Download - Zdenko lazor pesme pogled

Transcript
Page 1: Zdenko lazor pesme pogled
Page 2: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Зденко Лазор

Поглед

Бикић До

2007 – 2014. година

Page 3: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

3

Библиотека

Народна библиотека „Симеон Пишчевић“ Шид

Page 4: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

ПРЕДГОВОР

Тачно. Сваки пенички првенац у себи носи непоновљиви

доживљај уласка у други космос, друга сновиђења, друге

светогледе,.. Невине и сурово искрене мисли, једноставни

и питки одговори на кључна питања, младалачке патње и

радовања, на прво читање ће Вас, прво, опчинити, а затим

Вас навести да и сами проходате Бикићким Доловима,

протреперите погледом преко питомих брежуљака

фрушкогорских, и да се бар једном загледате у месечев

одраз у потоку. О таквом Првенцу сања сваки будући

песник, а Зденко Лазор је свој Првенац досањао.

Шид 02.04.2014.

Срђан Малешевић

Page 5: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

5

Ноћ

Магла и вечерас прекрива

моје снове, прелепе пејзаже

твога бића у пустињи оазе

жељне кише твога имена.

Месец обасјава лице

уморног скитнице у ноћи

прохладне зимске вечери

без звезда да те греју.

Снивај снове, пространу равницу

моје душе, осети ме вечерас

под прстима мисли твојих

у трену заласка сунца.

Пусти паучину сећања

да те обузме кад једном схватиш

да сам ту

заувек и због тебе.

Настави оно што сам престао

да радим кад си ушла

несигурним кораком у дах

анђела небеског сјаја.

Page 6: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Нек’ пада киша и освежи

лице твоје успоменама светим

што су их низале године

вечног сунца у нама.

Page 7: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

7

Цвет у мају

Видео сам те недавно,

у граду,

рекли су ми да си то ти.

Носила си цвеће у рукама,

али си ти била лепша од тог цвећа.

Мирисало је,

свуда где си прошла,

на пролеће,

оно лепо пролеће што спава у теби.

Page 8: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Заборав

Канула је кап из твога ока,

као мастило на бели лист,

прошла ме језа страшна, дубока,

као по платну уље и кист.

Смешак је био на твоме лицу,

родио сунце из тамне кише,

затворила си ме њиме као птицу,

која је хтела да лети више.

Срећним ме чини твоја доброта,

сећање пуни сликама светим,

никад ме неће бити срамота,

кад те се једном поново сетим.

Page 9: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

9

Живот

Живот је некад патња лака,

уморни Сизиф што камен котрља,

тужни пајац, туђа суза свака,

што уморна лица свима прља.

Живот је некад песма лепоте,

понекад сунцем окупан дан,

људи препуни чисте доброте,

најлепши летњи сањани сан.

Живот је некад скровиште мира,

љубавни занос вољених људи,

док стара анђеоска лира свира,

нови се живот из сна буди.

Живот је некад сунце јасно,

понекад тама препуна боли,

понекад речи речене гласно,

живот је оно због чега се воли.

Page 10: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Живот 2

Живот је бајка једна без краја,

оловни војник што воли јако,

заувек отворена врата раја,

воз што приспева у станицу полако.

Живот је зрно соли у мору,

осећај среће кад звезда пада,

као лимун кад огулиш кору,

као последња кад умире нада.

Живот је цвет Медитерана,

основни састојак сваке среће,

свака вешто превијена рана,

као нешто друго и понешто треће.

Живот је човек у брзом ходу,

неуморни сањар обузет сном,

као кад помешаш шећер и воду,

семе што клија под земаљским тлом.

Page 11: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

11

Самоћа

Некад кад си сама у соби,

заплачеш ли из чиста мира

док тиха музика на радију свира?

Сетиш ли се некад људи који ту беху

или пожелиш просто

да уживаш у њиховом смеху?

Ако те једном опет ухвати туга

и почне срце да туче

сети се како нам је предивно било,

сети се на оно наше јуче.

Page 12: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Ситнице

Љубав је некад упорна била

понекад снове о срећи снила

можда се теби поново врати

кад душа заувек једно схвати:

Живот је један срећан и чио,

пољубац први срцу мио,

ко птица која гнездо вије,

док се на небу с ветром бије.

Ватра је помоћ што свима треба,

непријатељ који иза угла вреба,

заборав бића, несталност чиста,

као дрво без иједног листа.

Суза је бисер твога лица,

малена, обична, људска скица,

трачак наде који се губи,

срећа због које се страсно љуби.

Срце је мудрост овог света,

понекад цвет што треба да цвета,

главни кривац што нас води,

усамљени славуј на слободи.

Page 13: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

13

Сећање је албум препун слика,

љубав руменог, слатког лика,

звезда која само за мене пада

ноћна светла прелепог града.

Page 14: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Поука

Пропуштен поглед, душа у стени,

плашљива сова у ноћној сени,

црвено вино у кристалној чаши,

дете што се мрака плаши.

Истргнут лист из туђе књиге,

човек без иједне бриге,

звезда што на небу сија,

песма која оку прија.

Танак лед по коме ходаш,

као кад врагу душу продаш,

као јагода што би да цвета,

глинени голуб, покретна мета.

Све је то део једног живота,

људска судба, Божија доброта,

животне ситнице, велике ствари,

утисак који нико, никада не квари.

Page 15: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

15

Оно што јесмо

Једном кад поново закорачиш

овом стазом и

сетиш се свега што се збило,

помислићеш да машташ,

да гледаш, а не видиш,

мислићеш да ти се све само снило.

Сешћеш на клупу

ту поред стазе,

док крошње вишње

не заклоне Сунца зрак,

осетићеш ветар,

шапутаћу ти речи које нећеш чути,

прошлости то ће бити знак.

Устаћеш са клупе,

пружити корак,

гледати стазу

која води према кући,

тада ће птица прелетети небо,

пашће киша,

још једна успомена ће пући.

Стаћеш и гледати

у тај део једноставног живота

Page 16: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

који се ваља сам,

запалићеш свећу,

сакрити лице случајних пролазника

јер ће те бити срам.

Кад ветар

престане да дува,

киша не буде више лила,

поље не буде родило,

запитаћеш се,

зашто и како,

где се све завршило,

због чега се све догодило.

Page 17: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

17

Поклон

Оставићу те сад,

да слушаш кораке

некадашњег хода поред тебе

када поново будеш слушала

како тече живот

и како се смењују људи

жељни слободе, жељни себе.

Даћу ти све што имам

осмехе људи које волим,

поклонити срце и душу,

прве дечије кораке,

прелепе тренутке,

црвену тек процвалу ружу.

Поклонићу ти небо и звезде,

ватру што полако тиња,

кишне капи, летњe лице,

снежна брда, румене зоре,

реку која грли море,

уморне ноћне улице.

Page 18: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Сам

Чекам поново твоје име,

као румено сунце у зору,

хладна лета, топле зиме,

усамљени бисер у мору.

Снивам стално твоје речи,

у огледалу срећно лице,

осмех који душу лечи,

радост прве несанице.

Слушам твоје мале руке,

што везују ме снажно,

задају ми лепе муке,

стварају надање лажно.

Page 19: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

19

Природа

Сунце високо, зађи полако,

умири ми снове, жеље старе,

однеси их као ветар, перо лако,

сузе које смирено срце кваре.

Послушај шапат зелене реке,

уморне птице долетеле с југа,

јастуке беле, удобне и меке,

пругу коју доноси туга.

Реци месецу за мене нек’ пева

песму што неће чути свако,

муњи на небу стално да сева

животу да поред мене тече полако.

Page 20: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Људима

Заустави сат и казаљке старе,

помери лист што крај мене пада,

услиши молитве за срећне рударе,

за протекле дане, јуче и сада.

Погледај ласту што надлеће мене,

тужан цвет без кишне капи,

мартовско јутро кад нечујно вене

уснулу природу што за Сунцем вапи.

Ослушни мирис који се шири,

летње зоре које јесен буде,

ветар што у срце пири,

ужурбане, уснуле, давне људе.

Page 21: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

21

Далеко...

Далеко ми Дунав, далеко и Сава,

пролеће рано, хладне јесење зоре,

далеко ми чедо што самотно спава,

далеко ми наше Панонско море.

Далеке су птице које гнездо вију,

голубова пар, заљубљене стазе,

далеко ми очи које тугу крију,

далеко ми пути које ноге газе.

Далеко је писмо које ти пишем,

мастило на листу које се суши,

далеко ми срце због кога дишем

далеко к'о стена која се руши.

Далеке су ноћи, далека јутра,

уснула поља, вечерње росе,

далеко ми усамљено сутра

и твоји мали праменови косе.

Далеко ми Дунав, далеко и Сава,

далеко ми шума, равница плодна,

само да чедо опет мирно спава,

нека је покрива пшеница родна.

Page 22: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Пр(а)ва љубав

Мисли ти лете под облаке плаве,

стварају слике природе зелене,

сунцокрети дижу своје мале главе,

поздрављају ране зоре румене.

Певају момци под прозором њеним,

серенаду стару да ти срце стане,

веселе се, пркосе мајкама сненим,

које младу љубав упорно бране.

Page 23: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

23

На Сави

Месец баца сенку на реку,

Сава протиче тиха и мила,

Дани ужурбано бескрајни теку

Терају птицу што гнездо

своје је свила.

Пролазник стоји и слуша траву,

Што говори песнику тајну,

Пита се ко је био у праву,

Гледајући звезду како пада

небеску сјајну.

Можда је она за мене пала,

Хтео је неко само за себе,

Или је вукла река плава,

Или је пала вечерас само

за тебе.

Нека је пала када већ мора,

Да се огледа у њеној лепоти,

Хтела је прелепа бела зора,

Као споменик највећој

људској доброти.

Page 24: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Опроштај

Некако ти не успева

Колико год пута хтео

Да се доживотно љутиш,

Кадкад помислиш

Да је можда боље

Само гласно да ћутиш.

Волиш људе

И у њима тражиш

Најмањи трачак доброте,

Када то не нађеш

Гледаш свет препун

Душе без лепоте.

Зато опрашташ

Сваки тренутак

Сваку сузу на туђем лицу,

Опрашташ,

И заборављаш

Сваку тужну ситницу.

Page 25: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

25

Т И

Једно име одзвања

у кругу светла ноћне светиљке.

Једно ме име дозива

и тражи у мраку света,

док ја полако сакупљам

прелепе тренутке

да их заувек сачувам од заборава.

Сваки тај тренутак ме уздиже

високо и води на оно наше место

и нашу клупу

поред оног лепог Дунава

у коме си оставила

траг себе и мене.

Љубим сваку твоју стопу,

сваки твој осмех

који је дао топлину звездама

под којима стојим.

Име твоје

остаје урезано

у мом срцу

и сећању

сада и

заувек.

Page 26: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Крај

Поново када закорачиш у простор

где се сенке ваљају,

поново када нечија туђа суза са

твога лица кане,

када те вољене очи

бескрајно грле

и снажно сањају,

ватра када у упаљеном јаком срцу

снажна плане.

Када ме заболи ожиљак сваки,

свака успомена урезана

у дрвету заборава љубавних погледа,

обасутих врелином ветра

који је дувао са Истока

ношен реком сећања људи

протеклог времена

у исконским извориштима

човечијег срца

које је мирно уснуло

на врховима ружиног трња.

Када ме уплаши

свака сова скривена у мраку

твога сећања

оног тренутка када небески патуљак

Page 27: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

27

забрани мислима

да беже из окова народа

који се селио из својих домова

притиснут зебњом ноћних светиљки

које су бацале светло у круг

и носиле са собом сваког свица

који је те ноћи сијао

само за нас.

Када ме прегази време

протеклих дана

проведених у самици собе

поплочане јеком зидова душе

проклетих анђела

остављених

да труну испред врата душе света

ношене морским таласима

обасутих

светлошћу жутог месеца

раног пролећног

руменог свитања.

Тада ћу престати

да будем

почетак једног постојања

крај прошлих живота

који су живели кроз мене

и носили у мени

сваки трачак наде у боље сутра

Page 28: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

које је куцало

на вратима огледала људске душе

док су проклети лутали

светом туђег сећања.

Усамљена станица кад дочека путника

на крају света

међу дрворедима прошлих младица

које су ницале

тужно чекајући свако слово

књиге исписаних листова

у корицама од трешњиног дрвета

обасјане светлом

твога осмеха

давног мартовског јутра.

Тада закорачи том стазом

проклетих душа

што чекају тебе на прагу сећања

које нестаје полако

и скида прашину

са старих кофера

у које смо сакрили све оне

давне људе

који су нам учинили живот

прелепом игром лептира

на тек процвалој

ливади људске душе.

Page 29: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

29

Трен

Понекад су речи теже од олова,

понекад је туга једини лек,

понекад је срећа узрок свих болова,

а да се опрости потребан читав век.

Понекад је срце водиља нам прва,

мисао стара што отргла се листу,

најмања ситница као среће мрва,

срж за утеху и лепоту чисту.

Снови су нам некад прве ласте,

писмо са погрешном марком,

дечија радост због које се расте,

мађионичар са скривеном варком.

Песме су прави стихови мира,

обреди свети што к’ теби ме воде,

наша мелодија када ти свира,

осећаји туге, срама, слободе.

Page 30: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Трагање

Траже се давно сањани снови,

сећања туђа танана к’о свила,

брод кроз маглу што опрезно плови,

два изгубљена, сломљена крила.

Траже се први сунчеви зраци,

давна прашина нашег постања,

дечији први несигурни кораци,

породично стабло са пуно грања.

Тражи се небо, почетак и крај,

обала морска што сања реку,

у трави изгубљен сунца сјај,

месец да обасја звезду понеку.

Тражи се срце што скрило је нас,

човек да изговори твоје име,

љубав, срећа, нада и спас,

снежни дан без имало зиме.

Page 31: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

31

Изгубљене успомене

Напокон када пожелиш

да послушаш риме моје прве песме

кад пожелиш да љубиш

уморно лице моје усамљене душе

када ти вода не буде текла

из напуштене манастирске чесме

тек када схватиш како нас све

успомене већ данима гуше.

На почетку краја и на крају свих

почетака једног краја,

а на крају једне прашњаве,

прве, оне праве дечије стазе,

на раскрсници путева,

среће, туге, срама, пакла и раја,

тамо где твоје малене,

прелепе ноге више на газе.

Тамо где пада рано ноћ

и где слађане снове сањаш,

сниваш плаву, мирну реку

што белу птицу љуби,

сунцу када спомен дижеш

и када му се клањаш,

Page 32: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

мирис и боју прелепо,

топло лето када брзо губи.

Доћи ћу, још једне непроспаване ноћи,

да ти отерам снове,

у име свих давно сањаних лица,

у име прошлих дана,

када смо збацили са тела

и душе претешке окове

пустили људе сами да се нађу,

за све оне који живе у нама.

Page 33: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

33

Питање

Реци ми, молим те,

да ли сам полако, напуштен лудим,

или те волим,

када те поспану

на мојој страни постеље будим,

или мрзим сваки твој траг на себи,

као свих оних ноћи

када су наша тела била једно,

или дижем спомен за живота теби,

када спаљујем слике,

бацам у воду,

све што је некад било вредно.

Реци ми, молим те,

да ли месец поново баца сенку на реку,

да ли опет тмина пада

када сунце зађе за високе горе,

пожелиш ли некад

да ти скинем звезду понеку,

која усамљено сија

изнад нашег града,

скрива се срамежљиво,

пада у дубоко плаво море.

Page 34: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Мирис

Мирис ме буди, опојан, зрео,

прве трешње, руменог лица,

песак хладан и лед врео,

свака она најмања ситница.

Мирис ме зове, ужарен, страсан,

укусни снови на пладњу сете,

страшан, усамљен, шапат гласан,

место где ласте у пролеће лете.

Мирис ме гони, ужасан, модар,

смарагдно хладан, пламено танак,

годишње жеље коначни одар,

први и прави, последњи санак.

Мирис ме жели, сав црн и бео,

напуштен, кротак, понекад снажан,

промашен дан, горак и цео,

истинит, хладан, одважно важан.

Page 35: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

35

Време

Протиче време, кап по кап тече,

нестаје као вода са живитног врела

постаје сена на љубљено вече

када смо били две душе без тела.

Нестаје мирис сећања лепог,

поспани пастир на ливади срца,

као глас умилни певача слепог,

остављен сат за тобом да куца.

Протиче време, полако цури,

склапа већ очи нестварној зори,

пркоси мени, олуји и бури,

већ се са плимом уморном бори.

Пада ноћ, тиха, далека, славна,

покрива дане, покрива зоре,

пада као плашт на сећања давна,

пенуша од среће узбуркано море.

Птица лети ка своме јату,

лети ка југу да нађе крило,

понекад снева у нашем сату,

памти све оно што некад је било.

Page 36: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Светла ноћних свитаца

Поново када те обузме сета

и сетиш се мене

како причам причу

поспаног града

који мирно тоне у сан

док се зелене гране

младости једне прошле,

тада запамти

речи моје

које сам урезивао у оно дрво,

поред исте

оне реке

где смо заједно дочекали зору,

а пред зору

заједно плакали

јер смо знали да је то последња,

само наша зора

када ћемо заједно стајати

и посматрати

како нечујно нестаје свет

док ми тражимо

оно мало среће

у светлима ноћних свитаца.

Page 37: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

37

Летња олуја

Неко је давно проклео време,

пустио га да само бесконачно тече

све до оног трена док нека свемоћна сила

не заустави казаљке.

Оног трена када буде пекло и болело,

оног трена када се пламен угаси и кад падне киша,

оног трена кад мисао постане успомена,

а свака слика сећање

тада ће стати свака реч

на ивици усана прелепе девојке.

Кад летња муња прошара небо летњим бојама,

а киша небеска почне да пада из давних висина,

кад се на град спусти страшна тмина,

песник престане да исписује странице књиге

и на маргинама остави отисак времена свога бића,

кад полети птић из свога гнезда

и понесе га ветар на својим крилима,

тада ћеш и ти, неуморни путниче,

започети још један пут.

Закорачићеш поново новом стазом

којом још ходио ниси,

а када се на том путу и спотакнеш,

Page 38: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

и када паднеш, устани и настави,

биће још и спотицања и падања,

биће некад последње прво,

а тужно смешно; затим стани,

погледај оно иза себе, па испред,

можда ћеш схватити једну истину:

Вечно ћеш бити на раскрсници свих путева

којима ћеш морати сам да корачаш.

Отисни се у свет,

корацима попут јесење јутарње магле,

тихо и лагано,

корачај тихо попут ветра који се ваља долином,

не застај, понеси са собом све што те веже,

понеси људе, град, улицу,

понеси и ону стару клупу

поред оне најслађе вишње

свога детињства,

нек свака успомена постане света,

свако име споменик,

сваки човек мисао,

а свака лекција живота део.

Page 39: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

39

Санак

Заспало Сунце у очима мојим,

склопило очи нестварном дану,

пустило ме самог срећу да кројим,

поново да снивам зору рану.

О, како некад протиче време,

протиче тихо као река нема,

застане каткад као тешко бреме,

само да погледа како санак дрема.

Page 40: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Портрет

Седиш усамљена на клупи,

док мајстор кичицом прави обрис лица,

прави силуету

која ће бити лепота

јутарњих зрака

обасјана Сунцем

које полако крадом излази иза брда

док се Месец

вешто скрива

на другом крају неба

и при том

као да се боји

да озари твоје лице

да не изгуби ону ведрину

као оне вечери

када те је свака звезда обасјавала

док си боса трчала

по песку мога сећања.

Page 41: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

41

Птици

Полако и тихо излази сунце

иза уснулог брега за којим дрема град.

Полако први јутарњи зраци долазе у собу

и милују лица уснулих људи.

Буде нас први цвркути птица.

Зора је.

Свануло.

Устајеш, отвараш прозор,

а ваздух јутарњи, свеж, улази у собу.

Стојиш на прозору и гледаш птицу што пева.

Пева песму пролећу, песму људима, песму песми.

Слави тебе и мене.

Слави јутро.

Отвараш полако очи, умива те јутарња роса,

облачи сваки сунчев зрак.

Јутро се црвени као кора поморанџе.

Град се полако буди.

Посматраш ужурбане капуте, кола, шешире.

Гледаш како пролазе крај тебе.

Стојиш и гледаш, док лети време.

Мењају се лица, изрази, очи.

Полако нестају имена,

кораци градских плочника.

Пуцају стабла избледелих сећања.

Page 42: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Нестају дрвореди туђих осмеха.

Протиче река листова исписаних књига.

Горе свеће прошлих успомена.

Стајеш на трен и посматраш птицу.

Пева.

Пева теби, пева себи.

Пева прву пролећну песму.

Слави.

Слави свако ново пролеће.

Слави сваки нови дан, свако ново сећање.

Небо се поново црвени.

Први зраци ти милују лице,

отвараш прозор,

гледаш птицу.

Пева пролећној ноћи.

Page 43: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

43

Први анђео

Анђео...

први пут...

лети...

пада...

крила бела, пада перо...

мастило се пролило по листу...

црвено као Сунце...

румено као неми залазак...

бунило...

тражим у тмини твоје усне...

Page 44: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Сновиђење

Полако закорачи том стазом

где се сенке кришом ваљају.

Ослушни мирис мога сећања.

Прислони срце моје на твоје груди

и ослушни како туче.

Посматрај нову зору како се ваља

док се поспани радници враћају из треће смене.

Сети се некад оног јутра

кад смо заједно каснили на станицу времена

које полако цури.

Застани крај оне исте улице

којом смо корачали

и посматрај путнике намернике

како газе наше стопе.

Тада пусти глас

да те поведе широм нашег града

који спава сам у тмини светла.

Нека ти пева први јутарњи петао,

поспану нека те полако буди

мирис прве кафе.

Отвори очи,

иако спаваш сама,

ја сам ту поред тебе,

ту увек за тебе,

ту у наручју времена.

Page 45: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

45

Зебња

Зову ме мaла ноћна лутања

кроз густе јесење магле

у угловима очију твоје слике

окачене на зиду,

док навиру сећања

кроз водопаде мисли

потиснуте првим јутарњим сунцем

што је уснуло крај тебе.

Остало је само једно, мало

никада до краја схваћено срце

да тражи неко боље место

на овом свету

док га хлади први ветар,

а оно напуштено,

остављено да чека

на прагу сећања,

полако самотно зебе.

Можда је то само невина игра,

уморно кљусе што терет вуче,

вилени коњиц

ледну воду што пије,

срна своје младунче

Page 46: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

у зеленој шуми кад у страху крије,

мисао што у вени не престаје да бије,

туга што се са мразом јутарњим

у праху живота поносно туче.

Page 47: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

47

Принц

Скривени поглед у тамној ноћи,

принца самоће на ободу света,

пролеће прво да ли ће доћи,

ил΄ тмина још једног самотног лета?

Пашће сад тихо последња зора,

бунило мирно нестаће само,

биће све оно што бити мора,

настаће сада, овде и тамо.

Page 48: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Киша

Док тиха киша са неба пада,

нова се зебња у мени буди,

прва се љубав још срећи нада,

пролази немо, сама крај људи.

Поново шапће речи тишине,

јесење зоре, прохладног дана,

пала је кап у зрно прашине,

отвореног, твог, малог длана.

Пролећно јутро поново свиће,

прва се птица са гране јавља,

самотно лута још једно биће,

жељно песме, људи и славља.

Ноћас сам снио прелепе снове,

анђеле беле што срећу траже,

улице пусте, облаке док плове,

речи које душу крепе и снаже.

Page 49: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

49

Сутон

Не питај ме, никад, зашто тако боли,

када ми откидаш душе део,

не питај, јер не знам ти рећи,

када ми нестане један свет цео.

Не говори ништа само мирно ћути,

све си ми рекла погледом тишине,

и када паднем пред твоје скути,

у сећању прошлом, постанка прашине.

Запали свећу кад суза кане

нек’ гори вечно у мирној ноћи,

запали кад самотно јутро сване,

одру тишине, Свевишњој моћи.

Не, никад, никад ми немој рећи,

како то изгледа кад душа пече,

нити како воли нити кад жели,

ни хладан дан ни топло вече.

Никад не реци никад ни сада

прво детињство и младост целу,

пусти срце још да се нада,

к’о светлост чисту, голубицу белу.

Page 50: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

И када ветар задува летњи,

када се спусти тиха тама,

остаће речи, остаће душа,

да лута светом давна и сама.

На крају пута пред сам сутон,

када се мисао отргне листу,

тада ће време пронаћи тебе,

свету успомену и лепоту чисту.

Page 51: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

51

Искон

Бојим се,

да ће нас киша сапрати

као блато са плочника

као оне ноћи

кад је зора вриштала

наша имена

у ходнику времена,

а ти си покушавала

да сакупиш

оно мало снаге

и изустиш моје име.

Спавали су анђели

мирним сном,

мирнијим

од сваког камена

које је вековима

сведочило

да зуб времена

нагриза

сваку успомену

и тихо је

претвара у прах.

Page 52: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

То што си била

то ћеш и постати,

заувек,

моја једина

неиспевана песма

чије сам стихове

ноћима спаљивао

у камину искона

јер си ме ти навела

да музама

крадем мелодије

које још никада

нису певане.

Ипак ће остати

једна истина

лепа као шума

у рано пролеће,

остаће једна клупа

међу дрворедима

првих љубави

када смо загрљени

гледали Сунце

пред свитање.

Page 53: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

53

Природа

И сада понекад

кад срце заболи,

кад каже

све што није хтело,

схватиш ли можда

да и тада воли,

да рећи није могло,

ни смело.

Поведи ме у белу земљу

свицима мраморним

уточиште да нађем

јер сами

не могу да ухвате

зрачак сунца

које је нестало

са јутарњом росом

тог раног

кишног пролећа.

Поведи ме стазом сећања

мајских топлих дана

на пропланку

изнад плавог неба

Page 54: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

прошараног

реповима птица

које су долетеле са југа

ношене

ветром мириса

првих латица дрвећа.

Спусти ме тад полако

на земљу

као оне јесени

док су вриштали

први плодови винове лозе

на брду изнад твог узглавља

док си ти снивала снове

у којима се буде бајке

које прича сат

откуцавајући

сваки минут

на рубу света.

Пред саму поноћ

пре него што наступи нови дан

те зимске вечери

ослушни тихи шапат пахуља

које падају

из давних висина

као оне ноћи

Page 55: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

55

када је мајстор

писао прве редове

свог јединог дела

на маргинама старе књиге

коју смо читали

вековима

пре сваког сна.

Поведи ме на крилима лептира

који је живео један дан

док га је крошња скривала

међу гранама

које су рађале

само најслађе плодове

док су их деца кришом брала

у врту твојих успомена

на сваку слику

морских таласа

што ударају у стене

планинских громада.

Смењују се слике,

час смешне, час тужне,

па онда редови

исписаних страница

иницијала твога имена,

а у самом дну,

Page 56: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

негде на маргинама

памети и лудила,

твоје име.

Ноћ те сакрила од мене,

негде међу

дрворедом успомена

тражим твоје мирисе.

Магла скрива твој поглед

од случајних пролазника

што траже

оно мало топлине

у џеповима својих капута.

Зови моје име

сваки пут кад почне

да пада киша.

Page 57: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

57

Звезде

Када се завеса спусти

и погасе светла

на позорници,

остаће две маске,

једна срећна,

а једна тужна,

остаће једна свећа

да гори

док се сан

са телом бори,

остаће празно место

на почетку реда

међу седиштима

препуног људи.

Одиграће представу

још једном

само за мене

док будем узалуд покушавао

да пронађем

звездама уточиште.

Page 58: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Сећања

Роје се сећања

и навиру слике

твога лика

сваки пут

кад склопим очи.

Ти мирно спаваш,

а ја покушавам

да осликам небо

бојама твога имена.

Са неба звезда пада,

помисли жељу,

склопи дланове

и поведи

и мене

на то путовање.

Поново

када изговоре твоје име

и спотакнем се

на првом кораку,

када те насмејану

угледам

где тражиш

познате очи

у погледима других људи,

тада ћу знати

да месец сија

само за тебе.

Page 59: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

59

Черга

Негде у даљини

чује се звук виолине,

пуцкетање ватре

и мирис тамјана.

Светлост и сенке се

пробијају кроз ноћ,

док у даљини

шкрипи кочија

уморног путника.

Све још

мирише на ливадско цвеће,

где је

на пространој равници

поносно

ходио човек.

Још се сећам

тог јутра

кад нас је

обасјало сунце

на пропланку

изнад равнице.

Ватра и даље гори,

а око ње

трче боса деца.

Page 60: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Време брише све,

остају

само два црна ока

и черга на путу,

напуштено згариште

и песма

у њеном срцу.

Page 61: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

61

Крај и почетак

Крај и почетак,

око и суза,

нераскидива веза два света,

дечији смех пред сан,

као свећа

што полако догорева

на прагу света у мислима,

светло у тами

и тмина на крају дана.

Листови празних хартија

исписани мастилом,

нит која спаја две бескрајне равни

у једну целину,

успавана зора на крилу времена

које полако цури.

Свака и најмања ситница

ме сети на онај први осећај

да су овај свет кројили само за нас,

док смо ми

боси трчали по песку крај мора,

а ветар нас шибао по лицу,

као да је хтео

да нам за крај и почетак

усади осећаје

Page 62: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

за све оно

што су други вековима

тако вешто сакривали

од свих погледа

на ужурбане кораке људи

који су се повлачили по свету

док је сјала

прва звезда

на обзору.

Page 63: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

63

Срем

Полако откуцава стари сат, док град тоне у сан. Тиха се музика из даљине чује, поново цврчци певају песму зори. Стидљива светлост обасјава прозор, све добија обрисе времена. Роје се мисли и ваљају се сенке ходником тихих корака. Песник пише последње редове свога дела невидљивом тинтом гушчјег пера на обзору летњег кишног дана. Слива се кап мастила крај пута, бескрајних линија, споредних улица сеоцета на обронку Горе која снива путнике намернике, у свом загрљају.

Page 64: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Мисао

Вратиш се једном,

неколико пута,

ту си, па нестанеш.

Оставиш траг,

мирис у мислима и име

изговорено ветру

да га носи.

Још један дан пред сан,

још један ред под лед,

последњи када постане први,

сумрак страшан кад постане мио,

као зуб времена док стене мрви,

заборављен санак ведар и чио.

Покушаваш да схватиш свет око себе,

истину што се крије у сваком врбаку,

тајну што на ветру зебе,

заробљено море у речном брзаку.

Шта речи знају да раде,

понекад да буду теже од олова,

јаче од соли што нагриза ланце

којима су лађе везане за обалу,

Page 65: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

65

тешке као топовско ђуле,

а лаке као перо.

На крају остаје истина сама,

бескрајни дан на почетку зиме,

поносна, горда и снежна дама,

два иницијала и твоје име.

Page 66: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Погледи

Те прошле, сада већ давне зиме,

када се иње хватало

на сваку изговорену реч

и као да се

пепео просуо ту пред нама

на пут којим смо корачали,

а звезде се смејале

свакој неиспијеној ноћи,

док су дрвореди памтили

све оне приче

које никада нису изречене

жеља се остваривала

као сан на јави

те прохладне вечери

у сећањима

ноћне светиљке.

Page 67: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

67

Нити

Посети вечерас моје снове,

пусти нит коју ћу пратити

сваки пут

када се изгубим

у твојим мислима.

Лутам, улицама сећања,

пропланцима обраслим

маховином

жељних прве јутарње росе

док латице

равничарског цвета

сањају свитање.

Тад

изреци моје име

нека га носе мисли

у најудаљеније крајеве

где још увек

зидови стоје

као граница државе

која је давно исписала

све своје законе

прошлих времена.

Page 68: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Мисао полако нестаје,

остаје само сећање,

све нестаје као дим

у плавом пространству

бесконачних облика

уоквирених

ивицама памети.

Page 69: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

69

РЕЦЕНЗИЈА

„Поезија је оно што се сања, оно што се замишља,

оно што се жели и оно што се често догоди. Поезија то је

стварније и корисније име живота.“

Жак Превер

Песничка збирка Поглед, младога аутора Зденка

Лазора, професора русинског језика и књижевности, сјајно

доказује лепоту казане мисли великог француског песника.

Збирку чини 47 песама насталих од 2007. до 2014.

године. Песме нису подељене на циклусе и сложене су

како су настајале.

Најчешћи мотив је љубав, али песме су прожете

мислима о одређеним животним појавама и порукама,

уоквирене сликама из природе.

Већ у уводној песми Ноћ песник наговештава

речено:

Магла и вечерас прекрива

моје снове, прелепе пејзаже

----------------------

Настави оно што сам престао

да радим кад си ушла

несигурним кораком у дах

анђела небеског сјаја.

Page 70: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Прожимају се снови, наговештаји, љубав. Прожима

се нестварно са сећањима и жељама.

У песми Ситнице аутор размишља о улози љубави

у животу, срећи, ватри као помоћи која вреба „заборав

биће“, сузи као срећи и срцу, симболу осећања:

Срце је мудрост овог света,

понекад цвет што треба да цвета,

главни кривац што нас води,

усамљени славуј на слободи.

Песник је романтичног расположења у песми

Поклон:

Поклонићу ти небо и звезде,

ватру што полако тиња,

кишне капи, летњe лице,

снежна брда, румене зоре,

реку која грли море,

уморне ноћне улице.

Читалац ће осетити сету, носталгично расположење

песниково, а понеко и своје, у песми Далеко, прожето

дескрипцијом и љубавним осећањима:

Далеко ми Дунав, далеко и Сава,

пролеће рано, хладне јесење зоре,

Page 71: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

71

далеко ми чедо што самотно спава,

далеко ми наше Панонско море.

Далеко је писмо које ти пишем,

мастило на листу које се суши,

далеко ми срце због кога дишем

далеко к'о стена која се руши.

Песници често казују колика је улога песме у

животу човековом, посебно у духовном делу. У песми

Трен, млади стваралац повезује улоге песме у жељи за

миром и емотивном повезивању људи:

Песме су прави стихови мира,

обреди свети што к’ теби ме воде,

наша мелодија када ти свира,

осећаји туге, срама, слободе.

Мотиви одласка, чување успомена, мисли о

будућности преплићу се у песми Летња олуја:

Отисни се у свет,

корацима попут јесење јутарње магле,

тихо и лагано,

корачај тихо попут ветра који се ваља долином,

не застај, понеси са собом све што те веже,

понеси људе, град, улицу,

понеси и ону стару клупу

поред оне најслађе вишње

свога детињства,

нек свака успомена постане света,

Page 72: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

свако име споменик,

сваки човек мисао,

а свака лекција живота део.

Често се у човеку расположења смењују. У песми

Киша млади аутор ове збирке песама полази од зебње и

наде ка срећи, лепим сновима и остварењима жеља.

Оптимизам ће надвладати зебњу, а нада ће се претворити у

лепу стварност:

Док тиха киша са неба пада,

нова се зебња у мени буди,

прва се љубав још срећи нада,

пролази немо, сама крај људи.

--------------

Ноћас сам снио прелепе снове,

анђеле беле што срећу траже,

улице пусте, облаке док плове,

речи које душу крепе и снаже.

Читалац ће пажљиво прочитати више пута песму

Природа, у којој је природа оквир, а у средишту је мисао о

љубави, која је основна инспирација песникова. Песма је

богата метафорама, персонификацијом, епитетима и

другим стилским фигурама што обогаћује мисао о

најснажнијем људском осећању.

Идилична слика слободног човека у природи краси

песму Черга:

Page 73: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

73

Негде у даљини

чује се звук виолине,

пуцкетање ватре

и мирис тамјана.

-----------

Време брише све,

остају

само два црна ока

и черга на путу,

напуштено згариште

и песма

у њеном срцу.

Песма Срем почиње смирујућим тоновима тихе

музике, сна, песмом музичара инсеката, сликом зоре и

песника који завршава једно своје дело, да би слика била

преточена у слику сеоцета на обронку Фрушке горе, што

неодољиво подсећа на аутора ове збирке песама.

Збирка завршава песмама Мисао у којој осим

љубавног осећања провејава мисао о пролазности, Погледи

у којој су мотиви жеље и остварење жељеног и песма

Нити у којој је основни мотив сећање као сведок нечему

што је прошло, а било је лепо.

Прва збирка песама, младог песника Зденка Лазора,

зрело је остварење надахнутог аутора и пружиће читаоцу

задовољство које може подарити лепа књижевноуметничка

реч. Мотиви о којима је било речи обликовани су

разноврсним стилским средствима, најчешћe метафорама,

епитетима, поређењима и персонификацијом.

Page 74: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Аутор користи најчешће укрштену риму у песмама,

али и слободан стих. Строфе су различите дужине, а што

зависи од основне мисли. Често су катрени, у којима је,

поменута, укрштена рима.

У појединим песмама аутор користи различиту дужину

стиха. Комбинује седмерац, осмерац, десетерац,

једанаестерац и сл. Тиме постиже жељену динамику песме,

а на основу примарног расположења.

Збирку песама Поглед прихватиће радо читаоци

свих животних доба. Млађи ће видети себе, а искуснији ће

се сећати збивања у којима су осећања диктирала

понашање.

Овом вредном збирком песама Зденко Лазор је

закорачио на пут ваљаног стваралаштва. Лепе речи које

дарује читаоцима биће му значајан подстицај за даљи рад у

којем ће, сигурно, бити успешан.

Читалачка публика ће с нестрпљењем очекивати

следеће стихове сабране у нову збирку овог песника. За то

постоји много ваљаних разлога.

Шид, април 2014.

професор Душан Лукић

Page 75: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

75

О аутору

Зденко Лазор рођен је 16. августа

1983. године у Сремској Митровици, од

оца Јакима и мајке Жељке. Прва 4

разреда основне школе завршио је у

родном селу Бикић Долу, а од петог до

осмог разреда ОШ Сремски фронт у Шиду. Средњу

електротехничку школу Никола Тесла у Сремској

Митровици завршио је 2002. године. Основне студије на

Катедри за русински језик и књижевност уписује се 2003.

године, а дипломирао је 2008. године. По завршетку

основних студија уписује мастер студије на поменутој

Катедри, које завршава 2010. године. Још као студент,

почео се бавити писањем поезије. До сада су му песме

излазиле у часописима Шидина или као културни додаци у

новинама Дневник, Руско слово и часописима Мак,

Шветлосц, Гимназијалац и Ерато над Коцуром. Своју

поезију представио је на књижевним вечерима у Шиду,

Новом Саду, Бачкој Паланци и Сремској Митровици. Ради

у Гимназији Сава Шумановић у Шиду где предаје

русински језик и књижевност.

Члан је књижевног клуба Милош Црњански из Шида.

Живи у Бикић Долу.

Page 76: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ....................................................................... 3

Ноћ ........................................................................................ 5

Цвет у мају ........................................................................... 7

Заборав ................................................................................. 8

Живот ................................................................................... 9

Живот 2 ................................................................................ 10

Самоћа .................................................................................. 11

Ситнице ................................................................................ 12

Поука .................................................................................... 14

Оно што јесмо ..................................................................... 15

Поклон ................................................................................. 17

Сам ....................................................................................... 18

Природа ............................................................................... 19

Људима ................................................................................ 20

Далеко .................................................................................. 21

Пр(а)ва љубав ...................................................................... 22

На Сави ................................................................................ 23

Опроштај ............................................................................. 24

Т И ........................................................................................ 25

Крај ....................................................................................... 26

Трен ...................................................................................... 29

Трагање ................................................................................ 30

Изгубљене успомене ........................................................... 31

Питање ................................................................................. 33

Мирис ................................................................................... 34

Page 77: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

77

Време .................................................................................... 35

Светла ноћних свитаца ....................................................... 36

Летња олуја ......................................................................... 37

Санак .................................................................................... 39

Портрет ................................................................................ 40

Птици ................................................................................... 41

Први анђео ........................................................................... 43

Сновиђење ........................................................................... 44

Зебња .................................................................................... 45

Принц ................................................................................... 47

Киша ..................................................................................... 48

Сутон .................................................................................... 49

Искон .................................................................................... 50

Природа ................................................................................ 52

Звезде ................................................................................... 57

Сећања .................................................................................. 58

Черга ..................................................................................... 59

Крај и почетак ..................................................................... 61

Срем ..................................................................................... 63

Мисао ................................................................................... 64

Погледи ................................................................................ 66

Нити ...................................................................................... 67

РЕЦЕНЗИЈА ........................................................................ 69

O писцу ................................................................................ 75

Page 78: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

Штампање књиге помогли су:

Народна библиотека „Симеон Пишћевић“ Шид

МЗ Бикић До

Културно образовни центар Шид

Штампарија „Планета“ ДОО Шид

„Trend-Comercce“ DOO Šid

КПД „Ђура Киш“ Шид

„IN-VET“ DOO Sremska Mitrovica

Пекара „Лепињица“

Diskoteka „Paris“ Šid

SZTR „Bell Tel“ Šid

„Herba“ DOO Šid

VS „OVS“ DOO Šid

Gvožđar „INEX“ Šid

Caffe bar pizzeria „CLS“ Šid

гђа. Леона Хајдук

свештеник о. Михајло Режак

Далибор Хнатко

Звонко Хнатко

Породица Париповић

ДОО „Шидпројект“ Шид

Page 79: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

79

Зденко Лазор ПОГЛЕД

Издавачи:

Народна библиотека „Симеон Пишчевић“ Шид

Српски књижевни клуб „Милош Црњански“ Шид

За издавача: Славица Варничић

Предговор: Срђан Малешевић

Лектор: Душан Лукић, проф.

Рецензент: Душан Лукић, проф.

Насловна страна: Анђелка Античевић

Технички уредници: Соња Манојловић

Зоран Кокоровић

Штампа: ГИП „Илијанум“ Шид

За штампарију: Душан Теофиловић

Тираж: 500 примерака

ISBN 978-86-88665-05-6

Page 80: Zdenko lazor pesme pogled

Поглед___________________________________________

CIP – Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

821.163.41-14

ЛАЗОР, Зденко

Поглед / Зденко Лазор. – Шид : Народна библиотека

„Симеон Пишчевић“ : Српски књижевни клуб „Милош

Црњански“, 2014 (Шид : Илијанум). 77 стр.; 17 cm

Тираж 500. – О аутору: стр. 75.

ISBN 978-86-88665-05-6

COBISS.SR-ID 285558279

Page 81: Zdenko lazor pesme pogled

_________________________________Зденко Лазор

81