BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 325 �� ^ETVRTAK 13. JUN 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

PREMA NAJNOVIJIM PODACIMA O SMAWEWU BROJA STANOVNIKA

PPPP AAAA RRRR AAAA ]]]] IIII NNNN BBBB OOOO QQQQ IIII OOOO DDDD 1111 0000 9999 OOOO PPPP [[[[ TTTT IIII NNNN AAAA UUUU SSSS RRRR BBBB IIII JJJJ IIIIAnaliza podataka Republi~kog zavoda za statistiku pokazuje da 109 op{tina ima ve}i problem sa stanovni{tvom od nas

��Strana 3.

Zamenica ambasadora Nema~ke u Srbiji DoroteaGizelman, sa saradnicima (na slici) posetila je6. juna op{tinu Para}in. Prilikom ove posete onaje u sali Predsedni{tva razgovarala sa predsed-nikom op{tine Para}in, Sa{om Paunovi}em.

REKONSTRUKCIJA ULICE BORE PETROVI]A IZA ZELENE PIJACE

Mre`a je zamewena u rekordnom roku, kre}u radovi na kolovozu

VODOVODNA MRE@A, PA ASFALT

USVOJEN ZAVR[NI RA^UN BUXETA OP[TINE

POZITIVNOMI[QEWEREVIZORA

VANREDNO UOSAM SELA

[TETA OD BUJI^NIH VODA

��Strana 2. ��Strane 3. i 8.

ZZZZ VVVV OOOO NNNN IIII LLLLOOOO ZZZZ AAAA ““““SSSS PPPP OOOO RRRR TTTT SSSS KKKK OOOO LLLL EEEE TTTT OOOO ””””

��Strana 5. ��Strana 18.

~etvrtak 13. jun 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Razmatraju}i 14 ta~aka dnevnogreda na 59. sednici Skup{tineop{tine, odr`anoj 5. juna,odborni~ka ve}ina najpre jeusvojila predlog i donela odlukuo uspostavqawu hipoteke izalo`nog prava na tri katas-tarske parcele i objektimakoji }e se graditi na wima uokviru industrijskog parka uzoni “Zmi~” u korist banke“Societe Generale”, a po osnovuugovora o dugoro~nom kreditukoji }e se zakqu~iti na osnovuOdluke o zadu`ewu op{tinePara}in za realizicaju kapi-talnih investicija u 2019. godi-ni. Istom odlukom, predsednik

op{tine je ovla{}en da zakqu~ii potpi{e sa pomenutom bankomugovor o dugoro~nom kreditu,ugovor o zalozi na potra`ivawa,kao i zalo`nu izjavu, sve na imeobezbe|ewa i naplate svihpotra`ivawa te banke kojaproizilaze iz ugovora o kred-itu.Nakon {to je ve}ina odborni-ka, bez rasprave, usvojila ovuodluku, sa 37 glasova “za” i tri“protiv” doneta je i odluka opro{logodi{wem zavr{nomra~unu buxeta Op{tine, saizve{tajem nezavisnogovla{}enog revizora ~ije jemi{qewe bilo pozitivno.

Ostvaren suficit od 50,2miliona dinara

Obrazla`u}i detaqno zavr{nira~un ~ija je izrada trajalapet meseci, na~elnik Odeqewaza finansije i buxet SlobodanJankovi} rekao je da je pro{legodine ukupno bilo planirano1.380.000.000 dinara buxetskihprihoda i primawa, a ostvarenoje 1.205.405.861 dinara, {to je87,35 odsto plana.- Ostvarawe plana teku}ih

prihoda bilo je 90,35 odsto, {tose smatra sasvim zadovoqava-ju}om realizacijom. Buxetskikorisnici su jo{ imali na

raspolagawu namenska sredstvasa republi~kog nivoa (73.434.528dinara), prihode po osnovudonacija fizi~kih i pravnihlica (22.570.135 dinara), pri-mawa od doma}ih zadu`ivawa(115.000.000), neutro{ena sred-stva iz prethodnih godina(43.743.603), te sopstvene iostale prihode i primawa,5.576.210 dinara. Ukupno imje bilo na raspolagawu planskih1.640.324.476 dinara, a ost-varenih 1.415.669.453 dinara,rekao je, izme|u ostalog,Jankovi}.Rashodi i izdaci bili su

planirani u istom iznosu kaoi prihodi i primawa, a real-izacija je iznosila 87 odstoplana. Uprava za poslove organaop{tine od direktnih buxetskihkorisnika imala je najboqurealizaciju, 93,4 odsto, a odindirektnih - Dom zdravqa, 98odsto. [to se ti~e donacijame|unarodnih organizacija,iznosile su ne{to vi{e od 31milion, najvi{e za izgradwusaobra}ajnica u industrijskojzoni, 28,3 miliona. Ostvaren jesuficit - vi{ak prihoda i

primawa, u iznosu od 50.229.000dinara. U vezi rashoda, svakako je

najbitnije da nije bilo preko-ra~ewa nijedne buxetske pozi-cije, niti nenamenskog tro{ewabuxetskih sredstava. Svitro{kovi i izdaci realizo-vani su unutar va`e}ih zakon-skih okvira, op{tinskih odlu-ka i drugih propisa. Jankovi}je na kraju zakqu~io da je odlu-ka o zavr{nom ra~unu pre-cizan, jasan i potpun akt, {topotvr|uje i izve{taj nezavisnerevizije koja ga je ocenilanajvi{om ocenom, a to je poz-itivno mi{qewe.

Rasprava o zavr{nomra~unu buxeta op{tine

Komentare o zavr{nom ra~unuimali su {ef odborni~ke grupe“Samostalni napredwaci” JovicaRaji} i odbornik JS GoranDini}.Raji} je istakao nekoliko

zna~ajnih op{tinskih priho-da, pre svega od poreza nazarade, koji je ostvaren u solid-nom iznosu od preko 92 odsto.I prihodi i rashodi, po wegov-im re~ima, bili su na nivou oko90 odsto i imaju prelaznuocenu. Kad je u pitawu prihodod poreza na imovinu, trebaulo`iti napor da se naplatapopravi, a kod primawa, izosta-la je prodaja zgrada “Vodovoda”i JKP, kazao je Raji}... On jekonstatovao da su ustanove

“predwa~ile po realizacijirashoda”, misle}i na Domzdravqa, Apoteku, Pozori{te,Kulturni centar... Time susamostalni napredwaci zadovo-qni, ali nisu realizacijomrashoda buxetskog Fonda zapoqoprivredu i Fonda zaza{titu `ivotne sredine, jer tadva fonda pokazuju ni`i pro-cenat izvr{ewa. Raji} je tako|epohvalio rezultat Uprave zainvesticije i odr`ivi razvoj,rezimiraju}i, na kraju, da }e taodborni~ka grupa podr`atizavr{ni ra~un jer su zadovoqnina~inom kako je u pro{lojgodini lokalna samoupravaradila.Odbornik JS Goran Dini}

kriti~ki se osvrnuo na nekestavke za koje smatra daOp{tina ne bi trebalo dafinansira, pomenuv{i subven-cije namewene “Poslovnom cen-tru” i donacije Regionalnojagenciji za ekonomski razvoj[umadije i Pomoravqa. Nakontoga, zakqu~ena je rasprava, ave}ina odbornika izglasala jeodluku o zavr{nom ra~unu.U nastavku sednice sve pre-

ostale ta~ke usvojene su bezrasprave. Doneta je odluka oraspisivawu javnog oglasa zadavawe u zakup i na kori{}ewepoqoprivrednog zemqi{ta udr`avnoj svojini, te re{ewe ootu|ewu neizgra|enog gra|evin-skog zemqi{ta u industrijskojzoni “Zmi~” u korist RadisavaMiloradovi}a iz ]uprije.

Prihva}en je tromese~niizve{taj javnih preduze}a,informacija o stepenuuskla|enosti planiranih i real-izovanih aktivnosti iz pro-grama poslovawa javnih pre-duze}a na koja se primewujeZakon o javnim preduze}ima,a ~iji je osniva~ op{tinaPara}in, za period januar -mart.

Rebalans programaDirekcije za izgradwu

Ostale ta~ke dnevnog reda,osim izbora i imenovawa,odnosile su se na JP “Direkcijaza izgradwu”, odnosno na prveizmene i dopune (rebalans)programa poslovawa ovog javnogpreduze}a i prate}ih programa:odr`avawa javne rasvete; pro-grama upravqawa javnim pute-vima i ulicama i programaupravqawa javnim parki-rali{tima, sa pripadaju}imodlukama Nadzornog odbora.Za{to rebalans - objasnio jedirektor Direkcije AleksandarMilojkovi}. On je naglasio dasu na ovaj na~in obezbe|enasredstva da se plate uve}anira~uni koji su stigli od“@eleznica Srbije” zaodr`avawe pru`nih prelaza.Radi se o uve}awu od skoro 2,5miliona dinara, {to se nijemoglo predvideti. Sredstva su obezbe|ena tako

{to su “prepakovane” pojedinepozicije u skladu sa potrebamaposlovawa Direkcije za ovugodinu. Najvi{e su smawenitro{kovi izvr{iteqa i uslugeutu`ewa za doplatne karte, auve}ani su, izme|u ostalih,tro{kovi nabavke materijala zaposipawe puteva u zimskimuslovima, za zimsku slu`bu, zanabavku barikadnih stubi}a,alata i inventara. Uvedena jenova pozicija, 3.000.000 dinara,za nabavku i ugradwu 1.000LED svetiqki. Tako|e su,izme|u ostalog, uve}anitro{kovi nameweni rehabil-itaciji nekih op{tinskih put-nih pravaca i ulica u gradumada je u celini ta pozicijasmawena.Dobra vest iz Direkcije za

izgradwu je da se do krajagodine o~ekuju jo{ ve}i prihodiod rada parking servisa.Pro{le godine taj prihod je bio15 miliona dinara, a za teku}ugodinu se procewuje da }eiznositi oko 18 miliona, pa suprihodi od parking servisauve}ani za 3,2 miliona dinara.Osim na prve rebalanse pro-grama Direkcije, odbornici sudali saglasnost i na izmene idopune cenovnika uslugaodr`avawa javnih puteva i uslu-ga odr`avawa javne rasvete.Tako|e su dali saglasnost naodluku Nadzornog odbora togjavnog preduze}a o kupoviniosnovnog sredstva putem finan-sijskog lizinga.Na kraju su doneta i dva

re{ewa iz oblasti izbora iimenovawa.

Z. Ra{i}

ODBORNICI USVOJILI ZAVR[NI RA^UN BUXETA OP[TINE ZA 2018. GODINU

POZITIVNO MI[QEWE OVLA[]ENOG REVIZORABuxetski korisnici imali su na raspolagawu dovoqno sredstava, nije bilo prekora~ewa pozicija niti nenamenskog tro{ewa

PODSETNIK NA

“RIMASTER”

Op{tina }e iz sredstavadugoro~nog kredita (radi ~ijeje realizacije na ovoj sednicidata saglasnost nauspostavqawe hipoteke izalo`nog prava) graditi objekati industrijski park, za koji jeu toku postupak izdavawagra|evinske dozvole. Taj objekat}e biti dat u zakup po komer-cijalnim uslovima, a premadogovoru, objekat }e zakupiti{vedska kompanija “Rimaster”,koja ve} ima proizvodwu una{em gradu. Nakon preseqewau industrijsku zonu, u skladusa svojim biznis planom,zaposli}e najpre 300, adugoro~no i do 1.000 qudi.

REHABILITACIJA PUTEVA I ULICA

Prvom izmenom i dopunom ovogodi{weg programa Direkcijeza izgradwu, sa finansijskim planom, za po 500.000 dinarauve}ani su tro{kovi planirane rehabilitacije gradskih uli-ca Nikole Pa{i}a i Kajmak~alanske (2019-2020. godina), tetro{kovi rehabilitacije putnih pravaca ka ^epuru i dela putaRatare-Gorwe Vidovo, dok je za planiranu rekonstrukcijudela puta Popovac-Stubica naveden iznos od 3.000.000 dinara,{to bi trebalo da plati kompanija ‘CRH”. Ina~e, u planu zaovu godinu jo{ je rehabilitacija delova puteva Mirilovac-Plana,zatim Le{je-Plana i dela puta [aludovac-Gorwa Mutnica.

SLOBODAN JANKOVI] - Ostvarewe plana teku}ih prihoda bilo je zadovoqavaju}ih 90,3 odsto

~etvrtak 13. jun 2019. 3Aktuelno Bilten

Pri~e koje su u javnostipovremeno ~uju da iz na{eop{tine sugra|ani odlazeu inostranstvo mnogo vi{enego iz ostalih op{tina uSrbiji uop{te nisu ta~ne- pokazala je analizanajnovijih dostupnih podata-ka Republi~kog zavoda zastatistiku (RZS). Naprotiv. U odnosu na

2016. godinu, kada jeop{tina Para}in (u pos-matranom periodu od 2002.do 2016.) na rang listi165 op{tina po smawewubroja stanovnika zauzi-mala 108. mesto - {tozna~i da je u 107 op{tinataj problem bio ve}i negou na{oj, najnoviji podacipotvr|uju napredak za dvamesta i jo{ boqi rezul-tat. Para}in je, naime, nanajsve`ijoj rang listi (do2018. godine), na 110 mes-tu, to jest 109 drugihop{tina u Srbiji u ve}emje problemu sa odlivomstanovni{tva od nas.

Goran Milojevi},diplomirani ekonomistakoji je uradio analizu,

ka`e da je koristio dos-tupne podatke iz dve pub-likacije RZS, objavqenekrajem pro{le godine,pod nazivom: “Op{tinei regioni u Srbiji u2018.” i “Procenastanovni{tva u Srbijiprema polu, starosti itipu naseqa od 2013. do

2017. godine”.- Najnovija analiza u

odnosu na prethodnupokazuje da je Para}innapredovao za dva mesta,odnosno da je trend smawe-wa stanovni{tvaizra`eniji ~ak u 109drugih op{tina u Srbijiu odnosu na Para}in, pos-

matrano u prethodnih 17godina. Me|utim, gener-alno se u Srbiji pove}aoodliv stanovni{tva, kojiza na{u op{tinu od 2002.do 2018. iznosi minus 12odsto, odnosno za tolikiprocenat se broj stanovni-ka smawio. Po tom pro-centu smawewa

stanovni{tva Para}in jeu rangu sa GorwimMilanovcem, Loznicom,Ba~kim Petrovcem... UDespotovcu je, na primer,odliv ve}i, minus 18odsto, u Zaje~aru iznosiminus 16, ]upriji minus15, Prokupqu minus 14,kao i u Velikoj Plani,obja{wava Milojevi}.U Pomoravskom okrugu

najlo{ija je situacija uop{tini Rekovac gde sebroj stanovnika smawioza ~ak 28 odsto, kao i uRa`wu. Najve}i problem

u Srbiji sa stanovni{tvomimaju Crna Trava,Medve|a, Babu{nica,Gaxin Han, Majdanpek...U wima se broj stanovni-ka smawio za 30 odsto uodnosu na 2002. godinu.Naravno, brojke su dru-ga~ije kad su u pitawuveliki gradovi, poputBeograda. Op{tinaZvezdara, recimo, bele`iporast stanovni{tva za23 odsto, ali to je zato{to stanovni{tvo iz maw-ih sredina migrira u ve}e.

Z. Ra{i}

Posle vi{egodi{wepripreme i skoro osamgodina izmena planovadetaqne regulacije,uspe{no je re{en deoimovinskih problema, {toje omogu}ilo da po~etkomove sedmice po~nu radovina izgradwi ulica u nase-qu Cara Du{ana bb: pre-ostalog malog dela Ulicecara Du{ana i ulazneUlice Vuka Karaxi}a zato naseqe, gledano izpravca grada ka Tekiji.Obilaze}i gradili{te sasaradnicima iz Upraveza investicije i odr`ivirazvoj, Sa{a Puanovi},predsednik op{tine, pod-setio je da je u ovom pri-gradskom nasequ najpregra|ena vodovodna ikanalizaciona mre`a.Kanalizacijom jeopremqen ve}i deo nase-qa, a ti radovi }e senastaviti i tokom ovegodine u jo{ nekim uli-cama u kojima su se za tostekli uslovi.- Sti`e i prvi asfalt

u naseqe Cara Du{anabb, ali ne bez problema.Na terenu smo ~uli pri~uod nekih me{tana da oniosporavaju izgradwu delaulice na ulazu u naseqe,smatraju}i da je tih dvai po do 2,8 metara odograde i ulaza u dvori{tawihovo zemqi{te, koje unekim delovima ho}e da

prepuste op{tini, a unekim ne `ele. Nadamose da }emo na}i kona~nore{ewe da izgradimo ovuulaznu ulicu i to poslemnogo godina re{avawaimovinskih pitawa zbogbespravne i nelegalnegradwe, kazao je Paunovi}.

On je podsetio i naulice izgra|ene ovesezone u drugim pri-gradskim naseqima. Upitawu se delovi ulicakoji su imovinskire{eni: BrankaRadi~evi}a u Stri{komnasequ, deo Stri{ke u

nasequ Ribnica, te deoUlice Kara|or|ev venacna Kara|or|evom brdu.- U nasequ Cara Du{anatokom godine bi}e ugov-orena jo{ jedna ulica zaizgradwu, a u narednimgodinama gradi}emo i pre-ostale ulice redosledomkojim re{avamo imovinskeodnose. Bi}e izgradwekolovoza i u MZ "BrankoKrsmanovi}", u Dankovu iu nasequ Carice Milice- jug, najavio je prvi ~ovekOp{tine.Ukupna du`ina kolovozakoji se sada gradi u nase-qu Cara Du{ana bbiznosi oko 150 metara.

M. Stojanovi}

U no}i izme|u 2. i 3. juna i narednog dana, obilne ki{ena podru~ju ~itave Srbije dovele su do izlivawabuji~nih voda, materijalne {tete i problema u vi{e selana{e op{tine, dok je JVP "Srbijavode" uvelo vanred-nu odbranu od poplava na svim objektima u nadle`nos-ti tog preduze}a u Srbiji. Na podru~ju prekomoravskihsela, posebno Svojnova, palo je ~ak 60 litara ki{e pokvadratu, pa je u tom selu i susednom Poto~cu pri~iwe-na {teta na infrastrukturi, zbog ~ega je odlukom[taba za vanredne situacije op{tine Para}in, u ciqu{to br`eg otklawawa posledica poplava, 3. junaprogla{ena vanredna situacija za te dve mesne zajed-nice. [tab je nalo`io anga`ovawe pravnih lica i meh-anizacije za izvo|ewe radova na nekoliko kriti~nihlokacija, 24. ~asovni monitoring stawa na vodotokovi-ma, anga`ovawe poverenika civilne za{tite, pripremumehanizacije, opreme i qudstva u slu~aju potrebe.Sutradan je vanredna situacija uvedena u jo{ {est selajer su u me|uvremenu bujice i tamo napravile problemena zemqi{tu, putevima i vodnim objektima, dok su poje-dinim doma}instvima bila poplavqena dvori{ta isutereni. U pitawu su Ra{evica, Tre{wevica, Siwi Vir,Ratare, Kre`binac i Gorwe Vidovo.Ipak, op{tina Para}in nije imala tako velike prob-leme poput nekih drugih delova Srbije. Najve}e {teteimala su podjuhorska sela, gde je do{lo i do prekidanekih ulica i puteva... Na sre}u, ki{e su prestale, aproblemi na terenu su brzo otkloweni. Z. Ra{i}

PARA]IN IMA JO[ BOQI REZULTAT PREMA NOVIM PODACIMA O SMAWEWU BROJA STANOVNIKA

U 109 OP[TINA ODLIV QUDI JE VE]I NEGO U PARA]INUAnaliza najsve`ijih podataka Republi~kog zavoda za statistiku pokazuje da je Para}in napredovao za dva mesta

PODACI O MIGRACIJAMA

Neki podaci Zavoda za statistiku o migracijama pos-toje ali oni nisu razgrani~eni, odnosno nisu odvo-jeni podaci koji se odnose na odlazak u inos-transtvo i na migracije unutar Srbije, ve} se govorio migracionom saldu, obja{wava Milojevi}. - A iz tog salda se ne vidi, recimo, koliko se

stanovnika iz Para}ina odselilo u inostranstvo,koliko, na primer, u Beograd, a koliko je qudi iz okol-nih sela do{lo da `ivi u Para}inu. Zbirno, saldo jestenegativan, ali tako je u celoj Srbiji. Kad je o Para}inure~, u brojkama, 2017. godine migracioni saldo je biominus 175 qudi, {to zna~i da je po osnovu migracija175 qudi mawe u odnosu na ukupni broj stanovnika.

(OPET) IMOVINSKI PROBLEMI

Imovinski problemi su glavna ko~nica br`ojizgradwi infrastrukture u prigradskim naseqimana{e op{tine. - Da wih nema, sva naseqa bi imala asfalt jo{ prenekoliko godina, ali vidimo i danas da imagra|ana koji `ele da spre~e tu izgradwu iako imasfalt prolazi ispred ku}e, obja{wava Paunovi}razloge zbog kojih je izgradwa ulica u prigradskimnaseqima sporija u odnosu na grad i seoske sredine.

PROBLEMI ZBOG OBILNIH KI[A PO^ETKOM JUNA IZGRADWA INFRASTRUKTURE U JO[ JEDNOM OBODNOM DELU PARA]INA

STI@E ASFALT U NASEQE CARA DU[ANAUslovi za gradwu ulica stekli su se nakon vi{e godina re{avawa imovinskih odnosa

VANREDNA SITUACIJA U OSAM SELA

Generalno u Srbiji problem postoji, ali je u Para}inu on mawi nego u 109 drugih op{tina

~etvrtak 13. jun 2019.4 InfrastrukturaBilten

Nakon asfaltirawa delaUlice Branka Radi~evi}au Stri{kom nasequ, prive-deni su kraju radovi i naizgradwi vodovodne mre`eu imovinski re{enom deluUlice Petra Ko~i}a, ato je jedina preostala uli-ca u ovom prigradskomnasequ gde nije bilovodovodne mre`e.Gradili{te je sa direk-

torom “Vodovoda”Neboj{om Simi}em i pred-stavnicima Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj, obi{ao predsed-nik op{tine Para}in,Sa{a Paunovi}.

- Privodi se kraju izgrad-wa infrastrukture u pri-gradskim naseqima. Nakonre{avawa imovinskihodnosa u jednom mawemdelu Stri{kog naseqa,

zavr{ava se izgradwavodovodne mre`e. Ina~e,celo naseqe je dobilovodovodnu mre`u 2003.godine osim ove ulice,gde ranije nije mogao biti

re{en imovinski prob-lem, odnosno ranije nijebilo mogu}e pribavitipotrebne saglasnosti zaizgradwu infrastrukture,kazao je Paunovi} pri-likom obilaska ovoggradili{ta, podsetiv{ida je kod izgradwevodovodne mre`e i kanal-izacije dovoqno dobitisaglasnost vlasnika zaizgradwu tih podzemnihinstalacija, a kada je re~o asfaltirawu, parcelase mora izuzeti od vlas-nika i pre}i u vlasni{tvoOp{tine kako bi seizgradila asfaltna ulica.To je najve}i problem,podse}a Paunovi}.Ova vrsta problema

uo~ava se i na kraju UlicePetra Ko~i}a gde se gra-di vodovod, s obzirom dabi ova ulica trebalo dapravi jedan krug u sredi-ni naseqa, ali sa drugestrane te ulice postojiogra|eno dvori{te krozkoje nije mogu}e pro}i.Paunovi} je napomenuo i~iwenicu da je punogra|ana iz ove ulicetra`ilo re{avawe imovin-skih problema, ali se ~inida upravo oni koji tu ima-ju parcele u svom vlas-ni{tvu ne poma`u da seovi problemi br`ere{avaju. M. Stojanovi}

Prema planu Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj op{tine Para}inkoji obuhvata period od2018. do 2020. godine,obavqaju se radovi na pro-jektovawu i rekonstruk-ciji javne rasvete kako ugradskim, tako i u seoskimmesnim zajednicama.

U ovoj gra|evinskojsezoni, u okviru radovana ure|ewu javnihpovr{ina, okon~ana jeprva faza izgradwe novejavne rasvete u nasequ"Jagodwak", u delu od stam-benih blokova kod rekedo izlaska na Ulicuvojvode Mi{i}a. To je biozahtev stanovnika ovog

dela Glo`daka na zborovi-ma o planirawu op{tin-skog buxeta, a pisana je ipeticija. Novu javnu rasvetu dobi}ei stanovnici naseqa naKara|or|evom brdu.Preciznije, radi se opro{irewu javne rasvete u^ika Tasinoj ulici u kojojje nova linija izgra|ena

pro{le godine, iz pravcanadvo`waka auto-puta dozgrade nekada{wegbrigadirskog naseqa.Pro{irewa javne rasvetebi}e i u ulicama IvanaGorana Kova~i}a iBregalni~koj kod pru`nogprelaza, saznajemo od VesneJankovi}, rukovodioca ovogsektora Direkcije zaizgradwu. Za sve pomenutelokacije javna nabavka zaizvo|ewe ovih radova je utoku.- U fazi projektovawa jerekonstrukcija javnerasvete u Mesnoj zajedni-ci Popovac, a {to se ti~ezamene dotrajalih sijali-ca, one se mewaju redovnopo prijavama gra|ana i ugradskim i u seoskim mes-nim zajednicama.Efikasniju zamenuspre~avali su nepovoqnivremenski uslovi, odnosnoobilne ki{e u maju ipo~etkom juna, isti~eJankovi}eva. M. Stojanovi}

Sezona asfaltirawa uselima ove godine po~elaje u Ra{evici, gde jepro{log meseca noviasfaltni kolovoz dobilaUlica Svetog Save. Upitawu je saobra}ajnicaiz pro{logodi{weg pro-grama, po kome jo{ neko-liko seoskih ulica ~ekanastavak radova, aliobilne ki{e od polovinemaja do po~etka junaremetile su planoveputara.Kako saznajemo u Upraviza investicije i odr`ivirazvoj, pripremni radovinastavqeni su u Busilovcuna dve lokacije, uBakri}koj ulici i deluPartizanske. O~ekuju seu Ulici Vuka Karaxi}a uKla~evici, zatim u GorwojMutnici u Obili}evoj uli-ci i Ulici cariceMilice. Asfaltirawa }ebiti i u Zabregi, gde je

pro{le godine po~elaizgradwa dve ulice, CaraDu{ana i Deqni~kog poto-ka. Ove dve ulice zbogmale {irine ne}e bitiasfaltirane ve} }e kolovozbiti ura|en behatonplo~ama. U ulicama Vojvode Stepeu Plani i Vojvode Crepau Le{ju trebalo bi najpreda se obave zemqaniradovi, nakon ~ega i tusledi asfaltirawe. Svepomenute ulice u seoskimmesnim zajednicama po pro-gramu iz pro{le godinebi}e prve u redu zazavr{etak, a nakon wih -radi}e se kolovozi u uli-cama koje }e tek bitiugovorene. Pro{le godineasfaltirano je dvadesetakseoskih ulica, a u ovoj -stanovnici seoskih mes-nih zajednica bi trebaloda o~ekuju jo{ pribli`notoliko. M. Stojanovi}

POSLE RE[AVAWA IMOVINSKIH PROBLEMA U MAWEM DELU STRI[KOG NASEQA

VODOVODNA MRE@A ZAULICU PETRA KO^I]A

Stri{ko naseqe dobilo je vodovod jo{ 2003. godine, osim ove ulicegde tada nisu mogle biti dobijene potrebne saglasnosti

NERAZUMEVAWE VLASNIKA PARCELA

Kad je re~ o re{avawu imovinskih problema,de{ava se u prigradskim naseqima da nije mogu}eprona}i niti vlasnika, niti naslednika sporneparcele, a ima i slu~ajeva da me{tani, odnosno vlas-nici, ne `ele da prihvate imovinsko re{ewe, nitida se odreknu dela parcele ~ak ni uz nadoknadu, jerto wima iziskuje dodatne poslove kao {to je, reci-mo, pomerawe ograde. De{ava se i da se ne pojavqujuna ro~i{tima, ula`u `albe vi{im instancama, zbog ~egapostupci traje i po nekoliko godina.

URA\ENO U

PRO[LOJ GODINI

Pored ^ika Tasineulice na Kara|or|evombrdu u kojoj je pro{legodine ura|ena novalinija javne rasvete, aove sezone se radovinastavqaju, u 2018.zasvetlelo je i uAdakalskoj ulici unovom stambenom blokukraj reke, kao i u MZStubica do izleti{taiznad sela - eko parka.Rasveta je rekonstru-isana u delu UliceTatar Bogdana u gradu.

ZA ^IKA TASINU, IVANA GORANA KOVA^I]A I BREGALNI^KU ULICU

JAVNA NABAVKA ZA PRO[IREWE JAVNE RASVETERealizuje se plan rekonstrukcije javne rasvete u gradu, a u fazi projektovawa je rasveta u Popovcu

ASFALTIRAWE U SELIMA OVE SEZONE BI]E NASTAVQENO

POSLE KOMPLETNOG ZAVR[ETKA PE[A^KE STAZE

Op{tina Para}in nas-tavqa sa ure|ivawem javnihpovr{ina, pa su takonedavno u Ulici BrankaKrsmanovi}a u delu odspomen-parka kod {kola doBiblioteke “Dr Vi}enti-je Raki}” zavr{eni radovina rekonstrukciji pe{a~kestaze. Podsetimo, pro{legodine izgra|ena je novastaza za pe{ake, sa pri-lazima, kod sredwih {kolai Pozori{ta, odnosno uUlici dr DragoqubaJovanovi}a do pomenutogparki}a, a potom su radovinastavqeni, i zavr{eni, doBiblioteke. Osim {to jekretawe bezbednije, ovajpotes koji ~ini jedin-stvenu celinu sad je mno-go lep{i, a olak{ano je ikretawe osobama u kolici-

ma zahvaquju}i spu{tenimivi~wacima.Zbog bezbednosti |aka

nedavno je pored Osnovne{kole "Mom~ilo Popovi}- Ozren" zamewen trotoaru delu Ulice cara Du{ana.Lokalna samouprava je vodi-la ra~una i o najmla|imsvojim stanovnicima, te suunutar de~jeg igrali{ta"Ru|er Bo{kovi}" u MZ"11. kongres" napravqenepe{a~ke staze.U ovoj gra|evinskoj sezoniradovi na izgradwi tro-toara predvi|eni su na24 lokacije u gradu, anedavno su zavr{eniradovi u Ulici Todoraod Stala}a u Glo`daku, saleve strane gledano izpravca Ulice vojvodeMi{i}a. M.S.

SSSS KKKK OOOO CCCC KKKK AAAA NNNN OOOO DDDD OOOO BBBB IIII BBBB LLLL IIII OOOO TTTT EEEE KKKK EEEE

OOOOBBBBIIIILLLLNNNNEEEE KKKKIIII[[[[EEEE UUUUSSSSPPPPOOOORRRRIIIILLLLEEEE PPPPUUUUTTTTAAAARRRREEEENajpre }e biti okon~ani radovi na izgradwikolovoza u pro{le godine zapo~etim ulicama

GRADILI[TE - izgradwa vodovoda zavr{ena je i u ovoj ulici

Prva faza izgradwe nove javne rasvete udelu “Jagodwaka” zavr{ena je proletos

~etvrtak 13. jun 2019. 5Infrastruktura Bilten

Za svega nekoliko dana,pro{le sedmice, zavr{enisu radovi na rekonstruk-ciji vodovodne mre`e udelu Ulice BorePetrovi}a iza Zelenepijace, mada je bilonajavqeno da }e trajatipetnaest radnih dana. Pozavr{etku tih radova ikolovoz }e biti komplet-no rekonstruisan, a radovikre}u ovih dana. Dok tra-ju, ulica }e biti zatvore-na za saobra}aj.

Radove je u toku protek-le sedmice obi{ao Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine, sa direktoromJP “Vodovod” Neboj{omSimi}em i nadle`nima izUprave za investicije iodr`ivi razvoj.- U okviru ovogodi{wihradova na zameni vodovodnemre`e u gradu odvijaju sei radovi u Ulici BorePetrovi}a pored sameZelene pijace. Ti radovisu prethodno izvedeni u

delovima ulica CaraDu{ana, DragoslavaMarinkovi}a, delu Cerske,i odvija}e se tokom ~itavegodine u vi{e gradskihulica u okviru velikogprojekta unapre|ewavodosnabdevawa, uz izgrad-wu bunara, a uskoro seo~ekuje i po~etak radovana zameni ve}eg delaglavnog cevovoda od Izvorado Para}ina, rekao jePaunovi} u vezi poslovavezanih za vodosnabdevawe.

U delovima ulica gde budemewana vodovodna mre`asledi}e rekonstrukcijakolovoza, pa }e tako biti

i u ulici iza pijace.- Do}i }e do zamene

kolovozne konstrukcijeove ulice i wenog novog

asfaltirawa. To zna~i da}emo u toku nekoliko ned-eqa, koliko }e radovi tra-jati, imati velike sao-bra}ajne probleme u samomgradu pored Zelene pijace,te molim gra|ane zarazumevawe, jer taj deoposla jeste neophodan kakobismo ulicu doveli u redposle zamene vodovodnemre`e, dodao je jo{Paunovi}.U Ulici Bore Petrovi}azameweno je oko 200 metaramre`e, po~ev od raskrsnicesa Kozara~kom ulicom.

M. Stojanovi}

Izrada projekta zaadaptaciju i dogradwuCentra za socijalni radzapo~eta je 2017. i uvelikoj meri je zavr{enatokom 2018. godine.Ovi radovi finansira}e sesredstvima dr`avneKancelarije za javna ula-gawa, a lokalna samoupra-va je imala obavezu daobezbedi sredstva za izraduprojekta i dobijawegra|evinske dozvole.Direktorka Centra za

socijalni rad BiqanaMilenovi} Stojanovi}ka`e da je ura|en pro-jekat poslat Kancelariji

najpre na prvu reviziju,kako nala`e procedura iugovor koji je sklopqenizme|u Op{tine iKancelarije za javna ula-gawa. Nakon uvida,Kancelarija je projek-tantskoj ku}i poslala svo-je primedbe i uputstva oispravkama, {to je ura|eno.- Sve je malo du`e tra-

jalo iz razloga {to jezgrada vrlo stara i nis-mo mogli da prona|emosvu potrebnu dokumentaciju.Nije je imao ni Istorijskiarhiv, tako da je sve izno-va ra|eno u pogledu pro-jektovawa kako samog teme-qa, tako i zgrade, obja{wavaMilenovi}eva. Kako su sveprimedbe koje je Kancelarijaza javna ulagawa imalaispo{tovane, projektna doku-mentacija joj je poslata

na drugu reviziju, te pre-ostaje da se ~eka odgovor. - Nakon {to stigne

saglasnost, predstoji dase zatra`i i dobijegra|evinska dozvola, anakon toga }e bitiraspisana javna nabavkaza izbor najboqeg ponu|a~aza izvo|ewe radova. Pookon~awu procedure usle-di}e i po~etak radova naadaptaciji i dogradwizgrade Centra za socijal-ni rad, precizira direk-

torka Milenovi}.Projektom je predvi|enoda se na postoje}oj zgradidogradi sprat, tako da }esvaki stru~ni saradnikimati svoju kancelariju. Tosada nije slu~aj zbogsku~enosti inefunkcionalnosti pos-toje}eg prostora, a vrlo jeva`no s obzirom da rad sastrankama u Centru zasocijalni iziskuje pri-vatnost.

M. Stojanovi}

DEO ULICE BORE PETROVI]A, IZA ZELENE PIJACE, KOMPLETNO SE REKONSTRUI[E

POSLE VODOVODNE MRE@E, ASFALTGradili{te }e biti otvoreno nekoliko nedeqa, a ulica zatvorena za saobra}aj, zbog ~ega je potrebno veliko razumevawe gra|ana

NA GRADILI[TU BILE DVE EKIPE

Uz podse}awe da se radovi na rekonstrukcijivodovodne mre`e u gradskim ulicama odvijaju uokviru programa sa nema~kom KKffWW bankom,direktor “Vodovoda” Neboj{a Simi} isti~e daje ulica iza pijace bila specifi~na za rad.- Ovo je jedna od najprometnijih gradskih uli-ca i potrudili smo se da je zavr{imo u {tokra}em roku, zbog ~ega su radile dve-tri ekipe.Simi} obja{wava da se zamena vodovodne mre`eradi u saradwi sa Upravom za investicije jerposle sledi rekonstrucija kolovoza.

RASPODELA PROSTORA

Nakon dogradwe iadaptacije, u prakti~nonovom objektu rad uoblasti socijalnihdavawa organizova}e seu prizemqu zbog velikefluktuacije korisnika,dok }e se ostale delat-nosti i stru~ni radobavqati na spratu, gde}e se nalaziti i kance-larija za arhivirawepredmeta, za {ta trenut-no ne postoji namenskiprostor. Predvi|en jetako|e lift, prilaz zainvalide, a zgrada }eispuwavati sve standardeenergetske efikasnosti.

RADOVI NA OBJEKTU CRVENOG KRSTA

U okviru projekta adaptacije i dogradwe Centra zasocijalni rad koji se realizuje po programuunapre|ewa energetske efikasnosti, a finansira sred-stvima dr`avne Kancelarije za javna ulagawa, uzu~e{}e Op{tine, planirani su i radovi na objektuCrvenog krsta. Bi}e ura|ena termoizolacija i even-tualno sanacija stolarije.

PROJEKAT ADAPTACIJE I DOGRADWE CENTRA ZA SOCIJALNI RADIZVO\A^I RADOVA NA CRNICI BILI

U PROBLEMU ZBOG KI[A

O^EKUJE SE SAGLASNOST KANCELARIJE ZA JAVNA ULAGAWANakon toga, po dobijawu gra|evinske dozvole, raspisa}e se javna nabavka za izvo|a~a radova

Graditeqi novog sistemaodbrane od poplava naCrnici koji su zapo~eliizgradwu novog minorkorita i podizawe wegov-og zida u reci, odpolovine maja pa dokona~nog prestankapadavina sredinom pro-tekle sedmice, bili suzaista na velikoj muci.Na momente, wihov posaobio je sizifov jer su zbogpadavina i visokog nivoavode posao prekidali, adeo zapo~etog u koritunado{la voda jeuni{tavala, pa su ekipe,sa velikim strpqewem iuporno{}u, radile iznova.Sredinom pro{le sed-

mice kona~no je granulosunce, a nivo reke opaodovoqno da se te{kema{ine vrate u reku. Kodhotela “Orbis” iz vode suuklawani betonski ostacistare kinete, a nizvodno,prema sredwim {kolama idaqe, nastavqeni su rani-je zapo~eti radovi naizgradwi korita za malevode. Kineta }e biti deset

metara {iroka i metarduboka, sa strane ura|enau betonu, a dno }e bititako|e od betona i kame-na. Izvo|a~i `ure kako biposlove zavr{ili u novomprodu`enom roku, do kra-ja godine. Z. Ra{i}

MA[INE PONOVOU KORITU REKE

Po projektu, na zgradiCentra bi}e dogra|en sprat

~etvrtak 13. jun 2019.6 PanoramaBilten

Mere podsticaja za razvoji unapre|ewe poslovawamalih i sredwih pre-duze}a kroz programeRazvojne agencije Srbije(RAS) bile su tema sas-tanka privrednika izna{eg grada i pred-stavnika kragujeva~keRegionalne agencije zaekonomski razvoj [umadi-je i Pomoravqa. Skup jeodr`an 29. maja upara}inskom Kulturnomcentru, a organizovala gaje Kancelarija za lokalniekonomski razvoj Op{tine

Para}in, uz podr{kuRegionalne agencije.Predstavqene mere

pomo}i i podsticaja

poslovawa odnose se i nagra|ane koji tek imajunameru da "uplove u vodeprivatnog biznisa" i da

osnivawem firmizapo~nu neku od delat-nosti. Oni }e mo}i ovupomo} da koriste svevreme, od osnivawafirme do stavqawaproizvodnih pogona ufunkciju, a i kasnije,tokom {irewa proizvod-we.- Razvojna agencija

Srbije nudi program ifirmama koje poslujuniz godina da mogu da seprijave za sredstva uko-liko `ele da se serti-fikuju, da izla`uproizvode na nekimme|unarodnim sajmovima,da u|u u lanacdobavqa~a multina-cionalnih kompanija,dobiju odgovaraju}eateste... Program

podrazumeva dobijaweodre|enog procentabespovratnih sredstavakako bi pokrili deo tihsvojih tro{kova, daklenisu u pitawu kreditinego grantovi, ka`eMilica ^ukari}, savetniku Odeqewu za razvoj MSPRegionalne agencije. Aktuelni su i programiMinistarstva privrede,Fonda za razvoj. Oni suotvoreni tokom celegodine, a za wih osimfirmi koje ve} rade du`iniz godina, mogu da

konkuri{u i start apfirme bez obzira nadelatnost kojom se bave. - Mi smo zaintereso-

vanima predstavili sveprograme, sa svim raz-likama. Za neke od wih sedobijaju bespovratna sred-stva, za druge jeobezbe|ena kreditnapodr{ka sa kamatom od1 do 2 odsto na godi{wemnivou, u zavisnosti odprograma. Sredstva moguda se koriste za kupovinuposlovnog prostora, zaizgradwu, dogradwu,nabavku opreme, sirov-ina, repromaterijala, dak-le za sve {to je potreb-no na{im firmama da bipoboq{ale svoje poslo-vawe, pojasnila je^ukari}eva.

Ona je para}inskimprivrednicima predstavilajo{ jedan program RAS-a,program mentoringa.Konkurs je trajao do 1.juna, a privrednici moguda dobiju besplatnu kon-sultantsku podr{ku kakobi ubrzali svoj rast irazvoj u toku ove godine.

Prezentaciji meradr`avnih podsticajanamewenih malim i sred-wim preduze}ima pris-ustvovali su zaintereso-vani privrednici, a onikoji su bili spre~eni dado|u, mogu se obratitiRegionalnoj agenciji iKancelariji za lokalniekonomski razvoj Op{tine,gde }e dobiti sve potreb-ne informacije.

M. Stojanovi}

Nadle`na komisija Skup{tine op{tinePara}in oglasila je u listu “Danas” 30. majajavni oglas za otu|ewe neizgra|enog gra|evin-skog zemqi{ta, odnosno prodaju parcelepovr{ine 46,06 ari u Industrijskoj zoni“Zmi~”, prikupqawem pisanih ponuda.Kako je u oglasu navedeno, parcela se otu|ujeradi izgradwe objekta u skladu sa Planomdetaqne regulacije zone, po~etna cena iznosi317,35 evra po aru, a pravo u~e{}a u postup-ku imaju fizi~ka, pravna lica i preduzetni-ci, uz potvrdu o upla}enom depozitu.Zainteresovani investitori ponude mogu dadostave do 8. jula do 15 sati, a otvarawe ponu-da }e se odr`ati 9. jula u 11 sati u Odeqewuza urbanizam i imovinsko-pravne poslove.Ponude se predaju li~no na {alteru broj 7uslu`nog centra Op{tine.Ina~e, na pro{lonedeqnoj sednici Skup{tineop{tine, kako smo i najavili, odbornici sudoneli re{ewe o otu|ewu iz javne svojine jo{dve parcele u industrijskoj zoni “Zmi~” ukup-ne povr{ine oko 46 ari. Najboqi ponu|a~ ikupac je Radisav Miloradovi} iz ]uprije.

Z. Ra{i}

PARA]INSKIM PREDUZETNICIMA U KULTURNOM CENTRU PREDSTAVQENI PROGRAMI RAZVOJNE AGENCIJE SRBIJE

MERE PODR[KE MALIM I SREDWIM PREDUZE]IMAO dr`avnim podsticajima MSP govorila je Milica ^ukari}, savetnik u Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj [umadije i Pomoravqa

MI[QEWE PARA]INSKOG PREDUZETNIKA

Radosav Ko~inac, predsednik para}inskog Op{tegudru`ewa preduzetnika, ka`e da bez obzira na svere~i hvale ovih programa pomo}i koje su se ~ule, upraksi strani investitori i daqe dobijaju mnogo ve}upomo} dr`ave.- Recimo, moja firma i jo{ nekoliko drugih u

na{em gradu bavi se tehni~kim pregledom vozila. Zbognovih propisa koji stupaju na snagu 2021. godine, miu novu opremu moramo da ulo`imo izme|u 28.000 i60.000 evra. Po ponu|enom programu Fonda za razvojdobili bismo 20 odsto bespovratnih sredstava, {toje samo iznos PDV-a. Sve strane velike kompanije dobi-jaju velike dr`avne subvencije i one su i daqe uvelikoj prednosti, prokomentarisao je Ko~inac.

PODSTICAJ KRAQEVINE NORVE[KE

Razgovaralo se i o programima RAS-a koji se finan-siraju iz inostranih sredstava. Kraqevina Norve{ka,recimo, podr`ava razvoj preduzetni{tva na Balkanu,pa je otvoren konkurs na koji mogu da se javefizi~ka lica koja `ele da registruju poslovawe,preduzetnici koji su registrovani od januara 2014.do 31. decembra 2018. godine, kao i lica koja su naevidenciji NSZ. Oni mogu da dobiju grantove u izno-su 11.400 dolara za nabavku opreme i za finansiraweodre|enih usluga, objasnila je Milica ^ukari}.

NA PRODAJU JO[ JEDNA PARCELA

U INDUSTRIJSKOJ ZONI

ROK ZA DOSTAVQAWEPONUDA OSMI JUL

U pitawu je parcela povr{ine 46 ari, a otvaraweprispelih ponuda zakazano je za deveti jul

OTPU[TENI RADNICI SFS PRO[LOG PETKA U[LI U FABRI^KI KRUG

MENAXMENT NE]E DA IH VRATI NA POSAOOni zahtevaju da rukovodstvo fabrike ispo{tuje odluku Privrednog apelacionog suda

Skup je organizovala op{tinska Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

Osamdesetak otpu{tenihradnika Srpske fabrikestakla pro{log petka u{loje u krug fabrike u {estsati, nose}i presuduPrivrednog apelacionogsuda, dok je grupa ispredVile ~ekala da do|e gen-eralni direktor kako biim, rekli su, dao re{ewa opovratku na posao i ras-poredio ih na radna mesta. To se, o~ekivano, nije

dogodilo, a sa direktoromsu razgovarali kasnije, uprisustvu ~lana Nadzornogodbora i fabri~kogadvokata. Radnicima jere~eno da ih ne}e vrati-ti i da mogu da se `alePrivrednom sudu, uz upo-zorewe da }e podnositikrivi~ne prijave protivwih ako se ponovo buduokupqali u fabrici.- Generalni direktor ne`eli da prihvati pravos-na`nu presudu Privrednogapelacionog suda koji jeodbacio ste~aj pa ne pos-

toje pravne posledice,samim tim ni otkazi. Mismo se konsultovali sabrojnim advokatima, a naposledwem ro~i{tu uKragujevcu povodom UPPRprilazili su nam advokati“Srbijagasa”, bugarskogvlasnika i ostalih prisut-nih firmi na ro~i{tu,pitaju}i nas za{to sadadolazimo na ro~i{ta kadje odavno trebalo da se vra-

timo na posao, isti~uotpu{tene radnice, VesnaSimi} i Violeta Kosti}. One pitaju direktora kakoto da fabrika zapo{qavanove radnike ako imavi{kova i oni su “na uli-ci”, kako to da sebi enorm-no pove}avaju plate i ka`uda ne}e odustati dok nebudu vra}eni. Isti~u da suodgovorna lica u SFStu`ili zbog nepo{tovawa

presude Privrednog apela-cionog suda.Otpu{teni staklarci

poru~ili su generalnomdirektoru da su pravda ipravo na wihovoj strani,te da zbog toga ne}e odus-tati. Istu poruku“Otpu{teni preko fejsa”ponovili su i na svojoj“Fejsbuk” strani, najavqu-ju}i nastavak borbe pravn-im putem. Z. Ra{i}

~etvrtak 13. jun 2019. 7Grad Bilten

Na zgradi u Vidovdanskojbroj 1 zavr{ena je obnovaravnog krova uz pomo} beska-matnog kredita koji putemjavnog poziva obezbe|ujeUdru`ewe BID zona, a kojedolazi do sredstava i izop{tinskog buxeta krozfinansirawe programaudru`ewa gra|ana od javnoginteresa.Profesionalni upravnikzgrade u Vidovdanskoj jeLidija Cvetkovi}, kojaupravqa sa ukupno 19 zgra-da. Ova obnova ravnog kro-va omogu}ila je da sevi{e ne doga|a pro-ki{wavawe, koje jebilo problem sta-narima. Povr{inaravnog krova kojije obnovqen je420 metarakvadratnih, aBID zona je poprvom ovogo-di{wem konkursuovoj stambenoj zajed-nici odobrila sred-stva od milion i podinara, dok je vrednostradova 1.489.000 dinara,navela je upravnica LidijaCvetkovi}. Radovi su veoma brzo

zavr{eni, za dvadesetakdana. Ura|ena je termo ihidroizolacija, {to suparcijalno prethodnih

godina radili i sami sta-nari nastoje}i da re{eprobleme saproki{wavawem. Me|utim,to nije dalo rezultat sve

dok se nijeu r a d i l ac e l ok u p n a

sanacija kro-va zahvaquju}i

kreditu koji jezgrada dobila

konkuri{u}i za sred-stva koje obezbe|uje BIDzona.

Prema re~imaCvetkovi}eve, izvo|a~ dajegaranciju na izvedeneradove deset godina, asaniran je i svetlarnik

koji je isto bio u jakolo{em stawu. Ina~e, tokom

pro{le i ove godine ukup-no desetak zgrada kojimaona upravqa je dobilosredstva preko BID zoneza re{avawe problemavodosnabdevawa, ravnihkrovova, dotrajalih fasa-da i sli~no.

BID zona je zonaunapre|enog poslovawa, ato je zapravo Udru`ewepreduzetnika, vlasnika izakupaca nekretnina zoneunapre|enog poslovawaBID zona "Korzo"Para}in. Od 2007. godine,kada je to udru`ewe po~elo

sa radom, obezbedilo jesredstva za beskamatnekredite za obnovu fasadai ravnih krovova najpre ucentru grada, a zatim i{ire. Tokom 12 godinarada problemeproki{wavawa i drugeprobleme re{ilo je 25zgrada, nekada{wihskup{tina stanara a sadastambenih zajednica, u 35javnih poziva, saznali smou BID zoni. Ovo udru`ewe ve} godi-

nama, zahvaquju}i sred-stvima Op{tine, uspe{nopru`a pomo} gra|anima-vlasnicima stanova ufinansirawu rekonstruk-cije zgrada, pre svegaravnih krovova i ure|ewafasade, neophodnih zaobezbe|ewe optimalnihuslova `ivota, jer vlasnicistanova kredit otpla}uju navi{e godina i bez kamate,{to nije preveliko finan-sijsko optere}ewe.

N. Stankovi}

Nakon {to je Op{tinskove}e na jednoj od sednicarazmotrilo i uputilo najavnu raspravu nacrt noveOdluke o javnim parki-rali{tima, ona je u toku,a zavr{na raspravazakazana je za 19. jun u 12sati u zgradi Op{tine.Podsetimo, novu op{tin-sku odluku neophodno jedoneti zbog uskla|ivawa saizmenama Zakona o komu-nalnim delatnostima iuredbom nadle`nog min-istarstva. Tako|e, novomodlukom bi}e otklowenineki nedostaci koji su sepojavili u praksi pri-menom va`e}e odluke, aima i novih odredbi.Vladimir Risti}, izvr{nidirektor za tehni~kupripremu Direkcije zaizgradwu, govore}i o nov-inama u nacrtu ove odlukeu ime radne grupe koja jepredlog sa~inila, ka`e da}e, pored 16 vrsta karataza parkirawe koje ve} pos-toje, biti uvedena i biz-

nis karta za BID zonuili za ekstra zonu. Novinau odluci je, tako|e, da }ese karte za vozila osoba sainvaliditetom i karte zavozila koja se osloba|ajupla}awa obnavqati svakegodine, {to sada, pova`e}oj odluci, nije slu~aj.U skladu sa zakonom defi-ni{e se ko mo`e bitioslobo|en pla}awaparkinga, a uvode se idodatne kategorije koris-nika oslobo|enih pla}awa.- To su dr`avni organi,

organi lokalne samouprave,pa sve do crkava i verskihzajednica koje su reg-istrovane po zakonimana{e zemqe, ali je bitnore}i da }e besplatnoparkirawe za wih va`itisamo za mesto ispred ver-skog objekta, preciziraRisti}.Novom odlukom {iri se

i osnov za sticawepovla{}ene stanarskekarte, pa adresa iz li~nekarte korisnika i adresa

stana prijavqenog za parki-rawe ne}e morati bitiiste (kao {to je sadaslu~aj), s obzirom na to daje praksa pokazala da vlas-nik automobila mo`e bitizakupac stana na tom mes-tu, ili da wegov automo-bil nema para}inske reg-istarske tablice, a `ivina toj adresi.- Tehni~ka ali i orga-

nizaciona novina je dapla}awe satne, dnevne ijedinstvene dnevne kartemo`e da se vr{i na svim

mestima kao i do sada,ali i na parkomatima,{to je najjednostavnijivid pla}awa. U pripremije i o~ekuje se da vrlobrzo profunkcioni{esoftver koji povezujeparkomate sa centralnimsistemom, tako da }e uplatena parkomatima u sistemubiti vidqive kao i SMSuplate, objasnio je jo{Risti}.Novom odlukom pre-

cizirana je zabrana zauz-imawa vi{e od jednog park-ing mesta jer se to smatrai saobra}ajnim i komu-nalnim prekr{ajem koji}e se evidentirati elek-tronskim putem razmenom

podataka izme|u radnika"Parking servisa", komu-nalne inspekcije i poli-cijske slu`be, a u nared-nom periodu }e se tehni~kisvi za to opremiti.

Nacrtom nove odluke jo{je predvi|eno da se parki-rawe na javnim parki-rali{tima napla}uje od7 do 21 sat.

M. Stojanovi}

OP[TINA IZ BUXETA PREKO UDRU@EWA PREDUZETNIKA BID ZONE POMA@E SANACIJU STAMBENIH ZGRADA

ZAVR[ENA OBNOVA RAVNOG KROVA U VIDOVDANSKOJZa 12 godina odobravawa beskamatnih kredita, sredstva je koristilo i problem re{ilo 25 zgrada

KREDITI ZA VODOSNABDEVAWEZbog potrebe poboq{awa vodosnabdevawa u zgradama,naro~ito u letwem periodu kada je izda{nost vrelasmawena, a veliki broj zgrada nije imao ispravnepumpe jer su mnoge stradale u poplavi 2014. godine,BID zona je od pro{le godine omogu}ila sredstvaputem javnih poziva i za kupovinu pumpe i ostaleopreme, kao i za wihovo servisirawe. Pro{legodine 10 zgrada je na ovaj na~in kupilo i servisir-alo opremu, a ove godine sredstva je dobilo za istunamenu jo{ pet stambenih zajednica.

IZ BUXETA SKORO 4 MILIONA

Za nastavak kreditirawa stambenih zgrada, BIDzona je ove godine iz op{tinske kase dobila3.965.000 dinara, po konkursu za finansirawe i sufi-nansirawe projekata udru`ewa gra|ana. Osim ovihsredstava, BID zona raspola`e i sredstvima kojau wihov fond vra}aju vlasnici stanova otpla}uju}ive} uzete kredite, po potpisanim ugovorima.

ZAVR[NA RASPRAVA 19. JUNA

Uvid u predlo`ene izmene Op{tinske odluke o javn-im parkirali{tima zainteresovani gra|ani moguobaviti u skup{tinskoj slu`bi i "Parking servisu",gde mogu dostaviti svoje primedbe, sugestije i pred-loge. Zavr{na javna rasprava zakazana je za 19. junu 12 sati u prostorijama Op{tine, a mogu joj pris-ustvovati svi podnosioci predloga. Kako bi sekorisnicima obezbedile i dodatne informacije, uholu "Parking servisa" izlo`eni su svi propisi iakta kojima se reguli{e javno parkirawe, pred-lo`ene izmene, na~ini pla}awa i mapa gradskih zona,parkinga i parkomata na sedam lokacija u gradu.

JAVNA RASPRAVA O NACRTU NOVE ODLUKE O JAVNIM PARKIRALI[TIMA

Izme|u ostalog, novom odlukom {iri se osnov za dobijawe povla{}ene stanarske karte

SUGESTIJE I PREDLOZIU PARKING SERVISU

Nova op{tinska odluka o javnim parkirali{tima done}e neke novine

Vladimir Risti} izDirekcije za izgradwu

Sada{we stawe krova nakon radova

Stanari ove zgrade re{ili su problem proki{wavawa

~etvrtak 13. jun 2019.8 SeloBilten

U podjuhorskim selimapara}inske op{tine,naro~ito u Svojnovu iPoto~cu, obilne padavinepo~etkom juna izazvale suvelike probleme sabuji~nim vodama. Tako jejednom doma}instvu bujica~ak sru{ila deo ograde,o{te}eni su pojedinidelovi infrastrukturnihobjekata, posebno putevizbog nanosa zemqe i {qun-ka koji su, uz to, u delovi-ma kanala izazvalizagu{ewe. Po odluci [taba za

vanredne situacije i nalogu Slu`be za inspekcijskinadzor, ekipe Direkcijeza izgradwu prakti~noodmah su iza{le na teren

i po~ele da ra{~i{}ava-ju i saniraju posledice,najpre u Svojnovu na putuprema manastiru i na dru-gom kraju sela gde jenanosima bio zakr~en put.Kako je rekao Goran

Marjanovi}, odbornik iztog sela, ki{a nije skoronapravila tolike prob-leme. Put za manastirvoda je delom odnela,o{tetila asfalt novogkolovoza koji je napravqenpro{le godine, {to jeodmah po~elo da se sani-ra. Ra{~i{}avani su izapu{eni kanali kako bise izbegle, ako ki{e nas-tave da liju, jo{ ve}e{tete. Sama doma}instvanisu bila ugro`ena, mada,

kako ka`e me{tanka Du{icaJakovqevi}, u Svojnovu sesa ovakvim problemimasusre}u skoro svake godinei sa time se bore.U Poto~cu voda je odneladeo ograde jednogdoma}instva i o{tetilakolovoz nedavno asfalti-rane Juhorske ulice, ali sumere sanacije brzo pre-duzete. Odbornik GoranMarkovi} isti~e da se sara{~i{}avawem krenuloodmah, posebno koddoma}instva Bojana Savi}agde je bilo vrlo kriti~noi pretila je opasnost da muvoda do|e do ku}e.O~i{}en je prolaz, ekipesu posekle i neka stablatopola koja su pravila

problem...- Na `alost, u posledweasfaltiranoj Juhorskojulici bujica je odnelaveliki deo rizle tako daje put postao takore}ivalovit. Obavestili smonadle`ne, iza{li smo nateren sa radnicimaDirekcije za izgradwu iu najskorijem vremenunadam se da }e put bitivra}en u prvobitno stawe.Kad su u pitawu privatniposedi, {tete je bilo i upodrumskim prostorijamanekih doma}instava. Ve}e{tete su izbegnute zah-vaquju}i napravqenimbetonskim kanalima koji suodr`avani, objasnio jeMarkovi}. B. Drenovakovi}

Nakon prestankapadavina poqoprivred-nici obavezno treba daobi|u svoja poqa, pre-gledaju useve i daprimene adekvatne mereza{tite, ukoliko ve}nisu, poru~uju stru~waciPoqoprivredno-saveto-davne stru~ne slu`be izJagodine.Ve}a koli~ina padavinau prethodnom periodupogoduje razvoju biqa-ka, ali isto tako i{irewu i umno`avawukorova. Ovo se naravnone odnosi na parcelekoje su bile poplavqene,gde je usevima naneta{teta.- Tamo gde su malo lak{azemqi{ta, gde je vlagasi{la ni`e i gde je trak-tor mogao da u|e u wive,poqoprivrednici sukrenuli sa prihranomkukuruza i korektivnomza{titom i te su wivebez korova. Kukuruz sad

ima vi{e od pet listova,ali }e rod biti smawenako se ne sprovede negakoja prati tu fazu razvo-ja. Ratari koji jo{ nisuuradili za{titu treba daobave tretirawe protivkorova, savetuje Simi} idodaje da su pojedineparcele dosta zakorovqene.Jo{ treba uraditi kul-tivirawe, odnosno razbi-

jawe pokorice zemqi{ta,a prihrana bi trebalo dabude sa oko 100 do 150kilograma KAN-a za kuku-ruz i suncokret, dok sojitreba folijarna prihrana.Kukuruz, suncokret i sojasu toploqubive biqke, paim sada najvi{e nedosta-je sunce. Trenutno, kuku-ruz ima pet do {est lis-tova, vlage ima dovoqno,

ali ovaj usev sad tra`ilepo vreme da bi nas-tavio daqi razvoj. Istova`i za suncokret isoju. Kad je o p{enici re~,tamo gde nije bilopoplave ki{a je dostapopravila weno stawe,formiran je dobar klas.Oni koji su ispo{tovaliosnovne agrotehni~kemere imaju solidan usev.Me|utim, od ovogodi{we`etve agronomi neo~ekuju prevelike pri-nose jer je p{enica kas-nije nikla, pa nema adek-vatan sklop. Dobar rod

o~ekuje se tamo gde suprimewene agrotehni~kemere, a pre svega se mis-li na upotrebu kvalitetnogsemena i |ubriva i gde jeura|ena za{tita od korova. Od momenta kad klasa

do zrewa p{enice, odnos-no `etve, potrebno je daprotekne 30 do 35 dana.

B. Drenovakovi}

Vlasnici poplavqenih poqoprivrednih parcelaiz vi{e sela na{e op{tine prijavili su {tetunadle`nim slu`bama, nakon ~ega je formiranapotkomisija koja zajedno sa vlasnicima zemqi{ta obi-lazi i evidentira stawe na terenu.U Buqanu su zbog izlivawa reke stradale najvi{eparcele pod p{enicom i kukuruzom i to nije prviput, a potrebno je da pro|e izvesno vreme da bi sesagledala prava {teta, ka`u me{tani ~iji su use-vi bili pod vodom. Do kraja protekle sedmicepoqoprivrednici od vode i blata jo{ nisu mogli dau|u u wive, a predstoji, ka`u, ili nova setva akoje sve uni{teno, ili za{tita, odnosno prskaweonog {to je preostalo. Plavqewe nekih wiva goto-vo je redovno, iz godine u godinu, pa poqoprivred-nici strahuju, ako se to nastavi, da }e zemqi{te zaobradu biti potpuno izgubqeno jer }e se promeni-ti tok reke.Slavka Jovanovi}, na~elnica Uprave za poqo-

privredu i rukovodilac potkomisije za utvr|ivawe{tete na poqoprivrednom zemqi{tu u op{tiniPara}in, ka`e da su ovih dana obilazili teren ive} su bili u Izvoru, Dowoj Mutnici, Buqanu,Bo{wanu i Svojnovu.- [to se ti~e Buqana, {estoro me{tana je prijavilo{tetu u povr{ini od 3,58 hektara. Mi kao komisi-ja tu {tetu samo evidentiramo i sagledavamo ukom je procentu, ali o eventualnoj nadoknadi nemo`emo da govorimo jer nemamo za to nikakveingerencije, rekla je Jovanovi}eva. Z. Ra{i}

Ve}ih {teta uvo}wacima od gra-da u Pomoravskomokrugu nije bilo,me|utim, zbogu~estalih ki{a,neki plodovi, pop-ut tre{we, pretr-peli su o{te}ewa,a mraz od premesec i po danao{tetio je celoku-pan rod kru{ke.Pove}ana vlaga

dovela je i do truqewajagoda. Kasnije vo}ne vrstenisu pretrpele ve}e {tete,ali je problem i {toproizvo|a~i zbog blatane mogu da u|u u vo}wakeda uklone korov kojiintenzivno raste, ka`eIgor Andreji}, stru~wakza vo}arstvo iz PSSSJagodina.U para}inskoj op{tini

najve}i broj vo}waka je uDrenovcu, Rataru, Popovcu,a {arolika je kultura zasa-da. S obzirom da Para}in,osim ravni~arskog, ima ibrdski deo koji je povo-qan za vo}arstvo, Andreji}savetuje onima koji `ele dase bave vo}arstvom da prvourade analizu zemqi{ta.U na{oj op{tini sunaj~e{}e te{ka zemqi{ta,glinovita, a tu kajsija itre{wa te{ko uspevaju.Zbog toga teba krenutisa kulturom koja je mawe

zahtevna, kao {to sule{nik i orah. Na na{im prostorima

najvi{e se gaje {qiva ivinova loza, ali je posled-wih godina sve vi{epovr{ina pod jezgrastimvo}em - orahom ile{nikom. Sve vi{e sesadi i borovnica. Prinosivariraju u zavisnosti odvo}ne vrste, pa recimo{qiva kod nas daje od 20do 25 tona po hektaru. Po re~ima Andreji}a,

oni koji se opredele zavo}arstvo mogu dakonkuri{u i za neke odsubvencija dr`ave. Sadase subvencioni{u zasadipodignuti u jesen 2018. iprole}e 2019, a pedesetodsto od ulo`enih sred-stava se vra}a.Prijavqivawe za subvencijezasada je po~elo prvogmaja i traja}e do krajaavgusta. B.D.

U PODJUHORSKIM SELIMA BUJI^NE VODE O[TETILE DELOVE INFRASTRUKTURE

DIREKCIJA RA[^I[]AVALA OD PRVOG DANABujica je nanosima zemqe i {qunka o{tetila najvi{e puteve. Ima {tete i na privatnim objektima

TRE[WEVICA I

SIWI VIR

Probleme sa vodamakoje se slivaju sa Juhoraimali su i me{taniTre{wevice i SiwegVira. U Tre{wevici sevoda izlila iz delabetonskog kanala naglavni put prema SiwemViru, jedna ulica uni`em delu sela je bilapod vodom, kao idvori{te najni`e ku}eu pravcu takozvanog"Ciganskog potoka".Me{tani ka`u da jeprotok vode biousporen otpadom kojinesavesni bacaju u potoki kanale. I ovde jeteren obi{la inspekci-jska slu`ba i eviden-tirala stawe.

NA PARCELAMA GDE NIJE BILO POPLAVE, KI[A JE DOBRODO[LA

USEVIMA SAD NEOPHODNO SUNCEVlage u zemqi{tu ima dovoqno, ali na parcelama treba spre~iti {irewe korova

ZA RAZLIKU OD RATARSKIH KULTURA

KI[E LO[EUTICALE NA VO]E

UTVR\UJE SE [TETA NA

POQOPRIVREDNIM PARCELAMA

POD VODOM NAJVI[EP[ENICA I KUKURUZPo prijavama vlasnika parcela, potkomisija zaevidentirawe {tete obi{la je wive

Naizgled lepe ali brzo trule

Kultivirawe i prihranu obaviti {to pre

SVOJNOVO - sanacija o{te}ewa na putu ka manastiru

POTO^AC - posla je bilo i za te{ke ma{ine

~etvrtak 13. jun 2019. 9Dru{tvo Bilten

Zavi~ajni muzej “Para}in”kao jedan od osam nose}ihu~esnika evropskog pro-jekta "Zanatska Evropa ubronzanom dobu i danas"predstavio je dosada{werezultate pro{log petka,o ~emu su govorilirukovodilac projekta,prof. dr Roberto Ri{ saAutonomnog univerzitetau Barseloni, direktorna{eg muzeja BranislavStojanovi} i vi{i kus-tos arheolog VesnaVu~kovi}.Kroz projekat ”Krafter”o`ivqava se bronzano dobaEvrope i tradicionalnogrn~arstvo, sredstvaobezbe|uje Evropska unijakroz "Kreativnu Evropu",a ciq je prepoznavaweevropske kulturne ba{tinekao zajedni~kog izvora ija~awe ose}awa pripad-nosti zajedni~kom evrop-skom prostoru.Kako je rekao direktor

Stojanovi}, para}inskiZavi~ajni muzej je prvakulturna institucija izcentralne Srbije kojau~estvuje u kulturolo{kimprojektima EU. Prikazanesu i replike posuda iz

bronzanog doba koje jeizradio Dejan Jovanovi},kerami~ar iz Para}ina.- Projekat otvara i

mogu}nosti za daqusaradwu. Lider projektaje Udru`ewe ASBA izBarselone, a osim nasu~estvuju i Dr`avnimuzej praistorije “Havel”iz Nema~ke, muzej “Deri”iz Debrecina, Ma|arskaakademija nauka,Autonomni univerzitetiz Barselone iSkup{tina grada Mule,gde smo odr`ali sas-tanak i organizacija"Egzarh" iz Holandije,rekao je Stojanovi}.Projekat podrazumevaizradu bronzanodopskihreplika posuda izrazli~itih kultura irazli~itih zemaqa.Poenta je da se u kul-turolo{kom smislu obje-dini evropski prostor io`ivi zanatska proizvod-wa. Profesor Roberto Ri{govorio je o “Krafteru”kao celini, a po wemu,sve zemqe koje su ukqu~eneu projekat povezujukreativnost i arheologi-

ja. Ciq je da se pove`uumetnici, nauka i muzeji,jer je prethodna godinabila godina kulturnognasle|a Evrope.

- Bronzano doba ne mo`ese razumeti ako se ne uzmecela Evropa u obzir. Pre4.000 godina dogodio seveliki upliv stanovni{tva

na teritoriji Evrope, pase smatra da su svi evrop-ski jezici nastali tada, jersu svi pri~ali istimjezikom sa razli~itimdijalektima. Neka od tihdru{tava bila su ure|enahijerarhijski u stalnimnaseqima, a postoje 4 glav-na centra tih bronzan-odopskih kultura: u jugo-isto~noj [paniji, cen-tralnoj Evropi, Ma|arskoji Vatinska kultura u sev-ernoj i centralnoj Srbiji.Ono {to spaja ove kulturesu posude koje su koristiliza pi}e i ostale namene,rekao je Ri{.On je napomenuo da su teposude jako sli~ne, a svilokalni muzeji upravo

pokazuju lokalno nasle|e,pa zatim regionalno idr`avno. - Sada `elimo uwima da poka`emo i evrop-sku arheologiju, izrazli~itih zemaqa.Umetnici }e napravitireplike ovih posuda koje}e biti dostupne poseti-ocima i kao suveniri,~ime se unapre|uju zanat-stvo, umetnost i arhe-ologija kao nauka. Svakinarod ima svoju pro{losti kulturu, ali je dostatoga zajedni~kog kada segleda {ire, rekao je prof.Ri{, naglasiv{i dalokalni muzeji na taj na~inmogu u~estvovati u ekonom-skom razvoju svoje sredine.

N. Stankovi}

Kompanija "CRH Srbija"proglasila je pobednikedesetog po redu konkursa"Partnerstvo zabudu}nost". U skladu sauslovima konkursanagra|eno je deset pro-jekata, a wihovi nosioci}e na ravne ~asti podeli-ti nagradni fond od30.000 evra.

Ove godine po 3.000 evraza realizaciju projekatadobi}e: Udru`ewe `ena"Para}inke" za projekat"Korak po korak",Planinarski klub "Javorak"za projekat "Planinskadru`ina", Udru`ewe gra|ana"\ur|evdan" za"Obrazovawem do jed-nakosti", kao i UG "De~ji

kutak" za projekat"Budu}nost i iskustvokora~aju zajedno".Nagra|eni su i projekti:"Digitalizacija pre svega"Udru`ewa distrofi~araPomoravskog okruga,"Imamo jedni druge"para}inskog De~jeg hora"Dar", "Niskokarbonskimbetonom do boqe klime"NGO UNEKOOP, "Idemodaqe"- projekat Domazdravqa, te "Razvoj dig-italnih ve{tina kod `enau op{tini Para}in"Centra za `enski razvoj ipodr{ku. O[ “RadojeDomanovi}” dobi}e sred-stva za opremawe u~ioni-ca ra~unarima, projek-torima i platnima.Konkurs "Partnerstvo zabudu}nost" cementara orga-nizuje ve} deceniju saciqem da podr`irazli~ite inicijative izoblasti obrazovawa, kul-ture, sporta i odr`ivograzvoja, koji se realizujuna teritoriji op{tinePara}in. Stiglo je ukup-no 40 projekata, odabrano10, a pravo u~e{}a imalesu sve neprofitne orga-nizacije, ustanove iudru`ewa gra|ana reg-istrovana na teritrijina{e op{tine.

M. Stojanovi}

Pro{le nedeqe u zgradi“Poslovnog centra”odr`ana je tribina o nacr-tu Zakona o pravima bora-ca, ratnih vojnih invali-da, civilnih invalida ratai porodica palih boraca.Tribinu je organizovaloUdru`ewe boraca otaxbin-skih ratova op{tinePara}in (UBOR), uzu~e{}e ~lanova udru`ewaratnih vojnih invalida iporodica palih boraca, aprisutni su bili wihovisaborci iz bora~ke popu-lacije iz ]uprije iJagodine.^lan Upravnog odbora

UBOR-a Mladen Stevi}za “Bilten” je rekao danisu uspeli da organizujujavnu raspravu jer “nismobili u planuMinistarstva za rad,bora~ka i socijalnapitawa”. - Javna rasprava 12. po

redu je upravo zavr{ena uNi{u. O~ekivali smo dana{oj tribini prisustvu-ju predstavnici tog min-istarstva, me|utim oninisu do{li, tako da suna tribini bili ~lanovibora~kih udru`ewaop{tina Para}in, ]upri-ja i Jagodina, kazao je

Stevi}, i dodao daUBOR, kao ni ve}inadrugih udru`ewa, nijezadovoqan nacrtomzakona jer se u su{tiniwime ne re{avaju prob-lemi boraca, osim pop-ulacije ratnih vojnihinvalida i porodica pal-ih boraca. - Mi ~inimo sve da

svojim predlozimapoboq{amo ovaj zakonkoji uskoro treba da sena|e u skup{tinskojraspravi. Na{ predlog zaizmenu i dopunu smouputili ministarstvu, aako narodni poslanici

zakon izglasaju ovakavkakav jeste, ova grupa bora-ca ne}e ni{ta novo dobiti,~ak i ratni vojni invalidimogu imati neka umawenaprimawa, rekao je Stevi}.I Dragan Vu~kovi} iz

UBOR-a ka`e da va`e}iZakon o bora~koj iinvalidskoj populacijinije dobar, a predlognovog tako|e je lo{. - U samom startu posto-

ji podela na tri kate-gorije boraca, {to je nedo-pustivo, kao i lo{eure|ena prava, izneo jesvoj stav Vu~kovi}.

B. Drenovakovi}

PREZENTACIJA REZULTATA ZAVI^AJNOG MUZEJA U ME\UNARODNOM PROJEKTU “KRAFTER”

ZANATSKA EVROPA U BRONZANOM DOBUO projektu je u para}inskom Muzeju govorio i rukovodilac projekta, dr Roberto Ri{ sa Autonomnog univerziteta u Barseloni

IZLO@BA U SEPTEMBRU

U realizaciji projekta u~estvovala je i VesnaVu~kovi}, vi{i kustos arheolog, a glavni rezultatibi}e objavqeni na izlo`bi u septembru, rekla jerona. Kako bi napravili replike posuda koristilisu dosada{we podatke o izradi keramike, eksperi-mentisali sa razli~itim glinama, koristili {koqke,stene i drugo, kako bi to li~ilo na Vatinskukeramiku. Istra`ivawa su obuhvatila proces - od izb-ora gline do wenog pe~ewa, a ste~eno iskustvoprikazano je u dokumentarnom filmu kako bi bilodostupno svima u~esnicima, rekla je Vu~kovi}eva.

PROGLA[ENI POBEDNICI KONKURSA "PARTNERSTVO ZA BUDU]NOST" TRIBINA U ORGANIZACIJI UDRU@EWA BORACA OTAXBINSKIH RATOVA

NAGRA\ENO DESET PROJEKATAMe|u dobitnicima sredstava su Dom zdravqa Para}in i O[ “Radoje Domanovi}”

POVODOM NACRTA ZAKONAO PRAVIMA BORACA

Vesna Vu~kovi}, BranislavStojanovi} i dr Roberto Ri{

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 13. jun 2019. ~etvrtak 13. jun 2019.

U parku preko puta Crkveu Para}inu otkrivena su~etiri gnezda sova utina iu svakom su bila po trimladunca. Dva je nedavnoprona{ao na zemqi VladanVugdelija, ~lan Dru{tva zaza{titu i prou~avawe pti-ca Srbije. Uz pomo} orni-tologa, Para}incaBratislava Gruba~a, oba suprstenovana i vra}ena nagranu u blizini, gde su

roditeqi nastavili da ihhrane iako nisu u gnezdu.

Vugdelija je prekodru{tvenih mre`a zamoliosugra|ane da je najboqe {tomogu da u~ine za male u{areda ih ne uznemiravaju. Sovautina je u Srbiji strogoza{ti}ena vrsta, a Vugdelijaka`e da mladunci, starostido ~etiri nedeqe, na pro-le}e po~iwu da seosamostaquju.

- Sami iska~u iz gnezda,istra`uju okolinu, paneretko zavr{e na zemqi.U nameri da pomognu,qudi mladunce nose u svo-je domove i poku{avaju daih othrane. Takva ishranau ku}nim uslovima naj~e{}edovodi do uginu}a. Sa drugestrane, malu u{aru na zemqivrebaju psi, ma~ke i vozi-la. Zato je najboqe {to~ovek mo`e da u~ini - daje podigne na neku vi{ugranu drveta, obja{wavaVugdelija i dodaje da }eroditeqi doletati i nas-taviti da je hrane. Me|utim,

ako je mladunac povre|en,treba pozvati Zavod zaza{titu prirode Srbije.

Ovog prole}a, pri~aVugdelija, vi{e qudi jeprona{lo retke sove ipotra`ili su pomo} preko

dru{tvenih mre`a.- U saradwi sa Gruba~em,mladunce prstenujemo ivra}amo u blizinu gnezda.Interesantno kod utina jeda se nakon perioda kadase gnezde, od oktobra do

marta, udru`uju u jata koja~esto borave na ~etinari-ma u neposrednoj bliziniqudi. Na`alost, u Srbijiali i u drugim zemqama,zbog straha i neznawa, zbogtoga {to su utine uglavnomno}ne ptice, te zbogwihovog specifi~noghukawa, i daqe vladapraznoverje koje sove vezu-je za smrt. Smatraju se pti-cama zloslutnicama, {to jerazlog da ih ~esto progawa-ju, ubijaju i truju. Na sre}u,sve je uo~qivija promenaodnosa prema sovama, u ~emuposebnu ulogu imajuaktivisti Dru{tva zaza{titu ptica. Svaka uti-

na tokom no}i mo`e dapojede i do pet glodara,~ime reguli{e wihovu bro-jnost i ~uva `ivotnu sred-inu. Zbog toga je vrlo koris-na, nagla{ava ovaj qubiteqi veliki poznavalac pti-ca. U{are su jedna od deset

vrsta sova koje `ive uSrbiji. Imaju uzdignuto per-je na vrhu glave-u{ke, zbog~ega i nose takvo ime. Zawih je karakteristi~no dane prave gnezda ve} zauzi-maju tu|a - gnezda drugihptica, kao {to su svrakei vrane. Ili, {to je slu~aju Para}inu, nastawuju se ugnezda ga~aca. Z. Ra{i}

^lanovi Folklorne grupe “Dankovo” su i ove godine boravili u poz-natom gr~kom letovali{tu Paralija. Ovog puta turneja u Gr~koj trajalaje dvanaest dana, od polovine maja do kraja tog meseca.

Mladi folklora{i su kroz razne aktivnosti predstavili srpsku tradi-ciju, obi~aje, no{wu, stekli nova prijateqstva. Slede}a destinacijamalih ~uvara srpske tradicije je Op{tina [tip, Makedonija.

Redovna akcija dobrovoqnog davawa krvi, naSpasovdan, 6. juna, odr`ana je u {koli u Drenovcu.Ovo je ve} tradicija da Drenov~ani na taj dandaju krv jer je Spasovdan i seoska slava, te sla-va para}inskog Crvenog krsta.

Ve} od ranih sati davaoci su pristizali iispuwavali proceduru obaveznu pre davawa krvi.Aleksandra Atanaskovi}, stru~ni saradnikpara}inskog Crvenog krsta, rekla je da su zadovo-qni odzivom.- Qudi iz Mesne zajednice Drenovac su veo-

ma organizovani, a koliko su ~esti kao davao-ci krvi, smatramo ih i svojim prijateqima.Spasovdan se ina~e svetkuje i u Drenovcu, anama je va`no jer je to 11. akcija davawa krviod januara ove godine. Za to vreme smo prikupilioko 500 jedinica, {to zna~i da je toliki brojqudi dao krv, rekla je Aleksandra.

U holu {kole istaknut je niz plaketa ipriznawa za davala{tvo krvi, po ~emu suDrenov~ani poznati. Dobili su pre neko-liko godina i priznawe za najhumaniju sred-inu u Srbiji. Me|u redovnim davaocima bilaje i rekorderka, Jasmina Smiqani} iz]i}evca. Ona je krv dala 107 puta. Kakoje rekla, po~ela je od 18 godine. Od tadadragocenu te~nost poklawa svaka ~etiri mese-ca, po propisu. Jedinu pauzu je pravila uvreme dve trudno}e.- Niko danas ne obra}a pa`wu na dobrovo-

qne davaoce, ali meni to nije ni va`no jerkrv dajem iz humanih razloga. Osim {to tonekom zna~i `ivot, davawe krvi je dobroi za moje zdravqe, obja{wava svoju velikumotivaciju Jasmina.Goran Milojevi} iz Drenovca do sada je

15 puta darivao krv. Mnogi wegovi prijate-qi tako|e to ~ine redovno. I wima jedi-ni motiv je humanost. On ka`e da je Drenovacpo broju davalaca najbrojniji, a prakti~nosvi me{tani su aktivni po tom pitawu.Crveni krst “Para}in” organizuje ovakve

akcije dva puta mese~no, a saradnik u tom posluje Zavod za transfuziju krvi iz Ni{a. Ponovom zakonu, dobrovoqno davala{tvo krvi real-izuje se samo preko organizovanih akcija. Rezervekrvi iz Zavoda upu}uju se Slu`bi za trans-fuziju para}inske bolnice koja, prema potre-bama, snabdeva odeqewa. U Drenovcu su, naSpasovdan, sakupqene 42 jedinice krvi.

N. Stankovi}

Premijeru predstave "Deda Mrazje {vorc" 6. juna u para}inskompozori{tu prikazali su talen-tovani u~enici Ekonomsko-trgovinske {kole. Tekst i re`ijuuradio je wihov profesorAleksandar Draganovi}, asistentre`ije bila je profesorkaSne`ana Danilovi}Milutinovi}. Predstava jebila humanitarnog karaktera, asav prihod od ulaznica (stodinara) namewen je korisnica-ma Domskog odeqewa za ometeneu razvoju u Izvoru. Simpati~na i duhovita pred-

stava osvojila je publiku, kojaje skoro neprekidno aplaudirala.Spoj mladosti i anga`ovawa ukulturnim i umetni~kimaktivnostima uvek je uspe{an

i atraktivan za sve koji u~estvu-ju, {to je potvr|eno i ovog puta.- Prezadovoqan sam premijerom.U~enici su bili na visini zadat-ka, ostvarili su sve {to sam zamis-lio, a vidim po velikim aplauz-ima i da je publika zadovoqna,rekao je Draganovi} i napomen-uo da je na sceni bilo 18 glumacai dva u tehnici, od prvog do ~etvr-tog razreda.Najvi{e aplauza je dobila, ~inise, Sofija Mileti}, u~enica tre}egrazreda, koja je igrala tetkicu u{koli, prikrivenog inspektora.Ona je pohvalila svog profesorada je uradio odli~nu predstavu kojusu oni uve`bali do najmawihdetaqa. A taj rad je mlade glum-ce i veoma zbli`io.

N. Stankovi}

VLADAN VUGDELIJA, ^LAN DRU[TVA ZA ZA[TITU PTICA SRBIJE, UPOZORAVA NA SOVE UTINE

MALE U[ARE ISPADAJU IZ GNEZDAUtine su u Srbiji strogo za{ti}ena vrsta, pa je najboqe podi}i ih na granu i daqe ne uznemiravati

RETKE SOVE I KOD OP[TINEU zimu 2017/2018. Dru{tvo za prou~avawe i za{titu

ptica Srbije sprovelo je popis zimskih jata utina, pasu na teritoriji na{e op{tine jata popisana na trilokacije. U dvori{tu privatnih ku}a u Kre`bincuotkriveno je 14 utina, u Dowem Vidovu 30, a u samomcentru Para}ina, kod zgrade Op{tine, 16. ProfesorBratislav Gruba~ je istra`ivao utine na podru~ju Para}inajo{ od 1978. i o tome napisao nekoliko radova.

DRENOV^ANI NA POSEBAN NA^IN OBELE@AVAJU SEOSKU SLAVU

DDDD AAAA NNNN KKKK OOOO VVVV CCCC IIII (((( OOOO PPPP EEEE TTTT )))) UUUU PPPP AAAA RRRR AAAA LLLL IIII JJJJ IIII

““““DDDDEEEEDDDDAAAA MMMMRRRRAAAAZZZZ JJJJEEEE [[[[VVVVOOOORRRRCCCC””””

DARUJU KRV NA SPASOVDAN

Jasmina Smiqani} (levo) krv je dala 107 puta

Sove u{are ~esto borave na ~etinarima

Vugdelija i Gruba~ - prstenovawe male u{are

~etvrtak 13. jun 2019.12 Doga|ajiBilten

Krpeqi ubodom mogu preneti uzro~nike nekihzaraznih bolesti, me|u kojima je kod nas naj~e{}aLajmska bolest. Borave na povr{inama obraslimvisokom travom, {ibqem, `buwem, kao i naneure|enim parkovskim i dvori{nim povr{inama,na vegetaciji do visine od jedan metar. Wihova aktivnost je najve}a u maju i junu, iako

su prisutni od ranog prole}a do kasne jeseni. Nisusvi krpeqi zara`eni, te svaki ubod ne dovodiobavezno do infekcije. Rizik za nastanak infek-cije je ve}i {to je boravak krpeqa na ko`idu`i. Simptomi bolesti po~iwu od 3 do 32 dananakon uboda, obi~no promenom na ko`i u vidu crve-nila koje vremenom dobija prstenast izgled saizra`enim crvenim rubom. Promenu na ko`i mogupratiti glavoboqa, groznica, malaksalost, boloviu zglobovima i otok regionalnih limfnih `lez-da. Ko`na promena izostaje u 20-30 odsto slu~aje-va. Ozbiqne komplikacije na srcu, nervnom sis-temu, zglobovima i ko`i se mogu javiti nedeqa-ma i mesecima nakon uboda. Izbor terapije zav-isi od stadijuma bolesti i nastale komplikacije.Prilikom boravka u prirodi, ubod krpeqa

mo`emo spre~iti merama li~ne za{tite kojepodrazumevaju:izbegavawe boravka na neure|enim povr{inama;

kori{}ewe sredstava protiv uboda krpeqa (repe-lenti) koja se nanose na otkrivene delove telaiskqu~ivo prema uputstvu proizvo|a~a; no{ewe ode}esvetle boje koja pokriva ruke i noge (nogaviceuvu}i u ~arape), jer je lak{e uo~iti krpeqa;no{ewe zatvorene ode}e prilikom boravka uprirodi, samopregled ko`e tokom boravka i popovratku iz prirode (ubod krpeqa ne boli i nesvrbi, te se i ne oseti); pregled no{ene ode}e iku}nih qubimaca, na prisustvo krpeqa.Ako do uboda krpeqa ipak do|e:

�Odstraniti krpeqa u prva 24 sata, najsigurni-je u ambulanti.�Izvaditi krpeqa u celosti, bez pritiskawa igwe~ewa, jer ako deo rilice ostane u ko`i, mo`edo}i do superinfekcije na mestu uboda.�Ne treba koristiti hemijska sredstva (benzin, alko-hol, etar, lak) za omamqivawe krpeqa, jer }e topospe{iti izbacivawe wegovog crevnog sadr`ajai dovesti do infekcije ako je zara`en.�Nakon uklawawa krpeqa, mesto uboda dezin-fikovati. �Ubod krpeqa bez simptoma i znakova Lajmskebolesti ne zahteva antibiotsku terapiju, ve}pra}ewe narednih mesec dana.�U slu~aju pojave crvenila na ko`i ili drugih simp-toma bolesti, javiti se lekaru (infektologu)radi ordinirawa terapije. Suzbijawe krpeqa se vr{i ciqanom upotrebom

insekticida na otvorenim i javnim povr{inama,kao i ure|ivawem dvori{nih i parkovskih povr{ina.

Dr Slavica Jovanovi},spec. epidemiologije

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

U okviru “Nacionalnenedeqe muzeja”, polovi-nom maja u Zavi~ajnommuzeju u Para}inu pre-davawe je odr`ala iMonika Milosavqevi},docent sa Odeqewa zaarheologiju Filozofskogfakulteta u Beogradu.Po{to je najpre pod-

setila slu{aoce na likMarina Brmboli}a, osni-va~a na{eg muzeja sa kojimje sara|ivala i od koga jemnogo nau~ila u pogledutehnike istra`ivawa inau~ne saradwe,Milosavqevi}eva je pod-vukla zna~aj uo~avawa raz-like izme|u nauke ipseudonauke, jer prva tre-tira istra`ivawa iotkri}a kao proces tokomkojeg se primewuju logi~kei empirijske metode, dokdruga fabrikuje takozvane

dokaze i stvara teorijeradi proizvodwe senzaci-ja kod {iroke publike.[to se ti~e same teme,

ona je rekla da je ekipaarheologa po{la od onoga{to se ve} zna o despotuStefanu Lazarevi}u: odwegovog u~e{}a u bitkamakod Nikopoqa i Angore,od toga da je od vizanti-jskog cara dobio tituludespota, a od ugarskogkraqa - grad Beograd, te daje bio pripadnik RedaZmaja. Po pitawu otkri}a

wegovog groba, po{lo se odKonstantina Filozofakoji u svome “@itijuStefana Lazarevi}a” pi{eda je Despot pao s kowa, daje zadobio silne povrede odkojih je i umro, te da jesahrawen u manastiruRavanica, u naosu crkveSvete Trojice, s desnestrane.Ovo su bile po~etne

informacije kada supovodom 600.godi{wiceod po~etka zidawaManasije po~ela arheo-

lo{ka iskopavawa. Nakonskidawa slojeva izrazli~itih epoha, do{lo sedo skeleta sa ~udnompozicijom jer glava nijebila na svom mestu ve}ispod levog lakta, nijebilo ni nekoliko vrat-nih pr{qenova; dowa vil-ica je bila kod levepotkolenice, a od arte-fakata nije bilo ni~egosim ostataka fresko boje,okulusa i par~eta tka-nine, {to je naveloistra`iva~e da zakqu~eda je grob otvaran desetakgodina posle sahrane i daje opqa~kan.U me|uvremenu se pojav-ila teza da je despotsahrawen u manastiruKoporin. Ovu tezu jebranio lekar i fizi~kiantropolog Srboqub@ivanovi}, ali premaMoniki Milosavqevi},slabim argumentima. U tojpolemici, ekipa izRavanice je zatra`ilaDNK analizu, a ova jeutvrdila da postoji direk-tna srodni~ka veza izme|una|enih kostiju i mo{tikneza Lazara, ~ime jepotvr|ena pretpostavka daje u pitawu grob wegovogsina Stefana. Ali, drugastrana se nije predavala,ve} je tvrdila da je uRavanici sahrawen neStefan, ve} drugi Lazarevsin, Vuk, kome su Turciodrubili glavu 1410.godine, na {to je ekipa izRavanice odgovorila kon-traargumentima...

D. Nikoli}

Vawa Mrku{i}, u~enikpetog razreda para}inskeO[ "Stevan Jakovqevi}",osvojio je tre}u nagradu narepubli~kom takmi~ewuiz informatike ira~unarstva (programi-rawe) odr`anom 19. maja uBeogradu. Ovo je velikiuspeh za talentovanogVawu, wegovu nastavnicuinformatike Draganu\uri} i celu {kolu,posebno {to je ve} biouspe{an i na prethodnimtakmi~ewima iz ovog pred-meta. Dr`avno takmi~weodr`ano je u Ra~unarskojgimnaziji u Beogradu inajvi{eg je ranga u zemqiza informatiku. U~estvo-valo je oko 200 u~enika izcele Srbije, u dve kate-gorije - peti i {esti

razred, odnosno sedmi iosmi. [to se ti~e Vawine

nagrade, nastavnica\uri} je podsetila da jeon ranije u~estvovao na

takmi~ewu iz ra~unarst-va i informatike"Dabar" u Kru{evcu, gdeje bio u vrhu liste ukonkurenciji od oko16.000 u~enika. Vawa je

izuzetno talentovan zaovu oblast i ima "pro-gramerski na~in raz-mi{qawa", ka`e wegovanastavnica. - Sre}an je zbog nagrada,a i ina~e veoma voli da setakmi~i. Interesovawedece u ovoj {koli zainformatiku je prili~no.Najvi{e vole robotiku,dok se Vawa za takmi~ewapripremao na dodatnoj nas-tavi, po te`em programu idrugim programskim jezici-ma u odnosu na redovnunastavu, rekla je nastavnica\uri}. Informatika i ra~unarst-vo kao predmet uveden jeu redovnu nastavu u petomrazredu osnovnih {kolaod pro{le godine.

N. Stankovi}

Nikola Panti}, u~enik osmog razreda O["Branko Krsmanovi}" Sikirica, {kola u Busilovcu,sa svojim nastavnikom geografije Goranom Mili}emu~estvovao je na republi~kom takmi~ewu iz tog pred-meta 25. maja u Zrewaninu. Nikola je ostvarioodli~an rezultat, 92 poena od ukupno sto, ukonkurenciji oko 200 najuspe{nijih u~enika izoblasti geografije iz cele Srbije.Ina~e, u okviru obele`avawa svog jubileja, 170godina postojawa i rada, sikiri~ka O[ "BrankoKrsmanovi}" realizovala je izlet za sve u~enikenagra|ene jednim od prva tri mesta na takmi~ewimau organizaciji Ministarstva prosvete. U~enici inastavnici posetili su Beograd, Narodni muzej iHram Svetog Save. N. S.

PREDAVAWE DR MONIKE MILOSAVQEVI] TOKOM MANIFESTACIJE “MUZEJI ZA 10”

OTKRI]E GROBA DESPOTA

STEFANA LAZAREVI]AKao nau~nik, ona je istakla razliku izme|u nauke i pseudonauke. Zastupatezu da je despot Stefan Lazarevi} sahrawen u manastiru Ravanica

UZBUDQIV NA^IN IZLAGAWA

U zakqu~ku, zastupaju}i ravani~ku hipotezu,Milosavqevi}eva se u svom predavawu vratila narazliku izme|u nauke i pseudonauke, istakav{i dase radi o dva razli~ita svetonazora. Ina~e, Monikaje na predavawu demonstrirala retko dinami~an iuzbudqiv na~in izlagawa, iza koga se vidi lep ilogi~ki sre|en na~in razmi{qawa.

REPUBLI^KO TAKMI^EWE IZ INFORMATIKE I RA^UNARSTVA U BEOGRADU

VAWI MRKU[I]U TRE]A NAGRADAOvaj talentovan u~enik petog razreda O[ “Stevan Jakovqevi}” ve} je postizao velike uspehe u ovoj oblasti

MERE PREVENCIJELAJMSKE BOLESTI

NIKOLA PANTI] IZ [KOLE U BUSILOVCU

SA VELIKIM ZNAWEM GEOGRAFIJE

Vawa sa svojom nastavnicom Draganom \uri}

Monika Milosavqevi}

~etvrtak 13. jun 2019. 13Zdravqe Bilten

STVARI ZA KOJE NAM

NIJE POTREBAN TALENAT:

1. Ta~nost2. Poslovna etika

3. Trud4. Govor tela5. Energi~nost

6. Stav7. Strast

8. Spremnost za u~ewe9. Rad ve}i od o~ekivanog

10. Pripravnost

SAVET PLUS

IZREKA

Ako nema{ {ta da radi{, radi na sebi.

Tu uvek ima posla.

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PPPPUUUUTTTTOOOOKKKKAAAAZZZZ ZZZZAAAA RRRROOOODDDDIIIITTTTEEEEQQQQEEEE

Iako je bes normalna i zdravaemocija, mora se kontrolisati udru{tveno primerenom maniru.Tinejxeri koji imaju probleme saobuzdavawem besa mogu iskusitiozbiqne posledice. Dok neki ado-lescenti svoj bes iskazuju ver-balno, drugi umeju da postanu ifizi~ki agresivni. Ve}ina tine-jxera mo`e nau~iti ve{tinezdravog obuzdavawa besa uz smer-nice svojih roditeqa. To je veo-ma va`na stvar za va{e dete imogla bi da mu pomogne krozli~ni i poslovni `ivot.1. Uspostavite pravila o besu usvojoj ku}i - Uspostavite jasnapravila o tome {ta se smatraprihvatqivim pona{awem i objas-nite kakvo pona{awe se ne}etolerisati. Nemojte dozvolitipsovke, fizi~ko nasiqe ili pretweu svom domu.2. Razgovarajte o razlici izme|ubesa i agresije - Tinejxeri mora-ju znati da je agresivno pona{awe,~ak iako je u pitawu verbalna agre-

sija, veoma lo{e. Razgovarajte sasvojim detetom o potencijalnim{kolskim, dru{tvenim ili zakon-skim posledicama koje mo`e iza-zvati nasilno pona{awe.3. Nau~ite dete da se pona{a

prikladno - Umesto da ne{tozahteva i odmah stvori negativnuenergiju i sliku o sebi, mo`e seizraziti u dru{tveno priklad-nom maniru, bez ugro`avawa bilo~ijih prava ili li~nosti.4. Nau~ite dete da prepozna

znake fizi~kog besa pre svegana sebi - Podstaknite ga da odmorisvaki put kada oseti da mu sebes pove}ava. Ukoliko va{e detebude ~ekalo dok ne postane jakobesno, bi}e mu sve te`e da raz-mi{qa racionalno i seti se datreba da se smiri.5. Dozvolite va{em detetu dauzme “tajm aut” - Tokom raspra-va, tenzija i bes umeju vrtoglavoda rastu. Dozvolite sebi i va{emdetetu da u ovakvim situacijamauzmete “tajm aut” kako biste se

odmorili od rasprave i povratilisamokontrolu. Ukoliko je va{e deteuzrujano i `eli da se odmori odrasprave, ne insistirajte da nas-tavite razgovor.6. Nau~ite dete dru{tveno prih-vatqivom no{ewu sa besom - Onikojima fali ova ve{tina ~estopostaju verbalno i fizi~ki agre-sivni. Nau~ite decu kako daprimereno reaguju u dru{tvu uslu~aju da pobesne. Ve{tinesnala`ewa sa ovakvom emocijom suraznolike, tako da }e razli~itodelovati na razli~ite tinejxere. 7. Nau~ite dete da re{ava prob-leme i razmatra alternative -Ve{tina re{avawa problemapoma`e tinejxerima da identi-fikuju pozitivne i negativnestrane potencijalnih re{ewa prenego {to u~ine bilo {ta. 8. Budite dobar uzor - Poka`itetinejxeru u svojoj ku}i kako dapri~a o svojim ose}awima besa ikako da izrazi ta svoja ose}awaprimereno.

PROBLEMI SA OBUZDAVAWEM BESA

Obrok testenine mo`e da zasiti i bude veoma zdravi hranqiv u isto vreme. Testenina koja se slu`i sapunovrednim namirnicama potpuno zadovoqava kri-terijume nutritivno kvalitetnog obroka. Ove namir-nice sadr`e: biqna vlakna (povr}e i mahunarke),mononezasi}ene (maslinovo uqe, orah) i polinezasi}ene(riba) masne kiseline, antioksidante (paradajz sos) iproteine (sir, `ivinsko i nemasna mesa).Poznato je da je testenina redovno na jelovniku

sportista, ukqu~uju}i i porcije testenine tokomvelikih takmi~ewa. Ovi ugqeni hidrati obezbe|ujuglukozu neophodnu za rad mozga, ali i odr`ivu energi-ju za rad mi{i}a.Nekoliko saveta za ukusan i zdrav obrok od teste-

nine:• Neka budu od integralnog zrna `itarice, ~ime}ete pove}ati procenat biqnih vlakana..• Obratite pa`wu na porciju – preporuke glase da je,u zavisnosti od uzrasta i fizi~ke aktivnosti osobe,potrebno 60 do 80 grama nekuvane testenine, {to je{oqica do {oqice i po kuvane.• Uravnote`ite obrok testenine sa porcijom “zeleni{a",poslu`ite grilovano povr}e: brokoli, karfiol, {par-gle, dinstani spana} ili keq, boraniju ili gra{ak. • Birajte posne proteine. Nemesni obrok koji obezbe|ujeproteine je testenina pome{ana sa mahunarkama(pasuq, so~ivo, leblebija). Ukoliko ne mo`ete bez mesa,neka to budu piletina, }uretina ili teletina.• Sir neka bude samo “garnirung” – neki recepti pre-poru~uju da se sir koristi u toku pripreme soseva(parmezan, pekorini). Ipak, da bi se dobio zdrav obrok,sir je najboqe dodati na kraju servirawa.Tvorci, pa shodno tome i najboqi poznavaoci paste,jesu Italijani. Wihova tradicionalna “al dente”priprema je standard eksperata kulinarstva i preporukanutricionista. Takva testenina je ~vrsta pod zubima,sporije se vari i polako podi`e nivo glukoze ukrvi.

Dakle, mislite o koli~inama i u`ivajte.

Letwi meseci pred-stavqaju izazov zaroditeqe. Veliki brojdece proba marihuanuupravo u letwim mesec-ima i broj dece koja suprvi put probala mari-huanu je tada ve}i negou toku cele godine.Kako spre~iti decu da utoku leta probaju mari-huanu ili neke druge opo-jne droge? Evo nekolikosaveta: • Dajte na znawe svomdetetu da je pu{ewe mar-ihuane neprihvatqivo.Postavite pravilapona{awa sa jasnimposledicama ukoliko seona prekr{e. Hvalite inagradite svako dobropona{awe.• Poka`ite razumevawe irazgovarajte sa svojomdecom, o {tetnimposledicama kori{}ewamarihuane i drugih droga,a naro~ito zdravstvenim,dru{tvenim, mentalnimproblemima koji nastajunakon wihove upotrebe.Pre toga nau~ite ~iweniceo svemu tome.• Budite sigurni u to gde

vam se dete nalazi usvakom momentu i {ta natom mestu i sa kim radi.Maloletnici koji nemajukonstantan nadzor rodite-qa vi{e su sklonirizi~nim pona{awima, kao{to su konzumirawe alko-hola, nebezbedan seks ilikonzumirawe cigareta.• Budite sigurni sa kimvam se dete nalazi i ukakvom se dru{tvu kre}e.Poku{ajte da upoznateroditeqe i prijateqeva{eg deteta, pozivaju}i ih

na ve~eru ili druge pogodneku}ne aktivnosti. Buditeu stalnom kontaktu saroditeqima prijateqa svo-je dece, kao i sa nastavnimosobqem, trenerom i drugimosobama koje ostvaruju bilokakav nadzor nad va{imdetetom.• Prvi upozoravaju}i znacikori{}ewa droga su dis-tancirawe od porodice ipostoje}ih prijateqa,izlazak sa novim krugomprijateqa, opadaweinteresovawa u vezi li~nog

izgleda, kao i promene uodevawu, konzumirawuhrane i spavawu. Nebe`ite od problema kad toprimetite.• Podr`ite svoje dete uletwim aktivnostima:Ukqu~ite ga u razne eduka-tivne programe, sportskei druge pozitivne aktivnos-ti.• Rezervi{ite vreme zaporodicu. Provodite vremezajedno kao porodica. Brinite, ali i radite nao~uvawu svoje porodice.

Franc Rajhelt je bio francuski kro-ja~ i izumiteq "padobran odela" koje je`eleo da isproba. Policija je ovoodobrila misle}i da }e da upotrebi lutkuprilikom probe. Me|utim, sko~iv{isa Ajfelovog torwa sa tim svojim pado-branom, sko~io je u svoju smrt. @ivot je samo jedan da bismo ga izgu-bili. ^uvajte sebe da biste ~uvali i druge.

Kijawe je refleksna radwakoja {titi nos i usta odnadra`uju}ih ~estica koje mogubiti veoma opasne. Po~iweslawem poruke prema centru zadisawe u mozgu kada je sluzni-ca nosa nadra`ena, a sve topomo}u `ivca trigeminusa kojiide od nosa ka mozgu. Rezultat je eksplozija vazduhakroz nos i usta. Skoro sve

~estice time su izduvane napo-qe neverovatnom brzinom odoko 170 kilometara na ~as.Jedan ogranak `ivca trigeminusaje u funkciji pokretawa o~iju,tako da obavezno za`murimokad kijamo. Jednostavno, nemogu}eje da se kine otvorenih o~iju.Va{e je samo da koristite

papirnu maramicu ili rukav iza{titite okolinu.

APOTEKA:

LETO I DROGE, IZAZOV ZA RODITEQE

ZA[TO @MURIMO KADA KIJAMOSTVARNO OZBIQNO

TTTT EEEE SSSS TTTT EEEE NNNN IIII NNNN AAAA ,,,, HHHH RRRR AAAA NNNN QQQQ IIII VVVV AAAA IIII ZZZZ AAAA SSSS IIII TTTT NNNN AAAA

~etvrtak 13. jun 2019.14 KulturaBilten

I zaista, draga bra}o i sestre,wihova se ideja ostvarila i `eqaispunila. Vi znate vrlo dobro dasu se 1912. godine navukli crnioblaci nad na{om predratnomSrbijom, da je na nas zinula i alai vrana... Ali deca na{a, sinovina{i, bili su budni ~uvari amane-ta svojih predaka... Posle te sja-jne pobede na Kumanovu i Bitoqu,draga bra}o i sestre, nastao je novivrtlog na Balkanu. Na{a nebra}aBugari, mesto zahvalnosti {tosmo im osvojili Jedrene, mestozahvalnosti {to smo im predalizarobqenog junaka, braniocaJedrena, [ukri-pa{u, {to smo impredali kqu~eve od Jedrena, oni sunas mu~ki napali i to no}u, kadsu na{i ratnici bili na odmoru.(...) Na{i ratnici, na{e stare{ine,nisu se dali zbuniti.

Ovaj krah i slom Bugarske odjekn-uo je kao grom u Austrougarskoj,jer su predvideli da ih ista sud-bina ~eka. Austrougarska, da bispre~ila ove sjajne pobede, onaje spremila jedan pakleni planpomo}u jednog incidenta koji sedesio u Sarajevu. Baca krivicu naSrbiju. Tada smo, draga bra}o i ses-tre, dobili protivnika ve}eg,odmornijeg i spremnijeg od nas. Alina{i junaci, na{e stare{ine, anaro~ito komandanti su sa potpunimrazumevawem sprovodili ratnupozornicu i pu{tali polako nepri-jatequ da prelazi na na{u teri-toriju. I svaki prelazak pla}alisu hiqadama `ivota. Oni su ihpu{tali sve dubqe i dubqe, sve doknije komandant kaznene ekspedicijemorao da prebaci ceo |eneral{tab,celu municionu kolonu, na na{u

teritoriju. Onda, na{i koman-danti ~ekali su zgodan momenat daim se vrati revan{ u kontranapadu. (...)Ova sjajno izvojevana pobeda uzdr-mala je celu Germaniju. Tada se,draga bra}o i sestre, anga`ovaoViqem Drugi, koga sam ja na Krfunazvao grobarom svetske kulture.Taj se vladaoc nije stideo da sa dvemo}ne sile, pomo}u na{e nebra}eBugara, napadne na na{u iznurenuSrbiju. Ali, na{i ratnici, na{estare{ine, stvarali su ~eli~ni zidod svojih nejakih grudi, sve dok nisumerodavni faktori prona{li putai na~ina da o~uvaju dostojanstvo iime srpsko. Ovde moram sa bolomu du{i da ka`em, draga bra}o i ses-tre, da smo sejali kosti prekopuste Albanije i neprohodne CrneGore, gde su o~evi, deca, sinovi

na{i, ostajali da budu ve~itipripoveda~i, da Srbin nigde nije`alio {to je napustio mesto svo-ga ro|ewa, mesto gde je proveo svo-ju mladost. Mesto gde ga ve`unajlep{e uspomene svoje mu~noste~ene domovine jer na{i savezni-ci, a naro~ito iz velike Francuske,bratski su nas pritisnuli na svo-je grudi, oni su nas presvukli, oku-pali, nahranili i napojili, panakon tri meseca, potkrepqeni,osna`eni, po{li su sa nama zajed-no na proboj fronta.Posle artiqerijske borbe, poska-ka{e u bugarske {an~eve, otvori{etrogodi{wu zatvorenu kapiju, inakon 40.dnevne borbe stupismonogom na zemqi{te na{e mile idrage, negda porobqene domovine.Ova sjajno izvojevana sloboda,zasluga za oslobo|ewe i ujedi-

wewe, pripada nama svima kojismo bili tamo i onima koji suostali ovde, a najvi{e pripadaonima koji su morali silom na}ismrt u dubini morskoj”. 7. Zakqu~ak. -U na{em feqtonusmo pokrivali ratne jubilarnegodine kwi{kim i dokumenta-cionim materijalom kojim smoraspolagali, a na{li ga u na{oji obli`wim bibliotekama, uuverewu da on ispuwava saUrednikom dogovorene ciqeve: daprati veliki jubilej, stogodi{wicurata; da ispuwava znati`equ onogdela ~italaca koje pro{lostPara}ina interesuje, a {to je naj-va`nije, da inicijalno pogodionog koji je spreman da se poduh-vati celovitijeg istra`ivawa na{epro{losti.

(kraj)

STO GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA (1918-2018)BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

U Dnevnom centru-klubuza stare, \or|e Petkovi},para}inski kwi`evnik ipublicista, predstavio jenedavno svoje nau~ne ikwi`evne radove objavqenetokom posledwe godine uvi{e ~asopisa i zborni-ka, a povodom velikogjubileja - 60 godina rada.Prezentacija je propra}enapesmama u izvo|ewu klup-skog hora, maramamaslikanim na svili iz lega-ta “Zlata @ivadinovi}”,kao i oma`om koji je uwegovu ~ast izgovorilaQubinka Aleksi}, pred-stavnica Kluba.Petkovi}eva kwi`evno-

istorijska i istori-ografska interesovawa suusmerena na pojave koje sunedovoqno istra`ene. Umonografiji "Rasinskianali", re~eno je tom pri-likom, objavqen je wegovrad u kome je opisan putukrajinske ka`weni~kejedinice koja je u~estvovalau osloba|awu Kru{evca.Naime, ta jedinica jeformirana od Ukrajinaca

koji su prihvatili nema~kuokupaciju, pa su stogaprisilno mobilisani nakonulasaka Crvene armije nateritoriju Ukrajine.

U zborniku radova"Kwi`evno delo Dobrice]osi}a", u izdawuFilolo{kog fakulteta izBeograda, objavqen jePetkovi}ev rad u kome seon bavi tzv. snala`qivimqudima u delu D. ]osi}a,a to su oni koji u odsud-nim vremenima ostajuizme|u Obili}a iBrankovi}a, to jest izme|uheroja koji gube `ivotei izdajnika koji gube obraz,pa tako, prema Petkovi}u,doprinose odr`avawu`ivota jednog naroda.

U tri broja "Mitolo{kogzbornika", u izdawu Centraza mitolo{ke studije,\or|e se bavi zanimqivimtemama, poput teme o zna-menitim li~nostimaisto~ne Srbije kao {to suSvetozar Markovi} iStevan Mokrawac, zatimsrpskom slavom koja se,prema jednom vizantijskomizvoru, slavi jo{ od 1018.godine, te temom skorohiqadugodi{we srpskekraqevine (1077), po{toPetkovi} tretira Dukqu iwenog kraqa MihailaVojislavqevi}a kao srpskudr`avu i srpskog kraqa. Uokviru ove posledwe teme,Petkovi} iznosi niz malopoznatih zanimqivosti,

kao {to je darovawe kowaa ne ikona prilikom sus-reta srpskog kraqaStefana Prvoven~anog iugarskog kraqa AndrijeDrugog u Ravnu (]upri-ja), zatim podizawe CrkveSv. Jovana u Ora{ju odstrane kraqa Milutina,te obnavqawe slavqewaslave u Topoli od stranekneza AleksandraK a r a | o r | e v i } a ,Kara|or|evog sina, kojomprilikom mu je jedan gostdoneo 33 poga~e za sveone godine kada se slavanije slavila. Istaknut jei tematski zbornik"Juhorski zapis", u kome sePetkovi} bavi toponimi-ma Podjuhorja, kao i doku-mentima koji govore o crkviu Stala}u, izlo`bi grlastoke i listu "Na{a re~"... Bogatoj prezentaciji u

Klubu za stare prisustvo-vali su brojni po{tovao-ci vi{edecenijskogkwi`evnog i pub-licisti~kog rada \or|aPetkovi}a.

D. Nikoli}

Posledweg dana maja, ugaleriji Kulturnog cen-tra Para}in, odr`an jekoncert diplomaca viole[kole za muzi~ke tal-ente u ]upriji, u klasiprofesora Milo{aSimi}a. Prema programu,

trebalo je da nastupi iMarko Miloradovi}, alije on zbog bolesti bioodsutan, pa je nastupilasamo Sa{ka Bogdanovi}, uklavirskoj pratwi pro-fesorke Jovane Nikoli}. Sa{ka Bogdanovi} je

najpre bez pratwe izveladela Johana SebastijanaBaha, zatim je uz klavirskusaradwu profesorkeNikoli} izvela dela B.Kampawolija i najzad, vanprograma, mlada vio-listkiwa je odsviralaElegiju H. Vijetana.I ovaj koncert je pokazaoda se radi o posebnoj{koli, izuzetnim profe-sorima i talentovanimu~enicima, kao i da je nadelu umetnost koja naneposredan na~in izra`avanajdubqe i najtananijeimpulse qudske prirode.

D. Nikoli}

Komedija "Vaj-faj"Miroquba Nedovi}aRikija, u produkciji“Scene of teatra” izNi{a, odigrana je u na{empozori{tu u ~etvrtak, 23.maja. Nedovi} je autorteksta, rediteq i glumacu ulozi Petra, dok ostaleuloge tuma~e IvanaNedovi} (Natalija),Sne`ana Petrovi}(Jadranka), Miroslav Jovi}(@arko), a DragoslavSavi}, Na|a Nedovi}Tekinder, Stefan

Mladenovi} i pas Biliu~estvuju, ali se nepojavquju.“Scena of teatar” postojive} preko 30 godina,proizvela je 25 premijerai izvela preko hiqadurepriza, sa puno gosto-vawa u zemqi i inos-transtvu. Ovom predstavomsu glumci Ivana iMiroqub Nedovi}obele`ili 35 godina svogprofesionalnog rada.Komad se bavi tipi~nomni{kom porodicom ~ija

su deca oti{la van zemqe,pa roditeqi, pritisnutibrigom za svoj opstanak ibrigom za decu koja negdetamo svijaju svoj dom,komuniciraju sa wima samopreko interneta. Na prvipogled, predstava "delujekao te{ka drama, a nije.Ba{ naprotiv. Ova pred-stava je komedija likova,karaktera, situacije,dijaloga. Kao uostalom isve predstave na{egteatra", ka`e Nedovi},autor komada. D. Nikoli}

POVODOM VELIKOG JUBILEJA, [EST DECENIJA KWI@EVNOG I PUBLICISTI^KOG STVARALA[TVA

PREZENTACIJA RADOVA \OR\A PETKOVI]APara}inski kwi`evnik i publicista predstavio je svoje radove objavqene u toku posledwe godine

MONOGRAFIJA DR TOMKOVI]A

Predstavqaju}i monografiju dr Predraga Tomkovi}a,biv{eg predsednika Skup{tine op{tine Para}in, ~ijije urednik i recenzent, Petkovi} je govorio i oboravku kraqa Petra Prvog u Para}inu 1907. godine.Najzad, povodom flajera pod nazivom "Preselili seme|u zvezde", podsetio je na preminule lokalnepesnike i kwi`evnike, a prezentaciju je zavr{io kazi-vawem svog omiqenog soneta "Juhorski distih".

PREDSTAVA "VAJ-FAJ" U GRADSKOM POZORI[TU

KOMEDIJA KOJA DELUJE DRAMSKINi{ka “Scena of teatar” postoji ve} preko 30 godina

NASTUP [KOLE ZA MUZI^KE TALENTE ]UPRIJA

KONCERT DIPLOMACA VIOLE

~etvrtak 13. jun 2019. 15Kultura Bilten

U organizaciji Kulturnogcentra i Kwi`evnog klu-ba "Mirko Bawevi}", una{em gradu odr`ana jekwi`evna manifestacija“Petru{ki kwi`evnisabor”. Prvi deo Sabora,nau~ni skup posve}en `ivo-tu i delu Mirka Bawevi}a,uprili~en je 23. maja uKulturnom centru, povodompola veka od wegove smr-ti i 45 godina trajawaistoimenog ovda{wegkwi`evnog kluba.Organizacija ovog skupa,kao i drugog dela mani-festacije, Pesni~kog mara-tona, "pala" je na GordanuVojinovi}, urednicu u KC,Olgu Ru`i}, predsednicukluba "M. Bawevi}" i drPredraga Ja{ovi}a, koji jebio moderator oba skupa iza~etnik ideje o Saboru.Vojinovi}eva je upoznalagoste sa bitnim obele j̀imaPetru{ke oblasti i wen-im zna~ajem u okviru

srpske sredwovekovnedr`ave. Posle toga,tuma~e}i svoje ilustracijeposve}ene pesni~kimzbirkama svoga ocaBawevi}a, slikar VeselinBawevi} izneo je se}awa naoca, dok su gimnazijalkeMilica Ran|elovi} i TinaPrvulovi}, kao i pes-nikiwa Zlata Jovanovi},kazivale Bawevi}eve pesme.Skup je po~eo izlagawemAne Mumovi} sa Institutaza srpsku kulturu izLeposavi}a, sa temom"Poetika M. Bawevi}a";zatim su sledila izlagawadrugih u~esnika: GolubaJa{ovi}a sa Filozofskogfakulteta u KosovskojMitrovici, Du{anaStefanovi}a, MiliceDejanovi} i Emilije D.Rexi} Mirkovi}; zatimSofije Kalezi} saFakulteta za crnogorskijezik i kwi`evnost saCetiwa. Sa Visoke {kole

za vaspita~e strukovnihstudija iz Aleksinca, svo-ju temu izlo`ila je DanicaStoli}, kao i Milutin\uri~kovi}. Prilognau~nom skupu dao je je ipara}inski kwi`evnik\or|e Petkovi}, teSlavica Jovanovi} izPo`arevca, dok je, na kra-ju, izlagao doma}in, drPredrag Ja{ovi}, sa pril-ogom "Religiozna temati-ka u poeziji M. Bawevi}a".Olga Voji~i} Komatina izNik{i}a, Tamara Gruji} izKikinde, Milorad Fili}iz Bujanovca i @eqkoZirojevi} iz Kragujevcasu samo prilo`ili svojeradove, a svi }e bitiobjavqeni u posebnomzborniku.

Pesni~ki maratonDrugi deo manifestaci-

je “Petru{ki kwi`evnisabor”, Pesni~ki mara-ton, odr`an je prvog juna

u Planinarskom domu naGrzi. Pored ~lanovapara}inskog kwi`evnogkluba, svoje stihove sugovorili pesnici iz]uprije, Kru{evca,Svojnova, Skorice,Sokobawe, Kragujevca,Prokupqa i Trstenika.@iri je doneo odluku dase dodele dve predvi|enenagrade - Milki I`olgin,predsednici K.K. "Du{anMati}" iz ]uprije, zadoprinos kulturi uop{tei Sla|ani Manxuki} izSkorice, za najboqu pes-mu.\or|e Petkovi} je dode-lio maramu Fonda "Zlata@ivadinovi}" VladiciMilenkovi}u iz Para}ina.Pohvaqene su i pesmeIlije Stepanovi}a, Biqanei Dejana Stanisavqevi}a.Nagra|eni pesnici sudobili poveqe, slike ikomplete kwiga.

D. Nikoli}

Izlo`bu slika VladeMilinkovi}a iBranislava Markovi}apod nazivom “Resursi -geneza, potro{wa,posledice”, u galerijiKulturnog centra otvo-rio je para}inski slikarDu{an Ru`i}, dok su~lanovi kwi`evnog klu-ba - Olga Ru`i},Sne`ana Tani},Tomislav \oki} i samRu`i}, pro~itali po jed-nu pesmu.U svom izlagawu Ru`i}je istakao da su dvojicaumetnika, tragaju}i za naj-pogodnijim materijalom zasvoj stil likovnogizra`avawa “stigli doispod zemqine kore, sko-ro do samog jezgra zemqe,koriste}i: kamen, ohla|enulavu, pesak i pepeo”, te da,u kombinaciji sa pastelnimzemqanim pigmentima,“stvaraju predivne suges-tivno-misteriozne apstrak-

tne kompozicije iz drugesfere“. Ta „druga sfera“ o kojojje govorio i jedan od auto-ra, Vlada Milinkovi},jeste ono {to je iza obli-ka, boja i materijala, iz~ega nastaju pojavni obli-ci, a to je pramaterijapokrenuta energijom, ne{topostojano do ~ega umet-nik dopire ma{tom i intu-icijom. Oba umetnika suapstraktnim likovnim

sredstvima nastojala daizraze velike istine ovogsveta. Branislav Markovi},

ina~e ro|en u Skoricikod Para}ina, poku{ava dapojasni nastanak `ivota izmrtve materije, iz raza-sutog peska, {qunka,{qake, pepela...nagove{tavaju}i novemogu}nosti i tvore}i noveenergije - inicijalneresurse `ivota“, kako

pi{e wegov kolega VladaMilinkovi} u katalogu. Osnova ideja izlo`be,

u tuma~ewu Milinkovi}a,jeste da bojama, doku-mentarnim fotografi-jama, tekstovima i nus-produktima globalnognapretka, uka`e „na viz-iju o mogu}em kobnomishodu (kratkog)~ovekovog postojawa ukosmosu“. A uzrok takvogishoda Milinkovi} vidiu multinacionalnim kom-panijama, nadnacional-

nim finansijskim insti-tucijama i wihovim vojn-im savezima, koji „nefor-malni, ali su{tinskiposednici gra|ana, po sop-stvenim nazorima mewajuzna~aj i ulogu obi~nogpojedinca u smeru wegov-og svo|ewa na pukogpotro{a~a“.Izlo`ba }e biti otvore-na jo{ desetak dana.

D. Nikoli}

U okviru ovogodi{we 13.turneje „Slobodne zone“, ugaleriji KC, po~etkom juna zatri dana prikazana su trifilma: ruski igrani film„Leto“, {vedski dokumen-tarni film „Bergman - god-ina `ivota“ i hrvatski doku-mentarac „Srbenka“.Tema ruskog filma „Leto“

Kirila Serebrenikova jeprodor rok i pank muzike uSSSR osamdesetih godinapro{log veka. Filmprikazuje sukob izme|u dvasveta: na jednoj strani jeonda{wa sovjetska stvarnostu kojoj je pojedinac obe-zli~en i sveden na broj, a nadrugoj strani su prikazanegrupe pankera `eqne slo-bode...Film o velikom {vedskom

reditequ Ingmaru Bergmanuu re`iji Xejn Magnuson jeodli~an prikaz jednog vre-mena i umetnika koji uspe-va da u svojim filmovima,

pozori{nim predstavama,radio dramama i televiz-ijskim serijama, prika`epokreta~ke sile qudskejedinke, wene strasti,nadawa, bolove i patwe.Rediteqka je uz pomo}inserata iz Bergmanovihfilmova, onda{wih film-skih `urnala i svedo~ewawegovog starijeg brata, zatimglumaca i drugih filmskihradnika, uspela je da pri-ka`e svu slo`enost wegoveli~nosti, koplekse, traume,qubavne avanture, planovei najva`nija filmska ipozori{na ostvarewa.Posledweg dana je prikazanfilm „Srbenka“ rediteqaNeboj{e Slijep~evi}a. To jedokumentarni film kojiprati postavku predstave„Aleksandra Zec“, a govore oubistvu devoj~ice srpskenacionalnosti u zimu 1991.godine, u Zagrebu.

D Nikoli}

Krajem maja, prikazana su trifilma: "Aladin", "Pokemondetektiv Pika~u" i "XonVik 3, parabelum"."Aladin" je ameri~ki film,rimejk istoimenog filma iz1992. godine, proizvela ga jekompanija Volt, a u Srbiji jesinhronizovan na srpski.Plove}i morima {irom sve-ta, deca jednog bra~nog paravide ve}i i rasko{niji brodod wihovog. Po{to je ~uowihove komentare, otacodlu~uje da im ispri~a pri~uo Aladinu sa porukom dave}e nije uvek i boqe...U filmu "Pokemon detek-

tiv Pika~u" publika je moglada vidi Rajana Rejnoldsa u

ulozi legendarnog Pika~ua.To je animirana avantura ujapansko-ameri~koj kopro-dukciji, a radi o potraziza nestalim privatnimdetektivom HarijemGudmenom."Xon Vik 3, parabelum" je

ameri~ki akcioni triler,nastavak hita iz 2014. godine.U ovom nastavku, pla}eniubica Xon Vik be`i, a zawim je raspisana poternicaod 14 miliona dolara. Vikdobija sat vremena pre negoubice krenu, pa svim sred-stvima nastoji da se izvu~eiz Wujorka... Sve u svemu,uobi~ajena ameri~ka film-ska poetika. D.N.

MANIFESTACIJA POSVE]ENA @IVOTU I DELU MIRKA BAWEVI]A

DVODELNI “PETRU[KI KWI@EVNI SABOR”U pitawu je projekat Kwi`evnog kluba “Mirko Bawevi}” koji je finansiransredstvima buxeta Op{tine, po konkursu za projekte u kulturi

IZLO@BA SLIKA VLADE MILINKOVI]A I BRANISLAVA MARKOVI]A

VIZIJA ISHODA ^OVEKOVOG POSTOJAWAOba umetnika su apstraktnim likovnim sredstvima nastojala da izraze velike istine ovog sveta

U PARA]INSKOM KULTURNOM CENTRU

TURNEJA FILMOVA„SLOBODNE ZONE“

GRADSKO POZORI[TE PARA]IN

PROJEKCIJE FILMOVA

FOTOGRAF IMRE SABO U PARA]INU

ZATVORENAIZLO@BA

“DEVEDESETE”

Prikazivawem kratkog fil-ma Nikole Stojanovi}a iz1995. godine “Kraj milenijuma”poznati fotograf Imre Sabozatvorio je svoju izlo`bu“Devedesete”, postavqenudonedavno u para}inskomKulturnom centru.

Izlo`ba je obuhvatilafotografije na kojima sunajtmurniji momentidevedesetih godina pro{logveka u Srbiji, a podsticaj zaizlagawe, kako je rekao Sabo,bila su “smutna vremena ukojima `ivimo”. R.B.

U~esnici nau~nog skupa odr`anog u na{em gradu

~etvrtak 13. jun 2019.16 ObrazovaweBilten

Prvi izborni krug zatradicionalnu muzi~ku man-ifestaciju, “Mini tinifest”, odr`an je 29. maja uO[ "Stevan Jakovqevi}" uprisustvu selektora festi-vala i kompozitora, JovanaAdamova. Najve}i de~jimuzi~ki festival, 14. poredu, odr`a}e se u septem-bru, posle drugog finalnogkruga za male peva~e, a svepovodom sve~anosti za Danop{tine. Ovo je ve} redov-na praksa koja se realizu-je svake godine, tako damali peva~i imaju vremenada se tokom letweg raspus-

ta dobro uve`baju, rekaoje Jovan Adamov.- Od prve godine festi-vala uveli smo praksu dapravimo {iri izbor, patek pred nastup u`i izbor.To su deca bez ikakvogscenskog iskustva, alizra~e talentom, pa je izborpotreban da izgube tremu.Zato podelim pedeset pos-to vi{e pesama nego {tonam treba za festival.Kada se posle raspusta|aci vrate u {kolu, u sep-tembru na audiciji nas-tupaju sa konkretnom pesmom.Zato od mene sada dobiju cd

sa pesmom koju }e ve`baticeo raspust, a danas pevaju{ta `ele, rekao je selektorJovan Adamov.Predsednik Organizacionogodbora “Mini tini festa”Vojkan Risti} nagla{ava da}e organizatori odr`atidosada{wi visok renomefestivala.- Ovo je, zvani~no,

po~etak priprema za novifestival. [to se ti~eu~esnika, nadamo se da }ebiti dobar i kvalitetanizbor, a o~ekujem i da }eorganizacija biti na nivouprethodnih festivala.

Potrudi}emo se da malooplemenimo sadr`aj man-ifestacije, da ove godinenapravimo lepo iznena|ewepublici i u~esnicima i dau `iri dovedemo neko poz-nato ime, rekao je Risti}.Najve}i de~ji festival

ve} dugi niz godina okupqatalentovane male peva~e-u~enike osnovnih {kola sateritorije na{e op{tine,{to je atrakcija za wihoveroditeqe i drugove, kojivelikim aplauzima i nav-ijawem isprate nastupe icelu manifestaciju.

N. Stankovi}

Na republi~kom tak-mi~ewu “Kwi`evnaolimpijada” odr`anom uSremskim Karlovcima,u~enice Tehnolo{ke {koleQubica Qubi} i MilicaMilovanovi} osvojile sudrugo mesto. Wihova pro-fesorka srpskog jezika ikwi`evnosti ZoricaIvanovi}, objasniv{i da jeovo takmi~ewe u poznavawukwi`evnosti jedno od najz-na~ajnijih, isti~e da jeono redovno u kalendaruMinistarstva prosvete,kao i me|unarodno i repub-li~ko takmi~ewe"^itali}i", na kome suu~enici Tehnolo{ke podwenim stru~nim vo|stvomtako|e odneli nagrade. Totakmi~ewe je odr`ano 25.maja u Ma~katu, a ina~e serealizuje tokom cele godine.Na{i u~enici takmi~ilisu se u ~etiri kategorije,a u tri su osvojili nagrade.U jednom od takmi~ewa,"Elektronski ~asopis", uokviru kategorije

"Digitalni ~itali}i", 70u~enika Tehnolo{ke {kolei pet profesora osvojilisu prvo mesto. Za pripremu~asa na temu "Ko{tana" iradionicu prvu nagraduosvojila je profesorkaZorica Ivanovi}. Tako|e,u~enici su dobili pohvaluza {tand i nagradu zanajboqi kostim - Robina

Huda, a povodomprezentacije Tehnolo{ke{kole pod nazivom "Na{ikwi`evni junaci". U~estvo-valo je ukupno 55 u~enikai nastavnika, a svi subili kostimirani uprinceze i prin~eve izbajke.Takmi~ewe "^itali}i"

predstavqa program razvi-

jawa medijske pismenostinegovawem ve{tina ~itawai razumevawa pro~itanogi pismenog izra`avawa.U~enici Tehnolo{ke saprofesorkom Ivanovi}u~estvuju ve} nekolikogodina sa uspehom na ovomtakmi~ewu, o ~emu govorei nagrade.

N. Stankovi}

Marku Stojanovi}u,u~eniku tre}eg razredapara}inske Gimnazije ipobedniku republi~kogtakmi~ewa iz matematike,uru~ena je 27. majazaslu`ena medaqa uMatemati~koj gimnaziji uBeogradu. Dru{tvomatemati~ara Srbijedodelilo mu je i diplomui on je jedan od u~enikakoji }e u~estvovati naletwem kampu iz matem-atike na Div~ibarama, uorganizaciji Dru{tvamatemati~ara Srbije.Zna~aj nagrade vidi se ipo tome {to je Stojanovi}jedan od sedmoronagra|enih iz cele Srbije,a jedini iz Para}ina. Podsetimo, osim {to je

na dr`avnom takmi~ewuiz matematike Marko bionajboqi sa maksimalnihsto poena, on je osvojio

prvu nagradu i na repub-li~kom takmi~ewu ufizici, {to je do sadanajve}i uspeh natakmi~ewima na{ih u~eni-ka. Para}inska gimnazija u

matematici takmi~ila seu kategoriji redovnih gim-nazija, a u posebnoj kate-goriji bile su matemati~kegimnazije. N.S.

Na op{tinskom takmi~ewuiz prve pomo}i koje je orga-nizizovao para}inski Crvenikrst, u kategoriji omladineekipa Gimnazije osvojila jeprvo mesto, dok je u kate-goriji podmlatka najboqabila ekipa O[ "RadojeDomanovi}". Pobedni~keekipe nastavile su daqetakmi~ewe na subregional-

nom nivou, gde u~estvujedesetak okruga u Srbiji. Totakmi~ewe je odr`ano 8.juna u Mionici, u organizacijiCrvenog krsta Srbije.Op{tinsko takmi~ewe u prvojpomo}i i realisti~kom prikazupovreda, stawa i oboqewa,odr`ano je 24. maja u dvori{tui fiskulturnoj sali O["Radoje Domanovi}". N.S.

ODR@AN PRVI IZBORNI KRUG ZA “MINI TINI FEST”

PO^ELE PRIPREME ZAMUZI^KI FESTIVALDeca su dobila na kompakt disku pesmu koju }e tokom leta uve`bati za audiciju u septembru

NAGRA\ENI U^ENICI TEHNOLO[KE [KOLE SA PROFESORKOM ZORICOM IVANOVI]

“KWI@EVNA OLIMPIJADA” I “^ITALI]I”Na “Olimpijadi” u Sremskim Karlovcima Qubica i Milica bile sudruge, a vi{e nagrada osvojeno je na “^itali}ima” u Ma~katu

GIMNAZIJALCU MARKU URU^ENA MEDAQA

DVOSTRUKI DR@AVNI PRVAK

EKIPE GIMNAZIJE I O[ "RADOJE DOMANOVI]"

POBEDNICI TAKMI^EWAU PRVOJ POMO]I

ME[ SE PREDSTAVIO PRED UPISIzlo`ba maturskih rado-va u~enika Ma{insko-elektrotehni~ke {koleotvorena je 24. maja uholu ove obrazovneustanove. Kako je ciqizlo`be da se u~enicikoji su zavr{ili osmirazred upoznaju sa onim{to se u~i i radi u ME[,prilikom wihove poseteprofesori su im objas-nili kako su radovinastali i koje sve profileu ME[-u mogu upisati.Prema re~ima direktorkeSla|ane Bogdanovi},izlo`ene radove su u~eni-ci pripremili za zavr{niispit, a rezultat su prak-ti~ne nastave u Kompaniji“CRH Srbija”.- Ove godine upisujemo

pet odeqewa sa po 30 u~eni-ka, tri odeqewa ~etvrtog

stepena stru~nosti i dvaodeqewa tre}eg, rekla jeBogdanovi}eva, navode}iprecizno o kojim je obra-zovnim profilima re~, azatim je istakla jo{ daMa{insko-elektrotehni~ka{kola omogu}ava u~enici-ma da odmah po zavr{etku{kolovawa rade ako `ele,a mogu i da nastave {kolo-vawe. Stru~na matura imaobavezni deo koji pola`usvi u~enici koji zavr{e~etvrti stepen, dokizborni deo pola`u u~eni-ci koji nastavqaju {kolo-vawe. U 2019/20. godinuME[ }e u prvi razredupisati ukupno 150 u~eni-ka, a nastavi}e i daqe daprati tr`i{te rada iinteresovawa |aka kakobi im pru`ila najboqe.

N. Stankovi}

IZLO@BA MATURSKIH RADOVA U

MA[INSKO-ELEKTROTEHNI^KOJ [KOLI

Pobednici “Mini tini festa” pro{le godine (arhiva)

Bajkoviti nastup na “^itali}ima”

Marko Stojanovi}

~etvrtak 13. jun 2019. 17Obrazovawe Bilten

Dru{teni `ivot qudske individue mo`e da sepodeli na "`ivot na sceni" i "`ivot izkulisa". Na {irokoj dru{tvenoj sceni pojed-inci igraju razli~ite uloge koje su definisanepisanim ili nepisanim pravilima. Budu}i dasu te uloge izlo`ene pogledima i ocenamadrugih, pojedinac navla~i na sebe razli~itemaske, po{to ima sposobonost umi{qawa ipretvarawa.U "`ivotu iza kulisa" pojedinac skida maskei sebi dozvoqava, prema Eriku Gofmanu, "vul-garnosti, otvorene seksualne aluzije, pipawe,nemarno obla~ewe, bahato sedewe i stajawe,kori{}ewe raznih nare~ja i nepravilnog gov-ora, mumlawe i viku... grube {ale, nepa`wu pre-ma drugima... a i takve postupke kao {to supevu{ewe, zvi`dawe, `vakawe, grickawe, pod-rigivawe... Na javnoj sceni postoji takozvanipersonalni prostor pojedinca, poput prostorakoji neke `ivotiwe obele`avaju svojom mokra}om.Edvard Hol razlikuje ~etiri vrste person-alnog prostora, koji zavisi od kulture kojoj poje-dinac pripada. Naju`i prostor, tzv. intimno ras-tojawe, jeste prostor na oko pola metra od sebe,u koji pojedinac pu{ta samo najintimnije osobe- qubavne partnere ili svoju decu; dobre pri-jateqe ili dobre poznanike pojednac ve}dr`i na rastojawu od oko jednog metra,dozvoqavaju}i ograni~enu prisnost u kontaktu(li~no rastojawe); dru{tveno rastojawe je zonaod jednog do tri metra koja se uspostavqa uformalnim prilikama, prilikom intervjui-sawa na primer; najzad, javno rastojawe, onona distanci od preko tri metra, rezervisanoje za one koji nastupaju pred publikom.Prema ovoj podeli, kad vam poznanik u|e uprostor od pola metra, kad vam se unese u lice,to je ve} povreda intimnog prostora i izazi-va neprijatnost, jer mo`e da zna~i da ho}eintimnost ili vam upu}uje neku vrstu pretwe.Isto tako, kad vam nepoznata osoba u|e u zonuod jednog do tri metra i po~ne da vasuporno zagleda, da vas "skrozira", to je sadapovreda li~nog i dru{tvenog prostora.Intima, distanca, li~na autonomija, obezbe|ujuse odgovaraju}im stanovawem; ku}a je za{titi-ni omota~; ku}a je kolevka iz koje pojedinacbiva ba~en u svet; kad odigra svoju ulogu najavnoj sceni, on se povla~i u ku}u gde pono-vo nalazi sopstveni identitet. On tu okupqasvoja se}awa na spoqni svet i dovodi ih u vezusa svojom svakodnevnicom u kojoj jede, spava,razgovara i zabavqa se.Privatnost zavisi od porodi~nog konteks-

ta, od oblika porodice i wenih `ivotnih cik-lusa - ra|awa dece, detiwstva, adolescenci-je, odlaska dece, razvoda, jednoroditeqstva,prekomponovawa, itd., kao i od dru{tvenepokretqivosti, to jest promene zanimawa, pri-hoda, mesta stanovawa i socijalnog statusa.Sve do pedesetih godina pro{log veka biloje normalno da se deli isti krevet, pripremahrana i spava u istoj prostoriji, koristi zajed-ni~ki toalet i tako daqe, dok je danas ve}norma da svako dete ima svoju sobu, da babai deda imaju svoju prostoriju gde }e primatiunuke. Na taj na~in, sve ve}a individualizacijai personalizacija ~lanova porodica dovelaje do sve ve}e privatizacije prostora i sveve}e potrebe za prostorom.Usled stambene oskudice, javqa se prenatr-panost u jednom stanu, kada stambeni mini-mum po ~lanu porodice pada ispod 14 kvadra-ta, {to onemogu}ava privatnost i individu-alizaciju, pa se potreba za drugim pretvarau odbojnost prema drugom, u apatiju, umor, raz-dra`qivost i agresivnost.

STANOVAWE IPRIVATNOST (1)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

U ~etiri sredwe {kole uPara}inu ima 560 mesta zaupis u prvi razred, aosnovno obrazovawe u{kolskoj 2018/19. godiniu na{oj op{tini zavr{iloje 468 u~enika, tako da imamesta da se upi{u sviu~enici iz na{ih osnovnih{kola, rekla je Sne`anaDa~i}, koordinatorkaAktiva direktora sred-wih {kola, povodom pred-stoje}eg upisa. Ona jeuputila poziv svimu~enicima i roditeqima daizaberu obrazovne pro-file u para}inskim sred-wom {kolama jer nude{irok dijapazon znawa,od op{teg obrazovawa dosredweg stru~nog. Ministarstvo nauke, obra-zovawa i tehnolo{kograzvoja objavilo je zvani~nikonkurs za upis u~enika usredwe {kole popodru~jima rada, obra-zovnim profilima i tra-jawu {kolovawa za sve{kole u Srbiji. - Za sve u~enike iz na{ihosnovnih {kola ima mes-ta u sredwim {kolama uPara}inu. Tako|e na{emgradu gravitiraju i u~eni-ci iz regiona, posebno kasredwim stru~nim {kola-ma koje imaju profilekoji su interesantni anema ih u okru`ewu, reklaje jo{ Sne`ana Da~i}. U para}inskoj Gimnazijislobodno je 110 mesta zatri odeqewa po 30 u~eni-ka i jedno odeqewe sa 20u~enika sa posebnim

sposobnostima zara~unarstvo i infor-matiku. Jedno odeqewe jedru{tveno-jezi~ko i dvaodeqewa op{ti tip, dokprirodno-matemati~kogsmera u narednoj {kol-skoj godini ne}e biti.Ina~e, na{a Gimnazijakao op{teobrazovna {kolaje pre svega orijentisanana u~enike iz op{tinePara}in i koncipirana jeda priprema |ake za nas-tavak {kolovawa, odnosnoza studije.Tehnolo{ka {kola u

slede}u {kolsku godinuupisa}e 150 u~enika i to,u tre}em stepenu: za zan-imawe pedikir-manikir15 |aka, `enski frizertako|e 15, kao i pekar-dualno i operater uprehrambenoj industrijidualno po 15, a u ~etvrtomstepenu: tehni~ar zaza{titu `ivotne sredine30, te farmaceutskitehni~ar i sanitarno-eko-lo{ki tehni~ar tako|e po30 u~enika.

U Ekonomsko-trgovinskoj{koli (ET[) na raspo-lagawu u~enicima je 150slobodnih mesta u petobrazovnih profila. Zazanimawa finansijskiadministrator, slu`beniku bankarstvu i osigurawui turisti~ko-hotelijers-ki tehni~ar prima se po30 u~enika i za wih vla-da veliko interesovawe.U trogodi{wem stepenuza zanimawa trgovac ikuvar {kolova}e se po 30u~enika.Ma{insko-elektrotehni~ka{kola upisuje u prvi

razred pet odeqewa sa po30 u~enika, od toga triodeqewa ~etvrtog stepenastru~nosti i dva odeqewatre}eg stepena. Obrazovniprofili ~etvrtog stepenasu elektrotehni~arra~unara, elektrotehni~armultimedija i elek-trotehni~ar energetike, atre}eg stepena: jedno kom-binovano odeqewe sa po 15elektroinstalatera ielektromehani~ara za ter-mi~ke i rashladne ure|aje,kao i jedno odeqeweautomehani~ara (30).

N. Stankovi}

U~enice Tehnolo{ke {kole Katarina Cvetkovi}i Aleksandra \eki} dobile su specijalnu nagraduza video reporta`u na temu "Energetska efikasnost".One poha|aju tre}i razred, smera tehni~ar za`ivotnu sredinu. Mentori projekta bili su pro-fesorka biologije An|elka Milanovi} i NenadDimovski.Zadatak mladih eko-reportera bio je da istaknu prob-leme u `ivotnoj sredini vezane za energetsku efikas-nost, sa posebnim osvrtom na svoju lokalnu zajednicui ukoliko je mogu}e, da daju re{ewe za te probleme. - Ove godine bavimo se pitawima poput zna~aja

u{tede energije, obnovqivih izvora energije, potre-ba za o~uvawem prirodnih resursa mewawem qud-skih navika u ciqu u{tede energije, re~eno je usaop{tewu povodom nagrade. Energetska efikasnost- da, ali ne po svaku cenu, jer smo mi ti koji priro-du treba da sa~uvamo -poruka je video reporta`ekoju su uradile ove u~enice o posledicama koje bieventualna izgradwa mini-hidroelektrane (MHE) naGrzi ostavila po `ivi svet {ireg podru~ja. Organizatori konkursa bili su “Ambasadori

odr`ivog razvoja” kao nacionalni operater zarealizaciju programa “Eko {kole”. Ina~e, me|unar-odni program "Mladi eko-reporteri", realizuje seu vi{e od 35 zemaqa sveta, a od 2013. godine i una{oj zemqi. N. Stankovi}

U PARA]INSKIM SREDWIM [KOLAMA SLOBODNO 560 MESTA ZA UPIS

MESTA IMA ZA SVE SVR[ENE OSMAKEOsnovnu {kolu u na{oj op{tini zavr{ilo je ukupno 468 u~enika

ZAVR[NI ISPIT I UPIS

Zavr{ni ispit za u~enike osmih razreda po~e}e 17.juna testom iz srpskog jezika. Test iz matematike je18. juna, dok je kombinovani test planiran za 19. jun.Preliminarni rezultati na osnovu kojih }e u~eniciimati okvirnu sliku o tome koju {kolu bi mogli daupi{u na osnovu broja bodova bi}e objavqeni 21. juna,a kona~ni 27. juna, posle ~ega se predaju liste`eqa u~enika. Raspored u~enika po {kolama bi}eistaknut 7. jula, pa sledi upis 8. i 9. jula. Drugi upis-ni krug je 11. jula za kandidate koji nisu upisani uprvom krugu, a u avgustu je i tre}i.

NAGRADA ZA EKO-REPORTA@U KATARINI

I ALEKSANDRI IZ PARA]INA

UTICAJ MHE NA GRZUProgram “Mladi eko-reporteri” real-izuje se u vi{e od 35 dr`ava

Svoje obrazovne profile na{e {kole pred-stavile su i na Sajmu obrazovawa u ]upriji

U~enica O[ "Stevan Jakovqevi}", Simona Vu~eti},(prvi razred), osvojila je prvu nagradu na republi~kom tak-mi~ewu za najboqu de~ju karikaturu "Mali Pjer", dok jeValentina Jovanovi}, tre}i razred iste {kole, osvojila dru-go mesto. Pohvale su dobili Teodora Dini} i NedaJakovqevi}.

U~enici sedmog razreda Andrija Milenkovi} i LukaMiladinovi} u~estvovali su na finalnom takmi~ewu u pro-gramirawu "Programer junior" i zauzeli ~etvrto mesto. N.S.

O[ “STEVAN JAKOVQEVI]”

NAGRADE ZA KARIKATURU I PROGRAMIRAWE

~etvrtak 13. jun 2019.18 SportBilten

U sklopu ovogodi{we 17.po redu manifestacije“Sportsko leto” zavr{enasu takmi~ewa u seoskim{kolama u odbojci, {ahu,stonom tenisu, basketu imalom fudbalu.Interesovawe je biloveliko pa su se finalneutakmice u fudbalu igralei u rezervnim terminimau Sikirici. Ukupno jebilo 562 u~esnika koja su

se takmi~ila u 111 ekipa.Naravno, svi u~esnici“Sportskog leta” na selumogu da se prijave zau~e{}e na gradskim tak-mi~ewima.Zavr{ene su i “Prole}neigrarije" u para}inskimvrti}ima, sportskeaktivnosti koje su za najm-la|e realizovali sarad-nici Sportskog savezaop{tine Para}in (SSOP).

“Igrarije” su trajale dvenedeqe.U gradu, “Sportsko leto”po~elo je, kao i svakogjuna, revijalnim programom,takozvanim “Danimaotvarawa”. Prvi dan jebio u ponedeqak, 10. juna,u glavnoj gradskoj ulici,kada je odr`an "Tunga bun-ga ples" u saradwi saPlesnim klubom “DCteam” i osnovnim {kola-

ma. Odziv je, kao i uvek,bio veliki.U petak, 14. juna, odr`avase tradicionalna "Bebi`urka" koju Sportski savezop{tine Para}in orga-nizuje saradwi sa sport-skim klubovima iPred{kolskom ustanovom""Bambi". “Street request"planiran je za 22. juni u20 sati, a za 25. jun pop-ularna Bebi trka "Tata,mama, tr~ite sa nama",koja okupi veliki brojroditeqa i dece. To jenajmasovnija manifestacija,a roditeqe i posmatra~eposebno animira “Pu`

trka” za decu koja jo{nisu prohodala.Polovinom jula po~iwu

sportska takmi~ewa u poz-natim disciplinama.Novina }e biti "Igre navodi", a i ove godinemali{ani se mogu nad-metati u "tenisu nogom".Tu su i ostale standardneaktivnosti: "Daj mi ruku,daj mi igru", "Tata, mama,ve`bajte sa nama", "Plesna{kolica", "Igre bezgranica"...Prema re~ima ValentinePrimorac, sekretaraSSOP, u basketu tak-mi~ewa kre}u po~etkomjula u mesnoj zajednici

"Glo`dak". - Prijavqivawe ekipa

traja}e od 1. do 5. jula, azatim po~iwu takmi~ewa,do finalnih utakmica.Finale }e se igrati na“Roda prvenstvu Srbije” una{em gradu, gde }e seigrati jedan od kvali-fikacionih turnira.Para}in je jedan od 15gradova koji je dobio orga-nizaciju A turnira u sarad-wi sa Ko{arka{kim save-zom Srbije i o~ekujemoda }e 27. jula u centru gra-da taj turnir ponovo imatime|unarodni karakter,rekla je Primorac.

B. Drenovakovi}

Na vanrednoj Izbornojskup{tini Saveza za {kol-ski sport op{tine Para}in,zbog ostavke SlobodanaMaksimovi}a, za novogpredsednika izabran je pro-fesor fizi~kog vaspitawaSlobodan Milo{evi}, a zasekretara Saveza, zbogostavke @eqka Banovi}a,izabrana je profesorkaVioleta Milo{evi}.Izabrani su tako|e ~lanovinovog Upravnog i Nadzornogodbora, saznajemo od DarkaBajki}a, koordinatora Savezaza {kolski sport zaPomoravski okrug. B.D.

Takmi~ar teretane "Black Gym"Milo{ Mili}evi} osvojio je zlat-nu medaqu i oborio dr`avni reko-rd u kategoriji M1 na Dr`avnomprvenstvu Srbije u powerliftingu,odr`anom 1. juna u Vrawu. Na prven-stvu je u~estvovalo 80 najboqihtakmi~ara iz Srbije.Sportski klub ''Monster Gym'' jena istom takmi~ewu u~estvovao u tridiscipline i osvojio dve zlatnemedaqe. ^lanica kluba KataCvetkovi} je osvojila prvo mesto ukategoriji sub junior (-52), a Milica[uti} prvo mesto u kategoriji (-52)M1, a ona je ujedno progla{ena i zanajja~u veteranku. B.D.

l̂anovi Atletskog klu-ba "Para}in" u~estvo-vali su na Me|unarod-nom takmi~ewu"Tribalion" na Tari,gde je AleksandraArsenijevi} u trci na1500 metara u kategorijiod 11 do 14 godina pobe-dila osvojiv{i prvomesto, dok je VladanArsenijevi} u trci“Grin” osvojio osmomesto. Iva Arsenijevi} je

tako|e u~estvovala uavanturisti~koj trci“Grin” na 10 kilometarasa 20 prepreka i osvo-jila prvo mesto. Na

ovom takmi~ewu, osimiz Srbije, nastupali suatleti~ari iz Austrije,Bosne i Hercegovinei SAD. Prvenstvo Srbije u

vi{ebojima odr`ano jeu Sremskoj Mitrovici25. i 26. maja. IvaArsenijevi} je osvoji-la tre}e mesto i oki-tila se bronzanommedaqom u {estoboju nakome se pojavila prviput. Na istom tak-mi~ewu solidan rezul-tat imale suAleksandra Arsenijevi},Nikolina Milanovi}i Milica Gojkovi}.

[esti kvalifikacioniturnir za amaterski “Granpri” u brzopoteznom {ahu uorganizaciji Omladinskog{ahovskog kluba "Para}in"okupio je 34 takmi~ara, me|u

kojima 7 fide majstora i15 majstorskih kandidata. Naturniru je igrano 11 kola. Prvo mesto osvojio je VladanBlagojevi}, ~lan [K"Kablovi" iz Jagodine, dok

je drugoplasirani VladimirStefanovi}, tako|e izJagodine. Tre}e mesto pripaloje Para}incu MilanuDezelinu. Mladi JagodinacDalibor Radisavqevi} zauzeoje 6. mesto na tabeli i prviput osvojio redovnu nagradu.Specijalne nagrade dobilisu Milena Vuj~i}, kao najbo-qe plasirani mladi igra~do 18 godina i Mom~iloRaji}, kao najboqe plasiranikorisnik Dnevnog centra-kluba za stare. Petnaestoroprvoplasiranih ukwi`ilo je“Gran pri poene”, saznajemood Sa{e Jevti}a, predsed-nika O[K “Para}in”. B.D.

“SPORTSKO LETO” ZAVR[ENO U SEOSKIM OSNOVNIM [KOLAMA, U GRADU TEK PO^IWE

TUNGA BUNGA PLES OTVORIO “LETO”“Bebi `urka” planirana je za sutra, dok }e se “SSttrreeeett rreeqquueesstt”” odr`ati 22. juna

GLAVNA ULICA

PE[A^KA ZONA

Glavna Ulici kraqaPetra Prvog od poned-eqka, 10. juna, zatvore-na je za saobra}aj od20 sati do pono}i. Tako}e biti sve dok budutrajale sportskeaktivnosti u okviru“Leta”, odnosno doprvog septembra, kada se|aci vra}aju u {kole.

AK “PARA]IN” NA TARI I U SREMSKOJ MITROVICI

POZLATILE SE IVA I ALEKSANDRA

NA DR@AVNOM PRVENSTVU U PPOOWWEERRLLIIFFTTIINNGGUU U VRAWU

ZLATO ZA TAKMI^ARE IZ PARA]INA

KVALIFIKACIONI TURNIR ZA AMATERSKI “GRAN PRI”

BLAGOJEVI] IZ [K “JAGODINA” PRVI

SAVEZ ZA

[KOLSKI SPORT

SLOBODANMILO[EVI]PREDSEDNIK

TREKING LIGA SRBIJE, 5. KOLO U PRIBOJSKOJ BAWI

^lanovi Planinarskog klu-ba "Javorak" takmi~ili su seu 5. kolu Treking lige Srbijekoje je odr`ano u Pribojskojbawi. Branka Brada{evi} je na

stazi dugoj 35 kilometara ukategoriji veteranki osvojilatre}e mesto, dok je Sa{aDulovi} na sredwoj stazidugoj 25 km u kategoriji vet-erana zauzeo drugo mesto.

Na stazi du`ine 35 kmseniorka Milica Nikoli}osvojila je peto mesto, aAngelina Stefanovi} bila je~etvrta na stazi iste du`ineu kategoriji veteranki.Jugoslav Risti} i \or|ePavlovi} uspe{no su pre{lidugu stazu, dok je ZoranMilosavqevi} osvojio 4.mesto kao veteran na malojstazi du`ine 16 km. B.D.

DOBRI REZULTATI PLANINARA “JAVORKA”

~etvrtak 13. jun 2019. 19Sport Bilten

@enska ekipa O["Stevan Jakovqevi}"postigla je fantasti~anrezultat osvojiv{i prvomesto na Republi~kom tak-mi~ewu u ko{arci uokviru {kolskog sporta.Dr`avno takmi~ewe jeodr`ano u Karata{u, ato je druga godina zaredomkako su ko{arka{ice te{kole osvojile {ampi-onski tron.Veliki doga|aj bio je

povod za prijem kodpredsednika op{tine Sa{ePaunovi}a kome su, osimko{arka{ica, prisustvo-vale direktorka te {koleSne`ana Tani} i trener,odnosno wihova nastavni-ca fizi~kog vaspitawaSne`ana Marjanovi}.Ekipa je pripremilakratak film safotografijama i snimci-ma puta do {ampionsketitule, a predsednik ihje pitao {ta }e kojaupisati posle osnovne{kole i da li }e nas-taviti da se baveko{rakom.

Kako ka`e Sne`anaMarjanovi}, wihova nas-tavnica fizi~kog, ko{arka

se u O[ “StevanJakovqevi}’ igra od mla|ihrazreda, tako da je uspehrezultat kontinuiranog rada.- Imala sam sre}u da u~imod iskusnog i vrsnog tren-era, na{eg @i}e. Ja sam usistemu treninga tri-~etirigodine, ali pratila sam ovudecu, zajedno sa wim, godi-nama. Tu je ve} i ko{ara-ka{ki podmladak, devoj~iceiz {estog razreda, u sastavuekipe koja je osvojila tronsa devoj~icama iz osmog.Sve su vrlo skromne mada suneke od wih sam vrh srpskeko{arke u kategoriji pio-

nirki. Tako je Awa \uki}ve} dve godine ~lanreprezentacije, a do pro{legodine bila je i TijanaMiqkovi}. U toj kate-goriji ne postoji evropskoprvenstvo, ali je osmi{qenoda se okupi osam ekipa i dase odigra turnir za pio-nirke, a na{a Awa je uprvoj petorci za Srbiju,ka`e Marjanovi}eva.Awa je i kapiten pobed-ni~ke ekipe, pa nam jeopisala ulazak u finale:- Protiv “Beograda” je

bila jedna od najte`ihutakmica. Minut pred kraj

gubile smo sa 5 razlike, ana kraju smo ipak pobedilesa istom razlikom, doknam je finale bilo lako,savladale smo protivni~kuekipu sa 20 poena raz-like, ka`e Awa, kojaplanira da se i daqe baviko{arkom.Tijana Miqkovi}, jedna oddevoj~ica-ko{arka{ica,obja{wava da je wihovaekipa, pre pobede uKarata{u, bila najboqana okru`nom ime|uokru`nom takmi~ewuu Jagodini i Boru.

B. Drenovakovi}

U sistemu {kolskog sporta, osimko{arka{ica O[ “Stevan Jakovqevi}”,veliki uspeh postigla je i `enska ekipaGimnazije, osvojiv{i izvanredno tre}emesto na republi~kom takmi~ewu.Pro{le godine osvojili su zlato, a ovesu za samo 4 poena izgubile odko{arka{ica iz Sportske gimnazije,koje su u{le u finale. Treneri oveekipe su Du{an Jovanovi}, Biqana iDanijel \uki}. Wih troje, kao i Sne`anaMarjanovi} iz {kole “StevanJakovqevi}”, pokreta~ka su snaga `enskogKK “Para}in”, pod rukovodstvom predsed-nika Bobana Dejanovi}a. B.D.

^lanice Gimnasti~kog klu-ba "Para}in" odli~an rezul-tat ostvarile su i na prven-stvu Srbije u individualnomprogramu i u takmi~ewima sadva rekvizita.U pionirskoj kategoriji IvaCvetkovi} je osvojila prvomesto u vija~i i peto uvi{eboju; u kategoriji kade-tkiwa, u najbrojnijoj konkuren-ciji, An|ela Stevanovi} jeosvojila 4. mesto u vija~i i 6.u vi{eboju. U konkurenciji

juniorki Marija Veqkovi} jebila druga u ve`bi loptom ipeta u vi{eboju, a seniorkaMa{a Mati} je osvojila ~etvr-to mesto u ve`bama obru~emi ~uwevima i ~etvrto uvi{eboju. ViktorijaMarinkovi} zauzela je tre}emesto u ve`bi loptom i osmou vi{eboju.GK “Para}in” predstoji jo{jedno dr`avno prvenstvo, uC individualnom programu sajednim rekvizitom. B.D.

U ]upriji, a u organizacijipara}inskog Streqa~kog klu-ba “SFS Borac”, odr`ano je 2.kolo Prole}ne lige Regionacentralne Srbije za najmla|ekategorije, "B" razvojni pro-gram, za pionire iz serijskevazdu{ne pu{ke. Takmi~ilo se59 strelaca.Takmi~arka “SFS Borca”

Ivana Raki} osvojila je dru-go mesto i postala vice{ampi-onka Regiona sa 180 krugova.Wena klupska drugaricaJelena Raki} zauzela je 6.mesto, dok je Sandra Nikoli}bila ~etrnaesta. U kategori-ji pionira, Luka [qivi}zauzeo je 5. mesto, BranislavRadojkovi} 13, DimitrijAntonijevi} je bio na 15.

poziciji, a Stefan \or|evi}na 16. mestu. SK “SFS Borac”, ina~e, dobioje nedavno na poklon odStreqa~kog saveza Srbije(SSS) elektronsku metu, kojuje u Para}in donela dele-gacija Saveza. Streqa~kisavez na poklon je bio dobiodve elektronske mete odproizvo|a~a kao nagradu zasrebrnu medaqu u Evropskojligi mladih, a po odluci svekomisije i Upravnog odbora,jedna od dve mete, u sklopuprograma pomo}i klubovima,dodeqena je na kori{}ewe“SFSBorcu”, {to je, po re~imaDragana Zdravkovi}a, veli-ki podsticaj za para}inskestrelce. B.D.

Proteklog vikenda uGorwem Milanovcuodr`an je karateturnir na kom su tak-mi~ari para}inske“Crnice” osvojili trimedaqe. Milica@ivadinovi} iDimitrije @ivkovi}okitili su se zlatom,a Iva Svrzi} osvojilaje srebro. B.D.

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OP[TINE ZA @ENSKU EKIPU O[ “STEVAN JAKOVQEVI]”

DR@AVNE PRVAKIWE U KO[ARCIMlade ko{arka{ice su {ampionsku titulu osvojile na Republi~kom takmi~ewu u Karata{u

IZ GORWEG

MILANOVCA

FUDBALSKA PANORAMA: KRAJ UTAKMICA U SRPSKOJ LIGI - ISTOK

OPSTANAK JEDINSTVA NEIZVESTANKona~an sastav ove lige odredi}e Fudbalski savez SrbijeU posledwem, 34. kolu

Srpske lige "Istok" uovoj fudbalskoj sezoni,SFS Borac je savladaoZaplewac iz Gaxinog Hanasa 4:0, a para}inskoJedinstvo pobediloJedinstvo iz Bo{waca sa3:2. Na kona~noj tabeliSrpske lige “Istok” SFSBorac je na solidnom 10.mestu sa 45 bodova, aJedinstvo na 15. mestu sa36 bodova i jo{ se ne znada li }e ostati u ligi jer}e kona~an sastav te ligeodredi}e Fudbalski savezSrbije.U 30. kolu Zone "Zapad"

@upa iz Aleksandrovcaje savladala Napredak izDrenovca sa 5:2. I uPomoravskoj okru`noj ligiigralo se 30. kolo: Resavaciz Subotice-Mladost izSikirice 9:2, Hajduk iz^epura-Mladost iz Dubqa1:2, Omladinac iz [alu-dovaca-Bratstvo Medve|a3:2.U 30 kolu Me|uop{tinskelige "Jug" rezultati suslede}i: Mladost GorwaMutnica-Budu}nost Miliva1:2, Istok 63 Plana-Napredak Stubica 5:1, uovom kolu slobodan je bioRadni~ki iz Tekije dok

je Omladinski izPara}ina odustao od tak-mi~ewa.U 27. kolu Op{tinske

lige Para}in, Popovac jeizgubio od Dowe Mutnicesa 6:0, [umadija izTre{wevice savladala jeIzvor sa 6:1, RazvitakMirilovac -RadnikDavidovac igrali sunere{eno 1:1, Budu}nostiz Lebine pobedila jeJedinstvo iz Ratara sa3:2, a Napredak izSvojnova izgubio od ekipeBuqana sa 1:0. UtakmicaJuhor Poto~ac-HerojBusilovac prekinuta je u

18 minutu pri rezultatu3:0, jer je gost ostao sa 6igra~a. B.D.

OP[TINSKA LIGA1. OFK Juhor..............522. Napredak.................493. BSK Buqane...........454. Sloga.......................395. Dowa Mutnica.......386. Heroj.......................367. [umadija................368. Budu}nost...............309. Razvitak..................2710. ISK Izvor............2111. Jedinstvo................1912. Popovac..................1313. Radnik.....................10

TRI MEDAQE ZAKARATISTE “CRNICE”

JO[ JEDAN USPEH U [KOLSKOJ KO[ARCI

EKIPA GIMNAZIJE TRE]A

MEDAQE ZA GIMNASTI^ARKE

SA PRVENSTVA SRBIJE

DR@AVNO PRVENSTVO U “MALIM OLIMPIJSKIM IGRAMA”

LIGA CENTRALNE SRBIJE IZ SERIJSKE VAZDU[NE PU[KE

IVANA RAKI]VICE[AMPIONKA

GRACIOZNE PARA]INKE NE POSUSTAJU

Na Dr`avnom {kolskomprvenstvu u “Malim olimpi-jskim igrama”, odr`anom uKragujevcu, prvo mesto osvo-jila je me{ovita ekipa de~akai devoj~ica prvog razredaosnovne {kole “Mom~iloPopovi} Ozren” iz Para}ina,Wihov u~iteq je Zoran Miki}.I u kategoriji tre}eg razre-da medaqe su odneli u~eni-

ci ove {kole. Ekipa de~akaosvojila je drugo mesto isrebro, kao i ekipadevoj~ica. Wihova u~ite-qica je Vesna Stefanovi}.

Organizatori “Maliholimpijskih igara” nadr`avnom nivou bili suSavez za {kolski sportSrbije i Savez za {kolskisport Kragujevac. B.D.

TRI PEHARA ZA O[ “MOM^ILO POPOVI]“

^estitke {ampionkama uputio je predsednik Op{tine Sa{a Paunovi}

~etvrtak 13. jun 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Turisti~koj organizacijiop{tine Para}in (TOP) jeodobreno milion dinara nakonkursu Ministarstvatrgovine, turizma i teleko-munikacija, a iz sredstavabuxeta Op{tine Para}inopredeqeno je jo{ dva i pomiliona za pet velikih man-ifestacija ove godine.

Direktor Aqo{aGligorijevi} rekao je daje Turisti~ka organizacijau~estvovala na konkursuresornog ministarstva za

s u f i n a n s i r a w e“Krstovdanskih sve~anos-ti” i novogodi{weg kon-certa, koje tradicionalnoorganizuje godinama, te daje projekat podr`an sa mil-ion dinara.- “Krstovdanske sve~anos-ti” se organizuju u sep-tembru povodomobele`avawa Dana op{tinei bi}e jo{ rasko{nije izanimqivije. Obuhvataju“Xez ve~e”, “Etno fest”,De~ji karneval” i koncert

za Dan op{tine, dok je petamanifestacija novogodi{wikoncert, rekao jeGligorijevi}. On je dodao da je mani-

festacioni turizam vid tur-izma kome TO Para}inposve}uje puno pa`we, zah-vaquju}i ~emu broj turistakoji posete Para}in rastesvake godine za oko 30 odsto.- To je konstatni rast ve}

vi{e godina. Pro{le godinebroj ostvarenih no}ewa uPara}inu je bio 18.560, tako

da smo sigurni da }emo ovegodine imati preko 20.000no}ewa. Da je u Para}inuturizam u ekspanziji, gov-ori i podatak da brojsme{tajnih jedinica raste ida je sve vi{e privrednihsubjekata koji se bave ugos-titeqstvom i hotelijerstvom.Najzna~ajnije je otvaraweEtno sela "Stolovo" kodKoridora 10 sa vi{e od stole`ajeva, rekao jeGligorijevi}.

N. Stankovi}

Drugi krug izbora u~esnika za\a~ku likovnu koloniju "Grza2019" odr`an je 30. maja u O["Mom~ilo Popovi} Ozren".To je bio zavr{ni krug izbo-ra za u~enike iz na{e op{tine,a rad dece je pratila DraganaTo{i}, likovni pedagog ove{kole.Ona je rekla da su u~enici

samostalni u radu, da su sedobro snalazili u slobodnojtemi, tako da su pedagozi samopru`ali podr{ku. Likovnitalenti su, ina~e, veoma zain-teresovani za u~e{}e na \LKjer tamo mogu nau~iti tehnikekoje se ne rade na redovnoj nas-

tavi, u inspirativnom okru`ewu,a sti~u znawa i ve{tine vanplana i programa u {koli.U prvom krugu izabran je

prvi u~esnik “Kolonije”, ato je Ivana Todorovi}, u~eni-ca sedmog razreda O[ "BrankoKrsmanovi}", Dowa Mutnica. Za u~enike iz op{tinePara}in bilo je jo{ sedammesta, dok iz ostalih grado-va mogu i daqe konkurisatislawem radova na adresuBiblioteke “Dr Vi}entijeRaki}”, koja je dugogodi{wiorganizator ove manifestacije,jedinstvene u Srbiji.

N. Stankovi}

Redovne radove ekipa Javnogkomunalnog preduze}a “Para}in”ometale su obilne padavine kra-jem maja i po~etkom juna, takoda je promena dinamike poslo-va bila neminovna. Kako jerekao direktor JKP Danijel@ivkovi}, ki{e su uticale naodlagawe radova pre svega uokviru akcije "Para}in-na{edvori{te", gde su do po~etka juna

zavr{ene, odnosno detaqnoo~i{}ene, mesne zajednice“Centar” i “Vrap~ane”. Slede}a je MZ "11. kongres",jer su se stabilizovali vre-menski uslovi. @ivkovi}isti~e da se gra|ani na vremeinformi{u putem pisanogobave{tewa koje im dostavqaop{tinski Kol centar, takoda mogu da iznesu kabasti

otpad iz svojih dvori{ta da biih ekipe JKP prevezle dosmetli{ta.Padavine su onemogu}avale iko{ewe trave na javnimpovr{inama i ostale posloveradnih jedinica "Zelenilo"

i "^isto}a i higijena". Sadwaletweg rasada je po~ela oddruge sedmice juna, a sviposlovi }e biti intenzivi-rani kako bi se nadoknadiozaostatak.

N. Stankovi}

Udru`ewe gra|ana"\ur|evdan" realizuje pro-jekat kroz osam radioni-ca, ~iji je ciq podizawesvesti kako najmla|ih, takoi starijih iz romske popu-lacije o va`nosti obrazo-vawa i o~uvawa kulturo-lo{kih i drugih vrednostiromske zajednice. Kako ka`e@ivadinka \or|evi},predsednica udru`ewa, pro-jekat je podr`an sredstvi-ma op{tinskog buxeta, aprva po redu radionicaodr`ana je u prostorijamaCrvenog krsta.- Obuhvatili smo decu

osnovno{kolskog uzrastakoja, pre svega, imajuzadatak da nam se predstave

na druga~iji na~in.Razgovaramo o problemi-ma sa kojima se susre}u usvom okru`ewu, mogu}ojdiskriminaciji, vrstamastereotipa ili predrasu-da u odnosu na romskupopulaciju, a mi ih save-tujemo kako na najboqina~in da otklone tu vrstuproblema, rekla je\or|evi}eva.Druga radionica namewe-na je Romkiwama, a to jekategorija koja je, premami{qewu AleksandraNedeqkovi}a, stru~nogkonsultanta ovog projekta,definitivno najpodlo`nijadiskriminaciji. stereotip-ima i predrasudama. M.S.

Predstava "San letweno}i", autorke AleksandreNikoli}, profesorke srp-skog jezika, koja je okupi-la mlade glumce izpara}inskih {kola"Mom~ilo Popovi}","\ura Jak{i}" iGimnazije, osvojila je 3.mesto na "Smotri u~ite-qskog scenskog stvar-ala{tva" u Lebanu.Nagradu za najboqu `ensku

ulogu dobila je VawaNajdanovi} iz O["Mom~ilo Popovi}", zaulogu Helene. Smotru su podr`ali

Ministarstvo kulture iMinistarstvo prosvete,nauke i tehnolo{kograzvoja. “San letwe no}i”}e 15. juna imati jo{ jed-no izvo|ewe u para}inskompozori{tu, a ulaz je slo-bodan. B.D.

Premijerna predstava“Omladinske pozori{nescene” Para}in "Ho}unapoqe" odigrana je u sub-otu, 8. juna, pred punomsalom mladog sveta.Predstava je ra|ena pomotivima jedno~inke"Idiot" Muze Pavlovne,a prema konceptu i ure`iji Uro{a

Mladenovi}a, mladogpara}inskog glumca i red-iteqa.Mladenovi} je rekao da

se radi o nekoj vrstiradne verzije premijere, pao~ekuje da publika ostanenakon predstave i ka`ekako joj se dopada pred-stava i {ta eventualnotreba da se mewa. D.N.

PODR[KA RESORNOG MINISTARSTVA TURISTI^KOJ ORGANIZACIJI PARA]INA

ZA MANIFESTACIJE MILION DINARAU pitawu je sufinansirawe ~etiri doga|aja u okviru “Krstovdanskihsve~anosti” i novogodi{weg koncerta

GASTRONOMSKA

PONUDA

Para}inska Turisti~kaorganizacija radi i napromovisawu gas-tronomske ponude, takoda pored Vasine tortekoja je ve} postalabrend, po~iwe i pro-mociju para}inskog}evapa i pastrmke.Najboqa pastrmka semo`e jesti prilikomobilaska izleti{ta Grzai Sisevac, a para}ins-ki }evap u ovda{wimrestoranima.

KI[E OMETALE POSLOVE JKP “PARA]IN”

PPPP OOOO ^̂̂̂EEEE LLLL AAAA SSSS AAAA DDDD WWWWAAAALLLL EEEE TTTT WWWW EEEE GGGG RRRR AAAA SSSS AAAA DDDD AAAA

IZBOR U^ESNIKA “\A^KE LIKOVNE KOLONIJE” NA GRZI

ZAVR[NI KRUG ZA PARA]INCE

OMLADINSKA POZORI[NA SCENA

PREDSTAVA “HO]U NAPOQE”

De~ji karneval pro{le godine bio je izuzetno uspe{an

UDRU@EWE "\UR\EVDAN" ORGANIZOVALO RADIONICU

EDUKACIJA ROMSKE DECE

USPEH PREDSTAVE"SAN LETWE NO]I"

"SMOTRA U^ITEQSKOG STVARALA[TVA" U LEBANU