Vojislav Ko5tunicaInstitut za filozofiju i clruitvenu tcorijuBeograd

uDK32t.7(497.1)Originalni naudni rad

MOGUCNOSTI DEMOKRATIJE U SRBIJI*

Apstrakt: Srhi.ja spada u krug z.emulja ko.je su ?.uostule u ltrelasku iz kotnu-nizma u demokrati.ju. Dve stvari u tom pogledu tine ovo zuostu/un je.jol vef im.To

su tinjenica da u Srbiji ni.je hilo smene vlusti i da posto.jetu vlast ima izruz.ito

monopolistiiki karukter u svim oblustima druitvenog l.ivota. hostajun.je Srhije u

demokrutskom ralvo.jtt uzrokovano .ie a.ttoritarnom rigitlnoitu vl.asti, zatimpogreinim procenurnu, slabostitna i korumpiranoiiu vetine opoTicionih.strunuka i

intelektualne elite, kto i z.hog podrike Zapada postojetem stan.ju u Srbiji. Viiestrukiporazi socijulistu u posledn.jih godinu dana, polititku kriru i zalaganje dela opozi-

cionih stranuka i .javnosti z.a ravnopravne iz.borne uslove mogli hi ipuk i u Srbi.ii

dovesti do dijubga vlasti i opozici.ie, snoiljivijih izbornih uskna i do suitinskihdemokratskih promenu.

Kl.judnc rcti: postkomunizam, demokrati.ja, iz.bori, parlament, opozicija,autoritarni poredak, hpad.

Rasprava o mogu6nosti znadajnijih demokratskih promenau Srbiji zapravo je rasprava o izgledima demokratizacije jednogpostkomunistidkog dru5tva. Pod postkomunizmom se po pravilupodrazumeva osobena i vrlo Zilava meSavina, hibrid starog i novogdruStva, starog i novog relima, koja se moZe znatnije razlikovatiod zemlje do zemlje.Izmedu komunizma i postkomunizma postojizna(ajan kontinuitet. Sto ie kontinuitet manji dotidna zemljabhlaje demokratiji, i obrnuto,

Srbija spada nesumnjivo u krug zemalja koje su zaostale uprelasku iz komunizma u demokratsko dru5tvo, Sto znadi da u njojpostoji zna(ajan kontinuitet sa komunizmom. Politika u Srbiji imademokratski privid, lju5turu, ali je sadrZina politike malo prome-njena. Ta sadrZina stoji u znaku nastojanja vladajude postkomu-nistidke stranke, odnosno koalicije (SPS-JUL) da zadrti po svaku

* Ovaj dlanak je dco rada u okviru projckta ,,Individualni i kolcktivniidcntitct u postkomunizmu" Instituta za lilozoliju i dru(tvenu tcoriju koji finansiraMinistantvo za nauku i tehnologiju Rcpublikc Srbijc.

=x

F{,f

e-LoN

J

lr-

2 9

=

Fal(f

9aIIoNoJ

rl-

ozFa

Y

Ja-

cenu monopolistidki poloZaj u svim oblastima druStvenog Zivota,kontroli5uii aparat prinude, novac i medije. Vladajuia stranka (ko-alicija) u Srbiji teZi da saduva po svaku cenu svoj monopol unovom, formalno pluralistidkom okruZenju.

Kako je monopol nekada5njih komunistidkih stranaka u ma-nje viSe svim postkomunistidkim drZavama ovog tipa razbijen iliozbiljno doveden u pitanje smenom vlasti, Srbija je jedina post-komunistidka driava u kojoj nije bilo smene vlasti, kakve takve.To znadi i da nije bilo znadajnijih promena ka demokratiji. U iz-vesnom smislu moglo bi se govoriti o kontinuitetu izmedu dvapolitidka sistema: jednog formalno jednostranadkog koji je postojaodo 1990. i formalno vi5estranadkog sistema koji je uspostavljenposle 1990 godine. Na delu je praktidno hegemonija jedne stran-ke u dva razlidita okruZenja: disto jednostranadkom i vi5estrana-dkom.

Nije sludajno Sto pojedini istraZivadi proudavajuii Srbijugovore o srpskom ,,izuzetku".r Timoti Garton ES postavlja pitanjeza5to neki istodnoevropski narodi napreduju dok drugi zaostaju.Ukazujuii da su u demokratskom razvoju najvi5e odmakle Poljska,Madarska i ee5ka, da su Slovadka, Rumunija i Bugarska i5le dru-gadijom, manje ohrabrujuiom putanjom, ES n^a dno liste evropskihpostkomunistiikih drZava stavlja Jugoslaviju.'

Dve stvari izdvajaju Srbiju u odnosu na dFuge postkomu-nistidke drZave. To je dinjenica da u Srbiji nije bifo'"smene vlasti ida postdeia vlast ima izrazito monopolistidki karakter, Sto se vidiu razliEitim oblastima dru5tvenog Livota, posebno u medijima. Utoj oblasti vladaju6a Socijalistidka partija Srbije ima potpunu kon-trolu nad najmo6nijim, elektronskim medijima, dok izvestan medij-ski pluralizam postoji na podrudju daleko manje uticajne Stampe ilokalnih elektronskih medija. Taj pluralizam u osnovi je manipu-lisan i kontrolisan od socijalistidke vlasti i ni na koji nadin nemoZe da dovede u pitanje njen monopol. Doda li se tome materijalnimonopol SPS, kontrola nad privredom i legalnim i nelegalnimnovdanim tokovima u privredi i politici, potpuna politizacija policij-

I Ognicn Pribiievid, Vlast i opozicija u Srbiji, Bcograd, Radio B 92, str.13-33.

2 Timothy Garton Ash, ,,Eastcrn Europe's Paradox: Why Some NationsProspcr Whilc Others Dcclinc", The Washington Post,5. oktobar 1997.

skog aparata i krajnja centralizacija vlasti bez skoro ikakvih ele-menata regionalne i lokalne samouprave - lako je uoditi u demu seSrbija razlikuje od drugih postkomunistidkih drZava koje su ne5topre ili kasnije zakoradile u pravcu demokratije.

Brane6i svoj monopol vladajudi socijalisti u Srbiji nisu bilispremni da se pomire sa izbornim porazom ne samo tamo gde onmnogo znadi, na parlamentarnim izborima, ve6 su odbijali dapizna-ju svoj poraz tamo gde on ima znatno manju teZinu, recimo nalokalnim izborima 1996. godine.

Bilo kako bilo, nameiu6i izborna pravila koja su im odgo-varala, kontroli5uii medije i novac, pribegavajudi izbornim ma-nipulacijama i kradi, socijalisti nisu, sem na izborima 1990, uspelida obezbede sebi parlamentarnu veiinu. Posle izbora 1992. godineSPS je obrazovala manjinsku vladu zahvaljuju6i podr5ci jedneopozicione stranke (Srpske radikalne stranke), a 1993. godine ob-razovalaje koalicionu vladu zahvaljuju6i spremnosti na saradnjudela opozicione koalicije (DEPOS). Do apsolutne ve6ine u parla-mentu nisu do5li ni posle izbora 1997 .

Svoju dominaciju odnosno ostajanje na vlasti socijalisti supored kontrole nad medijima i novcem sve vi5e obezbeilivali pro-menama izbornog sistema i krojenjem izbornih jedinica u skladusa vlastitima interesima. Na Kosovu su zbog neizlaska albanskihbirada na izbore i manipulacija sa biradkim spiskovima socijalistidobijali preko trideset poslanika na osnovu zanemarljivo malogbroja osvojenih glasova. Tako su socijalisti izborni sistem kaouglavnom neutralno, tehnidko sredstvo koje sluZi da se izmeriraspoloZenje biradkog tela, pretvorili u sredstvo za oduvanje navlasti. Nije neobidno za5to su samo u proteklih godinu dana soci-jalisti detiri puta menjali izborne sisteme (pove6avaju6i brojizbornih jedinica prvo za savezne, a zatim republidke izbore ipredlaZu6i dva puta promenu izbornog sistema za lokalne izbore).

Ako nije potrebno posebno obja5njavati u demu je srpskiizuzetak u odnosu na talas demokratskih promena u Istodnoj Evropi,postavlja se pitanje Sta je uticalo na to da Srbija bude izuzetak uodnosu na druge postkomunistidke drZave koje su napravile veiiili manji korak u pravcu demokratije. Svakako da je na ovu pojavuuticalo viSe dinjenica. To su pre svega priroda vladaju6eg reiima,nadin delovanja opozicije i odnos Zapada.

3 0 3 l

=

Fal(f

9aIIoNoJ

rl-

ozFa

Y

Ja-

cenu monopolistidki poloZaj u svim oblastima druStvenog Zivota,kontroli5uii aparat prinude, novac i medije. Vladajuia stranka (ko-alicija) u Srbiji teZi da saduva po svaku cenu svoj monopol unovom, formalno pluralistidkom okruZenju.

Kako je monopol nekada5njih komunistidkih stranaka u ma-nje viSe svim postkomunistidkim drZavama ovog tipa razbijen iliozbiljno doveden u pitanje smenom vlasti, Srbija je jedina post-komunistidka driava u kojoj nije bilo smene vlasti, kakve takve.To znadi i da nije bilo znadajnijih promena ka demokratiji. U iz-vesnom smislu moglo bi se govoriti o kontinuitetu izmedu dvapolitidka sistema: jednog formalno jednostranadkog koji je postojaodo 1990. i formalno vi5estranadkog sistema koji je uspostavljenposle 1990 godine. Na delu je praktidno hegemonija jedne stran-ke u dva razlidita okruZenja: disto jednostranadkom i vi5estrana-dkom.

Nije sludajno Sto pojedini istraZivadi proudavajuii Srbijugovore o srpskom ,,izuzetku".r Timoti Garton ES postavlja pitanjeza5to neki istodnoevropski narodi napreduju dok drugi zaostaju.Ukazujuii da su u demokratskom razvoju najvi5e odmakle Poljska,Madarska i ee5ka, da su Slovadka, Rumunija i Bugarska i5le dru-gadijom, manje ohrabrujuiom putanjom, ES n^a dno liste evropskihpostkomunistiikih drZava stavlja Jugoslaviju.'

Dve stvari izdvajaju Srbiju u odnosu na dFuge postkomu-nistidke drZave. To je dinjenica da u Srbiji nije bifo'"smene vlasti ida postdeia vlast ima izrazito monopolistidki karakter, Sto se vidiu razliEitim oblastima dru5tvenog Livota, posebno u medijima. Utoj oblasti vladaju6a Socijalistidka partija Srbije ima potpunu kon-trolu nad najmo6nijim, elektronskim medijima, dok izvestan medij-ski pluralizam postoji na podrudju daleko manje uticajne Stampe ilokalnih elektronskih medija. Taj pluralizam u osnovi je manipu-lisan i kontrolisan od socijalistidke vlasti i ni na koji nadin nemoZe da dovede u pitanje njen monopol. Doda li se tome materijalnimonopol SPS, kontrola nad privredom i legalnim i nelegalnimnovdanim tokovima u privredi i politici, potpuna politizacija policij-

I Ognicn Pribiievid, Vlast i opozicija u Srbiji, Bcograd, Radio B 92, str.13-33.

2 Timothy Garton Ash, ,,Eastcrn Europe's Paradox: Why Some NationsProspcr Whilc Others Dcclinc", The Washington Post,5. oktobar 1997.

skog aparata i krajnja centralizacija vlasti bez skoro ikakvih ele-menata regionalne i lokalne samouprave - lako je uoditi u demu seSrbija razlikuje od drugih postkomunistidkih drZava koje su ne5topre ili kasnije zakoradile u pravcu demokratije.

Brane6i svoj monopol vladajudi socijalisti u Srbiji nisu bilispremni da se pomire sa izbornim porazom ne samo tamo gde onmnogo znadi, na parlamentarnim izborima, ve6 su odbijali dapizna-ju svoj poraz tamo gde on ima znatno manju teZinu, recimo nalokalnim izborima 1996. godine.

Bilo kako bilo, nameiu6i izborna pravila koja su im odgo-varala, kontroli5uii medije i novac, pribegavajudi izbornim ma-nipulacijama i kradi, socijalisti nisu, sem na izborima 1990, uspelida obezbede sebi parlamentarnu veiinu. Posle izbora 1992. godineSPS je obrazovala manjinsku vladu zahvaljuju6i podr5ci jedneopozicione stranke (Srpske radikalne stranke), a 1993. godine ob-razovalaje koalicionu vladu zahvaljuju6i spremnosti na saradnjudela opozicione koalicije (DEPOS). Do apsolutne ve6ine u parla-mentu nisu do5li ni posle izbora 1997 .

Svoju dominaciju odnosno ostajanje na vlasti socijalisti supored kontrole nad medijima i novcem sve vi5e obezbeilivali pro-menama izbornog sistema i krojenjem izbornih jedinica u skladusa vlastitima interesima. Na Kosovu su zbog neizlaska albanskihbirada na izbore i manipulacija sa biradkim spiskovima socijalistidobijali preko trideset poslanika na osnovu zanemarljivo malogbroja osvojenih glasova. Tako su socijalisti izborni sistem kaouglavnom neutralno, tehnidko sredstvo koje sluZi da se izmeriraspoloZenje biradkog tela, pretvorili u sredstvo za oduvanje navlasti. Nije neobidno za5to su samo u proteklih godinu dana soci-jalisti detiri puta menjali izborne sisteme (pove6avaju6i brojizbornih jedinica prvo za savezne, a zatim republidke izbore ipredlaZu6i dva puta promenu izbornog sistema za lokalne izbore).

Ako nije potrebno posebno obja5njavati u demu je srpskiizuzetak u odnosu na talas demokratskih promena u Istodnoj Evropi,postavlja se pitanje Sta je uticalo na to da Srbija bude izuzetak uodnosu na druge postkomunistidke drZave koje su napravile veiiili manji korak u pravcu demokratije. Svakako da je na ovu pojavuuticalo viSe dinjenica. To su pre svega priroda vladaju6eg reiima,nadin delovanja opozicije i odnos Zapada.

3 0 3 l

oz

6o)z

Jo-

Auto r i tar na p r i r o cla r e /intct

Postkomunistidke stranke po pravilu su nadmodne u odnosuna svoje protivnike u opozicionim strankama zahvaljujuii dubokojukorenjenosti stranadke infrastrukture, politidkom i administrati-vnom iskustvu i raspolaganju od ranije saduvanim ili skrivenimznadajnim materijalnim sredstvima. To Sto vaii za druge postko-munistidke stranke jo5 vi5e vaZi za Socijalistidku partiju Srbije.

Obja5njenje za to Sto u Srbiji nije bilo su5tinskih demo-kratskih promena treba traZiti ne samo u ovom organizacionompreimuistvu vladajuie postkomunistidke stranke ved i u politidkimi jo5 vi5e lidnim odlikama njenog vode. U galeriji postkomunistidkihvoda koji su se manje vi5e prilagodili novim okolnostima SlobodanMilo5evii je tome najmanje sklon, odnosno sklon je koliko mora ikada mora. Mada to vi5e nije u stanju javno da kale i mada ga

unutra5nje i spoljnopolitidke okolnosti u mnogo demu ogranidavajuu posezanju za neogranidenom upotrebom gole sile (Sto se videlou zimskim demonstracijama u Srbiji), Milo5evii i danas misli onoSto je mislio pre desetak godina: ,,Ova zemlja je stvorena u revolu-ciji, svaki napad na nju mora biti kvalifikovan kao kontrarevolucija.Mi iemo ie likvidirati."3

Pogre5na su tumadenja, odomadena i u na5oj pravnoj naucida je Ustavom Srbije predvideno postojanje pravog predsednidkogsistema, kakav, recimo, danas postoji u Sjedinjerilim DrZavama iRusiji, i da je dojudera5nji predsednik Srbije Slobodan Milo5evidsvoja Siroka ovla5denja u znatnoj meri crpeo iz samog Ustava.Premda se neposrednim izborom uve6ava autoritet svakog SefadrLave,predsednik Srbije po Ustavu nema Siroka ovla56enja' Unu-tra5nju politiku vodi vlada, a i spoljna politika Srbije je do dono5enjaUstava SR Jugoslavije 1992. godine spadala u nadleZnost repub-lidke vlade.

Jedno od osnovnih obeleZja predsednidkog sistema je vetopredsednika republike u odnosu na zakonodavnu aktivnost par-

lamenta. Potrebno je da dve tredine od ukupnog broja dlanova obaparlamentarna doma u Sjedinjenim DrZavama i Rusiji ospore vetopredsednika republike da bi on bio oboren. To, praktidno, suspen-zivni veto predsednika republike dini apsolutnim, a njegovu vlast

izuzetno velikom, pogotovo ako raspolaZe pravom zakonodavne

inicijative i zakonodavnim ovla5ienjima. Po Ustavu Srbije, precl-sednik Republike ne raspolaZe zakonodavnom inicijativom, a do-voljno je ne5to vi5e od jedne detvrtine glasova da bi skup5tinausvojila zakon na koji je prethodno predsednik Republike staviosvoj ,,veto", odnosno odbio da ga proglasi svojim potpisom.

Zakljudak koji sledi ne predstavlja ni5ta novo: svoja Sirokaovla5ienja Milo5evid nije crpeo iz Ustava, vei je njihovo izvori5teu monopolistidkom poloZaju vladajude stranke. Najveii deo poslo-va koje je Milo5evid obavljao kao predsednik Srbije ne proizlazeiz njegove interpretacije vei uzurpacije Ustava Srbije. Nesumnjivoje da je jednim delom ovakav nadin vladanja legitimnim udinilamedunarodna zajednica sporazumevajuii se neobrojeno puta saMiloSeviiem, koji je ignorisao i minimum nedega Sto predstavljauobidajenu ustavnu i demokratsku proceduru.

Sludaj Slobodana Milo5eviia i srpskih socijalista upuiujena to da u postkomunistidkim dru5tvima, dakle u druStvima u tran-ziciji,flagrantna neuspednost politike (spoljne, ekonomske i soci-jalne) moZe da ide podruku sa uspeino5iu odrZavanja na vlasti.ViSe srpskih politikologa bavilo se zato pojavom diji sam nazivkazuje dosta. To je ,,fenomen podr5ke neuspe5noj vlasti".a Slobo-dan Antonii , recimo, smatra da ,,autoritarni reZimi koji se obavijajupla5tom parlamentarizma i koji uz to imaju i izvestan ogranidenidemokratski legitimitet mogu trajati veoma dugo - zavisno odmanipulativne ve5tine i harizme vladaoca." Antonid pri tome navodiprimer vladavine Napoleona III koja je trajala 22 godine. On smatrada Miloievi6, pod sada5njim uslovima i u sludaju da ne napravineke nove grelke ima uslova da ostane na vlasti do kraja ovogveka ili prve decenije sledeieg veka.s

Ne ulazeii u to koliko su ovakva istorijska poreclenja i nanjima zasnovana predviilanja pouzdana, sigurno je da su Milo5eviii njegova stranka uspeli da se odrZe na vlasti uprkos svojoj ne-uspe5nosti kao i porazima koje su pretrpeli u poslednjih godinudana: poraz na lokalnim izborima u Srbiji 1996, poraz na par-lamentarnim i predsednidkim izborima 1997, poraz na predsed-nidkim izborima u Crnoj Gori 1997.

o Srbobran Brankovid, ,,O fcnomenu podrlke neuspesnoj vlasti.., Srpstapo litidka n isao | -41 1994.

5 Slobodan Antoni6, ,,Cczarizam dugog vcka", Naia Borba,13-14. jula1996.

=x

F*t)

o=-troN

J-

3 2

r MiloIevif prilikom posete Vranju novcmbra 1988.

J J

oz

6o)z

Jo-

Auto r i tar na p r i r o cla r e /intct

Postkomunistidke stranke po pravilu su nadmodne u odnosuna svoje protivnike u opozicionim strankama zahvaljujuii dubokojukorenjenosti stranadke infrastrukture, politidkom i administrati-vnom iskustvu i raspolaganju od ranije saduvanim ili skrivenimznadajnim materijalnim sredstvima. To Sto vaii za druge postko-munistidke stranke jo5 vi5e vaZi za Socijalistidku partiju Srbije.

Obja5njenje za to Sto u Srbiji nije bilo su5tinskih demo-kratskih promena treba traZiti ne samo u ovom organizacionompreimuistvu vladajuie postkomunistidke stranke ved i u politidkimi jo5 vi5e lidnim odlikama njenog vode. U galeriji postkomunistidkihvoda koji su se manje vi5e prilagodili novim okolnostima SlobodanMilo5evii je tome najmanje sklon, odnosno sklon je koliko mora ikada mora. Mada to vi5e nije u stanju javno da kale i mada ga

unutra5nje i spoljnopolitidke okolnosti u mnogo demu ogranidavajuu posezanju za neogranidenom upotrebom gole sile (Sto se videlou zimskim demonstracijama u Srbiji), Milo5evii i danas misli onoSto je mislio pre desetak godina: ,,Ova zemlja je stvorena u revolu-ciji, svaki napad na nju mora biti kvalifikovan kao kontrarevolucija.Mi iemo ie likvidirati."3

Pogre5na su tumadenja, odomadena i u na5oj pravnoj naucida je Ustavom Srbije predvideno postojanje pravog predsednidkogsistema, kakav, recimo, danas postoji u Sjedinjerilim DrZavama iRusiji, i da je dojudera5nji predsednik Srbije Slobodan Milo5evidsvoja Siroka ovla5denja u znatnoj meri crpeo iz samog Ustava.Premda se neposrednim izborom uve6ava autoritet svakog SefadrLave,predsednik Srbije po Ustavu nema Siroka ovla56enja' Unu-tra5nju politiku vodi vlada, a i spoljna politika Srbije je do dono5enjaUstava SR Jugoslavije 1992. godine spadala u nadleZnost repub-lidke vlade.

Jedno od osnovnih obeleZja predsednidkog sistema je vetopredsednika republike u odnosu na zakonodavnu aktivnost par-

lamenta. Potrebno je da dve tredine od ukupnog broja dlanova obaparlamentarna doma u Sjedinjenim DrZavama i Rusiji ospore vetopredsednika republike da bi on bio oboren. To, praktidno, suspen-zivni veto predsednika republike dini apsolutnim, a njegovu vlast

izuzetno velikom, pogotovo ako raspolaZe pravom zakonodavne

inicijative i zakonodavnim ovla5ienjima. Po Ustavu Srbije, precl-sednik Republike ne raspolaZe zakonodavnom inicijativom, a do-voljno je ne5to vi5e od jedne detvrtine glasova da bi skup5tinausvojila zakon na koji je prethodno predsednik Republike staviosvoj ,,veto", odnosno odbio da ga proglasi svojim potpisom.

Zakljudak koji sledi ne predstavlja ni5ta novo: svoja Sirokaovla5ienja Milo5evid nije crpeo iz Ustava, vei je njihovo izvori5teu monopolistidkom poloZaju vladajude stranke. Najveii deo poslo-va koje je Milo5evid obavljao kao predsednik Srbije ne proizlazeiz njegove interpretacije vei uzurpacije Ustava Srbije. Nesumnjivoje da je jednim delom ovakav nadin vladanja legitimnim udinilamedunarodna zajednica sporazumevajuii se neobrojeno puta saMiloSeviiem, koji je ignorisao i minimum nedega Sto predstavljauobidajenu ustavnu i demokratsku proceduru.

Sludaj Slobodana Milo5eviia i srpskih socijalista upuiujena to da u postkomunistidkim dru5tvima, dakle u druStvima u tran-ziciji,flagrantna neuspednost politike (spoljne, ekonomske i soci-jalne) moZe da ide podruku sa uspeino5iu odrZavanja na vlasti.ViSe srpskih politikologa bavilo se zato pojavom diji sam nazivkazuje dosta. To je ,,fenomen podr5ke neuspe5noj vlasti".a Slobo-dan Antonii , recimo, smatra da ,,autoritarni reZimi koji se obavijajupla5tom parlamentarizma i koji uz to imaju i izvestan ogranidenidemokratski legitimitet mogu trajati veoma dugo - zavisno odmanipulativne ve5tine i harizme vladaoca." Antonid pri tome navodiprimer vladavine Napoleona III koja je trajala 22 godine. On smatrada Miloievi6, pod sada5njim uslovima i u sludaju da ne napravineke nove grelke ima uslova da ostane na vlasti do kraja ovogveka ili prve decenije sledeieg veka.s

Ne ulazeii u to koliko su ovakva istorijska poreclenja i nanjima zasnovana predviilanja pouzdana, sigurno je da su Milo5eviii njegova stranka uspeli da se odrZe na vlasti uprkos svojoj ne-uspe5nosti kao i porazima koje su pretrpeli u poslednjih godinudana: poraz na lokalnim izborima u Srbiji 1996, poraz na par-lamentarnim i predsednidkim izborima 1997, poraz na predsed-nidkim izborima u Crnoj Gori 1997.

o Srbobran Brankovid, ,,O fcnomenu podrlke neuspesnoj vlasti.., Srpstapo litidka n isao | -41 1994.

5 Slobodan Antoni6, ,,Cczarizam dugog vcka", Naia Borba,13-14. jula1996.

=x

F*t)

o=-troN

J-

3 2

r MiloIevif prilikom posete Vranju novcmbra 1988.

J J

=

Fa(ref

trN

Jlr

ozlFao:<

4-o

Milo5evi6 je svojom spoljnom i unutra5njom politikom obe-smislio znalajan deo srpske istorije i udaljio Srbiju od koliko tolikonormalne bududnosti, ali je uprkos tome uspeo da se odrZi na vla-sti punih deset godina zahvaljuju6i ne samo svojim manipulativnimpartijskim ve5tinama, vei i pogre5nim procenama, slabostima, alii interesima njegovih politidkih protivnika u zemlji i van nje.

Slabosti opozicije

Politidki protivnici su Milo5evi6u desto i5li na ruku ili poma-gali. U tom pogledu odgovornost pada na politidku elitu (stranke),ali i na intelektualnu elitu.

Odgovornost intelektualne elite je utoliko veia Sto je u Srbijivi5estranaEki sistem formalno uveden tek 1990. godine, a iskustvasa politidkim pluralizmom i parlamentarizmom praktidno nije bilo.Veliki deo srpske inteligencije je, medutim, ne samo u vreme Mi-lo5evi6evog osvajanja vlasti na znamenitoj Osmoj sednici, ve6 i uvreme prvih vi5estranadkih izbora Milo5eviia podrZavao uverenda preterano zalaganje za uspostavljanje demokratskog poretka,mole da oteZa Milo5evidevu nameru da ,,reSi" srpsko nacionalnopitanje u Jugoslaviji ili van nje.

Povrh toga, znalajan deo intelektualne javnosti u Srbijizavzeo je od podetka rezervisan stav prema politici i politidkimstrankama. Kao da bi bila mogu6na demokratska politika u savre-menom dru5tvu bez politidkih stranaka. Kao Sto su Milo5evi6evipropagandisti poku5ali da izbegnu neizvesnost pravila partijskogpluralizma, tvrde6i da bi bio mogu6an i poZeljan mimo iskustvademokratskog sveta tzv. bespartijski pluralizam, tako je deo ideo-lodkih neistomi5ljenika reZima posredno dovodio u pitanje valjanostsvakog stranaEkog angaLmana. Po ovim drugima, samo stranadkoangaZovanje je ne5to Sto unapred izaziva moralno podozrenje iosudu. Tako je i nastala jedinstvena sintagma, nepoznata u demo-kratskom svetu i potpuno tucla srpskoj politidkoj tradiciji: van-stranadki intelektualac.

Nije se znala, odnosno htela se mimoi6i jednostavna istinapo kojoj je uprkos svim manama stranaka savremena politika ne-zamisliva bez njih, a demokratska politika neostvariva bez nadme-tanja vi5e stranaka za podr5ku birada. Kada se nabroje sve njihove

mane politidke stranke ipak predstavljaju jedinu prepreku ili ogra-nidenje monopolu i diktaturi jedne stranke.

Ovakav odnos demokratske javnosti u Srbiji samo je pojadanraspadom opozicione koalicije ,,Zajedno", kada dolazi do jo5radikalnije kritike postojeiih stranaka, ali i do kritike stranadkogpluralizma uopite i namere da se u ovom sludaju sa prljavomvodom izbaci i dete iz korita. Dovoljno je pogledati pojedine dnevnei nedeljne listove koji su otvoreni za ovu vrstu kritike stranadkogpluralizma pa se uveriti. Jedan od kritidara, recimo, pi5e: ,,Onomalo gradana, koliko ih jo5 ima u ovoj zemlji,prinudeno je da sepodjednako udalji i od vlasti i od opozicije i da formira svoj opozi-cioni neformalni blok u odnosu i na jedne i na druge. Nai je gra-danin prinu<Ien da beZi od svih ponuda, glavom bez obzira... Mojskromni savet gradanima - ostavimo ih samima sebi, a mi se, ko-nadno, okanimo politike i gledajmo svoja posla i svoje porodice."6

Odgovornost politidke elite (stranaka) za opstanak na vlastiMilo5eviievih socijalista je naravno neSto Sto po prirodi stvaristoji iznad odgovornosti intelektualne elite: u formalnom smisluopozicione stranke su glavni protivnik vladajuiih socijalista. OnimSto su dinile ili onim Sto nisu dinile veliki deo opozicionih stranakaje samo produZavao vek vladajuiem reZimu. Pojedine stranke suto dinile otvoreno saraduju6i sa reZimom i usmeravajuii svojenapada ne na postojeiu vlast, vei na njene protivnike (Srpskaradikalna stranka), dok su druge dinile to isto samo malo drugadije,na ne5to prikriveniji nadin (Srpski pokret obnove).

U sludaju pojedinih opozicionih stranaka mogao se steiiutisak da njihov cilj zapravo i nije da na izborima dobiju vee, iz-gube, jer dobitak na izborima moZe da pruZi privilegije ali i odgo-vornost, a poraz na izborima moZe da pruZi privilegije bez odgo-vornosti. U odima knjiZevnika, zato, izbori su izgledali ovako:,,Umesto izboru vlast je uvela neku vrstu konkursa za odredenbroj mesta u parlamentu i lokalnoj upravi. Taj konkurs se raspisujesvake dve godine i na njega sejavlja izvestan broj zainteresovanihza tu vrstu privilegija, a vlastima uzvra6aju legitimacijom viSepar-tijskog sistema. Vlast im daje taEno onoliko koliko joj ne treba."7

6 Dokica Jovanovii,,,O distanciranju od politike", Naia Borba,7. i 10.novcmbar 1997.

7 Matija Be6kovid, ,,NaSa sudbina jc suvi5e vahna cla bi jc prcpustilivlastima i opozrciji" , Demokratija 26-27 . jul 1997 .

3 4 3 5

=

Fa(ref

trN

Jlr

ozlFao:<

4-o

Milo5evi6 je svojom spoljnom i unutra5njom politikom obe-smislio znalajan deo srpske istorije i udaljio Srbiju od koliko tolikonormalne bududnosti, ali je uprkos tome uspeo da se odrZi na vla-sti punih deset godina zahvaljuju6i ne samo svojim manipulativnimpartijskim ve5tinama, vei i pogre5nim procenama, slabostima, alii interesima njegovih politidkih protivnika u zemlji i van nje.

Slabosti opozicije

Politidki protivnici su Milo5evi6u desto i5li na ruku ili poma-gali. U tom pogledu odgovornost pada na politidku elitu (stranke),ali i na intelektualnu elitu.

Odgovornost intelektualne elite je utoliko veia Sto je u Srbijivi5estranaEki sistem formalno uveden tek 1990. godine, a iskustvasa politidkim pluralizmom i parlamentarizmom praktidno nije bilo.Veliki deo srpske inteligencije je, medutim, ne samo u vreme Mi-lo5evi6evog osvajanja vlasti na znamenitoj Osmoj sednici, ve6 i uvreme prvih vi5estranadkih izbora Milo5eviia podrZavao uverenda preterano zalaganje za uspostavljanje demokratskog poretka,mole da oteZa Milo5evidevu nameru da ,,reSi" srpsko nacionalnopitanje u Jugoslaviji ili van nje.

Povrh toga, znalajan deo intelektualne javnosti u Srbijizavzeo je od podetka rezervisan stav prema politici i politidkimstrankama. Kao da bi bila mogu6na demokratska politika u savre-menom dru5tvu bez politidkih stranaka. Kao Sto su Milo5evi6evipropagandisti poku5ali da izbegnu neizvesnost pravila partijskogpluralizma, tvrde6i da bi bio mogu6an i poZeljan mimo iskustvademokratskog sveta tzv. bespartijski pluralizam, tako je deo ideo-lodkih neistomi5ljenika reZima posredno dovodio u pitanje valjanostsvakog stranaEkog angaLmana. Po ovim drugima, samo stranadkoangaZovanje je ne5to Sto unapred izaziva moralno podozrenje iosudu. Tako je i nastala jedinstvena sintagma, nepoznata u demo-kratskom svetu i potpuno tucla srpskoj politidkoj tradiciji: van-stranadki intelektualac.

Nije se znala, odnosno htela se mimoi6i jednostavna istinapo kojoj je uprkos svim manama stranaka savremena politika ne-zamisliva bez njih, a demokratska politika neostvariva bez nadme-tanja vi5e stranaka za podr5ku birada. Kada se nabroje sve njihove

mane politidke stranke ipak predstavljaju jedinu prepreku ili ogra-nidenje monopolu i diktaturi jedne stranke.

Ovakav odnos demokratske javnosti u Srbiji samo je pojadanraspadom opozicione koalicije ,,Zajedno", kada dolazi do jo5radikalnije kritike postojeiih stranaka, ali i do kritike stranadkogpluralizma uopite i namere da se u ovom sludaju sa prljavomvodom izbaci i dete iz korita. Dovoljno je pogledati pojedine dnevnei nedeljne listove koji su otvoreni za ovu vrstu kritike stranadkogpluralizma pa se uveriti. Jedan od kritidara, recimo, pi5e: ,,Onomalo gradana, koliko ih jo5 ima u ovoj zemlji,prinudeno je da sepodjednako udalji i od vlasti i od opozicije i da formira svoj opozi-cioni neformalni blok u odnosu i na jedne i na druge. Nai je gra-danin prinu<Ien da beZi od svih ponuda, glavom bez obzira... Mojskromni savet gradanima - ostavimo ih samima sebi, a mi se, ko-nadno, okanimo politike i gledajmo svoja posla i svoje porodice."6

Odgovornost politidke elite (stranaka) za opstanak na vlastiMilo5eviievih socijalista je naravno neSto Sto po prirodi stvaristoji iznad odgovornosti intelektualne elite: u formalnom smisluopozicione stranke su glavni protivnik vladajuiih socijalista. OnimSto su dinile ili onim Sto nisu dinile veliki deo opozicionih stranakaje samo produZavao vek vladajuiem reZimu. Pojedine stranke suto dinile otvoreno saraduju6i sa reZimom i usmeravajuii svojenapada ne na postojeiu vlast, vei na njene protivnike (Srpskaradikalna stranka), dok su druge dinile to isto samo malo drugadije,na ne5to prikriveniji nadin (Srpski pokret obnove).

U sludaju pojedinih opozicionih stranaka mogao se steiiutisak da njihov cilj zapravo i nije da na izborima dobiju vee, iz-gube, jer dobitak na izborima moZe da pruZi privilegije ali i odgo-vornost, a poraz na izborima moZe da pruZi privilegije bez odgo-vornosti. U odima knjiZevnika, zato, izbori su izgledali ovako:,,Umesto izboru vlast je uvela neku vrstu konkursa za odredenbroj mesta u parlamentu i lokalnoj upravi. Taj konkurs se raspisujesvake dve godine i na njega sejavlja izvestan broj zainteresovanihza tu vrstu privilegija, a vlastima uzvra6aju legitimacijom viSepar-tijskog sistema. Vlast im daje taEno onoliko koliko joj ne treba."7

6 Dokica Jovanovii,,,O distanciranju od politike", Naia Borba,7. i 10.novcmbar 1997.

7 Matija Be6kovid, ,,NaSa sudbina jc suvi5e vahna cla bi jc prcpustilivlastima i opozrciji" , Demokratija 26-27 . jul 1997 .

3 4 3 5

=

Fa

Eoe=LoN

J

TL

ozFa

)<

Jaa

Podrika Zapada

Ne moZe se zanemariti dinjenica da je pored autoritarne ri-gidnosti vladajuie stranke i slabosti i korumpiranosti protivnikarelima i sam Zapad doprineo udvr5iivanju postojeieg reZima - uuslovima raspada Jugoslavije, rata i sankcija. Takve su bar posledicepolitike Zapada, posebno Sjedinjenih DrZava, prema Milo5evi-ievom reZimu. Podr5ka Milo5eviiu je nekada bila otvorenog kara-ktera, ali je de56e bila prikrivena ili posredna, a u svakom sludajuje prozilazila iz globalnih interesa preuredivanja politidkog prostorabiv5e Jugoslavije. Moian u zemlji a nemoian u odnosu na medu-narodno okruZenje Milo5evi6 je instrumentalizovan od Zapada ikada je napadan kao ,,balkanski kasapin"* i kada je opisan kao,,kljudni balkanski posrednik"e.

Pokazalo se da Milo5evi6 kao ,,radikalni oportunista"r0 ilikao,,amoralni aparatdik" zakogaje Va5ington ,,na vreme shvatioda nije ni nacionalista ni protivnik njihovih ciljeva"rrmoZe svojuulogu da odigra i kada je hvaljen i kada je osudivan.

Sludajevi kada je Milo5evii uglavnom otvoreno podrZavansu najjasniji. To je narodito period od raskida svih politidkih iekonomskih odnosa sa Republikom Srpskom 4. avgusta 1994. iDejtonske mirovne konferencije 2l. novembra 1995, sve do krizeizazvane nepriznavanjem stvarnih rezultata op5tinskih izbora u Sr-biji 17. novembra 1996. i potonjim masovnim demonstracijama.MiloSevideva politika je tada u izjavama pojedinih stranih zvanidni-ka i diplomatskih predstavnika u Beogradu ocenjivana kao koope-rativna prema medunarodnoj zajednici i mirotvorna bez obzira nato kako je ona izgledala unutra, koliko je bila ,,mirotvorna" premaMilo5eviievim politidkim protivnicima u zemlji.

Pojedine drlave, u ovom pogledu kao da su htele da imaju

E R.d i" o poznatom uvodniku Njujork tajmsa objavljenom 15. aprila1992. pod naslovom ,,Zaustaviti balkanskog kasapina". Borba l7 . aprila 1992.

e ,,Milosevic Switchcs Prcsidencics, Remains Top Boss in Yugoslavia",

The Washington Post ,24. jnli 1991 .r0 Suctorut Stojanovii, ,,Milo5evidev rc2im, Srbi i Zapad" , NIN,29. mart

1996.rr Stdu T.ifkouii, ,,Ameridka politika i previranjc t Srbiji",Sloboda,25.

april 1997.

vode6u ulogu. Otpravnik poslova britanske ambasade u Beogra-du je u nizl izjava u srpskim medijima to ponavljao, ustvrdiv5ijednom prilikom da je ,,Milo5evii olidenje mirovnog procesa", daon ,,dugo radi paralelno sa medunarodnom zajednicom, poku5a-vajuii da obezbedi mir, odnosno okonda rat" i ,,to je nedto Sto miprirodno podrZavamo i pozdravljamo".12 Koliko je ovakav pristupMilo5evidu bio ekstreman vidi se po sasvim drugadijim zvanid-nim i nezvanidnim reagovanjima na Zapadu. ZalaLut se za demo-kratske reforme u Hrvatskoj i Srbiji Morton Abramovic, predse-dnik Karnegijeve fondacije, krajem 1996. piSe: ,,Skoro jednomnedeljno od Dejtona ameridki zvanidnici podastiru crveni tepihBeogradu, dajuii g. Milo5evidu puno razloga da misli da je on tajkoji drZi kljudeve naSe politike na Balkanu. Britanci su bili joSgori u dodvoravanju Milo5eviiu. U Beogradu je Siroko rasprosta-njeno.uverenje da je britanski ambasador Milo5eviieva slu5ki-nta." "

U drugim prilikama Milo5evi6ev reZim je uZivao dvosmi-slenu podr5ku, tadnije redeno nije kritikovan zbog pojedinih krajnjenedemokratskih poteza, usmerenih pre svega na gu5enje nezavisnihmedija. Sa koliko opreznosti i obzira se tada razgovaralo sa Mi-lo5eviiim svedodi intervju koji je marta 1996. DZon Kornblum,pomodnik ameridkog drZavnog sekretara dao Radiju B 92 i Na5ojBorbi posle razgovora sa predsednikom Srbije. U tom intervjuuon je izmedu ostalog primetio: ,,Milo5evi6 nam je rekao da seSrbija pridrZava odredbi i garancija o ljudskim pravima i demo-kratskom uredenju. Mi smo mu skrenuli paZnju da nam se dini dapostde oblasti gde demokratija hije najpotpunija, kao Sto bi trebaloda bude. Sloboda Stampe je jedna od njih."ra

Najzad, bilo je sludajeva kada je Milo5evii napadan od straneZapada,pre svega ameridke administracije ali u okolnostima kadamu je to moglo samo koristiti, Sto nisu mogli da ne znaju njegovikritidari spolja. Stotsti primer u tom pogledu predstavlja izjavaLorensa Iglbergera, drZavnog sekretara kojije decembra 1992.uodi izbora u Srbiji izjavio da bi Milo5eviia trebalo optuZiti za

r2 Politiko. l. oktobar 1995.13 Morton Abramowitz, ,,For a Lasting Pcacc in the Balkans, Wcst Must

Support Political Rcform", The International HeraldTribune,2T.novcmbar 1996.ta Naia Borbo,I3. mart 1996.

3 6 5 I

=

Fa

Eoe=LoN

J

TL

ozFa

)<

Jaa

Podrika Zapada

Ne moZe se zanemariti dinjenica da je pored autoritarne ri-gidnosti vladajuie stranke i slabosti i korumpiranosti protivnikarelima i sam Zapad doprineo udvr5iivanju postojeieg reZima - uuslovima raspada Jugoslavije, rata i sankcija. Takve su bar posledicepolitike Zapada, posebno Sjedinjenih DrZava, prema Milo5evi-ievom reZimu. Podr5ka Milo5eviiu je nekada bila otvorenog kara-ktera, ali je de56e bila prikrivena ili posredna, a u svakom sludajuje prozilazila iz globalnih interesa preuredivanja politidkog prostorabiv5e Jugoslavije. Moian u zemlji a nemoian u odnosu na medu-narodno okruZenje Milo5evi6 je instrumentalizovan od Zapada ikada je napadan kao ,,balkanski kasapin"* i kada je opisan kao,,kljudni balkanski posrednik"e.

Pokazalo se da Milo5evi6 kao ,,radikalni oportunista"r0 ilikao,,amoralni aparatdik" zakogaje Va5ington ,,na vreme shvatioda nije ni nacionalista ni protivnik njihovih ciljeva"rrmoZe svojuulogu da odigra i kada je hvaljen i kada je osudivan.

Sludajevi kada je Milo5evii uglavnom otvoreno podrZavansu najjasniji. To je narodito period od raskida svih politidkih iekonomskih odnosa sa Republikom Srpskom 4. avgusta 1994. iDejtonske mirovne konferencije 2l. novembra 1995, sve do krizeizazvane nepriznavanjem stvarnih rezultata op5tinskih izbora u Sr-biji 17. novembra 1996. i potonjim masovnim demonstracijama.MiloSevideva politika je tada u izjavama pojedinih stranih zvanidni-ka i diplomatskih predstavnika u Beogradu ocenjivana kao koope-rativna prema medunarodnoj zajednici i mirotvorna bez obzira nato kako je ona izgledala unutra, koliko je bila ,,mirotvorna" premaMilo5eviievim politidkim protivnicima u zemlji.

Pojedine drlave, u ovom pogledu kao da su htele da imaju

E R.d i" o poznatom uvodniku Njujork tajmsa objavljenom 15. aprila1992. pod naslovom ,,Zaustaviti balkanskog kasapina". Borba l7 . aprila 1992.

e ,,Milosevic Switchcs Prcsidencics, Remains Top Boss in Yugoslavia",

The Washington Post ,24. jnli 1991 .r0 Suctorut Stojanovii, ,,Milo5evidev rc2im, Srbi i Zapad" , NIN,29. mart

1996.rr Stdu T.ifkouii, ,,Ameridka politika i previranjc t Srbiji",Sloboda,25.

april 1997.

vode6u ulogu. Otpravnik poslova britanske ambasade u Beogra-du je u nizl izjava u srpskim medijima to ponavljao, ustvrdiv5ijednom prilikom da je ,,Milo5evii olidenje mirovnog procesa", daon ,,dugo radi paralelno sa medunarodnom zajednicom, poku5a-vajuii da obezbedi mir, odnosno okonda rat" i ,,to je nedto Sto miprirodno podrZavamo i pozdravljamo".12 Koliko je ovakav pristupMilo5evidu bio ekstreman vidi se po sasvim drugadijim zvanid-nim i nezvanidnim reagovanjima na Zapadu. ZalaLut se za demo-kratske reforme u Hrvatskoj i Srbiji Morton Abramovic, predse-dnik Karnegijeve fondacije, krajem 1996. piSe: ,,Skoro jednomnedeljno od Dejtona ameridki zvanidnici podastiru crveni tepihBeogradu, dajuii g. Milo5evidu puno razloga da misli da je on tajkoji drZi kljudeve naSe politike na Balkanu. Britanci su bili joSgori u dodvoravanju Milo5eviiu. U Beogradu je Siroko rasprosta-njeno.uverenje da je britanski ambasador Milo5eviieva slu5ki-nta." "

U drugim prilikama Milo5evi6ev reZim je uZivao dvosmi-slenu podr5ku, tadnije redeno nije kritikovan zbog pojedinih krajnjenedemokratskih poteza, usmerenih pre svega na gu5enje nezavisnihmedija. Sa koliko opreznosti i obzira se tada razgovaralo sa Mi-lo5eviiim svedodi intervju koji je marta 1996. DZon Kornblum,pomodnik ameridkog drZavnog sekretara dao Radiju B 92 i Na5ojBorbi posle razgovora sa predsednikom Srbije. U tom intervjuuon je izmedu ostalog primetio: ,,Milo5evi6 nam je rekao da seSrbija pridrZava odredbi i garancija o ljudskim pravima i demo-kratskom uredenju. Mi smo mu skrenuli paZnju da nam se dini dapostde oblasti gde demokratija hije najpotpunija, kao Sto bi trebaloda bude. Sloboda Stampe je jedna od njih."ra

Najzad, bilo je sludajeva kada je Milo5evii napadan od straneZapada,pre svega ameridke administracije ali u okolnostima kadamu je to moglo samo koristiti, Sto nisu mogli da ne znaju njegovikritidari spolja. Stotsti primer u tom pogledu predstavlja izjavaLorensa Iglbergera, drZavnog sekretara kojije decembra 1992.uodi izbora u Srbiji izjavio da bi Milo5eviia trebalo optuZiti za

r2 Politiko. l. oktobar 1995.13 Morton Abramowitz, ,,For a Lasting Pcacc in the Balkans, Wcst Must

Support Political Rcform", The International HeraldTribune,2T.novcmbar 1996.ta Naia Borbo,I3. mart 1996.

3 6 5 I

=x

Fa)E

9:?ll.oNoJt!

2Fa

Y

J

9.-

ratne zlodine. Tu epizodu jedan naS analitidar ocenjuje na sledeiinadin: ,,Naravno, Iglberger je bio odlidan poznavalac beogradskihprilika i srpskog inadZijskog mentaliteta. Njemu je, barem, bilosavr5eno jasno kome 6e iii u prilog - u jeku tada zapodete izbornekampanje - jedna takva izjava visokog ameridkog funkcionera!Iglberger je, naizgled, optuZuju6i Milo5eviia, postao de faktoudesnik predizborne kampanje srpskog predsednika. Odekivanareakcija nije izostala."

Sa raspadom Jugoslavije i podetkom rata u Bosni strateSkaodluka ameridke vlade bila je da politidkom i ekonomskom izo-lacijom i medijskom satanizacijom porazi Srbe, a ne Milo5eviia injegov reZim, o demu svedode izjave i tumadenja pojedinih zva-nidnika i uticajnih lidnosti u ameridkim vladajudim strukturama.r6U tom pogledu sankcije su predstavljale najpodesnije sredstvo upe-reno protiv naroda, a ne reZima. To je, moZda posredno, priznao iportparol Stejt departmenta Nikolas Bems na konferenciji za Stam-pu 15. jtila 1997 . godine, kada je izjavio: ,,Milo5evi6 i njegovi sa-radnici obogatili su se na radun velikog dela srpskog naroda ujednoj dirigovanoj privredi, koja nije reformisana od pada Berlins-kog zida. Zarazlikl od ve6ine zemalja Srednje Evrope, u kojimatrZi5na privreda omoguiava da se obogate i drugi, a ne samo vlada-ju6a manjina, oni i dalje vladaju kao aparatdici politbiroa." Upitankakva je svrha sankcija, ako se vode bogate a narod;tr-pi, Berns jeodgovorio da je SRJ ,,moZda jedan od primera koji pokazuje da susankcije ponekad nesavr5eno i grubo sredstvo".rT

Izgledi

BaS zbog svega, name6e se vi5e pitanja: Da li su, kada ikako moguine demokratske promene u Srbiji? Ne ulazi li Srbija ujedno razdoblje koje se su5tinski ne razlikuje od perioda do 1990.godine, premda je prividno ono drugadije?

Da li su demokratske promene moguine akoZapadnagraduje

ts Tikovi(,, nav. tlelo.16 Tal stav najotvorenije je iznct u desto navodenom tckstu: David Gompcrt,

,,How to Defeat Serbia'' , Foreign Affairs , juli-avgust I 994 .t7 Naia Borba, 17 . juli 1997 .

,,kooperativnost" Miloievi6evog reLima (eventualno i njegovihnaslednika), ali ispoljava nezainteresovanost za demokratske re-forme u Srbiji? Isto onako kao Sto je medunarodna zajednica poka-zivala interes za primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma koji setide Bosne, ona je ispoljavala nezainteresovanost za primenu Gonza-lesovog izve5taja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnjukoji se tide demokratskih reformi u Srbiji.

Svakako da posebno oteZavajuiu okolnost dini to Stoje vlada-juda postkomunistidka stranka u Srbiji potpuno nesklona privred-nim i politidkim reformama, Sto su njene manipulativne sposobnostijo5 uvek znq$ajne, Sto nije bilo pravog dijaloga vlasti i opozicije idogovora o ravnopravnim izbornim uslovima.

Ozbiljan problem predstavlja i gubitak poverenja demokrat-ske javnosti ne samo u stranke kakve one jesu ve6 u samu idejustranadkog pluralizma. Apatija i frustriranost javnosti podstaknuteizbornim neuspesima opozicionih stranaka, korupcijom u njihovimredovima i teZnjom da i pojedine od njih kontroli5u lokalne medijekao Sto to dini reZim sa drZavnim elektronskim medijima dodatnooteZavaju izglede za demokratske reforme u Srbiji.

Ma koliko razvoj dogatlaja u Srbiji delovao obeshrabrujudeon upuiuje na dinioce koji mogu podstaii demokratski preobraZajSrbije, odnosno omoguiiti da se Srbija pridruZi grupi postkomu-nistidkih drLava Istodne Evrope koje su ne5to sporije,alineza-ustavivo krenule putem politidkih i ekonomskih reformi.

Te Einioce treba traZiti pre svega u strankama i drugim dru-Stvenim i politiEkim snagama koje su spremne da sarailuju napretpostavci dabez demokratskih izbora nisu mogu6ne demokrat-ske promene u Srbiji.

S druge strane, izborni porazikoje je u toku proteklih godinadoZivela vladajuda koalicija u Srbiji i politidka i parlamentarnakriza mogli bi da nateraju socijaliste da problem izlaska izltrize iza njih zastra5uju6eg uspona radikala poku5aju da re5e pregovarimao ravnopravnim izbornim uslovima koji bi imali dva efekta: omo-gudili bi da u parlamentu budu predstavljene politidke stranke sraz-merno svojim izbornim rezultatima od dega bi ovog puta koristimogli da imaju socijalisti ako ne neposredno a ono posredno. UCrnoj Gori Dukanoviievi socijalisti su bili prinudeni na dijalogprvo sa delom opozicije, azatim i celom opozicijom, kao i naustupke, koji tamo5nje izbore treba da udine ravnopravnim i regu-

3 8 3 9

=x

Fa)E

9:?ll.oNoJt!

2Fa

Y

J

9.-

ratne zlodine. Tu epizodu jedan naS analitidar ocenjuje na sledeiinadin: ,,Naravno, Iglberger je bio odlidan poznavalac beogradskihprilika i srpskog inadZijskog mentaliteta. Njemu je, barem, bilosavr5eno jasno kome 6e iii u prilog - u jeku tada zapodete izbornekampanje - jedna takva izjava visokog ameridkog funkcionera!Iglberger je, naizgled, optuZuju6i Milo5eviia, postao de faktoudesnik predizborne kampanje srpskog predsednika. Odekivanareakcija nije izostala."

Sa raspadom Jugoslavije i podetkom rata u Bosni strateSkaodluka ameridke vlade bila je da politidkom i ekonomskom izo-lacijom i medijskom satanizacijom porazi Srbe, a ne Milo5eviia injegov reZim, o demu svedode izjave i tumadenja pojedinih zva-nidnika i uticajnih lidnosti u ameridkim vladajudim strukturama.r6U tom pogledu sankcije su predstavljale najpodesnije sredstvo upe-reno protiv naroda, a ne reZima. To je, moZda posredno, priznao iportparol Stejt departmenta Nikolas Bems na konferenciji za Stam-pu 15. jtila 1997 . godine, kada je izjavio: ,,Milo5evi6 i njegovi sa-radnici obogatili su se na radun velikog dela srpskog naroda ujednoj dirigovanoj privredi, koja nije reformisana od pada Berlins-kog zida. Zarazlikl od ve6ine zemalja Srednje Evrope, u kojimatrZi5na privreda omoguiava da se obogate i drugi, a ne samo vlada-ju6a manjina, oni i dalje vladaju kao aparatdici politbiroa." Upitankakva je svrha sankcija, ako se vode bogate a narod;tr-pi, Berns jeodgovorio da je SRJ ,,moZda jedan od primera koji pokazuje da susankcije ponekad nesavr5eno i grubo sredstvo".rT

Izgledi

BaS zbog svega, name6e se vi5e pitanja: Da li su, kada ikako moguine demokratske promene u Srbiji? Ne ulazi li Srbija ujedno razdoblje koje se su5tinski ne razlikuje od perioda do 1990.godine, premda je prividno ono drugadije?

Da li su demokratske promene moguine akoZapadnagraduje

ts Tikovi(,, nav. tlelo.16 Tal stav najotvorenije je iznct u desto navodenom tckstu: David Gompcrt,

,,How to Defeat Serbia'' , Foreign Affairs , juli-avgust I 994 .t7 Naia Borba, 17 . juli 1997 .

,,kooperativnost" Miloievi6evog reLima (eventualno i njegovihnaslednika), ali ispoljava nezainteresovanost za demokratske re-forme u Srbiji? Isto onako kao Sto je medunarodna zajednica poka-zivala interes za primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma koji setide Bosne, ona je ispoljavala nezainteresovanost za primenu Gonza-lesovog izve5taja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnjukoji se tide demokratskih reformi u Srbiji.

Svakako da posebno oteZavajuiu okolnost dini to Stoje vlada-juda postkomunistidka stranka u Srbiji potpuno nesklona privred-nim i politidkim reformama, Sto su njene manipulativne sposobnostijo5 uvek znq$ajne, Sto nije bilo pravog dijaloga vlasti i opozicije idogovora o ravnopravnim izbornim uslovima.

Ozbiljan problem predstavlja i gubitak poverenja demokrat-ske javnosti ne samo u stranke kakve one jesu ve6 u samu idejustranadkog pluralizma. Apatija i frustriranost javnosti podstaknuteizbornim neuspesima opozicionih stranaka, korupcijom u njihovimredovima i teZnjom da i pojedine od njih kontroli5u lokalne medijekao Sto to dini reZim sa drZavnim elektronskim medijima dodatnooteZavaju izglede za demokratske reforme u Srbiji.

Ma koliko razvoj dogatlaja u Srbiji delovao obeshrabrujudeon upuiuje na dinioce koji mogu podstaii demokratski preobraZajSrbije, odnosno omoguiiti da se Srbija pridruZi grupi postkomu-nistidkih drLava Istodne Evrope koje su ne5to sporije,alineza-ustavivo krenule putem politidkih i ekonomskih reformi.

Te Einioce treba traZiti pre svega u strankama i drugim dru-Stvenim i politiEkim snagama koje su spremne da sarailuju napretpostavci dabez demokratskih izbora nisu mogu6ne demokrat-ske promene u Srbiji.

S druge strane, izborni porazikoje je u toku proteklih godinadoZivela vladajuda koalicija u Srbiji i politidka i parlamentarnakriza mogli bi da nateraju socijaliste da problem izlaska izltrize iza njih zastra5uju6eg uspona radikala poku5aju da re5e pregovarimao ravnopravnim izbornim uslovima koji bi imali dva efekta: omo-gudili bi da u parlamentu budu predstavljene politidke stranke sraz-merno svojim izbornim rezultatima od dega bi ovog puta koristimogli da imaju socijalisti ako ne neposredno a ono posredno. UCrnoj Gori Dukanoviievi socijalisti su bili prinudeni na dijalogprvo sa delom opozicije, azatim i celom opozicijom, kao i naustupke, koji tamo5nje izbore treba da udine ravnopravnim i regu-

3 8 3 9

=X^Fa

oe1I

N

:tr

zFao:<

Ia

larnim, onog dasa kada je njihova vlada bila na putu da izgubipodrSku parlamentarne veiine. To je ne5to Sto bi se moglo ponovitii u Srbiji mada moZda ne tako radikalno i transparentno.

Ovakve promene pretpostavljaju dosledno zalaganje za de-mokratske izbore i pouzdanije oblike saradnje opozicionih stranakakoje pripadaju ovom krugu. Svako drugo re5enje koje bi se zasnivalona nagodbama socijalista sa jednom od opozicionih stranaka uparlamentu i preiutna podr5ka toj saradnji spolja samo bi odloZilapreko potrebne demokratske promene i produZila bi agoniju celogdruStva.

Vojislav Ko5tunica

WHY IS SERBIA DECLINING

Summary

Scrbia bclongs among thc countrics that havc cxpcricncod a dcclinc in thctransition from communism to dcmocracy. Thcrc arc two rcasons, which makc thcsituation cvcn worsc. Onc, thc lact that no changc in powcr has occurrcd. Two, thcauthoritics in powcr cxprcss thcir monopolistic characteristics in all walks of sociallifc. Thc dcclinc of Scrbia in thc dcmocratic dcvclopmcnt has bccn causcd by thcauthoritarian rigidity of thosc in powcr, wrong pcrccptions, wcakncss and comtpt-ncss of most opposition partics and thc intcllcctual clite, and thc support of thcWest to status quo in Scrbia.

Still, consccutivc cloction dclbats of thc socialists ovcr thc last ycar, politicalcrisis and efforts of some o[ thc opposition partics and the public to cnsurc fair andequitable elcctoral conditions could lead to a dialogue bctwccn thc authoritics inpower and the opposition and thc morc bcarablc clcctoral conditions, which in turnwill cnsurc morc significant changcs.

Key words : postcommunism, dcmocracy, elcctions, parliamont, opposition,authoritarian ordcr. Wcst.

Stjepan GredeljInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

uDK316.422Originalni naudni rad

IZ AZOY I I Z AMT<E TRANZIC I J S KEPARADIGME* {r}

Konceptalno-teorij sko samopropitivanjesociologije druStvenog r azY oia

Apstrakt: Kako piie P. Berger ( I 992 ), reti da iivimo u vremenu ogromnih,hrTih promena predstavlja oiiglednu istinu, odnosno jedan od ietiri 'smrtna greha'savremene sociobgije - trivijalnost. Radi se, po njemu, samo o ubrTanoj faziogromne promene koju je proces modernizacije doneo prvo Evropi, a potom, svevi(e, i titavom svetu. Sociologija kuo nauka je nu.stala upruvo iz napora da se taogromna promena shvati, a po moguinosti i da se ito je moguie bolje kanaliie.Kako se u ovoj novoj nepreglednosti kreie nautna disciplina koja po definiciji imaovakve (/eljene) domete, napose ona.i njen deo koji bi trebalo da objasni tu dinamiku- sociolog,ija drultvenog razwta - osnovni je pretlmet ovog tlanka.

Kljulnc rcli : dr uiw e n i razv oj, p r o me na, r efo r ne, m ode r n igc ij a, t ranfic ij a,alternativa.

Uvod. Sociolo gija i modernizacija :s amoi s punj av aj uC e pr or o ians tv o

Kao specifidna teorijska samorefleksija modernog doba, kla-sidna sociologtja (1890-1930) se u delima svojih istaknutih pred-stavnika bavila ,,velikim pitanjima svoga vremena" (Berger). Jednood tih velikih pitanja bilo je inaugurisanje dihotomije 'tradicional-

nosti' i 'modernosti' (recimo, Tennies - 'Gemeinschaft' vs. 'Ges-

selschaft'; Durkheim - druitva 'mehanidke', odnosno 'organske'

solidarnosti'; Weber - 'tradicionalno' i 'racionalno' delanje, itd.)koju je na trivijalizovan i simplifikovan nadin usvojila klasidna

* Ovaj dlanak jc dco rada u okviru proickta ,,Individualni i kolcktivniidcntitct u postkomunizmu" Instituta za lilozoliju i drultvcnu tcoriju koji finansiraMinistarstvo za nauku i tchnologiju Rcpublikc Srbijc.

4 0 4 l