo tvoje Vojkice!""Nisi ti moja Vojkica", odgovara stara Vlajna, "ve} {umska ~umica.

Miroslav LUKI]

(35)

Devet si mi sinovaod ku}e odvela. . . "

Se}am se: visova, sala{avrh Rakite iznad Sene, snega {to se topii an|ela, kosa mastiqavihkao da su umazani sokomod burjana. I Isusa, sina Marijinog -on nas je doveo dovde, do ba~ijei praga {umske ku}e, putawicom preko brega, tragom kukureka i pupovaprvih drena.

Vojkica i stara Vlajna, zagrqene, skamewene, na pragu planine stojekao stablo oskoru{ezelene na vrhu bregaoko \ur|evdana...

(1971 - 1994 - 1995)

5(Balada o Jani)

- Tkaj, Jano, tkajbelo platno :tebi za ko{uqu, meni za pe{kir -nama za ven~awe!

- ]uti, brate, }uti! Mogu da te ~ujukom{ije, an|eli! Nego uzmi ovce, poteraj na va{ar. Prodaj ih i kupisve}e i namenina{em ocu, majci. Sre{}e{ u varo{ilep{e paunice. Izaberi onukoja je najlep{a!

- Hajde, Jano, da idemoniz reku u drugo selo, gde nedeqom zvone zvona, popu: da nas ven~a!

Kroz Klisuru jorgovanaispod vrba kojepla~u kao Jana, crn fijaker zanese seu krivini : Jana sko~isa obale visoke i strmeu vir dubok.

Joj! Marama zelena rekom plovi, kao list od oraha. . .


(36)

6(Nedoterani fragmenti pesama o qubavi i smrti Sto}e Ciganina)

Previla se kupinapreko vrha planine, gde }e da se razvije? Nije bila kupina, ve} je bila @ivana, nije bila planina, ve} je bio kaurin, ukrao je @ivanuod Sto}e iz kreveta. I ona s wim govori :"Kaurine, majstore, kov'o li si prstene?""Kovao sam, kovao, al jo{ nisam zlatan, sve zlatare obi|oh, ~isto zlato ne na|oh!"

*Paun peva na pragu, budi Sto}u sananog. Ustaj, Sto}o, sanani! @ena ti je ustalai uz potok krenulasve do Sastavaka. Tu je ona nestalau gustoj {umi hrastovojgde vile vino piju...

- Gde je, re~e, nestala?

- To ni Mesec {to zalazisada ne zna, Sto}o... Probudi se, probudi, zaquqaj detence. Ti ima{ bosiqak, povijaj ga, razvijaj, u svilene pelene, u svilene kolevke...

*Re`e Sto}a paunovo perje, pose~e se po desnici ruci. Gledao ga sused preko plota. - Kom{o Sto}o, boli li te ruka? - Kume, ne boli me ruka, no me boli srce za @ivanom...

- Otrezni se, kom{o, umiji o~e{qaj na izvor~i}usa vodom zelenom. Da idemo na rabotu, da kopamo crn' bosiqak, da miri{u pustahije, nek' miri{u, nek' uzdi{u...

- Kume, u tikvi jo{ vina ima. Do|i i zasviraj ne{to setnoo mesecu {to zalazi i vrbama prema Seni.

Miroslav LUKI]

(37)

No` je brì od kopitavranca, lopova i senke kopca. Sti}i}u ih, kume, makar na oblacima leteli!

- ]orava je to rabota, kom{o! Misli na svoju decu. Duboke se ~uvaj qubavikao virova zelenih, dubokih!

*U}i u trag kobili(ukradenoj kobili), ne moè svet, ni vlast. Nije dato gomilida znaju ono {to znajuvrbe pored rekei zaspalo sugare(zalutalo sugare),

vreè kupina, vreè paviti, ov~ar, bugarin.

Patrole u plavom, Sto}u Ciganinai @ivanu traè, kao iglu za {ivewedevojka u plastu sena. Wima se ne ùri, kao muù qubomornom. Trougao ciganske qubaviwima je ve} dodijaoi na nos izi{aokao kapi jutarwe rose.

Pro{li su kraj snenihvrbaka kraj reke, gde padaju pred no} jata vrana, najeèni, od rakije, no}ne tame. Popeli se na breùqakzevaju}i, merkaju}ime|u plastovimaneki na~et - toplo seno. Rub vrbaka pu{io sekao tek skuvani ka~amak. I leè}i videli su, u dolini reka sjaktikao srma - od Qe{nicesve do Sene, gde je ku}e i }uprija- ~ipka crna - od somota -od velura -zaklawaju, k'o zavese.

*U}i u trag sugaru(zalutalom sugaru), nije dato patroli, ve} ov~aru, bugaru.

Zamr{ena je ciganskaqubavna drama, kao pavit, kao geometrija.


(38)

Oj ov~are, bugare, zaspalo ti sugareu dubini mo~vare.

Mamite ga, mamite, bele rode, rakite, crne jove granatesa gnezdima, vranama.

*Svu no} je majstor kaurinpadao ka nebu, zvezdama, pa se udavio. Kaurin je govorio:"@ivana, lepotice, ti ne kazuj mojoj majcida sam joj se udavio! Kaì joj, mila, da sam joj se udomio ; hladan kamen - nevesta, sitan pesak - svi svatovi, a ribice - svastike, a vrbice - {urwaje, crna voda - punica".

Ve} dva dana, no}iSto}a plazi tragomzmijskog svlaka. A kad do|e blizu barai vrbaka senskih, k'o na poqe jadikovo, i ugleda prazne o~i @ivanine, no` je bio brìod poskoka. Hitriji je od patrolaSto}in no`, leta ptica, krupnih suzai svitajne izmaglice. I ribica u ogledalutamnih i dubokih bara. @ivana je s krikom zaronilas ruòm ispod dojki. "Umro majstor kaurini ja }u umreti, pa }emo se pod vodom uzeti", @ivana je govorila. "Zalutalo sugare, ti ne kazuj nikomda sam se ja udavila. Kaì svima, sugare, da sam se udomila ; hladan kamen - |uvegija, sitan pesak - svi svatovi, a ribice - zaovice, a vrbice - jetrvice, crna voda svekrvica..."

*Belu lozu na obaliSto}a je noèm odsekaoi prebacio je preko granecrne jove, kao uè, i zategao sna`no.

Miroslav LUKI]

(39)

Pre nego {to je om~unavukao preko glavei zaquqao se preko bare, popla{iv{i sugare...

Povrati se, povrati, oj ov~are, bugare, iz sredi{ta mo~vare. Pusti neka mravi pijuve} skorelu krv sa noà. Nek' se Sto}a quqao~iju izbe~enih. Ti podberi sugare, isteraj ga pred ovce, ko mamurna patrolacrnu svadbu pred selo. . .

(1966 - 1970) (1995)

7(Duboka pesma nemogu}e qubaviili Skrivawe bosioka)

Nikoli Karaklaji}u

(Skrivawe bosioka uo~i nove godine)

êk', po~ekaj, mese~e, da idemo zajedno, da idemo u poqe, da idemo kraj reke, da gledamo devojke, devojke i udate, kako kriju bosiok. Svaka krije svoju kitubosioka bliè vodi, u {ipra`ju, il' rakiti, kao svra~ak, il' ~e{qugar, ili slavuj, gnezdo svoje. Straàri no}ikrug skrivawanadziru}i, naziru siluetevrba, jova, lepotica. Ali Mesec lepo vidii izblizaigru lepotica, skrivawa. Gledaju se netremicezaustavqena daha, sle|eni ti{inomvrbaka i vekova.

"Nemoj re}i, Mese~e, ono {to si video! "

Putawicom, lepotice, utabanom, tiho ùreprema selu opasanomkukurikawem drugih petlova. Mom~e lepo, lep{eod preru{enog |avolana ulazu ih sela ~eka :

"Svoj struk bosioka, gde ti sakri, Branka? "


(40)

"Ne smem da ti kaèm, dragi! Idi pokraj reke, kao drugi, traì! "

(Traèwe bosioka skrivenoga)

Ko ma{ice s' àrom, topal, dunuo je vetar- gorwak, paperjaste jastu~i}e, kao veverice s crnih jova, granatopola i vrba, oraha i jorgovana, ru{e}' ne`no, povremeno.

I |uvegije i oèwenitraè kite bosiokaskrivenoga, u vrbakutamo gde obi~no ne zalazeni seoske skovlije leti. Traè i - ne nalaze. Odustav{i - utabanom putawicom -ispod vrba ùre -u kr~mu, gde vino od kupina, kr~marice rado nude, i usluge po ukusuraskala{nih raspusnika.

Uporno kroz tamu lutamom~e lep{e od preru{enog |avola. I tamo gde povremeno odjekujeprepla{ene ptice krik -posle tre}ih petlova -na|e struk bosioka skrivenoga. îji? One koju voli? Ili neke druge?

(Prvo jutro nove godine; nalaèwe bosioka)

Pokraj reke, u cik zore, lepotice, kite bosioka traè. Kako koja na|e, bosiokom lice mije. Neke druge, ne na{av{i, vra}aju se s reke tu`ne, praznih ruku, n e u m i v e n e .

Sa svoga doksata, mom~e vide Branku, umivena lica, s' kitom bosioka. "Kome }e ga dati, kad zaigra kolouve~e kraj reke -Kolo bez zazora? "

(Kolo bez zazora)

Igra Kolo i u koludevojke do oèwenih, a udate do momaka. Svaka }e struk bosioka svogadati onom koga èli, a onda o - ho - ho, pod vrbama u sumraku

Miroslav LUKI]

(41)

vrag je smislio igruidi-mi-do|i-mi, ona ne {kodi svetujednom godi{we, naprotiv!

"Gde je Branka, gde je? "brine mom~e lepo, igraju}i izme|u onih{to u~e da igraju, tek. "Gde je kita bosiokamiri{qavog, odgajanog u saksiji sa mu{katlom? "

Znaju li gugutke, il' slavuji {to re{i{ena tavanu da prezime, drhte}i od pomr~ine, studeni i nostalgije?

Niko, niko ne zna (izgleda)kome dade svoj bosiok miri{qavi Branka. Raspusna no} lu~i tuguneizrecivu, lepqivu i prijem~ivu, kao {to se koà rukeo gvo`|e na mrazu zalepi, pa ne moè, ne moè da se odlepi!

(Kraj)

êk', po~ekaj, mese~e, da idemo zajedno, da idemo odavde, da traìmo Odgovor.

"O qubavi nemogu}a",misli mom~e danono}no, "{ta te sakri na dno tu`nog srca moga,kao kitu bosioka skrivenoga, da te niko nikad vi{e ne prona|e?

Odgovora ako ima, poznat je An|elu sa lampom, ili detelini {umskoj, crvenoj, polegloj. . .

Voleo sam te, bre, Branka, one zime, voleo sam te vi{enego Sto}a Ciganin svoju @ivanu, vi{e nego otac moju pokojnu mater.

Voleo sam te, bre, Branka, nemogu}e! Za tu qubav re~i nema.

Uo~i nove godine je bilo; voleo sam te detiwe, grudvao te snegom, a nisam znao, nisam znao, bre, Branka, da }e mi te ukrasti prole}e.

A kada te je ukralo prole}e -


(42)

prole}e ili Kolo bez zazora -ja nisam imao snage, bre, Branka, da ti zabodem no` u srce, ko Sto}a Ciganin svojoj @ivani. . . "

(Epilog)

Ni {eboj, ni no}ne frajle, ni kozja krv, ni zanovet, ni crveni bagrem, zvezdan, ni zlatne ribizle, jorgovan, nisu pravi melem, ve} s e } a w e -se}awe do usijawa!

^ek', po~ekaj, mese~e, da idemo zajedno, do lokvawa belihbarskih i mirisa divqeperunike, do grobova i gradinaZvi`da i Homoqa, do flauta neuhvatqivih an|elaCeline, `una u vrbaku, polegle i }utqive crvene {umskedeteline. Do neizrecive nostalgijei slasti i gor~ine potpunoga zaborava! . . .

(1969 - 1989) (1995)

8(Ponor)

Tu je znak jednakosti izme|u TU i TAMO, tu gde potomak pogled okre}e unutra, tamo - gde potok ponire u dnu bukvika. Tu su spojeni no} i dan, ju~e i sutra, bakar, volfram, zlato i divqa perunika. Cvrkut zvonki u grmqu ~e{qugara, blistav srebrni mlaz, paprat i para{to navire iz grotla, kao iz sulundaradowih kotlova. Ko uporno stvaraod metala zlato? Duh izumrlih medveda, lopatara, ili predaka? Ili dubina mraka bez kraja, neizvesnost, sumwa i jara, {to cere se kao mo{we u{trojenih junaka? . . .

(1976 - 1995)

*Ovde se put zavr{ava{ibovima i granicom, urvinom i provalijom. [ta nas ~eka p r e k oosim zavodni~kog sjaja vidokruga?

Miroslav LUKI]

(43)

9(Ponovo prona|en, izvor)

Dimitriju Luki}u

Kako pre}i s onu stranu? Kako - kad je zin'o Ponorkao {umska zmijurinagutaju}i kraj potokapegavu pastrmku s' glave? [ta nas ~eka tamo, sine? Psine, sala{, zabran? Ru{evine? Nije li boqe da se vratimotamo odakle smo i po{li?

- O~e, mora da smo Bogu po{li, ili nas je Bog poslaoda utolimo veliku `e|duhova : onoga i ovog sveta.

Ako smo Bogu po{li, pazi da noge ne polomimo!

Po|imo brvnom -brvnom iznad Ponora -mora da postoji takvo brvno -brvno za Prelazak.

Do Drugog se sveta sti`epreko brvna od dlake. Ne pre~icom ambicijekojoj je Bog postavioprepreke, pse i ambise.

Kukurek u zavetrini, ko odoj~e zeva u snu, ne boje}i se vetrasa makazama ; vetra sa istoka, sa zapada, sa severa : ukr{tenog. Truli {umadijski plotza{titni znak je Krune[umske kraqevine. Wega ~uvaju psinezaboravqenog {umskogkraqa, duhovi, opsene. Ne boj se, sine, psina:baci im kamewe da senajedu i skamene!

Dok nam je @e| putovo|ane boj se visine, psina. Preslan je sir ov~jii ka~amak ovog veka(istorije). Iako je brvnotanko, kao vlas kose, po|imo preko, hrabro, kao arlekini. Kroz {ibove i bujni kalabuk u dnudoqe, gde raskovnikokove sa nogu skida. Kroz {umarak od badwakai gusti{ crvenih vrba


(44)

do izvora, Bukovih livada. Zden~e zaborava, nepresu{ni, zden~e! @edan sam, tako èdan!

Napij se, èdni~e, koliko voli{! Svi putevi vode o v d e , gde su jednom zapo~eli.

Pijem, pijem i opet pijemi nikako da iscrpemizvor {umski, neiscrpni.

Poto~i} iz mene pije, zlatan Pek iz poto~i}a.

Dunav {irok iz srca Peka, iz Dunava Crno more.

Iz Crnoga mora - divna duga.

Na nebu je divnapolovina Kruga, u dnu Bukovih livada, u {umarku od badwakai sjaju crvenih vrba - druga, jo{ divnija polovina...

10(Zmija)

Josifu BrodskomZemqa zemqu qubi, nemoj da je qubi! Ja znam dobro {tapoqubac gujin zna~i.

Guja vreba iz prikrajka.

Odatle se boqe vidiHristova ve~era, Hristova posteqa, Hristov podglava~, Hristov pokriva~.

Skakavci i mnoge bube, ta{tina ta{tih, licazaraèna nadama, koje }eve} prva brazda dazatrpa i sjedinisa slamkama i opalimli{}em, gran~icama, podmuklom ti{inom zemqe, vodenicom koja meqesitnije i finijeod svih drugih vodenica. Od o v o g }e neko vreme, kao kosa u mrtvacakoja raste, da pretekne, mo`da, samo ono {to jezrelo, trulo. Ono {to umire, ili {to je ve} umrlo. Divan {qam se zavarava(akademici, eminencije,

Miroslav LUKI]

(45)

krotki, krepki, fini, lukavi, zadrigli, ~ili) :Zemqa zemqu qubi, zemqa zemqu qubi.

Baraka u sutonskida stari svlak. Novope~eni moler ùrida prestigne maglu. On }e svoj trud no}uda naplati u naturiod jo{ drè}e(zmijolike) gazdarice. Otrovnica vi{e ima u kvartovima nego u{umama. Sok im prijas alkoholom, i smrtslatka. (Kad se guje pare, smrt reìra, ko rediteq, nastran, strpqiv, predstavufantasti~nu, postmortemnu.)Zemqa zemqi, telo telu otrov i jed. Mrak, mrak :rogom bode. Niko i ne sawada umire. Vrag repom upravqaqubqewe zemqe i zemqe.

- [ta ti je? [to govori{ tako? Kome? - Zmija me ujela. Pi{em pismo upu}enopreko devet gora, mora, magli, mo`danemogu}em i dalekom ~itaocu? Onom kome puno zna~epastrmke u potocima{to iska~u da pozdrave- ne {qam kwièvnih tribina -kosove i par fazana, damu u haqini tamnoplavoj, op{ivenoj crnom trakom, ili mo`da duh sumraka, il' grm jorgovana(na litici) u plamenu?...

(17. oktobra 1994)*

________

* (Josif Brodski bio je jo{ ìv, kada je ova pesmanastala - to dobro znaju svi oni koji su imali prilike da jepro~itaju kada je nastala ; to vi{e kaèm zbog onih drugih kojinisu bili u prilici onih prvih. I zbog samog Brodskog, kojije umro, u me|uvremenu, samo za one koji ga nisu ~itali. . .

Krajem maja, 1996, u Beogradu )


(46)

11(Motiv sa Bandere - Stolica)

Me|' bukvama obadi ~ekajuda buquk ovaca, ili pas, gove~e, potraè pe~urke, ukusne ko sir. Ti{ina je (~ini se) preduboka- od zaranaka do uve~e -pa se u woj dave pukovi senki, kao mravi, kao nepliva~i u vir. Potok je crn, kao sazrela kupina. Pogled kroz devi~anski bukvik seèbu~inom nepreglednom. BANDERA treperikao jezik pse}i. Bagrdan, Avala, u mutnom nedogledu, tako|e. Prvavice, qu{ture puèva, zmijin svlak, sijaju tamo gde je sun~ev zrak, zario vrh ma~a u mi{ije tlo. Goruni su stameni, visoki, kao preci. Grmani, grmani, paprat i puzavicevode do oltara [umske prestonice. Ivawsko cve}e, kantarion, bleskovi i ozon nude, kao doma}ica gostu, hleb i so...

(2. avgusta 1993, na obroncima Homoqskih planina)

12(Liturgija)

Zove me glas Nevidqivog, Celine, i odazivam se. Glas svetlosti. Cvrkut lastavica. Zvuk dveri koje se otvaraju.

GOSPODE, pruì ruku svoju sa visine svetogastani{ta svoga, i ukrepi me za predstoje}u

slu`bu tvoju, da neosu|eno predstav{iPrestolu tvome, izvr{im beskrvno sve{tenode-jstvo. Jer je tvoja sila i slava u vekove vekova.

Amin.

Zove me vetar. I {uma. Izvor i klisura Vitovnice. Rosa u travi. Ribnik i Ogledalo tvoje, pokloni}u se sa strahomdubini tvojoj svetoj.

Boè, milostiv budi meni gre{nome. I |akonu {to prilazi igumanudrè}i u desnoj ruci stihar sa orarom.

(1995)

Miroslav LUKI]

(47)

13(Odjek)

Petru Brki}uKlas ìta sazrelis nogama u blatu, a s' glavom u zlatu -silaze}i s voza, videh. U vatri gori, vatre se ne boji, paunica :gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge. U izlogu kroja~ke radwe, ne u pepelu, stara je qubav zapretana. (Usta nema a ujeda, ko kopriva. )

Glavna ulica je prazna, kao pogled varo{ke lude. Rova{ena godinamai ~ekawem, ko mrkowa leì varo{ :svet da sko~i, ne moè je di}i. U maglu i tunel {uma, voz na istok odedaqe. Odjek voza u daqini, zvona Boga istinogakoji zvoni na uzbunu. Odjek se vra}a, odjekuje na re~nom nasipu. Kao slap se stropo{tava. Zvezdanu pra{inui cvetove bele rade, li{}e, penu, vir maticom zadràva.

Odjek. Odjek je moj vodi~. @ivi uporno bez tela, govori bez jezika, smeje se bez radosti, pla~e bez du{e. Niko ga ne vidi, a svi ~uju. Odjek. Odjek. Odjek.

*Usta nema a ujedato {to pod vrbamabez klina visi :pau~ina i ti{ina. Kao trzaj vesla, vira tihog i dubokog, ne oluja i povodaw, povr{inu perajima krupnamrena quqa, quqa. Krugovi se {irei sustiù jedni druge, upija ih pli}ak boje muqa


(48)

i kao jed zelena trava. Pesniku bi uputnije bilo da obuje ribarske ~izmekad zapuca kroz mo~varui {ipra`je bara, uspomena. Guja ima raznoraznih, i eksera zar|alih. Sr~e i se~iva od sedefa. Boqe je i}i uzvodno, iako teè. Lijana na vrbamaima toliko da se ~itava varo{, srez i okrug poveè. Rosa je vrbake poplavila, a mrava ne moè da udavi. Bos po travi da pojasamoè i}i samo onaj{to razume jezik zmijski. Jezik zmijski, il' Nemu{ti? Jezik sena u naviqcima? Zna li deda {to u sunce gleda:zelen mu skut, a {e{ir ùt. Ili bela crkva {tona jednoj nozi stoji? Ili babe {to u vodu padaju:nit' se voda zamuti, nit' se babe udavi{e.

Godine su me, i sudbina, natrontale, uvile u belo platno i pla{teve, kao mumiju. Odjek, rosa i reka me svla~e:odvijaju, razvijaju, strpqivo i ne`no, k'o odoj~e. Meni neugodna, viru nagotaprija, kao zmij~e u pli}aku.

Idem uz reku, rekom, kao svetlost kroz staklo:prolazim i ne razbijam. Ja idem, i jo{ neko sa mnom ide. Ja stanem, i on stane.

Sav svet obi|oh, Boè, a alge u dubini ogledalare~nog ne mogoh! O, kako vas volimfine sedefaste {krge reke. Ko jezik biqa kraj obale, lokvawa i riba zna? Mo`da ku}e na obaliusamqene na breùqku? Vise}i most preko rekemogao bi neko vi~anu svoj notes da ucrta -u~iteq muzike (na primer),koji je stupio u slu`bukneèva Esterhazi? Nemu{tim jezikomgovore prevrnute ku}eplivaju}i povr{inomkao ribe po omorini.

Miroslav LUKI]

(49)

Govore tiho, ti{e od uvoda klavirskih sonata, daju}i ti{ini vedru mirno}u kneèva.

*Usta nema a ujedasumwiv ortakluk Rakova! (Traì vraga, zaple{}e{ se u mreèrazapete, pa`qivo ispredene.)Iver ne pada daleko od klade, znaj. Ako su baba i majka bile za kom{ijei barabe slatki raj, unuka }e te, k'o elektri~ni vod sprìti.

Zlo je tvoje koliko i sveta. (Seti se po~etka jednog leta, opro{taja na peronu. Niko taj zagrqaj ne bi razumeo, sem raspojasanih bogova starih Slovena,Nemogu}eg ratara Rastka Petrovi}a,

i lasta koje izle}uiz gnezda na svoj prvi let...)

*Usta nema a ujedamese~ina hladna, k'o led, mese~ina jorgovana:pepeo i zvuk gajdi, koji, ko oblake niske, vetarvitla praznim nebom.

Lepotica precvetala, o~iju sjerih i putimiri{qave kao {eboj, kr{i ruke u ti{inipraznih soba. Puna je ku}a ne~eg, a ona ne moè t i m eni kotaricu napuniti.

Smla}ena je, k'o smrdqevakiznenadnim pquskom, il' prolaskom voza. Ku}a je usisava, kao levak, i odsustvo muà na slu`benom putovawu :u sobe navire povodaw, voz bunila, strave, uàsi praznih godina{to bez nogu i bez ruku sami sebi drum prave.

Zato~ena u kavezu, u bunilu na jug kre}e, paunica, tim drumom, jer joj se u~inilo, da je neko zove, a ne vidi ga.

Jablan li je, ili onaj{to goru lomi bez ruku, a kose mrsi bez prstiju?


(50)

No}ni delija{to pod vrbama svirana laticama dalija?

Pro|e vodu, ne ukvasi se, pro|e vatru, ne izgore.

Gle, crna pojata, crveni volovi, zeleni rogovi (Bro}! ).

Dug dugowa ~ik do neba.

No} i vetar, kao jablan, namotavaju je u klubekao konac iz kanure -praznih dana i godina -ve{te ruke.

Namotava je mrak i bor, i u boru ~vor. Da potraje mo`e no}i kad zamr{ena i poleglacrvena {umska detelinazavowa, kao tvor!

Mu` je svaki - pri{ipetqa!

Smeju}i se i vri{te}i, i r`u}i, k'o omica, lepotica sva u rosi, dubinom svojih krikova, probudila bi pola atarai raspalila tromostkrvavookih crnih bivola!

Hr~e snom dubokim, varo{.

Mahnu no}na ptica krilomi otkri vas svetjednim perom.

Prevare na svetu nema! I kad se dogodi (ono {to tako zovu), oblaci se spuste na obalui pokriju prizor.

Odjek je svemu kriv. Odjek. Odjek. Odjek.Brava Odjeka, bez kqu~a, Odjekom sebe otkqu~ava, zakqu~ava. . .

(Sredinom leta 1995. Ku~evo)

Miroslav LUKI]

(51)

14FRAGMENT OTET OD VETRA

LUKI] MIRKO - SKZ (Ku~evo, 13. april 1968). -Nudi Zadruzi zbirku pesama POKISLO CVE]E (1 l.; 29

h 20;p. r. ; lat. ). SKZ - MIRKU LUKI]U (Beograd, 3. jula 1968). -

Sekretar (N. Stip~evi}) odgovara da Zadruga nema edicije ukojoj objavquje zbirke pesnika po~etnika (1 l. ;p. m.; }ir. ).(Svetlana Stip~evi}: KWI@EVNI ARHIV SRPSKE

KWI@EVNE ZADRUGE 1892 - 1970, Beograd, SKZ,1982, str. 181)

Svako moè za jednu no} i bog postati, smatrao jePropercije, i besmrtan postati, ako mu dragana,Cintija pokloni vi{e wih. Ko je upoznao besnuqubav, istinsku qubav koja ne zna ni za kakvu merui ograni~ewe, ko se ko Amor rodio na selu izme|ugoveda i neukrotqivih kobila, ko je pio na gozbamaiz ~a{a od bukovog drveta, ko je uìvao u ti{ini,i ìveo zadovoqno u usamqenim {umama, kome se utami u igri dragana otimala, da bi mu zatim grudiobnaìla i poqupcem otvarala sawive o~i - taj nijeizmislio stra{an ma~, niti je surov i grozan ~ovek.Vi{e je nalik na ratara koji je upregao volove uplug, i u miru lozu odnegovao i vino sa~uvao uburadima. On, ma {ta ga sna{lo, vozi ku}i iz {umena kolima ènu i decu. I wegov alat, motika iraonik, blistaju i na ki{i, dok oru`je surovihnajamnika u mraku r|a. Ne}u se bojati starosti, ako ostarim kao seqak.

Volim da budem tamo gde se jo{ uvek oru dubokebrazde i zasejava zdravo seme. Gde se ne{to novozaista ra|a (dete, list, kiplingovski majmunskigrad u xungli, MUZEJ @IVE TRADICIJE,ba~ija ili crkva, ribwak ili ispirawe zlata iz{qunka) i mo`da ba{ tome treba zahvaliti, {toskrenuh sa uobi~ajenog pravca i umesto na Zelenivenac po|oh sa vetrovitih kaldrmisanih ulicastarog Beograda (Zadarska) u najbliù kwiàru. Utoj kwiàri se kwige mogu slobodno prelistavati,i tako posle Atlasa korova, naleteh na kwiùrinuKWI@EVNI ARHIV SRPSKE KWI@EVNEZADRUGE 1892 - 1970, gde u odeqku PREPISKAS PISCIMA (1 - 448), sre|enom po azbu~nomredu, pro~itah na kraju slova L - ne veruju}i svojimo~ima - redove citirane gore.

Kwiùrina be{e objavqena pre trinaest godina i jasam je, evo, prvi put prelistavao tek sada, kao~etrdesetpetogodi{wak. Kada sam 13. aprila 1968.godine ponudio SKZ svoju prvu zbirku pesamaPOKISLO CVE]E, nisam imao ni punih osam-naest godina. Bio sam u~enik tre}eg razreda gim-nazije, i radije sam ~itao Bodlera i Adija, i nekedruge evropske pesnike. Ja se dobro se}am kako jeizgledala ta zbirka, ali sam zaboravio naslovepesama, i NISAM JE SAÛVAO! Jesam li jebacio? Spalio? Kao kroz dim nedavne pro{losti,mogu da se setim letweg dana kada je stigao Odgovorsekretara SKZ, ali ne i toga {ta je bilo sa rukopi-som. Negativan odgovor be{e ne{to neprijatno,zato sam na to skoro sasvim zaboravio. I nikada setoga vi{e ne bih ni setio da slu~ajno ne naleteh na


(52)

pomenutu kwiùrinu. Koliko je jo{ takvih stvari na koje sam

sasvim zaboravio i kojih se verovatno nikada ne}uni setiti?

Ni{ta ne treba uni{tavati! Ni odbacivati sasvim. âk ni koncepte pisama, verzije pesama, eseja, romana, drama. Svaka je (~ak i najneuspelija)zapamtila pone{to bitno, {to je proèto krvqu isluzi ra|awa, i {to je bliè istini odnajistan~anijeg se}awa!

Svaka smrt i svako umirawe nadìvquju sebe u pre-obraèwu, u zaboravu ogromnom i na prvi pogledneshvatqivom.

Svaki izdava~ ima svoj zmijski rep. I svoje zmijske ~equsti. Postoje ukleta mesta koja treba zaobilaziti, gde sezamrzava ~udesna i neizmerna energija, energijazabluda. I energija vampira i wihovih sinova vam-pirovi}a, i energija presvu~enih baraba, onih {to{minkaju mrtvaca i poku{avaju da ga oìve - {ta jaimam sa svim tim? Uzaludan je okr{aj sa sablasti-ma, ja ~ekam ne{to drugo - zgodan ~as - ako do wegauop{te do|e - a ponekada i dolazi - podstaknutnajtrivijalnijim ~iwenicama, re~enicama, sitnica-ma, mrvicama koje pokre}u kamewe stare vodenice,PUSTE VODENICE, napu{tene poodavno...

Evo, usred ove antikvarnice ~ujem {kripuvodeni~nih kamenova - izme|u `rvwa na{la su sezrna brda i godina, stena i litica zaborava, tzv.li~nosti, ogromna rastojawa,

OTPOÊLA JE DUGO I[ÊKI-VANA MEQAVA, i ve} - fino belo bra{no -sipi kao sneg - umetnost radi du{e......

(Sredinom januara 1995, Beograd)

15Ve~e uz Radio - SLAVA

Ako u ~oveku postoji iskra istine, on }e neizostavnouvideti celi svoj pro{li ìvot u pravom zna~ewu i svet-

losti... I ma koliko da je teàk nepo{tedni razgovor sasobom, o samome sebi, ma koliko da su mu~ne misli koje setako jave, taj razgovor jednom zapo~et, ne moè se vi{e

prekinuti...Iz Pisma caru Mihaila Baukwina 18. februara 1857 godine

(M. Bakuwin, ISPOVIJED, NIP "Glas Slavonije",Osijek, 1976, str. 114)

NAJBOQI deo mladosti je - tamnica, dugi gimnazijski dani bez nade, sumoran tetkin domu koji sam se vra}ao posle ~asova, kasno uve~e, kadasu uku}ani ve} bili u posteqama. Godine su bileduè od decenija i ~inilo se da }e anonimnostpotrajati ~itav ìvot. Kada je ne~iji ìvotnena~et, onda se moè dogoditi da mladi} poku{ada probije quspu, kao {to pile kquni}em probijajaje iznutra. Pi{te}i. Da nekoliko svojih pesama

Miroslav LUKI]

(53)

prepi{e i po{aqe na adresu Prvog programa dràvnog radija. I da rukopisi stignu na sto nepoznatog urednikanajslu{anije emisije koja ide uìvo. Sve ostalo nije bilo lako predvidivo. Takav uistinu be{e po~etak.

Nikolaj Prvi, ~itaju}i BakuwinovuIspovest shvatio je poraznu istinu i podvukaoslede}e redove: U Zapadnoj Evropi, kuda se godokrene{, svuda se vidi oronulost, slabost,bezverje i razvrat, razvrat koji proisti~e izbezverja. Po~iwu}i od samog vrha dru{tvenelestvice, ni jedan ~ovek, ni jedna privilegovanaklasa nema vere u svoju misiju i pravo - svilakrdijaju jedni pred drugima i niti jedan dru-gome, osim samome sebi ne veruju : privilegije,klase i vlast drè se egoizmom i navikom - ali jena kraju Bakuwinove ispovesti napisao s v o j e ru ~ n o : DRUGI IZLAZ NE VIDIM ZAWEGA NEGO DEPORTIRAWE U SIBIR.

*MOJ SIBIR je bio mesto u kome sam

odrastao. Biti gimnazijalac i biti zaqubqen upogre{nu devojku, onu koja ve} ima momka za koga }ese i udati, izroditi mu decu, i ostati mu verna ionda kada to bude bilo apsurdno ; imati profesorestroge i rigidne uglavnom, bez sluha sa umne darovesvojih u~enika - to je sli~no Bakuwinovojdeportaciji. O~ajawe je onda najbliè, opipqivokao i tuga. Tuga varo{i koja ima èlezni~ku i auto-busku stanicu, pijac, fudbalski stadion, bioskop,dom kulture, vodenicu, mlin, vunaru, osnovnu i dvesredwe {kole, jednu jedinu glavnu ulicu, osredwunarodnu biblioteku, reku planinsku, brzavicu. Tugavaro{i mogla se mo`da razvejati na titravim spru-dovima, na bregovima ispod kro{awa ogromnih pla-tana. A ono {to se nije moglo razvejati prelazilo jeu te{ko o~ajawe.

@iveti u takvoj varo{i, pisati godinamapesme, slati po{tom kopije redakcijama izvesnihbagdala, brani~eva, poqa NIJE UTE[NO. ZBOGMNOGO ÊGA. Ta kwièvna brda i doline, ukojima su sedele nepoznate uredni~ke kreature, sajednim jedinim zadatkom da nove glasove i rukopisebace u kante za sme}e, ili u g u { e, behu kao fata-morgane. Redakcije behu dobro zakqu~ane iznutra.Trebalo je sve to razvaliti, {to je i u~inilakwièvna generacija ispred mene, da bi zatim i onapostavila nova vrata, jo{ masivnija, zakucav{i ihjekserima iznutra za dugi niz godina. IPotemkinova sela su opstala i u kwièvnomìvotu, kao i bit i snaga komunizma!

(I u narodu i u kwièvnim jawi~arima.Jer: Komunizam u krajwoj meri isto tolikoproizilazi odozgo, koliko i odozdo. Dole, u naro-dnim masama on raste i ìvi kao potreba, ne jasna,ali energi~na, kao instikt uzdizawa. U gorwim,pak, klasama, kao razvrat, kao egoizam, kao instiktprete}e zasluène nesre}e, kao neodre|eni i bespo-mo}ni strah, posledica oronulosti i ne~istesavesti.)

Niko Potemkinova sela na{eg kwièvnog


(54)

ìvota i kwièvne jawi~are nije nadmo}no prezi-rao kao ~ovek kome je posve}ena ova pesma, kao stu-dent i kasnije. Wegovo je "ludilo" bilo mnogobliè istini i apsurdu savremene kwièvnoisti odsvih onih kwiga vr{waka i ne{to starijih pisacakoje smo rado i s odu{evqewem ~itali, hvalilinekriti~ki. On je znao o ~emu se radi, ~ini mi se,boqe od svih onih narcisti~kih i prividno samou-verenih tipova - karijerista. Kwièvnih birokra-ta, sujetnih do ogavnosti.

Kako neko sam postaje svoj krvnik? Kad je ne~iji ìvot prazan, nekoristan, eto

na~ina! Kad je ne~iji ìvot stra}en u himeri~nim

i besplodnim stremqewima, on se zavr{avaprestupom.

Postoji u mom karakteru jedan radikalniporeme}aj, a to je qubav za fantasti~nim, za stran-puticom, za jo{ ne~uvenom pustolovinom, za poduh-vatima koji otvaraju beskrajne horizonte i ~iji krajnikakav ìv ~ovek ne moè sagledati, veli Bakuwinu ispovestima ruskom caru 1851. godine. Kao stu-dent sprijateqio sam se sa qudima sli~nih karak-tera. Nekolicinom. AKO JE POSTOJAOIZLAZ, ili ventil iz takve situacije mladosti,iz {izofrenije (lutawa po okolnim bregovima ibrdima, ili kroz rascvetanu {umu jorgovana,po{umqavawe golih bregova, igranke subotom nakojima su svirali momci iz mog razreda, va{ari uavgustu i septembru), mo`da to be{e slu{awe pop-ularne emisije VEÊ UZ RADIO. Slu{ali su jemilioni, ne samo u na{oj zemqi, oni koji se pozna-ju i oni koji }e se tek upoznati, ili se mo`da nika-da ne}e susresti. Zato {to su pu{tali najnovijepesme Bitlsa, Rolingstounsa, T. Xonsa i drugih,kao i s t i h o v e s a s v i m n e p o z n a t i hp e s n i k a p o ~ e t n i k a.

Tako je bilo i toga ponedeqka. Be{e februar, drugo polugodi{te ~etvrtog

razreda, prve nedeqe posle zimskog raspusta.Slu{ao sam leè}i u mraku VEÊ UZ RADIO. Ive} sam izgubio nadu da }e pro~itati i neku odmojih pesama, kada je voditeq najavio kratkuqubavnu pesmu gimnazijalca iz Ku~eva, koja sewemu li~no mnogo dopala. Pesmu je pro~itao nekood glumaca, mo`da Quba Didi}? Taj je u svakomslu~aju umeo govoriti stihove, poqubiti svaku re~.Uz pratwu klavirske muzike Bele Bartoka. Govorioje i govorio kako ja nikada ne}u, kako niko nikadane}e posle, kao molitvu, krik, pla~.

Trebalo je potom, prespavati tu no}, a janisam mogao nikako da zaspim jer nisam imao sakime da podelim radost. Tako sam ose}ao.

Nikoga ne be{e kraj mene da ga mogu zagrl-iti. Mada je bilo na milione slu{alaca krajwihovih radio-aparata, te ve~eri i u to vreme, udalekim i nepoznatim rasutim mestima i niko onda- posle }u saznati - nije poverovao da je tu pesmusastavio neki tamo maturant. Jedva sam sa~ekao popodne slede}eg dana, i kada samu{ao u veliko {kolsko dvori{te - be{e puno - nekoje povikao Eeej, Pesni~eee! Tako sam dobio

Miroslav LUKI]

(55)

Nadimak. I taj nadimak mi je i ostao. Mnogi od onih koji su ~uli tu pesmu nije

poverovao da sam je ja napisao. Ni profesori. Nimomci. Ni devojke. Sve dok nije stigao pozivdràvnog radija da budem gost u emisiji. Toj vestisu se - ~ini mi se - vi{e obradovali momci i devo-jke iz mog razreda od mene. Nastala je mala uzbunau gimnaziji. Od direktora do pojedinih profesora,svi su se ne{to uzmuvali i savetovali mi, saveto-vali.

A tamo u Beogradu, u kancelariji urednikaemisije VEÊ UZ RADIO, behu xakovi pisamaslu{alaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Makedonije, pa ~ak i iz Bugarske,Ma|arske i Rumunije, koji su molili da im sepo{aqe tekst Moje pesme!

Takav uspeh niko do tada nije doìveo,ohrabrivao me je urednik, i umesto da odgovori nasva ta pisma, najavio je u studiju uìvo mene. Ja sampro~itao tu pesmu, i dok sam je ~itao ZNAO SAMSASVIM SIGURNO da me slu{aju milioninepoznatih mladih qudi, koje mo`da nikada ne}usresti, ali s kojima me je pesma zauvek povezala nev-idqivim nitima. Eto, to je mo`da SLAVA. Slavaje otvorila vrata tamnice, spojiv{i me sa milioni-ma nepoznatih du{a, zvezda.

Ali, mo} slave ne moè se podeliti ni sakim, i to je toliko ogromna du{evna sila od kojemoè da prsne srce...

Sedeo sam u mraku u krevetu dok je glumacu dalekom studiu izgovarao moju pesmu, i posle sati-ma bio sam budan. Kao Dostojevski kada je napisaoBedne qude i poslao ih redakciji iz koje su ga ured-nici - Wekrasov i Bjelinski - ~im su rukopispro~itali, pozvali da mu saop{te novost: da mu jerukopis romana primqen. îtave no}i nije mogao dazaspi Dostojevski. Zar je mogao zaspati posle onog{to su mu rekli Wekrasov i Bjelinski?

Zahvalan sam Bogu {to se ne{to sli~no imeni dogodilo pre dvadeset i {est godina!...

(Sreda, 20. decembar 1995. godine. LabudovoBrdo)

16MONUMENTAEM AERE, ETC.

Zar ima Spomenika trajnijeg od tu~ii od kraqevskih piramida vi{i

kog ni alave ki{e, niti severac qutine}e sru{iti, a ne bezbrojni niz

godina i vekova koji huje?Ili je svemu su|eno da istrune

kao drvene ku}ice za ptice ispred{umarske ku}e? Senice, pti~icele|a sivkastomrkih, plavi~aste

ili zelenkaste boje.Porodice ptica, pozivam vas na ve}awetamo gde se {umski potoci puni pijavicaulivaju u reku zlatnu.


(56)

Vodeni kosovi, vodomari, vrane, vranci, vuge!galebovi, golubovi, grabqivice, grmu{e,guske, gwurci!

(Volim da ~ekam dok ne izronite stoje}i navisokoj obali i gledaju}i kako rekomplove sante ili sneg.)

Detli}i, drozdovi, dropqe, `dralovi!Zavoji, zebe, zujavci. Jarebice!

Kukavice!Labudovi, laste, pliske!

Plovke, prilegu{e, puzavci.Rode!

Svilorepe, svra~ci, smrdivrane!Flamingosi!

Cari}i!^vorci, ~apqe, ~iope!

[eve i {quke![teto~ine : siva vrano, svrako, jastrebe

koko{aru!Kop~e.

Doma}i vrap~e, buquno!âvko, sojko {arena!Ruì~asti ~vor~e!

Fazani, poqski vrapci, crni kosovi, prepelice!Re~ni orle!

Pozivam sve prave orlove.Orla ka~era, zmijara, le{inara, surog strvinara,mrkog strvinara, crnu rodu, ptice sa prstenom!

Mnoge ptice iz tu|i zemaqa prele}u preko{umskih potoka u kojima lovim pijavice.Pozivam i vas lete}e goste, na raspravu koja nije zamkaniti lukavstvo lovca {to puni ptice u nau~ne svrhe.

Istorija je Prirodwa~ki muzej punprepariranih ptica.Ne zovem vas u Prirodwa~kimuzej, jer i wega }e na kraju {umski poàr iliSun~ani vetar pretvoriti u prah i pepeo i oduvatidovraga.Pomagao sam ovda{wem {umaru, {to imauzre~icu "Ne siluj sebe nikad; ne drkaj!" I videosam da pored karabina i preloma~e ima i drugi alatza preparirawe : pincete sredwe sa uzanim{tipcima, pincete velike sa obi~nim {tipci-ma, makaze velike, obi~ne, makaze sredwe,anatomske, prave, makaze male, anatomske,ka{i~ice za va|ewe pti~ijeg mozga, ~e{agiju zaskidawe masti, {iva}e igle, ~iode sa staklenimglavicama, kqe{ta za ìcu sa plosnatim{tipcima, kle{ta za se~ewe ìce, veliku lance-tu, obi~an perorez, arsenikov sapun, ìcupocinkovanu, meku, raznih debqina, jorganxiskipamuk za puwewe malih i sredwih ptica, ku~inuza puwewe velikih ptica, konac debeli i tanki,celofan, naftalin ili moltin...

Ne bojte se, pti~ice belog perja po str-wikama, doletite.

ê{qugari, vi znate kako je {umar, rumenkao ruà, postavqao zamke ~obanicama iznad

pastirskih stanova, dok nije upao u zamku wihovebra}e i o~eva, a onda su ga na{li, vrane, vi to

dobro znate, kako se leluja na jednoj tre{wi, kaoda je jedna od vas, ubijena da pla{i va{a jata.

Imao je slaba mesta, taj majstor za prepariraweptica, i na wih su ciqali gor{taci. Prepoznao je

Miroslav LUKI]

(57)

svoju sudbinu, kasno, kada su mu vezali maramupreko o~iju usred bujne paprati i poveli ga da

upozna osvetu planinaca.Nije re~ o savr{enoj perfidnosti, ve} o suvi{kukrvi koju boqe da isisaju moje pijavice poto~arkenego neka od sna{a zaraèna endemskih sifilisom.

Ubrzo je do{ao mla|i {umar i zamenio starog,Krivog Stojka, podu~avaju}i: Ovaj savet mnogo vredi,drkaj k. pare {tedi! Toga je trebalo poslati popu Savi

da mu bude sluga, da ga do{koluje uz lepe seoske raspu{tenice,udovice,

koje je pop do~ekivao ra{irenih ruku, kad sudolazile da razmene

jaja za nasad, sa smehom: Kakva vam jaja trebaju,ko`na?

Jaja kamena, beluci, trajniji su spomenici,Horacije, od onog koji si podigao. Moji Spomenikje Belutak u Gorwoj Meziji, u Klisuri Jorgovana,sprudovi preko reke. I ona kamena pukotina iz kojenavire Potajnica...Tamo do|ite, pti~ice belogperja, crnog, crvenog, zelenog...

17ÛVARI HRAMA, PESNICI.Orfej i Euridika. Senka

(Miqani Vi}entijevi} - Luki}, 1956 -1986)

Mesec mo`da zna tajnu sahrawenu u grobu?- Reci je, Mese~e:

prosi je, Mese~e, za svog Mese~i}a!

Ili za lastavicu, àlosnu pticui ku}weg prijateqa.

Povedi je put Kumove Slame,putem kojim putuju bogovi,povedi je, Boànski Kume!

*Svaka stvar ima svoju senku,ku}a, sekira, stoèr, {tap,hrast i crna jova,breg, }uprija,kupina nad vodom.

Tamo je traìo Orfej, u senkama u vodi, u drugom svetu, naziru}i nejasne silutete:ne u snovima, ni u morama.

Tamo je video {to drugi ne vide: Sen.

Sen pete, zmijskog ujeda. Sen neba, Meseca.

Ponor, pe}inu, ruè i rusaqe.

Gajde i svirale, igru oko vatre.Dvoranu treptavu od plamena.Paweve sa qudskim licem.

Zaàreno nebo pri zalasku sunca,


(58)

kuda odlaze du{e umrlih.

Rastvoreno i nerastvoreno telo u grobu.

Tetku medvedicu, me~kinu povojnicu.Ne~ista mesta planine.

I mnoge seni skoro umrlih{to su zbog rana i{li sporim korakom.

Tamo je vapio Orfej re{en ako mu sudbina ne dopusti susret sa suprugomdragomda se iz tame doweg sveta ne vrati.

I onda ugleda Euridikukako silazi strmom ulicom

kroz mrtvu ti{inu velikog grada,pri{ao joj je i po~eo da je {amara,

da je posrtala od udaracai uveo je u ulaz stare ku}eniz ~ije su se stepeni{te

kotrqale pomoranxe;i onda je ona nestala...U{ao je u jednu od soba

i ugledao senku wenog pokojnog oca,nalik na Tiresiju.

I ponovo je potr~ao kroz mrtvu ti{inu,ali Euridike vi{e ne be{e.

Niz strmu ulicu silazila je povorkai Orfej se skloni da pro|e ruqas transparentima i zaputi se na planinuHem (Balkan), iako ga je severni vetar{ibao svojim kamxijama...

(Zadu{nice, 1999.)

18RA[QARI I ALHEMI^ARI

Kuda smo po{li?

Uz Ober,Ober je ogranak neba.

Daleko je, daleko!Visoko je, visoko!

*Ne vidim nikakav putsamo gusta {uma,carska paprat,repovi paunica,blokovi stena, sru{enih.

Idemo rimskim drumomobraslim travom i bukvama,ispod trulog li{}a jezakopani dukat,s patinom dvehiqadugodi{wom.

A ovo?

Miroslav LUKI]

(59)

To je mogilakoju je raskopala no}i zlatna groznica.

To je druga strana planine,divno nali~je,

po~etak ritualnog sveta,drevnog i prvobitnog.

Tu se nije promenilo ni{ta,svet je ostao sli~an onom

iz detiwstva - ne samo tvog,nego i na{ih dedova.

*OBER - ono uzvi{eno mesto

nije mogao da poplavipotop vekova i istorije

Ober vi{i od svake piramide.Ogranak je neba.

Oko wega su ku}e i vodenice,most od kamena preko potokanepresu{nog, i porodi~na gnezdau koja nije prodrorazorila~ki duh vremena.Ra{qari i alhemi~ari!

19ME\U DIVQIM PLAMENOVIMA ZLATAN LOTOS JE PROCVETAO

(Posve}eno Silviji Plat)

Zato pla~em no}as, kao za svojom ènom,koju, mo`da, nisam razumeo.Tebe razumem, fenikse, poreklom iz PoqskeBela p~elo, matice!Video sam tvoju svadbu u visini...

G - din Trut, da, G - din Trut je preìveo:Gospodin bez divnog dara ponovnog ro|ewa.

Betoven, ti{ina u kojoj se rastvara pla~Pederi, me|u kojima be{e i slavnih pesnikaposlali su te u mra~ni podrum, bela p~elo!Pozla}eni su kao sviwe u svitawe suncane sjajem procvetalog zlatnog lotosame|u divqim plamenovima.

Svet je zaista suvi{e vreo ko krv i li~an,za tebe, koja ustaje{ iz pepela s kosom crvenom,i pedere, i zavodnike, i uobraène pesniketamani{, sagorevaju}i ih plamenomprocvetalog zlatnog lotosa.

Pla}ena je skupa cena, najskupqa.Zato pla~em no}as, kao za svojom ènom,za svima koji su oti{li prerano...


(60)

20BEZDANI VEKOVA

Unapred smo, zar, izgubilibitku s precima,

sa pravim odgovorima,oma|ijani dugim no}ima

pod maskom kumira?

Zar upla{i nas siktaj gujada skrenemo s druma?

Ili nam {anu mo`da demon visoravnida moèmo da propadnemo u bezdan?

Preci su kao krtice u ba{ti.Pesnik je zanesewak, glupak,

èna - nije!

Boje r|e, izdaleka, boje starog crepa -ko je taj predeo s licem lepotana{to gleda nas u prolazukroz duge trepavice?

Zavoleo sam davno jug Srbije,mo`da zato {to sam sa severa,i {to je ovde sve druk~ije?

U pustoj kapelici ivawskog grobqakorwa~a - ve~nost iz we bije,veli~ina i ènsko telo,lepo sloèno i belo.

Ve~nost je srasla sa svim stvarimai rumenim tre{wama,sa pro{lo{}u i budu}no{}u,kao pup~ana vrpca s pupkom....

Tup si ti, kao kow glupi, slepi,tup je tvoj um, o ~ove~e,{to se vrti{ u uzanom krugu!Grobovi su potonuli dubokoi mrtve {tite.Putuj i kopaj drumovezarasle travom.

Nek te nadgleda vetar, muva,vojska mrava.Poskok ili {arka.Krava gojna, ~e{qugarka.

Putuj bezdanom. Zaboravom.Putuj uz bregove, kao zmija travom...

(Petak, subota, 10 - 11. jun 2000. Lebane.Cari~in grad, Prekop~elica. Za{to ba{ ovde?)

Miroslav LUKI]

(61)

21JUSTINIJANOV RIBWAK

Znam, znam svu na{u tugu, nesre}u i sudbinu!I muka mi je od marama koje su nam vezalipreko o~iju vekovi, tu|in i seobe.

Istorija Sokolu zulum u~inila,zulum u~inila - ku}u zapalila!

Joj!Joj, Sokole!

Ugasi}emo poàr,vodom sa carskih izvorasa smaragdnih izvora ispod Radana.

Jo{ lep{u }emo sazidati Ku}u;nek sokoli}i ne pi{te,a ni ti ne kuni,moj Sokole, istoriju,hiqadu godina samo}e,vi|ewe iz drugog ugla,jer ja sam stariji od doseqenikai svake istorije poraza.

Ja sam dvestagodi{wi zlatni {aran{to ima krilavi~nija od sokola.

Ja putujem brè od ptica (vazduhom)i (kroz zemqu) brzinomvodotoka sa Radana!

Ovde da kopamo,malo dubqei malo niè,ovde da kopamo, ~uje{ li me?

Ne inati se, nego me saslu{aj!Ovde da kopamo, u vo}waku.Ovde gde nas upu}uje Klokot.

Jer kroz klokot govorikorwa~a i zmija i {arani zakopano blago,smreka i teme planine.

Vodenica poto~arasa sojkama i vrbama,orasima razgovara.

Pra}aka se ispod lipasred vo}waka zlatni {aransimbolima pokopanimsav i{aran -crven i pozla}en,limunastoùt.

Tu gde se zavr{ava,moj Sokole,

ba{ po~iwe put!...

(Vladi Dragutinovom Sokolovi}u, u wegovomvo}waku podno Radana, u subotu, 10. juna 2000. godine)


(62)

22PEÛRKE

Ju~e sam mislio o ne~emu divnom,o ki{i letwoj i {umi,o slikama vi|enim pre nekoliko godinana planini - blizu Paqevina.

Najlep{e stvari iz mog detiwstva vezane suza planinu i Paqevine.

Ho}e li nam Bog pomo}i?Ho}e li nam Arhan|el Mihailopomo}i?

(Bog i an|eli pomaù.)

Brat mi veli da su iz paweva po~ele da ni~ubukov~ekrupne kao u{i teladi.

-Od bukova~a bi se lepo moglo ìvetida ~ovek ima pedesetak kubnih metara paweva...

I onda nastavqa daqe o bukviku na Paqevinama,o starom imawu i planini.Sve se moè nastaviti na planini.Tamo sve po~iwe...

(êtvrtak, 14. novembar 1996....)

231996.

Neobi~no. Niko ni{ta nije razumeo?Ili jeste, pa skriva pravo lice?

Zavese su spu{tene.Mentalitet je presudio,inercija svakodnevnice?

Nesporazum. U autobusu.Ne. Podmuklost.

Vreme otkriva.Sablasne prizore.

Novo more - more licemera.More Strave.

Gospode, vidi{ li?Ove buzdovane?Ove izrode?

(Ponedeqak, 18. novembar 1996. Jovanova 22)

*Obrisao sam prozorska stakla

i video maglu. I {arene plakate.Tutor naroda tutori{e preko mnogih tutora.Spu{tene su zelene zavese.Wegovo "kraqevsko viso~anstvo" iz dalekaporu~uje... Devi~anstvo u Africi ritualnou dvanaestoj - ve} dve hiqade godina ! -reù odrasle ène. A ovde, eh!

Miroslav LUKI]

(63)

Video sam vrbake na Adi ( iz autobusa)rumenkaste kao. I setio sam se neznawa mladosti.Predrasuda. Iznajmqene sobice Qiqe D., blizuèlezni~ke stanice... Sad znam {ta je trebalou~initi u mraku ustupqene sobice ;iskustvo me je u~inilo starijim, otupiv{i mi du{u.Sada sam mo`da boqi no {to sam bio.Na~in na koji shvataju maldi strast i qubav.Licemerje je je uobi~ajeno vaspitawekroz koje se prolazi pod tutorstvom.Vesti su ogavne i idu na ruku tutoru.

(Sreda, 23. oktobar 1996...)

*Prvi put se, posle toliko godina,ose}am slobodno kao ptica.

Video sam dve mrtve ma~ke usput.Horoskop vara, kao ène.Jesen je. I breze blistaju.

Susedi su izgu`vaniji od krpa.

Snovi i more su ih izgu`vali.

Otpisao sam izvesne stvari.Za~epio u srcu mutni zdenac

koji me je trovao.

Jesen je, i neko peva.Zapevao bih i ja.

Jer sam slobodan, zaista.Slobodniji od ptica.

(Ponedeqak, 7. oktobar 1996, Jovanova 22...)

*Otvorite prozor! ~oveku se smu~ilo.

Klonuo je na sedi{te.Zinuo kao riba na suvom. Pognuo glavu.ôveku je lo{e.Naslutio sam zort...Otvorite prozor!ôveku je pozlilo, pozlilo.

Otvorite prozor!Vi, koji ste ga zatvorili.Qudi imaju zort, pozlilo im je.Pu{taju smradne vetrove...

(.....)Starost po~iwe u kostima, u zubima,

ozdozgo, a ne odozdo.

Otac je dobar deo ìvotaugradio u zidawe Nove fatamorgane.

Po~eo je u ~etrdesetoj,a pribliìo joj se u {esdesetoj.

A ja?A brat?

A toliki drugi?Ho}emo li biti prvi u familiji

koji ne sazidasmo sebi ku}e?

(Ponedeqak, 4. novembar 1996...)


(64)

24PRO DOMO. PRO

PATRIA...DULCE...ET DECOR

MARKO RO[UQ: ARABESKE, SRBOVLA[KE

U govor se moè u}ii u mnoge pri~e, izreke i druge

u obi~aj uzete re~i.

Uz pomo} groma i pijavica.

I ako pokaè{ zube,ako se iskezi{.

Ru`no je lepo veoma!

*Grom me je obeleìo,potoci me izdràvaju,

va{ari su moja prestonica.

*Nikada ne}u umreti.

Jer du{a ne umire;ona se seli,

kao ptica selica.

*Vampiri su

|avolov pronalazak.

Pijavice - dar potoka.

Ko ima vi{ak krvineka proba iz moje tegle...

*Potok izvire iz stene

iz beskrajnogi uliva se u beskrajno;

verujem samo u to...

*\avo stoji na levoj obali potoka,

Bog na desnoj.Kad zagrnu nogavice

i u|u u potok,zamute vodu

i nastaje ~ovek.

*Kad Bog u|e sam u potok

voda oko wegovih nogu te~e bistra,pastrmke repovima sade ikru

u zlatastom pesku.

*U Ve~nost se moè zagaziti

kao u bistar potok.

Miroslav LUKI]

(65)

*Pre ovog lica

imao sam neko drugo, mla|e, lep{e.

Pre tog drugog, mla|eg i lep{egimao sam jo{ lep{e.

Pre toga sam imao jo{ lep{e,najlep{e...

*Ovo lice , koje sada nosim, uàsava sve koji ga vide.

Decu ponajvi{e.

To lice je oblikovao\avo, jedne olujne no}i

za{av u potok,dok je bog sawao dubokim snom.

*\avolu je dato

da oblikujeuz pomo} muwe

najrugobnije oblike...

*Video sam an|ele

izme|u visokih bukava...

*Na va{aru

ni s kim ne razgovaram.

Ni sa kupcima,sa onima {to pate od vi{ka krvi,

rumenih kao ruà.

Tu vrvi od perfidnih...

*Ja sam prodavac pijavicaNajve}a rugoba ovog sveta.

Qudi vide moje nakazno licekoje se raspada.

Ne znaju da ja nosim u sebimnogo duhova,

koje je mogu}e razaznatikao fazane usred paprati,

i koje povezujusenke drve}a,

senke gustih {uma...

( 1954. Zabeleìo B. M.)


(66)

25ZAVET. I. NE

U umu ~ovekovom postoje, verujem, ogledala,mo`da skrivena i savr{ena, nenaprsla.

Ona zbuwuju, u snu, obi~ne qudei neobi~ne

kojima se jo{ nije ukazala va`nost i veli~inanebesa i istine.

Babe nose crne ma~kei dete koje je za~eo \avo

i usput pridikuju o istinikao suludi pop s predikaonice.

Videle su svu bedu sudbine,krv, bezbrojna smaknu}a,

toliko le{evai navikle se na o~aj

i na sva obe}awa monstruma,nalaze}i opravdawe

za zlo~inei za svakog xelata ponaosob.

[ekspir je savremenik ~udovi{ta.

Udarac u potiqak;batina{i u crnom.Voda mrznei du{e, usred leta.

Zamrzavawe istorije, naroda,friìder xinovski i nezgrapan.

Konstruisali su ga monstrumiuz pomo} pobuwenih an|ela.

*Xelate najboqe poznaju xelati.Laòvi mogu biti prijateqi.Iz pomr~ine iskrsavaju prilike~udovi{ta. ]utawe nas ìve sahrawuje......

MRAK. Mrak. U mraku ne mogu pisati. Nikada beznadniji i depresivniji...

U ponedeqak sam, sve, predosetio, nagonski,fizi~ki; bol u stomaku; iznad dijafragme. Gubitakapetita...

Besparica. Beda. Proklete babe. Baksuzi.O~ajan svet. Licemerje.

[trajk gradskih prevoznika. Jezive,ko{marne scene. Mogao bi se napisati roman o ...

Olak{ala mi se visina na kosu, to jestlasta.

Kaù da je to dobar znak, da }u dobitipare. Od koga?

Budio sam se no}u - jer se tokom spavawasve staloìlo u meni. Po~eo sam da svatam svuslavu nali~ja. Sve uàse koji su do{li i koji }e tekuslediti. Nemam iluzije o ovom narodu, o intelek-tualcima, piscima, nemam vi{e iluzije ni o kome.Ose}am se kao ~ovek zato~en u praznom stanu, u komeima vode ali ne i hrane. U pomr~ini. (..............)

Miroslav LUKI]

(67)

...Kako su gusto posejani bezdu{ni, licemeri,

provokatori svih vrsta; dou{nici! Ko je jednomprevario, opet }e. Ko je od mladosti radio ono niz vetar, opet }e. Uobraène budale su saksijsko cve}e.Bole me grudi; zmija mi qubi listove, ki~mu; htelabi da mi se uvije oko vrata; qubi me po trepavica-ma. Poùrila si, zmijo! Sa~ekaj dok umrem.

Dobi}e{ adresu koja ti je tako potrebna;zapisana je u praznim o~nim dupqama.

*Zmijac; ne zmija ûvarku}a; poskok

ukr{ten s belou{kom; mutant interregnuma.Bazdi ko crv u siru. Pliva pli}akom, bezna~ajnomrekom. Lovi sitnu ribu. Glad mu je institkivna,beskrajna, nezaja`qiva. Voli sunce i sprudove ihrapavu koru vrba. Pritajio se; te{ko ga je pre-poznati. Takav Zmijac crpe svoju snagu i otroviz samoga sebe, iz podmuklosti, iz ambisa. Kakoje neizmerqiva dubina wegove podmuklosti...

Sudbina peca na udicu svakog kao ribu...

!


(68)

M. Luki}, danas. Fotografijaprvobitno objavqena u kw.“PESME IZ ROMANA”

Miroslav LUKI]

Muzej odbijenih rukopisa


(70)

Miroslav Luki}.Kao gimnazijalac.

Ova fotografija je {tampana naklapni plakete Homoqski motivi

(1969, Ku~evo).

Miroslav LUKI]

(71)

MAJSTOR NAD MAJSTORIMA

Dud pqucka na pro{je i na pe} za hlebove;u pe}i drema ma~ak boje pepela.@ut bagrem je procvetao, i plav.Kreveti za rani rasad crne se, kao pro{je.Grane smokava umotane jesu, i `buwe,ribizle, u mreè od gubarove svile.Gugutke u kafezu kao da su skamewene.Gugutke na brestu i grlice na divqimorasima predu od srebrne svile uspavankeza àbe ispod starih }eramida na krovu.Svetlost na razboju tka }ilim, motive:kapije crne i zatvorene, jarosne }utqivestarce pro}elave; }urane i po neko jagwe...

Majstor nad majstorima bleneu probu{ene {erpe, lonce i stabla jabukova.

U senke drve}a, i senke preminulih{to se vra}aju preko pustih gradina,kao senke oblaka...Na tavanu je , na otpadunepisana istorija plemenaosu|enog da i{~ezne...

*Zmijska ko{uqica,

vitki i prav i suv i dug {tap od leske,udica za pecawe crvenperki, i klenova,{ibica puna muva bez krila,{ibica puna trutova,{ibica puna livadskih skakavaca,{ibica puna crnih popaca,~ep od plute;putawica ispod grobqa;bele tre{we;pozdrav ~e{qugara;pozdrav {qunka, svra~ka;topolovog li{}a lepqivog;odblesaka breza i sprudova -

sve to vredi dukat mali!..

*Ve~ni ùbor

tog neprestanog oticawai ulivawa u daleko i beskrajnomore me zadivquje,kao spokoj u polusenci vrbakamenova u pli}akubalavih od algi.

Kristalna treperewa,cvet divqih tre{awa ili zove,hmeqa, niz koji se stropo{tavakliktaj ~e{qugara ili ùne; mukawe bregova; {apat matice;

{i{tawe belou{ke, ili fazankena gnezdu u vreàma kupine

na obali; kreket iz bara;


(72)

ili brujawe ìcakraj pru`nog nasipa;

{tektawe svraka;ru{ewe obale;

u{ivawe poruba horizontasvilenim koncem prepelica;

treperewe oskoru{e - na kakvom tajanstvenom instrumentu

i ko stvara te udaqene melodije, zanosnu muziku?Samo nebo?

[ta u stvari mi ~ujemo?Harmoniju koja op~iwava i bogove?

Jer to nije ti{ina.Ribe veselo iska~u - pqas! - i ponovo rone.toliko je koncentri~nih krugova na povr{inireke pred suton da ih jo{ niko nije prebrojao.

Uzvi{eni delovi univerzumaogla{avaju se na najzaba~enijim mestima.Muq do kolena `mr}ka, izraàva semehurovima jedne boànske i neopisive analogije.

*Majstor nad majstorima

bos gazi po muqu do kolena,po zvezdama koje su najbliè, najdubqe, najmuklije.Ulazi u sfere svih pokretnih zvezda,u najsavr{enije pesme koje se me|esa ti{inom... jer on je skrenuo sa svihputeva, pre svega sa onih mravqih,i nije upao u mreù vremena, brojeva i mera:on gazi kroz sve dubqi muq,i sporo izvla~i jednu nogu pa drugu,iz sfera i zagrqaja najbliìh zvezda,i iz spobnosti da ne bude ono {to je...

*On je svet gledao kroz istinite prozore,

kroz prozore koji nisu napravqeni sami od sebe.Kroz prozore koje je napravio majstor koji ima svoje nezaboravno ime i prezime. Druìo se sa prvim unukom toga majstorai od wega je nau~io da gleda kroz nela`ne prozore.Video je - senke, i zemqu ofarbanu opalimplodovima crnih dudova.Dvori{na stabla vo}aka okre~ena.Bela, bela kao mno{tvo pitomih belih ze~eva.Video je zumbule i zelenkade, {ebojcrvenoùtih cvetova, grozdove ùtog bagrema...Rastao je i poja~avao ose}ajkoji je stekao gledaju}i kroz istinite prozore...

Nije zgodno zamerati se. Kroz par staklenih crepova na krovuvideo je bele kowe, an|ele, vrhove planinai Boga kako nestaje na santama ledau plavetnilu beskraja okeana.

Razgovarao je izvan svetasa svojom sopstvenom utvarom, Bogom.

Majstor nad majstorima je sve,a ipak je nepotpun.

Bojao se pomr~ine kao sasvim mali,jer mu je ona sasvim ogoqavala du{u.

Miroslav LUKI]

(73)

Nije ro|en za trgovinu, politikui religiju, ni za zbuwuju}u prqav{tinu

lukavstva pridobijawa i zavo|ewa klijen-tele...

KROZ PEDESET GODINA

Ne vrabac, ni vrane, kroz pedeset godinakad iz mog groba nikne troskot, merisak, ili jorgo-van,na mojoj humci skakuta}e, kao pre dve ili desethiqadagodina : pti~ica dugog repa, sprudwajka.Popla{i}e je Novi ~ovek koji tuda nai|e,i ona }e se olak{ati pre nego poleti :pti~iji izmet bi}e mi lak{i od wegovih re~ikoje ~ujem:

... Podmuklost tobo`wih prijateqaiskrenih

je bezgrani~na! Sve su mi uzeli, vazduh, hleba,nadu,

izvor, tapije, qubav i budu}nost: monstrumi,{izofreni~ari,

razbojnici, najgori...Uàs, bquvotine. La` dolaì!

Dolaze iz mrtvaja i tame i ru{e svetove, kojinisu vredeli.

Avala, Kumodra`, Jajinci, Mirijevo; Ranovac;@agubica;

Lebane - mora da postoje i takva mesta, iako ihnikada

video nisam. Do{le su bolen{tine i godine te{kei za one {to se voze autobusima i vozovima

i za one {to putuju pe{ke.Dolaze da nam ~itavo postojawe zacrne

na{e male i velike gre{ke.Dolaze udruèna ponièwa i privi|ewa.

Ko jo{ zna {ta je sloboda?Ko je stavio glavu u torbu?

Smrt je u{la u modu,kao takozvani bardi {to meke}u kao bolesna koza.

Jorgovanu cvetaju najbujnije na grobqu...

Istinu ne spomiwu ve} dvadeset i nekolikovekova; oko koje su izbili nepoznatom momku, zube irebra koje su polomili nekom mladi}u u nekojvaro{i, bole i mene. Kakva sloboda, demokratija.Trule jabuke su skupe. Trule banane su luksuz.Cigani su napustili svoje stare drevne zanate ibave se - {vercom, lakom zaradom. Salata je luksuz.A tek {e}er i uqe, vino! Sramota ovde boqe uspe-va od lubenica i malina. Kamewe u bubrezima raste.Izlapele babe, kurve u mladosti, u~e narod pameti.Boè, vidi{ li sve ovo? Slu{am govor budu}nosti silaze}i na obalePodzemne reke, da porazgovaram sa senima mrtvihvelikih narodnih peva~a. Nedostaje mi malo,nedostaje mi mnogo. Da presko~im granicu svetova.Niko ne zna {ta se sprema, ni veliki mrtvi proro-ci. Ispod grobova ima osmatra~nica. Sa we sam


(74)

video kako jedan mrtvac ustaje i izlazi iz tame, jerje oèdneo sveè krvi qudi ili ìvotiwa. On nemili kao moje pijavice, nego leti,i nikad mu nijedosta krvi.I video sam kako aveti neke nejasne pri-like jar~evim papcima pevaju ditirambe. Ve}vekovima ènama i sestrama decu prave takvi, ba{takvi. Aveti. Na zemqi nema odavno ~estitih qudi,ve} vampirovi}a.Druga i tre}a i ~etvrta generacijavampirovi}a. Vetar nanosi refrene: Ave GornjaMezija! Ave Serbia! List vrbe se zabada u povr{inureke kao strela, u viru se okre}e kao vreteno. Imene nosi vodena struja, i mo`da }u se provu}i,kroz pedeset godina, kroz tesna vrata, kao kroziglene u{i, jer druk~ije se ne moè u}i u budu}nost.Mo`da }e jednom svaki mu` decu praviti svojojèni, mo`da nikad vi{e ne}e biti razvoda; kad nastenama ove klisure boje pti~ijeg izmeta, ponovopo~nu da se gnezde orlovi?...

PRORO^KI KALENDAR (Mesec povratka bogova)

...Od 1. do 20. avgustabio je period vatremesec opadawa vo}aGospodar tirkiza

Stari bogigrao se starim strahom:

da se Sunce ne}e ponovo roditi.

Pro`dirao je narodpro`dirao je menemoje sinove

Nisam znao {ta da radimkako da izbegnem najgore

Drugi su znaliMnogi drugi

- Pu{i{, mnogo pu{i{!opomiwao me je prijateq.- Koja ti je to cigareta po redu?!vikala je prijateqica.

Nisu videli moj uàsNi{ta nisu videliosim straha od povratka Majci Zemqi

Ja vi{e nisam bio ono {to jesamve} cvet meseca sagorevawaNi moj mla|i sin vi{e nije bio deteve} cvet meseca vatre

@rtve smo Sun~eve, Sine,zalogaj vatre -periodi~nog ponovnog stvarawa.

*Svezali su nam noge i rukei xelat je neo~ekivano zario noù tvoje i moje srce. Zatim nam je ~upao srcapodiù}i ih prema nebu

Miroslav LUKI]

(75)

dok su najbliì skupqali krv u ~a{e.

Na{a su srca kucala,jo{ uvek kucaju

i tako spre~avajuda ne i{~ezne Sunce...

Grudi su nam praznekao i ruke,i u svemu vidimo neki znak,neko predskazawe...

-Od 21. avgusta do 9. septembrazbile su se sve slutwe, predskazawaMjaci Zemqi je bila potrebnaqudska hrana, patwa, suze i krv.Natapali smo je krvqu i krikovimaiz koje }e dogodine ni}i plodovi -za one koji preìve.

- Kakav si ti ~ovek?Zar ti je ào srca?Zar ti je ào sina?Za{to stalno pu{i{?

Pridikuje mi jedan od idiotakoji nije predodre|en za `rtvu,podgojen. Koji }e preìveti.

Gospodin ri|iGospodar tirkizaStari bog

- Mnogo, mnogo pu{i{!Da ti kupim kuvan kukuruz,~okoladu? mo`da pivo?

Kaè Gospodar tirkizaGospodin krvnikpre no {to odrubi glavuprvo meni, pa mom sinu.

Pri~a mi dok krvarimda je Amerika "pi~kin dim"da su rituali `rtvovawapodjednako surovii u Bukure{tu i u Wujorkuu Aziji i Africi, Evropi...

*êkamo povratak dana, Sunca, ki{e, pticaodlaù}i onaj posledwi me|u povratcima -

povratak Majci ZemqiWega se vi{e pribojavamo nego {to ga ~ekamo

po{to je neizbeàn i kona~an.

Bez srca, bez glava, Sine,ukazujemo po~ast bogovima

krvavim brazgotinamaNa{i prerezani vratovi su slepi

u na{im o~ima se zastaklio jedan pejza`

Na{ duh i ose}awa


(76)

usmerava na{a `rtvau fantasti~nim pravcima

Drugima smo dali ono {to smo èleli za sebe,qubav, ose}ajni upliv i spremnost na `rtvuNiko od wih nije shvatio

- Mnogo pu{i{, mnogo pu{i{!Vidi{ da ti iz vrata krv lipti!Ugu{i}e te dim!Dok nestajasmo u Zemqi od oblakadovikivao nam je jedan licemer.

Oblaci nam se lepe za vratove prese~enekao za vrh planine

i voda se sliva niz na{a ramenakao niz kosine planine.

Bogovi su se vratili;oni su leteli dole

mi smo hrlili Gore,odakle svaki ~ovek izgleda vrlo mali.

Ovde }emo da dièmo na{ Hram ki{e,jer je na{a `rtva i sudbina, Sine,

svezana sa ki{om i nadmo}i.

Odlu~ujemo o Sudbinamastaraju}i se o oblacima bez broja i ki{ama.

Odeveni u orlovo perje,pomazani zmijskom krvqu,

neshvatqivi, nejasni, }utqivi,nedovr{eni, ne ulaguju}i se bogovima,

jer oni su sada ispod nas,mi strpqivo i ne`no stvaramo Hram ki{e

univerzum sa~iwen od dràva oblika,kneèvina perja, pokrajina trava,

~udesa i fantazije...

Ne tako davno poku{asmo da u~inimo velike stvari i ostvarimo velike ideje.

Bili smo nagojeni za veliku `rtvui nismo uspeli, jer...

Vi, {to ste izme|u bogova i nas,{to dolazite prema bogovima odozdo

da biste u~inili velike stvarii ostvarili velike ideje,da bi ste uspeli, znajte :uspeva se samo u onoj meri

u kojoj budete dràli na uzdamasvoj entuzijazam i svoju preveliku senzibilnost...

(22. septembra 2001. godine. Subota, no}u. Labudovobrdo, Beograd)

Miroslav LUKI]

(77)

MUZEJ POD VEDRIM NEBOM

Pri~ao sam jutros o tom mestu,koje zaista postoji:se}ao sam se minulog prole}ai hu~awa nado{log Peka.Vodio sam starijeg sinada mu pokaèm bogate riznice...

I{li smo putem obraslim busenima travei popeli se na brdo, na kome nekada be{esala{ pod starim gorunima,i ~uli smo hu~awe rekekoju nismo mogli da vidimood nepregledne zavese li{}a.A onda smo je ugledalisilaze}i niz strmu putawicu umotanu u mahovinu.Tu sliku i taj {um uvek }u pamtiti.Kao i prve zelene listove zovei ìvu ogradu oko [kembarskog Zabrana.

Tu sam zami{qao Muzej pod vedrim nebomna bregovima, okrenutim severu i zlatnoj recii selima podno severnih bregovabelih kao devoja~ki zubi...

(Petak, 4. oktobar 1996. Mi{qenovac, oko 12 ~.) (Dato Politici; nikad nije objavqeno.)

5. SEPTEMBAR 1994.

Liri~ar! Urednik s br~i}ima foke,osredwi polaznik [kole pisawa stihova,

kwige mu izlaze s vremena na vreme;on ima vlast da bira rukopise za objavqivawe

ili da ih baca u korpu za otpatke.On je strog.

On je mali bog.Mnogo boqe se snalazi u prostranoj uredni~kojsobi svoga lista, nego u u velikom Skladi{tu

istorije i kwièvnosti, u vrtlozimakwièvnoga toka. Puca wemu prsluk za fla{e

alhemi~arskih preobraàja.On je nikada ne}e otvoriti.

Po danu se preru{ava u oca porodice.îta Hegela.

Kalemi u vo}wacima srpske kwièvnostidivqaku{e, ali mu se pelcar nije primio.

Ima ga u antologijama, ja{ta!S godinama se ugojio.

Rumeni se, kao kobasi~ar.Li~i na onog slavnog srpskog pripoveda~a

nalik na kasapina u najboqem izdawu.Fin neki gospodin, po{tewa~ina i istovremeno

podlac.Napravio je lepu kwièvnu karijeru.Pokondirio se, kao Sterijine tikve.

Wegova uredni~ka korpa je zanimqivijaod wega. Poezija je tome ~ovi sredstvo a ne ciq.

I za{to bi on, moli}u lepo, u svom vrlo cewenomlistu ustupio prostor predmetima koji se opiruda budu svrstani u neku novu celinu,


(78)

tragi~no usamqenu, koja ni{ta drugo ne dokazujeosim svoje egzistencije, izolovanosti?...

Lak{e je odbiti pesmu koja nije iz jednog komadai koja ni na {ta drugo ne li~i do na sebe.Pro{lo je vreme sakupqawa na otpadu drangulija,sklapawa u monta`ne odnose fiksnim vezivawem u trajniji skuplepqewem, zakucavawem, zavarivawem, uvrtawem,uglavqivawem, premazivawem, krpqewem...

Jer gospodin urednik je vremenomnavikao na stvari finije i luksuznije, eksluzivni-je,savr{enije, ja{ta!...

UZALUD JE TRA@IM

Nije u vilama, u gradovimau okru`nim varo{ima, varo{icama

ve} - u vozu.

îm pro|e Rakovicapo~iwu bela ~uda:

bele vrzine,beli oblaci.

Na livadamajata belih golubova,

galebova,jari}a.

Srbija je sumrakranog prole}a. No}...

(23. 3. 2002.)

KU[AWE APSOLUTNOG PESNIKA U PUSTIWI

Duh me je odveo u pustiwu da me |avo ku{a.Istorija se ponavqa, ponavqa.

I postiv{i petnaest godina,naposletku ogladneh..

Pristupi mi |avolova k}er (kurtizana)i re~e : Ako si apsolutni pesnik,

reci da ove kwige silne koje si napisao hlebovipostanu.

Rekoh joj istinu stariju od mene, Istinu moga Oca:Ne ìvi ~ovek o samom hlebu,

no o svakoj re~i koja izlazi iz usta Boìjih.

Pa me odvede na vrh na rub bezdana,na samu ivicu ruba pameti, i re~e:Ako si apsolutni pesnik, sko~i dole, u ponor!

Odgovorio sam joj: otac me je nau~io:Nemoj ku{ati Boga svojega.

Povela me je na gore visoke, piramidalne,

Miroslav LUKI]

(79)

na vrh Kopaonika,i pokazala mi carstvo ovog sveta i slavu wegovu.

I {apnu mi : Sve }e ti ovo biti dato,ako padne{ na kolena i poqubi{ me u d.

- Idi od mene, prokletnice, satano!

Tada me Zavodnica ostavi,i gle, jata gavranova i vrana iz pravca Ivan Kulezaklikta{e i pristupi{e mi,kruè}i mi nad glavom...

\avoqa Varo{ potonu u maglu jutarwu...

LUTAJU]I RADAN PLANINOM

Lutaju}i Radan planinomizgubih {e{ir i pojam o vremenu.

I videh drvose~e usred snega,gde na rubu {ume bacaju mreè u urvine.

I rekoh im : Hajdete za mnom, bra}o,i u~ini}u vas lovcima qudi.

Oni odmah ostavi{e mreè svojei po|o{e za mnom.

Da u urvinama vremena traìmoono {to su na{i pre|i pokupili.

I oti{av{i odatle videh jo{ dvojicu,sa ocem wihovim, gde obaraju bukve,i pozvah ih.

I po|osmo kroz Toplicu i Podgorukao kroz Galileju,

da le~imo mnoge bolesnike,raznim bolestima i mukama obuzete,i besomu~ne, i mese~are, i oduzete,

i svojom pojavom i re~imaisceqivao sam...


(80)

SIPAJ VINO NOVO U MEHOVE NOVE,DA SE OBOJE SAÛVAJU

Ne stavqaj ~arape i ga}iceu bokal iz koga pijemo vino!

Ni ka{i~ice u kante za sme}e.

Ne me}i nove zakrpe na staru haqinu...

Pripazi {ta govori{ pred drugima

Kloni se zauzetih èna.Praznih {tala, prevara i kra|a.

Potemkinovih sela...

Sazna{ li va`nu tajnu, sa~uvaj je.

Prasica na motoru, o - ho - ho!24. april 1989.Prasica... Krma~a. Moravka, masna, crna.(Onaj opet vodi Kurs pisawa poezije,kao petnaest godina pre toga!)Otvoreni du}ani: V. J. P.Nu`da srca; zlo.ûvaj se onih koji rado {ire glasine!

Ovde je moj dom. Na vrhu brega.Odavde se {iri pogled divan

na severoistok. Na visini, na vetrometini.

Dolina, reka, jlablanovi.Sve je to ispod mojih ~lanaka.Poqe. Pruga. Tunel.Panorama je ra{irena, kao amrel.

Gde Ovde? Na kom vrhu brega?

Kakve }u slike, talismane,poneti na onaj svet?

Grozdovi svetlosti u no}i u daqini.Vino koje je neko popio ~im su grozdovi zametnuli.

Trenerka, patike, ki{na kabanica,nepromo~ive cipele, ve{ za svaki dan,kapa za sunce i kapa za kupawe; kupa}i kostim,jastu~e za sedewe... termos, sendvi~i sokovi,de~iji xeparac : 7 miliona...hotel @IRANDELA (052 / 872 - 254)

Mora da izgube bitku konzervativci,birokrate, nacionalisti.

Crna krma~a vozi motor.Niko jo{ ne zna ko je ta sviwa.I ne}e snati ko je ta krma~a.

Vozi, vozi.

Koliko sam poznavao svoja rawiva mesta?

Pridavao sam prevelik zna~aj starim mehovima.

Sipaj vino novo u mehove nove, ~ove~e,da se oboje sa~uvaju!

Miroslav LUKI]

(81)

(îtaju}i stihove, napisane pre trideset itri godine, neobjavqivane. Predajem ih

Plamenu.)

...Dole su godine, bezdan, modra provalija.Kra|a je slatka, ose}a lopov, dok se probija

kroz pomr~inu kao u rogu.Privla~i ga da viri kroz prozor dok se lepojka

svla~i pred spavawe - neogra|ena avlija.Drhti, kao da ide u susret Bogu,

a u susret mu dolazi ~uvar qubomorni, robija.Gori sve}a, i on bi da gori wenim plamenom.

Da sagori bi u vatri, do kraja da sagori!Zato {to je posledwi bednik, najgori.

Ne dràqem sekir~eta, no} ga mlatnu kamenomu potiqak, glavu mu raskrvari, jauknu...

Gori sve}a, drhti plamen, ko srce nesre}nika,podrhtava.

Po neki lave` u daqini, negde i krava muknu.Negde i dete zaplaka, nedaleko i sova huknu.

Mek{a je od slamarice rosna trava.Mesec se probija kroz oblake srebrn,

gleda kako izrawa, iako mu se stra{no spava.Daleko je od svojte, od pruge, puta.

Ne moè da vikne. Poku{ava. [apu}e :Mo`da ga moè ~uti smrt, ako ovamo zalu-

ta?........

PERFIDNOST

Du{mani i razvra}ene ènene sawaju an|ele

Demoni su im ispunilisrce i vid

Inteligencija i znawebez po{tewa - stra{ni su

O po~etku krajagovore papagajke

U bordel treba zatvoritisvaku zagonetkuod vraga za~etu.

Po~isti, Djevo Presvetla,ostatak ne~iste svetkovinesavr{ene izgovore,krvave mrqe, svaku mrvicune~iste svetkovine,svaku vlas plavu, ili ri|u, ili crnu,svaku pomisao na postequispod koje ~u~e vragovi,ili na kojoj se vaqaju.

Dobra je Tvoja metla, Djevo Marijo!


(82)

(Epilog)

Neka vri{tei treba da vri{te!

Po~isti ih, Djevo Svetla,sve opogani{e...

Mleko, ru`e i snove.Sad ih tobo` ti{tepqa~ke, nepravde nove,

novo \ubri{te

na kom su |ipali~itavog veka.

I wega opogani{e.

Kad govore, kroz nos {i{te.Neka {i{te

i treba da {i{te!

*Neka pi{te

i treba da pi{te!Ova zemqa nije zemqa

ve} - gujino gujili{te!

Miro|ije u svakoj ~orbi!Prvoborci iz drevne bajke!Po~isti ih, zauvek, Djevo,

te kukavice i izdajice svoje Majke.

I svoje majke i tu|e! Skrojili suBudu}nost nam lepu -

te guje {to se, sada, u procepu,

uvijaju, kao hidre, i {i{te li , {i{te.Neka pi{te

i treba da pi{te!

SUDBINA

Qu'est -ce que c'est?

Skloni taj no`Sklopi taj krevetsa draperijamaNemoj na wemu vi{e ispa{tati

Ne o~ekuj radosnu vest skoroNe qubi podmetnut obraz

Ne misli na laureate, arlekineNa trbuhozborce i katiheteTo {to svezuje,to i odvezuje.

Miroslav LUKI]

(83)

PROZOR(^I])

Kroz wega mogu da vidim daleko daleko dalekoIsto tako i oni {to su daleko daleko daleko

mogli bi da me spaze kako sedimiza prozor~i}a i gledam u daqinu

U daqini pogled mi se gubiU visini, u dubini.

Devet prozor~i}aSrbovlasi prave na Ve~noj ku}i.

Kroz prvi umrlom da do|e -kroz drugi -kroz tre}i -

kroz ~etvrti- kroz peti -

kroz {esti -kroz sedmi -kroz osmi -

i kroz deveti -

Moja ku}a deset prozora ima.

Kroz prvi - ograda (vidi se),kroz drugi - orah i }urani,

kroz tre}i - bunar i crni vrh,kroz ~etvrti - put i rasputnica,

kroz peti - Bogorodi~ino cve}e,cvet kajsije, {eboj, bokori perunika,

kroz {esti - grobqe, uzbrdica,kroz sedmi - kurvari, pleme trgovaca,

kroz osmi - {im{ir podivqali, bor koji sesu{i,

kroz deveti - velika ostava, br{qan,kroz deseti - divqa staza kroz puste mo~vare

onih {to su nestali mra~ni puni otrova.

Dva sam prozor~i}ai sam napravio :

jedanaesti gleda na pu~inu okeana i valove,dvanaesti na zvezde.

I trinaesti sam prozor~i}otvorio, kada napunih dvadeset i kususr letra,okrenut ru{evinama, razapetoj mre`i doma}eg

pauka.

Kroz wega sam do sada najvi{e virio.

Ali kroz wega se ne vidi najboqeni daleko ni visoko ni duboko,

predmeti su uvijeni u san,drve}e zaogrnuto pokrovom sablasti,

nada i qubav nestaju u magli na reci.Qudi, me|u kojima be{e i prijateqa

i poznatih, odlazes nekim damama u crnini,

odlaze po snegu na vrhovima prstiju,odlaze do jablanova iza prve okuke,

da se nikada vi{e ne vrate.I oni brzo nestaju u magli,

postaju nejasni,da se nikada vi{e ne vrate,


(84)

da nikada ni{ta ne objasne.

Petnaesti prozor~i}otvorih vo|en nejasnom ~e`wom,

okrenut prema ve~noj ku}i,prema pogledu koji doseè ~ak - iza groba,

kroz taj prozor~i} sad gledam.Kroz taj prozor~i} ponekad mogu da vidim tako

jasnou daqini one {to su nepovratno oti{li

odavde,one {to spajaju vale i zvezde,

istok i zapad, sever i jug,prokletstvo, grehove, proma{ene sudbine,nesre}ne qubavi, dvorane pune rasko{i,

decu mramornih karijatida,du{e ve~itih neèwa, ve~ito mrtvih i besmrt-

nih,kule od leda, blistavu svetlost,

neverne an|ele kako izrawaju iz kristalne penepodiù}i crne i tanke ruke,

decu u crnini, siro~ad, Borisa Pasternaka,pesnike kupqene jeftino i one uklete,

neprolaznu lepotu ispod belih mavarskihlukova, odjek cilika lastvi~jih mladunaca,

ora, go~a, pleh muzike, vapaja,i hiqadugodi{we pquskoveodevene u koprenu svilenu,

razapetu gorama i ravnima koje videhputuju}i moravskom dolinom,

jer prisutni su ti plodnosnni pquskovii kad ne pqu{te,

vide se kako dolaze kao kowicaiz daqine neprora~unqive.

U jednom kutku moga domasede}i kroj toga petnaestog prozor(~i})a,gledam pogledom Bi}a koje }e ipak sti}i

jer doseè i spaja talase okeana, Kumovu Slamu,Wujork i Peredelkino, Pariz i Bombaj,

Ararat i Kladovo, Bukure{t i [tokholm,Karpate i brazilske pra{ume,gavranove, sablasti i anakonde,

foke i zebraste kowi}e,Kalemgedan i Kraku lu Jordan,

bezbo`nike raznih fela i nacijai pobo`ne du{e, koje napreduju pe{ke,kojima krv nije svaki dan i svaki ~as

udarala u glavu. Koje su se mogle zanetigledaju}i grozdove puèva na stabqici

ùte planinske cvetnice,ili koje je zadrào

cvrkut zebe ili ~e{qugara...

Miroslav LUKI]

(85)

SVETLOSNI PQUSAK

\avo nam {aqestvari, stvari,

tolike drangulijei zatrpava nas wima

i pra{inom.On je zakqu~ao vrataprozore, du{u i ku}u.

On je napraviokrov i podrum,mnoge zamke

za ptice nebeske.

Otac na{za{titio nas je,an|ele grguravi,

muwama,svetlosnim pquskovima,

{to lijuna na{e

o~ne kapkei odbijaju se

vra}aju}i nam sekao povorke slika.

Slepci su na{a bra}ai mnogo boqe vide

unutra{wim svojim vidom.Mi vidimo, ponekad, samo dok spavamo,

a oni i budni.

Svetlost je na{a odbrana,na{a sabqa.

Tama je crnai odvratna

kao buba{vaba

Crno je insektcrno odlazi u crnoSvetlost je mo}naslike su bezbrojnean|ele grguravi

Na pijaci sva{ta nudepo ceni preskupojosim trulih jagodai pe~enih prase}ih glava

Koh i slatki{ei nove ~arape nude u besceweali nam sve to nije potrebno,an|ele tajni,jer se hranimo kliktajimau visini, u daqini,obiqem slikakoje naviruiz ogromnog se}awa Na{eg Tvorca.(...)


(86)

HOMOQSKI MOTIVI. SVESKA VII

1Bregovi, bregovi, bregovi! Ne vidim nikogblizu, osim sjajnih zeqastih sapikobila. (Jesam li tuàn zbog samovawa tolikog?)

Kao bezbrojna ogledala, posle pquska, kapi, oìvquju bleskovima lice sveta vinog, zasi}enog, posuvra}enog, svekolikog.

Sme{im li se, mo`da, u daqini, oblacima iznad Rtwa? vrhovima Karpata? Sme{im se naivnom nadawu svomei bregovima u zalazak, od zlata.

Sme{im se obliku {to zanemaren leì, al' i daqe u budu}nost seè:sme{im se svemu onom {to uporno teìda me ~vrsto za sudbinu veè...

2(Od Vrela Mlave do Suvog Dola)

Od Vrela Mlave do Suvog Dolane govori (re~itiji je horizont); plastovi po padinama, oblaci, an|eli, zabrani, formirali su udruèni front.

Eda li po razumu mome lete an|eli? Ili {iri krila pobuweni vrag? Ko to nudi sifilis i sira?

I{~ezo{e iz moje glave strepwe, kao {to voda potoka kamewe spira. Sad me ìvopisnost kraja dira.

Od Vrela Mlave do Suvog Dola{irinom neponovqivog udruènog fronta, poraz i pobeda, teìna radosti i bola, utapaju se u blisku lepotu horizonta...

3(Rekvijem za Dimitrija Baxi}a, 1930 – 1970)

Kao buba, milimetar po milimetar, mile}i kroz rascvetane suncokrete, sam kao zanesewak bezuhi Van Gog,

ja nisam ba{ sasvim sam, verujem:prati me senka Dimitrija Baxi}a, vetar, jutarwi, lajawe pasa, Suvi Do i Bog.

Kakav, povremeno, muk! Neka zagrmi, sevne. Nek'muwa– poèleh – napravi presedan. I u istom trenu, u crnom, videh, kako prema meni ide ~ovek jedan.

U~ini mi se poznat, ~ak nalik na mene, kad, zami{qen, iza|em iz sobe u vrt.

Miroslav LUKI]

(87)

I hod nam je sli~an, lagan. Al' o~i wegove! (iz wih zjapi smrt).

4(Ukorak sa kalendarom)

a)Gospode, ko to sada rida? Leto? Bagrem? Koga gu{i ropac? Ki{na zavesa se preko svega spu{ta, kao preko lonca, godina, poklopac.

Dalek sam sebi, daqe od ro|ewa ; leto se s' vrhova bagrema otkida. [uma se, ko uspiju{a, preme{tapreko no}i u moju postequ bez stida...

b)Opet i opet silazim u pakao(te nesretnice za ~iju sudbinu strepim);

zrikavci i zalutale ptice. Nikako da se od tame odlepim.

Ovde je sve tako tiho i kaoda strava uporno upozorava. A li{}e kupine, mrko ko kakao, na povetarcu podrhtava...

v)Iza|oh u no}: jablanovi huje(pro{lost se na ~udan na~in brani;

pro{lost me ~udi i zbuwuje ; uìlila se ; ujeda, kao so u rani).

Gluvo doba i mrak, mrak, mrak, gust kao razliven tu{:iza hujawa jablanova stravi~an muk, uvla~i se u du{u, kao u uvo, u{...

5(Nokturno)

a)Tog sutona, kad leàli smo na pesku vrelom, i slu{ali komaraca zuj, nismo znali da sve po~iwei sve svr{ava pepelom.

Gasili smo neko unutarwe usijaweu purpurnoj vodi potom.

Tonu}i sve dubqe u vir, sve mawesmo ~eznuli za ìvimìvotom.

Dodirnuv{i jedno drugo ~elom(kad smo ponovo legli na pesak vru}),

osetili smo da sve po~iwei sve svr{ava pepelom...


(88)

b)

Kupamo se u podzemnoj recidok se sti{ava stihija nagla, ne vidimo jedni drugima lica– tako je gusta magla.

Gusta kao znoj pro`drqiveènke–meso`derke. Kao gqiveqigava. K'o usmine neodoqive. Tamna, kao o~i urokqive.

O, pamtim (~ini mi se) sve, svra~kana zategnutoj telefonskoj ìci(pa i ono {to nije bilo!) ;

jesam li de~ija igra~kaonog {to je moglo biti? Zarobqenik leta u groznici?

6(Skica portreta umetnika u mladosti)

Mikanu Ani~i}uJesu li se plave zavese vazduha, nagove{taja, bdewa, ~ekawa, digle? Bridi li od lepote cvetova koprivamrtvih, (ne)uspeha, ko od uboda igle?

Je li pogled uàsnut od gu{ewa? îtavog obreda gu{ewa? Je li tenpotamneo od mu~ewa i pu{ewa?

(Pozadina je crna, kao saten!)Portret je, veruje{, dovr{en, ali nije, slikaru, savr{en:

{tap rascvetan, sa}e oko glave (medna smola) ; sve je to maska (ne portret iz mladosti). To je neko drugi, izrazit i krut, k'o kabalist Piko de la Mirandola...

7Bio je mart. Sutoni, mek{i od batista, mamili izvan grada, gimnazije, ~ame ; zalazak se rasuo niz padine bregova, kao zlatna kosa niz devoja~ko rame.

Bio je mart. Bila je tuga ista. Grad je jo{ sputavao zimski san, spokojstvo, Duh u~mao, kao taraba trula ; sku~en.

Bio je mart. Poku{avaju}i da se uhvatiza ne{to bitno, ìvot je kroz rastrojstvo, kuvao besmisao ìlav, nedoku~en.

Bio je mart. Pucali su vidici, kao baloni, ko koàsti zvon~i}i ladoleà, vinske ~a{e. Budili su se krovovi, li{ajevi ; dreni kukurek, jovine grane, rese, ko duh iz fla{e.

Miroslav LUKI]

(89)

8Bio je maj. (Nezaboravan.)Odvajalo me od onog {to volimsamo dolina, dan, strepwa i dah.

Bio je maj. (Pun i{~ekivawa.)Bio sam toliko tuànda me je zbog toga obuzimao strah.

[to daqe od maja, tugovawa, seni! Kroz `buwe le{tara, guste jorgovane. Kroz lavirinte {umske za~arane. Kroz sve~ane dvorane jeseni.

[to daqe od se}awa na se}awa, od o~ajawa, {to se ko more peni(dovedeno do belog usijawa)...

Zaboravi, novu stranicu okreni!

9îji je to galop? Pribliàva li sepqusak neo~ekivani, kao kowica? Ti{inaje okolo lelujava i prozra~na, nepomi~na i sablasna, kao mese~ina.

Samo {to nije pqusak briznuo ; ti{ina se moè dota}i, kao duvar ; drhtaj se probija kroz {im{ir,

bele rade, konopqu i muvar, kao podvodni talas, kao uzdah, ili lak{i strujni udar.

To je galop hiqadugodi{weg pquska; provala oblaka, obnovqewa, ose}awa. Ispu{taju}i obla~i}e iz usta, lasica boja`qivo viri ispod pawa...

(1971 – 1989)

Zatim, prema Svetlosti

@IVOT je, zar ne, bolnica? Uhvatila se pau~ina laì, odlagawa i preko moga oltara, i sa wom, evo, moje ozdravqewe, ko pajalica, odse~nim zamasima razgovara.

Video sam krv, crwu od kupinovog soka, kad su vadili konce iz rane ; februar i mart su se razvukli, ko lasti{, zakloniv{i nebo, ko rasute vrane.

Banulo je, hvala Bogu, prole}e, ko iz bajke, dobauqalo, ko ku~i}i i ma~i}i slepi. Kro{we {ire gizdave repove, ko paunice.

Povratak rodnom domu deluje boqe odpenicilina. Samo}a je radosti puna. Visoko, u nebu, klik}u bregunice.

(1973)


(90)

PREKO PEKA

Izme|u stabala na tren zatitrajukao odblesci ogledala re~nog, kao kristali leda, titraji listova, svetlosna ~uda, i sjaj ve~nog.

(Lakomica, vi|ena s druge obale Peka.)Taj sjaj je gu{}i od sa}a punog meda. Livada zra~i. Zra~i: bagrem, dudovi, kleka,

tre{we, vi{we, vrbe, brestovi, karamanke. Nebo se ogleda u viru dubokom, zelenom. Miri{u kru{ke iliwa~e i {qive ranke.

Oblaci se gomilaju u viru, ispuniv{i gati{inom letweg podneva, {irinom,celinom. Vo|eno svetlo{}u, Vi|ewe, ne srqa u idilu; pomaè se}awu da se sastavi sa zamr{enomdetelinom...

(1975 – 1991 – 1994)

VRATA ZVI@DA

Tu gde mi je ~lanke kvasila prole}na rosa,kao suze lice, tu gde sam slu{ao fazana i kosa

i gledao kowika kako ja{e kroz ora{je -neka bude, Boè, neka bude moje skromno imawe.

Ne stari, ve} mladi nezakr`qali brestovi,neka mi prave dru{tvo - bele tre{we, crno

gro`|e,detli}i i vrane, oblaci, vozovi, burjan, pet-

lovi.U~ini, Boè, da taj breùqak progovori ~arob-

no,kao zvi`dawe ko{ave u vresu, kao }utawe grob-

no!

Znam da me tu moè{ ~uti, gde Te niko netraì.

Ose}am kako je napregnut, tu, Tvoj tananiSluh.

U li{}u jorgovana, ruja, kupine, u klasovimaraì.

Tu bih pisao posledwe kvartete, makar i gluh,kao Betoven. Tu , duh neka sva se}awa

pretraì.U~ini, Boè, da taj breùqak postane kao

levaku koji se sleva sve - huk i muk - kao ki{nica

kroz oluk.

Znam da me tu moè{ ~uti, tu gde Te niko neslu{a.

Gde kri~e paunovi, morke, feniksi i flamingosi.Tu, gde me niko nije ~uo kako treba, doba.

Tu, gde ve} godinama ne gazi noga bosa.Tu, gde se tajna osmehuje, kao deva, iz groba.

Tu nek mi bude pristani{te, kula, ve~na soba!

U~ini, Boè, da taj breùqak, gde uspevaju

Miroslav LUKI]

(91)

ìleispod busewa (koje ne pase stoka) - pogodnog za

~etke,obraste borovima, jorgovanima, oskoru{ama,

tujom.Stole}ima je ve} }utao sa ostrugom,

glogom, drenom, pasjim drenom, tugom, rujom.Istrebi, Boè, trwak, ko{uqice zmijske,

bagremqe,pa, makar ono {to je bilo nemo, postalo jo{

nemqe!...( êtvrtak, 29, H ’98.)

TAJNA : Tamo gde se seku Mese~eva linija i stablo Posve}enog drveta

Posve}eno Ivanu Luki}u

Slika no}i, mladog li{}a {qiva,i vo}waka kroz ~ije se grawe

vide zvezde, wihovo treptawe;slika iza koje se budu}nost skriva:

Qubav neizmerna, blagost, zrewe,vasiona, Duh, Vera i Nada, Svesmisao,

~ednost i opora snaga gorja. Strpqewe;Lepota, zbog koje ~ovek jeste i nije uzdisao;

Slika no}i prole}ne visinesomotaste: {to navire ko zna

otkuda: iz kakve dubine?

Slika neizreciva, neopisiva do kraja.Dar duhova bdewa kroz koju pozna

iskustva zra~e i ona rana i bez kraja...

U no}i izme|u 3. - 4. jula 2001. u Beogradu


(92)

SUDBINA DRVE]A NA VETRU, ZREWA,PREOBRA@EWA PESNIKA, PLODNIH

Kamo sre}e da drve}ena vetru na bregu, ne upozna

mo} sile nemerqiveoblaka tmurnih, strelom

neo~ekivanom prese~eno.Kamo sre}e da Prelom

pripremi iskustva pozna:i da sve re~eno, i nere~eno,

sva iskustva, divna i grozna,usitwena i smrvqena, usprave se, u zrelom,

u ~oveku Celom!

Amalgam nevidqivih uticajatu|ih, ali apsorbovanih, i rodnih,

ogla{ava se pod nebom bdewai nesanica plodnih,

O, Ulico Golgotska bez broja,stanujem u tebi, i kroz prozor vidim,Goru i Golgotu, tri prijateqa moja,raspeta. Isto, isto, ~ega se stidim!

Susedi su trgovci, i mnogi drugi,stalno di`u cenu }or - sokaka.

U Jerusalimu se, posle svega,promenila samo : gustina mraka...

(27. jul 2001)

ZREWE

Sve se sklopilo, posle mnogo vremena;pukla je veza zeca i kamiletamo gde je najtawe. Nisu me odmamileod su{tine sile jawi~ara, sejmena;

odvukla me je, mo`da, bujica karakterako{marnih? Susreo sam duha {to se iz paklavratio : sasuo mi je pepeo u usta nagorelih akterapse}ih svadbi. Wegova me je rascepqenost dotakla.

Nisam video predugo ono {to mi je ispred nosa!O~aj me je me{ao, dobro prome{ao, pretvorio u blato.Zatrpavalo me je bra{no milenijuma te`inom peska.

Oduzimaju}i mi energiju, snagu, iwe ponosa.Hteo je da mi otme, ono {to mi je Bogom dato,ne~astivi, junak na{eg doba, sebi~nost zverska!...

Miroslav LUKI]

(93)

UHVATIV[I ZA PER^IN PRIZOR LETWE VETRUNE

Vitla neka jezna oluja,prevr}e svaki list vrbe,

pa zablista. Visine huje - tuja,bor. Vitla sila, ko nered Srbe

sa Istoka na Zapad. Doliva na jed - sir}e.Gle, kako vrhove jablanova povija

sila nemerqiva. - Novo jutro ne svi}e;pritajilo se, ko prisojkiwa zmija.

Pro{ao je svaki rok; i kasno popodne.Nad bregovima sevne Voltin luk.

Oblak {qunka iznad susednog sela,

vitla vetruna ~as pepeqava, ~as bela.Samo {to ne poleti pqusak strelaprema Zapadu kroz zra~ni muk...


(94)

VRISAK. PRINCU ALEKSANDRUKARA\OR\EVI]U III

1

Kad bih se lako odrekao onog {to je vi{aku meni, u se}awu, ~ini mi se, ugasio bi seàr ispod pepela - trepnuo bi ìàk

i utrnuo zasvagda! Oglasio bi se

su{tinski mrak, koji se kroz mnoge du{e {iri.Mrak se preobla~i na crvenom horizontu.Odelo veka je puno zakrpa. No}ni leptiri

dole}u sa tavana, iz pe}ina, iz bunara.Pokladne povorke ùre, kao vojske prema frontuni{tavila. Ja ho}u da sa~uvam sve: ko ogrlicu

od }ilibara.

Ho}u zaboravqeni miris: ruja, jorgovana.Vra}am se Po~etku kao prvoj qubavi.Ho}u sasvim, ho}u sve da obuhvatim :

da pomirim vreme u srcu i ono u glavi...

2Zar se Bog moè nasamariti?

Toliko se nakupilo greha: lakomduh je sve rasipao, pa i veru.

Bauk - ne~iste sile kruì Srbijom, selomi hrani se biserima i mrakom.

Koqu}i junca za kilo mesa, za ve~eru!

Bdim, bojim se. No} dugo traje,kao smrad od namnoènih puhova!

Pre }e ovaj svet, verujem, ostaritino {to }e Boga nasamariti laìduh Zlih duho-

va!...Doista, kao divqe guske no}u,

ga~e upropa{teno (i{~ezlo je toliko toga!).Ga~e praznina u novi vek,

al odjek gakawa oìvquje Boga!3

Zami{qam eventualnog ~itaoca,ja, koji nikada ne videh sebe kao pisca.

Izme|u nas je beskrajna provalija!Ponor! Ponor! Piskarala, ne crnorisca.

Novinari, proklete im du{e, nisuizme|u ~italaca i pisca obredno brvno!Izme|u Dantea i mene, izme|u pisca,

Princa i Kraqa, postoji srodstvoduhovno, krvno.

Slu~aj Komedijant, ne slepi, nepoz-nati,

po nalogu Boga }e da sa~uva i otkrije -mo}i }e na svet da iznese, i pozlati -

ono {to surova epoha preko novinara,baraba i }ifta gu{i, gura u zape}ak,

ili blati.Istina je skupqa od {ake dolara...

(1973 - 2001.)

Miroslav LUKI]

(95)

JESEN. KRAJ DRUGOGMILENIJUMA

"Pisac uzalud tra`i da mu se dive zbog dela.Glupaci se ponekad dive, ali to su glupaci. Qudi koji

imaju duha nose u sebi seme svih istina i svih mi{qewa,ni{ta im nije novo; oni se malo dive, oni odobravaju".

La Brijer, KARAKTERI, Prosveta, Beograd,1953, str. 65

Velika magaza Mihaila Luki}a (1925)

(...) Lastavi~ja gnezda;lukovi mavarski, beli; ko{.Oskoru{a; kro{we zvezda.Leto. I Hijeronimus Bo{,

u vrtu, izme|u {im{ira, zelenih.Da ga pozovem iz sveta seni?Da li bi se odazvao ikom,flamingosima, lastama, meni?

(Opet to, malo druk~ije)

Ispuwen je ve~nom ti{inom vrtarajskog Hijeronimus Bo{,i nem kao lukovi beli,{upa, prazna gnezda lasta i ko{.

U vratima pustoga doma stojineka prilika. ([ta je {ta i ko je ko?)Neprijateqi su postali prijateqi moji?

Sve je sudbina svukla: sad je car go!Vrt za u`ivawe posta neki drugi vrt- za mu~ewe? Mo`da }e mo}i jedino smrt

da popravi sve na{e zablude, gre{ke?Izme|u jutra i ve~eri, ro|ewa i smrti,rasprostrle su se, ko rojevi, ko omorine, te{ke(po)misli. Vrzino kolo, ko ringi{pil se vrti...


(96)

Deformacija detaqa poznate slike M.Pavlovi} Barili “An|eli”. Slika sanaslovne stranice prvog izdawa ove kwige,koje je objavqeno kao Posebno izdawe ~asopisaTRE]A SRBIJA Beograd novembar - decem-bar 2005.

Fotografija na nasl. str.: ”@ena u crvenojfoteqi" Pabla Pikasa (Uqe na platnu,1939)

Miroslav LUKI]

(97)

Bele{ka o pesniku Miroslavu Luki}u

Miroslav Luki} ro|en je 30. 6. 1950. godineu Mi{qenovcu kod Poàrevca. Nakon okon~awastudija komparativne kwièvnosti na beogradskomFilolo{kom fakultetu, radi kao profesorkwièvnosti u Beogradu. Po~eo je da pi{e rano. Kaomaturant gimnazije osvojio je prvu nagradu za poezijuna jugoslovenskom konkursu redakcije lista Borba iFonda mladih talenata (jednogodi{wa studijskastipendija).

Objavio slede}e kwige pesama: Lakomica (sti-hovi; plaketa, 1965, 32 str., Mi{qenovac), Homoqskimotivi (pesme, Ku~evo,1969, 60 str.), Zukvanskojevan|eqe (bibliofilsko izdawe, Poàrevac, 1975, 24str.), Zemqa Nedo|ija (Beograd, 1993), Flora de lamun}e (Beograd,1993, 50 str.; pre{tampana kao posledwepoglavqe romana UJKIN DOM, 1997), SveskaHOMOQSKI MOTIVI (Beograd, 1996; bib-liofilsko izdawe; format A4, 43 str.), i ZlatniRasudenac (Beograd,1996; bibliofilsko izdawe; formatA4; 40 str.), ARHIV U OSNIVAWU, 1 - 2,Beograd, 1998) (novo, drugo, i tre}e pro{ireno, bib-liofilsko izdawe kw. Sveska HOMOQSKIMOTIVI, ZLATNI RASUDENAC, Beograd, 1998,veliki format, A4, 134 str.), RAJSKA SVE]A: OpusMiroslava Luki}a 1968 - 1998 (Beograd, 1998, 342 str,24 cm.; tekstovi sloèni dvokolonalno. Rasko{no, retko,bibliofilsko izdawe!), Vrata Zvi`da (Beograd, 1999;retko bibliofilsko izdawe sa puno fotografija! 156 str.)Rusaq (Sectio Caesarea, Pariz, 1999; vrlo retko bib-liofilsko izdawe. - 100 str.), Kraqevske insignije(bibliofilsko izdawe pesnikovih prijateqa u rasejawu;Pariz - Frajburg - Beograd, 2000; 118 str.; drugo izdawe2001), 4. pro{ireno {tampano izdawe KRAQEVSKIHINSIGNIJA, 2003. Metla drvene Marije, 1(Beograd, 2002; bibliofilsko izdawe;76 str.), Br{qanoko mladosti (199 str.), Arhiv u osnivawu, 1 - 5.(592 str.), Povratno kolo (244 str.), USPON UEMPIREJ u Vi|ewima onog sveta. Sablasti.Detaqi.(90 str.), Metla drvene Marije, 1 - 2. (132str.), Prozor(~i}) (62 str.) (DELA MiroslavaLuki}a u 32 kwige: Opus N0 1 : UMETNOSTMAHAGONIJA, Beograd, 2002).

FATALNI ORTODOKSNI USKRS 1999.(2004)1

PESME IZ ROMANA2 (196 str.) (2004).SSTTAARROOBBAALLKKAANNSSKKAA TTEETTRRAALLOOGGIIJJAA

SSaabbrraannee ppeessmmee.. K o n a ~ n o i z d aw e . (DELAMiroslava Luki}a: VEÎTI ÛDESNIKORENOVI, kw. 1, Beograd, 2006, 700 str.)

PU[TAWE VODE MRTVIMA ZADU[U (DELA Miroslava Luki}a: VEÎTIÛDESNI KORENOVI, kw. 2, Beograd, 2005, 160str.)________

1 Objavqeno u kwizi: Mrki}, Miodrag: SFERAPOSLEDWE MISTIKE, Ne{i}ev memorijal, Posebnaporodi~na zavetina, Mrki}, Beograd, 2004.

2 Miodrag Mrki} objavio je, iste godine, poduìrad : SENKE TI[INE (Ogledi o poeti~koj drami“Pesama iz romana” Miroslava Luki}a), Ne{i}ev memori-jal, Posebna porodi~na zavetina, Mrki}, Beograd, 2004.


(98)

Na Veb sajtu ZAVETINE Plus ultra(2003) objavqeno je elektronsko izdawe Luki}evihodabranih pesama KRAQEVSKE INSIGNIJE(znatno pro{ireno u odnosu na drugo {tampano)...Na istom Veb sajtu be{e publikovana i preliminar-na digitalna verzija “Dubokih pesama nemogu}equbavi”.

SelektivnaBibliografija objavqenih radova o pesniku Miroslavu Luki}u

1. P. M.: Oni koji dolaze, Beograd, Prosvetni pregled,april 1969.2. Vuli}, Qubi{a: Mirko Luki} - "ve~ito èdni Tantal"poezije, v. u kw. Mirko Luki}: Homoqski motivi,Ku~evo, Odbor za organizaciju "Homoqskih motiva",1969, str. 5 - 73. Luki}, Aleksandar: Napomene Urednika uz ovoizdawe, v. u kw. Miroslav Luki}: ARHIV U OSNI-VAWU, 1 - 2, Beograd, Zavetine, 1996, str. 96 - 97.4. Jagli~i}, Vladimir: Jedan bogat arhiv, Kragujevac,Pogledi, br. 195, 13. - 27. 1. 1997, str. 195. Jagli~i}, Vladimir: Miroslavu Luki}u, Beograd,Kwièvne novine, br. 964 / 1997, 15. 9. 97, str. 96. Jagli~i}, Vladimir : Predgovor , kw. KAD BUDEMTRAVA: antologija novijeg srpskog pesni{tva, Vrbas,Slovo, 1998, str. 7 - 87. Risti}, Sini{a: Carstvo podzemnih duhova ili o ZemqiNedo|iji, v. u kw. êtvrta dimenzija pesme, Beograd,Apostrof, str. 41 - 44.8. Garowa, Slavica: Kwièvni "slu~aj" Miroslava Luki}a,Beograd, SAVREMENIK plus, br. 55 - 57 / 1998,str. 96 - 1019. Mitrovi}, Savatije Ig.: PESNIK MIROSLAVLUKI]. Svaka rana je izvor, objavqeno kao pogovor kw.M. Luki}a RAJSKA SVE]A, Beograd, Zavetine,1998, str. 345 - 37810. Mitrovi}, Savatije Ig.: MIROSLAV LUKI].Hronologija, objavqeno na kraju kwige M. Luki}, RAJS-KA SVE]A, Beograd, Zavetine, 1998, str. 379 - 38311. Luki}, Aleksandar: NAPOMENA IZDAVAÂ IUREDNIKA (u drugom, pro{irenom i dopuwenomizdawu ARHIVA U OSNIVAWU, 1 - 2, u tre}em ,Beograd, Zavetine, 1998, str. 1 - 2; u kwizi RAJSKASVE]A, Zavetine Beograd, 1998, str. 1 - 3)12. Pavlovi}, Miodrag : Pismo POVEQI, Poveqa,oktobar, 3 / 1998, Neuo~ene (i zapostavqene) kwièvnevrednosti, str. 59 - 60 ; 60.13. V. P. M. : POUZDANO ÛLO ZA POETSKO IESTETSKO, DANAS, Beograd, br. 612 / petak, 12.mart 1999, str. 1214. Mitrovi}, Savatije Ig.: IZVE[TAJ IZ ZBEGA,pog. kw. Miroslava Luki}a VRATA ZVI@DA, 1999.15. Luki}, Aleksandar: RAZRADA NENAPISANEDESETE BETOVENOVE SIMFONIJE, v. u kw.RUSAQ, 1999.16. Mitrovi}, Savatije Ig.: PEPEQUGA SAVREMENESRPSKE POEZIJE... , pog. kw. M. Luki}a RUSAQ,Sectio Caesarea, Pariz, 1999.17. Jagli~i}, Vladimir : ZADATA GRANICA KOJUTREBA PREKORAÎTI, Poveqa, Kraqevo, 3 / 1999,str. 74 - 76 ; 74 (Predmet POVEQE: Glasovidevedesetih u srpskoj kwièvnosti)18. Mandi}, Zoran M. : ANTOLOGIJA ANTOLOGI-JA, Dnevnik, Novi Sad, 25. avgust 1999, str. 1519. Pej~i}, Jovan: Zapawuje obim antologije Nesebi~nimuzej...Almanah za ìvu tradiciju, kwièvnost ialhemiju, 1 / 1998, str. 438 - 439 (ocena prvog izdawaantologije NESEBIÂN MUZEJ)

Miroslav LUKI]

(99)

20. Garowa - Radovanac, mr Slavica: DVEANTOLOGIJE SRPSKOG RELIGIOZNOGPESNI[TVA (Miroslav Luki}: Nesebi~an muzej:srpsko pesni{tvo 1938 - 1998, Zavetine, Beograd 1999;Pavle Zori}: Srpsko religiozno pesni{tvo dvadesetogveka, Prosveta, Beograd, 1999), [KOLSKI ÂS,Beograd, 1 / 2000, str. 104 - 108.21. Luki}, Aleksandar : Povodom Rajske sve}e i zaokruèwaOpusa N° 1: UMETNOST MAHAGONIJA, ZAVETINE,5 - 14 / 2000, str. 248 - 252.22.Luki}, Aleksandar: BOGOÔVEÂNSKI REAL-IZAM: DUBOKE PESME NEMOGU]E QUBAVI.TUGA, SVETLOST I BESKRAJNOST... , Drvo ̀ ivota, 1- 2 / 2001, str. 46.23. Jagli~i}, Vladimir : RANI ARHIV (Miroslav Luki}:"Br{qan oko mladosti"; Sabrane rane pesme, Zavetine,Beograd, 2000), BORBA, Svet kwige, 13. septembar 2001.VELIKA MAGAZA, 2 - 3 - 4 - 5 / 1999 - 2002, str. 304- 30524. Mitrovi}, Savatije Ig. : Miroslav Luki} :KRAQEVSKE INSIGNIJE, Sectio Caesarea, Paris -Freiburg - Be~ (bibliofilsko izdawe pesnikovih prijateqa urasejawu), 2001. godina, str. 116 , Umetnost mahagonija, 1 - 3 /2001, str. 10625. Mitrovi}, Savatije Ig. : RESUME , Umetnost mahagonija,1 - 3 / 2001, str. 10826. Jagli~i}, Vladimir : KA BOGOÔVEKU (MiroslavLuki}: Nesebi~an muzej, antologija srpske poezije, 1938 - 2000,drugo izdawe, izdava~ ZAVETINE, 2000), Lipar,Kragujevac, br. 8, leto 2001. godine, str. 38 - 3927. Prevalez, Valtazar: PARALELE ( 10) "[umska ~uma"M. Luki}a ( 10) Pesma o mrtvom bratu (gr~ka narodna pesma),Drvo ìvota, 1 - 2 / 2001, str. 14 28. T. D. B. D. S. B.: Nevidqivi saveznik, ~italac, Umetnostmahagonija, 1 - 2 / 2001, str. 110 - 11729. Mandi}, Zoran: Arhiv ose}awa Mobarovog institutapi{~evih izdawa: WEGOVA NEVIDQIVOST OSE]AWEili mali priru~ni esej o nesvodivosti, ZAVETINE Plusultra, 15 - 16 / 2001, str. 103 - 10630. DU[MANI], Velimir BU]URKO: @ENA IGROBQE, Drvo ìvota, 3 - 5/ 2002.31. AN\ELKOVI], Petar - BOJNATOVAC: TRIPESME (Paralele, esej; fragmenti) , Drvo ìvota, 3 -5 /200232. GRINVALD, Viktor : TRI ODE DOSTOJEVSKOGI TRI SONETA M. LUKI]A, Drvo ìvota, 3 -5 / 2002 33. Sokolovi}, R. - Belatukadruz, E. : Neostvareni izdava~kipoduhvat. JUSTINIJANOV RIBWAK. Odabrane pesme, indovoqno poznata lirika iz romana i drugih kwiga MiroslavaLuki}a, Umetnost mahagonija, 3 -6 / 2002, str. 122 - 12334. Jagli~i}, Vladimir: HRONIKA TRAGEDIJE,BORBA, Svet kwige, 28. mart 2002.35. Luki}, D.: KWI@EVNI DOGA\AJ. Konferencijaza {tampu.... TRE]A SRBIJA, 1 - 3 / 2002, str. 51 -6036. Mrki}, Miodrag: MANIFEST PREVREDNO-VAWA (Miroslav Luki}), v. u kw. PREVREDNO-VAWA (Feniks, Beograd, 2002, 139 str.; uvodnopoglavqe), str. 5 - 1237. Orfelin, Roman: BEZDANA UMETNOST.KWI@EVNI IDEAL I NALI^JE ( o kwizi“Japanski drvorez”), TRE]A SRBIJA, 4 - 7 / 2002,str. 5 2- 5538. Mrki}, Miodrag: Tri pisca (tri odlomka) (Sremac,Luki}, Koeqo). TRE]A SRBIJA, 8 - 10 / 2003, str. 7- 9; 14 - 19


(100)

POSEBNE KWIGE O STVARALA[TVU M. LUKI]A

1.Aleksandar Luki}, Savatije Ig. Mitrovi},Batri} Cerovi} NA VETRU NA ÎSTINI NAVISINI: Mit i metafora: Opus Umetnost mahag-onija Miroslava Luki}a (Izdava~i Edition SectioCaesarea, Paris, Mobarov institut Beograd, 2000. 260str. 21 cm. )

[Bele{ke o autorima, str. 217. Hronologija:str. 233 - 234. Bibliografija objavqenih radovaMiroslava Luki}a: 1968 - 1999 (2000): str. 207 - 213.Bibliografija objavqenih radova o Miroslavu Luki}u(selektivna): str. 214 - 216.]

2 . A l e k s a n d a r L u k i } , J E V A N \ E Q EMIROSLAVQEVO: studija o bogo~ove~nskom realizmu(Beograd, 2001, 119 str.).

[Sadràj: UVOD U LEGENDU (Povodomzaokruèwa UMETNOSTI MAHAGONIJA) (str. 7). IBR[QAN OKO MLADOSTI: SENKE OSNOVA(23). II SAZVE@\A UMETNOSTI MAHAGONIJA(71). III BOGOÔVEÂNSKIREALIZAM (97).]

3. Mrki}, Miodrag: AVETIWSKAMETAFIZIKA U ROMANU - ESEJU (Ogled o "Ujkinomdomu" Miroslava Luki}a) (2002) .

4. Mrki}, Miodrag: PREVREDNOVAWA,Feniks, Beograd, 2002...

5. Mrki}, Miodrag: SENKE BUDU]NOSTI,CD “Zona prelivawa”, 2003.

6. Mrki}, Miodrag: KOMPARATIVNIOGLED (Sremac, Luki}, Koeqo), CD “Zona prelivawa”,2003.

7.Mrki}, Miodrag: SFERA POSLEDWEMISTIKE, Ne{i}ev memorijal, Posebna porodi~nazavetina, Mrki}, Beograd, 2004.

8. Mrki}, Miodrag: SENKE TI[INE(Ogledi o poeti~koj drami “Pesama iz romana” MiroslavaLuki}a), Ne{i}ev memorijal, Posebna porodi~na zaveti-na, Mrki}, Beograd, 2004.

9. Mrki}, Miodrag: SFERA POSLEDWEMISTIKE, drugo, ne{to izmeweno izdawe, BibliotekaIdentitet, Beograd, 2006., 60 str.

10. Mrki}, Miodrag: SENKE BUDU]NOSTI:tri ogleda, Biblioteka Identitet, Beograd, 2006., 48str.

11. .Aleksandar, Luki}: LEGENDA:studija o umet-nosti budu}nosti, Biblioteka Identitet, Beograd,2006., 88 str.

Miroslav LUKI]

(101)

NAPOMENA UZ OVO DRUGO IZDAWE

Prvo izdawe ove kwige {tampano je kao Posebnoizdawe ~asopisa TRE]A SRBIJA Beograd novembar -decembar 2005. [tampano je u relativno malom brojuprimeraka, kao bibliofilsko izdawe.

Redosled pesama je ostao isti. U ovom izdawu suotklowene uo~ene gre{ke. Napomene o pesniku su deli-mi~no preure|ene...

Izdava~


(102)

Sadràj

Napisali su o pesniku Luki}u .................... 2Lepu pesmu treba ponovo i ponovo ~itati... 4

NOBELOVA NAGRADA ............................. 5Posledwa odbrana ........................................... 7HIMERE ..... 8[UMSKA ]ERKA SA Ê[QUGAROM ........ 9Urednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10HAOS ... ....................................................... 11SUDBINA ..................................................... 12ZLOKOBNI ZNACI ................................ 13PEDESETI RO\ENDAN ........................ 14Doma}i pauk ......................................... 15MOARAPARASITA (Pusta vodenica) ............. 18RAZGOVOR UMORNOGA OD ISTORIJEI @IVOTA SA SVOJOM DU[OM ............. 21

Saobraznost ili Korespodencija (Tre}a verzija).... 22 Drama ove mo}ne unutarwe pozadine ............................. 24KAPIJA PREKOPUTA (Kapija Zaborava) 26

Sveska HOMOQSKI MOTIVI 27 Jedne no}i............................................................ 29Izgrej, mese~e, pun, pun...................................... 32 Basma ................................................................... 32 [umska ~uma ....................................................... 33Balada o Jani ....................................................... 35 Nedoterani fragmenti pesama o qubavi i smrti Sto}e Ciganina ..................... 36Duboka pesma nemogu}e qubavi ili Skrivawebosioka ................................................................ 39 Ponor .................................................................. 42Ponovo prona|en, izvor .................................... 43 Zmija .................................................................. 44Motiv sa Bandere - Stolica ............................ 46 Liturgija ............................................................. 46 Odjek ................................................................. 47Fragment otet od vetra .... ................................ 51Ve~e uz Radio - SLAVA .................................. 52 Monumentam aere, etc... .................................55ûvari hrama, pesnici ...................................... 57Ra{qari i alhemi~ari ....................................... 58 Me|u divqim plamenovima zlatan lotos je procvetao... 59Bezdani vekova .................................................... 60Justinijanov ribwak ............................................ 61Pe~urke .............................................................. 621996. .................................................................... 62Pro domo. Pro patria... Dulce... et decor .... 64Marko Ro{uq : Arabeske, Srbovla{ke ........... 65ZAVET. I. NE ................................................. 66

MUZEJ ODBIJENIH RUKOPISA 69Majstor nad majstorima........................................ 71Kroz pedeset godina ............................................ 73 Proro`ki kalendar (Mesec povratka bogova) ........ 74 Muzej pod vedrim nebom ......................................775. septembar 1994. ................................................77UZALUD JE TRA@IM ................................................78Ku{aqe apsolutnog pesnika u pustiwi ........................... 78LUTAJU]I RADAN PLANINOM ........ 79

Miroslav LUKI]

(103)

Sipaj vino novo u mehove nove, da se oboje sa~uvaju... 80^itaju}i stihove, napisane pre trideset i tri godine... 81PERFIDNOST ............................................ 81Epilog ................................................................. 82Sudbina ............................................................... 82PROZOR(^I]) ................................... 83SVETLOSNI PQUSAK ............................... 85HOMOQSKI MOTIVI. Sveska VII .......... 861. - 9 ................................................................. 86Zatim, prema svetlosti ........................................89PREKO PEKA .............................................. 90VRATA ZVI@DA .......................................... 90TAJNA: Tamo gde se seku Mese~eva

linija i stablo Posve}enog drveta .........91 Sudbina drve}a na vetru, zrewa... pesnika.......... 91ZREWE .............................................................92Uhvativ{i za per~in prizor letwe vetrune... 93VRISAK. Princu Aleksandru Kara|or|evi}u III ... 94Jesen. Kraj drugog milenijuma ............................. 95Velika magaza Mihaila Luki}a ......................... 95Opet to isto, malo druk~ije ............................... 95

Bele{ka o pesniku Miroslavu Luki}u .............. 97

Selektivna Bibliografija objavqenih radova o pesniku Miroslavu Luki}u ....................... 98

Posebne kwige o stvarala{tvu M. LUKI]A...100

NAPOMENA UZ OVO DRUGO IZDAWE........ 101


Biblioteka

UrednikMiodrag Mrki}

Kolo IKwiga 4

Likovna i grafi~ka opremaM. Pudin

PrelomLazar Lukin

Za izdava~aDimitrije Luki}

[tampaValtazar Prevalez, Beograd

Izdava~Edicija ZAVETINE

BeogradSerdar Janka Vukoti}a 1/ 13www.zavetine-plusultra.com

[email protected]

063/ 7669 853

Duboke pesme identitet7 - zavetinekruna.files.wordpress.com€¦ · PESME NEMOGU]E QUBAVI Probrane...

Documents

Transcript of Duboke pesme identitet7 - zavetinekruna.files.wordpress.com€¦ · PESME NEMOGU]E QUBAVI Probrane...