Mehanizam odbrane protiv infekcije

imunitet

Imunitet

(Otpornost , rezistencija - zbir različitih mehanizama odbrane organizma od mikroorganizama ) Nespecifičan , urođen Specifičan , stečen 1.SPOLJAŠNJI SPOSOBNOST MAKROORGANIZMA SE BRANI OD PATOGENOG DELOVANJA

- Koža MIKROORGANIZMA I TOKSINA , UKLONI OŠTEĆENE ,MUTAGENE , I KANCEROGENE

- konjuktive ĆELIJE . SPOSOBNOST , DA OTKRIJE , PREPOZNA STRANE AGENSE (mikroorganizme i

- sluzokoža antigene) I PROIZVEDE ODBRANU KOJA MOŽE BITI

Respiratorng trakta 1. HUMORALNA ( sinteza At ) Digestivng trata 2. CELULARNA ( senzibilisani limfociti ) Urogenitalnog trakta 2. UNUTRAŠNJI na PRIRODAN način - fizički faktori odbrane - hemijski faktori odbrane a) AKTIVNO ( životinje koje prebole infekciju ) - humoralna i ćelijska odbrana b) PASIVNO ( mladunci uzimajući kolostrum )

a) materije rastvorene u tkivnoj i krvnoj plazmi b) makrofage na VEŠTAČKI način c) mikrofage

a) AKTIVNO ( vakcinacijom )

- produkti tkiva zahvaćenog zapaljivim procesom (ZAPALJENJE) b) PASIVNO ( davanjem seruma )

Imunološki sistem

• Uloga imunološkog sistema je da proizvede specifičan imunitet – odbranu ili

celularni i humoralni odgovor na prisustvo mikroorganizma u organizmu .

Celularni (ćelijski ) imunitet čine T i B limfociti .

• T- lifociti su poreklom iz timusa i košane srži i u kontaktu sa antigenom , transformiše se u senzibilisane T- lifocite .

• B limfociti su poreklom iz jetre i slezine i u kontaktu sa antigenom , transformišu se u ćelije plazmocite koje proizvode specifične imunoglobuline – antitela .

Poreklo limfocita

Matične ćelije

Slezina

Jetra Bursa F. (ptice)

Koštana srž

KRV i LINFA

timusB lifociti

T limociti

Antigeni

Antigeni su hemijske supstance koje su sposobne da izazovu imunološki sistem makroorganizma da proizvodi celularni i humoralni odgovor – odbranu . Ovo su specifične materije koje reaguju sa specifičnim antitelima i senzibilisanim limfocitima .

Pravi ili kompletni antigeni se odlikuju sledećim osobinama :imunogenost antigenost specifičnost

sposobnost antigena da reaguje samo sa određenim specifičnim antitelom čiju je proizvodnju sam izazvao ili uslovio

Specifičnost antigenu daje samo deo molekula to su različiti hemijski radikali – determinantne grupe koje se mogu naći na površini molekula ili u središtu . Od determinantnih grupa zavisi imunogenost , antigen može imati jednu ili više ovih grupa .

U prirodi postoje različite vrste antigenaAntigeni bakterija a) delovi bakterijske ćelije - O antigeni somatski iz tela

bakterije - H antigeni , flagelarni - K antigeni , kapsularni b) produkti bakterija endotoksini , egzotoksini ,

hemolizin , kinaze ,

Podela antigena

heterogeni antigeni izofilni antigeni izoantigeni

timus

Timus je žlezda koja se kod mladih životinja nalazi na bifurkaciji traheje i iščezava – involuira do puberteta . Sastoji se iz kore i srži . Sadrži dve vrste ćelija potporne koje rade mrežastu strukturu i funkcionalne ćelije – timocite koje proizvode hormon timozin u središtu okaca mrežaste strukture su T- lifociti koji sazrevaju potom ulaze u krvotok .

Antitela

Antitela su specifični molekuli belančevine – globulini , koji se nalaze rastvoreni u svim telesnim tečnostima i krvi i zbog svoje specifične uloge u imunološkim reakcijama nazivaju se IMUNOGLOBULINI ( Ig ) .

Alergija

• Alergija predstavlja poseban oblik imuniteta –odbrane , gde imunološki sistem svojom aktivnošću oštećuje ćelije sopstvenog organizma a naziva se još preosetljivost organizma .

• Alergijske manifestacije koje nastaju u kratkom vremenskom roku od kontakta antigena i senzibilisanog organizma jeste rani tip alergijske reakcije , suprotno tome postoji kasni tip alergijske reakcije nastaje 12-72 h nakon kontakta antigena i senzibilisanog organizma .

• Razlikujemo više ranih tipova alergijskih reakcija

• anafilaktički tip reakcije

• citotoksični tip reakcije

• artusov fenomen i postoji

• kasni tip alergijske reakcije ili pozna preosetljivost