1

1. Nastanak i razvoj sociologije sela Sociologija sela nastaje krajem 19. i poetkom 20.veka. Tada seosko drutvo biva zahvaeno globalnim drutvenim promenama, industrijalizacijom, urbanizacijom, modernizacijom...Usled toga dolazi do potrebe da se novonastali problemi i promene socioloki objasne. Ovo su najoptiji uslovi koji dovode do pojave soc.sela ili ruralne sociologije (lat.''rus''-selo), a njen dalji razvoj zavisio je od konkretnih prilika i raznih kulturno-istorijskih inilaca.

Francuska je zemlja u kojoj se sociologija najpre konstituie. Kako je u njoj agrarna komponenta bila jako zastupljena, postoji duga tradicija istraivanja sela, seljatva i poljoprivrede koja je i omoguila rani nastanak sociologije sela.

Fiziokratsko uenje bilo je diminantno u Francuskoj ekonomskoj misli u drugoj polovini 18.v. To uenje izdie poljoprivredu iznad svih drugih privrednih grana, a seljake smatra osnovnom (i jedino proizvodnom) klasom drutva. Zastupali su stanovite da se ''isti prinosi'', tj. nove vrednosti (stvarno nacionalno bogatstvo) stvaraju samo u poljoprivredi. Oni su pozivali i na uvaavanje prirodnih zakona i u drutvu'', fiziokratija''-vladavina prirode. Najpoznatiji fiziokrata, an Tirgo, formulisao je uveni ''zakon opadajuih prinosa''. Po tom zakonu ulaganja u poljoprivredu viestruko uveavaju prinose, ali samo do odreenog stapena, kada uveavanje ulaganja vie ne poveava prinose u istoj meri, da bi na kraju uveana ulaganja rezultirala smanjenim prinosima. Kasnije je to objanjavano time da iscrpljivanje zemlje izaziva opadanje prinosa...Iako je danas ovo gledite prevazieno, nekada je bilo jako cenjeno i predstavljalo je povoljan kulturni kontext soc.sela koja je nastajala.

Frederik Le Plej istraivao je razliite tipove seoskih porodica tokom 19.v. pa se zato on smatra i jednim od osnivaa ruralne sociologije u Franc. i uopte. Dirkem neto kasnije nudi teorijsko-metodoloku osnovu sociologiji sela. On razlikuje drutva organske i mehanike solidarnosti, govori o tipovima podele rada, kolektivnoj svesti, socijalnoj kontroli i drutvenoj patologiji u modernim i tradicionalnim drutvima. Sve to ini osnovu i dananje soc.sela.

Iz SAD nam dolazi jedan pragmatizam, a istiu se sociolozi ikake kole. Iako se oni vie bave gradom, selo je bilo nemogue zaobii u tim prouavanjima odnosa selo-grad. Veza ikake kole i soc.sela vidi sa u delu Viljema Tomasa i Florijana Znanieckog-''Poljski seljak u Evropi i Americi''. To je prva empirijska socioloka studija seljatva objavljena 1918.-1920. u kojoj se biografskim metodom prouavaju promene u ivotima Poljskih seljaka koji su emigrirali u Ameriku. Oni su bili jako neobrazovana i devijantna skupina koja se teko prilagoavala novoj drutvenoj sredini...Ovo istraivanje je jako uticalo i na druge sociologe, posebno njihova metodologija. Pritisak praktinih problema u organizovanju farmerske poljoprivrede podstakao je razvoj soc. sela i njenjo uvoenje u nastavne programe. Na univerzitetu u Viskonsinu, arls Gelpin je osnovao prvo odeljenje za prouavanje seoskog stanovnitva i naina ivota pri amerikom ministarstvu za poljoprivredu. On je prvi upotrebio pojam ''rurban'' koji je skovao kao metodoloko sredstvo za opis proimanja seoskih i gradskih obeleja u drutvenim odnosima. Soc. sela je prvi put uvedena u univerzitetsku nastavu 1845/46.g. u ikagu. Prvi profesori su bili: P.Sorokin, K.Cimerman, .Gelpin, Tomas Lin Smit, Pol Lendis, arls Lumis i Alen Bigl.

Engleska=Adam Smit je u duhu klasine engleske ekonomije i njene teorije radne vrednosti, negirao postavke fiziokrata i isticao ekonomski znaaj podele rada i zemljine rente koje relativiziraju dejstvo prirodnih faktora u proizvodnji drutvenog bogatstva. Posela rada uveava produktivnost, skrauje vreme radnih operacija, omoguuje tehnike inovacije...a to se lake postie u industriji nego u poljoprivredi, tako da se ne moe rei da se u industriji ne stvaraju vrednosti. On je tvrdio da zemljina renta predstavlja osnovu za konstituisanje klase zemljovlasnika koji oduzimaju svoj deo prihoda od svakog proizvoda u koji je uloen ljudski rad. Na visinu rente utiu plodnost zemlje i njen poloaj prema tritu.....

Robert Maltus je svojim ''Esejom o stanovnitvu'' izazvao pesimistiki ok. On misli da poljoprivreda nee moi da ishrani sve vei broj ljudi na zemlji, ma kako velika ulaganja u nju bila i ma koliko se poveavala produktivnost ljudskog rada. Njegov ''agrarni pesimizam'' negira teoriju radne vrednosti i podsea pomalo na zakon opadajuih prinosa. Postoji tendencija da se proizvodnja hrane uveava po aritmetikoj progresiji, a stanovnitvo po geometrijskoj. U Engleskoj je seljatvo najranije osloboeno feudalnih obaveza, ali je ostalo nezatieno pred prvom akumulacijom kapitala...Jeftino ameriko ito je pretilo da potpuno uniti englesku poljoprivredu..carinska zatita u 20.v. je ve okasnila...

U Nemakoj soc. sela ima oslonac u bogatoj tradiciji ''agrarizma'' koja je naglaavala veliki znaaj sela, poljoprivrede za svako drutvo. Brojni nemaki gradovi su uvek brinuli za sviju ishranu, vodei zasebnu agrarnu politiku i zabranjujui izvoz hrane iz svoje okoline, a to se posle irilo i na vee teritorije. Iz takve klime i nastaje nemaka agrarna politika...Drugo uporite je bila nemaka tradicija istorijsko-fenomenoloke kole koja je pomerila sociologiju od prirodnih ka duhovnim naukama, a sve to je odgovaralo soc.sela. To razumevanje istorijskog kontexta odgovaralo je naporima da se prouavaju najdelikatniji odnosi u seljkim drutvima jer su se ona vie razlikovala meusobno nego urbana drutva.

Ferdinand Tenies je isticao dihotomiju zajednica-drutvo. Razlikovao je prirodnu zajednicu i vetako drutvo tj. udruenje. U zajednicama imamo poseban kvalitet prisnost, emocije, solidarnost (npr.porodica), a u drutvima interes, nema prisnosti (preduzee). Max Veber prouavao razne tipove drutvenog delovanja, mehanizme i posledice modernizacije tradicionalnih seljkih drutava, kao i razliku izmeu trad. i mod. organizovanja drutva.

U drugim zemljama soc. sela je imala vie lokalni znaaj. Ipak, specifian sluaj je Rusija, ne toliko zbog same soc.sela ve osobene konstelacije dru.-eko.-pol. i kulturnih prilika na selu. Kada su boljevici ideoloki nadvladali sve ostale, nametnuli su svoj model razvoja poljoprivrede i krenuli u ubrzanu industrijalizaciju kao opti obrazac drutvenog razvoja. Debata izmeu narodnjaka (ajanov) i marxista (Lenjin, Trocki, Buharin, Kamenjev, Preobraenski) rasplamsala se nakon revolucije a 1929.g. Staljin je prekida i pravi zaokret ka radikalnoj kolektivizaciji sela i industrijalizaciji drutva. Sociologija koja se razvila pre revolucije tada nestaje (Kovalevski, Berajev, Sorokin, Gurvi) i ideolokim diktatom ona se zamenjuje ''sveznajuim i opteobaveznim istorijskim materijalizmom''. Razvoj soc. se nastavlja tek 60-ih, pa samim tim se od tad razvija i soc.sela. Tako soc.sela nastaje skoro uporedo sa sociologijom, pokuavajui da rei nagomilane pobleme oslanjajui se na teoriju i metodologiju koju je razvijala sama soc. i druge nauke.2. Predmet sociologije sela i njen odnos sa drugim naukama

Ako je sociologija opta teorijska nauka, onda valja oekivati da se posebne sociologije bave samo jednim delom dotine celine. Predmet soc.sela jeste selo kao drutvena-prostorna skupina, kao ljudsko naselje i lokalna drutvena zajednica-sa svojim osobenim nainom ivota, sa specifinom socijalnom ruralnom strukturom, i odgovarajuim ruralnim razojem. Ona se samo po predmetu razlikuje od opte socilogije, tj. to je sociologija koja se temelji na podacima o selu i seljkom drutvu. Dakle, ona je nije posebna nauka, ve je pre soc. odreenog predmeta prouavanja. U tom smislu Tomas Lin Smit govori o ''sociologiji ruralnog ivota'', a Anri Mendras o ''sociologiji seoske sredine''. Ipak, ona dolazi u dodir i sa drugim disciplinama koje se bave selom,a koje se vie ili manje razlikuju od sociolokog pristupa. Dok se sociologija bavi samo globalnim drutvom, promenama i razvojem, soc. sela se bavi samo jednim njegovim delom-tradicionalnim seljkim drutvom, njegovom strukturom i promenama u seoskom prostoru. I ona tei teorijskom i celovitom objanjenju svoga predmeta, ali za razliku od opte soc. posebne sociologije dolaze do saznanja koja se mogu primeniti u reavanju praktinih problema u datoj oblasti drutvenog ivota. Soc. sela je jedna od najstarijih posebnih sociologija koja se preplie i sa svim ostalim posebnim sociologijama. Soc.porodice ne moe da prouavao porodicu kao drutvenu grupu a da ne prouava tradicionalnu seosku porodicu, njenu strukturu i promene. Soc.rada isto tako, a i soc.politike i soc. kulture se moraju preplitati sa soc. sela.

Soc. sela je posebno bliska sa soc. grada, sa kojom deli isti predmet: prouavanje raznih tipova ljudskih naselja kao prostornih i drutvenih skupina, strukturu, funkcije tih naselja koja su ili sela ili gradovi (ili neki prelaz). Teorijsko-metodoloki postupci su im jako povezani, a tek se u poslednje vreme neto vie udaljavaju. Najdublja je veza sa istorijom, jer je selo u svim drutvima u izvesnom smislu prolost koja se zadrala u sadanjosti. Zato je neophodno dobro poznavanje istorije agrarnih odnosa, seoskih naseljvanja, migracija, kulturnih i politikih odnosa drutava koje ispitujemo.

Soc. antropologija i etnologija se bave strukturom i funkcijama primitivnih drutava koja su obino i tradicionalna seljaka drutva. Soc. sela kao moderna disciplina je okrenuta vie ka preobraaju tradicionalnog u savremeno drutvo. Antropoloka komponenta je jako bitna jer moe korigovati este redukcije usled kojih dolazi do stereotipija o selu i seljacima...Znaaj za antropoloko zasnivanje sociologije sela imaju istraivanja tradicionalnih drutava koja su obavili A.Kreber, R.Redfild, D.Stjuart, K.Vitfogel i drugi antropolozi. Radom ovih autora prevazieni su paradoxi da seljaci nisu prouavani jer su ''previe blizu'' ili ''previe daleko'' od istraivaa.

Snaan podsticaj za nastanak jedne od grana soc.sela-soc.poljoprivrede-dala je agroekonomija (ekonomska disciplina koja prouava poljoprivredu kao primarnu granu narodne privrede!). Tradicionalna poljoprivreda je vezana za tradicionalno selo, tj. ''ruralno'' u sebe potpuno ukljuuje ''agrarno'', pa je zato i soc.poljoprivrede vana grana soc.sela. Ipak, danas je poljoprivreda direktno povezana sa gradom, novcem, tritem...tako da ona ne predstavlja iskljuivo ''seljaku ekonomiju''. Zbog toga se danas ruralna i agrarna sociologija sve manje poklapaju iako su upuene jedna na drugu. Uz agroekonomiku se vezuje i agrarna politika-skup praktinih postupaka i mera kojima se preko dravnih ustanova usmeruju promene u poljoprivredi i selu prema unapred zadatim ciljevima. Agroekonomski pozitivizam danas prenaglaava uticaj izdvojeno shvaenih ekonomskih uslova poljprivredne proizvodnje, kao to je nekada ideologija agrarizma prenaglaavala znaaj sela i poljoprivrede za drutvo. Socioloki pristup tome odstranjuje te jednostranosti, on je daleko iri i svestraniji od ekonomskog. Socioloko saznanje o selu nije nikad samo saznanje o poljoprivredi nego i o drugim oblicima privredne i drutvene aktinosti. Tu saznajemo i o seoskom stanovanju, komuniciranju, organizaciji, seljkom ivotu uopte, a sve to je esto vezano i za oblik poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je svako socioloko saznanje veoma relevantno za svako racionalno voenje agrarne politike. Ukoliko bi se agrarna sociologija odvojila od soc.sela ona bi zapostavila prouavanje mnogih drugih pojava koje ine iri drutveni okvir poljporivredne proizvodnje.

Soc.sela koja ukljuuje i agrarnu sociologiju, u stanju je da ponudi jedan kompleksniji i celovitiji model razvojne politike prema selu i poljoprivredi, tzv. ''model integralnog ruralnog razvoja'', koji nije mogao nastati samo na osnovama agroekonomskih istraivanja. Sociologija sela je tako otvorila iroko polje saradnje svih drugih nauka koje se bave selom i poljoprivredom kao to su geografija, socijalna ekologija, urbanizam, kulturologija.... 3. Henri Mendras sociologija seoske sredine

Seoska sredina je mesto na kom se susrecu sve drustvene nauke, u smislu da sve proucavaju selo, a one koje su specijalizovane za selo (sociologija sela) koriste metode i nalaze svih ostalih drustvenih nauka. Seoska sredina se definise u odnosu prema gradu, ali, ipak, postoje neke za nju specificne karakteristike koje sociolog sela uzima kao polazne tacke svojih istrazivanja:

1. Podredjenost coveka prostranstvu

za sociologa sela najbitnije je da prouci posledice koje za seoska drustva proizlaze iz covekove podredjenosti prostranstvu. U gradu I u industrijakoj proizvodnji te podredjenosti nema, zato sto se covek I njegov rad koncentrisu na odredjenom prostoru. Za zemljoradnika je udaljenost bitan element, s obzirom da radi na zemlji (obradjuje je). U tom periodu(kada je prostranstvo igralo veliku ulogu) je selo bilo relativno ekonomski, kulturno I drustveno autarhicno(samodovoljno). Da objasnimo malo blize( selo je imalo sopstvenu proizvodnju, svako je nesto proizvodio I bilo je dovoljno proizvoda za sve. Seosko stanovnistvo je bilo upuceno samo na medjusobne interakcije I ceo drustveni zivot je bio ogranicen okvirima sela razvoj u XIX veku dovodi do narusavanja ravnoteze. Selo vise nije moglo samo zadovoljavati potrebe svog stanovnistva, pa se moralo otvoriti prema spoljasnjem svetu I prekinuti svoju autarhiju. Tradicionalno prostranstvo je dobilo nove dimenzije razvojem prevoznih sredstava. Industrija u gradovima konkurise zanatlijama, seosko stanovnistvo se seli u gradove, razvijaju se trgovine I tercijarne delatnosti I tako se stvara nova agrarna struktura. Seosko drustvo je, ipak, jos uvek podredjeno prostranstvu, ali je merilo prostranstva izmenjeno gustinom stanovnista I razvitkom saobracajnih sredstava. Koriscenjem novih masina seljak uspeva da se brze krece po prostranstvu. Ovaj prodor tehnike u zemljoradnju dovodi do toga da zemljoradnik poprima mentalitet tehnicara I ekonomski mentalitet. U savremenom ekonomskom sistemu agrikultura vise nije usmerena na zadovoljavanje potreba jedne porodice, nego na proizvodnju za trziste. Ovo dovodi do I do sve vece specijalizacije poljoprivrednika.

2. Isprepletenost uloga

u poljoprivredi uloge nisu precizno razgranicene. Do nerazgranicenosti uloga najvise dolazi zbog toga sto se porodica I ekonomska sfera podudaraju, pa se poljoprivrednik pri donosenju odluka rukovodi isto toliko porodicnim, koliko I ekonomskim motivima. Selo predstavlja grupu po uzajamnom poznanstvu gde je primarna predstava o licnosti drugog pojedinca, a ne predstava o njegovoj funkciji. U tom smislu ljudi koji vrse neku funkciju ili rade u nekoj ustanovi znace otelotvorenje te funkcije ili ustanove. U selu postoje pravila ponasanja I vrednosti koje su svima poznate I uz pomoc kojih se vrsi socijalna kontrola. Tako se na selu formiraju pojedinci sa posebnim crtama licnosti(ranija integracija licnosti, kasnije sticanje statusa odraslog coveka, ranije preuzimanje odgovornosti)

3. Menjanje seoskog drustva i prodiranje globalnog drustva u seosko drustvoU tradicionalno seosko drustvo sve vise prodire civilizacija globalnog drustva. U tradicionalnim seoskim drustvima promene su dolazile sporo. Sistem drustvene mobilnosti omogucavao je jednoj porodici da se u toku nekoliko generacija popne za jedan stepen. Glavni pokretac je bilo sticanje drustvenog ugleda(zasnovanog na vlasnistvu nad zemljom), pri cemu je ekonomski uspeh bio nuzno, ali ne I dovoljno sredstvo za podizanje ugleda. Kako je jedini vlastelin uvodio novine, seljak je mogao samo da ga imitira, pa se tako napredak siri mehanizmom difuzije. Slojevitost tradicionalnog seoskog drustva je bila paralelna sa slojevitoscu globalnog drustva. Ta slojevitost se menja u modernom selu. Zemlja se koncentrise u posedima srednje velicine I nema prelaznih stupnjeva izmedju najamnog radnika I preduzetnika, pa je gotovo onemogucen prelaz iz jednog polozaja u drugi. Centralna licnost u selu nije vise vlasnik zemlje, vec zakupac kao vlasnik kapitala I upravitelj. Drustveni polozaj nema vise svoje znacenje, sve vise dolazi do izrazaja mehanizam ekonomskih pobuda.

Nestankom tradicionalne slojevitosti seoska se sredina priblizava podeli na drustvene klase koje sacinjavanju glavne slojeve unutar globalnog drustva. Na selo se siri gradska kultura I gradski mentalitet. Zemljoradnik postaje potrosac. Ipak, seosko stanovnistvo zadrzava neke svoje specificnosti, oni ostaju I poslodavci I radnici.

Zajedno sa ovakvom urbanizacijom sela vrsi se I ruralizacija grada. Grad se siri I pocinje da obuhvata I okolna sela, u svoju strukturu. Mogu se razlikovati cetiri tipa sredine: gradska jezgra, administrativni, trgovacki I industrijski centar, gde su stanovnici ili zaposleno osoblje zbjeni veoma gusto. U poljoprivrenim oblastima celokupno stanovnistvo neposredno ili posredno zivi od poljoprivrede. Zona gradske okoline je puna prelaznih oblika I ne mogu joj se odrediti granice. Osnovni kriterijumi za takva razgranicenja su broj stanovnika koji rade na drugom mestu I relativni nedostatak trgovacke mreze I kulturnih ustanova. Poljoprivredna podrucja stvaraju I odrzavaju male gradske centre koji im pruzaju administrativne, tehnicke, trgovacke I kulturne usluge, a ti centri sacinjavaju deo seoske sredine sve dok su njihove industrijske funkcije samo sporedne.

Tradicionalni seljak za koga je zemljoradnja znacila staleski poziv, nacin zivota a ne zanat ili struku, sada postepeno nestaje. Poljoprivrednik pocinje poprimati kapitalisticki mentalitet I smatrati da je poljoprivreda samo jedna od mnogoh ekonomskih delatnosti. Dok se porodica I ekonomija budu podudarale medju sobom drustveni mehanizmi I ustanove ce na selu funkcionisati drugacije nego u gradu.

4. i 5. Savremeno stanje i problemi u naoj sociologiji sela

Srpska sociologija sela razvijala se u okviru jugoslovenske sociologije. Glavni centar za ruralnu sociologiju bio je Zagreb gde je delovala grupa ruralista koji su organizovali istraivanja, a ureivali su i asopis Sociologija sela (od 1963.). U Bg-u sedita su bili pojedini instituti i odeljenja SANU....radovi su se objavljivali u asopisima Sociologija, Socioloki pregled, Agroekonomika...

Soc. sela se uvodi kao nastavni predmet na studijskoj grupi za sociologiju na naem faxu, gde je od 1961.g. predaje Cvetko Kosti koji je i najzasluniji za njenu afirmaciju. Uz Bg, Novi Sad je bio drugi centar u Srbiji.

Studije Sretena Vukosavljevia Istorija seljakog drutva vie pripadaju predratnoj nego modernoj sociologiji u nas. Slina je situacija i sa studijom Vere Erlih Porodica u transformaciji koja se bavi patrijarhalnom seoskom porodicom. Te dve studije predstavljaju sponu izmeu tradicionalne i savremene sociologije sela.

Pred II sv.rat izlazi prvo sistematsko delo iz ove oblasti, udbenik Slavoljuba Dubia Sociologija sela (1941). To delo oznaava poetak sistematskog razvijanja ove discipline kao zasebne. Dubi zastupa tezu da je soc. sela primenjena i empirijska nauna disciplina. Nasuprot ''urbanizma'' koji favorizuje grad i ''extremnog ruralizma'', on se zalae za rurbanizam-kompromisno stanovite koje uspostavlja harmoniju izmeu sela i grada. Po njemu soc. sela je i empirijska disciplina jer ne postavlja apstraktno i a priori tezu o potrebnoj harmoniji sela i grada.

Cvetko Kosti je prvi profa soc.sela (i grada) na prvoj studijskoj grupi koja je osnovana kod nas. Njegova doktorska disertacija Seljaci industrijski radnici (1955), smatra se jednom od prvih studija uopte nakon rata. Kosti je napisao i studiju o meovitoj i prelaznoj kategoriji, radnicima polutanima, koji su tipini za drutva na prelazu iz agrarnih u industrijska. Kasnije su neto slino uradili i zagrebaki ruralisti. Drugo Kostievo delo je udbenik Sociologija sela (1969). U 5 poglavlja se bavi tradicionalnim seljkim drutvom. To je bio vodi za sve nae sociologe....

Stipe uvar, profa u Zagrebu, bio je i direktor Agrarnog instituta u Zg i jedan od pokretaa asopisa Soc.sela. Doktorska disertacija Izmeu zaseoka i megalopolisa(1973) je kasnije bila uvrtena u njegov udbenik Sociologija sela(1988). uvar je bio i politika linost(stariji dobro pamte tu njuku) pa se u njegovim delima oseao uticaj ideolokog projekta-samoupravnog udruivanja seljaka, podrutvljavanja poljoprivrede.....

Svetozar Livada se bavio demografskim aspektima, problemom starenja naeg sela i starih ljudi uopte, odnos drutva prema njima...mehanizmi zatite starih umiru, a novih nema

Vlado Puljiz je prouavao proces deagrarizacije i odlazak ljudi sa sela u grad...

Problmima seoske omladine bavio se Edhem Dili koji je ukazivao na nepovoljan poloaj i besperspektivnost mladih na selu. Primetna je tendencija zapoljavanja van poljop.

Rua First-Dili se posle Vere Erlih takoe bavila tradicionalnom porodicom, a posebno poloajem seoske ene.

Ekonomskim aspektima drutvenih promena u selu se bavio Petar Markovi. Pored agroekonomike, babio se i ruralnom demografijom i promenama agrarne strukture i komunalne infra strukture, migracijama...Njegovo delo Poljoprivredni atlas Srbij (1976) daje prikaz kartograme za svaku optinu u Srbiji, tj. u svih 6 722 sela u Srbiji. Studija Vojina Radomirovia bavi se funkcijama seljkih gadinstava i domainstava, a knjiga Mladena Stojanova profesionalizacijom rada u poljoprivredi. Problemom irenja proizvodnih i drugih inovacija bavio se novosadski sociolog Vojislav uri. Borisav Dimkovi se zanimao za odnos seljatva prema komunistikoj partiji i obrnuto. Iako je imao nekritian stav prema nekim ideolokim projektima, ipak je ukazivao na neke stvarne probleme izmeu te dve strane. Time se bavio i uvar, Cvijetianin..Ivan Cifri je prouavao odnos seljatva i socijalistike revolucije u Jugoslaviji.

Sva ova dela ine dobru osnovu za jedan sintetiki prilaz, a za to je potrebno prilagoditi opte socioloke kategorije i modele onome to je specifino za seljka drutva. Pri tom se nuno mora soc. sela preplitati sa optom sociologijom. Da bi se dolo do takve opte sinteze, sve navedeno bi se moralo razumeti kao multidisciplinarna graa u vidu sledeih tematskih celina: 1. Priroda i ljudi u selu 2. Privreivanje (radovi) 3. Seoska naselja u Srbiji(infrastruktura) 4. Grupe, ustanove i organizacija seoskih zajednica 5. Obrasci seoske kulture (obiaji, verovanja)

Optimalan analitiki pristup mora sadrati i istorijsku komponentu.Istorijski tok industralizacije, urbanizacije i modernizacije povezuje tu raznovrsnu grau...Jedino tako se stvaraju smislene sinteze, kad teorijska misao sledi logiku stvarnog svakodnevnog zbivanja, a to jedan istorijsko-fenomenoloki pristup u sociologiji sela omoguuje.

6.Vuk Stefanovic Karadzic Vuk Stefanovic Karadzic (1787-1864) bio je utemeljivac modernog srpskog jezika, pored razvijanja pismenosti njegove zasluge se mogu videti I kroz prizmu razvitka nacionalne svesti. Cak ga neki poput Djordja tasica I Cvetka Kostica smatraju I prvim srpskim sociologom, mada je to mozda pomalo neodredjeno jer ono sto je Vuk radio tesko bi bilo smestiti u smao jedan okvir. On se bavio radom I na polju lingvistike, etnologije, istoriografije pa I sociologije sela. Iz ovog razloga mnogo je opravdanije Vuka smatratiti provom pretecom sociologije. Njegovi su doprinosi mngobrojni, konkretni I nisu ostali u proslosti vec se I dan danas mogu korisititi kao uzor odnosa izmedju jednog autora I problema sa kojima se taj autor susrece.

Jedno od bitinijih dela koje je on izdao je svakvko Srpski Recnik iz 1818. on predstavlja riznicu relevantne gradje o skadonevnici srpskog naroda toga doba. To je srpska narodna enciklopedija, socioloski leksikon srpskog tradcionalnog drustva u koj su sazeto I jasno definisani pojmovi koji se odnose na odnose medju ljudima, ishranu, odevanje, hajduciju, mitove, tipove tipove ljudi itd.

Njegova je teznja bila da bude nepristrasni svedok vremena I zbivanja oko njega, stav prema istini kao neprikosnovenom nacelu njegovog rada nije smeo da bude ometen ni patriotskim ciljevima. To se najbolje vidi iz njegove britke kritike tadasnje vlasti. Pisma knezu Milosu Obrenovicu pise u aaprilu 1832. gde on zamera Milosu na rdjavoj vladavini koja se ogleda u monopolizaciji trgovine u drzavi I prekomernom I ni na cemu zasnovanom koriscenju sile. Dalje vuk govoir da se Milos sprda sa zakonima I u duhu moderne fenomenoloske sociologije oslikava njegov autokratski nacin vladavine I upravljanje organima vlasti. Takodje primecuje I da je sav srpski narod sastavljen od seljastva, a one koje zive u gradovima koji su bili blize Turcima nego narodu srpskom, naziva varosanima.

On je pisao I zitija znamenitih Srba I kao srpski Plutarh stvarao gradju za istoriju srpskog seljackog drustva. Takodje on je u svojim delima ima sjajne primere biografskog metoda, bas onakvog kakav se I danas koristi u sociologiji. U knjizi Milos Obrenovic, knjaz Srbije ili Gradja za istoriju naseg vremena koja je izdata u Budimu 1828. on ne opisuje samo znamenite li;nosti vec I drustvene odnose. U almanahu Danica koji izasao u Becu 1827. on je objavio obiman clanak Geograficesko-statisicesko opisani Srbije koji se sastoji iz dva dela. U prvom on opisuje zemlju(granice, reljef, gradove) a u drugom delu on daje detaljan opis naroda iz vremena prvog srpskog ustanka. To je za sociologe narocito bitan deo jer on tu opisuje narod pod turskom gospodsvom. Kod njega mozemo naci I razmatranja koja se mogu smatrati socioloskim u uzem smislu reci, tu se pre svega misli na njegova zapazanja o ekonomskim I politickim prilikam u raznim srpskim krajevima I promene u odnosima unutar tradicionalnog srpskog drustva.

Socioloski su relevantna pogotovo ona njegova razmatranja vremena u kome se smenjuju turski feudalni gospodari sa slojevima cinovnika I trgovaca. Za socilogiju j enarocitno bitna distinkcij akoju on pravi izmedju seljaka-tezaka I varosana. Gde je ovaj process dalje odmakao on adaje I citavu skalu vertikalne stratifikacije.

Autori poput RadomiraLukica govere da su nasi etnografim antropogeografi a pogotovo sociolozi sela morali ici za Vukovim tragovima, jer ima mnogo gradje koja je nedovoljno iskoriscena a mogla bi biti potpuno validna za objasnjenje zivota nasega naroda.

7. Znaaj dela Svetozara Markovia za zasnivanje sociologije sela

Svetozar Markovic (1846-1875) je bio srpski publicista, politicki aktivista i ostar kriticar vlasti. Skolovao se u Petrogradu (kao stipendista srpske vlade) i u Cirihu a njegove politicke i socijalne ideje su se razvile pod snaznim uticajem evropskih i ruskih socijalista tog vremena (Cernisevski, Bjelinski, Prudon, Blan, Oven, pa i Marks i Engels) i srpskog socijaliste Zivojina Zujovica. Najvaznije delo (za nas?) mu je Srbija na istoku (1872). Isto kao i Vuk, ostar je kriticar despotske i apsolutisticke vladavine knjaza Milosa Obrenovica, za koga tvrdi da vlada ne voljom srpskog naroda, nego voljom sultana i porte. Takodje kritikuje i opisuje kao neodrziv nacin na koji su Turci vladali Srbijom pre Milosa. Zbog takve socijalne angazovanosti koju srecemo u njegovim radovima bi smo mogli reci da je Markovic u izvesnom smislu nastavljac Vukove tradicije. Razlika je u tome sto je Vuk bio vise angazovan u pravcu nacionalnog oslobodjenja a Svetozar vise u pravcu socijalnog preobrazaja, sto je i logicno ako imamo u vidu vreme u kom su ziveli jedan odnosno drugi.

Sto se tice odnosa Srba i Turaka, Markovic pise da izmedju njih nije postojala samo razlika u veri i naciji nego i velika socijalna distanca koja se snazno ispoljavala u svakodnevnom zivotu, distancu izmedju srpske radne raje i turskeizelicke klase (preneseno eksploatisanog i izrabljivanog radnog staleza i eksploatatora tj. izrabljivaca). Iz neodrzivosti takvog stanja izrodila se prvo hajducija a kasnije i ustanak tj. revolucija.

Dve seoske ustanove na kojima Markovic smatra da treba zasnovati buduci demokratski narodni socijalisticki poredak u Srbiji su:

a) opstina (politicka zajednica) i

b) (patrijarhalna porodicna) zadruga (drustveno ekonomska zajednica).

Vazan je i princip zajednicke svojine koji je vazio u obe ove ustanove. U slucaju opstine misli se na kolektivnu seosku zemljisnu svojinu.

Sa socioloske tacke gledista veoma je interesantno Markovicevo objasnjenje zasto se srpski narod relativno lako i relativno dobrovoljno potcinjava i podvrgava despotskoj, apsolutistickoj, samovoljnoj i neogranicenoj vladavini knjaza Milosa, iako se vekovima opirao Turcima. Razlog za to je mentalitet patrijarhalnog drustva, koji je usadjen i internalizovan preovladjujucim i dominantnim oblikom porodicnih odnosa upravo na srpskom selu. Srpska seoska (seljacka) porodica je naravno upravo patrijarhalna porodica, u kojoj je otac glava porodice i u kojoj on donosi sve bitne odluke. Suprotnost patrijarhalnom mentalitetu je mentalitet demokratskog drustva, karakteristican vec tada za zapadnoevropska gradjansko-liberalna drustva. Dakle sa jedne strane Markovic velica, odnosno afirmativno govori o dve osnovne institucije srpskog sela smatrajuci ih osnovom buduceg socijalistickog drustva, a sa druge strane kritkuje patrijarhalni mentalitet istog tog srpskog sela. U tome se ogleda protivrecnost i utopizam ovog aspekta njegovog ucenja. Jedan od velikih doprinosa je dihotomija patrijarhalno gradjansko drustvo, pogotovo ako imamo u vidu cinjenicu da Markovic o tome pise 15 godina pre nego sto je npr. Tenis ustanovio svoju cuvenu dihotomiju zajednica drustvo, a koja se zasniva na vrlo slicnim osnovama.Treba spomenuti i njegovo zalaganje za opstu, socijalnu, tj. drustvenu istoriju, istoriju ideja i ustanova, drustvenog i drzavnog zivota, a ne istoriju pojedinih bojeva i partijskih borbi.

Kao uzrok veoma loseg stanja u Srbiji svog vremena Markovic vidi spoj 2 faktora nepostenja, arogancije, neodgovornosti i okrenutosti ljudi na vlasti licnoj a ne opstoj koristi (a) i bede, bespomocnosti i neprosvecenosti naroda i patrijarhalnog mentaliteta (b).

8. Istoriografsko zasnivanje nauke o srpskom selu u delu Stojana Novakovia

Stojan Novakovi, srpski istoriar i istraiva srednjovekovnog srpskog drutva je uradio idejni nacrt za delo Narod i zemlja u staroj srpskoj dravi koje nije uspeo do kraja da zavri. Najznaajniji je spis Selo i slui kao glavni istoriografski temelj svim kasnijim prouavanjima srpske agrarne istorije i sociolokim istraivanjima srpskog seljakog drutva. U ovom delu razjanjava niz termina koji su se u srpskoj srednjevekovnoj literaturi upotrebljavali da oznae selo. Razlikuje zemlju koja bi oznaavala oblast i dravu koja predstavlja vlast nad datom oblasti, dok bi grad bilo sredite vlasti u oblasti.

Nekoliko sela inilo je upu. To su naselja proste organizacije koju je u celini kontrolisao jedan gospodar ili stareina postavljen od strane cara. U sreditu upe je bio grad. Iz Duanovog zakonika, Novakovi istie da se drava delila na zemlje, zemlje na upe koje su inili gradovi i sela. Sam oblik sela odreivalo je mesto i ono ime su se bavili seljaci: ratarska, stoarska, zanatlijska, pastirska sela ili katuni. Tako su i feudalne obaveze bile odreene time ime su se sela bavila.

Takoe, Novakovi razmatra i drutvenu strukturu srednjevekovnog srpskog sela. Seoska neselja su bila mala, ratrkana, a kue privremene i graene od prirunog materijala. Najvei problem Novakovia je bio da razjasni tipove zemljinih odnosa i oblike svojine. Sve zemlje su se delile na dravne, crkvene i vlasteotske. Batine mogu da budu dvostruke:

Nezavisne (vlasteotske): obaveze imaju samo prema gospodaru drave i dravi

Zavisne (seljake): one su deo nezavisnih i imaju obaveze i prema dravi i prema vlastelinu

U literaturi se razlikuje batina kao nasleena svojina koja se ne prodaje od kupljenice koju vlasnik sam stekne i ima pravo da s njom raspolae kako eli. Zemlja sa posebnim svojinskim statusom je miraz ili prija koji u kuu donosi ena ili snaha i njome slobodno raspolau. Vezanost za zemlju nije bila jaka, seljak je svog vlastelina mogao u svakom trenutku napustiti i gospodar je mogao isterati seljaka kad god bi hteo.

to se tie staleke strukture, Novakovi pronalazi razliku izmeu vlastele i svetenstva i sebra. Sebri su bili meropsi ili otroci. Meropsi su slobodni seljaci koje za vlastelina vezuje samo to to su na njegovom posedu. Otroci su zavisni seljaci, dobijeni kao robovi i nasleeni za ceo ivot.

Po pitanju ureenja drutvenih odnosa seoskih naselja, Novakovi kao znaajno istie povelju manastira Deani gde su popisana imena sela i ljudi koji su u njima iveli.Dravna vlast je donekle ureivala sistem, ali je svaka seoska zajednica je imala specifian unutranji mehanizam, ureen obiajnim pravima i dunostima. ak su se i nakon propasti turske vlasti zadrali obiaji koji su se uveli za vreme njihove uprave. Posebno istie razliku izmeu dravnog i obiajnog normiranja ubistva pa s tim u vezi ukazuje na znaaj seoskih mea zzbog kolektivne odgovornosti sela koje je moralo da plati krvninu za ubistvo poinjeno na svome zemljitu ukoliko bi poinilac ostao nepoznat.

Unutranja drutvena organizacija sela je preputana samoj seoskoj zajednici kao njena privatna stvar. Imala je seosku upravu i ustanove. Upravu su inili stareine koji su se nazivali knezovi i elnici. Uz njih deluje seoski zbor sastavljen od kunih stareina svih porodica i on je birao i smenjivao stareine.

Analizirajui srpsku porodinu zadrugu, Novakovi utvruje da nisu bile tako este kako se mislilo. Ali su se esto seljaci drali istih kako bi lake podnosili feudalne obaveze. Najvie se odravala u vreme turske vlasti. Imala je zadatak da uva pleme i porodicu i da pomae selu, tamo gde dravna uprava nije bila u stanju. Obrazlaui preobraaj tradicionalnih srpskih ustanova, on formulie socioloku pravilnost koja ima univerzalno teorijsko znaenje. Po tome, Novakovi spada u utemeljivae sociolokog pristupa u naoj istoriografiji, u pretee srpske sociologije i osnivae sociologije srpskog sela.

9. Utemeljenje modernih etnosiciolokih istraivanja u delima Valtazara Bogiia

Valtazar Bogii (1834-1908) je znaajan za nau sociologiju (sela) po tome to je prvi zapoeo prikupljanje grae o narodnom seljakom ivotu, a posebno o pravnim obiajima koristeci naunu metodologiju koja je u ono vreme predstavljala sam vrhunac naunih istraivanja.

Prihvatio je stavove nemakih pravnih istoriara i stanovite istorijske kole prava. Smatrao je da se zakonodavstvo, sudstvo kao i nauno prouavanje prava ne mogu obavljati na dobar nain ako se ne uzmu u obzir stvarni drutveno-pravni odnosi koji ive u narodu,a koje on btw smatra i primarnim izvorima prava. Zalae se da se ovi stvarni izvori prouavaju i upranjavaju, a ne formalni izvori i idealne racionalne norme koje u stvarnom drutvenom ivotu ak i ne postoje.

Dodatno je argumentovao ono to je isticao i Sv. Markovi, a to je da: pisano pravo koje vlast namee mimo i nasuprot pravnih obiaja naroda (a u seljakim drutvima se to redovno dogaa), moe da ima suprotne posledice od oekivanih i da stvara zbrku u drutvenim odnosima, umesto da ih ureuje.

Upravo se to desilo kod nas, pravni ivot je organizovala drava oslanjajui se na pravni sistemi i kodekse koji su nastali na Zapadu esto izgraivani na idealnim predstavama i bez obzira na stvarni pravni ivot naroda. Pravna nauka i zakonodavstvo bili su u rukama kolovane gospode koja je prezirala seljake, a takav odnos je imala i prema njihovim narodnim pravnim obiajima i potrebama. Bogii razmatrajui posledice sukoba zakona i obiaja, ukazuje i na nezgodan poloaj sudija koji se moraju ogreiti ili o zakone ili o narodne obiaje, a da bi se taj problem reio zalae se za neto slino uporednoj istoriji prava, to bi proirilo znanje kolovanih pravnika (ozbiljnije bi shvatali narodne pravne obiaje).

Zbog ovoga Bogii pristupa sistematskom prouavanju pravnih obiaja kod Junih Slovena i u tu svrhu sastavlja upitnik i upustvo za prikupljanje grae Naputak za opisivanje pravnijeh obiaja, koji u narodu ivu (1966). To je prvi pisani upitnik za istraivanje drutvenih pojava kod nas i odnosi se na pojedine strane seljakog ivota (ime se uspostavlja znaajna praksa terenskih empirijskih istraivanja u naoj sociologiji sela).

to se samog istraivanja tie, Bogii je ''razaslao'' 4000 upitnika po svim krajevima ''slovenskog juga'' a odgovori koji su mu vraeni sakupljeni su i objavljeni pod nazivom Graa u odgovorima... (II pasus str. 79)U upitnicima se ispituju tri osnovna problema koja ga zanimaju: kolektivna zemljina svojina, porodica i optina, a najvei broj pitanja se odnosi na porodini ivot seljaka. U vezi sa tim je i njegova poznata tipologija porodica : 1) zadruna porodica 2) inokosna porodica 3) varoka i 4) muslimanska porodica.

Svaki tip porodice se detaljno opisuje i svestrano obuhvata pitanjima od kojih se mnoga i danas mogu postavljati u soc. istraivanjima a odnose se na: podelu rada i uloga,hijerarhiju, raspodelu obaveza, dozvola, dunosti; na odnos starijih, mukaraca, ena; na odnos prema vlasnitvu; dravi, kolektivnim radovima; na kriminal itd.

Bogi je postavio temelje naoj soc. sela i graa koju je sakupio omoguava pouzdanu rekonstrukciju tradisionalnog i patrijarhalnog sela, porodice i seljakog drutva na ''slovenskom jugu''.

10-Cvijieva tipologija seoskih naselja

Tipovi naselja

Kada govorimo o tipu sela n Balkanskom poluostrvu uoava se nekoliko tipova. Postoji znatna razlika izmeu razliitih oblasti.Tako Cviji navodi primer Neretve, upe, gde se selima zovu naseobine sa 2-3, 5-6, i jednom kuom. To su naselja zadruga ili pojedinaca, nazivaju se po prezimenima zadruga ili po topografskom nazivu (tako se poimaju sela u Rakoj, Polimlju, Potarju). Selu je po pojmu Niederlassung, naselje, mesto gde se neko nastanio. Po Cvijiu, to je najmanja jedinica nastanjivanja, mala grupa kua; odgovara kraju ili zaseoku jugozapadnih krajeva Srbije. Vie takvih sela pod uticajem vlasti sastavljeno je u mahale i demate(to odgovara dananjem selu i optini). U Hercegovakoj Povri postoji i pojam raselica ili poselica, i oznaava nekoga ko se odselio iz sela, usled deljenja zadruge.

to se tie pojma sela u Srbiji pre osloboenja, treba praviti razliku izmeu zapadnih i ostalih delova Srbije. U zapadnoj Srbiji turski uticaj na sela se ne osea,pa su se i najmanje jedinice naselja zvale selima. Veina sela brojalo je manje od 20 kua. Sela su bila samostalne privredne celine, sastojala su se od jedne ili vie zadruga, sa zajednikom zemljom za obraivanje( ume su takoe zajednika svojina ). Mnoga sela su, dakle, bila naselja zadruga i pojam o selu, to je pojam o kuama jedne zadruge.

Posle osloboenja su mala sela esto sastavljana u velike seoske celine, gde je jedno bilo glavno,a ostala postaju zaseoci. Ovaj proces je u nekim sluajevima izvren usled namnoavanja stanovnitva, tako da su se sela na taj nain spajala.

U metohijskoj, kosovskoj, skopskoj Staroj Srbiji, junoj Srbiji i Makedoniji nema ni uspomena na prvobitni pojam sela. O ovim selima dosta je pisao S. Novakovi, koji je izneo vane zakljuke o starom srpskom selu. Cviji je napravio tipologiju sela na Balkanskom poluostrvu, kao i njihove varijetete.

Starovlaki tip

Nazvan je po oblasti Starog Vlaha, gde iskljuivo zastupljen i najbolje razvijen. Ima mnogo varijeteta, gde se neki mogu izdvojiti kao posebni tipovi. Glavno obeleje svih varijeteta unutar njega je da su kue najjae raturene(mnogo vie nego u bilo kom drigom tipu)-slau se Einzelhof tipom nemakih sela. Kue su po pravilu na brdu ili na stranama ,retko u ravnicama. Naseljavane su po krevinama, svo imanje jednog seljaka je oko kue (ekonomski sistem stasa). esto imaju vie groblja.

Prvobitni oblik ovog (najnesavreniji) su sela Bora, upe, Polimlja, Potarja(10-15 kua uglavnom srodnikih). Savreniji od ovog je sledei oblik, zauzima veu povrinu( negde i 7-8 km u preniku) . Ono se deli na zaseoke, zatim na krajeve ili mahale ili demate. Zaseok je poseban deo sela koji obuhvata vie porodica i ini posebnu celinu u odnosu na ostale delove sela(to su prvobitne jedinice u koje su sela starovlakog tipa bila podeljena). Kraj ili mahala su gotovo identini pojmovi, njima se oznaavaju delovi sela na topografski razliitim poloajima(u njima je jedna glavna i vie sporednih manjih, porodica). Demat je oznaavao deo starovlakog sela gde su kue odreene porodice(srodnike celine, zovu se po prezimenima porodica). Pored ovih jedinica ponegde(u Hercegovini i Crnoj Gori) se izdvajaju i raselice ili poselice.

Sela starovlakog tipa rastu na dva naina: 1- izmeu starih seoskih kua se umeu nove,koje nastaju usled deljenja zadruge, ree usled doseljavanja(unutranje rastenje ili urastanje),2- lanovi izdeljenih zadruga ili doseljenici nastane se dalje od sela, na seoskom ataru i tako nastaju raselice ili poselice iz kojih se razvijaju demati(spoljno rastenje ili narastanje). umadijska sela pre prvog ustanka pripadala su osnovnom starovlakom tipu, ali su rasla na 1. nain, tako su se izdvojila kao podvrsta u okviru njega(severozapadna Srbija i Stari Vlah ). umadijska sela tako imaju svoje varijetete: 1-pribliavanje zbijenom tipu, 2-drumska sela, 3-sela sa razreenim kuama. Sledea vrsta starovlakih sela vie tee vlasinskom tipu. To su raka i ibarska sela. Sastoje se od malih grupa kua koje su koje su oko 1 km odaljene jedna od druge. Na Balkanu ova sela nalazimo jo u severnoj i srednjoj Albaniji, izmeu Skadra i Prizrena, kod Bugara ree; kod Grka, Cincara i Osmanlija ih nema. Kod nas su ta sela mahom u umadiji, celom Podrinju osim Mave, valjevskoj Posavini, kopaonikoj oblasti, ibarskom slivu.U Hercegovini se nalaze u blasti Pvr, kao i u Rudinama.

Vlasinski tip

Dobio je ime po reci Vlasini u junoj Srbiji, u ijem je slivu najbolje razvijen. U nekiim osobinama je slian starovlakom tipu, a u nekim se razlikuje. Zauzima veliki prostor, na vie brda ili bregova, gotovo nikad u dolinama; deli se na krajeve ili demate od kojih se svaki nalazi na jednom brdu. Kue u dematima su zbijene kao u selima zbijenog tipa. Na prvom mestu ovaj tip sela zavisan je od strukture (kvaliteta) zemljita(obino je od granita i kristalastih kriljaca koji doputaju vodama da se udube; ovde je erozija jaka). Takav je teren oko Vlasine i Ljuberade. Poto doline ne vrede mnogo, obrauju se strane ( jedna porodica nastani se na jednom brdu i njega obrauje ). Sela vlasinskog tipa prelaze granicu i ima ih po planinskim krajevima Znepolja u Bugarskoj, zatim po visokoj oblasti vranjske Pinje, izvornoj oblasti Pinje u Turskoj,visokim planinama severoistone Makedonije....

Skopski tip

Nazvan je po skopskoj kotlini, naroito po Skopskoj crnoj gori, gde se nalaze sela ovog tipa. Najvie se razlikuje od predhodnih tipova. Selo sa seoskim kuama zauzima najmanji prostor. Kue su veoma zbijene( ponekad se naslanjaju jedna na drugu- npr. u selima Skopske crne gore). Ovo su, ukljuujui cincarska sela i vizantijsko-turske arije, najzbijenija naselja Balkanskog poluostrva. Oko ovih sela nema pravih okunica sa vrtovima, imanja su izvan sela u polju i planini. Kue su bez reda postavljene jedna pored druge,u sredini sela ukrtaju se vijugave ulice. Tu se nalazi vei prazan prostor koji se zove sredselo i predstavlja mesto javnog seoskog ivota(gde se obino nalazi crkva). Ova sela su pravilnih oblika okruglastih ili ovalnih.I u ovom tipu izdvajaju se mahale(grupe srodnikih kua).Selo ima jedno groblje. Ima razlika i u okviru ovog tipa: 1- najvie zbijena cincarska,a kod nas u Skopskoj crnoj gori, zatim arska i homoljska, 2- najvie razreene kue su u selima Velike i Zapadne Morave i sokobanjskim, zatim kosovskim, metohijskim...Sela skopskog tipa retko rastu umetanjem novih kua meu stare;obino rastu spolja, na obodu, dodavanjem novih kua. Ovaj tip sela je najrasprostranjeniji na Balkanskom poluostrvu. Ova sela nisu ograniena samo na oblasti naeg i bugarskog naroda, ve ovoj vrsti pripadaju sva grka, cincarska, osmanlijska sela kao i ona iz june Albanije.

Mavansko- jaseniki tip

Ima ga na Balkanskom poluostrvu posebno u Mavi i smederevskoj Jasenici, i ponegde u bosanskoj Posavini. To su uorena sela u kojima ima pravih i dugih ulica. Kue su pravilno rasporeene s obe strane druma(slino banatskim i sremskim selima)- po rasporedu kua ona su drumska sela.Postoje razlike izmeu mavanskog i jasenikog tipa. U prvom, postoje dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom u obliku krsta, postoje i sporedne ulice paralelne glavnim. Na mestu presecanja dve glavne ulice postoji slobodan prostor gde se die krst,to glavno raskre je zborno mesto sela. Sela jasenikog tipa, razlikuju se od mavanskih u tome to im se ulice seku pod otrim uglovima, pa usled toga su ponegde zvezdastog oblika, pored toga kue su im blie nego u mavanskim.

itluki tip

Ovde spadaju itluci i itluka sela. To su vetaki tipovi sela, kojih je bilo i ranije meu balkanskim Slovenim, ali su svoj pravi oblik dobila pod uticajem Turaka. Dosta su rasprostrsnjena po celom Balkanskom poluostrvu. itluko selo ima oblik paralelograma ili kvadretai ili je sastavljeno iz takvih delova. Strane parelelograma ili kvadrata ine nizovi ipijskih stanova koji su mali i neugledni, pod jednim zajednikim krovom. Selo izgleda kao utvrenje u koje se moe ui kroz mala vrata. Unutra u jednom uglu su begovski stanovi- selamluk i haremluk. U sredini nalazi se slobodan prostor, gde se najee podie ardak odakle begovi sa pomonicima nadgledaju raju. Slinih itluka ima u Bosni i Hercegovini, ali su njihovi tipski oblici u Makedoniji i skopskoj Staroj Srbiji.

O uzrocima tipova

Kada govori o uzrocima koji su doceli do ovakve podele sela, iz analize izbacuje itluka sela (kao vetake tvorevine), kao i uorena sela koja su svoj oblik dobila uglavnom uticajem vlasti. Naime, on se u svojoj analizi osvre na dve grupe sela: 1-starovlaka razbijenog tipa, i 2-skopska ili zbijena sela.

Cviji kae da se lako moe doi na ideju da se trai veza izmeu tipova ovih sela i prvobitnog stanovnitva Balkanskog poluostrva, Ilira i Traana, jer se njihovo geografsko rasprostiranje poklapa sa oblastima gde su se nalazila sela zbijenog i razbijenog tipa.Ali ipak Cviji zakljuuje da uticajem Ilira i Traana nije mogue objasniti tipove sela.

Sledea taka analize su sami Sloveni koji su se doselili na Balkan. Cviji kae da je zateeno stanovnitvo moralo donekle uticati na Slovene u pogledu stanovanja, ali i da su slovenska plemena na Balkan razne tipove naselja( postoje etnike predispozicije naselja ).

Slovenska plemena su dola na novo zemljite, razliite strukture kao i klime,plodnosti.. Osim toga nastala su etnografska stapanja sa zateenim stanovnitvom, a vani su i uticaji raznih kultura i dravnih organizacija.

Struktura zemljta je od velikog uticaja na tipove naselja-sa promenom strukture menja se i tip sela.Uticaj strukture zemljita nije jedini i nije najpresudniji.

ume su od velike vanosti za tipove sela. Po umi na Balkanskom poluostrvu razlikuju se june balkanske zemlje i jadransko primorje od severnih balkanskih zemalja. Veina sela starovlakog tipa nastala je na krevinama, pa Cviji zakljuuje da su ume i nastanjivanja u krevinama uticale na razbijeni tip sela.

Kulturni pojasi, po Cvijiu, na koje je podeljeno balkansko poluostrvo, naroito suprotnost izmeu patrijarhalnog kulturnog pojasa i ostalih, utiu i na tipove naselja.Tako on uoava da je severozapadna oblast najvea oblast patrijahalnog ivota i glavna oblast sela razbijenog tipa, kojih nema nema u oblasti vizantijsko-cincarske i italijanske kulture ( ovde su sela zbijenog tipa ).

11. Sociologija Balkana Jovana Cvijia

Cviji se smatra osnivaem geografije(antropogeografije), etnologije, etno-psihologije i sociologije sela. Svoje ideje je utemeljio na tradiciji Vuka Karadia a pie pod uticajem ideja Svetozara Markovia. Osnivs je nekih ustanova (Geografski zavod), reformator postojeih, a pkree imnoge projekte.

Cviji je najdublje povezan sa sudbinom, saosea se sa onima koji nisu imali slobodu ili koji su bili ugnjetavani(uticaj S. Markovia ).

Studirajui geografiju u Beu, dolazi u dodir sa antropogeografskim idejama Fridriha Racela, ali ne prihvata njegov jednostrani geografizam u tumaenju drutvenih pojava. Cvijieve antropogeografija je bila blia francuskoj koli humane geografije (an Brin i Vidal de La Bal);uzima u obzir geografske inioce ali i plitike i kulturne i privredne...

Cviji je osniva srpske moderne geografije, nastavlja tradiciju naunog sakupljanja grae o narodnom ivotu(Vuk Karadi). U prvom redu znaajna su njegova terenska istraivanja naselj i stanovnitva na Balkanu objavljena u Srpskom etnografskom zborniku. Prva njegova knjig je Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva(temelj za kasnija istraivanja). Napisao je uputstva za prouavanje sela u Srbiji i srpskim zemljama, Bosni i Hercegovini, Staroj Srbiji i Makedoniji, uputstva za ispitivanje naselja i psihikih osobina kao i za ispitivanje porekla stanovnitva i psiholokih osobina. Najznaajnija knjiga mu je Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje, Osnove antropogeografije, a ovo jeujedno i prva sociologija Balkana.

Pristup

Cviji gaji sintetiki pristup u prouavanju meuuticaja prirode( geografska sredina ), drutva (istorija, privredna organizacija, seobe, politika... ) i oveka ( bioloke i psiholoke osobine). On je sociologizovao i antropologizovao geografiju ( nema redukcionizma). A to znai da sociologizam u geografiji nije redukcionistiki pristup kao to je to geografizam u sociologiji. Koristio je tipoloki postupak, pa je ponudio tipologije seoskih i gradskih naselja, kulturnih pojasa i seoba, socijalno-psihikih osobina i inilaca koji ih oblikuju...

U knjizi Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva Cviji daje prikaz osnovnih uputstava za prouavanje sela kao plan za prikupljanje grae ali i kao normu prema kojoj e se sistematizovati i publikovati sve docnije rasprave.

Kulturni pojasi

1. Vizantijsko-cincarski pojas: prekriva Trakiju, istonu Rumeliju, Makedoniju, Grku, june delove Albanije, junu Srbiju, primorje Bugarske. Nosioci ove kultire su Cincari i Grci. To je ujedno i najstarija kultura na Balkanskom poluostrvu.

2. Patrijahalni pojas: prekriva Bosnu i Hercegovinu, svu Crnu Goru, celu Srbiju, severnu i srednju Albaniju i severnu Bugarsku. Jezgro ovog kruga jeste brdska Crna Gora, a narode koji ive ovde Cviji naziva dinarskim tipom.

3. Italijanski (mediteranski) i srednjoevropski pojas: zauzima usko zapadno primorje Balkanskog poluostrva, a u unutranjost se probija dolinom Neretve.

4. Turski-orijentalni pojas: odnosi se na june i istone oblasti naseljene Turcima-Osmanlijama, ali je zahvatio i sve muhamedance slovenskog porekla u dubini poluostrva.

U svom glavnom delu Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemlje, koje je objavljeno u dve knjige, njegova sociologija Balkana zasnovana je antropogeografski i predstavlja primer interdisciplinarne sinteze u kojoj se suoavaju ovek i geografska sredin posredstvom drutva i kulture.

Metanastazika kretanja

U prvoj knjizi Cviji pie o metanastazikim kretanjima, to znai promena mesta stanovanja. U okviru njih razlikuje 4 osnovne struje.

Dinarsku koja ide od Hercegovine, Crne Gore, Sjenice, Petera ka umadiji,a drugi krak od Rake i Zete ka Bosni, Krajini, Dalmaciji.

Kosovsko-metohijska struja (najstarija) - od Skadra i Kopaonika, Zete, Metohije, okoline Prizrena i Kosova do umadije.

Juna ili Vardarsko-moravska-iz Makedonije i severne Albanije do Beograda.

Struje koje su prele Savu i Dunav- su nastale od kosovske i vardarske koje su povukle stanovnitvo iz umadije u Srem, Banat, Baku, Slavoniju, Baranju, ak do Erdelja i Sent Andreje.

Tipovi profila

Druga knjiga odnosi se na etniko jedinstvo srpskog naroda tj. Na etno-psiholoke profile, a razlikuje ih ukupno 4:

1. Dinarski tip- nalazi se u oblastima kuda su tekle dinarske struje. Srbi ine tri etvrtine ovog tipa u okviru kojeg razlikujemo varijetete: umadijski, erski, crnogorski, bosanski, liki, jadranski i muhamedanski. Po Cvijiu ovo je idealan tip( pametni, ivahni, crni, lepi,visoki, stvorili najbolji knjievni jezik...)

2. Centralni tip- manje snaan od prethodnog. Uticaji se oseaju po moravskoj Srbiji. Nemaju svoj knjievni jezik, imaju arhaine osobine, skloni su nasilju, dareljivi su...

3. Istono-balkanski tip- odnosi se na Bugare.

4. Panonski tip- je kombinacija starobalkanske osnove, osobinavelikog broja dinarskih doseljenika i razliitih zapadnjakih uticaja.

Inteligencija

Cviji govori o politici i patriotizmu i kae da je inteligencija ta koja mora da izbegava patriotske fraze kako bi uspeno reila nacionalne probleme. Ona ne isputa iza vida srpske nacionalne interese, ali ih uvek zasniva na pravu i istinitoj predstavi o svom narodu. Smatra da jedino ueni ljudi mogu i imju ulogu da brane nacionalne interese Srbije u svetu. Glavna smetnja su ideoloka ili partijska usmerenost te inteligencije.

Cviji je jo govorio i o balkanskim seljakim drutvima kod kojih je razvijena tenja za slobodom, pravdom, jednakou i patrijahalnim obiajima. Cvijieva dela u njegovo vreme predstavljala su vrlo modernu grau i osnovu za dalje izuavanje buduih istraivaa.

12. Sociologija sela Sretena Vukosavljevica

Jedan od istrazivacha tradicionalnog srpskog drushtva, Sreten Vukosavljevic, koji je poshao Cvijicevim tragom u prouchavanju srpskog sela i stigao je dalje od mnogih. Pored Cvijica, drugi uzor za Vukosavljevica bio je Valtazar Bogishic od kojeg je preuzeo stav da pisano pravo treba prilagoditi nepisanim obichajima koji u tradicionalnim drushtvima vrshe ulogu pravnog regula. Jedno od pitanja koje zauzima centralno mesto u Vukosavljevicevom istrazivanju bilo je prouchavanje svojinskih odnosa na selu, istorijsko i normativno uoblichavanje zemljishne svojine i svih drugih agrarnih odnosa u tradicionalnom srpskom drushtvu. Napisao je knjigu Istorija seljachkog drushtva. Njegova razmatranja bashtinske i kolektivne svojine uvek su data u shirem sklopu nekog konkretnog drushtvenog oblika privredjivanja i seljachkog nachina zivota uopshte i u tom smislu imaju primarno socioloshki karakter. Bashtinom Vukosavljevic naziva svu zemlju u privatnoj svojini i samu zemlju u privatnoj svojini i pravo privatne svojine na zemlju. Bashtina je nastajala deobom kolektivne svojine. Sreten smatra da je ovaj proces preoblikovanja kolektivne u privatnu svojinu ishao spontano.

Promena nachina privredjivanja je najznachajniji uzrok prelaska kolektivne svojine u bashtinsku. Vukosavljevic istiche josh jedan chinilac - demografski, kada zbog prirasta stanovnishtva prestane obilje zemljishta. Kod njega ovaj chinilac ima naglasheno socioloshki karakter u smislu dirkemovski shvacene drushtvene morfologije materijalne gustine drushtva. Vukosavljevic zakljuchuje da seoske mase, prekomernom ponudom, rdjavo deluju na uslove u gradu i obaraju zivotni standard gradskih radnika. Drzava unosi zabunu u normativni poredak narodnih regula, koje gube snagu koju im odnosi destruktivno delovanje drzavnih pisanih zakona. Drugi problem kojim se bavi autor jeste seosko stanovanje. Knjigom Seosko stanovanje, on je zasnovao sociologiju stanovanja i naselja. On kaze da postoji chvrsta korelacija ozmedju oblika nasleja i nachina stanovanja i sa druge strane organizacionih oblika rada, gustine naseljenosti. Vukosavljevic za razliku od Cvijica, vishe naglashava onaj sklop drushtveno-ekonomskih chinilaca koje on zove nachinom privredjivanja. Poshto je seosko naselje sedishte privrednog zivota, ono ce se nalaziti na onom mestu na kojem je sa stanovishta radnih delatnosti najpovoljnije i dobice oblik grupisanog ili negrupisanog naselja. Sela se mogu klasifikovati na osnovu rasporeda bashtina, po nachinu privrede, po imovinskoj strukturi itd. Selo je josh i drushtvena celina.

Predrasuda je da je selo nepromenljiva druhstvena tvorevina. Seoska naselja se menjaju i na njihove promene deluje veliki broj chinilaca:

1)raspored privrednih povrshina2)uticaj zemljishta (posredno utiche-od geografskog polozaja zavisi kako ce biti rasporedjene privredne povrshine)

3)uticaj privrede(drugachija je razredjenost stocharskog i ratarskog sela)

4)uticaj agrarnih odnosa

5)drushtveni uticaji

6)uticaj stare strukture(tradicija i navike stanovnishtva)

7)neposredni uticaji grada

8)razni sitni uticaji(stanje prordichnih odnosa, prirashtaj stanovnishtva)

Ono shto odlikuje Vukosavljevica je sistematichnost bez shematizma. To je posebno uochljivo kod njegovog razmatranja raznih seoskih ustanova. Njegov pristup tradicional.mentaliteta je realistichan i predstavlja produzetak Cvijica. Materijalni uslovi zivota i rada i karakteristike drushtvene zajednice kojoj su pripadali - najvazniji su chinioci koji oblikuju drushtveni karakter ili mentalitet seljaka. On se takodje bavi i podredjenoshcu seljachkog drushtva gradu i vlastima globalnog druhstva. Uochio je da glavni podsticaji za promene dolaze spolja. Njegova sociologija sela je istovremeno sociologija seoskog stanovanja i sociologija zemljishnih odnosa i seljachike privrede, njegova sociologija seljachkih radova je istovremeno i sociologija seljachkog morala a sve zajedno moglo bi se posmatrati kao svojevrsna sociologija tradicionalne kulture. njegova socioloshka sinteza je sasvim autentichna i znachajna za svako dalje prouchavanje.

13. Podela rada

Osnovni inioci podele rada na selu bili su pol, starost i fizika snaga, te je ona u neku ruku bila ustaljena. Stoga, podela i nije bila jai uzrok specijalizaciji i usavravanju u seljakom drutvu, pa ni ekonomskoj i socijalnoj diferencijaciji kao u graanskom drutvu industrijalizacije.

Mnogre asocijacije koje se vezuju za sintagmu "podele rada" ne vae za istu u seljakom drutvu, u kojem je ona bila mnogo manja nego u drutvu grada.

- Podela rada u porodici

Ratarstvo i stoarstvo su zajednika delatnost svom seljakom stanovnitvu, i gotovo svi odrasli znaju da rade najvei deo poslova vezan za njih.

Odreen broj poslova, poput okopavanja, berbe i kupljenja sena predstavljaju retke poslove u kojima nije bitna i ne posotoji podela prema polu.

Meutim postoje poslovi koje, zbog teine izvoenja, obavljaju mukarci (oranje plugom, obrada drveta, koenje...). Karakteristike "mukih poslova" su dakle zahtevanje vee fizike snage, obino su i dugotrajniji i zahtevaju odreenu specijalizaciju, poput kalemljenja voa, obrezivanja ili prskanja loze.

Vukosavljevi kae za "enske poslove" da su pipaviji i manje naporni, i da u ratarstvu ili stoarstvu gotovo i ne postoje poslovi koje ene same i u celosti odrauju. Meutim ena radi ograman deo poslova u voenju i odravanju domainstva, od ishrane, odravanja higijene u stambenim i nekim privrednim zgradama, tkanja odevnih i drugih predmeta.

U muslimanskim porodicama ene rade dosta manje ratarskih poslova nego u pravoslavnim i vie je posveena odravanju kue i okunice.

U ovakvoj podeli rada istie se komplamentarnost poslova, jednaka vanost svakog posla u organizacionim smislu i njihov meusobni odnos se smatra nehijerarhizovanim. Privredno je znaajan i mukaraca i rad ena i rad dece.

Porodica je na neki nain i jedna radna druina, kako kae Vukosavljevi.

Preraspodela radnih uloga na selu odvija se sporije od agrotehnike. Sve do 50tih godina malo ta se obavljalo drugaije nego u veoma dugom periodu unazad. Ista je podela u porodinim radovima, praktikuju se radna pozajmljivanja i zajedniki radovi u zajedniku korist, slina neujednaena raspodela poslova u godini i zimski odmor.

Podele rada na selu ne zavise od tehnike podele rada i strune diferencijacije, ve poivaju na kategorijama koje su stalne: pol i starost. Stoga nisu ni vaan pokreta usavravanja.

Sve dok je to osnovna karakteristika podele rada na selu nee ni biti bitnijih promena u rasporedu rada u porodici na optoj ravni.

Vukosavljevi tvrdi da podela rada na selu nije uzrok niti posledica drutvene nejednakosti. On istie da drutvene razlike na selu ak nisu srazmerne ni ekonomskim.

Meutim ne porie i neke jasne drutvene razlike: Cigani nisu potpuno bili deo seljakog drutva, ak i ako su bili zemljoradnici i imali sva i jednaka prava. Pod istim uslovima koristili su kolektivno zemljite, deobama dobijali isti deo. Meutim nije bilo meovitih brakova. Kumstvo se sklapalo samo u smeru pravoslavci prema Romima, to je bio neki vid pokroviteljstva.

Upravo je ovo primer da drutvene razlike nisu uticale na podelu poljoprivrednih radova. Jedini uticaj bio je izdvajanje nekih radova van poljoprivrede koji su smatrani niim i sramnijim.

Pored toga Cigani su bili i profesionalni svirai, koritari...

Rangovi seljakih radova i radnika

Jedan od najpotovanijih poslova i simbol ratarstva i seljakog radnika uopte jeste oranje. Mnogi su religijski obredi vremenski vezani za period oranja.

Daleko je potovanije od sejanja. Sledi etva, potom i kosidba. to se tie stoarskih poslova bavljenje ovcama ima najvei potencijal da radnik stekne odreeni ugled.

Ugled radnika ne izgrauje se podjednako na radovima koji su privredno jednako vani. To se najbolje ispoljava prilikom pozajmljiovanja i vraanja rada, kada se razliiti poslovi drugaije raunaju. to se tie nadniara, visina nadnice nije zavisila od privrednog znaaja posla ve od hitnosti izvrenja posla.

Obino radnici iz svakog sektora smatraju svoj vanijim nego to jeste, to je posledica autarhinosti poslova, relativno visoke nezavisnosti i slabijem poznavanju drugih radinosti i odnosa meu njima. Veoma je malo poslova koji se smatraju sramnim i nedostojnim obavljanja. Postoje oni kod kojih je ta ralika zasnovana na drutvenim statusima, radove poput tkanja ne obavljaju mukarci i tome slino.

PAGE 24